12/6/2009

Konvencija o znacima za optereenja grede

Levo od preseka

Desno od preseka

Savijanje

isto savijanje (spregovima)

Osnovne jednaine savijanja
Savijanje silama
Dimenzionisanje nosaa izloenih savijanju

12/6/2009

Savijanje

Savijanje se najee analizira kod nosaa

ve izuavanih u okviru mehanike I ili statike
Nosee konstrukcije maina i postrojenja se
se po principima statike prevode u prostorne i
ravanske proste nosae
Optereenja se prevode u odgovarajue:
koncentrisane sile, kontinualna optereenja,
momente i spregove

isto savijanje

Ravan savijanja
Neutralna ravan
Neutralna osa
Neutralna (elastina) linija

12/6/2009

isto savijanje

Ako deluje samo moment savijanja, naprezanje je

isto savijanje
Na gredu deluju dva sprega jednakih intenziteta, a
suprotnih smerova u vertikalnoj ravni

mA

mB
z

isto savijanje proste grede spregovima

Spregovi istog intenziteta, a suprotnih

smerova deluju u vertikalnoj ravni koja prolazi
kroz uzdunu osu nosaa Az
Ova vertikalna ravan je RAVAN SAVIJANJA
Horizontalna osa u ravni koja sadri uzdunu
osu, a upravna je na nju (obeleena sa x)
naziva se NEUTRALNA OSA

12/6/2009

isto savijanje proste grede spregovima

isto savijanje proste grede spregovima

- M

+M
B

FB 0 YA 0

-M

-M

l
-M

Y Y F 0 Y F
Z Z 0 Z 0
M M M l F 0

M f M
FTR
z

FTR 0

12/6/2009

isto savijanje

Ovakvo optereenje grede mogue je ostvariti

kod grede sa dva jednaka prepusta na ijim
krajevima deluju jednake sile F

F
B
A

isto savijanje grede

F

F
B
A

FB

c YA

Y F Y
i

l
A

FB F 0 YA FB

Z Z 0 Z 0
M F c F c l l F
i

FB F YA F

12/6/2009

isto savijanje
Statiki dijagrami za ovu gredu sa prepustima

F
B
A

c YA

FB

I polje

III polje

II polje

Za II polje

-M

-M

-M

M f F c z F z F c

FTR
-F
-F

FTR F F 0

isto savijanje

12/6/2009

Deformacija usled savijanja momentima

Pod dejstvom prikazanih spregova greda se

deformie tako to vlakna menjaju svoju duinu
Duina jednih vlakana se poveava, a duina
drugih se smanjuje
Vlakna koja se niti izduuju niti skrauju zovu se
neutralna vlakna

Deformacija usled savijanja momentima u ravni

savijanja

Uoava se utoliko vee izduenje vlakana ukoliko

je vlakno udaljenije od neutralne ose sa spoljanje
strane (a-a vee od b-b)
Sa druge strane, sa unutranje strane skraenje
vlakana je vee to su vlakna udaljenija od
neutralne linije (c-c vee od d-d)
Najvie se izduuju spoljanja vlakna

12/6/2009

Deformacija usled savijanja momentima

Uoena vlakna ija je dilatacija jednaka nuli (niti se

izduuju niti skrauju)
Neutralna vlakna se pojavljuju po itavom
poprenom preseku
Obrazuju neutralnu povrinu
Presena linija ravni savijanja i neutralnih linija
savijanja naziva se neutralnom linijom ili
ELASTINOM LINIJOM

isto savijanje nastaje

Kada je ravan dejstva spregova (ravan savijanja)

istovremeno i ravan simetrije grede
Kada ravan savijanja prolazi kroz geometrijsku osu
Az grede

12/6/2009

Osnovne jednaine savijanja

Veza izmeu aksijalne deformacije i napona

I jednaina savijanja - promena normalnog
napona
II jednaina savijanja krivina elastine
linije

Prizmatina greda optereena na isto

savijanje

Nastaju deformacije - izduenja ili skraenja

vlakana
Popreni preseci unutar grede su zaokrenuti
jedan u odnosu na drugi
Dilatacija posmatranih vlakana na nekom
udaljenju y od neutralne linije moe se
dovesti u vezu sa modulom elastinosti
(Hukov zakon) i poluprenikom krivine
elastine linije

12/6/2009

Prva jednaina savijanja

sz

M
y
Ix

Normalni napon u nekoj taki poprenog

preseka s

M moment sprega
Ix aksijalni moment inercije povrine za tu
osu
y udaljenost posmatranog vlakna od ose

Druga jednaina savijanja

K

Rk E I x B

K- krivina elastine linije

M moment sprega
Ix aksijalni moment inercije povrine za tu
osu
E modul elastinosti

B=E.Ix krutost savijanja grede

Rk poluprenik krivine

10

12/6/2009

Prva jednaina savijanja

pokazuje da:

sz

M
y
Ix

Normalni napon u nekoj taki poprenog

preseka proporcionalan je napadnom
momentu M savijanja i udaljenju y od
neutralne ose
Normalni napon je obrnuto proporcionalan
momentu inercije poprenog preseka za

neutralnu osu Ix koja se poklapa sa

teinom osom

Prva jednaina savijanja

pokazuje da:

sz

M
y
Ix

Kod istog savijanja napadni moment je u

svakom preseku isti, pa normalan napon ne
zavisi od koordinate z
To znai da ne zavisi i od udaljenosti poprenog
preseka od oslonca
Normalni napon ne zavisi od koordinate x, to
znai da je isti u svim takama ravni paralelnoj
koordinatnoj ravni Axz kroz osu grede Az

11

12/6/2009

Prva jednaina savijanja

pokazuje da:

sz

M
y
Ix

Normalni napon zavisi samo od udaljenosti

vlakana od neutralne ose Cx
U takama neutralne ose Cx, on je jednak 0
Zbog toga se ti naponi nazivaju i ivini naponi

Druga glavna jednaina savijanja pokazuje

da:
K

Rk E I x B

Usled savijanja osa Az se krivi i postaje

elastina linija grede
Druga glavna jednaina slui za odreivanje
krivine te elastine linije
Za gredu konstantnog poprenog preseka i
konstantan napadni moment:
K =const.

