VISOKA KOLA STRUKOVNIH STUDIJA ZA INFORMACIONE TEHNOLOGIJE

Informacione i internet tehnologije

Seminarski rad

Virtuelizacija

Predmetni nastavnik:
prof. dr Slavko Pokorni, dipl. in. el.

Student:
andor Lajko
Datum predaje
24.01.2010

Virtuelizacija

andor Lajko 56/09

REZIME
Virtualizacija je koncept koji postoji ve dugo. U ovom radu napravljen je kratak osvrt
na istorijat virtualiracionih tehnika, kao i pregled trenutne situacije u ovoj oblasti informacionih
tehnologija.
U uvodu je razjanjen pojam virtualizacije i nekih termina koji se spominju u radu.
Poglavje Istorijat virtualizacije kratkim pregledom razvoja tehnologija vezanih za ovu
oblast pravi se uvod u sledeu temu, Specifinosti virtualizacije na x86 platformi. U poglavlju
Virtualizacija u desktop okruenju opisano je nekoliko primena virtualizacije na personalnim
raunarima, u testiranju i razvoju softvera, i kao pomoi u nastavi. Poglavlje Virtualizacija
servera prikazuje kako se pomou virtualizacionih tehnika reavaju problemi niskorienosti
hardvera, kao i sluaj servera ija je namena hostovanje virtualnih desktop sistema.
U dodatku Ilustracije prikazano je nekoliko interesantnih situacija primene Virtualnih
maina.

Kljune rei: virtualizacija, virtualna maina, konsolidacija servera

2/18

Virtuelizacija

andor Lajko 56/09

SADRAJ

Rezime............................................................................................................ 2
Sadraj ........................................................................................................... 3
Uvod ............................................................................................................... 4
Virtualizacija................................................................................................... 5
Istorijat virtuelizacije .................................................................................. 5
Kategorizacija virtualizacije......................................................................... 6
Specifinosti virtuelizacije na x86 platformi ................................................ 7
Virtualizacija u desktop okruenju............................................................... 8
Testiranje operativnog sistema....................................................................... 8
Razdvajanje razvojnih platformi ................................................................... 10
Simuliranje mree i mrenih konfiguracija na jednom raunaru ........................ 11
Virtualizacija servera ................................................................................. 12
Konsolidacija servera .................................................................................. 12
Remote desktop virtualne maine................................................................. 13
Dodatak: Ilustracije ...................................................................................... 14
Zakljuak ...................................................................................................... 17
Literatura...................................................................................................... 18
Indeks slika .................................................................................................. 18

3/18

Virtuelizacija

andor Lajko 56/09

UVOD
U najirem smislu, virtuelizacija je koncept kojim se oznaavaju tehnike i metodi za
apstrakciju raunarskih resursa.
Virtuelizacija je metodologija razdvajanja resursa raunara u vie zasebnih radnih
okruenja, primenom tehnologija kao to su hardversko ili softversko particionisanje, timesharing, delimina ili potpuna mainska simulacija, emulacija i mnoge druge.
Mada je definisan kao takav, pojam virtuelizacije nije ogranien samo na
particionisanje, razdvajanje neega na vie manjih celina. Virtuelizacija obuhvata i proces
apstrakcije koji je logki suprotan: spajanje vie fiziki razdvojenih celina u jednu. Na primer,
kada se nekoliko hard diskova predstavlja kao jedna logika celina, ili kada je nekoliko
raunara umreeno da bi se koristili kao jedan veliki raunar (Grid computing, Parallel Virtual
Machine).
Virtuelizacija je danas ve dokazana softverska koja ima veliki uticaj na IT
infrastrukturu i na nain na koji se raunari upotrebljavaju. Dananji moni raunarski sistemi
koji su zasnovani na x86 arhitekturi projektovani su za izvravanje jednog operativnog sistema
i malog broja aplikacija na njemu. Ovo dovodi do veoma slabog iskorienja veine raunara.
Virtuelizacija omoguava pokretanje veeg broja virtuelnih maina na je jednoj fizikoj maini,
tako da one dele raspoloive resurse na nekoliko razdvojenih okruenja. Virtuelne maine
mogu istovremeno pokrenuti razliite operativne sisteme i razliite aplikacije na istom fizikom
raunaru.
Izrazom Virtualna maina (VM) oznaava se softverska implementacija raunara, koja
izvrava programe ni isti nain kao i prava maina.
U ovom radu predstaviu osnovne tehnike i metode virtuelizacije, kao i najee
praktine primene.

