LIKVIDACIONI BILANSI

Pod likvidacijom se podrazumeva

postupak okonavanja poslovne delatnosti
jednog preduzea, sa ciljem njegovog
rasturanja.
U toku rasturanja treba da budu razreeni
svi meusobni lini i imovinski odnosi
vlasnika kako bi preduzee prestalo da
postoji.

Likvidacija predstavlja postupak planske

prodaje (unovavanja) svih imovinskih
delova jednog preduzea, sa ciljem da se iz
ostvarenih prihoda isplate dugovi, a preostali
deo podeli vlasnicima.
Likvidacija je proces koji traje (moda i vie
godina) i koji podrazumeva:
okonavanje tekuih poslova,
likvidiranje viseih (nezavrenih) poslova,
prodaju realne imovine i hartija od
vrednosti,
naplatu potraivanja i
isplatu dugova.

Okonanje poslovne aktivnosti preduzea

moe biti:
prinudno (steaj) ili
dobrovoljno (likvidacija).
Na kraju likvidacije vri se brisanje
preduzea iz registra, ime ono prestaje
da postoji kao pravno lice.

U zavisnosti od toga ta se rastura,

razlikuju se:
delimina likvidacija, koja
podrazumeva prodaju samo dela
preduzea (fabrika, pogon, prodajni
prostor i sl.) i
totalna likvidacija, koja podrazumeva
rasturanje celog preduzea, tj.
unovavanje celokupne imovine.

Takoe se razlikuju:
formalna likvidacija, koja podrazumeva
promenu pravne forme preduzea, uz
nastavak poslovne aktivnosti, i
materijalna likvidacija, koja podrazumeva
prekid poslovne aktivnosti.
Uzrok likvidacije preduzea moe biti: odluka
vlasnika, istek vremena za koje je preduzee
osnovano, smrt ili otkaz ortaka (u sluaju
ortakog drutva), sudska odluka, itd.

Postupak likvidacije obuhvata sledee faze:

1. donoenje odluke o otvaranju likvidacije
(od strane ortaka, skuptine akcionara ili
suda),
2. prijava za unoenje likvidacije u sudski
registar,
3. okonavanje poslova i gaenje
preduzea i
4. zakljuak likvidacije (brisanje preduzea
iz sudskog registra).
Faza okonavanja poslova i gaenja
preduzea poinje imenovanjem jednog ili
vie likvidatora (likvidacionih upravnika).

U drutvima lica, ulogu likvidatora vre svi

ortaci, ili lice koje oni izaberu.
U drutvima kapitala, ulogu likvidatora vre
lanovi upravnog odbora ili jedno ili vie lica
izabranih na osnovu statuta ili odluke
skuptine akcionara.
Likvidatore moe da postavi i sud, ako ortaci
ili skuptina akcionara to nisu uinili.
Likvidator sprovodi sve poslove likvidacije, u
koje spadaju:
poziv poveriocima da prijave potraivanja,
sastavljanje bilansa otvaranja likvidacije,

 okonavanje tekuih poslova,

naplata potraivanja,
unovavanje realne imovine i hartija od
vrednosti,
ugovaranje i obavljanje novih poslova koji
su neophodni za likvidaciju,
sastavljanje godinjeg meubilansa,
isplata poveriocima,
sastavljanje zakljunog rauna i izvetaja i
raspodela preostale imovine vlasnicima,
srazmerno ueu u kapitalu.

Prilikom rasturanja preduzea moe da se

pojavi tzv. dobitak iz prodaje, koji je rezultat
rasturanja (otkrivanja) letentnih rezervi i
poslovne vrednosti preduzea (goodwill-a).
Taj dobitak je predmet oporezivanja.
Na poetku likvidacije, likvidatori sastavljaju
bilans otvaranja likvidacije. On je
dokazno sredstvo da je likvidacija izvesna i
da prava poverilaca i vlasnika nisu
ugroena. Pored njega, sastavlja se i
izvetaj sa objanjenjima, meu kojima su i
objanjenja korienih principa
procenjivanja.

Na kraju svake godine, likvidatori sastavljaju

godinji zakljuak likvidacije (likvidacioni
meubilans), zajedno sa objanjenjima o
odvijanju postupka likvidacije.
Zavretak likvidacije treba da prati sastavljanje
zakljunog bilansa likvidacije.
U literaturi nema jedinstvenog stava po pitanju
sadrine zakljunog rauna likvidacije, to je
povezano sa nepostojanjem jedinstvenog
stava u vezi sa trenutkom zavretka likvidacije
(okonavanje unovavanja imovine, naplate
potraivanja i isplate obaveza ili raspodela
imovine vlasnicima).

