SAOBRAAJNI FAKULTET

UNIVERZITET U BEOGRADU

Predmet :

EKSPLOATACIJA I UPRAVLJANJE
PUTEVIMA
Tema : Kruni

tok Bogoslovija

- Godinji rad -

Profesor :

Studenti :

Glavi Draenko

Boilovi Stefan DS100103

Isailovi Katarina DS100120
Jankovi Jovana DS100129

Beograd, 2012.

Sadraj:

1. Uvod.................................................................................................3
2. Analiza i karakteristike krunog toka...............................................4
2.1.Brojanje saobraaja na krunom toku Bogoslovija..................4
2.2. Saobraajna slika postojeeg stanja krunog toka......................7
2.3. Karakteristike uline mree i reima saobraaja........................8
2.4. Analiza saobraajne signalizacije.............................................10
3. Mere poboljanja postojeeg stanja................................................12
3.1. Predlog br. 1..............................................................................13
3.2. Predlog br. 2..............................................................................15
3.3. Predlog br. 3..............................................................................16
4. Zakljuak........................................................................................17

1. Uvod
Kruni tok Bogoslovija nalazi se na teritoriji optine Palilula na staroj
Karaburmi i prua se od Bogoslovskog fakulteta do Omladinskog stadiona.
Ovaj kruni tok povezuje ulice: Mije Kovaevia sa dve strane, Dragoslava
Srejovia sa dve strane i Severni bulevar.
Palilula je uglavnom administrativni i komunalni centar u ijoj se blizini nalaze
Beogradska vatrogasna brigada, hala Pionir, vojna bolnica, policijska stanica
Palilula, kao i Omladinski stadion OFK Beograd. Osnovna karakteristika
naselja je obiman saobraaj zbog raskrsnica koje se nalaze u naselju i vode ka
mnogim delovima grada (Karaburma, Zvezdara, Mirijevo, Krnjaa, Panevo,
Trg Republike, Vukov spomenik itd.). Kao posledica obimnog saobraaja, ova
oblast je jedna od najzagaenijih u Beogradu.

Slika br. 1: Prikaz krunog toka Bogoslovija sa ukrtajnim ulicama

3

2. Analiza i karakteristike krunog toka

U utorak, 13. novembra 2012. godine, vreno je brojanje saobraaja na
krunom toku Bogoslovija kako bi se odredila struktura saobraajnog toka.
Brojanjem je utvreno da su u vrnim asovima najbrojniji putniki automobili,
dok je najmanje bilo autovozova. Tok je nehomogen ali, kao sto je reeno,
najvei je procenat putnikih automobila. Po uslovima u saobraajnom toku, tok
je neprekinut, a po sloenosti je sloen saobraajni tok sastavljen od etrnaest
prostih saobraajnih tokova.

2.1.Brojanje saobraaja na krunom toku Bogoslovija

ukupan broj

TV
min

PA

BUS

LTV

STV

TTV

AV

vozila u periodu
od 15 min

0 15

668

26

38

13

20

767

15 30

646

28

41

16

12

746

30 45

652

29

44

14

11

752

45 60

660

20

36

17

11

746

UKUPNO

2626

103

159

60

54

3011

min

PA

BUS

AV

ukupan broj

TV
LTV

STV

TTV

vozila u periodu

4
Tabela br. 1: Podela saobraajnog optereenja po kategoriji vozila u jutarnjem
vrnom asu

od 15 min

0 15

76

36

46

16

16

832

15 30

698

28

45

20

14

806

30 45

720

28

36

20

11

817

45 60

713

34

39

16

812

UKUPNO

2847

126

166

72

50

3267

TV
as

PA

BUS

LTV

STV

TTV

AV

Ukupno

08-09h

2626

103

159

60

54

3011

17-18h

2847

126

166

72

50

3267

Ukupno

5473

229

325

132

104

13

6278

Tabela br. 3: Ukupno saobraajno optereenje po kategoriji vozila u jutarnjem i

popodnevnom vrnom asu
Tabela br. 2: Podela saobraajnog optereenja po kategoriji vozila u
popodnevnom vrnom asu

5% 2% 2% 0%
4%

PA

BUS

LTV

STV

TTV

AV

87%

Grafik br. 1: Podela saobraajnog optereenja po kategorijama vozila

Na osnovu grafikona, vidimo da su putniki automobili najbrojniji sa
(87%), zatim slede laka teretna vozila (5%), autobusi (4%), srednja teretna
vozila (2%), tea teretna vozila (neto manje od 2%), dok je za period snimanja
najmanje bilo autovozova (oko 1%).
770
765
760
755
750
745
740
735
0 15

15 30

30 45

45 60

Sa

vidimo da je u prvih 15 minuta saobraajno optereenje bilo najvee.

