Pravoslavni Put 12

PRAVOSLAVNI PUT, list Svetosavske omladinske zajednice pri hramu Svetog
Ahilija u Ariqu, Jul - septembar 2001., broj 12.

Izlazi sa blagoslovom Wegovog Peosve{tenstva Episkopa @i~kog Gospodina Stefana.
SADR@AJ:
-
Najva`nija molitva u na{e dane

Duh Sveti u domostroju spasewa
O Svetom Savi
Ugasio se pale}i kandilo Svetome Savi
Wegovo Preosve{tenstvo Episkop Hvonstanski Gospodin Atanasije (Rakita)
Sveti Jovan podvi`nik iz Wamca
Grob Gospodwi
ûda Boìja u 20. veku
Pismo nepoznatog autora
Pismo u davna vremena putovaloga Judejanina ka Ravvi Aaronu o Isusu Hristu
Po{tuj ìvot
Pri~a o Petru porezniku
Svetoota~ki likovi
@rtvoprino{ewe
U radosnoj tuzi za ocem Lazarom
Sveta Rusija
HILANDARSKO
VREME
Ovde se vreme
suncem meri,
satova nema.
U suton
dan po~iwe,
u pono} - podne.
Datuma nema:
svi dani nose
imena svetih.
[ta zna~i vreme
u bezvremenom?
Po~etak
i kraj svega:
Vaskrs.
Mateja Mateji}
NAJVA@NIJA MOLITVA U NA[E DANE

Boè, pokaj narod!
Boè prosti narod!
Boè pomiluj narod!
Sve{teni~e Hristov, drì ovu molitvu neprestano ~as na jeziku ~as na srcu. Ne
ispu{taj je nikako. Ta molitva spa{}e nas od svih qutih isku{ewa na{ih dana. Ta
molitva spa{}e i dràvu i narod i crkvu. To je najja~e oru`je odbrane koje ti

moè{ skovati, nao{triti i upotrebiti.
Bog je na{e uto~i{te i sila. Bog je za{titnik ìvota na{ega. Ako nas Bog ne za{titi,
poje{}e nas oni koji nas mrze. A Bog qubi i {titi smerne i pokajane.
No i za pokajawe potrebna je pomo} Bo`ja. Za to se sve{tenik mora moliti Bogu:
Boè, pokaj narod.
U jednom manastiru ispovedao se neki gre{nik. Saslu{av{i wegovu ispovest
duhovnik mu re~e: Pokaj se, brate! Na to }e mu onaj ~ovek:
- Duhovni~e, pomoli se Bogu da mi dade snage da se mogu pokajati.
Kako je ovo divno i pou~no. I kako se uvek moèmo ne{to krupno nau~iti od naroda.
Dok Bog ne pomogne ~ovek se ne moè sam od sebe istinski pokajati.
Ovo nas podse}a na onoga ~oveka koji je molio Spasiteqa da mu isceli bolesnoga
sina padavi~ara. Upita ga Spasiteq:
Veruje{ li da ja to mogu u~initi?
Verujem, odgovori skru{eni roditeq, pomozi, Gospode, mome neverovawu!
Isto je tako i sa pokajawem. I jedan pokajnik mora skru{eno zavapiti Bogu:
- Kajem se, Gospode, pomozi mi da se pokajem.
Zato i kaèmo, da je du`nost sve{tenika da se moli Bogu: Boè, pokaj narod!
A Bog, koji moè uliti istinsko pokajawe u srce ~ovekovo, moè i prostiti i pomilovati.
A kad Bog prosti i pomiluje jedan narod, nema te sile ni na zemqi ni u paklu koja bi
mogla na{koditi tome narodu.
Zbog toga, dakle, smatramo da je u na{e dane, pune opasnosti, od presudne
va`nosti za narod i dràvu, da Bog pokaje, prosti i pomiluje narod. I zbog toga je
neprestana molitva sve{tenika za narod najpre{nija potreba. Ta molitva sve{tenikova
prava je i istinska - narodna odbrana.
Boè, pokaj narod!
Boè, prosti narod!
Boè, pomiluj narod!
1939. god.
DUH SVETI U DOMOSTROJU SPASEWA
Celokupna delatnost Boìja u svetu, {to nazivamo Boìjim Domostrojem,
ostvaruje se dejstvom Svete Trojice, od Oca kroz Sina u Duhu Svetom. Sveti Duh je
Svojim blagodatnim delovawem prisutan u celokupnom Boìjem Domostroju, od
po~etka sveta do kraja istorije. Blagoslovi Patrijaraha, pomo} koja je data narodu
Boìjem davawem Zakona, proro{tva, podvizi u ratovima, ~udesna dela pravednika,
sve su to - po re~ima Sv. Vasilija Velikog - dela Svetog Duha u starozavetnoj
istoriji. Prorok Danilo je postao mudar i mogao je da objasni skrivene tajne
nadahnu}em Svetog Duha. Kako bi Serafimi govorili Sveti, Sveti, Sveti Gospod Savaot
(Is. 6, 3) ako ne bi bili nau~eni od Svetog Duha. Sve najdubqe tajne Bog nam je
otkrio Duhom svojim (1. Kor. 2, 10), saglasno Apostolu Pavlu.
Spasonosno dejstvo Svetog Duha se naro~ito ogleda u doga|ajima iz
ìvota
Hristovog. Sveti Duh je najpre kroz Proroke, kao Svoje izabrane sasude, nagovestio
dolazak Sina Boìjeg u svet, a Wegovom proro~kom silom je Arhangel Gavrilo objavio
Djevi Mariji Blagu vest o ro|ewu Spasiteqa. On u~estvuje u dono{ewu odluke Djeve
Marije da rodi Gospoda Hrista, pa stoga u Simvolu vere stoji da se ovaplotio od Duha
Svetog i Marije Djeve. Duh Sveti sadejstvuje u Ovaplo}ewu, tj. ~ini da Gospod
Hristos, primaju}i tvarnu prirodu, ne podlegne wenim zakonima nego da se rodi u telu
mimo uobi~ajenog prirodnog na~ina od muà i ène.
Da je Duh Sveti neprestano uz Hrista pokazuje i doga|aj Kr{tewa na reci
Jordanu. Jovan Prete~a je poznao Sina Boìjeg tako {to je, poslu{av{i re~i Boga Oca,
prepoznao Onoga na koga je si{ao Duh Sveti u vidu goluba: Na koga vidi{ da silazi
Duh i ostaje na Wemu, to je Onaj koji kr{tava Duhom Svetim (Jn. 1, 33).
Duh Sveti je pratio Gospoda Hrista i u pustiwu, gde Ga je satana isku{avao
(Tada Isusa odvede Duh u pustiwu da ga |avo ku{a - Mt. 4, 1). U trenutku isku{ewa,
blagodare}i podr{ci Duha Svetog, Hristos je kao ~ovek odbacio sve predloge
satanine i ostao je u zajednici sa Bogom Ocem. On je bio nerazdvojan od Svetog
Duha i onda kada je ~inio ~uda, {to je sam posvedo~io:
Ako li ja Duhom Boìjim izgonim demone, onda je do{lo k vama Carstvo Boìje
(Mt. 12, 28).
Tako|e, Sveti Duh je bio uz Gospoda Hrista u Getsimaniji, u trenutku kada je
trebalo da odlu~i da li }e po}i na Krst ili ne. Sveti Duh Ga je bodrio da donese odluku
koja }e biti u saglasju sa voqom O~evom (Jn. 17. gl.).
U Svetom Pismu se pored mesta u kojima se govori da je Hristos vaskrsao,
nalaze i ona mesta u kojima Apostoli svedo~e o Isusu Nazare}aninu, ~oveku od Boga
potvr|enom, koga Bog vaskrse (D. ap. 2, 22-24) i to Duhom Svetim, jer je objavqen u
sili po Duhu Svetome za Sina Boìjega vaskrsewem iz mrtvih (Rimq. 1, 4). Duh Sveti
je oslobodio Hrista od zakona tvarne prirode, smrti i raspadivosti, a Vaskrsewe upravo
zna~i oìvqewe i ve~ni ìvot.