Prema jednom shvatanju, zakljuni raun

likvidacije se sastavlja posle raspodele
neto imovine. On stoga ne moe da bude
bilans, jer posle raspodele nema ni imovine
ni zahteva za uee u njoj. Mogue je
sastaviti samo pregled izvrene raspodele
u formi izvetaja o primanjima (po osnovu
prodaje imovine i naplate potraivanja) i
izdavanjima (po osnovu isplate obaveza,
pokria trokova likvidacije i isplata
vlasnicima).

Prema drugom shvatanju, koje danas

dominira, zakljuni raun likvidacije se
sastavlja posle izmirenja dugova, tj. pre
raspodele ostatka imovine vlasnicima. U
njemu se pojavljuju postojea sredstva, sa
jedne strane, i jo neizmirene obaveze po
osnovu trokova likvidacije i neispunjeni
zahtevi vlasnika, sa druge strane. On
predstavlja plan konane raspodele ostatka
neto imovine.

Za likvidacione bilanse ne postoje propisi

o ralanjavanju. U literaturi preovlauje
stav da za njih generalno treba da vae
ista pravila kao i za redovne godinje
zakljuke, ali da na formalnom
kontinuitetu ne treba insistirati po svaku
cenu, zbog razlika u ciljevima bilansa.

Nemaki autor Adler zahteva da delovi

sopstvenog kapitala u likvidacionim
bilansima budu prikazani u okviru
jedinstvene pozicije, jer je prikazivanje
sopstvenog kapitala usmereno na njegovu
raspodelu, a ne na njegovo odravanje.
Zbog toga, umesto pozicija nominalnog
kapitala, rezervi i neraspodeljenog dobitka,
u likvidacionim bilansima treba da se
pojavi pozicija likvidacionog kapitala.

Za likvidacione bilanse ne vae pravila

procenjivanja merodavna za godinje
zakljuke, zbog razlika u ciljevima ovih dveju
vrsta bilansa. Godinji bilans je bilans
raspodele dobitka, dok je likvidacioni bilans
bilans raspodele imovine.
Likvidacioni bilans ima zadatak da prikae
imovinski poloaj preduzea pod
pretpostavkom planirane prodaje svih
imovinskih predmeta. Njime se utvruje
mogunost izmirenja obaveza i isplate
sopstvenog kapitala.

U likvidacionim bilansima svi imovinski

predmeti se procenjuju po prodajnim
vrednostima (vrednostima realizacije), koje
odgovaraju pretpostavljenim prihodima od
prodaje. Sastavljanje likvidacionih bilansa,
stoga, podrazumeva ponovno
procenjivanje svih bilansnih pozicija, pri
emu su merodavne prilike na tritu
prodaje, a ne na tritu nabavke.

U aktivu likvidacionog bilansa mogu da se

ukljue stavke nematerijalne imovine
(patenti, licence, koncesije) koje nisu
podobne za aktiviranje u redovnim godinjim
zakljucima. One se procenjuju u visini
verovatnog unovenja. Pravo na njihovo
aktiviranje proizilazi iz mogunosti prodaje.
Prilikom procene prodajnih vrednosti, treba
voditi rauna o tome da li se likvidacija
sprovodi kroz pojedinanu prodaju delova
imovine ili kroz prodaju preduzea kao
celine.

Ipak, postoje praktine tekoe sastavljanja

likvidacionog bilansa po prodajnim
vrednostima, jer je procena tih vrednosti
nesigurna. U strunoj literaturi stoga
dominira miljenje da je uzimanje u obzir
verovatnih prihoda od prodaje obavezno
samo ako se dosadanje knjigovodstvene
vrednosti ne mogu realizovati, tj. ako su
precenjene. Ako su one potcenjene,
poveanje vrednosti je doputeno, ali nije
obavezno.

Meubilansi likvidacije otkrivaju u kojoj meri

su bili tani bilansi otvaranja likvidacije.
Ukoliko je procenjivanje u bilansu otvaranja
likvidacije tano, u meubilansima
likvidacije se nee pojavljivati dodatni dobici
ili gubici. Oni e, u tom sluaju, pokazivati
samo stepen unovavanja imovinskih
predmeta i visinu trokova likvidacije.