Grafik br. 2: Promena saobraajnog opterecenja u jutarnjem

asu na petnaestominutne intervale

grafikona

2.2. Saobraajna slika postojeeg stanja krunog toka

Slika br. 2: Saobraajna slika postojeeg stanja krunog toka

2.3. Karakteristike uline mree i reima saobraaja

Slika br. 3: Opti izgled krunog toka

Slika br. 4: Opti izgled krunog toka

Kao to
moemo
videti sa
slike br.
3 i

slike br.

4 u
analizirajuem krunom toku nema obeleenih saobraajnih traka, to
oteavanja odvijanje saobraaja. Raskrsnice

sa krunim tokom obino se

projektuju da omogue brzine od 25 km/h. Centralno ostrvo je blago izdignuto

sa minimalnim prenikom od 4m i projektovano tako da putnika vozila prolaze
8

kroz raskrsnicu bez njegovog gaenja. Prohodnost veih vozila (autobusi i

kamioni) omoguena je vonjom preko centralnog ostrva. Saobraaj u krunom
toku moe se organizovati sa jednom, dve ili vie traka. Pojedine zemlje svojim
propisima ne dozvoljavaju primenu raskrsnica sa vie od dve saobraajne trake
u krunom toku prvenstveno zbog smanjenja konfliktnih taaka i poveanja
bezbednosti.

2.4. Analiza saobraajne signalizacije

Slika br. 5: Horizontalna signalizacija iz ulice Dragoslava Srejovia

Slika br. 6: Horizontalna signalizacija iz ulice Severnog bulevara

10

Slika br. 7: Horizontalna signalizacija iz ulice Mije Kovaevia

Stanje horizontalane signalizacije, kao to je prikazano na slikama br.5,

br.6 i br.7 je dobro. Peaki prelaz iz ulice Mije Kovaevia zahteva poboljanje
ali je i dovoljno vidljivo kako ne bi se naruila bezbednost peaka. to se tie
vertikalne signalizacije, kruni tok je regulisan znakom za kruni tok
saobraaja, ukrtanjem puta sa prvenstvom prolaza, kao i znakom o obeleenom
peakom prelazu.

11

3. Mere poboljanja postojeeg stanja

Proces planiranja raskrsnica sa krunim tokom treba da pokae
opravdanost odluke da se odreeni oblik raskrsnice primeni na specifinoj
lokaciji. Tek nakon faze planiranja moe se pristupiti detaljnoj analizi i
projektovanju.
Proces planiranja poinje sa odreivanjem preliminarnog oblika i funkcionalnih
karakteristika raskrsnice.
Odreuje se minimalni potrebni broj saobraajnih traka na prilazima i na
osnovu toga kategorija raskrsnice koja e u najveoj meri zadovoljiti
programske zahteve: sa jednom ili vie saobraajnih traka u krunom toku,
gradska ili vangradska itd. Sa razvojem procesa projektovanja neke polazne
osnove mogu biti promenjene.
Zbog rastereenja krunog toka Bogoslovija, vozila koja se
svakodnevno kreu na relaciji naselja Karaburma/Mirjevo kruni tok
Bogoslovija centar grada i naselja Karaburma/Mirjevo kruni tok
Bogoslovija Panevaki most, trebalo bi koriste alternativne pravce na
sledei

nain:

vozila koja dolaze iz smera Mirijeva i Karaburme za odlazak u centralno

podruje grada treba da koriste trasu preko Bulevara kralja Aleksandra, a za
ulazak na Panevaki most trasu Mirijevski bulevar Vinjika ulica Bulevar
despota Stefana;
vozila koja dolaze iz centra grada za kretanje prema naseljima Mirijevo i

12

Karaburma treba da koriste trasu preko Bulevara kralja Aleksandra, a za ulazak

na Panevaki most Bulevar despota Stefana.