12

12/6/2009

Druga glavna jednaina savijanja

pokazuje da:
K

Rk E I x B

Krivina elastine linije je konstantna

Ovu osobinu ima samo kruni luk koji prolazi
kroz oslonce A i B.
Kod istog savijanja elastina linija je kruni
luk koji prolazi kroz oslonce A i B.

Savijanje vertikalnim teretima

koncentrisanim silama;
kontinualnim optereenjima
u vertikalnoj ravni

13

12/6/2009

Primer grede sa dve koncentrisane sile

Y F F F F 0
M F 2a F 4a 6a F
i

FA 30kN FB 40kN

Primer grede sa dve koncentrisane sile

Maksimalni moment
savijanja
Mfmax = 80 kNm
Maksimalna
transverzalna sila
Ftmax = 40 kN

14

12/6/2009

Promena transverzalne sile i momenta

savijanja du podune ose nosaa:

U svakom poprenom preseku imamo

odgovarajuu transverzalnu silu
U svakom poprenom preseku imamo
odgovarajui moment savijanja.

Transverzalna sila izaziva smicanje

Moment savijanja izaziva savijanje

nosaa oko poprene teine ose

Jednaine savijanja vae i kod savijanja

silama i moraju biti ispunjeni uslovi:

Da neutralna linija prolazi kroz teite svih

poprenih preseka
Da je neutralna osa teina osa poprenog
preseka
Da je neutralna osa, osa simetrije poprenog
preseka tj. glavna centralna ose inercije
preseka.

15

12/6/2009

Glavne jednaine savijanja

sz
K

M
y
Ix

f
1

Rk E I x

Trea glavna jednaina

F S
T x
Ix b
- Tangencijalni napon grede optereene na savijanje
S x
b

- Moment inercije povrine A za neutralnu osu Cx

- irina poprenog preseka za neutralnu osu

16

12/6/2009

Raspored normalnog napona po

poprenom preseku
sz

M
y
Ix

Raspored normalnog napona po

poprenom preseku

Odnos Ix/ymax zavisi od oblika poprenog preseka

i naziva se
OTPORNI MOMENT POPRENOG PRESEKA

Wx

Ix
ymax

L3

17

12/6/2009

Otporni moment razliitih ravnih preseka

pravougaonik

Otporni moment razliitih ravnih preseka

kvadrat

18

12/6/2009

Otporni moment razliitih ravnih preseka

Krug i kruni prsten

Raspodela tangencijalnog napona po

poprenom preseku

FT S x
I x

FT Transverzalna sila
- Tangencijalni napon grede optereene na savijanje
S x - Moment inercije povrine A za neutralnu osu Cx

- promenljiva irina poprenog preseka za

neutralnu osu

19

12/6/2009

Maksimalni normalni napon nosaa

izloenog optereenju na savijanje

s max

M max

Wx

Maksimalni normalni napon

Maksimalni moment savijanja
Otporni moment poprenog preseka

Raspodela tangencijalnog napona po

poprenom preseku pravougaonika
max

2 FT max

3 A

y
max 1 4
h

20

12/6/2009

Raspodela tangencijalnog napona po

poprenom preseku kruga
max

4 FT max

3 A

y 2
max 1
R

Raspodela tangencijalnog napona po

poprenom preseku limenog nosaa
max

FT max
A0

21

12/6/2009

Dimenzionisanje nosaa optereenih

na savijanje

1.

2.

Postoje dva razliita zadatka:

Poznato je optereenje koje deluje na
nosa, a treba odrediti vrednosti najveeg
normalnog i tangencijalnog napona koji se
javljaju
Poznato je optereenje, raspon, nain
oslanjanja i oblik nosaa koji se mora
upotrebiti, a trae se dimenzije poprenog
preseka

Odreivanje veliina normalnog i

tangencijalnog napona ako je poznato
optereenje
M
F S
s max max
T x
Wx
I x

Najvei normalni napon javlja se u opasnom

preseku, u najudaljenijem vlaknu
Najvei tangencijalni napon javlja se u
preseku u kome je najvea tangencijalna sila
Opasni presek najvei moment savijanja i
najvea transverzalna sila definiu se iz
statikih dijagrama nosaa

22

12/6/2009

Odreivanje dimenzija poprenog

preseka nosaa s s
max

s max

M
max s fdoz
Wx

fdoz

Maksimalni napon manji od dozvoljenog

Wx

M max

s fdoz

Prema definisanom optereenju izraunati

otporni moment preseka
Po odreivanju dimenzija proveriti da li je
tangencijalni napon manji od dozvoljenog

max fdoz

Provera tangencijalnih napona

Kod elinih konstrukcija tangencijalni naponi

su vrlo mali pa se ova provera esto i ne vri
Proveru obavezno vriti kod drvenih
konstrukcija

23

12/6/2009

Rezime: Dimenzionisanje nosaa

Odrediti otpore oslonaca

Nacrtati statike dijagrame i iz njih odrediti
najvei napadni moment i najveu
transverzalnu silu
Prema izabranom materijalu definisati
dozvoljene napone na savijanje
Odrediti otporni moment poprenog preseka
Proveriti da li su najvei normalni i
tangencijalni napon manji od dozvoljenih

24