Zbignjev Beinski Ameriki izbor: globalna dominacija ili globalno vodstvo, CID Podgorica, 2004

Poslednja knjiga
amerike spoljnopolitike sive eminencije i
jednog od najuvenijih eksperta za
meunarodne odnose , Zbignjeva Beinskog, prole godine stigla je na nae govorno poduje zahvaljujui
agilnosti podgorikog izdavaa i njihove sve vee okrenutosti saradnji sa Nakladno-istorijskim zavodom iz
Zagreba, koja svakako nije samo naune prirode. Pa ipak, iako je prevod ponegde preoptereen
rogobatnim hrvatskim novogovorom, i u ovakvom ruhu knjiga predstavlja pravu poslasticu za sve one koji
su upoznati sa naunim opusom Beinskog, naroito sa njegovom osobinom da pitkim, gotovo kolskoedukativnim stilom u svojim knjigama popularizuje preokupacije i glavne dileme amerikog spoljnopolitikog
mainstreama, dodavi im dozu personalnog radikalizma, koga je sa svojim karakterom (a neki bi rekli i
predrasudama) poneo iz svog evropskog zaviaja u vaingtonske koridore moi.
Za sve one koji u novoj knjizi Beinskog oekuju update ili nastavak Velike ahovske table ova nevelika
knjiga bie poprilino iznenaenje. Ne, ne radi se o tome da je Beinski revidirao, pa ak ni ublaio svoje
osnovne spoljnopolitike i geostrateke stavove; pre bi se reklo da ih je on u skladu sa razvojem dogaaja
na spoljnopolitikoj sceni tokom poslednjih godina razvio i prilagodio, ali je u tom razvijanju obuhvatio neke
nove, od njega do sada nedodirnute teme na polju meunarodnih odnosa, zbog ega se dilema iz
njegovog naslova, globalna dominacija ili globalno vodstvo, ne treba smatrati lanom ni retorikom. Jer,
dilema koju obrauje Beinski jedna je od najkrupnijih dilema koje su se ikad stavile pred spoljnopolitike
odluioce najvee sile modernog sveta.
Da se podsetimo, Beinski je, kao istaknuti teoretiar meunarodnih odnosa i sovjetolog (vidi njegovu
knjigu Grand Failure), u poslehladnoratovskom periodu svoju panju pre svega fokusirao na fenomene
transformacije meunarodnih odnosa i odgovore na probleme u okvirima zajednikog, multilateralnog
reavanja istih, odreujui pri tome Americi centralnu i presudnu ulogu zbog to zbog njene snage, to
istorijske uloge i poloaja u gobalnim odnosima. U svojim analizama Beinski, kao nastavlja klasine
realistike kole bitnu ulogu daje sili, odnosno moi kao presudnom faktoru u meunarodnim odnosima,
modifikovane Najovom distinkcijom meke (soft), kulturno ideoloke i tvrde (hard), klasine moi (power).
Meutim, vienje nacionalnog interesa i meunarodne, odnosno narastajue globalne zajednice, u kojoj
sila dominira usled anarhinosti sistema koga treba transformisati, a ne usled same i nepromenjive ljudske
prirode, vienja Beinskog stavlja rame uz rame glavnim teoretiarima neorealizma poput Keneta Volca i
Dozefa Naja, tako da se njegov neorealizam moe tretirati kao mondijalistiki i mulitlateralistiki.
Cela knjiga Ameriki izbor predstavlja razradu strategije amerike hegemonije nad Evroazijskim kopnom
obraene u Velikoj ahovskoj tabli a u cilju kontrolisanog postupnog razvoja globalne zajednice u
globalno drutvo, te elje da SAD u tom procesu izau iz ideolokih i real-politkih pozicija koje joj
onemoguavaju ostvarivanje ciljeva koji Beinski zagovara. U tom smislu, ova knjiga je svojevrsna kritika
neokonzervativne, unilataralistike, reakcionarne vizije spoljne politike i nacionalnog interesa koja danas
vlada Sjedinjenim Dravama, i to od strane jednog istaknutog mondijalistikog i multilateralistikog
ideologa u meunarodnim odnosima. Dilema iz naslova knjige je, u svojoj biti, zapravo dilema izmeu
Buove klasine konzervativne unilateralne politike i mondijalistikog mulilataralizma u kojoj se ameriki
nacionalni interes i bezbednost postepeno prilagoava i podvrgava globanim interesima. Ne treba podvlaiti
da Beinski ukazuje na slabosti i neeljene posledice prvog stava, dok drugi svim silama zagovara. Tako
on npr. otro kritikuje dokument o Strategiji za nacionalnu bezbednost SAD iz 2002. jer mea i zamagljuje
koncepte prethodnog (preemptive) i preventivnog (prevenitve) napada na one koji ugroavaju
bezbednost amerike teritorije i graana, ne toliko to daje glavnim odluiocima u dravnoj administraciji da
arbitrarno pokrenu ratnu maineriju, ve to negativno utiu na raspoloenje u gobalnoj zajednici spram
SAD, doprinosei da se uvrei mnjenje da je SAD od svetionika slobode postala pretdvodnik Svete
Alijanse kojoj nedostaje uravnoteena briga za pravini poredak, jer u svemu vidi samo sopstveni
nacionalni interes i sopstvenu bezbednost. Beinski pak zagovara polako privikavanje na rizike
nacionalne nesigurnosti, kao i potrebu podvrgavanja sopstvenih interesa irim, integriuim interesima
zarad dugoronog probitka i pribliavanja, a ne distanciranja tradicionalnih saveznika od sadanje globalne
supersile.
Uzimajui za polazite meuzavisnost kao glavno obeleje savremenih meunarodnih odnosa i ameriko
liderstvo, odnosno hegemoniju kao njenu drugu glavnu odliku, Beinski osnovano pokazuje da u ovakvoj
konstalaciji snaga nema globalne bezbednosti bez odluujueg upliva politike SAD. On pobrojava pretnje i
probleme savremenog sveta, pokazujui da unilateralizam i konzervativno vienje nacionalne bezbednosti
nisu stanovite koje moe da prevazie postojee pretnje i zadovolji zahtevima vremena, kako unutar SAD
tako i u meunarodnoj zajednici. Naprotiv, krizna stanja i njihovo narastanje, po Beinskom, ukazuju na
neuspehe da se sa starim konceptima i vienjima moe oekivati da amerika globalna hegemonija moe
da vodi u stvaranje jednog uspenijeg globalnog bezbednosnog modela. Dokazujui bezuspenost
oponiranja eventualnih takmaca i njihovih saveza (Rusije i Kine) zbog njihove zavisnosti od priliva novih
tehnologija koje u prvom redu nastaju SAD, ali i nerealnost od nastupanja sukoba irih razmera (globalnog,