U vaskrslom Gospodu Hristu celo ~ove~anstvo dobija mogu}nost da primi
Svetog Duha budu}i da On kao saborna Li~nost uzima na sebe sudbinu palog sveta.
Naime, Duh Sveti Vaskrsewem osloba|a Hrista od granica stvorenosti i istovremeno
Ga ~ini izvorom Svojih darova za celo ~ove~anstvo. Ovu istinu je iskazao Sv.
Atanasije slede}im re~ima: Logos je primio telo da bi mi primili Svetog Duha. Bog je
postao nosilac tela da bi ~ovek mogao postati nosilac Duha.
I u doga|aju Vaznesewa Hristovog su u~estvovali i Otac i Sveti Duh: Desnicom
Boìjom uznese se, i
primiv{i od Oca obe}awe Svetog Duha, izli ovo {to vi sada
vidite i ~ujete (D. ap. 2, 33), govori Apostol Petar u svojoj propovedi na Pedesetnicu.
Posle svog Vaznesewa Gospod Isus Hristos je poslao Duha Ute{iteqa na svoje
Apostole, a preko Apostola i na sve verne koji su u Crkvi: Primite Duha Svetog, kojima
oprostite grijehe, opra{taju im se; i kojima zadrìte, zadràni su (Jn. 20, 22-23). Tako
su se obistinile re~i Proroka Joila: Izli}u od Duha mojega na svako tijelo (D. ap. 2, 17).
Duh Sveti silazi u ''posledwi'' i veliki dan Pedesetnice i ~ini ga prvim danom nove
tvari.
Wegovim silaskom Crkva postaje zajednica u kojoj se stari ìvot
preobraàva u
novi i u kojoj se kraj
istorije pretvara u po~etak - Osmi dan neve~erweg Carstva
Hristovog.
Sveti Duh u Domostroju spasewa, dakle deluje u zajednici sa Hristom i projavquje
Hrista, ali se i daje Hristom. On je taj koji svet privodi Hristu, u kome je ostvaren ciq
svega stvorenog, u kome je stvorena priroda na{la ve~ni ìvot. Duh Sveti ~ini ovo
spasonosno delo tako {to nas ra|a u Hristu i sjediwuje sa Wim: Jer se i jednim Duhom
svi mi krstismo u jedno tijelo ... i svi smo jednim Duhom
napojeni (1. Kor. 12, 13).
On izgra|uje Crkvu i ~ini verne qude jednim Telom Hristovim.
Po{to ne deluje mimo Hrista, Sveti Duh ne deluje ni mimo Crkve koja je Telo
Hristovo. Sv. Irinej Lionski opisuje povezanost Crkve i Svetog Duha re~ima: gde je
Crkva tu je i Duh Sveti i svecela blagodat. Duhom Svetim se uzvisuju srca vernih,
odstrawuju bolesti, usavr{avaju oni koji napreduju.
Wime je, po re~ima Sv. Vasilija Velikog, mogu}e predvi|awe budu}no-sti,
razumevawe tajni, znawe onog {to je skriveno, razdavawe darova, nebeski ìvot,
ìvqewe sa Angelima, beskrajna radost, postojano boravqewe u blizini Boìjoj,
sli~nost sa Bogom i najvi{e {to je mogu}e ~oveku - da bude bog po blagodati.
Sud koji }e biti pri Drugom Dolasku Hristovom odvija}e se u prisustvu Svetog
Duha, veli Sv. Vasilije Veliki. Wime }e se oven~ati pravednici, koji }e tada, umesto
zaruke, primiti potpuni dar. Oni pak, koji su oàlostili Svetog Duha svojim zlim delima,
udaqi}e se du{ama na svu ve~nost od Wega i bi}e nemogu}e da se neko pokaje u
adu i da se seti Boga posle smrti, jer }e biti li{en pomo}i Svetog Duha.
I ne samo da }e Gospod Hristos na kraju istorije do}i Duhom Svetim, sa

svetim Apostolima i Angelima da sudi vaseqeni, nego On svaki put dolazi me|u nas
Duhom Svetim kada se u Wegovo ime sabiramo na jedno mesto oko Episkopa u
Svetoj Evharistiji. U Crkvi koja verno odslikava Budu}e Carstvo - shodno re~ima Sv.
Vasilija - zadobija se Raj i ulazi u wega, ponovo se zadobija usinovqewe i smelost da
Boga nazovemo na{im Ocem, postajemo sudeonici blagodati Hristove, zadobijamo
zvawe dece svetlosti i postajemo u~esnici ve~ne slave, i uop{te, primamo obiqe
blagoslova i u ovom i u budu}em ìvotu.
Zdravko M. Peno
O VASKRSEWU
Sv. Tihon Zadonski
Vaskrsewe tela na{ razum ne moè da shvati.
Na{ ìvot je na nebesima, odakle i Spasiteqa ~ekamo Gospoda na{eg Isusa
Hrista, koji }e preobraziti telo na{ega smirewa, da bude saobrazno telu slave Wegove
(Filipq. 3, 20-21).
Seje se trule`no, ustaje netrule`no; seje se u sramu, ustaje u slavi (1. Kor. 15,
42 i daqe).
Razum qudski, neprosve}en verom, ne moè da shvati vaskrsewe mrtvih. On
misli da i telo ~ove~ije ne ustaje, nego, kao i ìvotiwska tela, istruli i pretvori se u
prah. Odavde su proiza{la mnoga {tetna po du{u mi{qewa o vaskrsewu mrtvih, jer
su qudi i{li za svojim razumom, koji je bez prosve}ewa vere slep. Zbog ovoga se re~
o vaskrsewu mrtvih nevernim i telesnim qudima pokazuje kao ludost. Zato sadukeji
(jedna jevrejska sekta iz vremena Hristova) govore da nema vaskrsewa, pa su o
ovome pitali Hrista, ali su bili prekoreni od Wega, da ne znaju Pisma niti sile Bo`je
(Marko 12, 18-24). Zato su svetog apostola Pavla Atiwani nazvali besposli~arom, {to
im je javqao blagovesti vaskrsewa. [ta ho}e ovaj besposli~ar? ... A kad ~u{e
vaskrsewe iz mrtvih, rugahu mu se (Dela Ap. 17, 18 i 32).
Ali nedostatak i oskudica uma dopuwava vera sveta, i {to slepi razum sam
sobom ne postiè, u tome ga vera prosve}uje, i tako um verom prosve}en vidi ono
tako kao da se ve} dogodilo. To pokazuje i pore|ewe uzeto iz prirode, kako Hristos
govori: Ako zrno p{eni~no pav{i na zemqu ne umre, ono samo ostane; ako li umre,
mnogi plod donese (Jov. 12, 24). I sveti Pavle: Bezumni~e, to {to seje{ ne}e oìveti,
ako ne umre (1. Kor. 15, 36).
Ali vera sveta, potvr|ena re~ju Hrista Sina Bo`jeg, koji je ve~na istina, razgoni svaku
sumwu. Vaskrsnu}e dakle mrtvi, i vaskrsnu}e onim telima, kojima po~ivaju u
grobovima; usta}e dakle ona tela, koja su pala; probudi}e se oni koji spavaju u
grobovima (Danilo 12, 2); usta}e oni koji su posejani (1. Kor. 15, 37). Usta}e ista tela
sa kojima smo dobro ili zlo ~inili, da primi svaki {to je telom u~inio, ili dobro ili zlo (2.
Kor. 5, 10). Jer ide ~as u koji }e svi koji su u grobovima ~uti glas Sina Boìjega, i
izi}i }e koji su ~inili dobro u vaskrsewe ìvota, a koji su ~inili zlo u vaskrsewe suda
(Jov. 5, 28-29). Ustao je Hristos iz mrtvih, i ustao je istim telom, kojim je postradao i
umro, i bio po~etak umrlima (1. Kor. 15, 20-23); usta}e i mrtvi istim telima kojima su
umrli...