3.1. Predlog br. 1

Reenje predstojee raskrsnice se realizuje pomeranjem peakog prelaza

30m dublje od krunog toka, kako bi se poveala bezbednost peaka, smanjilo
zaguenje vozila, prouzrokovano estim kretanjem peaka na samom ulasku u
kruni tok, i samim tim poveao protok saobraaja.
Broj saobraajnih traka unutar saobraajnog toka sveli smo na dve trake to
smanjuje broj konfliktnih taaka i poveava bezbednost.
U okviru reenja postavili smo jos jedan element razdelno ostrvo.
Razdelno ostrvo predstavlja izdignutu ili farbanu povrinu na kracima
raskrsnice koja slui za razdvajanje ulaznih i izlaznih tokova. Oblikuje se tako
da uspori prilazni saobraaj.

13

Slika br. 8: Predlog br. 1

14

3.2. Predlog br. 2

Kao drugi predlog navodimo uvodjenje IT sistema, iji je osnovni cilj da stvori
uslove za bezbedan, pouzdan i ekoloki prihvatljiv drumski transportni sistem
kroz planiranje, razvoj i integrisanu primenu inteligentnih transportnih sistema.
U ulicama velikog protoka kao to su ulice Mije Kovaevia i Dragoslava
Srejovia, ITS bi omoguio poveanje brzine u krunom toku i do 26% i
smanjenje broja saobraajnih nezgoda za 24-50%.

Slika br. 9: Predlog br.2

15

3.3. Predlog br. 3

Da bi se omoguilo neometano kretanje peaka, a kako bi se i samim tim
smanjilo zagusenje u krunom toku to je i nas osnovni ilj i predmet
istraivanja, kao reenje postavili smo podzemne hodnike za peake koji
pomau rastereivanju saobraajnica. Ovo reenje zahteva velika ulaganja, sa
ekonomskog aspekta je praktino neizvodljivo, a sa aspekta bezbednosti i nivoa
usluge ovo reenje je najoptimalnije.

Slika br. 9: Predlog br. 2

Slika br. 10: Predlog br. 3

16

4. Zakljuak
Cilj ovog istraivanja je smanjenje zaguenja i poboljanja bezbednosti
saobraaja na krunom toku. Meutim, moramo voditi rauna o korisnosti
reenja sa ekonomskog, prostornog i ekolokog aspekta, a i o tome da novim
projektima ne ugrozimo bezbednost peaka. Najvanije je ipak da se predloena
reenja vrednuju i da se izabere ono najbolje reenje za konkretnu situaciju.
Predlog br. 1 je najoptimalniji sa ekonomskog aspekta, zahteva minimalna
ulaganja i rekonstrukciju postojeeg stanja koja se svode na obeleavanja
saobraajnih traka i pomeranje peakih prelaza 30m dublje od krunog toka to
dovodi do rastereivanja saobraajnog toka od zaguenja.
Uvoenjem svetlosne signalizacije i IT sistema postavili smo predlog br. 2 iji
je osnovni cilj efikasnost odvijanja saobraaja, poveanje brzine u
saobraajnom toku, kao i bezbednost uesnika u saoraaju.
Kao reenje br. 3 koje zahteva velika ulaganja i kompletnu rekonstrukciju
postojeeg stanja, naveli smo izgradnju podzemnih hodnika, koji bi u potpunosti
obezbedili bezbednost peaka, poveanje nivoa usluge, kapaciteta, a tako i
neometano kretanje vozila u saobraanom toku koje je bilo narueno peakim
prelazima.
Iz svega navedenog, moe se zakljuiti, da raskrsnice sa krunim tokom imaju
osobine koje ih nesumnjivo ine atraktivnim za primenu i da su na naim
prostorima nepravedno zapostavljene. Takoe, uzimajui u obzir njihove
prednosti i nedostatke, kao i poeljne i nepoeljne situacije za njihovu primenu,
neophodno je pre odluke o izgradnji paljivo isplanirati njihovo uvoenje. Pre
svega je potrebno razmotriti uticaje u pogledu bezbednosti, kapaciteta, zauzea
prostora, ekoloki uticaj i estetski uticaj, razmotriti alternativne tipove
raskrsnica

(naroito

semaforizovanih).

Sve

ove

uticaje

potrebno

kvantifikovati i doneti odluku primenom neke od ekonomskih metoda.

17

je