VISOKA KOLA STRUKOVNIH STUDIJA ZA iNFORMACIONE

TEHNOLOGIJE

Marketing i internet marketing

Marketing na drutvenim mreama

Predmetni nastavnik:
mr. Vladimir Simovi

Student:
Marija Aleksi 02/08
Datum predaje 30.3.2011.

Marketing na drutvenim mreama

Marija Aleksi 02/08

Rezime
Tema ovog rada je Marketing na drutvenim mreama, njegov rast,
potencijal, uticaj, kao i naini implementiranja u poslovanju, sa naglaskom na
korienju Facebooka kao jednog od kanala komunikacije.

Kljune rei
Drutvene mree, marketing, oglaavanje na internetu, targetiranje
korisnika, facebook, twitter, korporacijski nastup na internetu

2/11

Marketing na drutvenim mreama

Marija Aleksi 02/08

Sadraj

SADRAJ ............................................................................................2
KLJUNE REI ...................................................................................3
REZIME ..............................................................................................3
UVOD .................................................................................................4
DRUTVENE MREE RAZVOJ I ULOGA ..............................................4
BREND MENADMENT NA DRUTVENIM MREAMA .............................4
3.1 TARGETIRANJE KORISNIKA NA DRUTVENIM MREAMA .......................5
FACEBOOK KAO KOMUNIKACIJSKI KANAL .........................................6
3.2 FACEBOOK ADS KRATAK VODI .....................................................7
3.3 NAINI PLAANJA ...........................................................................8
KOMUNIKACIJA NA DRUTVENIM MREAMA PRIMERI ....................9
ZAKLJUAK ........................................................................................10
LITERATURA ......................................................................................11

3/11

Marketing na drutvenim mreama

Marija Aleksi 02/08

1. UVOD
Internet je u poslednjih 10 godina pokazao ogroman rast u broju
korisnika, i za kratko vreme na nekim razvijenijim tritima uspeo da bude
medij sa procentualno najvie utroenog novca na oglaavanje. U vreme
recesije je dolo do drugaije raspodele sredstava za oglaavanje- oekuju se
brzi i merljivi rezultati, jefintinija ulaganja, i mogunost uskog targetiranja
grupa korisnika, sve ono to Internet kao medij moe da prui.

2. DRUTVENE MREE RAZVOJ I ULOGA

Web 2.0 je koncept koji je u prethodnih nekoliko godina napravio

revoluciju u korienju Interneta, postavivi fokus na interaktivnost. Posetioci
sajtova vie nisu bili samo posmatrai, ve aktivni uesnici u stvaranju
informacija, njihovom dopunjavanju, modifikovanju i prenoenju. Web 2.0 je
zapravo sam poetak razvoja drutvenih mrea i Interneta kakvog ga danas
znamo. Drutvene mree se moda najjednostavnije mogu opisati kao grupe
ljudi okupljeni oko odreenih slinosti (kulturolokih, religioznih, ekonomskih)
ili zajednikih interesa.
Korisnici drutvenih mrea konstantno komuniciraju o proizvodima i
uslugama razliitih kompanija, i upravo u tome se ogleda njihova prednost.
Jedna od najboljih mogunosti koje drutvene mree pruaju je u ostvarivanju
real-time interakcije sa zainteresovanim stranama. Tako se sajtovi za druenje
pretvaraju u takozvani korisniki servis odreene vrste, mesto gde se korisnici
mogu dalje raspitati, uloiti reklamaciju ili dobiti uivo podrku od odreene
organizacije.

3. BREND MENADMENT NA DRUTVENIM MREAMA

Brend menadment (eng. brand management) predstavlja primenu

marketing tehnika na odreeni proizvod, liniju proizvoda, ili sam imid
odreene organizacije.
Upotreba drutvenih medija za ostvarivanje zadatih ciljeva organizacije
(korporativno korienje drutvenih mrea) jeste osmiljavaje i sprovoenje
razliitih metoda komunikacije putem odabranih medija, koje imaju za rezultat
generisanje publiciteta.

