Borivoj Jeveni

Razvoj informacionih
sistema u funkciji
preduzetnike
ekonomije
- diplomski rad-

Mentor
Prof. dr Branko Latinovi
Banja Luka 2005. godina

ZAHVALA
Srdano se zahvaljujem uvaenom
i cenjenom Prof. dr Branku Latinoviu
na velikodunoj pomoi, konkretnim
savetima i predlozima tokom izrade rada.

POSVETA
Ovaj rad posveujem mojim roditeljima
koji su uvek bili uz mene i davali mi
sveukupnu podrku za dalje napredovanje.
Hvala vam iz sveg srca.

Sadraj :
Razvoj informacionih sistema u funkciji preduzetnike
ekonomije
1. Uvod...............................................................................9
2. Informacioni sistemi...................................................11
2.1 Informacija i njen drutveni znaaj.........................11
2.2 Pojam informacionih sistema..................................11
2.3 Stanje informacionih tehnologija u BiH...................12
2.3.1 Akcioni plan...................................................14

2.4 Razvoj informacionih sistema.................................16

2.5 Elektronska obrada podataka (EOP)........................17
2.6 Upravljaki informacioni sistem (UIS).....................17
2.6.1 Upravljaki podsistem proizvodnje (UPP)...............18
2.6.2 Upravljaki podsistem marketinga (UPM)...............19
2.6.3 Upravljaki podsistem finansija (UPF)...................20
2.6.4 Upravljaki podsistem kadrova (UPK)....................20
2.6.5 Upravljaki podsistem za top menadere (UPTM)......21

2.7 Sistem za podrku odluivanja.................................21

2.8 Ekspertni sistem.....................................................23
2.8.1 Istorijat........................................................23
2.8.2 Pojam ekspertnih sistema...................................24
2.8.3 Primena ekspertnih sistema.................................25
2.8.4 Karakteristike ekspertnog sistema.........................26
2.8.5 Arhitektura ekspertnih sistema.............................26

3. Preduzetnika ekonomija...........................................28
3.1 Pojam i definicija...................................................28
3.2 Preduzetnik...........................................................29
3.2.1 Manipulacije kod preduzetnika.............................30

3.3 Trite i trite znanja.............................................31

3.3.1 Trite..........................................................31
3.3.2 Razvoj trita znanja.........................................32

3.4. Nauno istraivanje i teorija sistema.......................33

3.4.1 Nauno istraivanje..........................................33
3.4.2 Teorija sistema...............................................33

3.5 Orijentacija u preduzetnitvu..................................35

3.6 Kreativno razmiljanje u preduzetnitvu...................36
3.6.1 Inovacije.......................................................37
3.6.2 Tehnoloke inovacije.........................................38
3.6.3 Problemi i otvorena pitanja inovativnosti.................38

4. Informacioni sistemi u preduzetnikoj ekonomiji...39

4.1 Razvoj menadment informacijskog sistema.............39
4.2 Menadment informacioni sistemi sa odreenim
podsistemima..............................................................40
4.2.1 Marketing informacioni sistemi............................40
4.2.2 Informacioni sistem preduzetnitva.......................43
4.2.3 Proizvodni informacioni sistem...........................45

4.3 Efekti primene Informacionih sistema u preduzetnikoj

ekonomiji...................................................................47
4.4 S.W.O.T. analiza...................................................48
4.4.1 Analiza vanjskih faktora koji utiu na informacione
sisteme u preduzetnitvu...........................................48
4.4.2 Analiza internog okruenja koje utie na informacione
sisteme u preduzetnitvu...........................................49
4.4.3 Isticanje ansi, pretnji i strateko iznalaenje reenja
vanjskog okruenja i faktora.....................................50
4.4.4 Isticanje ansi, pretnji i strateko iznalaenje reenja
internog okruenja i faktora......................................51

4.5 Nova reenja u informacionim sistemima u

preduzetnikoj ekonomiji.............................................52
4.5.1 Informacioni sistem u proizvodnji.........................52
4.5.2 Softver za planiranje i izvoenje projekata
In-step Project Management Edition.........................53

Zakljuak.........................................................................55
Literatura..............................................................................57

Razvoj informacionih sistema u funkciji

preduzetnike ekonomije
1. Uvod
Preduzetnika ekonomija (u daljem tekstu PE) potpomognuta informacionim
sistemima (u daljem tekstu IS) ima za svrhu da ubrza, pobolja, kvalitetnije i
efikasnije odredi smernice za dalji razvoj biznisa u BiH. Kako preduzetnitvo
predstavlja nain ivota ,a ne samo poslovni odabir, za razvoj su odluujui faktor
informacioni sistemi. Informacione sisteme koristi ovek i jedino ljudski resurs i svest
struno osposobljeni ljudi moraju da postave cilj kako bi se BiH aktivno prikljuila
svjetskim biznis razmjerama. Infrastruktura je postavila dobre temelja za razvoj dok
je kompjuterski menadment zakazao i neodluno pravi prve korake u primjeni
tehnologija u funkciji biznisa.
Informacioni sistemi predstavljaju integrisani set komponenata sa zadatkom
sakupljanja, uvanja,procesovanja i komuniciranja informacijama. Preduzea, druge
organizacije i individualci baziraju se na informacionim sistemima kako bi koristili
njegove operacije, konkurisali na tritu, davali usluge i poboljavali ivot i stvari oko
sebe. Na primer, moderne korporacije svoje poslovanje oslanjaju na informacione
sisteme kako bi olakali finansijski menadment i lake iskoristili ljudski resurs.Vlada
i njeni organi se baziraju na informacionim sistemima kako bi pruili dovoljno usluga
stanovnicima drave, dok individualci koriste IS iz razloga kvalitetnijeg studiranja,
kupovine, odnosima sa bankom i investiranja.1
Preduzetnitvo do sada u Bosni i Hercegovini (u daljem tekstu BiH) nije imalo
znaajnije mogunosti dokazivanja kroz ljudske odrednice. U procesu rasta i
projektovanja ekonomije vodstvo preduzetnika je od izuzetne vanosti. Razliitost
kvaliteta preduzetnitva pokazuje odnos rangiranja i vanosti zemalja na stalnoj
ekonomskoj konkurentnoj listi i istovremeni uticaj zemalja na druge. Dokaz da je i
sama razliitost zemalja po mentalitetu, nainu ivota, kulturi izvesna ukazuje na
injenicu da je i preduzetnitvo poprimilo iste osobine i kao takvo svoje odluke donosi
daleko od proceduralnih reenja. Zemlje u okruenju, obino zbog slinih drutvenih
odnosa, geografskog poloaja, uglavnom se baziraju na slinim proizvodima i tako
svoju superiornost plasiraju u geografski dalje zemlje.2

1
2

Encyclopedia Britannica 2004 Information and information systems

Encyclopedia Britannica 2004. Enterpreneurship

Ovaj rad ima za zadatak da :

prikae trenutno stanje BiH u informaciono tehnolokom (u daljem tekstu IT)
razvoju u funkciji preduzetnike ekonomije,
otvoreno objasni zato se informacione tehnologije ne razvijaju u BiH i
faktore koji utiu na to
objasni pojam informacije
objasni pojam informacione tehnologije i sistema
prikae istorijat informatike i prikae inovativne tehnike u koritenju
informacionih sistema
objasni pojam preduzetnitva
uvede naine orijentisanja, kreativnog razmiljanja, manipulacije
pokae nova reenja informacionih tehnologija u funkciji biznisa,
pokae nove svetske trendove u razvijanju IT-a u preduzetnitvu
predloi mogui nain iznalaenja iz statinog stanja BiH
Ostvarenjem postavljenih ciljeva u radu mogu se reiti mnoga pitanja i definicije
dok je generalno posmatrano, privatizacija ostavila trag na preduzetnitvo i funkciju
IT-a. Preduzetnitvo kao grana koja se razvija u svesti drutva je nedorasla velikim
sistemima drava i tritima. Nain ivota koji je uticajan u BiH je nekorespodentan i
kao takav nemogu u klimi preduzetnike ekonomije.
Glavna odlika IT-a jeste u njegovom koritenju ali je nesrazmerno oduzeta naem
drutvu i zapostavljena u razvoju. Ovakav aspekt je konaan samo u obliku snanih
akcija koje moraju rezultovati brzom ekonomskom vrednou koritenjem IT-a.
Rad e multimedijalnom prezentacijom pribliiti sve sadrajne odrednice i dati
odgovore na postavljena pitanja.
Prezentacija e u svom konceptu imati sledee naine izlaganja:
Power point prezentaciju
Mapu uma
Verbalno-dinamiko objanjenje razvoja IS-a u PE
Praktine primere

10

2. Informacioni sistemi
2.1 Informacija i njen drutveni znaaj
Danas se u industrijski razvijenim drutvima, a posebno u post-industrijskim
drutvima, pie i govori o uticaju novih informacionih tehnologija na materijalnu
civilizaciju i nematerijalnu kulturu, tj. na nove mogunosti koje stoje pred
preduzetnicima, poslovnim preduzeima i virtualnim menadmentom. Upravo u
takvim sistemima se kriju nove mogunosti koje mogu da kreiraju odreenu prednost
u odnosu na konkurenciju.
Sutina tih promena, kao posledice informacionih tehnologija, svode se na
premetanje posla k ljudima, na osnovu premetanja ideja i informacija. U tom
smislu, ideja i informacija postaju najvaniji resurs XXI veka, a izmeu kvaliteta i
ideje, informacija i mogunosti drutveno-ekonomskog razvoja odreenog drutva
uspostavljena je odgovarajua korelacija.
Sa obzirom na karakteristike potencijalnih ideja i raspoloivih informacija, uzroke
i posledice nedostatka informacija za Balkanske zemlje je od posebnog znaaja.
U centru budueg razvoja na osnovu novih ideja i novih informacija nai e se
suvereni potroa koji e determinisati potranju i ponudu, koju e biti mogue
podmiriti kao potrebu, ukloniti kao elju, zadovoljiti kao zahtev, reiti kao problem i
ispuniti kao oekivanja ljudi, jedino ukoliko e biti projektovana odgovarajua
struktura organizacije drutva u celini i privrede posebno. Novu organizaciju
drutvene zajednice i privrede karakterisae komunikacija, a da bi ona bila efikasna,
mora postojati i informacija i znaenje. Znaenje e uslovljavati zajednitvo kao
katalizator koji pretvara informaciju u komunikaciju.3

2.2 Pojam informacionih sistema

Informaciona tehnologija u okviru informacionih sistema predstavlja praktini
aspekt kompjuterske ili raunarske nauke, koja se bavi informacionim procesima.
Struktuirana je u postupcima prikazivanja ovih procesa i njihovom primenom u
informacionim sistemima.Osnovni elemenat informacione tehnologije je kompjuter ili
raunar. To je elektronski ureaj koji moe da obavlja razliite zadatke velikom
brzinom, ukljuujui aritmetike i logike operacije, bez intervencije oveka. Rad
raunara se kontrolie redosledom instrukcija koje zajedno ine program.

Akademik prof.dr. Milan Galogaa Strategija drutveno ekonomskog razvoja Republike Srpske

11

Generalno prihvaena karakteristika savremenog doba je intenzivan razvoj nauke.

Znanje koje se dvostruko duplira zadnjih pedeset godina postignuto je zahvaljujui,
prvenstveno, razvoju i primeni naune discipline teorije sistema.
To je nauna disciplina koja prouava sisteme i zakonitosti koje u njima vladaju.
Posmatrano sa informatikog aspekta informacioni sistemi predstavljaju skup
metoda, postupaka i resursa dizajniranih tako da pomau dolaenje do odreenog
cilja. Delatnost svakog informacionog sistema moe se dekomponovati na sledee
osnovne aktivnosti:
prikupljanje podataka
obrada podataka
memorisanje podataka i informacija i
distribucija podataka i informacija korisnicima
Linearno koritenje ovih parametara rezultira podlogom za donoenje odluka koja
je u preduzetnikoj ekonomiji neophodna za dobro poslovanje i skladno odgovaranje
potrebama trita. Generalno se informacioni sistemi sintetizuju na dve osnovne
funkcije:
funkciju informisanja
funkciju dokumentovanja
Funkcija informisanja predstavlja inilac upravljanja poslovnog odluivanja
relevatnijim i efikasnijim. Svaka od funkcija informacionog sistema ima za zadatak da
sve aspekte poslovanja uini postojanijim, konkretnijim i operativno razgovetnijim.
Funkcija dokumentovanja omoguava praenje (monitoring prim.prev.eng) i
izvravanje razmene informacija u okviru kojih privredni sistemi olakavaju svoje
aktivnosti.