S
ruskog
protoj. @. M. Marinkovi}
O SVETOM SAVI
U svako vreme Bog podiè svetiteqe na korist narodu svome. Pre osam stotina
godina, posla nam Bog i dana{weg ugodnika svoga Svetoga Savu. U vreme, kada je
nama, Srbima, bio najpotrebniji, tad nam ga je Gospod blagi i poslao - kada je Stefan
Nemawa po~eo da stvara srpsku dràvu. I to kakvu srpsku dràvu! Dràvu, koja }e,
moèmo slobodno re}i, proslavqati Ime Bo`je do Sudwega dana. Proslavqati pesmom,
tamjanom, molitvom, verom, podvi`nicima i mu~enicima. Dràvu, koja }e biti
izatkana od svetiteqa. I to, kako od svetiteqa - prostih qudi, tako i od svetiteqa vladara. Ima li i{ta lep{e i dragocenije? Ima li ve}eg blagoslova Boìjeg?
Stefan Nemawa je bio svestan toga. Znao je da ne}e imati jaku dràvu, dok ne
bude imao i jaku nacionalnu Crkvu u dràvi. Za ovo drugo, on nije imao ni snage, ni
vremena. Me|utim, Gospod, bez ~ijeg promisla ni{ta ne biva, nije dopustio da ovo
bogougodno delo propadne. I izraste loza od ~okota - Hrista. Izraste najmiliji srpski
sin. Izraste - Sveti Sava. Izraste, ali ne iz vrtova carskih u svili i porfiri, ve} iz Vrta
Pre~iste Bogomajke - Svete Gore Atonske, gde rastu najlep{i krinovi roda qudskog.
Nije se on tamo u~io qudskom mudrovawu, ni telesnim ve{tinama, nego
mudrosti Boìjoj i duhovnoj atletici. On je bio taj, koji je zamisao svoga oca sproveo do
kraja, stvoriv{i samostalnu srpsku Crkvu. Naravno, potpomognut od strane svoga
brata Svetog kraqa Stefana Prvoven~anog, koji je srpsku dràvu uzdigao na stepen
kraqevine. Ali, opet, bez Boga ni{ta ne biva. Tri kalu|era - tri sveca, osnovali su srpsku
dràvu - sveti Simeon Miroto~ivi, sveti Simon monah i Sveti Sava. Kakvog li
blagoslova Bo`jeg, kakvog li putokaza Bo`jeg! To je ostavilo pe~at, koji je duboko
utisnut u na{u istoriju i kulturu, u na{u du{u i u celo bi}e srpskoga naroda do danas.
Ako zavirimo malo dubqe u na{u istoriju, vide}emo da se srpski narod u
najsudbonosnijim trenucima, obra}ao Crkvi. Ko je pod Turcima okupqao, te{io i
hrabrio srpski narod, ako nisu sve{tenici i kalu|eri? Za haxi-\eru i haxi-Ruvima, dva
srpska kalu|era, malo je ko i ~uo od nas. Me|utim, oni su dali ìvote svoje brane}i
veru i ota~astvo. Jedan zaklan, a drugi na kolac nabijen od strane Turaka, zbog
odanosti veri i narodu. Svetiteqi i mu~enici za istinu i pravdu Bo`ju. Dok smo taj
pe~at sa ponosom nosili, wime se di~ili i wime na{e stope utvr|ivali, dotle smo i
ìveli. Kada smo ga zaturili i po~eli da ga se stidimo - umirali smo.
Zamislite jednu majku, koja ima najlep{eg sina me|u svim sinovima,
najumnijeg i najtalentovanijeg. Zar }e se ona stideti wega? Naravno, da ne}e. A mi,
Srbi, upravo smo to ~inili posledwih decenija. Neki tajno, neki javno, neki u znawu,
neki u neznawu. Stideli smo se najlep{eg i najumnijeg i najve}eg srpskog sina. Na}i }
e se jo{ uvek neki, koji }e se pitati za{to je ba{ on - Sveti Sava - najve}i srpski sin. O
tome je, bra}o i sestre, suvi{no i govoriti. Kwige i kwige bi se mogle napisati o tome.
Ali, ja }u, ipak, ista}i jedan si}u{ni razlog, u okeanu drugih. No, on je samo naizgled
si}u{an, jer na wemu po~ivaju svi drugi. Da nije wega, kao temeqa, ~vrstog i
postojanog, ostali bi se sru{ili, kao da nisu ni postojali.
Sveti Sava, Prvi Arhiepiskop Srpski, utemeqiteq srpskog mona{tva, osniva~
srpskih {kola i bolnica, graditeq crkava i manastira i pro~aja i pro~aja..., potpisivao
se kao "gre{ni monah Sava". Bezbo`nici me|u nau~nicima, istori~arima, filosofima
protuma~i}e to na razne na~ine ili, pak, ne}e tome ni pridavati zna~aj. A ako
oslu{nemo {ta na to kaè Sveto jevan|eqe, vide}emo da se iza toga krije ono {to je
Rastka Nemawi}a, kasnije monaha Savu, a jo{ kasnije Prvog Arhiepiskopa Srpskog,
uzdiglo u nebeske visine. Najve}a vrlina u ìvotu hri{}anskom; prvi stepen
blaènstva; put u carstvo ve~no, koji nam je sam Gospod osvetlio: "Ugledajte se na
mene, jer sam ja krotak i smiren srcem". Smirewe, koje je temeq svake vrline, svake
dobrodeteqi i svake uspomene na wega. Sveti Sava je izgradio ~vrst temeq smirewa,
koga, ve} osam vekova niko nije mogao sru{iti, niti }e ikada mo}i. A probali su
mnogi. I za ìvota wegova i po smrti. Probao je i Sinan-pa{a spaqivawem mo{tiju,
me|utim, dogodilo se ono {to je najmawe o~ekivao. Umesto da izbri{e iz se}awa
Svetog Savu i da sru{i wegov kult me|u Srbima, on ga je samo jo{ vi{e u~vrstio.
Ba{ kao {to krv mu~enika, koja se prolivala na zemqu u prvim vekovima
hri{}anstva, be{e seme za nove hri{}ane, tako i prah spaqenih mo{tiju sa Vra~ara,
razlete se po svim zemqama srpskim i zaseja u svaku du{u srpsku. No, ne samo u
srpsku. Nego i u rusku, i u bugarsku, i u arapsku, i u gr~ku. I oni slave Svetog Savu. I
oni sa po{tovawem izgovaraju wegovo ime. I oni se dive wegovom smirewu i
trpqewu, wegovoj veri i mudrosti, wegovom ìvotu, podvi`ni{tvu i mu~eni{tvu. Sveti
Sava je bio i mu~enik, i to velikomu~enik, i za ìvota i po smrti. Wegovo mu~eni{tvo
nikad ne prestaje. Prvo je sam sebe mu~io mu~eni{tvom svetim - postom, bdewem,
molitvom, kle~awem, telesnim iznuravawem, zarad vi{ih ciqeva; da bi du{u svoju
potpuno o~istio od strasti i sklonosti ka grehu. Potom su ga drugi mu~ili svojom
zlobom i zavi{}u, za ìvota. A, ni po smrti nisu ga ostavili na miru. Telo mu je
spaqeno, a ime zaboravqano i uniàvano; iz {kola izbacivano i sa ikonama spaqivano.
Ako se i govorilo o Svetom Savi, govorilo se o Savi - prosvetitequ. Za Savu - svetiteqa
nije bilo mesta u {kolama. Zaplaka{e tada mnoga deca i roditeqi; zaplaka se Crkva
Bo`ja; zaplaka se i Sveti Sava. Suze roni pred prestolom Bo`jim. Suze roni i crveni od
stida, pitaju}i se {ta se dogodi sa Srbima, sa wegovim, svetosavskim Srbima:
"Stid me jede i stid me izjede,
Zbog grijeha naroda mojega,
[to i mene drì{ blizu sebe,
Zato pla~em moj predragi Spase,
Vje~nost mi je kratka za plakawe,
Volio bih i u paklu biti,
Samo Srbi Bogu da se vrate."
rida Sava pred prestolom Bo`jim.