4/18

Virtuelizacija

andor Lajko 56/09

VIRTUALIZACIJA
Istorijat virtuelizacije

Osnovni elementi virtuelizacije prvi put se pojavljuju se pojavljuju poetkom

ezdesetih godina prolog veka.
U junu 1959. godine u okviru Meunarodne konferencije o obradi podataka
(International Conference on Information Processing) u UNESCO-u, Kristofer Streli
(Christopher Strachey) objavio je rad pod naslovom Time Sharing u velikim i brzim
raunarima (Time Sharing in Large Fast Computers). U ovom radu, Streli se bavi upotrebom
multi-programiranja u cilju izbegavanja ekanja procesora na periferije.
Multiprogramiranje u cilju spooling-a upotrebljeno je u projektu Atlas poetkom 1960ih godina. Raunar Atlas je prvi koji je koristio demand paging i supervisor calls. Supervizorski
pozivi ine osnovne grane supervizor programa, koji se aktiviraju pozivom interapt rutina, ili
pozivom samih supervizorskih instrukcija (S.E.R. Supervisor Extracode Routines). Praktino,
Atlasov supervizor se pokretao unutar jedne virtuelne maine, a korisniki programi unutar
druge.
Sredinom 1960-ih, IBM-ov Watson Research Center razvija projekat M44/44x, u cilju
procene sistemskih time sharing koncepata. Ova arhitektura je zasnovana na virtuelnim
mainama. Glavni raunar je bio IBM 7044 (M44), a svaki virtuelni raunar eksperimentalan
prikaz osnovnog raunara (44x). Adresni prostor svakog 44x bio je rezidentan u memorijskoj
hijerarhiji M44, koja je koristila virtuelnu memoriju i multi-programiranje.

5/18

Virtuelizacija

andor Lajko 56/09

Slika 1. IBM System 370, raunar na kojem je radio VM/370

IBM je nastavio da bude veoma vaan pokreta na ovom polju. Razvijeno je nekoliko
nekoliko sistema sa virtuelnim mainama na bazi IBM-ovih raunara: CP-40 (koji je razvijen za
preraenu verziju raunara IBM 360/40), CP-67 (za IBM 360/67), slavni VM/370, i mnogi
drugi. Po pravilu, IBM virtuelne maine su bile identine kopije hardvera na koje su izvravane.
Na raunaru se izvravala komponeta nazvana Virtual machine monitor (VMM), koja je zatim
omoguavala kreiranje vie virtuelnih maina, a svaka instanca je zatim pokretala svoj
operativni sistem. IBM-ova VM reenja su i danas veoma cenjena i pouzdana.
Kocept virtuelizacije je praktino naputen tokom poslednje dve decenije prolog veka
kao rezultat klijent-server aplikacija i jeftinih servera na bazi x86 platforme. iroko prihvatanje
Windowsa i pojava Linuxa kao serverskog operativnog sistema postavili su x86 servere na
mesto industijskog standarda. Dominacija x86 platforme na serverskim i klijentskim sistemima
dovela je do nastanka nove IT infrastrukture sa specifinim operativnim problemima. U ove
probleme spadaju niski stepen iskorienja infrastrukture, porast trokova odravanja
infrastrukture, porast trokova upravljanja, nedovoljna zatita od otkaza i visoki trokovi
odravanja i administriranja klijentskih raunara. Virtualizacija na x86 platformi nastala je iz
potrebe za reavanjem upravo ovih problema.