2.3 Stanje informacionih tehnologija u BiH

Kao i u ostaloj privredi rat je spreio razvoj informaciono tehnologije i njegove
posledice dozvoljavaju samo usporeni razvoj. Loe donoenje odluka vlada oba
entiteta i predugaak proces privatizacije doveli su do nesigurnosti preduzea i
investitora. Praktino ne postoji mogunost finansiranja poslovnih ideja i osnivanja
firmi kroz banke. Veina strunih snaga koje su bile na raspolaganju kao i tek
dolazeih IKT-strunjaka su ve otili u inostranstvo ili samo tamo vide svoju
budunost.
Stanje 1980-ih godina je bilo, kao i u itavom svetu, mirno i spororastue jer su IT
bili na svojim zaecima kako u vojnim, medicinskim, ekonomskim, tako i u civilnim
svrhama. Kontinualno su se razvijali i proporcionalno rasli sa zahtevima oveanstva
za ubrzanjem protoka informacija tako da je IT ve krajem 1980-ih godina postao

12

izvesno pristupaniji i odreeniji. U Bosni i Hercegovini kao sastavnom delu tadanje

Jugoslavije su se proizvodili elektrini ureaji na veoma zavidnom nivou (ajavec,Ei
Ni). Pored toga postojao je i ogranak VW u Sarajevu kao i manje proizvodnje koje su
zahtevale koritenje IT-a. Bili smo svrstani u tada vodee elektro industrijske zemlje i
mogli smo konkurisati na ino-tritu.
Posleratni period odnosno 1995. do 2000. IT je nepostojei i vrlo malo se radi na
implementaciji ove grane u svesti ljudi. Jasno je da postoje prioritetnije grane koje
ine oporavak zemlje od ratnih dejstava ali je taj period davno proao pa je privreda
BiH u IT sektoru stala i nema posebne aktivnosti.
Bosna i Hercegovina je tek krajem 2000. godine poela ozbiljnije ulaziti u sferu
informacionih i komunikacionih tehnologija, u emu inae osetno zaostaje, ne samo
za razvijenim zemljama Evrope i sveta, ve i za veinom tranzicijskih zemalja. Tako
npr. u Bugarskoj je stopa penetracije vie od tri puta vea nego u BiH (oko 42
prikljuka na 1000 stanovnika), a u Hrvatskoj ak pet puta (oko 67). Sa druge strane,
broj telefonskih prikljuaka na 100 stanovnika takoe je pouzdan indikator o razvoju
ovog sektora u jednoj zemlji. Na svakih 100 stanovnika u BiH ima 12 fiksnih
telefonskih prikljuaka i oko 9 mobilnih telefonskih linija. Tako npr. broj fiksnih
telefonskih prikljuaka na 100 stanovnika u Bugarskoj je tri puta vei nego u BiH
(37), a mobilnih linija dva puta (19). U Hrvatskoj je broj fiksnih telefonskih
prikljuaka na 100 stanovnika takoe tri puta vei nego u BiH, a broj mobilnih linija
ak devet puta..
Naalost, bitno je konstatovati da su statistike za 2004. i 2005. godinu nepouzdane
i nepostojee, meutim saznanjem rezultata iz 2002. i 2003. moemo slobodno istai
da su dve poslednje godine bile neuporedivo loije u razvoju IT-a i to moe biti jo
jedan od pokazatelja nezainteresovanosti BiH privrede za ovom granom.
Kao to je bilo za oekivati veina IT-firmi nalazi se u Sarajevu i Banja Luci
(ukupno 69% svih IT-firmi). Ostala preduzea su u gradovima Tuzla, Zenica, Mostar,
Bijeljina i Zvornik. IT-firme ne postoje u seoskim predjelima zbog nedovoljnih
tehnikih preduslova i infrastrukture. Moe se primetiti da se u RS-u gotovo sve firme
nalaze u Banja Luci.
U IT-sektoru je zaposleno oko 4000 ljudi. To odgovara 0,1% od ukupnog
stanovnitva u BiH. Oko 90% uposlenih su izmeu 20 i 35 godina starosti. To jasno
pokazuje da je ovaj sektor nedovoljno unapreivan. Za budui privredni razvoj BiH je
IT sektor veoma znaajan. Ova znaajnost se ogleda prvenstveno u trenutnom stanju,
gdje je IT nepostojei. Potreba za uvoenjem novih tehnologija je apsolutno izvesna.

13

Razlozi za nerazvijanje IT-a u funkciji preduzetnitva su :

Zavretkom rata i ekonomskim oporavkom BiH u veoma nepovoljnoj
privatizaciji su postavljeni odlini preduslovi za nerazvijanje IT-a.
Odlaskom ljudskih resursa (veoma struno osposobljenih ljudi) u inostranstvo
i nestankom motivacije za iste stvorena je letargija u kojoj nema mesta za dalji
razvoj
Sprovoenje loe infrastrukture pored odlinih temelja, u ekonomskom smislu
doprinose nerazvitku IT-a
Nemogunost nalaenja bilo kakvih informacija vezanih za BiH i
informacione sisteme
Nedovoljna obuenost ekonomista i stvaranje sumnje u kompjuterske procene
Standard ivota
Stopa penetracije interneta je najverodostojnji indikator razvijenosti IT sektora u
jednoj zemlji. U 2003. godini na svakih hiljadu stanovnika u BiH njih samo 13 ima
prikljuak na internet, to je napredak u odnosu na 2002.god,kada ih je bilo samo 8.
Svetska IT scena je napravila vei korak i otila je mnogo dalje. Velike razvijene
zemlje pokazuju interes za one slabije razvijene, a kulminacija e biti u Tunisu u
Novembru 2005. gde e se inicijativa tih zemalja ubrzati razvoj informatikog drutva
siromanih zemalja. Veoma je bitno da BiH prikae realno trenutno stanje i na osnovu
toga zakljui koliko koraka je potrebno da se priblii naprednim informacionim
drutvima. Nain pomoi e se odraziti kroz novane naknade i otklanjanje straha
siromanih zemalja pri prelasku na nove tehnologije.
Ulaganjem u informatizaciju obrazovnih i zdravstvenih institucija, muzeja,
biblioteka, PTT sistema, ali i uz izmenu obrazovnih programa na svim nivoima
siromane zemlje bi trebalo da trino konkuriu velikim informacionim drutvima.4
2.3.1 Akcioni plan
Poslednje dve godine su primetni pomaci u razvoju IT drutva Bosne i
Hercegovine tako da se u okviru toga organizuju mnoge debate, tribine i okrugli
stolovi kako bi se mogle napraviti glavne odrednice na ovu temu.
Akcioni plan je usvojen 16.Novembra 2004. godine kao i strategija informacionog
drutva Bosne i Hercegovine koja u svom naelu nosi identifikaciju razvoja IT-a u
BiH kao privredne grane. Akcioni plan je napravilo 30 eksperata iz oblasti
informatike koji su u saradnji sa 100 eksternih eksperata(Ujedinjenih Nacija UNDP)
stvorili ideju i sproveli je u delo. Vanost ovog dokumenta je od 2004-2010 godine5.

Dipl.ing. Slobodan Cvetkovi ''Provoenje studije za sektore sa potencijalom studija razvoja

informacione tehnologije u BiH''
5

Vijee ministara BiH ''Akcioni plan razvoja informacionog drutva Bosne i Hercegovine''

14

Najbitniji parametri koji su vezani za strategiju informacionog drutva jestu :

eLegislativa
eObrazovanje
eUprava
IKT infrastruktura
IKT industrija
ELegislativa za eObrazovaje, eUpravu, IKT infrastrukturu i IKT industriju ima za
cilj da napravi pregled potrebnog zakonodavstva u BiH i identifikuje nedostatke u ve
postojeem zakonodavtsvu. Novi zakon e se izraditi dokumentovanjem saznanja iz
izvetaja sa javnih debata i odobriti od strane nadlenih zakonodavnih tela.
EObrazovanje u okviru eLegislative ima za cilj da :
Stvori povoljne uslove za kvalitetno informatiko obrazovanje graana BiH
kroz post obrazovanje i doivotno uenje
Ukljui certikovane edukacione i ispitne centre u sistem zvaninog sistema
IKT obrazovanja
Stvori centar navigacije znanja o informacionom drutvu
Stvori sistem IKT edukacije i certifikuje nastavnike informatike u osnovnim i
srednjim kolama
Registruje nauno-istraivaki rad u BiH
Obezbedi dostupnost bibliografskih baza podataka obrazovnom i bibliotekom
sistemu u BiH itd.
EPoslovanje u okviru ELegislative ima za cilj da :
Izradi detaljni mreni plan realizacije projekata
Osigura zakonodavni okvir za razvoj eUprave
Rekonstruie upravu
Promovie uvoenje eUprave
Formira slubu i forum za informatizaciju
Analizira mogunosti i preporuke za primenu otvorenog softvera itd.
IKT infrastruktura ima za cilj da :
Izgradi IKT magistralu
Izgradi IP telefoniju
DTM mreu
Izgradnja VPN mree itd.
IKT industrija ima za cilj da :
Stimulie carinske i poreske mere
Stimulie mere rane potranje i nabavke na tritu
Napravi agenciju za stimulisanje kredita za razvoj IKT oblasti

15

Naredni koraci jesu Zakon o agenciji za informaciono drutvo koji je u izradi kao i
zakon o elektronskom poslovanju. Od projekata najbitniji za pomenuti jeste :
projekat distance learninga koji bi se ve od kraja 2005.trebao implementovati
na privatnim i dravnim fakultetima
revitalizacija BIHARNET-a u odrivu istraivako obrazovnu mreu je jedan
od bitnijih projekata
osposobljavanja javnih i kolskih biblioteka u svrhu digitalne pismenosti
povezivanje svih obrazovnih i istraivakih institucija na internet
ojaavanje i harmonizacija raunarskih kapaciteta u obrazovnim i naunoistraivakim institucijama
standardizacija IKT kapaciteta
Poueni iskustvom pojedinih zemalja u bliem okruenju, mogue je izdvojiti dva
kljuna faktora ubrzanog razvoja jednog drutva :
1. Konkurentnost pojedinih zemalja u globalnoj ekonomiji prvenstveno e
zavisiti od njihovog naunog i inovativnog kapaciteta. U okviru toga, od
izrazite je vaosti povezati sektore obrazovanja i industrije, stvarajui drutvo
bazirano na znanju i inovacijama uz pripremu buduih generacija za poslove
koje trai novo vreme. Sekcija strategije posveene obrazovanju bazirana je na
ovoj premisi.
2. Organi uprave i javna administracija igraju krucijalnu ulogu u tranzicionim i
reformskim procesima. Unapreenje efikasnosti i sniavanje trokova organa
uprave postaje imperativ tranzicije. Obaveza je da organi uprave na svim
nivoima budu agilniji i uinkovitiji u osiguranju potrebnih sredstava, ljudskih
resursa, edukacije i ambijenta za impelementaciju i odriv razvoj
informacijskog drutva6

2.4 Razvoj informacionih sistema

Informacioni sistemi su u relativno kratkoj istoriji proli kroz nekoliko promena
(faza) razvoja :
Elektronska obrada podataka (EOP)
Upravljaki informacioni sistemi (UIS)
Sistemi za podrku odluivanja (SPO) i
Ekspertni sistemi
Vremenski posmatrano prve dve faze(EOP) i (UIS) su kao temelji imali za cilj da
obrauju podatke i daju podatke o fizikim procesima nakon devanja. Za razliku od
njih druge dve faze (SPO) i (ES) perspektivu stavljaju u budunost, odnosno procese
posmatraju unapred.

Predsedavajui Vea misnistara BiH Adnan Terzi u govoru uensicima Druge meunarodne
konferencije o razvoju informacionog drutva

16

Sa poslovne strane namena ovih informacionih sistema se svodi na :

analizu poslovanja
donoenje operativnih odluka
donoenje taktikih odluka
donoenje stratekih odluka

Faza Fokus

Opis
poslova

Informacije
(izlazi)

Softver

Sistem Dizajn
analiza

EOP

Podaci

Strukturiran

Izvetaji

Opisna

UIS

Informacije

Polustrukturiran

U mrei i
hijerarhijska

SPO

Odluke

Relacioni pregled

ES

Znanje

Polustrukturiran
Nestrukturiran

Proceduralni
jezici
Vii
programski
jezici
Generatori
programa
Predstavljanje
i
zakljuivanje

injenice,heuristike

Tok
podatak

Opis toka
obrade
Strukturna
analiza

Prototip

Prototip

Izgradnje
baze
znanja

Prototip sa
vie
interakcija

Tabela 1. Osnovne karakteristike faza razvoja informacionih sistema

2.5 Elektronska obrada podataka (EOP)

Elektronska obrada podataka - EOP (EDP Electronic Data Processing)
predstavlja prvu fazu u koritenju raunara za poslovne namene. Nastala je pedesetih
godina prolog veka i predstavlja pionirsku programsku osnovu za sve naredne faze.
EOP se odlikuje jednostavnom obradom transakcija i relativno primitivnim
izvetajima. Osnovna upotreba ovog informacionog sistema jeste automatizacija
masovne rune obrade podataka i efikasno funkcionisanje organizacije uz to nie
trokove.
Poslovno posmatrajui, ovaj sistem kao banalan ne moe da prui potpune
performanse raunarske tehnologije. Naalost mnoga preduzea ga i danas koriste
usled nedostatka raunarskih resursa i kadrova.