4/11

Marketing na drutvenim mreama

Marija Aleksi 02/08

Pravilno voenje korporativnog naloga na drutvenim mreama ogleda se u

kvalitetnom postavljanju ciljeva i oekivanja. Stavke na koje treba obratiti
panju pri definisanju tih ciljeva su:

Koji je eljeni efekat predstavljanja brenda na drutvenim mreama

Definisati budet za ovaj vid oglaavanja (imati u vidu da ovaj tip
komunikacije mora biti konstantan)
Odreivanje kanala za komunikaciju, odnosno koje drutvene mree
e sve biti koriene (Twitter, Facebook, Youtube, LinkedIn, forumi)
Definisanje eljenog tona komunikacije i tipa sadraja koji e biti
deljen putem mrea
Odabir i obuka odgovornog lica koje e biti predstavnik brenda na
mreama
Pronalazak ciljne grupe na drutvenim mreama (postojei i
potencijalni korisnici)

3.1

TARGETIRANJE KORISNIKA NA DRUTVENIM MREAMA

Kao to je gore napomenuto, jedan od bitnijih koraka u korporativnom

nastupu na drutvenim mreama je pronalazak odogovarajue ciljne grupe
korisnika. Ovde e biti opisano par naina.
1. Praenjem kljunih rei na Guglu. Radei svakodnevni monitoring
kljunih rei vezanih za vau organizaciju i/ili prozvod/uslugu, dobiete
korisne informacije ta, ko i kako pria o vama i vaim proizvodima.
2. Organizovanje nagradnih igara. Napravite zanimljivu igru sa jasnim i
jednostavnim pravilima uestvovanja, i nagradama koje e biti
prilagoene ciljnoj grupi na odreenom sajtu. Ako je dobro osmiljena,
kampanja
e
privui
kako
postojee,
tako
i
potencijalne
korisnike/kupce.
3. Postavljanjem reklama na sajtovima. Detaljnija pretraga popularnih
sajtova i informacija koje korisnici ostavljaju na njima moe dovesti do
odreene interesne grupe. Jedno od boljih naina ciljanog oglaavanja
su Facebook ads, o kojima e biti malo vie rei kasnije.

4. FACEBOOK KAO KOMUNIKACIJSKI KANAL

Facebook kao trenutno najpopularnija drutvena mrea privlai jako puno
panje kada je korporativni nastup u pitanju. Sa preko 500 miliona aktivnih

5/11

Marketing na drutvenim mreama

Marija Aleksi 02/08

korisnika u svetu, i oko 2 miliona korisnika (okviran podatak) u Srbiji zanimljiv

je mnogim organizacijama i marketing menaderima.
Da bi nastup na Facebooku bio efektan, bitno je pre svega odabrati koji tip
profila treba otvoriti za organizaciju.
Profil strana je u startu lo izbor. Predstavljati se kao korporacija sa linim
profilom ne unosi puno poverenja korisnicima. Profili su lina stvar, gde svako
eli da kontrolie koje informacije e biti dostupne kojim ljudima. Potujui
privatnost svojih korisnika, najbolje je odabrati zvanini vid predstavljanja na
Facebooku fan stranicu.
Posle profila, ostaje dilemma otvoriti fan stranicu, ili grupu. injenica je
da sve ima svoje prednosti i mane, koje su sumirane na slici ispod:

Slika 1: Uporeivanje Facebook fan strane sa grupom

Po svemu sudei, fan stranice su bolji izbor iz vie razloga vai postovi
pojavljivae se u news feedu (na home stranama vaih korisnika), ne postoji
ogranienje u broju fanova kao to je to sluaj sa grupama, i za kraj,
aktivnost lanova je sasvim merljiva.
Facebook insights (analitika dostupna administratorima fan stranica)
prua uvid u:

6/11

Marketing na drutvenim mreama

4.1

Marija Aleksi 02/08

Vidljivost vaih postova

Broj aktivnih korisnika na dnevnom, nedeljnom i mesenom nivou
Ukupan feedback na odreeni post (komentari+lajkovi u odnosu na
broj pogleda)
Demografiku (pol, starost i geografsko podruje korisnika)
Broj pregleda video/audio/photo sadraja

FACEBOOK ADS KRATAK VODI

Facebook ads, odnosno Fejsbuk oglasi predstavljaju plaene oglase koji se

prikazuju korisnicima Facebooka. Njihova prednost je u tome to se oglasna
kampanja moe sasvim precizno raspodeliti na vie tipova oglasa, koji e biti
prikazivani svojoj ciljnoj grupi.
Anatomija jednog Facebook oglasa izgleda ovako:

Slika 2: Sastavni delovi Facebook oglasa

Ono to je najbolja stvar kod ovih oglasa je to su sasvim prilagodljivi. Pri
pokretanju jedne oglasne kampanje za odreeni proizvod ili uslugu, svaki od
pojedinanih elemenata moe se promeniti tako da komunicira sa ciljnom
grupom kojoj je namenjen.
Oglasi se mogu kreirati pratei sledee kriterijume za formiranje ciljne
grupe:

Lokacija (grad ili drava korisnika)

Demografija (odreuje se prema godinama, polu, jeziku)

Interesovanja (proraunato prema informacijama iz profila,

pomou aktivnosti i lajkova korisnika)

7/11

Marketing na drutvenim mreama

Marija Aleksi 02/08

Obrazovanja i profesiji (studenti odreenih fakulteta,

srednjokolci, ljudi zaposleni u odreenoj industriji)

4.2

NAINI PLAANJA

Sledei korak u kreiranju Facebook oglasa, posle targetiranja

korisnika, je nazivanje celokupne kampanje i odabir naina plaanja.
Postoje 2 naina plaanja, u zavisnosti od modela prikazivanja oglasa,
koji su zasnovani na Google oglasima:
1. CPC model (Cost Per Click) odreuje cenu koja se plaa svaki
put kada neko klikne na va postavljeni oglas, dok se kod
2. Cost Per Thousand Impressions (CPM) modela plaa odreena
suma po broju ljudi koji su videli va oglas. Svaki od navedenih
modela ima svoje prednosti i mane, i treba paljivo odabrati koji
model vise odgovara eljenom efektu kampanje.
Daily budget (dnevni budet) predstavlja maksimalnu koliinu
novca koju ste spremni da potroite u toku jednog dana. Time osiguravate da
se celokupni budet za jednu kampanju ne istroi prebrzo.
Lifetime Budget (ivotni budet) sa druge strane predstavlja iznos
odreen za celu kampanju. Jedna od njegovih prednosti je ta to se trudi da
sam optimizuje odnos prikazivanja oglasa shodno sa reakcijama korisnika.
Max bid (maksimalna ponuda) je najvea koliina novca koju ste
spremni da izdvojite po kliku ili prikazu vaeg oglasa, u zavisnosti da li ste
izabrali CPC ili CPM model. Ovo funkcionie po aukcijskom principu, to znai
da trite odreuje cenu vae reklame. Ako ciljate najpoeljniju grupu korisnika
u popularnom delu dana, cena oglasa e biti blizu maksimalne ponude.

5. KOMUNIKACIJA NA DRUTVENIM MREAMA PRIMERI

Poto smo se upoznali sa razliitim nainima dobijanja korisnika- prijateljafanova- pratilaca na drutvenim mreama, sledei korak je najbitniji:
povezivanje sa njima. Komunikacija. Sa korisnicima treba pre svega voditi
dijalog. Sluati, odgovarati, na sva pitanja i adekvatno reagovati i na pozitivnu
i negativnu kritiku. Ono to se pokazalo kao najgora praksa je ignorisanje ljudi
i automatsko postavljanje informacija o odreenoj kompaniji i nekom njenom
produktu, odnosno spamovanje.