"Tad Satanu Gospod odrije{io,
Iz pakla ga na Srbe pustio,
Da do roka svoju voqu vr{i,
I da ~ini {to je wemu drago,
Sa dràvom i sa srpskim tjelom,
Samo da se ne doti~e du{e",
kao starozavetni prorok pi{e vladika Nikolaj o budu}im doga|ajima. Za wega, dodu{e
budu}im, a za nas gotovo pro{lim, no ne sasvim, ali jo{ uvek sveìm i upe~atqivim,
pa nastavqa:
"Tako i{lo zadugo zemana,
Dok nabuja zemqa Srbinova
Od mrtvijeh srpskijeh tjelesa,
I od krvi srpskih mu~enika,
Ka tijesto od jakoga kvasca.
Tad an|eli Bo`ji zaplakali,
A Srbi se Bogu obratili,
Jedinome svome prijatequ,
Jedinome svome spasitequ,
Vi{wem Bogu i Svetome Savi".
Obratimo se i mi, bra}o i sestre, danas i od danas, Svetom Savi. Ne farisejski,
ve} iskrenim srcem i nepokolebivom verom, da }e nas molitve wegove ~uvati od
svakoga zla, a blagoslov wegov uvek pratiti na putu dobra. Verujmo i ne sumwajmo,
nemamo razloga za to. Mnogim svetskim mo}nicima i velika{ima danas se ni ime ne
pomiwe, a Sveti Sava ìvi ve} 800 godina i slavi se danas, mo`da vi{e nego ikad
ranije. Slavi se i slavi}e se u vekove vekova. Slavi}e se, jer je slava wegova
besmrtna. Jer je i Tvorac i proslaviteq wegov besmrtan i ve~an, a to je Hristos
Gospod Svedrìteq. Zato sledimo put pravoslavni, sledimo put svetosavski. Hodimo
stazama Svetog Save i zapevajmo sa pesnikom:
"Blago majci koja Savu rodi
I Srbima dok ih Savo vodi".
AMIN.
Jeromonah Timotej Studeni~ki
O HRANI
Nije svejedno jesti obrok svoj s blagoslovom i jesti ga bez blagoslova. Svaki
obrok je trpeza Bo`ja, koju je sam Bog postavio za nas. Zato treba Bogu, kao
doma}inu, blagodariti i Wegov blagoslov prositi. Blagosloveno jelo je i sla|e i sitije;
dok je neblagosloveno i neslatko i nesito i - nezdravo. Jednom car Teodosije Mla|i
iza{ao u {etwu u okolinu Carigrada, pa vide}i kolibu nekog monaha svrati u wu. Upita
starac cara, da li èli {to jesti? "Ho}u", odgovori car. Starac iznese pred cara hleba,
zejtina, soli i vode. Car jeo i pio, pa upitao monaha: "Zna{ li ti ko sam ja?" "Bog tebe
zna!" odgovori monah. "Ja sam car Teodosije". Monah se pokloni caru }utke. Rekne
mu car: "Ja sam car i od cara ro|en, no veruj mi nikad u ìvotu nisam jeo tako slatko
kao danas u tebe". "A zna{ li ti zbog ~ega?" upita starac. "Zbog toga, produì on, {to
mi monasi svagda s molitvom i blagoslovom pripremamo hranu, otuda i huda hrana u
nas se obra}a u slatku, u vas pak pripremaju hranu s mnogo truda, no blagoslov ne
traè (od Boga), otuda i ukusna hrana biva neukusnom".
Sv.
Ep. Nikolaj
UGASIO SE PALE]I KANDILO SVETOM SAVI

U pro{lom broju "Pravoslavnog Puta", zapo~eli smo sa kazivawem ìtija oca
Georgija Vitkovi}a, na{eg srbskog pustiwaka na Svetoj Gori - iz pera drugog
svetogorca, poznatog Hilandarskog starca oca Mitrofana. Za one ~itaoce koji nisu
imali prilike da nabave i pro~itaju prethodni broj na{eg listi}a napravi}emo ovaj
kratki uvod.
Branko Vitkovi}, potowi monah Georgije se po zavr{etku drugog svetskog rata
obreo u Nema~koj, u emigraciji. @iveo je pod krovom jedne velike zgrade u
izbegli~kom logoru, studirao elektrotehniku i dolazio u srbsku crkvu u Bogenhauzen
kraj Minhena. Kada je do{ao u dodir sa u~ewem svetih otaca i sam je "ukqu~en u
strujno kolo" odmah zasvetleo. Napu{ta studije elektrotehnike (mada je stigao blizu
kraja) i odlazi u Pariz na Teolo{ki institut "Svetog Sergija". Ni tu ne ostaje dugo ve}
preko Svete Zemqe stiè do Svete Gore i Hilandara savla|uju}i uz Bo`ju pomo},
mnogobrojne prepreke na tome putu. Tih 50-tih godina, u Hilandaru je do~ekan kao
"prva lasta posle duge i hladne zime". Duhovni ìvot je "avantura" svoje vrste. Za
prirode kakva je bila oca Georgija on se postavqao u dve krajnosti: ili sve dobiti, ili
sve izgubiti.
Posle osam meseci poslu{awa u Hilandaru izjavi Upravi manastira da ga
neodoqivo privla~i pustiwa i zamoli za opro{taj i blagoslov na svom daqem putu.
U starcu Josifu na Novom Skitu nalazi svog duhovnog oca. [est meseci je
proveo uz tog velikog starca trude}i se da savlada neprestanu molitvu, Isusovu
molitvu koja je "najkra}i put" ka Gospodu ali i najteì i najopasniji. Sa po~etnim
plodovima ove molitve dobija blagoslov da se usami na Starom Rusiku, u istoj kuli
gde je Sveti Sava primio mona{ki postrig.
+ + +
Pustiwa je veliko popri{te borbe. Kad u woj ima vi{e ìteqa, onda se priroda
~ovekova nekako lak{e uspokoji. Ali na Starom Rusiku nikoga nije bilo pored oca
Georgija. Samo samstvovawe u onom predelu predstavqalo je ve} jedan veliki
podvig. Ali prirodna hrabrost oca Georgija, wegova fizi~ka snaga, jaka vera i budna
svest da je po{ao stopama svetog Save, - u~inili su te godine wegovog
pustinoìteqstva na Starom Rusiku velikim i plodnim i za wega i za mnoge druge.
Wegova dnevna hrana su bile samo nakva{ene suharke (osu{eni hleb). Jedino
subotom je kuvao za dva dana divqe trave sa zejtinom. U ruci je neprestano drào
brojanicu sa 300 ~vorova. Dvadeset takvih je trebalo u toku dana provu}i izme|u
palca i kaìprsta, i kod svakog ~vora izgovoriti Isusovu molitvu, uskla|uju}i wene re~i
sa ritmom disawa. Za te re~i je trebalo povezati sam um, i isti sa wima i disawem
svoditi u srce, da bi se tu um sabrao i oslobodio lutaju}ih misli koje dovode isku{ewa
i rasejavaju duh. (Ovu molitvenu tehniku svetogorske mistike danas podraàvaju na
hiqade zainteresovanih Evropqana, dok je u na{em pravoslavnom svetu ona
zaboravqena). Uz to je ~inio i 500 dnevnih metanija sa dodirivawem poda ~elom.
Nema sigurno ni jednog zanimawa na ovom svetu, koje bi se po naporu i zamoru
moglo da meri sa ovim pustiwskim. Ali i to nije bilo sve. To je norma koju pustiwak ne
sme da podbaci. Tek ono {to je preko toga, to je ocu Georgiju ~inilo radost, time je on
hteo da posvedo~i svoju qubav prema Gospodu, i to je trebalo da bude u kona~nom
sumirawu wegovo mu~eni{tvo poput wegovog za{titnika svetog Georgija. Tako je
na{ pustiwak ìveo vi{e od dve godine pre na{eg susreta u Kareji. Zato je meni u
prvom trenutku bilo te{ko da ga prepoznam. Umesto nekada{weg kr{nog
Hercegovca, preda mnom je stajala jedna prilika sredwovekovnih asketa, kakve se
danas jo{ na freskama na{ih svetogorskih hramova daju videti.