regionalnog, ili meuetnikog) koji bi mogao trajno potkopati temelje globalnog bezbednosnog sistema,
Beinski ne veruje da je gubitak amerikog primata stvarno mogu.
Realnost savremenog sveta, uzburkanosti na globalnom Balkanu i pretnje meunarodnog terorizma kao
izraza snage slabih ne mogu promeniti postojei odnos snaga u svetu, ali mogu zagorati ivot onima koji
dominiraju. Nesposobnost da ukloni politike uzorke ovih problema usled prevazienosti koncepata u
spoljnoj politici koji dominiraju SAD, po Beinskom, ne sme da se pretvori u opte uverenje kako je
proces globalizacije samo produetak amerikog politikog primata i jednostranog zadovoljenja samo
njenih interesa. SAD u svojoj premoi, a nikako svemoi, ne sme i ne treba da bude unipolarni lider koji
silom namee svoje stavove. Takvim razvojem dogaaja SAD mogu postati predmet kontrasimbolizacije,
odnosno okretenja drugih aktera meunarodne zajednice i njihovog udruivanja, uz prihvatanje pravila i
vrednosti od strane slabijih da bi ih zajedniki upotrebili protiv jaeg. U tom smislu Beinski posmatra
evropski i azijski antiamerikanizam, antiglobalistike i druge socijalne pokrete, pribojavajui se da bi iz te
zapaljive smee, a usled pogrenih unilateralististikih poteza aktuelne amerike adminstracije, mogla
nastati univerzalistika ideologija nekakvog nadnacionalnog populistkog regionalizma koja bi, poput
nekadanjeg marksizma, mogla da predstavlja ozbiljnog oponenta SAD u projektu globalizacije. Beinski
iskazuje zabrinutost i u isto ideolokoj sferi: kako prijemivost neke ideologije ne zavisi samo od ponuenih
vizija budunosti, ve i od prihvatljvosti njenih mitova u sadanjosti, on smatra da se amerika spoljna
politika mora potruditi da neoliberalni mit u sadanjosti ponovo dobije realno uporite u irim slojevima
vanamerikih drutava, i tako obnovi vienje po kome SAD nisu tvrava na brdu kojoj se pokorava sa
strahom, ve izvor svetlosti i nade u progres oveanstva kao sri celokupne moderne civilizacije.
Ideje po kojoj bi se amerika ogromna mo mogla sauvati i transformisati u takvom obliku da ona ne bi
predstavljala izraz dominacije ve partnerstva u kome bi SAD bili predvodnik, a ne iznuiva
spoljniopolitikih reenja, Beinski kroz knjigu razrauje insistirajui na odravanju postojeih
transatlanskih odnosa i proirenja NATO-a na istok. Dalje operacionalizacije i objanjenja postepeno
dovode na podnegde eufemizmima ublaene geostrateke pozicije iznete tokom devedesetih u Velikoj
ahovskoj tabli (npr. sada se zalae za transnacionalni napor u razvoju i kolonizaciji Sibira koga smatra
za stimulativan (?!) za rusko-evropsko zajednitvo), ali to se od starog lisca kakav je Beinski da i
oekivati.
Knjiga je inae, u vreme kada se pojavila u SAD, doivljavana kao ekspertski
deo demokratske
predizborne kampanje protiv Buove adminstracije u periodu uoi predsednikih izbora. Ona, u stvari,
predstavlja mnogo dublji izraz ne samo spoljnopolitike dileme eksperata izmeu unilateralizma i
multilateralnog globalizma, ve duboke podeljenosti amerikog drutva, usled ega je budunost i SAD i
pravac razvoja savremenog sveta pod njenim, bilo vodstvom bilo dominacijom, u velikoj meri neizvestan.
Ne toliko zbog naina ophoenja SAD prema meunarodnoj zajednici i goruim problemima savremenog
sveta, ve zbog razliitih koncepata i vrednosti koje iz jednog ili drugog koncepta mogu da proizau u
ostave jak peat, ali i reakciju, na svet u XXI veku.