2.6 Upravljaki informacioni sistem (UIS)

Upravljaki informacioni sistem UIS (MIS Management Information Systems)
nastaje kao rezultat poveanja raunarskih resursa. Ova faza se javlja poetkom
ezdesetih godina i danas je aktuelna.
Zadrala je sve karakteristike EOP-a a novosti se ogledaju u :
nainu obuhvatanja podataka(na mestu nastanka)
procesu izvetavanja(pored tampanog uvodi se i ekransko tampanje)
uvoenju automatizacije odreenih rutinskih poslova

17

UIS kao informacioni sistem obuhvata i druge aspekte pokretake snage koja ga
ini, a to su skupovi ljudi, procedura, baze podataka i sredstava koja snabdevaju
menadere i donosioce odluka informacijama.
Odlika upravljakih informacionih sistema je aktivnost po funkcionalnim
poslovnim linijama. To znai da se vri podela u okviru kategorija poslovanja kao to
su proizvodnja, marketing, finansije, kadrovi itd.
Sve ove aktivnosti grupiemo u tri osnovne grupe :
odreivanje alternativa
priprema modela i obrada alternativa
procena ili poreenje alternativa

Podsistem

Oblast primene

Proizvodnja

Planiranje i programiranje
proizvodnje,kontrola i analiza trokova
Predvianje, planiranje i analiza prodaje i
nabavke, kontrola kvaliteta,problemi zaliha
Finansijske analize, trokovi, investicije
Voenje celokupne kadrovske politike,
ergonomija
Alokacija resursa, strateko planiranje

Marketing
Finansije
Kadrovi
Top menaderi

Tabela 2. Aktivnost UIS-a po funkcionalnim poslovnim linijama

2.6.1 Upravljaki podsistem proizvodnje (UPP)
U procesu proizvodnje kao jednom od odluujuih aspekata sa strane kvaliteta,
upravljaki informacioni podsistem proizvodnje je neophodan kao izvor podataka za
praenje i tranformaciju inputa organizacije. Inputi su, da napomenemo, materijali,
sredstva za rad i radna snaga koji se dele po kategorijama na energiju, informacije,
kadrove itd.
Pored aktivnosti organizacije, praenja i transformacije informacija bitna
komponenta upravljakog podsistema proizvodnje jeste oblikovanje i ininjering koja
reava probleme, veliine proizvoda ili njegovih delova, redosleda njihovog
sklapanja, kontrole kvaliteta itd.
U okviru svih ovih aspekata UPP sadri komponente podsistema koji i vre ove
procese a to su :
CAD sistemi
CAM sistemi
CIM sistemi
sistemi kontrole kvaliteta

18

CAM (Computer Aided Manufacturing) sistemi upravljaju proizvodnjom preko

kompjutera. U okviru proizvodnje kao podaktivnosti koriste planiranje potrebnog
materijala, mainski i runi rad i rokove proizvodnje.Neki CAM sistemi poseduju
mogunost dijagnoze prilikom nastanka tekoa u funkcionisanju proizvodnog
procesa.
CIM (Computer Integrated Manufacturing) imaju za zadatak da objedine sve
procese proizvodnje, da ih harmonizuju, sinhronizuju i uine funkcionalnim.
Proces poslovanja se pomou ove dve proizvodne sintetike aktivnosti veoma
olakava. Naime, CAM i CIM pored svojih atributa kojima konkretno ubrzavaju
proizvodnju i ine je jeftinijom, to implicira na vei profit, eliminiu sve greke na
proizvodu i sugeriu na drugaije oblikovanje proizvoda.
2.6.2 Upravljaki podsistem marketinga (UPM)
Marketing kao specifina oblast poslovanja predstavlja neophodnu investiciju koja
kroz donoenje odluka, promotivne aktivnosti, prognozi prodaje, istraivanju trita,
analizi konkurencije, plasiranju proizvoda vri sve da bi se bazini proizvod to bre,
kvalitetnije i efikasnije isporuio kupcu. U korist ovoga, upravljaki sistem
marketinga stvara informacije koje menaderi koriste da bi to sigurnije mogli da ih i
realizuju.
Strateki plan organizacije koji predstavlja sve gore nabrojane aspekte omoguava
da informacioni podsistem odgovori na zadate mere aktivnosti veoma decidno i
transparentno. UPM nosi podatke izvornih i eksternih podataka (informacija) koje su
od presudne vanosti za donoenje odluka.
Relevantne informacije potiu od razliitih izvora i komponenata :

Interni izvori

Eksterni izvori

Razliite komponente

Ciljevi vezani za prodaju

Podaci o konkurentskim
organizacijama
Podaci o tritu

Marketinka istraivanja

Izvetaji o prodaji
odgovarajuih proizvoda i
usluga
Podaci o kupcima i
korisnicima usluga

Razvoj proizvoda

Odreivanje cena proizvoda i

usluga
Promotivne aktivnosti

Tabela 3. Izvori i komponente upravljakog podsistema marketinga

19

2.6.3 Upravljaki podsistem finansija (UPF)

UPF (Upravljaki podsistem finansija) se koristi radi kvalitetnijih postizanja
rezultata kod finansijskog menadmenta. Radi se o kvalitetnom generisanju
informacija koje su kroz analize prolih i tekuih finansijskih aktivnosti unete i kao
takve su neophodne finansijskom menadmentu za pravilno odluivanje.

Interni izvori

Eksterni izvori

Razliite komponente

Finansijski ciljevi

Izvetaji odgovarajuih
dravnih institucija
Zakonski propisi

Finansijsko predvianje

Izvetaji konkurentskih
organizacija

Analiza trokova

Analiza investicionih
transakcija
Obim prodaje proizvoda i
usluga
Koliina novca u opticaju

Analiza profita

Interna i eksterna finansijska

kontrola
Koritenje i upravljanje
fondovima

Tabela 4. Izvori i komponente upravljakog podsistema finansija

2.6.4 Upravljaki podsistem kadrova (UPK)
UPK (Upravljaki podsistem kadrova) obezbeuje informacije o opisima poslova,
zahtevima radnih mesta, sadrajima obuavanja i usavravanja, radnim
karakteristikama i stepenu uspenosti poslovnog personala. Funkcija mu je da
obezbedi efikasne kadrove, istraivanje radi poboljanja poslovanja postojeih
kadrova kroz obradu postojeih izvetaja.

Interni izvori

Eksterni izvori

Razliite komponente

Strateki, taktiki, operativni

planovi
Interni propisi
Ostali dokumenti bitni za
zapoljavanje, prijem,
selekciju, rasporeivanje,
analizu poslova, merenje
radne uspenosti,
usavravanje, prestanak
zaposlenje itd.

Zakonski propisi

Analiza poslova

Struni tekstovi
Savetovanja

Selekcija i raspored poslova

Struno obrazovanje i
usavravanje

Procenjivanje i merenje radne

uspenosti i nagraivanje
Apsentizam
Interna i eksterna fluktuacija

Tabela 5. Izvori i komponente upravljakog podsistema kadrova

20

2.6.5 Upravljaki podsistem za top menadere (UPTM)

Novije organizacione promene aktivnosti preduzea su dovele i do kasnog
pojavljivanja top menadmenta. Naime, radi se o relativno mladoj kadrovskoj
hijerarhijskoj poziciji koja se vee u odluivanju sa tek kasnijim informacionim
podsistemima. Raunar e lake doneti odluku i reiti neki problem nieg
hijerarhijskog nivoa. 7
Informacioni sistemi koji se koriste za top menadment su uglavnom integrisani :
u samoj organizaciji za koju programi rade i koji su proizvod vlastitih
informattikih strunjaka
aplikativno-razvojnim programima kao to su sistemi za upravljanje bazama
podataka, elektronskim tabelama, grafikim paketima
specijalnim programima koji su kreirani iskljuivo za ove upravljake
podsisteme

2.7 Sistem za podrku odluivanja

Odluivanje kao proces nerazumevanja budunosti se uglavnom svodi na intuiciju
i nagaanja. Veoma je teko razumeti neto to se tek treba desiti i odluku svesti na
najracionalniju meru. Poslovni smisao odluivanja podrazumeva odreivanje blieg
cilja(ciljeva) da bi se dobio krajnji razultat(cilj).
Cilj ne predstavlja samo jednu stavku ve se sastoji iz niza odluka koje ga ine.
Svaka odluka treba biti pravovremena i tana kako bi i sam rezultat bio nepogreiv. U
smislu ovoga, sistemi za podrku odluivanja predstavljaju sledei korak
informacionih sistema. Kao to im i samo ime govori funkcija im je da donose
pravovrremene odluke sa to manjim rizicima i to veom sigurnou.
Mnogi istraivai su doneli razliite definicije ta je to SPO, meutim izdvojiemo
sledeu kao najjednostavniju.
Najmanje to moemo rei je: SPO je interaktivni, fleksibilni i adaptibilni CBIS,
razvijen specijalno za podrku rjeenja nestruktuiranog problema upravljanja
za unapreenje donoenja odluka. On koristi podatke, obezbjeuje jednostavan
korisniki interfejs i dozvoljava uvianja (insights) donosioca odluka.
Dopuna definicije bi bila :
SPO takoe koristi modele (ili standardne i/ili po elji kreirane), napravljen je
ineraktivnim procesom (esto sa krajnjim korisnikom), podrava sve faze donoenja
odluka i ukljuuje bazu znanja.8

7
8

prof. dr Branko Latinovi Kompjuterska tehnologija

prof.dr Zlatko Lagumdija Sistemi za podrku odluivanja

21

Znanje

Polustruktuirane
odluke

Za
menadere
na raznim
nivoima
Za grupe i
individualce

Modeliranje

Meuzavisne
ili
sekvencijalne
odluke

Lakoa
konstrukcije

DSS
Evolutivna
upotreba

Podrava
izvianje,
dizajn, izbor
Podrava
razne oblike
odluka i
procesa

Kontrola
oveka
nad
mainom
Efektivnost

Adaptilnost i
fleksibilnost
Lak za
upotrebu

Slika 1. Karakteristike i mogunosti SPO-a9 prikazane kroz mapu uma

Slika je preuzeta sa seminarskog rada Sistemi za podrku odluivanja

22

Glavne prednosti SPO-a :

1. Sposobnost da podri reenja kompleksnih problema
2. Brz odgovor na neoekivane situacije koje nastaju u izmenjenim uslovima.
SPO omoguava temeljne, kvantitativne analize u veoma kratkom vremenu.
ak i este promene u kompleksnim scenarijima mogu biti procenjene
objektivno na pogodan nain.
3. Mogunost pokuaja izvravanja nekoliko strategija pod razliitim
konfiguracijama, brzo i objektivno.
4. Nova saznanja i uenja. Korisnik moe biti izloen novim saznanjima kroz
kompoziciju modela i opsene osjetljive what if analize. Nova saznanja
mogu pomoi u treniranju neiskusnih menadera isto kao i ostalih zaposlenih.
5. Olakana komunikacija. Eksperimentisanja kolekcijom podataka i
konstrukcijom modela se vre sa aktivnim korisnikim ueem, to znaajno
olakava komunikaciju meu menaderima. Proces odluivanja moe uiniti
zaposlene podranijim u kolektivnim odluivanjima. What if analiza moe
biti koritena da zadovolji skeptike i unapredi timski rad.
6. Unapreena kontrola upravljanja i performanse. SPO moe pojaati kontrolu
upravljanja nad trokovima i popraviti performanse organizacije.
7. Smanjenje trokova. Uobiajene aplikacije SPO-a mogu rezultovati znaajnim
smanjenjem trokova, ili u smanjenju (eliminaciji) troka pogrenih odluka.
8. Objektivne odluke. Odluke dobijene od SPO-a su konzistentnije i objektivnije
nego odluke donesene intuitivno.
9. Unapreenje upravljake efektivnosti, koja dozvoljava menaderima da izvre
zadatak u kraem vremenu i/ili sa manje truda. SPO snabdeva menadere sa
vie kvalitetnog vremena za analizu, planiranje i implementaciju.
10. Poboljana produktivnost analitiara.

2.8 Ekspertni sistemi

2.8.1 Istorijat
Od davnina ljude privlai inteligencija - kako sam pojam inteligencije tako i
mogunost konstruisanja inteligentnih maina koje bi mogle samostalno da rade.
Takve primere moemo pratiti kroz istoriju. U staroj Grkoj ljudi su se bavili
pitanjima inteligencije, znanja i pravilnog zakljuivanja, a meu njima se naroito
istakao Aristotel. Meutim, tek pojavom prvog raunara "Electronic Numerical
Integrator And Computer" (ENIAC) koga su 1945-te godine izmislili Mauchly i J.
Presper Eckert, moe se govoriti o inteligentnim mainama. U poetku su raunari bili
prvenstveno namenjeni za izvravanje raunskih operacija ali vrlo brzo je uoeno da
oni imaju daleko vee sposobnosti. Ve prvi rezultati u primeni raunara upuivali su
na mogunost raunara da preuzme vrenje odreenih intlektualnih sposobnosti.

23

Povoljni rezultati istraivanja naveli su neke od naunika da daju preuranjene izjave

da se ubrzo moe konstruisati "mislea maina" ili "elektronski mozak". Zbog ovih
preuranjenih izjava su se vodile brojne debate. Krajem 50-tih, sve do sredine 60-tih
godina, problematika vetake inteligencije bila je dosta rasplinuta izmeu fantastike,
mate, potencijalnih mogunosti i praktinih ostvarenja. Zanemarivanje razlike
izmeu potencijalne ostvarljivosti i obima praktinih problema, koji se nalaze na putu
do ostvarivanja ideje, je jedan od estih uzroka nerazumevanja mogunosti vetake
inteligencije. Ostvarivanjem praktinih rezultata koji su nali primenu u privredi,
vetaka inteligencija postaje interesantna za veliki broj naunika razliitih oblasti.
Danas postoje realizovani sistemi koji su u stanju da autonomno obavljaju
kompleksne probleme, kakve su jedino ljudi bili u stanju da obavljaju. Nije redak
sluaj da takvi sistemi obavljaju te zadatke i daleko uspenije od ljudi. U sprezi sa
raunarima, maine postaju sposobne da rade samostalno, da upravljaju same sobom i
da proizvode druge maine, oslobaajui oveka fizikog i monotonog rada,
preputajui mu rad na sloenijim i kreativnijim poslovima.
Neke od moguih definicija vetake inteligencije:
Vetaka inteligencija je nauna oblast u kojoj se izuavaju izraunavanja da bi
se izraunavanjem omoguila percepcija, rezonovanje i injenje.
Vetaka inteligencija je nauna oblast u kojoj se istrauje kako da se naprave
raunari koji bi uspeno radili stvari koje u ovom momentu rade bolje ljudi.
Vremenom su ljudi u elji da naprave vetaku inteligenciju shvatili da je
krucijalna teza implementacija okoline tako da kompjuter moe :
1. Opaati okolinu
2. Interno delovati pri promenama u okolini
3. Stvarati modele u okviru okoline
4. Koristiti sva iskustva deavanja u okolini i pravilno ih implementisati u svoj
algoritam bez ljudske pomoi
2.8.2 Pojam ekspertnih sistema
Ekspertni sistemi (ES Expert Systems) predstavljaju okosnicu izmeu pojma
raunarska tehnologija i vetaka inteligencija. To su kompjuterski programi ija je
algoritamska konstrukcija realizovana na specifian nain. Specifinost se ogleda u
injenici da je graa ES-a odreena uskim podrujem poslovanja i odlukama
temeljenim na bazama znanja. Formirano znanje potie od eksperata nekog podruja
poslovanja koji su na bazi pravila zakljuivanja i podataka izneli sve relevantne
injenice. Kasnije, taj ES pomae ekspertima u reavanju sloenijih problema. Svaki
reen problem i njegov postupak se unosu u bazu znanja ekspertnog sistema.