Askeza sama za sebe nije bila ciq oca Georgija. Ali on je znao da bez we kao
takve ne moè svoj veliki ciq da postigne. Zato je on uz date forme i norme u
pustiwskom tipiku, dodavao neprestano nove `rtve. On taj tipik nije izvodio formalno:
da ima na broju dnevne metanije i izvu~ene brojanice. On je sa velikim usr|em
gledao na kvalitet svoga podviga. Mnogo sam puta bio svedok toga i divio se u sebi.
I bolesti su za wega predstavqale deo askeze - duhovnog ve`bawa. Godinama
je muku mu~io od zau{waka i vrat mu je bivao danima nadut kao deblo drveta. On je
to uzimao kao dodatak uz svoje pustiwsko pravilo, i ostavqao Presvetoj Bogorodici,
~ije je ime svakoga ~asa jezikom Crkve hvalio, da Ona tu bolest zaustavi kad bude
vreme. Tako su vremenom i drugi fizi~ki neduzi i nevoqe dolazili i prolazili. Nije ga to
mnogo zanimalo. On je imao da ide napred, da stigne gde je po{ao. Sve {to mu se
negativno de{avalo on je primao kao zavist |avola, i poja~avaju}i kroz to svoj podvig,
ostavqao je da Gospod i ostali pomaga~i na wegovom putu spasewa u~ine svoje kad
i koliko treba.
On je neobi~no voleo prirodu, ali kad je bio u svojoj "bazi" dan je uvek
provodio u zatvorenom prostoru svoje male kelije. I to je bilo u stilu wegove askeze. A
u no}ima je bdio obavezno napoqu makar bilo i vrlo hladno. Wih je voleo zbog
misti~ne atmosfere, radi molitvene nu`de koju je svet ba{ u tim ~asovima imao, i da
bi se "poko{kao" sa |avolom koji za oca Georgija nije bio ni pretpostavka ni utvara,
ve} su{ta realnost sa kojom se on nosio do znoja i bola.
Kroz sve {to je radio ili nije radio, postojala je jedna odre|ena linija. Za deset
godina mojih susreta sa wim, on se uvek izrazito pustiwski nosio. Bilo kakvu rasu ili
podrasnik ili obu}u da je dobijao, on je sve to dovodio na svoj ustanovqeni fazon.
Wegova je priroda bila obdarena estetikom. Umeo je izvanredno da kaligrafi{e i
dekori{e, i ostavio je na vi{e mesta po Svetoj Gori takve svoje radove. Ali na Starom
Rusiku on je u zgradi koja mu je stajala na raspoloèwu, koristio najmawu prostoriju,
sa jednim prozorom zastrtim izve{talom zavesom. Levo i desno pored zida leàle su
jedna na drugoj naslagane kwige, a u sredini asura na kojoj je i leào, i sedeo, i svoje
metanije ~inio. Ni~ega tu vi{e nije bilo.
Novac niti je prezirao, niti je èleo da ga ima. Koliko mu je trebalo on je umeo
da zaradi prave}i metle od susure, ili prepisuju}i kaligrafski tekstove za neki
manastir. A u izuzetnim potrebama dolazilo je uvek sa neke strane. Jednom je imao
nu`du i uzajmio na jednom mestu potrebnu sumu. Rekao je da }e do konca godine da
vrati. Krajem decembra je oti{ao na Karejsku po{tu kud je po koji put u godini
navra}ao. Jedan wegov drug sa studija u Parizu poslao mu je iz Amerike jednu sumu,
a on je himnama slavio Presvetu Bogorodicu {to se postarala da on svoju re~ odrì i
dug na vreme vrati. A jednom je imao u planu da opravi jednu pe}inicu na jugu Atona
gde je za neko vreme mislio da boravi. To sazna jedna blago~estiva osoba iz Soluna i
po{aqe mu 1000 drahmi pomo}i kao prvu ratu. Bez ustezawa je primio radi koristi
darodavca, ali je poru~io da mu vi{e ne {aqe. On nije bio sasvim siguran da li se
Bogorodica (Igumanija Svete Gore) slaè sa wegovim prelaskom tamo. Kad smo se
posle godinu dana ponovo sreli, on mi je istu onu hiqadu dao da vratim, jer nije mogla
da bude upotrebqena za odre|enu svrhu, po{to plan wegove selidbe nije bio odobren.
(Darodavac je bio àlostan s jedne strane, ali pun uzvi{enog utiska s druge.)
Za vreme moga dvogodi{weg boravka na "Atoniadi", doìveo sam oca
Georgija kao asketu sa mnogo strana. Sve mi je na wemu imponovalo. Ose}ao sam
radost jednog slaba~kog deteta koje se ponosi {to mu je odrasli brat u svemu
nenadma{an. Ali od svega {to je oca Georgija karakterisalo, na mene je najve}i
utisak ~inila wegova radost. I one dve godine, i svih godina do pre par meseci kad
sam ga posledwi put video, iz wega je izbijalo ono radosno ushi}ewe, samo wemu
svojstveno. I to uvek: i kad je bivao u blagodatnom stawu, i u stawu suhote, - stawa
koja pustiwa~ki ìvot naizmeni~no prate.
Jednom mi je bilo vrlo ào kad mi je na impozantan pustiwa~ki na~in otkazao
da preno}i u na{em manastirskom konaku na Kareji, gde ima toliko soba za dolaznike
i prolaznike, ve} je oti{ao u jednu {upu ukraj dvori{ta, gde je i dotad kad ga je put
navra}ao ostajao na kona~i{tu. Posle duèg razgovora nave~e oti{li smo na
otpo~inak. U osvit dana iza|oh na dvori{te. Ono je kao visoki balkon Kareje. Nema
lep{eg pogleda na Aton i talasaste padine do wegovog vrha pro{arane kelijama i
kubetima crkvica, kao {to je to sa ovog na{eg konaka. Jedan takav pogled na samom
osvitku dana najboqi je uvod u jutarwu molitvu.
U trenutku kad je moj pogled kretao tamo, na vidiku mi se ukazao otac
Georgije ra{irenih i podignutih ruku, i svetlim glasom me pozdravi: - "Hristos
voskrese, o~e moj Mitrofane!" Pun unutra{we radosti koja se izlivala preko zastalog
osmeha na wegovom ozarenom licu pri|e mi, dok sam ja stajao bespomo}an. Kako da
mu otpozdravim kad danas nije ni Uskrs ni nedeqa. - Mi smo deca Vaskrsewa, uzviknu
on. Nama monasima bez Uskr{we radosti nije mogu}e ni ìveti ni spasti se, zato kaì
slobodno - vaistinu voskrese! I ja stidqivo za wim ponovih te re~i. - Nikad mi puno}a
qudskog ìvota nije bila tako o~igledna kao u tom trenutku, a na{ velelepni trospratni
konak nije tog ~asa stizao ni do praga one uboge zgradice u kojoj je otac Georgije
probdio ~asove protekle no}i.
Iz te i takve wegove duhovne radosti proisticao je pokoji put i vrlo prikladan i
nazidateqni humor. Taj se humor odnosio uvek na wegove borbe sa ku{a~em |
avolom. U tim slu~ajevima je otac Georgije prevazilazio daleko gluma~ku ve{tinu.
Wegova dikcija i gestikulacija su bile tako sna`ne, da su wegovi sagovornici morali i
da se nasmeju, i da se dive, i da se zamisle. On je protiv |avola bio uvek zapeta
pu{ka. Imao je s wim veliko iskustvo. Reagirao je nenadma{no, ~esto samo po
rutiniranom instinktu. Popu{tao mu nije nikad. Ako bi isku{ewe do{lo kroz qude, otac
Georgije bi, kao sa onim carinikom koji je na nedoli~an na~in hteo da mu oduzme
Sveto Pismo, koje je on uvek uza se nosio, i{ao do Guvernera Svete Gore da tu stvar
postavi na svoje mesto. Ako bi ga nenavisnik hteo da uznemiri kroz ìvotiwe na javi ili
utvari, otac Georgije bi namah preduzeo odgovaraju}e korake, kao onda sa velikom
zmijom koja mu se ispre~ila na put kad je do{ao u blizinu Hilandara na keliju Svete
Trojice. Ne traè}i u onom trenutku ni drvo ni kamen, on je prizvao Svetog Georgija,
sko~io na wu i brzim pokretima nogu razmrskao joj glavu. A na Starom Rusiku je
jednog velikog poskoka jurio sve dok ovaj nije pobegao na drvo. Na no}ne utvare
bacao je oru`je vere navode}i odgovaraju}e stihove iz Svetog Pisma i pokazuju}i
hladnu prisebnost. Satanske ozlede pri otpo~inku suzbijao je neprekidnom molitvom
srca i prozra~nim snom. A misaonu borbu, stalnu i najteù, ignorisao je neprestanom
zaposleno{}u uma u molitvi, u budnom ~itawu i ìvom razgovoru. Bio je opitan u
svemu tome i mnogima je sa usr|em pomagao.
