Digitally signed by

3006956792214-300
3006956792214- 6956792214
3006956792214 Date: 2016.02.28
17:56:09 +01'00'

Digitally signed by

2502970950047
ZAKON
Date: 2016.03.08
2502970950047 21:09:02 +01'00'

O OZAKONJENJU OBJEKATA
I. UVODNE ODREDBE
lan 1.

Ovim zakonom ureuju se uslovi, postupak i nain ozakonjenja objekata,

odnosno delova objekta izgraenih bez graevinske dozvole, odnosno odobrenja za
izgradnju (u daljem tekstu: nezakonito izgraeni objekti), uslovi, nain i postupak
izdavanja reenja o ozakonjenju, pravne posledice ozakonjenja, kao i druga pitanja
od znaaja za ozakonjenje objekata.
Odredba stava 1. ovog lana odnosi se i na pomone i druge objekte koji su u
funkciji glavnog objekta (garae, ostave, septike jame, bunari, bazeni, cisterne za
vodu i sl.) ili su u funkciji odvijanja tehnolokog procesa u zgradi, koji se smatraju
sastavnim delom nezakonito izgraenog glavnog objekta i ozakonjuju se zajedno sa
glavnim objektom, u skladu sa ovim zakonom.
Odredba stava 1. ovog lana odnosi se i na objekte, odnosno izvedene
radove u skladu sa lanom 145. Zakona o planiranju i izgradnji (Slubeni glasnik
RS, br. 72/09, 81/09 - ispravka, 64/10 - US, 24/11, 121/12, 42/13 - US, 50/13 - US,
98/13 - US, 132/14 i 145/14).
Odredba stava 1. ovog lana odnosi se i na podzemne vodove (podzemne
instalacije), kao i na nadzemne vodove (nadzemne instalacije), ako po tehnikim
karakteristikama i poloaju predstavljaju samostalne objekte.
lan 2.
Ozakonjenje, u smislu ovog zakona, predstavlja javni interes za Republiku
Srbiju.
lan 3.
Predmet ozakonjenja, u smislu ovog zakona, jeste objekat koji je zavren u
graevinskom smislu.
Izuzetno od odredbe stava 1. ovog lana, kada je predmet ozakonjenja
zgrada, predmet ozakonjenja moe biti i zgrada na kojoj su izvedeni samo
konstruktivni graevinski radovi (temelj, armiranobetonski ili elini stubovi sa
gredama, odnosno armiranobetonska tavanica, krovna konstrukcija), sa ili bez
zavrene fasade.
Stepen zavrenosti objekta za ostale objekte koji su predmet ozakonjenja,
utvruje se u zavisnosti od vrste i namene objekta.
lan 4.
Ovaj zakon se ne primenjuje na objekte koji su izgraeni bez graevinske
dozvole, odnosno odobrenja za izgradnju u skladu sa propisima po kojima u vreme
izgradnje nije bila propisana obaveza pribavljanja graevinske dozvole, odnosno
odobrenja za izgradnju, u skladu sa propisima kojima se ureuje upis prava svojine
na nepokretnostima.
Ovaj zakon se ne primenjuje na objekte za koje je, u skladu sa ranije vaeim
propisima izdata privremena graevinska dozvola. Vlasnik takvog objekata stie
pravo na upis prava svojine, pribavljanjem reenja o upotrebnoj dozvoli, u smislu

2
zakona kojim se ureuje izgradnja objekata. Nadleni organ za izdavanje upotrebne
dozvole duan je da izda reenje o upotrebnoj dozvoli po zahtevu vlasnika takvog
objekta. Izdata upotrebna dozvola je isprava podobna za upis u smislu zakona kojim
se ureuje dravni premer i katastar.
Ovaj zakon se ne primenjuje na objekte za koje je izdato reenje o
graevinskoj dozvoli, a koja se koristi bez izdatog reenja o upotrebnoj dozvoli.
Reenje o upotrebnoj dozvoli pribavlja se u skladu sa zakonom kojim se ureuje
izgradnja objekata, a komisija za tehniki pregled prilikom utvrivanja podobnosti
objekta za upotrebu tu injenicu utvruje na osnovu izdate graevinske dozvole i
glavnog projekta, na osnovu propisa koji je vaio u vreme izdavanja graevinske
dozvole.
Izuzetno od stava 3. ovog lana, ako je u postupku legalizacije izdato reenje
o graevinskoj dozvoli, ali ne i reenje o upotrebnoj dozvoli, takav postupak se
okonava u skladu sa odredbama ovog zakona, odnosno nadleni organ donosi
reenje o ozakonjenju, bez sprovoenja postupka propisanog ovim zakonom.
Ako je u postupku legalizacije podnosilac zahteva uredio odnose sa jedinicom
lokalne samouprave u skladu sa odredbama zakona koji je primenjivan u to vreme,
ali nadleni organ nije naknadno izdao graevinsku dozvolu do dana stupanja na
snagu ovog zakona, jedinica lokalne samouprave je duna da tom licu izvri povraaj
uplaenih sredstava.
Ovaj zakon se ne primenjuje na objekte koji se u smislu zakona kojim se
ureuje odbrana smatraju vojnim objektima, odnosno na objekte koji se u smislu
zakona kojim se ureuje rudarstvo smatraju rudarskim objektima, postrojenjima i
ureajima.

II. USLOVI ZA OZAKONJENJE

lan 5.
Predmet ozakonjenja ne moe biti objekat:
1) izgraen, odnosno rekonstruisan na zemljitu nepovoljnom za graenje
(klizita, movarno tlo i sl.);
2) izgraen, odnosno rekonstruisan od materijala koji ne obezbeuje
trajnost i sigurnost objekta;
3) izgraen na povrinama javne namene, odnosno na zemljitu planiranom
za ureenje ili izgradnju objekata javne namene za koje se, u skladu sa odredbama
posebnog zakona, utvruje javni interes i koji su u obaveznoj javnoj svojini u skladu
sa odredbama drugih posebnih zakona;
4) izgraen u prvom i drugom stepenu zatite prirodnog dobra (osim
vikendica i drugih porodinih objekata za odmor u drugom stepenu zatite prirodnog
dobra), odnosno u zoni zatite kulturnog dobra od izuzetnog znaaja i zoni zatite
kulturnih dobara upisanih u Listu svetske kulturne batine, odnosno radovi na samom
kulturnom dobru od izuzetnog znaaja ili dobru upisanom u Listu svetske kulturne
batine, izgraen u zonama sanitarne zatite izvorita vodosnabdevanja, izgraen u
vojnom kompleksu i zatitnim zonama oko vojnih kompleksa i objekata infrastrukture
posebne namene, odnosno izgraen, rekonstruisan ili dograen suprotno propisima
o odbrani kojima su propisane posebne obaveze za izgradnju objekata, kao i drugi
objekti izgraeni u zatitnim zonama u skladu sa odredbama posebnih zakona (u
zatitnom pojasu: puta, eleznice, dalekovoda, vodotoka, poletno-sletne staze, kao i
druge zatitne zone u skladu sa odredbama posebnih zakona);