24

Posmatrano sa poslovne strane stvara se kruni tok relacije ekspert ekspertni

sistem koji se uvek dinamiki dopunjava. Razlog za primenu ekspertnih sistema je da
znanje iz raznih specifinih oblasti ljudske delatnosti postane dostupnije kroz primenu
raunarskih programa. Oni ne mogu potpuno zamenuti ljude ekspete, naroito u
pogledu kreativnosti, i koritenja opteg znanja (iz obinog ivota i drugih oblasti), ali
oni imaju i neke od prednosti nad ljudima.
2.8.3 Primena ekspertnih sistema
Razlog za primenu ekspertnih sistema je da znanje iz raznih specifinih oblasti
ljudske delatnosti postane dostupnije kroz primenu raunarskih programa. Oni ne
mogu potpuno zamenuti ljude eksperte, naroito u pogledu kreativnosti, i koritenja
opteg znanja (iz obinog ivota i drugih oblasti), ali oni imaju i neke od prednosti
nad ljudima.
Odnos raunara i oveka je sve blii i kree se u pravcu to boljeg iskoritenja
raunarske tehnologije u svrsi poboljanja ovekovog ivota tako da se razvoj
ekspertnih sistema ne sme zaustaviti jer vetaka inteligencija i njena beskrajnost je
put do ljudskog interesa.
Ekspertni sistemi se primenjuju u sledeim oblastima:
upravljanje industrijskim procesima,
praenje rada medicinskih ureaja,
praenje bankarskih i trgovakih poslova
autonomno kretanje vozila (na zemlji i vodi),
automatski piloti,
upravljanje satelitima,
nadgledanje instalacija,
operativno i taktiko upravljanje vojnim operacijama na bojnom polju,
analize sloenih finansijskih trasakcija
naftnim platformama
za detekciju buotina nafte itd

25

2.8.4 Karakteristika ekspertnog sistema

Karakteristika

Ljudski mozak

Raunar

Brzina
Dominantan nain rezonovanja

spor

brz

induktivno

deduktivno

Preciznost
Prepoznavanje okoline
Pamenje

neprecizan

precizan

brzo

sporo

zaboravan

memorije sa dugim pamenjem

Kreativnost
Emocije
Saznavanje
Prenoenje znanja

kreativan

bez kreativnosti

emotivan

bez emocija

uenjem

programiranjem

komplikovano

jednostavno (kopiranjem)

Nain funkcionisanja

elektrohemijski

elektrini

Tabela 6. Karakteristike ljudskog mozga i raunara

2.8.5 Arhitektura ekspertnih sistema
Cilj istraivanja u oblasti ekspertnih sistema (ES) sastoji se u razradi programa
(sistema) koji pri reavanju teko reivih zadataka, koji tipino zahtevaju eksperte,
daju rezultate po kvalitetu i efikasnosti bliske rezultatima eksperata. U veini
sluajeva ES reavaju tekoformalizovane zadatke, koji nemaju algoritamsko reenje.
Fajgenbaumova definicija ove oblasti (1977): Reavanje metoda vetake
inteligencije tekih praktinih problema koji zahtevaju znanje eksperata.
Stoga se ova oblast esto naziva i inenjerija znanja (knowledge enginering).
Razlozi prilinog praktinog uspeha ES proizilaze iz injenice da su pri sintezi ovih
sistema koriteni mnogi rezultati postignuti u domenu vetake inteligencije (VI).
Naveemo tri osnovna rezultata:
1. Snaga ES je prevashodno odredjena snagom baze znanja i mogunou njene
dopune, a tek na drugom mestu koritenim metodama ili procedurama. Ovo je u
suprotnosti sa ranijim stavovima u VI po kojima je izvor intelektualnosti uzak sklop
optih snanih procedura zakljuivanja. Praksa je medjutim pokazala da je vanije
imati raznovrsna specijalizovana znanja, a ne opte procedure zakljuivanja.

26

2. Znanja koja u najveoj meri doprinose efikasnom i kvalitetnom reenju nekog

problema su u osnovi
heuristika
eksperimentalna
neodredjena
verovatnosna.
Uzrok ovome je neformalizovanost ili slaba formalizovanost zadataka koji se
reavaju. Osim toga, znanja eksperata imaju individualni karakter.
3. Imajui u vidu neformalizovanost problema, kao i heuristiki i lini karakter
korienih znanja, korisnik (odnosno ekspert) mora da poseduje mogunost
neposredne interakcije sa ES u formi dijaloga.
Tipian ES ima sledee komponente:
1. Baza znanja memorie skup pravila.
2. Radna memorija memorie podatke.
3. Interprete reava zadati problem na osnovu znanja kodovanih u ES,
4. Lingvistiki procesor, kojim se ostvaruje dijalog sa korisnikom i ekspertom na
prirodnom jeziku.
5. Komponenta za dobijanje znanja.
6. Komponenta za obrazlaganje, koja daje objanjenja za preduzete korake i
odgovore na pitanja zato je neki zakljuak izveden ili opovrgnut.
ES radi u dva reima:
izvlaenje znanja iz eksperata
reavanje konkretnih problema.
U tradicionalnom pristupu, prvoj fazi odgovara algoritmizacija i programiranje od
strane programera, dok u ES izradu programa ne vri programer, nego ekspert koji u
optem sluaju ne mora da zna programiranje.10

10

prof.dr Branko Latinovi Kompjuterska tehnologija

27

3. Preduzetnika ekonomija
3.1 Pojam i definicija
Preduzetnike ekonomija se moe objasniti na vie naina...
Najtaniji od njih glasi da je preduzetnika ekonomija model socijalne
organizacije drutva u kojem postoji ekonomsko-finansijski i normativnoinstitucionalno-organizacijski ambijent u kojem veina graana sklonih riziku i
koji poseduju poslovnu ideju mogu otpoeti bez ikakvih prepreka sa trinom
aktivnosti.
Demokratija kao svetski poredak, drutvena organizacija ili samo pretpostavka
postavlja preduzetniku ekonomiju na mesto razvojne drutvene grane ljudskog ivota
gde linost kao potroa proizvoda, usluga, stvari, ideja, odgovara svim moralnim,
etinim naelima ivota.
Uzronost predstavlja jedan od zakona postojanja i funkcionisanja sveta pa tako i
govori o slobodnom oveku sa pravom izbora i snoenja svih rizika i prednosti svoje
odluke. U tom smislu se preduzetnika ekonomija i inovativno preduzetnitvo opiru
pravu na izbor jer se ovek kao pojava sa svojom inicijativom vri svoju individualnu
slobodu. Individualizam ovim inom postaje glavna odlika preduzetnitva i
preduzetnike ekonomije.
Organizacija ima za zadatak da uspostavi pravo vladavine zakona preko pravne
drave i da istovremeno titi sve preduzetnike aktivnosti i metode. Drava se na ovaj
nain predstavlja kao pravna, postojana i uspena. Preduzetnika ekonomija i
inovativno preduzetnitvo kao rezultat ljudskog individualizma nastaju u krilu
liberalnog kapitalizma Zapada i protestantsko-katolike religije.
Sutina preduzetnitva jeste u slobodi razmiljanja, volje i elje u interakciji sa
matovitim idejama i osobinom da se ceni vrednost i uspeh. Radno vreme i prostor su
irelevantni dok su ekonomske zakonitosti, pravna drava, vladavina zakona, trina
privreda granice izvan kojih se ne sme otii.
U svetu je poznata injenica da su preduzetnika ekonomija i savremeni
menadment vie od svih visokih tehnologija, uticali na kulturno-civilizacijsku
promenu slike, posebno u nainu ivota i zapoljavanju radne snage. Preduzetnik ima
za zadatak da u uslovima trine privrede uz potovanje potreba, elja, problema,
zahteva i oekivanja potroaa u okviru standarda ISO 9000-14000, promisli i osnuje
preduzee na najbolji mogui nain. 11
11

Akademik prof.dr Milan GalogaaPreduzetnitvo

28

Funkcije koje je potrebno istai u cilju stvaranja preduzea su :

preduzetnika vizija
poslovna misija
ciljevi
zadaci
politika
strategija

3.2 Preduzetnik
Osnovna pokretaka snaga preduzetnika jeste volja za profitom a da u okviru
kriterijuma zadovoljavanja kupaca i potroaa bude ispred konkurencije. Odluke koje
donosi moraju biti u skladu sa voljom za profitom ali i istovremeno i za zadovoljenje
potreba kupaca.
Preduzetnitvo predstavlja nain ivota i kao takvo se oslanja na ivotne odluke.
Preduzetnik kao lider se u odnosu na potroae predstavlja sa preduzetnikom vizijom
budunosti i poslovnom misijom kao svrhom i razlogom postojanja preduzea. Cilj
mu je da stvori novu vrednost za potroaa, da stekne to vei broj lokalnih potroaa,
osmisli nove prednosti u odnosu na konkurenciju.
Preduzetnici moraju biti osposobljeni i za istraivanje buduih kretanja i donoenje
optimalnih odluka u cilju efikasnijeg funkcionisanja organizacije u sadanjem
poslovanju, a takoe i budunosti. Po donoenju Zakona o preduzeima naputen je
princip dogovorne ekonomije i prihvaen koncept privreivanja koji se zasniva na
principima trine ekonomije. U trinom konceptu ukupno poslovanje i razvoj se
oslanjaju na izraenom zahtevu korisnika usluga, proizvoda i dr. Na ovaj nain
preduzee, kao poslovni sistem, stavlja u centar poslovne aktivnosti korisnika usluge.
Tako nastaje nova poslovna filozofija, kao posledica primene trinih kriterijuma
privreivanja i podrazumijeva nastanak konkurencije na domaem tritu.12
Osnovna pretpostavka svakog preduzetnika je vremensko prostorni interval u kome
on ima dinamiku funkciju. Odreivanje prostornih i vremenskih okvira u poslovanju
je od velike vanosti jer se time odreuju ciljevi i zadaci projektovanja, odluke i
definicije angaovanja i strategije profitiranja.
Samo poslovanje je proeto odnosima ljudi i njihovim psiholokim vrednostima na
koje se moe uticati kroz vrste manipulacija u komunikolokom smislu.

12

prof.dr eljko Baro Osnovi Menadmenta

29

3.2.1 Manipulacije kod preduzetnika

Manipulacije su atraktivni naini preuzimanja prava na meusobne odnose.
Njihova glavna pretpostavka se akumulira u interesu za ostvarenjem cilja koji je uvek
pozitivan. Postoje mnogi naini manipulacije koji se izuavaju kao i metode za
ostvarivanje. Ovde emo navesti jedan konkretan primer koji je uglavnom i uspeno
rezultujui a svodi se na pregovore u poslovanju.
Tako je i sama manipulacija podeljena na :
Komunikoloku pijunau
Stvaranje odnosa
Postavljanje pitanja i sluanja sagovornika
Izraavanja stava o korisnosti i davanja informacija sagovorniku
Poentiranje
Izgraivanje mostova
Ilustracija
Konfirmacija
Konfrotacija
Pobeda/poraz
Komunikoloka pijunaa objanjava istraivanje svih moguih interesa vezanih
za firmu ili osobu-predstavnika sa kojom e se razgovor odvijati.
Stvaranje odnosa predstavlja prvi fiziki kontakt sa osobom gde je potrebno biti
prvenstveno oputen, uljudan i pre svega dobar komunikolog to podrazumeva i
osobinu dobrog sluaoca. Potrebno je stvoriti mirnu i udobnu atmosferu koja se
uglavnom postie neobaveznim razgovorima, anegdotama, alama itd.
Pod uslovom reavanja prethodne teze, postavljanje pitanja i sluanje
sagovornika podrazumeva postavljanje direktnih pitanja u mirnoj i ugodnoj
atmosferi. Svrha je da se sakupe relevantne informacije koje omoguuju dalji tok
razgovora. U ovoj fazi se takoe stie poverenje sagovornika kroz davanje odgovora
njegovim pitanjima.
Izraavanje stava o korisnosti i davanja informacija sagovorniku je faza u
kojoj se jasno pokazuje interes i stvara se odnos dvaju interesa.
Poentiranjem se ukazuje na sve bitne pretpostavke pregovora i mogue
iznalaenje reenja. Neophodno je da obe strane izraze poente i sutine razgovora.

30

Izgraivanje mostova ilustrativno reeno predstavlja pogled iz ''ptiije

perspektive'' na itav razgovor i reavanje konfliktnih situacije ili neslaganja oko
subjektivnih misli.
Ilustracija oznaava slikovito argumentovanje i jedna je od tehnika za koju je
potrebno iskustvo. Ovim se postiu znatni rezultati u komunikaciji jer je u veini
sluajeva uspena.
Konfirmacija slaganje ili odobravanje predloga, ponuda, stavova. U ovoj fazi je
potrebno biti paljiv i logian jer se vrlo lako moe dovesti u situaciju gubitka
identiteta i istovremeno autoriteta.
Konfrotacija je neslaganje sa stavovima i tu je takoe bitno imati odreenu dozu
tolerancije. Sama konfrotacija moe biti uspeno realizujua ali i neuspeno. U prvom
sluaju se moe dobiti na identitetu dok je neuspeno konfrotiranje podrano
raskidom poslovanja i uopte padom samopouzdanja.
Pobeda/poraz, u zavisnosti od komunikacije i znanja koritenja svih navedenih
faza ove vrste manipulacije sledi pobeda ili poraz. U principu ova faza moe biti i
preokretna jer je mogue itav koncept razgovora ispraviti ali istovremeno i pokvariti
iznoenjem zakljunih stavova.

3.3 Trite i trite znanja

3.3.1 Trite
Trite se moe definisati na razliite naine ako se u sutini svaka definicija svodi
na jednu stvar, osnovu trita, a to je odnos izmeu ponude i tranje:
Politekonomisti trite definiu kao sveukupnost odnosa ponude i tranje koji
na odreenom mestu i u odreeno vreme utiu na prodaju pojedinih roba.
Pored toga definiu da je trite i skup ustanova, podruja i ureaja koji
omoguavaju organizovani ili stalni kontakt izmeu kupaca i prodavaca
Marketolozi trite definiu kao institucionalno i tehniki oblikovan kontakt
suverenih kupaca(tranja) i prodavaca (ponuda), koji na posebno
opremljenom prostoru, u odreeno vreme , nude ili trae odreenu vrstu robe
od neodreenog partnera, u svrhu razmene za novac po ceni koja ima
tendenciju da se izjednai.
Analiza trita ima za svrhu da se uoe, identifikuju i ocene svi mogui faktori koji
utiu na deavanja u okviru specifinih segmenata sa stanovita atraktivnosti ponude.