Jednom sam bio sam na Karejskom konaku kad otac Georgije nai|e. Bila je kao
i uvek re~ o molitvi i iskupqivawu vremena wom. Ja mu predloìh da ostanemo
zajedno bar tri dana i da idemo obojica po wegovom pustiwa~kom tipiku, kako bih
mogao da u|em u wegovu praksu, jer, rekoh, ko zna? . . . Bilo mu je o~igledno drago,
pristao je. - Ja sam prvi dan jo{ video da ne mogu daqe, iako mi je on jedan znatan
deo tereta oduzimao. Jednostavno nije bilo ni fizi~ke ni duhovne snage u meni za
takav napor. Od toga dana wegova mi je neobi~nost bila jo{ ve}a, i moj respekt
prema wemu izrazitiji. Ali sam posle tog neposrednog suo~ewa sa wegovom
podvi`ni~kom `rtvom pomi{qao na to da wegova ìvotna staza ne}e mo}i da bude
duga. Goreo je suvi{e brzo On je i sam to znao i radovao se.
Mu~eni{tvo kao ideal on je i filosofski i prakti~no svakoga dana obdelavao.
Jedne no}i sedeli smo kod wega na klupi ispod tri duba. Objasnio mi je da to veliko
drvo koje se sastojalo iz tri jednako oblikovana stabla koja poti~u iz istog korena i
imaju jednu zajedni~ku izvanredno lepu krunu, za wega predstavqa veliku
simvoli~nu vrednost. Pokaza mi na nekoliko metara od nas jednu uzdignutu
mermernu plo~u koja svetluca{e na mese~ini, ogra|enu gvozdenim kangelom. To je
bio oltar na kojem su Turci odsekli glave trojici monaha ovog manastira i bacili ih ovde
u bunar, iz koga je potom izraslo ovo trokrako drvo. Crkva je posle tog doga|aja
sru{ena, samo je oltarsko mesto ostalo ogra|eno. ]utali smo jedno vreme, a onda o.
Georgije, u vezi svega napred re~enog, otpo~e da govori o Svetoj Trojici i na{em
odnosu prema Woj kroz mu~eni{tvo. Ma kako da to ovde poku{am po se}awu da
reprodukujem,, ne}e ni izdaleka sli~iti onome {to sam te no}i od o. Georgija ~uo. Ali
je osnovna misao bila ta, da se Svetoj Trojici ne moè pri}i bez slobode, a sloboda se
sti~e kroz mu~eni{tvo. Radi se o slobodi ~oveka od wega samog, wegovog duha od
svih zemaqskih primesa u wemu i oko wega, i slobode svakog stremqewa od svega
ne~istog u wemu. A to posti}i pretpostavqa svakodnevno mu~eni{tvo, pre svega i
iznad svega mu~eni{tvo, ali radosno mu~eni{tvo. Mu~eni{tvo je bila pasija o.
Georgija, zato ga je on izabrao kao glavni put u wegovom proslavqawu svoga
Gospoda. Kad mi je pre neki dan o. Visarion, mla|i jeromonah Pantelejmonski, koji je
opojao i sahranio oca Georgija, dao Sveto Pismo koje mu je na{ao u podrasniku,
video sam u wemu mnoga mesta gde se pomiwe mu~eni{tvo kako su podvu~ena, i
nekoliko listi}a odnekud uzetih gde je re~ o mu~eni{tvu. Ali sam bio iznena|en i
uzbu|en, kad sam u toj istoj svetoj kwizi na{ao i sliku vo`da Kara|or|a! Ni krajwe
odricawe sveta i svega u svetu, oca Georgija nije ni malo sputavalo da ostane
izuzetan patriota. O tome bi se dalo napisati ~itavo poglavqe. Ali da ovu sliku stavi
ovde, pre je, verujem, doprineo wegov pijetet prema mu~eni{tvu tog velikog vo`da,
nego i sam nacionalizam. . .
Blaènopo~iv{i starac
Mitrofan Hilandarac
STRADAWE SVETOG NOVOMUÊNIKA AHMEDA
Ahmed ìvqa{e u Carigradu. On ima|a{e robiwu Ruskiwu. Po wegovoj dozvoli
ova wegova robiwa kao hri{}anka odlaà{e o praznicima u crkvu. Kad se vra}ala iz
crkve Ahmed je ose}ao neiskazano divan miris koji se lio iz we. I on je upita, {ta ona
u crkvi jede, te tako miri{e? Ona mu odgovori da jede naforu i pije svetu vodicu,
agiazmu. Ahmed tada prizva jednog sve{tenika Velike Crkve i zamoli ga da mu
obezbedi jedno mesto u crkvi gde bi stajao za vreme slu`be kada Patrijarh bude sluìo
o prazniku, i da ga izvesti o tome. Sve{tenik postupi po Ahmedovoj molbi. Odre|enog
dana Ahmed ode u crkvu. I kada u toku svete liturgije Patrijarh blagosiqa{e narod,
Ahmed vide gde iz trosve}waka i Patrijarhovih prstiju izbijaju zraci i padaju na glave
svih prisutnih hri{}ana, samo ne padaju na wegovu, Ahmedovu glavu.
Videv{i ovo ~udo, Ahmed posle svete liturgije pozva sve{tenika i odmah primi
sveto kr{tewe. Krstiv{i se Ahmed ostade potajni hri{}anin. No jednom se na jednome
skupu uglednih qudi raspravqa{e pitawe o tome, ko je najve}i, i {ta je najve}e u
10
ovome svetu. I kad upita{e Ahmeda {ta on o tome misli, Ahmed {to je mogao
grom~e izjavi: "Najve}e od svega u svetu jeste vera hri{}anska". I onda Ahmed
neustra{ivo objavi da je hri{}anin, i izloì glavne istine hri{}anskog domostroja
spasewa ~oveka i sveta, izvr{enog Bogo~ovekom Hristom. Zbog toga Ahmedu bi
odse~ena glava. I tako on mu~eni~ki postrada za Gospoda Hrista, i ste~e sebi venac
mu~eni{tva.
Sveti Ahmed postrada u Carigradu 3. maja 1682. godine.
Iz @itija Svetih
za maj
WEGOVO PREOSVE[TENSTVO,
EPISKOP HVOSTANSKI,
GOSPODIN ATANASIJE (RAKITA)
Nedavno ste, govore}i o odnosu crkve i dràve u novoj Srbiji rekli, da je crkva
u ovom novom vremenu ,novoj Srbiji dobila i ve}u mogu}nost ispuwavawa svoje
funkcije.Na koje funkcije se ovo prevashodno odnosi?
Po{to se nalazimo u vremenu mamurluka posle duge opijenosti raznim
bezumnim smutnim ideologijama, nismo dovoqno ni svesni u kakvom smo duhovnom
stawu, ali ne samo duhovnom ve} odbrambenom, nacionalnom prosvetnom ... Bilo je
to vreme dru{tvene dekadencije i op{teg rasula ~emu je dokaz ~ak i gubqewe
na{ih nacionalnih teritorija. To vreme je odvojilo nas od nas samih. Sama re~ "novo
vreme ni{ta ne obe}ava. Promene koje su se dogodile govore o otvarawu mnogih
mogu}nosti za slobodno delovawe ne samo crkve ve} i drugih ~inilaca i faktora.