3
5) izgraen u zatitnoj zoni du trase radio koridora, na pravcima prostiranja
usmerenih radio signala izmeu radio stanica, u kojoj nije dozvoljena izgradnja ili
postavljanje drugih radio stanica, antenskih sistema ili drugih objekata koji mogu
ometati prostiranje radio signala ili uzrokovati tetne smetnje.
Izuzetno od odredbe stava 1. taka 1) ovog lana nadleni organ e izdati
reenje o ozakonjenju, ako u postupku bude pribavljen odgovarajui dokaz da je taj
objekat stabilan, da ne ugroava stabilnost terena i susedne objekte. Stabilnost
objekta i ugroavanje stabilnosti terena i susednih objekata utvruju se na osnovu
izvetaja, grafikih priloga planskog dokumenta sa oznaenim povrinama - tla koje
je nepovoljno za graenje, inenjersko-geolokih izvetaja i drugih dokaza na osnovu
kojih se moe utvrditi ova injenica.
Izuzetno od odredbe stava 1. ta. 3) i 4) ovog lana nadleni organ e izdati
reenje o ozakonjenju, ako u postupku bude pribavljena saglasnost upravljaa
javnog dobra, odnosno saglasnost organizacije nadlene za zatitu prirodnih,
odnosno kulturnih dobara.
Predmet ozakonjenja ne moe biti objekat za koji je nadleni organ, u skladu
sa ranije vaeim propisima kojima je bila ureena legalizacija objekata, doneo
reenje kojim se odbija zahtev za legalizaciju, a koje je pravnosnano u upravnom
postupku.
Izuzetno od odredbe iz stava 1. ovog lana, ako je po pravnosnanosti
reenja kojim se odbija zahtev za legalizaciju, promenjen planski dokument ili je
zahtev odbijen iz razloga koji su ovim zakonom drugaije propisani, a povoljniji su za
vlasnika nezakonito izgraenog objekta, nadleni organ konstatuje ovu injenicu i
nastavlja postupak ozakonjenja u skladu sa ovim zakonom.
lan 6.
Predmet ozakonjenja je objekat za koji je podnet zahtev za legalizaciju u
skladu sa ranije vaeim zakonom kojim je bila ureena legalizacija objekata, do 29.
januara 2014. godine.
Predmet ozakonjenja je i objekat izgraen na osnovu graevinske dozvole,
odnosno odobrenja za izgradnju i potvrenog glavnog projekta, na kojima je prilikom
izvoenja radova odstupljeno od izdate graevinske dozvole, odnosno odobrenja za
izgradnju i potvrenog glavnog projekta.
Zahtevi i prijave za legalizaciju podneti do 29. januara 2014. godine, smatraju
se zahtevima u smislu ovog zakona.
Predmet ozakonjenja je i objekat za koji nije podnet zahtev za legalizaciju u
skladu sa ranije vaeim zakonom kojim je bila ureena legalizacija objekata, a koji
je vidljiv na satelitskom snimku teritorije Republike Srbije iz 2015. godine, pod
uslovima propisanim ovim zakonom.
Satelitski snimak iz stava 4. ovog lana mora biti dostupan na uvid graanima
u elektronskom obliku na internet stranici ministarstva nadlenog za poslove
graevinarstva.
Popis i evidenciju nezakonito izgraenih objekata iz stava 4. ovog lana
sprovodi jedinica lokalne samouprave.
Predmet ozakonjenja je i objekat za koji je podnet zahtev u skladu sa
Zakonom o posebnim uslovima za upis prava svojine na objektima izgraenim bez
graevinske dozvole (Slubeni glasnik RS, br. 25/13 i 145/14), za koje postupak
nije pravnosnano okonan.

4
Predmet ozakonjenja je i objekat na kome je upisano pravo svojine u skladu
sa Zakonom o posebnim uslovima za upis prava svojine na objektima izgraenim
bez graevinske dozvole, pod uslovima propisanim ovim zakonom.
lan 7.
Popis nezakonito izgraenih objekata iz lana 6. stav 4. ovog zakona, vri se
prema programu popisa po zonama, odnosno celinama, koji na predlog graevinske
inspekcije donosi naelnik optinske, odnosno gradske uprave.
Program popisa sadri zone i dinamiku vrenja popisa po zonama.
U cilju efikasnijeg sprovoenja popisa nezakonito izgraenih objekata,
jedinica lokalne samouprave moe obrazovati komisije za popis nezakonito
izgraenih objekata, kao pomono radno telo. Sastav i nain rada komisije ureuje
jedinica lokalne samouprave. U sastav komisije mogu biti ukljuena lica zaposlena u
jedinici lokalne samouprave ili zaposlena u pravnim licima iji je osniva jedinica
lokalne samouprave, kao i druga lica odgovarajuih struka.
Evidentiranje nezakonito izgraenih objekata vri se na obrascupojedinanom popisnom listu iju sadrinu propisuje ministar nadlean za poslove
graevinarstva.
Program popisa po zonama, odnosno celinama sa dinamikom sprovoenja
popisa je javan i objavljuje se na zvaninoj internet prezentaciji jedinice lokalne
samouprave.
Po zavretku popisa nezakonito izgraenih objekata iz jedne zone, odnosno
celine, nadleni graevinski inspektor donosi pojedinana reenja o ruenju objekta,
za sve nezakonito izgraene objekte koji su na popisu.
Reenje o ruenju objekta iz stava 6. ovog lana donosi graevinski inspektor
u roku od sedam dana od dana evidentiranja u skladu sa ovim zakonom i u roku od
tri dana ga dostavlja organu nadlenom za izdavanje reenja o ozakonjenju (u daljem
tekstu: nadleni organ).
Reenje iz stava 7. ovog lana nee se izvravati do pravnosnanog
okonanja postupka ozakonjenja.
Po dobijanju reenja iz stava 7. ovog lana nadleni organ po slubenoj
dunosti pokree postupak ozakonjenja u skladu sa ovim zakonom.
Objekti za koje bude utvreno da ne postoje, odnosno nisu vidljivi na
satelitskom snimku iz lana 6. stav 4. ovog zakona, nisu predmet ozakonjenja i
nadleni graevinski inspektor za te objekte donosi reenje o ruenju, koje je izvrno
danom donoenja, u skladu sa Zakonom o planiranju i izgradnji.
Vlasnici nezakonito izgraenih objekata mogu obavestiti graevinsku
inspekciju da imaju nezakonito izgraeni objekat.
lan 8.
Predmet ozakonjenja moe biti objekat koji se moe uskladiti sa vaeim
planskim dokumentom u pogledu namene i spratnosti objekta.
Predmet ozakonjenja moe biti objekat za koji se, pored namene utvrene
planskim dokumentom, utvrdi da je namene koja je u okviru planom definisanih
kompatibilnosti.
Predmet ozakonjenja moe biti objekat koji ima spratnost propisanu vaeim
planskim dokumentom, a izuzetno i spratnost veu od spratnosti propisane vaeim
planskim dokumentom, koja se odreuje na osnovu opteg akta jedinice lokalne
samouprave, kojim e biti propisana spratnost po urbanistikim zonama, celinama ili

5
blokovima. Ako vaeim planskim dokumentom nije odreena maksimalna spratnost
objekata, nadleni organ je odreuje na osnovu opteg akta jedinice lokalne
samouprave, kojim e biti propisana spratnost po urbanistikim zonama, celinama ili
blokovima.
Opti akt iz stava 3. ovog lana donosi jedinica lokalne samouprave u roku od
30 dana od dana stupanja na snagu ovog zakona.
lan 9.
Ispunjenje uslova propisanih u l. 3, 5, 6. i 8. ovog zakona predstavlja uslov
za nastavak postupka ozakonjenja.
lan 10.
Predmet ozakonjenja moe biti objekat za koji vlasnik dostavi dokaz o
odgovarajuem pravu na graevinskom zemljitu ili objektu, zavisno od toga koja
vrsta radova, odnosno vrsta objekta je predmet ozakonjenja.
Kao odgovarajue pravo smatra se pravo svojine na objektu, odnosno pravo
svojine, pravo korienja ili pravo zakupa na graevinskom zemljitu u javnoj svojini,
kao i druga prava propisana Zakonom o planiranju i izgradnji, kao odgovarajua
prava na graevinskom zemljitu.
Kao odgovarajue pravo, u smislu ovog zakona, smatra se i:
1) za objekat izgraen na zemljitu u svojini drugog lica-pravnosnana
sudska presuda kojom je utvreno pravo svojine na zemljitu, koju vlasnik pribavlja u
skladu sa propisima kojima su ureeni svojinski odnosi;
2) za objekat izgraen na graevinskom zemljitu-ugovor o prenosu prava
korienja, odnosno kupovini zemljita koji je zakljuen i overen od strane nadlenog
suda izmeu tadanjeg korisnika i podnosioca zahteva, kao i drugi ugovori kojima je
vreno raspolaganje zemljitem (ugovor o prenosu ili razmeni nepokretnosti
zakljuen izmeu tadanjih korisnika zemljita, u odgovarajuoj formi koja je bila
propisana za zakljuenje te vrste ugovora u vreme zakljuenja);
3) ugovor o kupovini objekta ili kupovini objekta u izgradnji overen u
odgovarajuoj formi, koja je bila propisana za zakljuenje te vrste ugovora u vreme
zakljuenja, izmeu vlasnika, odnosno korisnika i podnosioca zahteva;
4) ugovor o suinvestiranju izgradnje objekta overen u odgovarajuoj formi,
koja je bila propisana za zakljuenje te vrste ugovora u vreme zakljuenja, izmeu
vlasnika, odnosno korisnika i podnosioca zahteva;
5) akt ministarstva nadlenog za poslove odbrane o dodeli nunog
smetaja;
6)

pravnosnano reenje o nasleivanju;