Nedavno se u amerikim knjiarama pojavila knjiga biveg amerikog savjetnika za

nacionalnu bezbjednost, Zbignjeva Beinskog, pod nazivom Izbor: Globalna dominacija
ili globalno liderstvo, za koju je Semjuel Hantington, autor kultnog djela - Sukob
civilizacija i ponovno stvaranje Svjetskog poretka, izmedju ostalog rekao da uvjerljivo
pokazuje da je amerika bezbjednost neodvojiva od globalne bezbjednosti, i da se kao
takva moe iskljuivo postii tako to e Sjedinjene Drave bezbijediti konstruktivno
liderstvo u zajednikom stvaranju svjetskoga poretka. Zbignjeva Beinskog, koji je
trenutno savjetnik Centra za strateke i medjunarodne studije iz Vaingtona, novinar
Glasa Amerike Jaroslav Anders upitao da prokomentarie svoju tvrdnju da je Amerika na
vrhuncu svoje ekonomske politike, vojne i kulturne moi suoena sa izborom globalno liderstvo ili globalna dominacija.
Zbignjev Beinski:"Razlika je veoma bitna i nije je teko podvui. Dominacija je u
najveoj mjeri bazirana na sili. Liderstvo, s druge strane, moe da koristi silu da bi se

naglasilo opredjeljenje zasnovano na konsenzusu, a to potie od lidera. Mislim da je