31

Kupci i prodavci kao i njihov meusobni odnos koji se razvija marketinkim

idejama prodavaca mora da bude lojalan, zasnovan na ekonomskim principima i
realan.13 Ove aktivnosti odnosa se postiu znanjem iz podruja marketinga i trita
znanja. Ono u svojoj sutini poseduje odliku odnosa nauke i umetnosti, a to su
prvenstveno kulturoloke, socijalne i materijalne osnove oveka.
3.3.2 Razvoj trita znanja
Naime, trite znanja se definie kao :
Skup nauka i umetnosti koje imaju svoje osobenosti, domen pomou kojih se
obuhvata metoda i mehanizam u konkretnoj oblasti.
Koliko god postojao veliki broj naunih oblasti i disciplina, nije mogue delovati
jednom naunom metodom, tako da se u praksi pribegava timskom radu i
kombinovanju vie nauka. Tehnoloki razvoj je u uskoj vezi sa tritem znanja kroz
sve naune oblasti koje ga ine, tako da je marketing kao posebna grana moderne
nauke i prakse najoperativniji deo ekonomsko-socioloko-kultularne oblasti ivota.
Predstavlja sintezu vie oblasti ivota, nauke, umetnosti, budunosti i kao takav
reava poslovna nerazumevanja, pitanja, elje i ciljeve. Glavna odlika marketinga
jeste razumevanje psihologije, meutim bez dovoljno upuenosti u druge
multidisciplinarne oblasti kvalitetan rezultat se ne moe dobiti. Kada se razumelo da
su za nauno predvianje (marketing), socijalna zajednica i njene institucije sistemski
identifikovane i predstavljenje na nain teorije sistema, shvaeno je da su svi elementi
tog sistema neophodni u koordinisanju i meusobnoj interakciji.
Trite znanja je savremena realnost tako da pored trita roba, proizvoda, novca,
kapitala, hartija od vrednosti, postoji i trite znanja i iskustva.
Nauno znanje kojeg karakterie visoki stepen selekcije, apsorpcije, emisije i
transmisije je najee komercijalno zatieno znanje
Javno znanje je svima dostupno i komercijalno nezatieno znanje
Znanje u organizacionom sistemu je takoe raspoloivo i dostupno
Primenjeno znanje doprinosi uvrenju naunih zakljuaka ili promene u stavu,
miljenju i naunoj doktrini. Da bi se to ostvarilo neophodna je pragmatina strunost.
Drugim reima, znanja iz podruja tehnologije, preduzetnitva, menadmenta i
marketinga su dominantno interdisciplinarne, deskriptivne, esto komilirane ali
iskljuivo se radi o primenjivakom znanju to ukazuje da se radi o operativnom
znanju.

13

Akademik prof.dr Milan Galogaa ''Teorija trita''

32

3.4. Nauno istraivanje i teorija sistema

3.4.1 Nauno istraivanje
U nauni sadraj ulaze znanja razliitog stepena uspenosti i apstraktnosti.
Ta znanja mogu biti :
empirijska (eksperimentalni izvor),
sistematizovana,
filozofska
Nauna znanja se razlikuju od obinih empirijskih, i drugih znanja jer ne pruaju
samo konstatacije, injenice i njihov opis ve daju teorijska objanjenja i dokaze na
osnovu kojih se do njih dolo. Zanimljivo je da se za razliku od sirovine i energije
znanje ne troi ve se autogenerie i obogauje.
Istraivanja u okviru koritenja naunih znanja doprinose kako razvoju stvaranja
teorijskih objanjenja tako i obogaivanja samog znanja i donoenja novih ideja kako
bi se iskoristila na tritu znanja.
Znanje o poslovnoj ekonomiji, preduzetnitvu, marketingu, menadmentu,
informacionim sistemima u poslu treba da je udrueno u svrsishodno znanje.
Neophodno je savladati metode i tehnike ''krae'' tuih znanja i iskustava prakse.
Teorija sama po sebi nema neku veu sutinu bez iskoritavanja tog znanja u
praktine svrhe.14
3.4.2 Teorija sistema
Teorija sistema definie sistem kao :
Skup elemenata koji vre meusobnu interakciju kako bi zadovoljili odreeni
cilj
Kao rezultat ove definicije sam odnos marketing elemenata je predodreen kao
interakcijski, uskozavisan i pojedinano nezavisan. Za kontrolisanu strukturu i
funkciju elemenata sistema marketinga neophodna je organizacija koja je postavljena
u donosu na ciljeve sistema.U okviru organizacije se vre predvianja i istraivanja
koja sistem postavlja u budue stanje zasnovano na racionalnom i oekivanom
deavanju. Istraivanja mora da pone od polazne nule (hipoteza) koja omoguava
predvianje novih dogaaja, tj. hipotezno predvianje nepoznatog koje se kasnije
zasniva na empirijskim, naunim, idejnim reenjima. Sa druge strane samo
istraivanje je mogue predstaviti na nain proirenja, objanjenja i primene naunih
zakona.
14

prof.dr Branko Latinovi ''Kompjuterska tehnologija''

33

Trite znanja

Naune oblasti

Naune discipline

Naune publikacije

Naune jedinice

Nauni fondovi
znanja

Zakonski zatieno
znanje

Trino nezatieno
znanje

Nauno znanje

Javno znanje
stvoreno

Znanje u
organizacionom
sistemu

raspoloivo

dostupno

Sistemi znanja
Znanje o objektima

Znanje o dogaajima Znanje o izvoenju-vetine Meta-znanje:znanje o znanju

Deklarativno znanje

Proceduralno znanje

Shema 1. Aspekti koji ine trite znanja

Kada smo definisali sve ciljeve, zadatke, strategije, tj. ono to ini preduzetniku
ekonomiju i preduzetnika, kao i naine ophoenja sa poslovnim partnerima, potrebno
je da se osvrnemo na stvaranje orijentacije u preduzetnitvu i kreativnog razmiljanja.

34

3.5 Orijentacija u preduzetnitvu

Kao to znamo preduzetnitvo je vie praksa nego teorija meutim kako bi se sama
praksa izvrila na pravilan nain u uslovima konkurencije potrebno je imati i znanje.
Postoji vie vrsta znanja na kome se zasniva preduzetnitvo i menadment:
Deklarativno znanje, koje koristimo kod semantikog ili grafikog
predstavljanja odnosa izmeu pojedinih elemenata
Proceduralno znanje, kojim se koristimo prilikom donoenja odluka o
osnovama odreenih politika, pravila, procedura i standarda
Heuristiko znanje, slui nam kod ocenjivanja steenih iskustava u podruju
istraivanja i razvoja
Neodreeno znanje, podrazumeva primenu verovatnoe i odnosa
Interdisciplinarna znanja, kombinacija svih prethodnih znanja
Sa druge strane poznate su teorijske misli i pristupi preduzetnitvu kao nauci, a u
sutini prisutan je mikro i makro pogled:

Makro pogled

Orijentacija na okruenje

Orijentacija na kapital

Orijentacija na promene

Shema 2. Orijentacija iz makro perspektive

Mikro pogled

Karakteristika
preduzetnika

Orijentacija na milje

Orijentacija na
strategije

Shema 3. Orijentacija iz mikro perspektive

Orijentacija na okruenje uzima u obzir brojne faktore koji potencijalno utiu na
preduzetniku ekonomiju i preduzetniku klimu. Faktori mogu biti pozitivni i
negativni. U tom smislu se istrauju kulturno-vrednosne orijentacije, sociopolitike okolnosti, trine institucije.15

15

Akademik prof.dr Milan Galogaa ''Preduzetnitvo''

35

Orijentacija na finansije uzima u obzir sve faktore koji se odnose na novac,

kapital i hartije od vrednosti kao dopunske izvore za preduzetnitvo, kao i finansijske
institucije.
Orijentacije na podruja promena uzima u obzir kljune faktore koji stimuliu
ili destimuliu razvoj preduzetnitva, a to su politiki rizici, kulturni faktori,
ekonomski faktori.
Orijentacije na karakteristike preduzetnika fokusira identifikovanje optih
karakteristika nunih za uspeh preduzetnika. Glavna podruja istraivakog interesa
su potrebe za uspehom, kreativnost, posveenost poslu, tehnika i druga znanja.
Orijentacija na mogunosti preduzetnikih poduhvata (preduzetniki milje)
fokusira identifikovanje faktora koji omoguuju preduzetnike spremnosti na nove
poslovne podhvate. Glavna podruja istraivakog interesa su otkrivanje novih ideja,
razvoj i primena poslovnih poduhvata.
Orijentacija na preduzetnika fokusiraju preduzetnika kao oveka orijentisanog
na rezultate, sposobnog da prepozna nove anse i nove mogunosti, te da u tom smislu
donese uspene odluke. Preduzetnik se smatra kao optimistiki raspoloen ovek,
nazavisan i uspean, pun energije, istrajan i samopouzdan, osoba koja poseduje
sposobnosti da inspirie i motivie druge.

3.6 Kreativno razmiljanje u preduzetnitvu

Kreativno razmiljanje se javlja kao proizvod socijalizacije, odgoja i obrazovanja i
kao takvo predstavlja uspenu preduzetniku osobinu. Ono ukljuuje intelektualnu
sposobnost, nezadovoljstvo, radoznalost i sve stvari koje vode otkrivanju novog.
Savremeni kadrovski menadment kolektivnog preduzetnitva osniva se na
razvijenosti kreativnosti zaposlenih, a koja poiva na znanju, intelektualnim
sposobnostima, iskustvu prakse i karakteristikama linosti.
Osnova kreativnog razmiljanja jeste u samoj ideji koja je rezultat miljenja i
stvaranja slike subjektivnog poslovnog problema, poslovne orijentacije ili poslovnog
rizika. Ovi aspekti su ustvari i preporuke za razvijanje kreativnosti kod individue.
Sama kreativnost se vremenom ui, izuava i razvija. Individua mora da poseduje
uroenu inteligenciju za stvaranje i oseaj inoviranja. Predrasudno razmiljanje u
kreativnosti nije poeljno jer se time zatvara spektar moguih reenja i inovacija.
Kako se ovo ne bi desilo, a vrlo je mogue zbog uticaja okoline i uopte mana koje
ovek poseduje, iskustveno je potvreno da je za kreativno razmiljanje neophodna
sloboda miljenja, malo-uticajna okolina, sklonost riziku.

36

Osnovne karakteristike kreativnosti su :

Znanja
Opta znanja
Specijalistika znanja

Intelektualne sposobnosti

Karakteristike linosti

Inteligencija

Tolerancija na neizvesnost

Senzorne sposobnosti

Energinost

Perceptivne sposobnosti

Odlunost

Upotreba svih osetila

Samopouzdanje

Otvorenost na novo

Ubedljivost

Imaginacija

Emocionalna izraajnost

Intelektualna fleksibilnost

Istrajnost

Radoznalost

Nonkonformizam

Nezadovoljstvo

Prihvatanje izazova

Sistematinost

Sklonost pobeivanju

Naunost

Uivanje u pobedi

Tabela 7. Karakteristike kreativnosti

Kreativno miljenje predstavlja osnovni zakon inovativnog preduzetnitva,
odnosno nain da se doe do inovacije. Inovacija je po Peteru Druckeru specifina
funkcija preduzetnitva, odnosno sredstvo pomou kojega preduzima ili stvara nove
izvore bogatstva ili obrauje postojee izvore sa poveanim potencijalom za stvaranje
bogatstva. Zato se i kae da je inovacija proces kojim preduzetnici pretvaraju vidljive
anse na tritu u ideje, uklanjaju elje, reavaju probleme, zadovoljavaju zahteve i
ispunjavaju oekivanja potroaa.
3.6.1 Inovacije
Inovacija nije samo ideja ona predstavlja savremeno nauno istraivanje, otkrie,
usavravanje i promenu. Ona nastaje kao rezultat organizovanog naunog i
primenjenog istraivanja, iskustva i kreativnog miljenja. Ovo znai da ona prolazi
kroz razvojne faze, po emu je ideja kombinacija vizije i logikog procesa.
Inovativnom preduzetnitvu i menadmentu sa obzirom da se bavi efikasnou,
potrebna je nova nauka. Kada imamo pred sobom integralno trite kojeg karakterie
otra konkurencija i potroai sa ogranienom kupovnom moi, onda se javlja potreba
za operativnim znanjem, tj. po Duckeru primenjivanjem znanja na znanje.
Sistematina primena znanja podrazumeva smiljenost odnosno ono predstavlja
inoviranje, pri emu menadment odgovara praktinu, izvoaku stranu znanja.
Ono preduzee koje uini tehnoloku promenu, inovaciju, predstavlja inovatora ali
samo u sluajevima kada je tehnoloka promena nova za preduzee i za privrednu
granu.