Kategorizacija virtualizacije

Postoji veliki broj razliitih tehnika i tehnologija koje se koriste prilikom realizacije
virtuelizacije. Zbog toga postoji i mnogo razliitih implementacija softvera za virualizaciju.
6/18

Virtuelizacija

andor Lajko 56/09

Dve primene viruelizacije sa kojima se najee sreemo su platformska vitualizacija i

aplikativna virtualizacija.
Platformska virtualizacija se bavi razdvajanjem operativnog sistema i hardverskih
resursa koje operativni sistem koristi. Po stepenu apstrakcije resursa, softver za platformsku
virtualizaciju moemo podeliti u sledee grupe:

Potpuna virtualizacija (Full virtualization) osetljive instrukcije za CPU se

zamenjuju binarnim prevodom u bezbedne instrukcije, ili se presreu od strane
hardvera. Kod potpune virtualizacije bilo koji softver moe da se izvrava u
virtualnoj maini. U ovu grupu spadaju IBM-ov CP/CMS, Sun-ov VirtualBox, ili
VMware Workstation.

Hardverski potpomognuta virtualizacija (Hardvare-assisted virtualization)

CPU je zaduen za hvatanje osetljivih instrukcija. Moe se primeniti samo ako CPU
podrava ovakve operacije. Mogue je pokretanje nemodifikovanih operativnih
sistema kao guest OS. Ovu tehniku koriste VMware Workstation, Xen, KVM.

Delimina virtualizacija (Partial virtualisation) se koristi za pojedinane namene,

a ne ceo operativni sistem. U ovo grupu spadaju, na primer, programi za virtuelne
optike drajvove OS na kome je ovakav sofrver instaliran praktino ne moe da
napravi razliku izmeu fiziki prisutnog optikog medija i virtualnog.

Paravirtualizacija je tehnika kojom se virtualnoj maini prikazuje softverski

interfejs koji je slian, ali ne i identian kao hardver koji ga pokree. Ovo znai da
guest OS mora biti prilagoen, modifikovan. Ovaj nain virtualizacije koristile su
starije verzije Xen softvera, pre verzije 3.0. Paravirtualizacija omoguava mnogo
bolje performanse host i guest operativnih sistema na platformama koje su
tradicionalno nezgodne za druge tipove virtualizacije (x86 platforma, na primer).

Virtualizacija na nivou operativnog sistema (Operating system-level

virtualisation) je metod kada sam operativni sistem ima ugraene mogunosti za
virtualizaciju. Tu spada emnulacija DOS-a pod novijim Windows operativnim
sistemima, ili koncept jail kod BSD operativnog sistema.

Aplikativna virtualizacija se bavi pokretanjem individualnih aplikacija u

softverskom/hardverskom okruenju za koje originalno nisu bile predviene. U ovu kategoriju
spadaju:

Portabilne aplikacije (Portable applications) su raunarski programi koji se

pokreu sa prenosnih memorijskih medija kao to su Flash diskovi ili optiki mediji.
Ovo su modifikovane aplikacije koje ne zahtevaju proceduru instalacije u OS na
kojem se pokreu.
Meuplatformska virtualizacija (Cross-platform virtualisation) omoguava da se
softver kompajliran za specifian procesor i operativni sistem pokreu u
nemodifikovanom obliku na drugom procesoru ili OS-u.
Virtual Appliance je image fajl koji sadri virtualnu mainu za odreenu
virtualizacionu plazformu.
Emulacija i simulacija predstavljaju potpunu softversku implementaciju nekog
procesora ili raunarskog sistema.