7) pravnosnano reenje o statusnoj promeni privrednog drutva, iz koga se

na nesporan nain moe utvrditi pravni kontinuitet podnosioca zahteva, odnosno
vlasnika nezakonito izgraenog objekta;
8) svi drugi pravni poslovi na osnovu kojih se na nesumnjiv nain moe
utvrditi pravni kontinuitet prometa zemljita, objekta, odnosno posebnog dela objekta.
Kada je predmet ozakonjenja nadziivanje, pretvaranje zajednikih prostorija
zgrade u stan ili poslovni prostor ili pripajanje zajednikih prostorija susednom stanu,
kao dokaz o odgovarajuem pravu dostavlja se izvod iz lista nepokretnosti za zgradu
i sve posebne delove zgrade i dokaz propisan odredbama zakona kojim se ureuje
odravanje stambenih zgrada o regulisanju meusobnih odnosa izmeu vlasnika

6
nezakonito izgraenog objekta i organa zgrade. Ako organi zgrade nisu formirani,
kao dokaz se dostavlja saglasnost veine vlasnika na posebnim delovima zgrade.
Ako je pravo svojine na nezakonito izgraenom objektu upisano u skladu sa
Zakonom o posebnim uslovima za upis prava svojine na objektima izgraenim bez
graevinske dozvole, kao dokaz o odgovarajuem pravu dostavlja se overena kopija
reenja o upisu prava svojine ili izvod iz lista nepokretnosti o evidenciji nepokretnosti
i pravima na njima, kao i dokaz o odgovarajuem pravu na graevinsko zemljite,
kao obavezan deo dokumentacije.
Kada je predmet ozakonjenja objekat izgraen na graevinskom zemljitu na
kome postoji pravo susvojine, kao dokaz o odgovarajuem pravu dostavlja se i
pismena saglasnost svih suvlasnika.
Ukoliko je suvlasnik znao ili mogao znati za izgradnju objekta, odnosno
izvoenje radova koji su predmet ozakonjenja, ali se u vreme izgradnje tome nije
protivio, smatrae se da postoji saglasnost za ozakonjenje, te se u tom sluaju ne
dostavlja dokaz propisan stavom 6. ovog lana.
Kao odgovarajue pravo na graevinskom zemljitu u postupku ozakonjenja
smatra se i pravo svojine ili zakupa na zemljitu ispod objekta, steeno u skladu sa
l. 70. i 105. Zakona o planiranju i izgradnji, u delu koji se odnosi na legalizaciju
objekata i objekata na koje je primenjivan Zakon o posebnim uslovima za upis prava
svojine na objektima izgraenim bez graevinske dozvole.
Kada se kao dokaz o reenim imovinsko pravnim odnosima, pre donoenja
reenja o ozakonjenju stambene ili stambeno poslovne zgrade koja se sastoji od
posebnih fizikih delova, dostavlja dokaz o sticanju prava svojine na zemljitu ispod
objekta, kao odgovarajue pravo priznaje se i dokaz da je vlasnik stana u nezakonito
izgraenom objektu zakljuio ugovor o kupovini i prodaji za udeo na zemljitu, koji je
u srazmeri sa povrinom posebnog dela u odnosu na ukupnu povrinu objekta.
Vlasnik graevinskog zemljita duan je da u postupku propisanom Zakonom
o planiranju i izgradnji pribavi podatak o ukupnoj trinoj ceni za zemljite ispod
objekta, uz obavezu da po zahtevu svakog pojedinanog vlasnika na posebnom
delu, odredi udeo na graevinskom zemljitu ispod objekta i trinu cenu udela.
Vlasnik graevinskog zemljita i vlasnik posebnog dela u nezakonito
izgraenom objektu zakljuuju ugovor o prodaji udela.
Vlasnici stanova koji ne zakljue ugovor o kupovini udela na nain odreen
ovim zakonom, ne mogu nastaviti postupak ozakonjenja.
Za komunikacione mree i ureaje i linijske objekte koji se sastoje od
podzemnih i nadzemnih vodova sa nosaima voda, ne dostavlja se dokaz o
odgovarajuem pravu. Dokaz o odgovarajuem pravu za ove objekte dostavlja se za
nadzemne delove objekta, osim vodova.
Vlasnik objekta iz stava 13. ovog lana ozakonjenjem stie pravo svojine na
objektu ali ne i na zemljitu iznad ili ispod voda, a vlasnik zemljita je duan da
omogui nesmetan pristup ovim delovima objekta u cilju odravanja ili u sluaju
havarije.
Vlasnik objekta iz stava 13. ovog lana duan je da vlasniku zemljita ispod ili
iznad voda naknadi eventualnu tetu ako nastane u eksploataciji objekta, u skladu sa
propisima kojima je ureeno pitanje naknade tete.
Ako se kao odgovarajue pravo na zemljitu prilae ugovor o prenosu prava
korienja koji je zakljuen izmeu tadanjeg korisnika zemljita i podnosioca
zahteva koji nije sudski overen, po zahtevu podnosioca zahteva, organ nadlean za
imovinsko-pravne poslove na ijoj teritoriji se nalazi predmetno zemljite, sprovodi

7
postupak i donosi reenje o prestanku prava korienja dotadanjeg korisnika i
utvruje pravo korienja u korist podnosioca zahteva, a po pravnosnanosti tog
reenja, organ nadlean za ozakonjenje objekata ga prihvata kao dokaz o
odgovarajuem pravu na zemljitu.
lan 11.
U cilju utvrivanja mogunosti ozakonjenja u skladu sa odredbama ovog
zakona, u postupku ozakonjenja pribavlja se izvetaj o zateenom stanju objekta iji
sastavni deo je i elaborat geodetskih radova za nezakonito izgraeni objekat.
Po utvrivanju ispunjenosti uslova za ozakonjenje objekta, pre donoenja
reenja o ozakonjenju u skladu sa ovim zakonom, vlasnik nezakonito izgraenog
objekta plaa taksu za ozakonjenje.
Visina takse iz stava 2. ovog lana zavisi od klase, povrine i namene
objekta, kao i naina korienja objekta.

III. NAIN I POSTUPAK OZAKONJENJA

lan 12.
Reenje o ozakonjenju objekta izdaje ministarstvo nadleno za poslove
graevinarstva, odnosno nadleni organ autonomne pokrajine, odnosno jedinice
lokalne samouprave (u daljem tekstu: nadleni organ), po sprovedenom postupku,
kada utvrdi da nezakonito izgraeni objekat ispunjava propisane uslove za korienje
i druge uslove propisane ovim zakonom.
Nadleni organ izdaje reenje o ozakonjenju onih objekata za iju izgradnju je
prema zakonu kojim se ureuje izgradnja objekata ovlaen da izdaje graevinsku
dozvolu u redovnom postupku, odnosno drugi organ jedinice lokalne samouprave koji
je statutom bio ovlaen za izdavanje graevinske odnosno upotrebne dozvole u
postupku legalizacije objekata.
Ako odredbama ovog zakona nije drugaije propisano, na reavanje po albi,
odnosno tubi na reenje iz stava 1. ovog lana, shodno e se primenjivati odredbe
zakona kojim se ureuje izgradnja objekata.
lan 13.
Nadleni organ, po utvrivanju ispunjenosti prethodnih uslova i postojanja
odgovarajueg prava iz lana 10. ovog zakona, nastavlja postupak ozakonjenja
pribavljanjem dokumentacije iz lana 11. ovog zakona.
Za objekte na kojima je pravo svojine upisano u skladu sa Zakonom o
posebnim uslovima za upis prava svojine na objektima izgraenim bez graevinske
dozvole ne sprovodi se postupak propisan ovim zakonom, ve nadleni organ, po
pribavljanju dokaza iz lana 10. stav 5. ovog zakona, obavetava podnosioca da
uplati taksu za ozakonjenje i po dostavljanju dokaza o uplati, donosi reenje o
ozakonjenju.
lan 14.
Nadleni organ, za objekte za koje je podnet zahtev za legalizaciju, a koji se u
smislu ovog zakona smatraju zahtevima za ozakonjenje, pre pribavljanja
dokumentacije iz lana 11. ovog zakona, proverava da li je vlasnik nezakonito
izgraenog objekta, u ranije voenom postupku legalizacije objekata, dostavio
tehniku dokumentaciju propisanu tada vaeim propisima i elaborat geodetskih
radova, geodetski snimak, odnosno kopiju plana parcele.