vano da Amerika mobilizuje druge za ostvarenje svojih vrijednosti, za svoju ulogu u
rjeavanju osnovnih globalnih problema. Amerika, meutim, ne moe prisiliti druge da je
slijede. Dakle po mom miljenju liderstvo je mnogo efikasniji nain sprovoenja
odgovorne, konstruktivne hegemonije - dok se unilateralizam koji se bazira na sili,
kratko reeno - dominacija, na kraju pokae kontra-produktivnom."
Glas Amerike:Meu veliki stratekim problemima sa kojima se svijet trenutno suoava
je i problem koji Vi u svojoj knjizi nazivate globalni Balkan. O emu je rije?
Zbignjev Beinski:"Mislim da bi najprije trebao da ukaem o kojem
dijelu svijeta govorim. Govorim o tom ogromnom podruju Euro-Azije
koje se protee od Sueckog kanala pa sve do Sen Danga na zapadnoj
granici Kine, od june granice Rusije, Kazahstana do pakistanske obale
na Arapskom moru i Indijskom okeanu. Unutar tog velikog podruja nalazi se znatan
broj zemalja. Tu ivi 550 miliona ljudi i prisutna je izuzetna nestabilnost, mnogo
konflikta. Sjedinjene drave su sada direktno, politiki i vojno ukljuene u reavanje
problema Iraka, problema Avganistana, a uz to, u irem smislu, i u reavanje problema
stabilnosti Pakistana. Tu su i izraelsko-palestinski sukob i odnos sa Iranom, koji je glavni
igra u tom regionu. Ukratko reeno, preuzeli smo izuzetno veliki zadatak, izuzetno
veliki izazov. Po mom miljenju mi neemo imati saveznike ukoliko ne budemo
praktikovali liderstvo bazirano na konsenzusu o kojem sam pisao. Vjerovatno je da
emo doivjeti neuspjeh."
Glas Amerike:injenica je da su mnoge od zemalja u tom regionu muslimanske zemlje.
U svojoj knjizi iznosite i neke interesantne stvari o Islamu, koji nazivate sjajnom
civilizacijom u kojoj ponovno vri nevolja. Ti problemi izazivaju i alju talase tim
globalnim Balkanom ali i, kao to smo se traginio osvjedoili poslednjih godina - na
zapadne drave. Izgleda da vi niste miljenja da to ponovno radjanje Islama kao sile ,
neizbjeno mora dovesti do neke vrste globalnog konflikta, do rata civilizacija kako to
neki nazivaju. Kako da se odnosimo prema takvom uzdizanju islamske civilizacije?
Zbignjev Beinski:"U prvom redu sa potivanjem politikog dostojanstva Muslimana.
Vi se ne moete odnositi prema jednoj promjenjljivoj, povremeno veoma strasnoj, religiji
duboko predanoj populaciji tako to se prema tom regionu u sutini odnosite u kvazikolonijalnom ili imperijalistikom stilu. Mi moramo shvatiti da takav odnos, takva vrsta
politike pripada prolosti, istoriji. To nije budunost. Ukoliko nismo paljivi, ukoliko
nismo politiki oprezni i taktini , ukoliko pokuamo djelovati uglavnom se oslanjajui
na silu mi emo tu ogromnu populaciju okrenuti protiv sebe. Onda emo sa njima doi i
u sukob, koji mnogi i predvidjaju. Mi emo odnijeti pobjedu u direktnom vojnom
sukobu ali emo, dugorono gledano izgubiti, jer emo biti ranjivi u odnosu na tzv.
asimetrino voenje rata, nasilne akte usmjerene protiv nas i na kraju e takva situacija
unititi i nae liderstvo u svijetu i kvalitet ivota u Americi. Sutina demokratije se moe
nai u smrtnoj opasnosti."
Glas Amerike:Amerika koju pokazujete kao modernog, dinaminog zastupnika
globalnih promjena je na mnogo naina izvor nestabilnosti sa kojom bi se potom trebalo
nositi. To je sluajno uglavnom ono to kritiari Amerike u svijetu, mnogi protivnici
globalizacije - iznose protiv Sjedinjenih drava. Da li za taj problem postoji reenje s

obzirom na to da Amerika ne moe prestati da bude ono to zaista jeste, jedna moderna
sila u svojoj sutini.
Zbignjev Beinski:"Mislim da ste predoili veoma teku dilemu i to je moda nereiv
paradoks amerike situacije. Ali, isto tako - nemojte zaboraviti da kada je rije o
meunarodnim odnosima - nema reenja, jer istorija se nikada ne zaustavlja. Postoje
samo djelimini lijekovi , a onda se pojave novi problemi. Izazov koji, stoga, lei pred
nama je - da rijeimo tu dilemu, taj paradoks Amerike koja je sa jedne strane uvijek u
potrazi za stabilnosti, a sa druge strane sama proizvodi nestabilnost. Mi bi trebalo da
rijeimo taj paradoks najbolje to moemo. Ja opet tvrdim da je liderstvo zasnovano na
konsenzusu koje u velikoj mjeri i potie od amerike moi, ali koje se ne smije koristiti
kao eki, upravo najbolji nain da se izae na kraj sa tim paradoksom."