Specifinosti virtuelizacije na x86 platformi

Ogromna veina dananjih raunarskih arhitektura ima dvojnu hardversku organizaciju

postoji privilegovani i ne-privilegovani mod. U privilegovanom modu softver moe da koristi
7/18

Virtuelizacija

andor Lajko 56/09

sve hardverske instrukcije, dok u neprivilegovanom ne moe. Operativni sistem obezbeuje

rezidentni program koji se naziva kernel. Korisniki (user-space) programi izveavaju samo
neprivilegovane instrukcije. Kada korisnikom programu zatreba privilegovana instrukcija, on
alje sistemski poziv kernelu, kako bi imao pristup pristup privilegovanoj funkciji na primer
U/I operacijama. Mada ovakav pristup radi vrlo dobro u mnogim primenama, on ima nekoliko
fundamentalnih nedostataka:

Samo jedan program moe da ima pristup mainskom interfejsu. Samim tim, moe
da se pokrene samo jedan kernel. Nita drugo, bio to drugi kernel (istog ili
razliitog operativnog sistema), ili aplikacija koja mora direktno da komunicira sa
hardverom (na primer, testiranje, debugging ili dijagnostika niskog nivoa), ne moe
da se izvrava paralelno sa aktivnim kernelom.
Ne mogu da se izvravaju nikakve aktivnosti koje mogu da poremete sistem koji je
u radu (upgrade, migracija, debugging sistema, itd)
Nekom softveru ne moe jednostavno da se prui iluzija hardverske konfiguracije
koja nije fiziki prisutna (vie procesora, razliite memorijske konfiguracije, itd.)

Za razliku od mainframe raunara, x86 arhitektura nije od poetka dizajnirana da bi

podravala potpunu virtuelizaciju. Postoji najmanje sedamnaest instrukcija u x86 procesorima
koje ih ine veoma tekim za virtuelizovanje. Privilegovane instukcije IA-32 procesora
izazivaju General Protection Exception kada se izvre u neprivilegovanom modu. Upravljanje
TLB-om (Translation Lookaside Buffer) na IA-32 procesorima je hardverski implementirano.
Jedan ulaz u TLB-u nemoe da se obelei, na primer, identifikatorom adresnog prostora (ASID
Adress Space IDentifier), to bi VMM-u olakalo upravljanje adresnim prostorima virtuelnih
maina i njihovih kernela. Druge arkitekture kao to su SPARC ili Alpha koriste softversko
upravljanje TLB-om, koje se mnogo lake virtualizuje.
Veina savremenih sistema za virtuelizaciju na x86 raunarima reava ovaj problem na
taj nain, to implementiraju mehanizam za presretanje ovakvih instrukcija kod njihovog
nastanka, i zamenjuju ih u nizom bezbednih instrukcija. Instrukcije koje nisu problematine
izvravaju se bez intervencije. Na ovaj nain se postie brzina izvravanja koja je priblina
performansama host hardvera, a odrava se potpuna softverska kompatibilnost.

Virtualizacija u desktop okruenju

U zadnjih nekoliko godina virtuelizacija doivljava renesansu u sferi PC raunara.
Pojava softverskih reenja koja omoguavaju pravljenje i pokretanje virtuelnih maina na
desktop raunarima je veoma opravdana i moe da bude vrlo korisna.
Pratei opti trend razvoja hardverske komponente raunara, dolo je do preslikavanja
problema sa serverske scene na polje personalnih raunara. Veoma je teko nai aplikaciju
koja uspeva da optimalno iskoristi ogromnu sirovu snagu sasvim prosenog kunog ili
kancelarijskog raunara. To polazi za rukom jedino industriji za elektronsku zabavu. Dodue,
ona danas i jeste glavni pogonski agregat razvoja raunara. Kao rezultat toga, imamo kune i
kancelarijske raunare koji su veinom vrlo neiskorieni.
Ima mnogo situacija kada je korienje desktop virtuelizacije zgodno. Naveu
nekoliko primera iz linog iskustva.
Testiranje operativnog sistema
Operativni sistem Linux postoji ve due vreme. To je operativni sistem otvorenog
izvornog koda, i potpuno je besplatan. U poslednjih nekoliko godina doiveo je pravi procvat. U