8
Ako je vlasnik nezakonito izgraenog objekta dostavio tehniku
dokumentaciju u skladu sa ranije vaeim propisima o legalizaciji objekata, nadleni
organ proverava da li sadrina te tehnike dokumentacije odgovara sadrini
propisanoj za izvetaj o zateenom stanju objekta, u skladu sa ovim zakonom.
Ako sadrina tehnike dokumentacije dostavljene u ranije voenom postupku
legalizacije, odgovara po sadrini izvetaju o zateenom stanju objekta, propisanim
ovim zakonom, nadleni organ to konstatuje i ranije dostavljeni dokument priznaje
kao izvetaj o zateenom stanju objekta, u smislu ovog zakona.
lan 15.
Izvetaj o zateenom stanju objekta se izrauje za potrebe ozakonjenja
objekta.
Elaborat geodetskih radova, kao sastavni deo izvetaja o zateenom stanju
objekta, izrauje se za sve objekte u postupku ozakonjenja, osim za objekte iz lana
1. stav 3. ovog zakona, kada se dostavlja kopija plana parcele.
Sadrina izvetaja o zateenom stanju objekta za potrebe ozakonjenja
objekta zavisi od klase, povrine, namene i naina korienja objekta i ima sadrinu
propisanu ovim zakonom.
Za objekte za koje se u skladu sa zakonom kojim se ureuje zatita od
poara pribavlja saglasnost Ministarstva unutranjih poslova na projektnu
dokumentaciju, pored izvetaja o zateenom stanju objekta prilae se projekat za
izvoenje radova sa saglasnou organa nadlenog za poslove zatite od poara.
Projekat za izvoenje radova izrauje se u skladu sa podzakonskim aktom
donetim na osnovu Zakona o planiranju i izgradnji, kojim se ureuje sadrina
tehnike dokumentacije.
Izvetaj o zateenom stanju objekta (u daljem tekstu: izvetaj) izrauje
privredno drutvo, odnosno drugo pravno lice ili preduzetnik, koji su upisani u
odgovarajui registar.
lan 16.
Elaborat geodetskih radova, koji je sastavni deo izvetaja o zateenom stanju
objekta izrauje se u skladu sa propisima o dravnom premeru i katastru.
Za objekte koji su provedeni u grafikoj bazi katastra nepokretnosti, umesto
elaborata geodetskih radova dostavlja se kopija plana sa upisanom visinom slemena,
overena od strane ovlaene geodetske organizacije.
Kada je predmet ozakonjenja zgrada koja se sastoji od posebnih fizikih
delova, elaborat iz stava 1. ovog lana se izrauje za zgradu i sve posebne fizike
delove zgrade.
lan 17.
Izvetaj o zateenom stanju objekta se izrauje za:
1)

objekte kategorije A, klase 111011 i 112111;

2) objekte ija je bruto razvijena graevinska povrina objekta (u daljem

tekstu: BRGP) vea od 400m;
3)

objekte javne namene;

4)

inenjerske objekte.

9
lan 18.
Izvetaj o zateenom stanju objekta koji se izrauje za objekte kategorije A,
klase 111011 i 112111, sadri: elaborat geodetskih radova, snimak izvedenog stanja,
izjavu odgovornog projektanta ili odgovornog izvoaa radova da objekat ispunjava
osnovne zahteve za objekat u pogledu nosivosti i stabilnosti, prema propisima koji su
vaili u vreme izgradnje tog objekta i izjavu vlasnika nezakonito izgraenog objekta
da prihvata eventualni rizik korienja objekta, s obzirom na minimalnu tehniku
dokumentaciju koja je propisana za ozakonjenje.
Snimak izvedenog stanja sadri optu dokumentaciju, tekstualnu, numeriku i
grafiku dokumentaciju.
Opta dokumentacija sadri:
1)

naslovnu stranu sa sledeim podacima:

(1) naziv objekta sa lokacijom (ulica i kuni broj, ako je odreen), brojem
katastarske parcele i katastarskom optinom;
(2) naziv, odnosno ime vlasnika nezakonito sagraenog objekta;
(3) vrstu dokumenta (izvetaj zateenog stanja objekta sa elaboratom
geodetskih radova);
(4) naziv preduzetnika, odnosno pravnog lica koje je izradilo izvetaj;
(5) ime, prezime i broj licence odgovornog projektanta, odnosno
odgovornog izvoaa radova;
(6) mesto i datum izrade izvetaja.
2)

sadraj izvetaja.

Tekstualna dokumentacija sadri:

1)

opis objekta;

2) opis instalacija (hidrotehnike, elektroenergetske, telekomunikacione i

signalne, mainske, sa nainom prikljuenja na spoljnu mreu, kao i opis
tehnologija);
3)

nain korienja;

4)

vreme izgradnje;

5) podatke o materijalu od kojih je izgraen objekat sa konstatacijom da se

radi o materijalu koji obezbeuje trajnost i sigurnost objekta;
6) podatke o stepenu zavrenosti i upotrebljivosti objekta sa konstatacijom o
vizuelnoj detekciji stabilnosti objekta.
Ako su instalacije u objektu izvedene prema uslovima, odnosno
saglasnostima ili na osnovu ugovora zakljuenog sa javnim preduzeem, odnosno
nadlenim organom, u tekstualnoj dokumentaciji se navode i ti podaci.
Kada je predmet ozakonjenja objekat koji nije zavren u graevinskom ili
graevinsko-zanatskom smislu, tekstualna dokumentacija sadri i popis potrebnih
radova za zavretak objekta koji je predmet ozakonjenja.
Numerika dokumentacija sadri:

10
1) tabelarni prikaz povrina objekta (numeracija, namena, neto korisna
povrina svakog posebnog dela objekta, naziv etae na kojoj se nalazi);
2)

BRGP i korisnu povrinu;

3)

spratnost i visinu objekta.

Grafika dokumentacija sadri:

1)

grafiki prikaz osnove svih etaa i krova, u odgovarajuoj razmeri;

2) najmanje etiri fotografije u boji ili crno bele koje prikazuju sve vidne
fasade objekta.
Sastavni deo izvetaja je i izjava odgovornog projektanta, odnosno
odgovornog izvoaa radova da nezakonito izgraeni objekat ispunjava osnovne
zahteve za objekat u pogledu nosivosti i stabilnosti, prema propisima koji su vaili u
vreme izgradnje tog objekta.
lan 19.
Izvetaj koji se izrauje za objekte ija je BRGP vea od 400m, objekte javne
namene i inenjerske objekte sadri: elaborat geodetskih radova, snimak izvedenog
stanja, izjavu odgovornog projektanta ili odgovornog izvoaa radova da objekat
ispunjava osnovne zahteve za objekat i izjavu vlasnika nezakonito izgraenog
objekta da prihvata eventualni rizik korienja objekta, s obzirom na minimalnu
tehniku dokumentaciju koja je propisana za ozakonjenje.
Snimak izvedenog stanja sadri optu, tekstualnu, numeriku i grafiku
dokumentaciju, u skladu sa lanom 19. ovog zakona.
Pored sadrine propisane u lanu 18. stav 8. taka 1) ovog zakona grafiki
prikazi sadre i dva karakteristina, meusobno upravna preseka i druge
karakteristine preseke i izglede objekta.
Pored propisane sadrine, izvetaj sadri i druge specifine podatke koji su
karakteristini za odreenu vrstu objekata (za objekte niskogradnje: poduni profil,
karakteristine poprene profile, ostale prikaze u zavisnosti od vrste i klase objekta),
u skladu sa pravilima struke.
Sastavni deo izvetaja za objekat visokogradnje ija je BRGP vea od 400m
je izjava odgovornog projektanta, odnosno odgovornog izvoaa radova da
nezakonito izgraeni objekat ispunjava osnovne zahteve za objekat u pogledu
nosivosti i stabilnosti, prema propisima koji su vaili u vreme izgradnje tog objekta.
U sluaju da nezakonito izgraeni objekat visokogradnje ima BRGP veu od
2000m i/ili spratnost veu od P+4, pored izjave iz stava 5. ovog lana, sastavni deo
izvetaja je i izjava projektanta sa odgovarajuom licencom da objekat ispunjava
uslove u pogledu zatite od poara, prema propisima koji su vaili u vreme izgradnje
tog objekta.
Sastavni deo izvetaja za objekat javne namene i inenjerski objekat je i
izjava odgovornog projektanta, odnosno odgovornog izvoaa radova, sa
odgovarajuom licencom, da nezakonito izgraeni objekat ispunjava osnovne
zahteve za objekat u pogledu nosivosti i stabilnosti, zatite od poara i bezbednosti i
pristupanosti prilikom upotrebe, prema propisima koji su vaili u vreme izgradnje tog
objekta.
Ako stanje konstrukcije, odnosno kvalitet izvrenih radova u pogledu
stabilnosti, odnosno sigurnosti nije zadovoljavajui ili su u meuvremenu izmenjeni

11
tehniki propisi za tu vrstu objekata, izvetaj sadri i predlog mera, odnosno popis
radova koji se preduzimaju pre izdavanja reenja o ozakonjenju.
lan 20.
Kada je predmet ozakonjenja i objekat iz lana 1. stav 2. ovog zakona, u
izvetaju se prikazuju i ti objekti sa sadrajem i obimom prema pravilima struke, na
nivou razrade koji je odgovarajui u odnosu na nivo razrade u izvetaju za glavni
objekat.
lan 21.
Na izradu izvetaja za objekte iz lana 1. stav 3. ovog zakona, shodno se
primenjuju odredbe lana 18. ovog zakona.