Knjigovodstveno-tehniki postupak
obuhvatanja likvidacije podrazumeva sledee
operacije:
1. sastavljanje zakljunog bilansa, koji slui
kao osnova za izgradnju bilansa otvaranja
likvidacije (godinji zakljuak, ako se
likvidacija vri na kraju godine, ili
zakljuak za okrnjenu godinu, ako se
likvidacija vri u toku poslovne godine),

2. sastavljanje bilansa otvaranja likvidacije,

koje obuhvata sledee operacije:
a) ponovno procenjivanje u skladu sa
odabranim pravilima,
b) otvaranje glavne knjige, tj. razvijanje
zakljunog bilansa na pojedinana
konta,
c) knjienje efekata ponovne procene
preko "Konta ponovne procene" i
izravnanje ovog konta prenosom salda
na konto likvidacionog kapitala,

d) spajanje svih konta sopstvenog

kapitala na kontu likvidacionog
kapitala (kod drutava kapitala) i
e) sastavljanje bilansa otvaranja
likvidacije unoenjem salda aktivnih i
pasivnih konta, bez njihovog
zakljuivanja,

3. knjienje prodaje imovinskih predmeta na

odgovarajuim kontima, uz istovremeno
zaduivanje konta gotovine ili
potraivanja, a eventualni dobici ili gubici
po osnovu odstupanja prodajnih od
bilansnih vrednosti (likvidacioni vikovi ili
manjkovi) obuhvataju se preko "Konta
okonanja likvidacije",
4. knjienje isplate obaveza poveriocima, pri
emu se eventualne razlike (poveanje ili
smanjenje obaveza) obuhvataju preko
"Konta okonanja likvidacije",

5. knjienje trokova likvidacije na teret

"Konta okonanja likvidacije", uz
odobrenje konta gotovine ili obaveza (ako
trokovi nisu isplaeni odmah),
6. sastavljanje meubilansa likvidacije, ako
likvidacija prelazi u novi obraunski
period, emu prethodi izravnanje
eventualnog salda na "Kontu okonanja
likvidacije" njegovim ukljuivanjem u
konto likvidacionog kapitala i

7. zakljuivanje svih konta glavne knjige i

sastavljanje zakljunog bilansa likvidacije,
emu prethodi izravnanje salda na "Kontu
okonanja likvidacije" njegovim
ukljuivanjem u konto likvidacionog
kapitala, a ako je re o drutvu lica, vri
se raspodela iznosa smanjenja ili
poveanja kapitala na ortake.

Knjienje efekata ponovnog procenjivanja

Konto ponovne procene
25.000
Kontu graevinskih objekata
25.000
Konto opreme
Kontu ponovne procene

16.700
16.700

Konto robe
Kontu ponovne procene

8.100
8.100

Konto ponovne procene

Kontu potraivanja

2.500
2.500

Konto ponovne procene

Kontu dobavljaa

3.800
3.800

Knjienje izravnanja konta ponovne procene

Konto likvidacionog kapitala
Kontu ponovne procene

6.500
6.500

Knjienje spajanja svih konta kapitala

Konto nominalnog kapitala
Kontu likvidacionog kapitala

100.000
100.000

Konto rezervi
Kontu likvidacionog kapitala

20.000
20.000

Aktiva
Zemljite
Gra. objekti
Oprema
Roba
Potraivanja
Gotovina

Bilans otvaranja likvidacije

7.800
59.600
65.000
47.000
23.900
1.250
204.550

Likvidacioni
kapital
Zajmovi banaka
Dobavljai
Ostale obaveze

Pasiva
113.500
35.000
44.300
11.750
204.550

Knjienje prodaje imovinskih delova

a) Konto

gotovine
Kontu graevinskih objekata
Kontu okonanja likvidacije

62.000
59.600
2.400

b) Konto

8.000
7.800
200

gotovine
Kontu zemljita
Kontu okonanja likvidacije

c) Konto

gotovine
Kontu opreme
Kontu okonanja likvidacije

66.000
65.000
1.000

d) Konto

50.000
47.000
3.000

e) Konto

24.000
23.900
100

gotovine
Kontu robe
Kontu okonanja likvidacije
gotovine
Kontu potraivanja
Kontu okonanja likvidacije

Knjienje izmirenja obaveza

f)

Konto zajmova banaka

Kontu gotovine
dobavljaa
Konto okonanja likvidacije
Kontu gotovine

35.000
35.000

g) Konto

44.300
400
44.700

h) Konto

11.750
11.750

ostalih obaveza
Kontu gotovine

Knjienje trokova likvidacije

Konto okonanja likvidacije
Kontu gotovine

15.300
15.300

Knjienje izravnanja konta okonanja

likvidacije
Konto likvidacionog kapitala
Kontu okonanja likvidacije

9.000
9.000

Aktiva
Gotovina

Zakljuni bilans likvidacije

104.500 Likvidacioni
kapital
104.500

Pasiva
104.500
104.500

Likvidaciona kvota (ortaka ili akcionara) = nominalna

vrednost pojedinanog uloga x stopa likvidacione
mase
stopa likvidacione mase =

likvidacioni kapital
nominalna vrednost
svih uloga

x 100

stopa likvidacione mase =

104.500
100.000

x 100 = 104,5%

likvidaciona kvota ortaka iji ulog ima nominalnu

vrednost od 40.000 = (40.000 x 104,5) / 100 =
41.800