8/18

Virtuelizacija

andor Lajko 56/09

mnogim svojim karakteristikama sustigao je komercialne desktop operativne sisteme, a u

mnogima ih i pretekao. Mada nije previe popularan u ulozi personalnog raunara, smatrao
sam da je dolo vreme da ga i lino isprobam.
Meutim, svako ko je vie puta reinstalirao Windows na svom raunaru zna koliko je
to mukotrpan posao. Sama procedura instalacije je manji deo problema, najvei problem za
mene je kako da sauvam line podatke, podeavanja programa i dokumente koje treba da
prenesem na novinstalirani OS. Ovakvi rizici se naravno drastino uveavaju kada treba
instalirati OS sa kojim nisam ranije imao nikakvog iskustva.
Tu na scenu stupa virtualna maina. Na njoj mogu da isprobam celu proceduru
instalacije, pogledam ta i kako funkcionie, i sve to bez rizika da u ostetiti host sistem ili
podatke na njemu. Na slici 2. prikazan je operativni sistem Xubuntu Linux operativni sistem u
virtuelnoj maini na desktopu mog Windows XP operativnog sistema.
Posle isprobavanja, instalirao sam Ubuntu Linux paralelno sa Windows-om, i koristim
ih podjednako. Testirao sam jo neke operativne sisteme, na primer FreeBSD, openSolaris i
ReactOS.

Slika 2. Xubuntu Linux guest na Windows XP host operativnom sistemu

9/18

Virtuelizacija

andor Lajko 56/09

Razdvajanje razvojnih platformi

Upisao sam 2008. godine jednogodinju kolu iz web programiranja na IT Akademiji.
Zaista sam uivao u uenju novih programerskih vetina i tehnika, meutim, vrlo brzo sam
naiao na jedan ozbiljan problem.
Poto smo paralelno radili kurseve programiranja na nekoliko razliitih platformi, bilo
je potrebno da ih sve instaliram i na kunom raunaru. Problem u tome je to bi u tom sluaju
trebao da na istom raunaru instaliram Visual Studio za programiranje u C# programskom
jeziku, Eclipse razvojno okruenje za Java programiranje, i bateriju softvera za PHP
programiranje.
Pri tome, Visual Studio radi sa IIS web serverom i MS SQL Serverom baza podataka, a
za PHP je potreban Apache web server i MySql server baza podataka. Kako sam zakljuio da
nikako ne moe biti dobro da sve to zajedno instaliram na raunar, reenje koje sam upotrebio
je bilo postavljanje po jedne virtuelne maine za svako razvojno okruenje.
Posle malo eksperimentisanja, zavrio sam sa tri virtualne maine. Na jednoj su
instalirani Visual Studio 2008 Express Edition, IIS web server i Microsoft SQL Server 2005
Express Edition za C# i ASP.net programiranje. Na drugoj su WAMP (Window-Apache-MySqlPHP) server i Netbeans IDE za PHP programiranje. Na treoj virtuelnoj maini je instaliran
Xubuntu operativni sistem, Eclipse razvojno okruenje i MySql baza podataka za programiranje
u Java programskom jeziku. Za ovu poslednju nije bilo neohodno da radi pod linuxom, ali mi je
jako interesantno da vidim kako isti Java program radi i na njemu, i na Windowsu.
Najkorisnija stvar kod ovakvog reenja je to to su ova razvojna okruenja uaurena u
sopstvenu virtuelnu mainu. Serveri koje zahtevaju pokreu se samo kada za njih postoji
potreba, i ne dolaze u meusobni konflikt. Druga korisna stvar je da kad doe do situacije da
se host operativni sistem mora reinstalirati, ne moraju se reinstalirati i razvojna okruenja.
Ona su ponovo dostupna u nepromenjenom obliku i na sveem host OS-u.