IV. POSTUPAK OZAKONJENJA

lan 22.
Postupanje nadlenog organa ureuje se ovim zakonom.
Na sva pitanja postupka koja nisu ureena ovim zakonom, primenjuju se
odredbe zakona kojim je ureen opti upravni postupak.
lan 23.
Postupak ozakonjenja pokree se na jedan od sledeih naina:
1) za lica koja su podnela zahtev za legalizaciju objekata do 29. januara
2014. godine, u skladu sa ranije vaeim Zakonom o legalizaciji objekata, postupak
se pokree danom stupanja na snagu ovog zakona;
2) za lica koja su vlasnici nezakonito izgraenog objekta za koji nije podnet
zahtev za legalizaciju do 29. januara 2014. godine, a za koji je graevinski inspektor
doneo reenje o ruenju, postupak se pokree danom dostavljanja tog reenja
nadlenom organu;
3) za lica iz lana 6. stav 7. ovog zakona, odnosno lica iz lana 13. stav 2.
Zakona o posebnim uslovima za upis prava svojine na objektima izgraenim bez
graevinske dozvole po ijem zahtevu nije okonan postupak upisa u skladu sa
odredbama tog zakona, postupak se pokree danom dostavljanja spisa predmeta od
strane organa nadlenog za poslove dravnog premera i katastra nadlenom organu;
4) za lica iz lana 6. stav 8. ovog zakona, odnosno lica iz lana 13. stav 2.
Zakona o posebnim uslovima za upis prava svojine na objektima izgraenim bez
graevinske dozvole, po ijem zahtevu je izvren upis prava svojine na objektu
izgraenom bez graevinske dozvole, postupak se pokree podnoenjem zahteva za
ozakonjenje, u roku od est meseci od dana stupanja na snagu ovog zakona.
Od dana pokretanja postupaka iz stava 1. ovog lana, teku i raunaju se svi
rokovi propisani ovim zakonom.
lan 24.
Po pokretanju postupka u skladu sa ovim zakonom, nadleni organ utvruje
ispunjenost prethodnih uslova za ozakonjenje.
lan 25.
Nezakonito izgraeni objekti, na kojima su izvedeni grubi graevinski radovi
sa formiranim konstruktivnim sklopom (objekat poseduje nosee elemente: temelj,
armirano betonske ili eline stubove sa gredama, odnosno armirano betonske

12
tavanice, krovnu konstrukciju), ali na kojima nije postavljena spoljna stolarija, nisu
izvedeni razvodi unutranjih instalacija, ni zavrni radovi (fasaderski, podopolagaki,
stolarski i sl.), mogu biti predmet ozakonjenja u skladu sa ovim zakonom.
U sluaju da nezakonito izgraeni objekat nije u stepenu izgraenosti
propisanoj ovim zakonom, nadleni organ e reenjem odbiti zahtev.
Protiv reenja iz stava 2. ovog lana moe se podneti alba nadlenom
drugostepenom organu u roku od 15 dana od dana dostavljanja.
Protiv reenja iz stava 2. ovog lana koje je donelo ministarstvo nadleno za
poslove graevinarstva ili nadleni organ autonomne pokrajine, nije dozvoljena
alba, ali se u roku od 30 dana od dana dostavljanja moe tubom pokrenuti upravni
spor.
Po pravnosnano okonanom postupku, reenje iz stava 2. ovog lana
nadleni organ dostavlja graevinskoj inspekciji u roku od tri dana od dana
donoenja reenja.
Vlasnik objekta iz stava 1. ovog lana, po okonanju postupka ozakonjenja i
upisu prava svojine na tom objektu moe, u skladu sa odredbama zakona kojima se
ureuje izgradnja objekta, podneti zahtev za izvoenje radova na zavretku objekta,
u skladu sa zakonom kojim se ureuje izgradnja objekata.
Opis stepena zavrenosti objekta sastavni je deo izvetaja o zateenom
stanju objekta.
lan 26.
Nezakonito izgraeni objekti, izgraeni na zemljitu nepovoljnom za graenje
nisu predmet ozakonjenja u skladu sa ovim zakonom.
Kada nadleni organ utvrdi da je nezakonito izgraeni objekat izgraen na
terenu nepovoljnom za graenje, obavestie vlasnika objekta o toj injenici i naloiti u
roku od 30 dana dostavljanje geolokih, geodetskih, arhitektonskih i drugih
relevantnih dokaza na osnovu koga se moe utvrditi da je taj objekat stabilan, da ne
ugroava stabilnost terena i susedne objekte.
Ako u roku propisanim stavom 2. ovog lana vlasnik objekta dostavi dokaz na
osnovu koga se moe utvrditi da je taj objekat stabilan, da ne ugroava stabilnost
terena i susedne objekte, nadleni organ nastavlja postupak ozakonjenja.
U sluaju da u roku propisanim stavom 2. ovog lana vlasnik objekta ne
dostavi dokaz na osnovu koga se moe utvrditi da je taj objekat stabilan, da ne
ugroava stabilnost terena i susedne objekte, nadleni organ e reenjem odbiti
zahtev.
Protiv reenja iz stava 4. ovog lana moe se podneti alba nadlenom
drugostepenom organu u roku od 15 dana od dana dostavljanja.
Protiv reenja iz stava 4. ovog lana koje je donelo ministarstvo nadleno za
poslove graevinarstva ili nadleni organ autonomne pokrajine, nije dozvoljena
alba, ali se u roku od 30 dana od dana dostavljanja moe tubom pokrenuti upravni
spor.
Po pravnosnano okonanom postupku, reenje iz stava 4. ovog lana
nadleni organ dostavlja graevinskoj inspekciji u roku od tri dana od dana
donoenja reenja.
lan 27.
Nezakonito izgraeni objekti ne mogu biti predmet ozakonjenja ako su
izgraeni od materijala koji ne obezbeuje trajnost i sigurnost objekta.

13
Podatak iz stava 1. ovog lana sastavni je deo izvetaja o zateenom stanju
objekta.
lan 28.
Nadleni organ, kada utvrdi da se radi o objektu iz lana 5. stav 1. ta. 3) i 4)
ovog zakona, dostavlja zahtev za davanje saglasnosti za ozakonjenje upravljau
javnog dobra, odnosno organizaciji nadlenoj za zatitu prirodnih, odnosno kulturnih
dobara.
Uz zahtev iz stava 1. ovog lana nadleni organ dostavlja podatke i spise koje
poseduje u toj fazi postupka ozakonjenja.
Upravlja javnog dobra, odnosno organizacija nadlena za zatitu prirodnih,
odnosno kulturnih dobara duna je da pisanu saglasnost ili odbijanje za davanje
saglasnosti za ozakonjenje dostavi nadlenom organu u roku od 15 dana od dana
dostavljanja zahteva.
U sluaju dostavljanja saglasnosti za ozakonjenje, nadleni organ nastavlja
postupak ozakonjenja.
U sluaju da upravlja javnog dobra, odnosno organizacija nadlena za
zatitu prirodnih, odnosno kulturnih dobara odbije davanje saglasnosti za
ozakonjenje, nadleni organ e reenjem odbiti zahtev.
Protiv reenja iz stava 5. ovog lana moe se podneti alba u roku od 15
dana od dana dostavljanja.
Protiv reenja iz stava 5. ovog lana koje je donelo ministarstvo nadleno za
poslove graevinarstva ili nadleni organ autonomne pokrajine, nije dozvoljena
alba, ali se u roku od 30 dana od dana dostavljanja moe tubom pokrenuti upravni
spor.
Po pravnosnano okonanom postupku, reenje iz stava 5. ovog lana
nadleni organ dostavlja graevinskoj inspekciji u roku od tri dana od dana
donoenja reenja.
lan 29.
Predmet ozakonjenja moe biti objekat koji se moe uskladiti sa vaeim
planskim dokumentom u pogledu namene i spratnosti objekta, u skladu sa lanom 8.
st. 2. i 3. ovog zakona.
U sluaju da nadleni organ utvrdi da namena nezakonito izgraenog objekta
nije u skladu sa namenom koja je utvrena vaeim planskim dokumentom ili nije u
okviru planom definisanih kompatibilnosti ili spratnost nezakonito izgraenog objekta
nije u skladu sa spratnou propisanoj vaeim planskim dokumentom ili nije u
skladu sa spratnou utvrenoj optim aktom iz lana 8. stav 3. ovog zakona,
nadleni organ e reenjem odbiti zahtev.
Protiv reenja iz stava 2. ovog lana moe se podneti alba u roku od 15
dana od dana dostavljanja.
Protiv reenja iz stava 2. ovog lana koje je donelo ministarstvo nadleno za
poslove graevinarstva ili nadleni organ autonomne pokrajine, nije dozvoljena
alba, ali se u roku od 30 dana od dana dostavljanja moe tubom pokrenuti upravni
spor.
Po pravnosnano okonanom postupku, reenje iz stava 2. ovog lana
nadleni organ u roku od tri dana dostavlja graevinskoj inspekciji.