37

3.6.2 Tehnoloke inovacije

Definie se kao inicijalna promena pronalaska ili drugog oblika invencije,
odnosno kao prvo marketiranje invencije.
Sutina tehnololih inovacija jeste u podizanju nivoa opreme, procesa, materijala i
proizvoda. U tom smislu tehnoloka inovacija obuhvata pet osnovnih nivoa:
modifikacija i unapreenje postojee tehnologije sa svrhom praenja
odreenih svojstava proizvoda
unapreenje postojee tehnologije sa ciljem prilagoavanja zahtevima
potroaa
primena postojeih tehnologija u cilju razvoja novih proizvoda
unapreenje nove tehnologije
razvoj buduih tehnologija
pronalaenje novih tehnologija
Tehnoloke inovacije se odnose na promene u tehnologiji, a izlazi promena su novi
proizvodi, novi tehnoloki procesi, nove tehnoloke eme, novo tehnoloko znanje i
novo tehnoloko iskustvo. Kao i svaki proces i tehnoloki sadri odreene probleme
koji su reivi jedino ako se suoimo sa njihovim aspektima.
3.6.3 Problemi i otvorena pitanja inovativnosti
Krajnji rezultat tehnoloke inovacije je proizvod i njegova prodaja na tritu
predstavlja odnos uloenog, istraenog, analiziranog. Uvoenje novina uopte,
predstavlja na izvesni nain put u nepoznato. To znai da je inovacija skup sloenih
struktura neizvesnosti, nepoznanica. U tom smislu marketing trpi najvei rizik jer je
njegova funkcija da se proklamuje novi proizvod. Tako je potrebno krenuti obrnutim
koracima, a oni predstavljaju marketinku sposobnost resignacije potreba trita.
Kupci su krajnji rezultat marketing aktivnosti, a ako oni nisu zadovoljni inovacijom
takva funkcija postaje troak. U praksi, mnotvo kompanija su bez posebnih
marketing istraivanja uloili ogromna sredstva na inovacije i u operativnom i
proizvodnom smislu dobili rezultat nezadovoljstva kupaca.
Istraivanja su pokazala da proizvodi na tritu propadaju usled sledeih razloga:
Pomanjkanja znaajnih ideja za nove proizvode u odreenim podrujima
Fragmentacije trita koja je stvorena zbog otre konkurencije i novi proizvodi
se osmiljavaju za nova trita a ne za ve postojea
Drutvena ogranienja, usled ouvanja ovekove okoline trai se poveani
kvalitet, sigurnost, ekologija itd.
Visoki trokovi procesa razvoja dolaze zbog visokih ulaganja u mnotvo ideja
Pomanjkanja kapitala predstavlja veliko ogranienje.
Kraeg razdoblja rasta uspenih proizvoda podrazumeva pored originalnog
uspenog proizvoda stvaranje kopija loijeg kvaliteta

38

4. Informacioni sistemi u preduzetnikoj ekonomiji

4.1 Razvoj menadment informacijskog sistema
Kao to smo naglasili u delu o informacionim sistemima, menadment
informacioni sistemi se koristi za potrebe determinisanja preduzetnike vizije
budunosti, poslovne misije i svrhe postojanja preduzea te poslovnih ciljeva i
poslovnih zadataka.
Konstruisanjem informacionih sistema se ostvaruju zadati ciljevi i prakse koje se
dalje prosleuju na unapreivanje i proirivanje. Osnova za pravilnu izgradnju
informacionih sistema je u definisanju eksperata koji e uneti sve relevantne
informacije i obezbediti podrku. Eksperti se biraju na osnovu potreba samog IS-a i
kao takvi moraju doprineti zadatim ciljevima.
Preduzetnici i ekperti iz informatike oblasti moraju imati relevantne
informacije jedni o drugima kako bi sama svrha nastanka IS-a bila pravilno
izgraena.

Preduzetnika vizija budunosti,

Poslovna misija kao razlog i svrha postojanja preduzea,
Poslovni ciljevi i poslovni zadaci

Izbor stratekog
podruja poslovanja

Izbor stratekih
tehnologija

Izbor proizvoda ili

usluge,
Izbor stratekog oblika
organizacije

Izbor stratekog kadrovskog

menadmenta

Izbor finansijskog menadmenta

Shema 4. Izbor informacionog sistema kroz vizije,misije,ciljeve i zadatke

39

4.2 Menadment informacioni sistemi sa odreenim podsistemima

Da bi se upravljalo preduzeem pomou ivotnih ciklusa, potrebno je posedovanje
veoma aktuelnih informacija o stanju u privredi, tritu, preduzeu, proizvodima,
konkurenciji, itd. Tu se radi o veoma sloenim istraivanjima i ispitivanjima, koja se
provode u sklopu ostalih marketing istraivanja. Svrha je da se dobije odreeno
strateko reenje za podruje poslovanja, poslovne misije, poslovne ciljeve ili
realizovanje poslovnih zadataka.
Informacioni sistemi kao spoj izmeu ekonomije i oveka kao preduzetnika prave
bolji odnos boljeg poslovanja, stratekog odluivanja i ekonomskog planiranja.
Njihova primena u sutini poboljava vizije i misije koje su esto nedostine i
neostvarive. Pretpostavka je da su informacioni sistemi u svetskim razmerama,
poboljalio poslovanje za 30-40% sa tendencijom rasta. Glavna njihova odlika jeste
implementacija u sve vidove poslovanja sa akcentom na kontrolisanje i planiranje.
Tako da u dananjem poslovanju imamo IS kao pomonike iz sledeih oblasti :
Marketing informacione sisteme
Informacione sisteme preduzea
Proizvodni informacioni sistem
Finansijski informacioni sistem
Tehnoloki informacioni sistem
Kadrovski informacioni sistem
Informacioni sistem o dobavljaima i zalihama materijala
Informacioni sistem o konkurenciji
4.2.1 Marketing informacioni sistemi
Marketing istraivanjima treba da doemo do otkrivanja ciljnog trita
preduzetnikog drutva, kao osnove za kombinovanje instrumenata marketing miksa
(proizvod, cena, distribucija, promocija), odnosno potrebno je :
1. Planirati razvoj novih i prilagoavanje postojeih proizvoda zahtevima ciljnog
trita,
2. Odrediti cene proizvoda koje e biti prihvatljive za kupce,
3. Izvriti distibuciju proizvoda na mesto i u vreme kada to kupci oekuju,
4. Odgovarajuom promocijom uticati na stav potroaa prema proizvodima i
uslugama preduzea.

40

Marketing informacioni sistem sadri bazu podataka i znanja dobijenih

istraivanjem trita i marketinga i svrsishodan je radi dobijanja relevantnih rezultata
vezanih za istraivanje, ispitivanje, praenje trita.
Ispitivanje trita je termin koji izraava ispitivanje ljudi tj. potroaa,
zaposlenih u preduzetnikom drutvu, voa miljenja, strunjaka itd.
Praenje trita se u marketing-literaturi smatra preteom istraivanja trita,
odnosno istraivanja marketinga
Marketing informacioni sistem (MIS) preduzea sistematski prikuplja,
obrauje, analizira i memorie sve relevantne podatke i informacije koje
potiu iz definisanih izvora podataka i informacija neophodnih za donoenje
marketing upravljakih odluka. U tom smislu MIS ini interakcijska struktura
ljudi, opreme i postupaka radi prikupljanja, sreivanja, analize, procene i
distribucije prikladnih, pravovremenih i tanih informacija koje koriste
donosiocima odluka u marketingu.
Marketing istraivanje je podsistem marketing informacionog sistema
obavetavanja i analitikog marketinga, tako da predstavlja ui pojam od MISa, odnosno njegov segment. Reavanje ekonomskih problema u preduzetnitvu
se reava veoma odgovorno, struno i determinantno.
Ispitivanje potroaa je subsistem marketing informacionog sistema
analitikog marketinga, koji obuhvata motivaciona ispitivanja(navika, ciljeva,
stavova, shvatanja) ponaanja potroaa u procesu odluivanja u kupovini.
Ciljevi marketing istraivanja obuhvataju :
Istraivanje motiva potroaa, psihologije pojedinaca, porodice, domainstava,
drutava, marketing-posrednika
Istraivanje tranje, na nivou jedne ili vie zemalja, regiona, trinih
segmenata, grada ili konkretnog kanala prodaje
Istraivanje ponude, domaih i inostranih drutava, koristei se analitikom
metodom uoavanja prednosti i nedostataka drutva u odnosu na ponudu
konkurencije
Istraivanje konkurencije, kvantitativnih i kvalitativnih aspekata
konkurentnosti drutva u odnosu prema konkurenciji komparacijom
instrumenata marketing miksa, strategije, proizvodnje, finansijskih efekata itd.
Opti model marketing informacionog sistema kao deo globalnog poslovnog i
upravljakog informacionog sistema preduzetnikog drutva pretpostavlja
posedovanje odgovarajue opreme, modela, postupaka, metoda i tehnika prikupljanja
i obrade podataka i informacija, sa ciljem da se doprinese optimalnom donoenju
marketing odluka o poslovnoj i razvojnoj politici.16
16

Akademik prof.dr Milan Galogaa''Savremeni menadment''

41

Marketing podaci
i informacije

Marketing sredina:
ciljna trita
ciljni trini
segmenti
trini
marketing
kanali
konkurencija
psiholoki
faktori
ekonomski
faktori

Marketing podaci
i informacije

Unutranji sistem
izvetavanja

Sistem marketing
istraivanja

Sistem marketing
obavetavanja

Sistem marketing
analize i sinteze

Marketing
upravljanje :
analiza
planiranje
organizovanje
sprovoenje
kontrola
revizija

Marketing odluke i
komunikacije

Shema 5. Poslovni model informacionog sistema marketinga

etiri podsistema sainjavaju MIS :
1. Interni sistem izvetavanja, obuhvata raunovodstveni sistem preduzea, koji
daje podatke o tekuoj prodaji, trokovima, zalihama, toku gotovine i
raunima dugovanja i potraivanja
2. Sistem marketing obavetavanja, obuhvata set izvora i postupaka putem koga
marketing sektor dobija svakodnevne informacije o deavanjima u marketingsredini
3. Sistem marketing-istraivanja, predstavlja sistematski plan prikupljanja,
analize i izvetavanja o podacima, informacijama i nalazima relevantnim za
specifine marketing situacije sa kojima se suoava preduzee na tritu
4. Analitiki marketing sistem, obuhvata savremene mtode za analizu marketing
podataka, informacija i problema, a sastoji se od statistike banke i banke
modela

42

MIS treba da osigura kontinualni tok informacija, njihov smetaj i uvanje za

kasniju upotrebu, preradu informacija prema karakteru i tipu marketing-odluke, te
distribuciju informacija organima koji su u organizacionoj strukturi nadleni za
donoenje marketing odluka. Marketing menadment alje povratnu poruku MIS-u o
kvalitetu primljenih informacija, na osnovu kojih se formira ponuda sa kojom
preduzee nastupa u odreenoj marketing sredini, omoguujui MIS-u praenje
uinaka planova, organizacije, strategije i kombinacije instrumenata marketing-miksa.
4.2.2 Informacioni sistem preduzetnitva
Informacioni sistem preduzea integrie informacioni sistem proizvodnje i
informacioni sistem marketinga, u okviru kojeg se nalazi i podsistem istraivanja i
razvoja proizvoda, te plasiranje istog na trite.
Implementacija IS-a obezbeuje visoku upravljivost sa smanjenim rizikom greke i
njegova osnova se zasniva na logikim procedurama, bazama znanja i podataka,
generalno, ulaznim i izlaznim elementima.
Zanimljivo je da je IS preduzea otvoreni sistem koji zbog svog spektra rada prima
i druge podsisteme u obradu. Preduzee kao sloena celina sastoji se iz niza elemenata
koji ga ine i koji deluju unutar njega. Svaki elemenat ima za potrebu da sistem
obsluuje svojim opsegom posla na sebi svojstven nain i tako integrie posao u jednu
celinu. Kompetentnost elemenata je usko vezana za usmerenost preduzea.
Ulazne i izlazne jedinice su kljuni faktori bez kojih itav sistem i ne funkcionie.
Odreenost ovih komponenata izraava i pol preduzea. Svaka aktivnost i rad ostalih
particija zavisi od prethodne koja mora biti uspeno izvrena. Tako na primer plan
proizvodnje u kome IS aktivno uestvuje, bez porudbine, nije svrsishodan. Kao i
Nabavka koja predstavlja bazu podataka se ostvaruje prethodnim uspenim
reavanjem planiranjem materijala koje je istovremeno i baza znanja, a i odraz naloga
za materijale. Ovakva sloenost sistema u svojoj sutini mora da zapoljava itavu
strukturu kadrova koja bez greaka, umora i neozbiljnosti mora da rei potrebe
preduzetnitva. IS pozitivirajui sve komponente sistema u preduzeu daje velike
rezultate jer svojom aktivnou izbegava gore navedene ljudske mane.
Preduzee kao sloena korporacija elemenata tokom upotrebe IS-a poboljava
poslovanje i die ga na vii nivo ime prestie konkurenciju i poveava kvalitet
proizvoda. Uinak samog IS je neuporedivo organizovaniji i konkretniji ime se
smanjuju trokovi i energija oveka. Ona se prenosi na druge bitnije stvari u
preduzeu, a to su prvenstveno, strategija i plansko usmeravanje preduzea, matovito
ali transparentno stvaranje ideja itd.17
itava sloenost preduzea bie prikazana na sledeoj shemi.
17

Cisco lokalna kademija - http://cisco.fit.ba/

43

Kupac

Porudbina

Potvrda porudbine

Transportna
dokumenta

Obrada porudbine

Statistika porudbine

Obraun

Predvianje prodaje

Plan proizvodnje

Potvrda nabavke
gotovih proizvoda na
tritu

Operativni plan

Transport

Priprema trebovanja
Podela trebovanja
Nalozi za materijal

Terminsko planiranje
materijala

Terminsko planiranje
obrade

Nabavka

Materijal za
pakovanje

Nalozi za
nabavku

Prijem

Detaljno terminisanje
optereenja maina
Zahtevi
koliina
isporuka

Akumulacija
lista

Raspored
operacija

Izvetaji za
intervenisanje

Faktura

Radioloka
dokumentacija

Prodavci
Otprema

Izvetaj o
prijemu

Pomona
sredstva rada

Osoblje

Evidencija
Analiza
povratnih veza

Izvetaj o
uinku

Neplaeni
rauni

Lista
gotovih
proizvoda
Podela trokova
rada

Shema 6. Poslovni model informacionog sistema preduzetnitva

44

Povratna veza
Dopuna
proizvoda

Auriranje,
inventarisanje

4.2.3 Proizvodni informacioni sistem

Projektovanje informacionog sistema proizvodnje osniva se na koncepciji
integralnog IS-a preduzea koje se sastoji od podsistema marketinga, finansija i
kadrova. Proizvodni informacioni sistemi baziraju se na efikasnosti upravljanja i
kontrole proizvodnog procesa. Tok informacija koje protiu u IS-u proizvodnog
procesa mora biti kontinualan i stalno nadopunjujui. Baze podataka i znanja se u tom
sluaju konstantno vezuju kako bi sam rezultat (proizvod) bio efikasniji i kvalitetniji
na tritu. Svaki proizvodni sistem ima u svom sastavu dve vrste informacija ulazne
i izlazne, koje prate odgovarajui dokumenti.
Ulazne informacije nose sledea dokumenta:
Nalog za proizvodnju
1. Broj dela ili sklopa
2. Opis
3. Broj
4. Podaci o isporuci
5. Karakteristike sklopa
Operacioni list
List materijala ili delova
Trebovanje alata i drugog
Dokumenta nosioce informacija
Izlazne informacije dobijaju se iz radionike dokumentacije, kao to su :
Izvetaj o radu i tokovima
Tok materijala
Prijem materijala ili kupljenih delova
Postavljanje materijala
Isporuka
kart i otpaci
Poslovi i postupci planiranja, pripreme i plasiranja proizvoda razvijaju se u pravcu
automatizacije procesa, sa osnovnim ciljem da se podaci obrade u realnom vremenu i
sa potrebnim kvalitetom. U tom smislu za potrebe planiranja i programa proizvodnje
razvijeni su blok-dijagrami kao posebni programski paketi. Njihova funkcija u
informacionom sistemu je dokumentacione prirode. Predstavljaju bazu podataka,
nosioce informacija i tako su automatski svrstani u drugu jednostavniju grupu
informacionih sistema, pored baze znanja.
Za upravljanje proizvodnjom pomou raunarske tehologije razvijeni su
odgovarajui informacioni sistemi i programi koji odravaju itav sistem u ivotu.
Najpoznatije i najkomercijalnije firme koje se predstavljaju su Microsoft i IBM.