Slika 3. Visual Studio IDE i NetBeans IDE uaureni u svoje virtuelne maine

10/18

Virtuelizacija

andor Lajko 56/09

Simuliranje mree i mrenih konfiguracija na jednom raunaru

Jo jedna korisna primena desktop virtuelizacije je simulacija mree na jednom
raunaru. Upravo na taj nain se izvodi nastava na kursevima administracije mrea i servera
na IT Akademiji.
Svaka virtuelna maina ima sopstveni virtuelni harver za prikljuivanje na mreu. Ovo
se moe iskoristiti na tako, to se na raunaru pokrene vie virtuelnih maina. Obino je
dovoljno da to bude jedan server i jedan klijentski raunar, mada se moe pokrenuti i vie
od toga. Poto svka virtuelna maina ima sopstvenu mrenu karticu, one mogu da se umree
meusobno, kao i sa raunarom domainom.
Na ovaj nain polaznici su u mogunosti da isprobavaju razna reenja za umreavanje
i konfiguraciju parametara servera i klijentskih raunara, a da pri tom nema rizika od oteenja
fizikih komponenti, kao ni mukotrpnog razvlaenja kablova (i kablovi su virtuelni).

Slika 4. Windows Server 2008 pokrenut u virtuelnoj maini na Windows XP operativnom sistemu

11/18

Virtuelizacija

andor Lajko 56/09

Virtualizacija servera

Konsolidacija servera
Upravo je ovaj koncept pokrenuo razvoj virualizacije sa mrtve take do koje se dolo tokom
osamdesetih i devedesetih godina prolog veka.
Hardver baziran na x86 platformi postao je dovoljno jak da prevazie svoju osnovnu namenu.
PC raunari, koji su prvenstveno dizajnirani za radne stanice i kancelarijske poslove, postali su sposobni
da preuzmu uloge servera. Jeftini operativni sistemi opte namene kao to je Windows, a kasnije i
besplatni Linux, veoma brzo su potisnuli skupe i nemenski dizajnirane mainframe raunare.
Popularizacijom Interneta ova tendencija je postala jo izraenija. Internet hosting kompanije su mogle
jednostavno da proiruju svoje kapacitete dodavanjem nekoliko novih i jeftinih web servera.
Meutim, daljnji razvoj x86 hardvera pomerio je ovaj koncept u drugu krajnost: u situaciji kada
postoji nekoliko servera koji izvravaju specifine zadatke (na primer print server, web server, server baze
podataka, itd.), ovi serveri pojedinano postaju vrlo slabo islorieni. Prosena iskorienost dananjih
servera iznosi 5-15% njihovog punog kapaciteta. Ovo povlai sa sobom rast trokova odravanja sistema
koji je viestruko vei od porasta njegovih performansi. U trokove odravanja spadaju trokovi
napajanja, hlaenja, mrene infrastrukture, administracije, pa i trokovi nekretnina, u kojima su ovakvi
sistemi smeteni.
Virtualizacija se namee kao prirodno reenje ovog problema. Na jednom fizikom raunaru
mogue je pokrenuti nekoliko virtualnih, koji se konfiguriu kao razliiti i potpuno nezavisni serveri.
Upotrebom modernih reenja za virtualizaciju, na ovaj nain je mogue podii iskorienost hardvera sa
10-15% na itavih 80%.
Na tritu postoji nekoliko reenja koja omoguavaju konsolidaciju servera putem virtualizacije.
Najploznatija su VMware-ovi ESX i vSphere, Microsoftov Windows Server 2008 R2 Hyper-V, kao i open
source reenja Xen i Kernel-based Virtual Machine (KVM). Sva ova reenja su u osnovi prilino
ujednaena, i pruaju istu funkcionalnost ak i ako su bazirana na potpuno drugaijoj tehnologiji. Zato
softverske kompanije koje se bave tehnologijama za virtualizaciju, daljnji razvoj sve vie usmeravaju ka
razvoju alata za administraciju i menadment ovakvih sistema.
Uz pomo ovakvih alata, praktino moemo potpuno odvojiti logiku infrastrukturu raunarskog
sistema od njegove hardverske inplementacije. Na jednom raunaru moe biti pokrenuto nekoliko
virtualnih servera, dok dok u isto vreme i u istom sistemu nekoliko kompjutera moe biti objedinjeno u
jedan virtualni superkompjuter. Ovakva infrastruktura najee se opisuje terminom Virtualna
infrastruktura.