14
lan 30.
Nadleni organ, kao prethodno pitanje u postupku ozakonjenja, utvruje da li
je za nezakonito izgraeni objekat, u skladu sa ranije vaei propisima kojima je bila
ureena legalizacija objekata, doneto reenje kojim se odbija zahtev za legalizaciju,
a koje je pravnosnano u upravnom postupku.
Kada nadleni organ utvrdi ovu injenicu, donosi reenje kojim odbija zahtev
za ozakonjenje.
Protiv reenja iz stava 2. ovog lana moe se podneti alba u roku od 15
dana od dana dostavljanja.
Protiv reenja iz stava 2. ovog lana koje je donelo ministarstvo nadleno za
poslove graevinarstva ili nadleni organ autonomne pokrajine, nije dozvoljena
alba, ali se u roku od 30 dana od dana dostavljanja moe tubom pokrenuti upravni
spor.
Po pravnosnano okonanom postupku, reenje iz stava 2. ovog lana
nadleni organ u roku od tri dana dostavlja graevinskoj inspekciji.
Izuzetno od odredbe iz stava 1. ovog lana, ako je po pravnosnanosti
reenja kojim se odbija zahtev za legalizaciju, promenjen planski dokument ili je
zahtev odbijen iz razloga koji su ovim zakonom drugaije propisani, a povoljniji su za
vlasnika nezakonito izgraenog objekta, nadleni organ konstatuje ovu injenicu i
nastavlja postupak ozakonjenja u skladu sa ovim zakonom.
lan 31.
Po utvrivanju ispunjenosti prethodnih uslova, nadleni organ obavetava
vlasnika nezakonito izgraenog objekta da u roku od 30 dana od dana dostavljanja
obavetenja dostavi dokaz o odgovarajuem pravu, osim u sluaju da je dokaz o
odgovarajuem pravu ve dostavljen u postupku legalizacije bespravno izgraenog
objekta.
Vlasnik nezakonito izgraenog objekta moe, pre isteka roka iz stava 1. ovog
lana, podneti zahtev za produetak tog roka.
Ako nadleni organ utvrdi da postoje opravdani razlozi za produetak roka iz
stava 1. ovog lana (okonanje sudskog spora, pribavljanje dokaza od drugih organa
i sl.), zakljukom e prekinuti postupak zbog reavanja prethodnog pitanja.
Zakljukom iz stava 3. ovog lana obavezuje se vlasnik nezakonito
izgraenog objekta da u roku od 15 dana dostavi dokaz da je pokrenuo postupak u
cilju reavanja prethodnog pitanja.
Postupak ozakonjenja nastavie se poto bude konano odlueno o
prethodnom pitanju.
Protiv zakljuka iz stava 3. ovog lana dozvoljena je posebna alba u roku od
osam dana od dana dostavljanja.
Ako vlasnik nezakonito izgraenog objekta ne dostavi dokaz o
odgovarajuem pravu u roku iz stava 1. ovog lana, a ne zatrai produetak roka iz
stava 2. ovog lana u propisanom roku, nadleni organ e zakljukom odbaciti
zahtev.
Protiv zakljuka iz stava 7. ovog lana moe se podneti posebna alba u roku
od osam dana od dana dostavljanja.
Protiv zakljuka iz stava 7. ovog lana koji je donelo ministarstvo nadleno za
poslove graevinarstva ili nadleni organ autonomne pokrajine, nije dozvoljena

15
posebna alba, ali se u roku od 30 dana od dana dostavljanja moe tubom
pokrenuti upravni spor.
Po pravnosnano okonanom postupku, zakljuak iz stava 7. ovog lana
nadleni organ u roku od tri dana dostavlja graevinskoj inspekciji.
lan 32.
Kada nadleni organ utvrdi ispunjenost prethodnih uslova za ozakonjenje i
postojanje odgovarajueg prava u smislu ovog zakona, nastavlja postupak
ozakonjenja, u smislu lana 11. stav 1. ovog zakona i obavetava vlasnika
nezakonito izgraenog objekta da u roku od 30 dana od dana dostavljanja
obavetenja dostavi izvetaj sa elaboratom geodetskih radova, odnosno proverava
da li su navedeni dokazi dostavljeni u postupku legalizacije bespravno izgraenih
objekata.
Ako vlasnik nezakonito izgraenog objekta ne dostavi izvetaj sa elaboratom
geodetskih radova u roku propisanom u stavu 1. ovog lana, nadleni organ e
zakljukom odbaciti zahtev.
Protiv zakljuka iz stava 2. ovog lana moe se podneti posebna alba u roku
od osam dana od dana dostavljanja.
Protiv zakljuka iz stava 2. ovog lana koji je donelo ministarstvo nadleno za
poslove graevinarstva ili nadleni organ autonomne pokrajine, nije dozvoljena
posebna alba, ali se u roku od 30 dana od dana dostavljanja moe tubom
pokrenuti upravni spor.
Po pravnosnano okonanom postupku, zakljuak iz stava 2. ovog lana
nadleni organ bez odlaganja dostavlja graevinskoj inspekciji.
Kada vlasnik nezakonito izgraenog objekta dostavi izvetaj o zateenom
stanju objekta sa elaboratom geodetskih radova, odnosno drugi dokument koji je
propisan ovim zakonom umesto elaborata geodetskih radova, nadleni organ
utvruje da li su ti dokumenti izraeni u skladu sa ovim zakonom.
Ukoliko izvetaj o zateenom stanju objekta sa elaboratom geodetskih
radova, odnosno drugi dokumenti koji su propisani ovim zakonom kao dokaz umesto
izvetaja i elaborata geodetskih radova, nisu izraeni u skladu sa ovim zakonom,
nadleni organ o tome obavetava vlasnika nezakonito izgraenog objekta i nalae
da u roku od 60 dana dostavi traeni dokument izraen u skladu sa ovim zakonom.
Ako vlasnik nezakonito izgraenog objekta ne dostavi dokument iz stava 7.
ovog lana u propisanom roku, nadleni organ e zakljukom odbaciti zahtev.
Protiv zakljuka iz stava 8. ovog lana moe se podneti posebna alba u roku
od osam dana od dana dostavljanja.
Protiv zakljuka iz stava 8. ovog lana koji je donelo ministarstvo nadleno za
poslove graevinarstva ili nadleni organ autonomne pokrajine, nije dozvoljena
posebna alba, ali se u roku od 30 dana od dana dostavljanja moe tubom
pokrenuti upravni spor.
Po pravnosnano okonanom postupku, zakljuak iz stava 8. ovog lana
nadleni organ u roku od tri dana dostavlja graevinskoj inspekciji.
lan 33.
Za sve objekte u postupku ozakonjenja plaa se taksa za ozakonjenje, pre
izdavanja reenja o ozakonjenju.
Taksa iz stava 1. ovog lana uplauje se u iznosu od 70% u korist jedinice
lokalne samouprave na ijoj teritoriji se nalazi nezakonito izgraeni objekat i u iznosu