Skoro da se nalazimo u situaciji u kojoj se nalazila Gr~ko - Rimska civilizacija u
drugom veku. Uspeli smo i posle toliko godina Hri{}anstva , koje je pozitivno
oblikovalo srpsku du{u, da se opet degradiramo i budemo kao qudi iz tih starih
vremena,a razlika je u tome {to ta paganska stihija naroda nije bila proèta
dugogodi{wim
pravoslavnim
iskustvom,
blagorodnom
naukom
jevan|eqa
Hristovog.Sama otu|enost od Boga povla~i neki divqi stil ìvota, neobra|eni na~in
ìvota.To su rezultati vaspitavawa u komunizmu gde imamo ìvot bez qubavi-razvodi,
samoìvosti, ubistva, grabqivosti, zato smo i ostavili slavu. Zadatak crkve je da
poku{a ,a sada za to ima i vi{e mogu}nosti, da propoveda vrednosti koje nas vezuju
za stablo od koga smo bili otrgnuti - Svetosavsko stablo.
Da li }e period od pedeset godina mo}i lako da se isceli?
Vrlo lako, vrlo lako. Ne smemo zaboraviti da crkva srpska ima prava u okviru
svoje nacije. Ona je formirala svoju naciju, pre svega duhovno, i vodila je kroz vekove.
Kada je crkva bila suzbijana i kada je wena mo} slabila nacija se raspadala a kada je
wena mo} ja~ala nacija je okupqana i osnaìvana nalazila svoje mesto pod suncem.
Crkvu treba uvesti u vrti}e, prosvetu,dopustiti da propoveda. Ipak treba znati da je
crkva bila pod stegama i ne moèmo sad odjednom da je aktiviramo u potpunosti, jer
i crkvi je potrebno da ja~a da bi iz godine u godinu mogla boqe da ispuwava svoju
funkciju.
[ta je sa pitawem slobode odlu~ivawa i da li }e dete morati da ide na veronauku ako
roditeq ne èli?
Oni koji se pla{e veronauke jer misle da }e wihova ideologija biti ugroèna ti i
poteù to pitawe. Oni koji su u du{i ostali komunisti. E, sada oni koji su znali za
ugwetavawe slobode drugih kaù da deca treba da imaju slobodu odnosno nemaju
veronauku. Ja bih im odgovorio ovako-Ako su oni dozvolili da sami stvore dekadentne
li~nosti od sebe, nemaju pravo da prave dekadentne li~nosti od svoje dece. Dete
treba pou~avati svemu kako ih u~imo da jedu, kasnije fizici, hemiji isto tako i veri.
Hristos je pre svega istorijska li~nost tu su istorijske ~iwenice. Wegova nauka je
oblikovala dru{tvo, ìvot qudi, kulturu i ostalo sve iz ìvota.
11
Mislite li da za veronauku ima dovoqno stru~nog kadra i po Vama da li je

veronauka u 21-om veku prihvatqiva "~oveku interneta?
Da, to je pravo pitawe. Mislim da crkva ima dovoqno kadra, ipak potrebno je
da se sedne i napravi strategija veronau~nog rada. Ne bi bilo dobro to prepustiti
stihiji. Treba razumno pogledati koji je potencijal, prosvetni potencijal u crkvi. Ja bih u
veronauku ukqu~io i druge nastavnike koji su ~lanovi crkve i imaju veliko iskustvo u
veri a pre svega poseduju iskustvo predava~a. Naravno, u tom slu~aju bi trebalo da
se odrè pripremni i orijentacijski seminari. Po{to je u svakoj eparhiji glavni
rukovodilac veronauke Episkop to nikako ne}e mo}i da se otme haosu.
[to se ti~e drugog dela pitawa, veronauka zaista mora da ispuwava dve funkcije:
- da informi{e ~iwenicama iz pravoslavne vere i kako je na tim ~iwenicama
ìvqeno u sopstvenoj istoriji
- drugi deo je da stvara ~estite li~nosti korisne za na{u otaxbinu, na koje se
ona moè osloniti. Zatim kroz veronauku obnoviti porodicu koja je u rasulu da bi se i
biolo{ki oporavio na{ narod a onda i da se produhovi. Kako ve} re~e Vladika Nikolaj:
- Da se Srbi umnoè, oboè i sloè - tako }emo ìveti u harmoniji a to i jeste ciq.
Internet je ne{to ~ime se sluìmo a ne ~emu robujemo. Moramo imati kontakt sa
qudima jer treba da ih dovedemo u crkvu gde je i op{tewe sa ìvim Hristom. Ako
izgubimo tu zajednicu ìvih onda veronauka nije postigla svoj ciq
ôvek je, kako re~e Aristotel, politi~ko bi}e, analogno tome je i da su sve{tena lica
~lanovi dru{tva. Mislite li da treba ili ne treba da se bave politikom?
To je pitawe na koje ne moète odgovoriti u svakom vremenu na isti na~in. Mi
Srbi to prili~no dobro znamo iz na{eg istorijskog iskustva. Mislim da sve{tenici treba
da se bave svojim poslom koji nije politi~ki nego je duhovni rad, a taj duhovni rad je
po jevan|equ daleko, daleko uzvi{eniji od politi~koga. Ja ne vidim razloga za{to bi
neko poku{avao da sebe pokaè u politi~koj sferi ako je sve{tenik.
Vidite kada dolazi do brkawa ovih dveju sfera politi~ke i duhovne-samo u
stawu poreme}enosti dru{tva. Tada se sve{tenici me{aju u politiku a politi~ari u
Crkvu. U vreme komunizma politi~ari su se me{ali u Crkvu odnosno nametnuli su se
Crkvi. U pravom smislu gazili su Crkvu pod pete.Bilo je to kada je i komandir milicije u
najzaba~enijem selu igrao ulogu borca nad sve{tenikom. Mogao je u svakom
trenutku da ga privede, bez razloga zapreti ili zapla{i. To je najgrubqe me{awe
politike u Crkvu,brutalno me{awe. Me|utim, moramo tu ne{to vi{e objasniti.Na{i
Episkopi, sve{tenici, sve{tena lica nisu imali tendenciju da se me{aju u politi~ke
poslove. Ali po{to je na{a Crkva narodna, doga|alo se, i to vrlo ~esto da su
sve{tenici preuzimali dobrovoqno funkcije koje zaista prevazilaze wihove obaveze.
Postajali su vo|e naroda. To nije negativno jer se ne ti~e politike, to je pozitivno. Radili
su to radi spasewa svoga naroda. Sve{tenik i Crkva du`ni su da u svakom pogledu
u~estvuju u ìvotu naroda. Pastiri ne mogu biti nezainteresovani za svoju pastvu. Oni
treba da posete bolesne, qude u zatvoru, a u vremenima ropstva postajali su narodne
vo|e.
[ta mislite o odvajawu Crne Gore od Srbije?
U Crnoj Gori narod zaista prolazi kroz velika isku{ewa. Re~ je o wenoj
duhovnoj golgoti u pravom smislu. Treba im pomo}i kolko se moè, a li~no se nadam
da }e ti Latina{i (upravo nas oni i podse}aju - da moramo ~vrsto da se drìmo svoga
korena i identiteta i od wih ne odvajamo) upravo glavno oru`je tih latina{a je
gledawe u budu}nost. Pazite oni su "qudi kompjutera. To svo|ewe na stvar~ice je
tako bedno za qudska bi}a. Mi smo bi}a duha, a pre svega ~ovek je savr{eniji od
kompjutera - ne treba robovati, ve} se sluìti onim {to si stvorio.
Nadam se da }e ta latinska struja pasti i kad se ti~e politi~ke vlasti wene ali
to }e dovesti do korenitih duhovnih promena. Mislim da }e tada ovi razbojnici koji
sebe zovu crnogorskom crkvom na taj na~in izgubiti podr{ku i onda }e tu biti kraj sa
istorijske scene.
Ve} dva milenijuma Hristos ìvi na planeti a opet ratovi?
12
Lak{e je plivati niz reku nego uz reku. Ovo upravo oslikava maticu qudske
prirode koja vu~e ~oveka da pliva niz reku i da se ne bori sa gre{nim impulsima
svoje prirode koje je dobio u praroditeqskom grehu.