Slika 5. Microsoft-ova Viridian argitektura sa Hyper-V hipervizorom

12/18

Virtuelizacija

andor Lajko 56/09

Remote desktop virtualne maine

Jedan od interesantnih naina korienja tehnika virtualizacije pronaao sam itajui
dokumentaciju za Sun-ov VirtualBox. Radi se o serveru, ija namena je hostovanje virtualnih
desktopa, kojima se pristupa preko RDP protokola. Tipino, Remote Desktop Protocol se koristi
za daljinski pristup raunaru. Slika i zvuk se pomou ovog protokola alju od udaljene maine
prema klijentu, a unos preko tastature i mia u obrnutom pravcu.
Scenario za ovakvu upotrebu poeo bi instaliranjem severa. Na njemu bi mogao biti
bilo koji operativni sistem, ali recimo da je to Linux, poto on moe da radi bez pokretanja
grafikog korisnikog interfejsa, ime se utede znaajni raunarski resursi. Zatim se pokrene
VMM, u ovom sluaju VBoxHeadless server. Ova verzija VirtualBox-a ne koristi nikakav grafiki
interfejs, kompletan grafiki prikaz sa pokrenutih virtualnih maina emituje iskljuivo preko
ugraenog VRDP servera.
Virtualnim mainama koje se hostuju na ovakav nain, moe se pristupiti preko
lokalne LAN mree ili preko Interneta. Pri tome, jedino to je na klijentskom raunaru porebno
je standardni klijentski softver za RDP protokol, koji postoji za sve poznate operativne sisteme.
Mogunosti upotrebe ovakvog sistema su veoma raznolike, poev od rada na
kompanijskom raunaru od kue ili sa odmora na Zlatiboru, pa do izgradnje infrastrukture sa
veoma jeftinim (ili namenskim) klijentskim raunarima, koji se praktino koriste kao terminali
prema virtualnim mainama.

Slika 6. Kernel-based Virtual Machine sa nekoliko razliitih operativnih sistema u VM

13/18

Virtuelizacija

andor Lajko 56/09

DODATAK: Ilustracije

Slika 7. Windows XP u virtualnoj maini na FreeBSD host operativnom sistemu (Sun VirtualBox)

Slika 8. Nekoliko razliitih Windows virtualnih maina na Windows Vista hostu (VMware Workstation)
14/18

Virtuelizacija

andor Lajko 56/09

Slika 9. Windows programi na desktopu MacOSX (Sun VirtualBox seamles mod)

Slika 10. Windows programi na desktopu MacOSX (VMware Fusion)

15/18

Virtuelizacija

andor Lajko 56/09

Slika 11. Windows 2000 virtualna maina na Linux hostu (VMware Workstation)

Slika 12. Windows 3.1 virtualna maina na Windows Vista hostu (VMware Workstation)