16
od 30% u korist budeta Republike Srbije, odnosno u korist budeta Republike Srbije
u iznosu od 15% i u korist budeta autonomne pokrajine u iznosu od 15%, ako se
nezakonito izgraeni objekat nalazi na teritoriji autonomne pokrajine.
Novana sredstva dobijena od takse za ozakonjenje, jedinica lokalne
samouprave koristi za ureivanje (pripremanje i opremanje) graevinskog zemljita,
pribavljanje graevinskog zemljita u javnu svojinu i izgradnju i odravanje objekata
javne namene i komunalne infrastrukture.
Taksa iz stava 1. ovog lana plaa se u iznosu od 5.000 dinara za
ozakonjenje porodinog objekta ili stana, korisne povrine do 100m, pomone i
ekonomske objekte, proizvodne i skladine objekte, kao i sve druge objekte i radove
iz lana 145. Zakona o planiranju i izgradnji.
Odredbe stava 1. ovog lana ne odnose se na vlasnike nezakonito
izgraenog objekta koji je namenjen za stanovanje podnosioca zahteva i lanova
njegovog porodinog domainstva, koji je lice sa invaliditetom, samohrani roditelj ili
korisnik socijalne pomoi.
Za porodine stambene objekte i stanove korisne povrine od 100m do
200m, plaa se taksa za ozakonjenje u iznosu od 15.000 dinara.
Za porodine stambene objekte i stanove korisne povrine od 200m do
300m, plaa se taksa za ozakonjenje u iznosu od 20.000 dinara.
Za porodine stambene objekte korisne povrine preko 300m, plaa se taksa
za ozakonjenje u iznosu od 50.000 dinara.
Za stambene i stambeno poslovne objekte namenjene tritu koji se sastoje
od vie stanova i drugih posebnih delova, korisne povrine do 500m i komercijalne
objekte do 500m, plaa se taksa za ozakonjenje u iznosu od 250.000 dinara.
Za stambene i stambeno poslovne objekte namenjene tritu koji se sastoje
od vie stanova i drugih posebnih delova, korisne povrine od 500m do 1000m i
komercijalne objekte od 500m do 1000m, plaa se taksa za ozakonjenje u iznosu
od 500.000 dinara.
Za stambene i stambeno poslovne objekte namenjene tritu koji se sastoje
od vie stanova i drugih posebnih delova, korisne povrine od 1000m do 1500m i
komercijalne objekte od 1000m do 1500m, plaa se taksa za ozakonjenje u iznosu
od 1.000.000 dinara.
Za stambene i stambeno poslovne objekte namenjene tritu koji se sastoje
od vie stanova i drugih posebnih delova, korisne povrine preko 1500m i
komercijalne objekte preko 1500m plaa se taksa za ozakonjenje u iznosu od
3.000.000 dinara.
lan 34.
Kada nadleni organ utvrdi da postoji mogunost ozakonjenja, obavetava
vlasnika nezakonito izgraenog objekta da u roku od 15 dana od dana
dostavljanja obavetenja plati taksu za ozakonjenje, propisanu ovim zakonom.
Ako vlasnik nezakonito sagraenog objekta ne dostavi dokaz o plaenoj taksi
u roku iz stava 1. ovog lana, nadleni organ e zakljukom odbaciti zahtev.
Protiv zakljuka iz stava 2. ovog lana moe se podneti alba u roku od 15
dana od dana dostavljanja.
Protiv zakljuka iz stava 2. ovog lana koji je donelo ministarstvo nadleno za
poslove graevinarstva ili nadleni organ autonomne pokrajine, nije dozvoljena

17
alba, ali se u roku od 30 dana od dana dostavljanja moe tubom pokrenuti upravni
spor.
Po pravnosnano okonanom postupku, zakljuak iz stava 2. ovog lana
dostavlja se nadlenoj graevinskoj inspekciji, u roku od tri dana od donoenja
zakljuka.
Po dostavljanju dokaza da je plaena taksa za ozakonjenje, nadleni organ u
roku od osam dana izdaje reenje o ozakonjenju.
Reenje o ozakonjenju, pored podataka propisanih zakonom, obavezno
sadri i:
1) konstataciju da se tim reenjem vri ozakonjenje nezakonito izgraenog
objekta, dela objekta, odnosno nezakonito izvedenih radova;
2) naziv, odnosno ime i prezime vlasnika objekta kome se izdaje reenje o
ozakonjenju, sa naznakom sedita, odnosno adrese;
3) podatke o objektu koji je predmet ozakonjenja, sa osnovnim podacima o
njegovoj nameni, vrsti, gabaritu, spratnosti, neto i BRGP i oznaku lokacije na kojoj se
nalazi (katastarska parcela, katastarska optina, ulica i kuni broj ako je odreen,
optina, odnosno grad);
4) ime, prezime i broj licence preduzetnika ili naziv privrednog drutva,
odnosno drugog pravnog lica, koje je izradilo izvetaj o zateenom stanju objekta i
ime, prezime i broj licence odgovornog projektanta, odnosno odgovornog izvoaa
radova;
5) konstataciju da je izvetaj o zateenom stanju objekta sa elaboratom
geodetskih radova sastavni deo reenja o ozakonjenju;
6)

dokaz o plaenoj taksi za ozakonjenje.

Sastavni deo reenja o ozakonjenju je i popis i opis objekata koji se

ozakonjuju uz glavni objekat, ako postoje, kao i podatak o stepenu zavrenosti
objekta.
Kada je predmet ozakonjenja stambena ili stambeno poslovna zgrada koja se
sastoji od vie posebnih fizikih delova (stanova, poslovnog prostora, garaa i dr.) za
koju se ne moe utvrditi investitor, ali postoje podneti zahtevi za ozakonjenje
posebnih delova u skladu sa ovim zakonom, nadleni organ donosi reenje o
ozakonjenju stambene zgrade, koje obavezno sadri specifikaciju svih posebnih
delova zgrade.
Pre donoenja reenja iz stava 9. ovog lana, dostavlja se dokaz o
odgovarajuem pravu na graevinskom zemljitu.
Po pravnosnanosti reenja iz stava 9. ovog lana, nadleni organ reava po
zahtevima za ozakonjenje posebnih delova zgrade.
U sluaju iz stava 9. ovog lana, taksa za ozakonjenje ne plaa se za zgradu,
ve se odreuje i naplauje prilikom ozakonjenja svakog posebnog dela zgrade.
Protiv reenja iz stava 9. ovog lana moe se izjaviti alba u roku od 15 dana,
a ako je reenje donelo nadleno ministarstvo, odnosno nadleni organ autonomne
pokrajine, moe se tubom pokrenuti upravni spor u roku od 30 dana od dana
dostavljanja reenja.
Pravnosnano reenje iz stava 9. ovog lana nadleni organ dostavlja u roku
od tri dana nadlenoj graevinskoj inspekciji.

18
lan 35.
Nadleni organ vodi slubenu evidenciju o izdatim reenjima o ozakonjenju, a
spisak izdatih reenja objavljuje se i u elektronskom obliku i dostupan je za javnost i
putem interneta.
Sadraj evidencije iz stava 1. ovog lana propisuje ministar nadlean za
poslove graevinarstva.
Nadleni organ iz stava 1. ovog lana duan je da spisak izdatih reenja
objavi na svojoj zvaninoj internet stranici u roku od osam dana od dana sainjavanja
spiska.

V. UPIS PRAVA SVOJINE

lan 36.
Danom pravnosnanosti reenja o ozakonjenju stiu se uslovi za upis prava
svojine u javnoj knjizi o evidenciji nepokretnosti i pravima na njima, odnosno za
odgovarajui upis u katastar vodova.
Nadleni organ po slubenoj dunosti dostavlja elaborat geodetskih radova i
primerak pravnosnanog reenja o ozakonjenju organu nadlenom za poslove
dravnog premera i katastra, u roku od tri dana od dana pravnosnanosti reenja o
ozakonjenju.
Organ nadlean za poslove dravnog premera i katastra donosi reenje o
kunom broju i vri upis prava svojine na objektu, odnosno posebnim delovima
objekta.
Za upis prava svojine po osnovu ozakonjenja ne plaa se taksa odreena
podzakonskim aktom Republikog geodetskog zavoda, niti administrativna taksa
odreena zakonom kojim se ureuju administrativne takse.

VI. RUENJE OBJEKATA

lan 37.
Ruenje nezakonito izgraenog objekta, u smislu ovog zakona, nee se
izvravati do pravnosnano okonanog postupka ozakonjenja.
lan 38.
Po pravnosnanom okonanju postupka kojim se vri ozakonjenje nezakonito
izgraenog objekta, graevinski inspektor donosi zakljuak o obustavi postupka
izvrenja reenja iz lana 7. stav 6. ovog zakona.
Pravnosnanim okonanjem postupka kojim se odbacuje ili odbija zahtev za
ozakonjenje, stiu se uslovi za ruenje nezakonito izgraenog objekta, odnosno
njegovog dela.
Pravnosnani akt iz stava 2. ovog lana nadleni organ dostavlja
graevinskoj inspekciji u roku od tri dana od pravnosnanosti akta.
Graevinski inspektor je duan da odmah po prijemu akta iz stava 2. ovog
lana, a najkasnije u roku od tri dana, donese reenje o ruenju nezakonito
izgraenog objekta, odnosno dela objekta, ako takvo reenje nije doneto.
Kada se radi o objektu iz stava 2. ovog lana za koji nije mogue izvriti
reenje o ruenju, graevinski inspektor je duan da tu injenicu konstatuje u reenju
o ruenju.