45

Njihovi sistemi pokrivaju parcijalne poslovne i proizvodne funkcije ali i celokupnu

proizvodnju ako je to zahtevano od glavnog menadmenta. Naravno, sistemi koji su
zadueni za monitoring, planiranje, izvravanje itavog proizvodnog sistema su
znatno sloeniji.
Opti model upravljanja proizvodnjom odnosi se na projektovanje, kontrolu,
upravljanje zalihama, sa povratnom vezom to ovaj sistem ini beskonanim u lancu
korisnosti.
Ulaz zahtev prema
upravljakom sistemu

Upravljaki sistem

Izlaz u obliku
rezultat uz definisani
zahtev (ulaz)

Povratne veze

Shema 7. Model prostog proizvodnog informacionog sistema

Idealni model primene raunarskog sistema u proizvodnji podrazumeva
kompjutersku automatizaciju proizvodnje, tj. pripremu, voenje i kontrolu, a
raunarski sistem je integrisan u mreu.
Ovakav sistem je u mogunosti da obavi niz zadataka :
Planiranje prodaje
Priprema naloga za proizvodnju
Konstrukciona obrada
Izrada tehnoloke dokumentacije
Projektovanje tehnolokog procesa
Kontrola proizvodnje u radionici
Sve funkcije se tehniki, matematiki i operativno izvravaju sa velikom
preciznou to i jeste najvea prednost informacionih sistema. Ovakav nain
poslovanja sigurno donosi prednosti jer su sami eksperti iz odreenih oblasti
zamenjeni sistemima velike snage i korisnosti. Naime, optimalna uspenost
informacionog sistema proizvodnje u periodu od godinu dana u odnosu na eksperta iz
oblasti proizvodnje je proporcionalno vea.
U sledeem grafiku je prikazan odnos efektivnog rada IS-a i eksperta prikazanog u
procentima u razdoblju od jedne godine particionisano na etiri tromeseja. Jasno je
vidljivo da je ekspertni sistem usled prolaska godine uvek jednako efikasan dok je
kod eksperta primer obrnut jer dolazi do zamora, monotonije, gubitka motiva itd. U
obzir su uraunate i greke informacionog sistema kao i eksperta.18

18

Akademik prof.dr Milan Galogaa ''Savremeni menadment'' ; http://cisco.fit.ba/

46

100
80
60

Ekspert

40

Inform acioni sistem

20
0
1

Grafik 1.Efektivnost Informacionog sistema

4.3 Efekti primene informacionih sistema u preduzetnikoj ekonomiji

Efekat oznaava sferu uticaja objekata na subjekte, bilo to posredno ili neposredno.
Njihova primena, generalno, se implementuje u posao kada je potreban vii nivo
produktivnosti, poslovanja, profitabilnosti. Odnosno, njihova aktivnost se ukljuuje u
odreenom periodu uspenosti samog poslovanja. Informacioni sistemi kao sintetiki
oblik odluke, planiranja zajedno sa instaliranim efektima primene imaju efikasniju
upotrebnu vrednost i naunost odreenom projektu.
Efekti primene informacionih sisstema u preduzetnitvu stvaraju dve grane
globalne podele ime se u praksi slobodno moe rei da su :
Merljivi efekti su oni koji se svode na bre i bolje odluivanje, upravljanje
poslovima i sredstvima, a stvaraju vii nivo likvidnosti i profitabilnosti. Dele
se na direktne i indirektne.
Nemerljivi efekti se ne kvantifikuju sami po sebi ve, meutim njihovo
delovanje, uglavnom u duem periodu, proizvodi ekonomski porast
U preduzetnikoj ekonomiji je sa praktine strane neophodno imati oseaj za
momenat instalacije efekata u sam sistem. Za izabrani trenutak se moe odrediti
prelazna funkcija u poslovanju kao na primer, kooperacija, proirenje poslovanja,
zapoljavanje novih radnika, uvoenje profesionalnog marketinga itd.
Sa psiholokog aspekta odreenost i usmeravanje poslovanja u vidu efektivnosti,
stvara se bolja i inicijativnija ideja, proiruje se baza znanja i dolazi do veeg
iskoritenja svih subjekata poslovanja. Uopte funkcionalnost merljivih i nemerljivih
efekata je od velikog znaaja. Dodavanjem aktivnih objekata se oblikuje i usmerava
poslovanje.

47

4.4 S.W.O.T. analiza

S.W.O.T. analiza predstavlja otvoreni pristup analizi odreenih pojava, stanja,
uticaja, faktora nekog sistema. Dubinskim pregledom podsistema se analiziraju sve
projektne aktivnosti. Analiza se vri realnim i relevantnim ocenjivanjem ansi,
pretnji, snaga i slabosti i na otvoren nain se prilazi i razotkrivaju svi problemi
nekog sistema. Ocene treba da budu zasnovane na statistikim, objektivnim i pre
svega naunim temeljima kako bi se rezultat pravilno i postupno mogao pozitivisati.
Po pravilnom ocenjivanju, pravi se strategija sa kojom se u svakom trenutku mogu
videti vanjski i interni uticaji na sistem i koje su pozitivne i negativne stavke
stratekog orijentisanja. Ovakvim postupkom se veoma lako odreuju glavne
smernice i ciljevi nekoga projekta ili sistema.
4.4.1 Analiza vanjskih faktora koji utiu na informacione sisteme u preduzetnitvu

Vanjsko okruenje
Ekonomsko/privredno
okruenje
Stadijum u
ekonomskom ciklusu
Ekonomsko
nepoverenje
Konkurenti

anse

Pretnje

Vanost

Najvei konkurenti

Lojalnost potroaa

9
8

10

10
10

Akcioni plan

10

Uredbe o IS-u

9
6

Odrednice za dalja
usavravanja IS-a

Tehnologija
Promene u
drutvenom
okruenju
Inovacije u IS-u
Standard ivota
Pravni aspekti

Tabela 8. Uticaj vanjskog okruenja na implementaciju informacionih sistema u

preduzetnitvu u BiH

48

4.4.2 Analiza internog okruenja koje utie na informacione sisteme u preduzetnitvu

Interno
okruenje
Performanse
Cenovna politika
IS-a
Stepen
zadovoljavanja
elja kupaca
Ostvarena prodaja
sa IS-om
Nivo profita sa
IS-om
Kadrovi

Snaga

Slabost

Vanost

10

Efikasnost IS-a

Finansijski resursi

9
9

Obuka za eksperte
Stepen
iskoritenosti
eksperata
Redovne
konferencije,
seminari
Vanjski,inostrani
ekperti
Fiziki resursi

Pravovremenost
finsnsijskih
izvetaja za IS
Usporedba
proseka dobitaka
sa prosekom
ukljuenog IS-a u
projekat
Potencijal
Potencijal
usavravanja IS-a

Tabela 9. Uticaj internog okruenja na informacione sisteme u preduzetnitvu BiH

49

4.4.3 Isticanje ansi, pretnji i strateko iznalaenje reenja vanjskog okruenja i

faktora

Strategija

anse

Pretnje

Strategija

1. Konstantno
nadograivanje i
praenje svetskih
trendova dovodi
do poboljanja
kvaliteta funkcije
IS-a
2. Stalne promene
drutvenog
okruenja
omoguuju
shvatanje svrhe
IS-a
3. Uvoenjem
akcionog plana su
se otvorile
pretostvke za dalji
razvoj IS-a
4. Potrebno je
uvoenje podteza
za dalja
usavravanja i
izlazak na svetsko
trite

1. Inovacije u
informacionim
sistemima

1. Standard ivota

1. Poveavanjem
standarda ivota
se podie i nivo
svesti potrebe za
IS-om

2. Promene u
drutvenom
okruenju

2. Najvei
konkurenti

3. Akcioni plan

3. Lojalnost
potroaa

4. Odrednice za
dalja usavravanja

4. Ekonomsko
nepoverenje

2. Inostrani
konkurenti koji su
ve u poziciji
izvoza IS-a
mogunost su
velike pretnje
3. Neiskustvo moe
dovesti do
stvaranja svesti da
je IS nepotreban u
drutvu
4. Pored svesti
potroaa,
ekonomsko
nepoverenje
dovodi do letargije
i nefunkcionalnosti
IS-a

Tabela 10. Strategija reavanja uticaja vanjskih faktora

Strategija koja obezbeuje poboljanje koritenja IS-a u BiH je jasno odreena
drutvenim pomacima ka inovacijama kao i novim pravnim zakonima o IS-u.
Prednost praenja trendova i inovacionih tokova omoguava konstantni priliv
informacija koje su od presudnog znaaja za razvoj IS-a. Drutvene promene su
okosnica u stvaranju svesti za IS-om jer se jedino tako i sama ekonomija moe
izvui iz letargije i monotonih tokova. Stranoj konkurenciji je samo potreban
znak da je dolo do svesnih potreba i trite BiH postaje veoma oscilatorno, a
potroai e po inerciji imati vie poverenja u strane proizvode, vie nego u
domae. Interni faktori e u mnogome uticati na vanjske jer se njihovom
efikasnou i snagom menjaju drutveni i ekonomski obrasci.

50

4.4.4 Isticanje ansi, pretnji i strateko iznalaenje reenja internog okruenja

Strategija

Snaga

Slabost

Strategija

1. Nain
ekonomskog
iskoritavanja ISa
2. Neophodna
injenica za uspeh
IS-a. Bez ljudske
funkcije nepostoje
ni IS.

1. Ostvarena
prodaja sa IS-om

1. Stepen
zadovoljavanja
elja kupaca

2. Iskustvo i znanje
eksperata

2. Nivo profita sa
IS-om

3. Obuka za
eksperte

3. Koritenje
vanjskih ekperata

4. Efikasnost IS-a

4. Finansijski
resursi

1.Promena svesti
kupaca i drutva
u pozitivnom
smislu.
2. IS mora da
zadovolji sve
ekonomske opcije
kako bi zadovoljio
i svest i poterbu
ljudi za
promenama
3. Ukoliko doe
do uvoza ljudskog
resursa vrlo je
mogue ukidanje
svih parametara
uspeha IS-a.
Ljudski resurs
BiH je veliki
potencijal.
4. Problem u
razvoju IS-a jer se
sredstva ne
plasiraju u
pravom smeru

3. Novi eksperti
moraju imati
adekvatnu obuku
kako bi pratili
svetske trendove i
omoguili
inovatorsku
politiku
poslovanja.
4. Kvalitetno
funkcionisanje ISa dobija se na
obrtu i ukupnom
poverenju

Tabela 11. Strategija reavanja uticaja internih faktora

Strateke odrednice u internom okruenju su od velike vanosti jer se snage i
slabosti predstavljaju kategorino sa velikim uticajem na vanjske faktore. Stepen
zadovoljavanja kupaca predstavlja slabost iz jednog razloga, a to je
nepromenjena, mirna i inertna svest kupaca koja se moe izmeniti jedino dobrim
marketing IS-om. Samo zadovoljavanje kupaca e prei u snagu ukoliko se
pravilno, racionalno i kvalitetno iskoriste svi resursi (eksperti) u IS-u. Eksperti i
njihova obuka i iskustvo su od presudnog znaaja za postojanje IS-a. Obuke su
neophodne jer se na taj nain postie usavravanje, inoviranje i izbegavanje
uvoza vanjskih ekperata. Ovakvim funkcionisanjem se postie i trina
efikasnost IS-a kojom je potrebno izai meu Evropsku konkurenciju. Naalost
finansijski resursi su nepravilno iskoriteni, a njihova slabost je takoe od
presudnog znaaja za razvoj IS-a u BiH.