8/11

Marketing na drutvenim mreama

Marija Aleksi 02/08

Dobar primer oslukivanja i (brzog) reagovanja na korisnike statuse

putem drutvenih mrea pokazao je domai proizvoa slatkia, Banini. Pratei
spominjanje svog jo uvek mladog proizvoda na tritu, naili su na sledei tvit
Galeba Nikaevia- obinog, zadovoljnog kupca:

I posle samo tri dana, adekvatno reagovali:

Kao rezultat usledilo je spominjanje ne samo proizvoda Zlatni cvetovi na

mnogim blogovima, twitteru i Facebooku, ve same fabrike Banini kao nekog
ko slua svoje kupce i brine o njima. Malim gestom dobili su viralni efekat, koji
je obiao domau internet scenu u roku od nekoliko sati.
Sa druge strane, neke kompanije jo uvek ne shvataju princip
funkcionisanja drutvenih mrea. One se trude da dobiju to vei broj lajkova
na Facebooku, pratilaca na Twitteru i poseta sajtu, a da uopte ne paze na
kvalitet i nain dobijanja istih. Kada je kvantitet ispred kvaliteta, deavaju se
kupovine fanova na Facebooku (prikriveni javascript kodovi koji automatski

9/11

Marketing na drutvenim mreama

Marija Aleksi 02/08

vre neku drugu radnju), napadno follow-unfollow-follow ponaanje na twitteru

(kada u cilju veeg primeivanja profila neko stalno iznova prati drugu stranu),
slanje spam poruka, i slino.
Sve to na kraju ispadne pogubno po kompaniju. Jer, korisnici su tu,
gledaju i sluaju vae ponaanje na internetu, i ne libe se da ga komentariu.
Tako su, na primer, korisnici twittera u vreme kada se dogodio zemljotres u
Japanu direktno i otvoreno kritikovali Telenor Srbije to ne komunicira sa njima
i ignorie njihove elje uvoenje opcije za donaciju Japanu putem sms
poruke. Sa druge strane, Telekom je prvi reagovao i obavestio tviterae da je
postavljanje broja u toku, za njim i VIP, dok se od Telenora i dalje ne uje
nikakav glas.

Zakljuak
Drutveni mediji predstavljaju najnoviji trend u savremenom
marketingu i dramatino menjaju nain na koji kompanije predstavljaju sebe
na tritu. Pri uputanju u drutvene medije, kompanije moraju znati da su
napravile korak posle koga nema nazad. Potrebna je stalna edukacija, praenje
trendova i primera iz prakse da bi ostali u toku.
Pravilno voenje korporativnog korienja drutvenih medija ogleda se
u kvalitetnom (realnom) definisanju moguih ciljeva (rauna se bar na godinu
dana angaovanja bez nekih efekata), definisanju realnih oekivanja (koliko se
dobije od drutvenih medija, toliko dodatno npr. ulaete u plaeno
oglaavanje), i dobro se povede rauna o tome kako e se jednostavno
budetirati angaman oko dodatnih poslova zaposlenih, koji trai korienje
drutvenih medija.

10/11

Marketing na drutvenim mreama

Marija Aleksi 02/08

Literatura
1.

http://www.eniax.net/diplomski/
(pristupano 28.03.2011.)

2. http://www.facebook.com/adsmarketing/index.php?sk=home
(pristupano 28.03.2011.)
3. http://www.scribd.com/doc/34598145/Dru%C5%A1tveni-mediji-kaomarketin%C5%A1ki-alat
(pristupano 28.03.2011.)
4. http://tamburix.posterous.com/pravi-primer-upotrebe-drustvenih-mreza-u-posl
(pristupano 28.03.2011.)

11/11