19
Reenje iz stava 5. ovog lana graevinski inspektor dostavlja organu
nadlenom za poslove dravnog premera i katastra i nadlenom organu lokalne
poreske administracije, u roku od tri dana od dana donoenja reenja.
Po dobijanju reenja iz stava 5. ovog lana, organ nadlean za poslove
dravnog premera i katastra upisuje zabelebu zabrane otuenja.

VII. PRIKLJUENJE NA INFRASTRUKTURU

lan 39.
Objekat za koji se vodi postupak ozakonjenja moe privremeno, do
pravosnanog okonanja postupka ozakonjenja, biti prikljuen na elektroenergetsku,
gasnu i mreu elektronskih komunikacija ili mreu daljinskog grejanja, vodovod i
kanalizaciju, u skladu sa uslovima iz odobrenja za prikljuenje.
Ako objekat iz stava 1. ovog lana ne bude ozakonjen u skladu sa ovim
zakonom, graevinski inspektor je duan da bez odlaganja, a najkasnije u roku od tri
dana po dobijanju akta iz lana 38. ovog zakona, primerak tog akta dostavi javnom
preduzeu, javnom komunalnom preduzeu, privrednom drutvu ili preduzetniku koje
je privremeno prikljuilo objekat na svoju mreu, odnosno infrastrukturu.
Javno preduzee, javno komunalno preduzee, privredno drutvo ili
preduzetnik duno je da u roku od 30 dana od prijema akta iz stava 2. ovog lana,
iskljui objekat sa mree odnosno infrastrukture na koju je privremeno prikljuen u
skladu sa stavom 1. ovog lana.

VIII. NADZOR
lan 40.
Nadzor nad izvravanjem odredaba ovog zakona vri ministarstvo nadleno
za poslove graevinarstva.
Ako odredbama ovog zakona nije drugaije propisano, na inspekcijski nadzor
shodno e se primenjivati odredbe zakona kojim se ureuje izgradnja objekata.

IX. KAZNENE ODREDBE

lan 41.
Novanom kaznom od 1.500.000 do 3.000.000 dinara kaznie se za privredni
prestup javno preduzee, javno komunalno preduzee, privredno drutvo ili drugo
pravno lice, koje po prijemu akta kojim se odbacuje ili odbija zahtev za ozakonjenje
ne iskljui objekat sa mree odnosno infrastrukture na koju je privremeno prikljuen
(lan 39).
Za privredni prestup iz stava 1. ovog lana kaznie se i odgovorno lice u
javnom preduzeu, javnom komunalnom preduzeu, privrednom drutvu ili drugom
pravnom licu, novanom kaznom od 100.000 do 200.000 dinara.
lan 42.
Novanom kaznom od 100.000 do 1.000.000 dinara kaznie se za privredni
prestup privredno drutvo ili drugo pravno lice koje je izradilo izvetaj o zateenom
stanju objekta, ako u izvetaj o zateenom stanju objekta unese netane podatke,
odnosno ne prikae stvarno stanje i stepen zavrenosti objekta.

20
Za privredni prestup iz stava 1. ovog lana kaznie se i odgovorno lice u
privrednom drutvu ili drugom pravnom licu, novanom kaznom od 100.000 do
200.000 dinara.
lan 43.
Novanom kaznom od 50.000 do 150.000 dinara kaznie se za prekraj
odgovorno lice u nadlenom organu uprave ako:
1)

ne izda reenje o ozakonjenju u propisanom roku;

2)

izda reenje o ozakonjenju suprotno ovom zakonu;

3) ne dostavi graevinskoj inspekciji u propisanom roku akt kojim se

odbacuje ili odbija zahtev za ozakonjenje.
lan 44.
Novanom kaznom od 50.000 do 150.000 dinara kaznie se za prekraj
nadleni graevinski inspektor ako:
1)

ne saini program popisa nezakonito izgraenih objekata;

2)

ne donese reenje o ruenju objekta u propisanom roku;

3)

ne dostavi nadlenom organu reenje o ruenju u propisanom roku.

lan 45.

Novanom kaznom do 150.000 dinara ili kaznom zatvora do 30 dana kaznie

se za prekraj odgovorni projektant, odgovorni izvoa radova ili preduzetnik ako
unese netane podatke u izvetaj ili ne prikae stvarno stanje i stepen zavrenosti
objekta.

X. PRELAZNE I ZAVRNE ODREDBE

lan 46.
Postupci za legalizaciju objekata zapoeti do dana stupanja na snagu ovog
zakona po zahtevima koji su podneti do 29. januara 2014. godine, koji nisu okonani
do dana stupanja na snagu ovog zakona, okonae se po odredbama ovog zakona.
Postupci zapoeti po Zakonu o posebnim uslovima za upis prava svojine na
objektima izgraenim bez graevinske dozvole (Slubeni glasnik RS, br. 25/13 i
145/14), koji nisu okonani do dana stupanja na snagu ovog zakona, okonae se po
odredbama ovog zakona.
Rok za sainjavanje popisa iz lana 6. ovog zakona nezakonito izgraenih
objekata je 12 meseci od dana stupanja na snagu ovog zakona.
Propis iz lana 7. stav 4. ovog zakona bie donet u roku od 15 dana od dana
stupanja na snagu ovog zakona.
Organ nadlean za poslove dravnog premera i katastra duan je da u roku
od 30 dana od dana stupanja na snagu ovog zakona dostavi organu nadlenom za
ozakonjenje zahtev za upis prava svojine sa svim spisima predmeta, koji je podnelo
lice iz lana 13. stav 2. Zakona o posebnim uslovima za upis prava svojine na
objektima izgraenim bez graevinske dozvole.
Vlasnik podzemnih vodova (instalacija) duan je da u roku od 60 dana od
dana stupanja na snagu ovog zakona obavesti graevinsku inspekciju da ima
nezakonito izgraen podzemni vod.

21
Lica koja su upisala pravo svojine na objektu na osnovu Zakona o posebnim
uslovima za upis prava svojine na objektima izgraenim bez graevinske dozvole,
mogu podneti zahtev nadlenom organu za ozakonjenje u roku od est meseci od
dana stupanja na snagu ovog zakona.
Po pravnosnanosti reenja o ozakonjenju, po zahtevu lica iz stava 4. ovog
lana, brie se zabeleba u listu nepokretnosti da je svojina steena na osnovu
Zakona o posebnim uslovima za upis prava svojine na objektima izgraenim bez
graevinske dozvole.
Lica koja su u postupku legalizacije objekata ili u redovnom postupku
izdavanja graevinske dozvole zakljuila ugovore o plaanju naknade, odnosno
doprinosa za ureivanje graevinskog zemljita u skladu sa odredbama tada vaeih
zakona, nastavljaju sa plaanjem do konane isplate, u skladu sa odredbama
zakljuenog ugovora.
Za objekte iz stava 9. ovog lana, na kojima je prilikom izvoenja radova
odstupljeno od izdate graevinske dozvole, odnosno odobrenja za izgradnju i
potvrenog glavnog projekta, u postupku ozakonjenja plaa se taksa u skladu sa
ovim zakonom samo za povrinu dela objekta koja predstavlja razliku izmeu
odobrene i odstupljene povrine.
Nadleni organ u postupku ozakonjenja, po slubenoj dunosti pribavlja
izdatu graevinsku dozvolu, odnosno odobrenje za izgradnju sa potvrenim glavnim
projektom iz stava 10. ovog lana.
lan 47.
Danom stupanja na snagu ovog zakona, prestaje da vai Zakon o legalizaciji
objekata (Slubeni glasnik RS, broj 95/13), Zakon o posebnim uslovima za upis
prava svojine na objektima izgraenim bez graevinske dozvole (Slubeni glasnik
RS, br. 25/13 i 145/14), Pravilnik o objektima za koje se ne moe izdati graevinska
dozvola, stepenu izgraenosti objekta i graevinskoj i upotrebnoj dozvoli u
postupcima legalizacije objekata (Slubeni glasnik RS, broj 106/13), kao i Pravilnik
o uslovima, nainu i postupku za sticanje prava svojine na zemljitu i objektima na
koje se primenjuje Zakon o posebnim uslovima za upis prava svojine na objektima
izgraenim bez graevinske dozvole (Slubeni glasnik RS, broj 31/13).
lan 48.
Obavezuju se jedinice lokalne samouprave da, u skladu sa rezultatima popisa
nezakonito sagraenih objekata na svojoj teritoriji, najkasnije u roku od dve godine
od dana stupanja na snagu ovog zakona, izvre usklaivanje vaeih planskih
dokumenata prilikom prve izmene tog planskog dokumenta, naroito u pogledu
planiranja i ureenja neformalnih naselja na svojoj teritoriji.
lan 49.
Ovaj zakon stupa na snagu narednog dana od dana objavljivanja u
Slubenom glasniku Republike Srbije.