51

4.5 Nova reenja u informacionim sistemima u preduzetnikoj

ekonomiji
Ambiciozna reenja i planovi BiH u smislu IT-a u funkciji preduzetnike
ekonomije su nedovoljno razvijena i u mnogome zaostala. Mogunosti koje
preovladavaju u svetu pa ak i u zemljama oko nas (Srbija i Crna Gora,Hrvatska,
Slovenija) dokazuju da je IKT u funkciji preduzetnitva neophodan iz tri razloga :
1. Ubrzavanje poslovanja
2. Kvalitet poslovanja
3. Trina konkurencija
Sva tri razloga su nepobitni dokazi da je organizacija, planiranje, plasiranje
proizvoda koritenjem IKT-a jednostavnije, isplativije i strateki usmerenije. Osnova
za ovakvu definiciju predstavlja niz softversko-hardverskih reenja koja pomau kako
u proizvodnji tako i u organizaciji, upravljanju, planiranju, kontrolisanju, povezivanju
poslovnih procesa pa i odreivanju ciljeva poslovanja preduzea.
Najvea prednost informacionih sistema u funkciji preduzetnitva jeste u
smanjenju rizika uz smanjenje cene poslovanja.
4.5.1 Informacioni sistem u proizvodnji
Znaenje poveanja funkcionalnosti sistema poslovanja uz mali rizik moemo
navesti u primeru jedne firme koja se bavi proizvodnjom sokova a bazirana je u Srbiji
i Crnoj Gori.
Naime, prioritetna grana firme jeste prerada voa i povra, proizvodnja sokova,
zaina i drugih proizvoda od paradajza. Firma je orijentisana na trite Srbije i Crne
Gore ali vri izvoz na Balkan, zapadnu Evropu i Ameriku. U pitanju je velika
proizvodnja a novi informacioni sistem koji bi trebao biti implementiran je morao da
zadovolji pet osnovnih zahteva :
1. da pokriva sve aspekte poslovanja preduzea, ukljuujui i lansiranje i
obraun proizvodnih naloga, sastavnice, normative,
2. da je na srpskom jeziku ali da nudi mogunost koritenja engleskog jezika, s
obzirom da su u kompaniji zaposleni stranci,
3. da se modelira prema potrebama korisnika
4. da je softver fleksibilan, u smislu da moe da prati irenje kompanije
5. da ekipa koja implementira softver ima iskustva sa velikim i sloenim
preduzeima i da prua kvalitetnu lokalnu online i onsite podrku
Ova lista nije bila konana ve se poveavala svakim danom kao to je recimo da
sistem ne sme da zavisi od nekolicine ljudi, nadogradnja, brza realizacija definisanih
potrebnih zahteva, prelazak na nove verzije programa...

52

Izvesno je bilo da je razvijanje sopstvenog informacionog sistema bilo nemogue,

prvo zbog koliine rizika i visoke cene. Sa druge strane je bilo neophodno pronai
reenje koje e pouzdano, perspektivno, provereno, meunarodno dokazano, a lokalno
podrano, prilagoeno zakonodavstvu i specifinostima objediniti sve
funkcionalnosti, ponuditi dodatne, prilagoditi se sistemu i rasti zajedno sa njim.
Posle detaljnog razmatranja kompletne ponude, pitanje izbora na osnovu zahteva
izbor je bio MBS Navision. Ono to Navision prua u odnosu na druga reenja jeste
fleksibilna lokalna podrka ali uz jednu specifinost, a to je da se 90% potreba za
kasnijim izmenama softvera radi bez bilo kakve eksterne podrke. Uglavnom svi
zahtevi su ispunjeni kao i injenica da su dobili bolju preduzetniku ulogu na tritu.
ta ovo znai?
Sa ekonomskog aspekta sam sistem je ispunjavanjem svih potrebnih zahteva
automatski zadovoljio i sve ekonomske potrebe. Jednaka proporcionalnost
informatikih i ekonomskih interesa predstavlja prednost u jasnoj viziji onoga ta se
treba unaprediti u poslovanju.
Sam generalni direktor kae da je implementacija novog sistema uspeno ostvarila
sledee aktivnosti poslovanja :
ubrzanje, unapreenje i sinhronizacija svih procesa
osavremenjivanje organizacije preduzea
dinamika, rast efikasnosti i profitabilnosti poslovanja
bolji je strateki nivo odluivanja
opcije izvetaja i pregleda kao i kontrola procesa su nesagledivo vee
Osposobljavanjem i unapreenjem inventivnog sadraja informacione tehnologije
dobija se na poveavanju proizvodnje koliine proizvoda po jedinici vremena,
smanjuje se koliina radne snage i samo preduzee automatski dolazi na nivo
zapadnoevropskog konkurentnog trita. Profit postaje vei, a poslovanje
jednostavnije.19
4.5.2 Softver za planiranje i izvoenje projekata In-step Project Management
Edition
Kao drugi primer naveemo samu izvornu komponentu za planiranje IT projekata.
U pitanju je jednostavan, besplatan alat : In-Step Project Management Edition.
U ovom sluaju radi se o korisnikom softveru pomou kojeg je mogue planiranje i
izvoenje zacrtanog projekta. U samom programu postoje odreene smernice u vidu
poetnih analiza koje se odnose na potrebna iskustva za izvoenje projekta, pa sve do
samog poetka izvoenja projekta.

19

Internet ogledalo Vei profit uz pomo Microsoft Navisiona

53

Za neiskusnije korisnike postoje gotovi abloni koji sadre tipine grupe aktivnosti
i njihova upotreba zasigurno olakava zamiljeni posao. Koncepcija je bazirana tako
da se korisnik osea komforno pri radu uz konstantnu pomo samog programa.
Osnovna funkcija programa je podeljena na tri osnovne aktivnosti u poslovanju :
1. planiranje i kontrola sadraja (predvieni zadaci) projekta
2. planiranje i kontrola vrednosti projekta (utroeno vreme/novac, uporeivanje
stanja planirano/uraeno)
3. upravljanje rezultatima projekta
Korisnik ima mogunost da definie strategiju razvoja, odnosno da li eli da se
projekat sprovodi u fazama ili iterativno. U sluaju iterativnog koritenja veoma je
lako unositi aktivnosti i modifikovati je po svojim potrebama.
Aktivnosti samog projekta ukljuuju pretpostavke bazirane za integraciju projekta,
utroenog truda, novca. Ako u projektu imamo timove onda je mogue da se svaka
aktivnost dodeljuje ponaosob lanovima timova.
Pored svih opcija In-Step-a20 da se bavi upravljanjem aktivnostima projekata
postoji i mogunost generisanja rezultata datih za isti. Sve verzije projekata i
aktivnosti se mogu sauvati. Istorija sauvanog projekta se moe pregledati od strane
tima koji je uestvovao. Najbitnije od svega je mogunost izbora razliitih vrsta
dokumentacija koje se bave planiranjem projekata tako da se opis zahteva moe
pogledati iz vie razliitih perspektiva.
Prednosti ovog softvera su :
lake pokretanje projekta
ukljuivanje novih ljudi u njegov razvoj zahvaljujui vizuelizaciji strukture
projekta
krae vreme integracije projekta
unificirani rezultati preko ablona proizvoda
potpuni uvid u utroeno vreme i novac na dati projekat

20

In-Step Project Management Edition je downloadovan sa www.microtoool.de kao besplatan ali su

sva prava komercijalnog koritenja istog zadrana od strane firme proizvoaa softverskog programa.

54

5. Zakljuak
Najosnovnije take rada su :
Stanje
Informacioni sistemi - ekspertni sistemi
Preduzetnika ekonomija nain ivota
Informacioni sistemi u preduzetnikoj ekonomiji preduzetniki IS
Nova reenja
Generalnim pregledom rada u najosnovnijim takama slobodno moemo zakljuiti,
poevi od prve teze, da je stanje informacionih sistema i uopte drutva jednom reju
neambiciozno, neinventivno i blago reeno van tokova svetskih dogaaja. Analizom
rezultata dobijenih statistikim istraivanjem, pregledom akcionog plana za ije
izvrenje je neophodan dugaak vremenski period, posmatran sa aspekta razvoja
informacionih sistema, trebamo biti svesni da je dalji razvoj IS-a, a naroito u
funkciji preduzetnitva, u veoma tekom poloaju. Ubrzanje razvoja je praktino
nemogue jer se finansijska sredstva nemilo troe na politike aktivnosti od kojih i
praktino i teorijski nemamo dobiti. Plasiranje sredstava BiH u neaktivnosti od kojih
ni svet a ni mi sami nemamo koristi vodi niemu. Naalost i u proizvodnji nemamo
rei pohvale jer i ne postoji, a ilustrovano reeno, gledajui perspektivno
informacione sisteme u utrobi smo majke Evrope.
Preduzetnitvo je u istom stanju kao i IS jer je drutvo, ne svojom krivicom,
shvatilo ekonomiju kao nain proimanja korupcije i lai. Potrebno je rei da je BiH
velikim delom zasluna za ovakvu situaciju jer je nepostojanjem plana privatizacije i
loim sprovoenjem privatizacije dolo do shvatanja da ekonomija predstavlja
trgovinu. Opet, naalost moramo rei da je proizvodnja i pored velikih resursnih
mogunosti nepostojea.
Meutim, postoji reenje. Pravilnom implementacijom i naunim radom,
obuavanjem kadrova o ekspertnim sistemima mogao bi se ubrzati nivo trenutne
definicije drutva ka mnogo ambicioznijoj. Ekspertni sistemi predstavljaju budunost
BiH sa perspektive IS-a u PE jer se instaliranjem ovakve vrste vetake inteligencije
smanjuje rizik, poveava poslovnost i omoguava izlazak na Evropsko trite. Razvoj
ES-a u BiH institucijama, kolama, fakultetima i obuavanjem mladih kadrova mogu
se istai: dravni kvaliteti, resursi u prvi plan, omoguiti privredi pa i preduzetnitvu
da se osloni na duboko naune rezultate, stvoriti odlini odnosi sa inostranim
parterima i iskoristiti njihova iskustva kako bi se lake izbegle poetne greke.
Prema reenju S.W.O.T analize BiH strategija implementacije IS u PE je ostvariva
iskoritavajui sve navedene snage i anse, a ne zanemarujui slabosti i pretnje.
Mnogi svetski vrhunski kadrovi su dravljani BiH, a rade u inostranstvu. Ponuda
veih plata, boljeg ivota, uspene budunosti bi veinu ovih ljudi vratila nazad.

55

Informacioni sistemi u preduzetnikoj ekonomiji imaju veliku ansu za razvitak

privrede BiH. Naime, po analitikim i statistikim rezultatima BiH spada u red
najzaostalijih zemalja regiona i sveta. Evropske drave stvaraju veliki interes za ovaj
region jer je njihova ekonomija i privreda uopte istroena. Jeftina radna snaga, vrsni
kadrovi su prednosti BiH. Potrebni zahtevi se ne ispunjavaju tako da smo preputeni
sami sebi i nepoverenju Evrope.
Nova reenja i informacije su uglavnom na internetu dostupna javnosti. Jedno od
njih je izneto u radu i trebalo bi da se iskoristi za izuavanje, objanjavanje i primer.
In step Project Management Edition je izrazito kvalitetan programski softver koji
olakava nain poslovanja. Prednost je automatizacija kroz odreene sfere rada tako
da je korisnik osloboen nepotrebnih davanja naredbi za izvrenje.
Moje miljenje je da su informacioni sistemi, preduzetnika ekonomija, IS u PE,
nova reenja, stanje itd. ozbiljni konkurenti za razvoj BiH drutva kako sa
kulturolokog tako i sa poslovnog stanovita. Bez njih napredak i dalji razvoj svesti je
nemogu jer su najvea svetska ulaganja upravo u ovim oblastima. Najvee plate
uglavnom dobijaju informatiari, programeri, preduzetnici. Menaderske korporacije
koje nemaju informacioni sistem u svetu ne mogu da konkuriu na tritu i tako
automatski propadaju. Odlunost BiH u izgraivanju ovakvih proizvoda drutva mora
biti neprikosnovena i bezpredrasudna. Na taj nain je iskljuivo mogua globalna
promena razvoja informacionih sistema u funkciji preduzetnike ekonomije.

56

Literatura :
Knjige, asopisi, CD mediji, DVD mediji, E-literatura
1. Prof.dr Branko Latinovi ''Kompjuterska tehnologija'' Banja Luka
2000.
2. Prof dr.sc Marina Galogaa ; Akademik prof.dr Milan Galogaa
''Preduzetnika ekonomija '' Novi Sad 2001.
3. Prof dr.Manojlo babi ; Akademik prof dr. Boidar Stavri
''Organizacija preduzea'' Beograd 2003.
4. Prof.dr eljko Baro ''Osnovi menadmenta'' Banja Luka 2005.
5. Akademik prof.dr Milan Galogaa ''Savremeni menadment'' Novi
Sad 2005.
6. Mr.Mia Tankosi ''Informacioni sistemi'' Beograd 2001.
7. Enes Osmanevi ''Internet, tradicionalna i virtuelna javnost''
8. Dirk Vriens ''Information and communication technology for
competitive intelligence'' London 2004.
9. Hill MCgraw ''Think like zour customer'' London 2005.
10. Tim Lewis ''The Creative management'' London 2005.
11. Anthony Capstick ''How to change your life with technology'' New
York 2000.
12. Ian Gouge ''On the seventh day'' New York 2000.
13. Encyclopedia Britannica Deluxe Edition 2004.
14. Business&Technologies Magazine ''Internet ogledalo'' Beograd
2005.
15. ''E magazin'' Beograd 2005.
16. ''PC magazin'' Beograd 2005.

57

Web stranice
1. Cisco lokalna akademija
http://cisco.fit.ba/
2. Fakultet informaciojskih tehnologija
http://www.fit.ba/
3. Mainski fakultet Sarajevo
http://www.mef.unsa.ba/
4. Elite security
http://www.elitesecurity.org/
5. Finesa - kola intelektualnih vetina http://www.finesa.edu.yu/
6. Privredna komora RS
http://www.komorars.ba/
7. Agencija za dravnu upravu RS
http://www.adu.vladars.net/
8. Agencija za statistiku BiH
http://www.bhas.ba/
9. United Nation Development Programme
http://www.undp.ba/
10. OSCE Misija za BiH
http://www.oscebih.org/
11. Federalno ministarstvo prometa i
komunikacija
http://www.fmpik.gov.ba
12. Direkcija za privatizaciju
Republike Srpske
http://www.rsprivatizacija.com
13. Inovativni servis za poduzetnike
na Internetu
www.ife.org/seed/
14. Multilateralna donatorska inicijativa
za potporu razvoju malih i srednjih preduzea www.ife.org/seed/

58