16/18

Virtuelizacija

andor Lajko 56/09

ZAKLJUAK
Svetsko raunarsko trite je nepredvidivo koliko je i veliko. Razvoj raunarskih
tehnologija ima nezgodnu osobinu da odluta u pravcima koji su pre samo nekoliko godina
izgledali potpuno neverovatno.
Dominacija x86 platforme je globalna. Poslednji bastioni drugih hardverskih sistema,
poput Motorolinog PowePC-a ili Sunovog SPARC-a, popustili su pred naletom nekada skromne
male sive kutije, koja se zvala PC. Apple MacOS i Sun Solaris operativni sistemi razvijaju se
prvenstveno za rad na x86 hardveru.
Ironija cele situacije je ta, da upravo sada softver postaje sve manje zavistan od
hardverske podloge na kojoj se izvrava. Moderni aplikativni softveri uglavnom se razvijaju i
pokreu unutar izolovanih okruenja kao to su Java Virtualna Maina ili Common Language
Runtime. Za veinu tradicionalo desktop orijentisanih aplikacija postoji sasvim pristojna online
alternativa, koja je esto ak i zgodnija za upotrebu.
Ne moemo pouzdano predpostaviti koja je sledea revolucija koja e pogoditi IT
industriju. Ono to jeste prepoznatljiva tendencija, je razdvajanje logike i hardverske
komponente raunara. Sa jedne strane, imamo mogunost pokretanja potpuno nezavisnih
virtualnih maina na jednom fizikom raunaru. Sa druge, ogroman broj malih raunara
povezuje se u celine, koje se ponaaju i koriste kao jedan virtualni superkompjuter. Definitivno
reenje je verovatno negde u sredini. A virtualizacija je upravo manifestacija ovakve filozofije.
U ovom radu samo samo sam zagrebao po povrini oblasti. Bilo bi jo mnogo toga da
se kae i pokae. Odustao sam od svoje prvobitne namere da detaljnije opiem i uporedim
nekoliko poznatijih softverskih reenja za virtualizaciju. U prvom redu zato, to sva ta reenja
u osnovi nude istu funkcionalnost. ak do te mere, da se u veini sluajeva Virtualna maina
kreirana u programu jednog proizvoaa moe pokrenuti u VMM-u drugog. Razlika izmeu njih
se prktino svodi na implementirane alate za menadment. A tu vai staro pravilo: koliko para
toliko muzike. Komercialni alati su laki za upotrebu, kompleksniji i kompletniji. Besplatna
reenja ih ipak slede u stopu: uz malo vie uloenog truda mogu da urade isti posao.

17/18

Virtuelizacija

andor Lajko 56/09

LITERATURA
[1] An Introduction to Virtualization, Amit Singh, Januar 2004,
<http://www.kernelthread.com/publications/virtualization/> (pristupano 5.12.2009.)
[2] Sun VirtualBox User Manual, Sun Microsystems, 2009,
<http://www.virtualbox.org/manual/UserManual.html> (pristupano 5.12.2009.)
[3] VMWare Datacenter Solutins, VMWare, 2009,
<http://www.vmware.com/solutions/datacenter/> (pristupano 5.12.2009.)
[4] VMWare Virtualization Basics, VMWare, 2009,
<http://www.vmware.com/virtualization/> (pristupano 5.12.2009.)
[5] VMWare Virtualization Management, VMWare, 2009,
<http://www.vmware.com/solutions/virtualization-management/>
(pristupano 5.12.2009.)
[6] Sun VirtualBox User Manual, Microsoft, 2009,
<http://www.microsoft.com/virtualization/en/us/products-management.aspx>
(pristupano 5.12.2009.)
[7] Virtualization, Wikipedia, the free encyclopedia, 2009,
<http://en.wikipedia.org/wiki/Virtualization> (pristupano 19.12.2009.)

INDEKS SLIKA
Slika 1. IBM System 370, raunar na kojem je radio VM/370 ............................................. 6
Slika 2. Xubuntu Linux guest na Windows XP host operativnom sistemu ............................... 9
Slika 3. Visual Studio IDE i NetBeans IDE uaureni u svoje virtuelne maine ....................... 10
Slika 4. Windows Server 2008 pokrenut u virtuelnoj maini
na Windows XP operativnom sistemu ................................................................. 11
Slika 5. Microsoft-ova Viridian argitektura sa Hyper-V hipervizorom ................................... 12
Slika 6. Kernel-based Virtual Machine sa nekoliko razliitih operativnih sistema u VM ........... 13
Slika 7. Windows XP u virtualnoj maini na FreeBSD host
operativnom sistemu (Sun VirtualBox) ............................................................... 14
Slika 8. Nekoliko razliitih Windows virtualnih maina na
Windows Vista hostu (VMware Workstation)........................................................ 14
Slika 9. Windows programi na desktopu MacOSX (Sun VirtualBox seamles mod) ................. 15
Slika 10. Windows programi na desktopu MacOSX (VMware Fusion)................................... 15
Slika 11. Windows 2000 virtualna maina na Linux hostu (VMware Workstation) ................. 16
Slika 12. Windows 3.1 virtualna maina na Windows Vista hostu (VMware Workstation) ....... 16

18/18