Mislite li da su ratovi negde ~istili qude?
Nevoqe i ratovi ne deluju isto na qude. Na pravoslavne deluju i negativno i
pozitivno ali onaj koji je sklon pobo`nosti na wega deluje pozitivno jer jo{ vi{e navodi
na razmi{qawe o smislu ìvota a tako navodi na pokajawe.
Dok bezbo`nici, ateiste u ratu postaju gori i tek se tada vidi wihovo lice jo{ divqija
priroda.
Savle je ba{ bio primer kako se ne treba pona{ati, zar ne? On je ubijao qude
ali glas wegove savesti ga odvodi na drugi put postao je apostol Pavle. Mislite li da i
ateisti imaju savest ili ne?
Ne moè svako da bude Savle. Savle je bio poboàn samo ne na pravi na~in.
Kada je progonio Hri{}ane on je mislio upravo da Bogu uslugu ~ini, dakle potrebno je
bilo samo ne{to kod wega ispraviti a to je - da se vidi {ta je voqa Boìja, u tom
vremenu on to nije znao. Bog mu se javio zato {to zna da ga on voli i to po srcu ne po
razumu. A kad mu je Bog pokazao voqu svoju on se odmah preobratio. Zato ne moè
onaj okoreli ateista koji vr{i svoje zlo~ine u ime sebe, u ime nekog ~oveka, ili svoje
sebi~nosti - ne moè on da se poredi sa Savlom. Ovde je re~ o jednom potpuno
potonulom ~oveku,propalom. Taj ~ovek psuje Boga ne voli ga.
Upravo se pripremamo za najve}i hri{}anski praznik - Vaskrsewe Hristovo.
Mislite li da su na{i qudi svesni su{tine ovog praznika? îni se da je qudima te{ko
pribliìti pri~u o ìvotu posle smrti.
Ovo pitawe zasluùje {ire razmatrawe. Ukratko bih pozvao vernike da vi{e
prate bogoslu`bene tekstove. Oni su jo{ uvek na crkvenoslovenskom jeziku ali }e
uskoro biti prevedeni na srpski i kao takvi biti na liturgiji. Sam sadràj tekstova
mislim da najboqe obja{wava smisao praznika spasewa i u ~emu se on sastoji. A za
one koji to ne mogu pratiti preporu~io bih ~itawe kwige oca Aleksandra [memana,
prevedena na srpski jezik Veliki post jer se najkompetentnije tuma~i i veliki post i
Vaskrs.
Da li je ovaj praznik nazna~en u Starom Zavetu kojim doga|ajem?
Da, ovaj praznik ima veliku istoriju a ja bih pre podsetio da je veoma prisutan u
istoriji srpskog naroda. Tako|e bih podsetio na onu kwigu koja u svom naslovu
rezimira istoriju Srba "Golgota i Vaskrs Srbije. Vidite, mi imamo i smrt i vaskrsewe. To
su dokazi za mogu}nost vaskrsewa. Kako da ne. Ako bismo bili iskreni mogli bismo
kod svakoga naravno pravoslavnog vernika Srbina uvideti li~ni Vaskrs, pad i
ustajawe, vaskrsavawe.
[to se ti~e istorije - u Starom zavetu se radi o narodu koji je poslu{an Bogu. To
je stari Izraiq. Mi smo novi Izraiq. Dakle, poslu{ni Bogu {to i treba da budemo. Taj
stari Izraiq ìveo je me|u neznaboà~kim narodima koji wega nisu voleli pa su hteli
da ga istrebe. I sam Gospod Bog je spasao taj narod od istrebqewa. One no}i kada je
bilo planirano da taj narod bude uni{ten an|eo je poslan kao Bo`ji vesnik da narodu
prenese poruku: da prinese svaka porodica po jedno jagwe koje je simbol mira,
~istote, neza{ti}enosti. Dakle, bi}e koje moè da opstane u ovom svetu jedino
Boìjom intervencijom. Gde jagwe moè da ìvi me|u vukovima a da ga ne pojedu? I
na toj gozbi koja je za Boga a na ~ijoj je trpezi svake porodice bilo jagwe, Bog je
pogledao na svoj narod i sam ga izbavio. To jagwe i jeste Hristos - kasnije. A sve to je
bio simbol tog novog jagweta - Hrista. Hristos je do{ao kao bezazleno dete koje nema
za{titu, mi dobro znamo da je ~ak Irod pobio nekoliko hiqada dece po Vitlejemu,
Judeji da bi Hrista uni{tio i zato je sebe preporu~ivao dobrotom i qubavqu i
prihvatawem. Svi koji veruju u Wega ìve qubavqu - oru`jem koje nije ovoga sveta, a
tako Vaskrsewe je dokaz da ono {to je Boànsko pobe|uje zakone.
Sv. Ep. Nikolaj kaè: Zdrav politi~ar }e i danas uvek na}i dovoqno zdravih
elemenata u svom narodu, na kojima }e mo}i zidati jednu zdravu politiku - {ta je to
zdrava politika sa gledi{ta teologije?
13
Na{ narod je plemenit. To treba pogledati. Mi imamo taj patriotski duh i qubav
prema Hristu. A mislim da najpre treba krenuti od odnosa u porodici (qubav prema
roditeqima), zatim veronauka u {kolama, reforma {kolstva gde treba izbaciti sve ono
{to je dekadentno. Ali, svako ako bude stru~wak u svome poslu ni{ta ne}e i}i
stihijski i interes jednog ~oveka na ra~un drugih ne}e mo}i da postoji.
Crkva je u srcu onih koji veruju, a da li je i prava molitva mogu}a u ustima
onih koji nisu u crkvi?
Ovo je veoma {iroko pitawe.Da bismo se spasli moramo imati op{tewe sa
Hristom. Jer je on spasiteq,to bez sumwe, oko toga nema dileme.Mnogi su qudi
o{te}eni time {to nisu imali priliku da ~uju propoved o Hristu ili ne dovoqno da bi bili
ube|eni i prihvatili je.
Mislite li da su oni krivi zbog toga? Zar nisu svi krivi za sve?
Tu ne moèmo povu}i pravu liniju. Ima slu~ajeva da su qudi ~uli pa nisu hteli da je
prihvate ili kada su im du{e ogrubele i nisu prijem~ive. Spasiteq govori u Jevan|equ
upravo o seja~u koji je sejao na ~etri vrste tla. To je ta pri~a. Jedno isto seme, ista
nauka jevan|elska ne prima se isto kod svih qudi ili ne jednako. Tek na du{i koja je
~ista koja nije ogrubela mr`wom, zlobom, zavi{}u i drugim porocima, tu se
Spasiteqeva nauka ne prihvata. Ustvari u pitawu je srce ono je centar svega.
Me|utim u velikoj meri krivi smo i mi propovednici {to nismo dovoqno bili aktivni i
nismo dovoqno ~inili da {irimo propoved. E, zato sve{tenici treba da se bave svojim
pozivom a ne da bude ugroèna politi~ka sfera. Ne,ne,ne! Zadatak sve{tenika je da
propovedaju re~ spasewa.ôvek se spasava jedino u Hristu-ve~nim ìvotom a to je
mnogo va`nije od politike. Na kraju bih rekao da crkva ne moè da name}e svoju
nauku ona samo iznosi Hrista i svoju nauku i na~in ìvota kao najboqi put. A to nudi
upravo kako je i Hristos ponudio svetu-kao qubav koja se prihvata u slobodi.
+++
Episkop Hvostanski je titularni episkop {to zna~i da nosi naziv po episkopiji
koja danas ne postoji. Episkopija Hvostanska je postojala u istoriji i ona je iz vremena
Sv. Save. Oblast koju je pokrivala jeste na Metohiji dana{woj, sa centrom u Istoku. Ta
crkvena oblast je danas u sastavu eparhije Ra{ko-prizrenske. Za{to vikarni! Vikarni
episkop je episkop koji sluì uz nekog glavnog episkopa koji ima eparhiju. Vikarni
episkop nema svoju eparhiju, on je pomo}nik zamenik po potrebama glavnog
episkopa. Zanimqivo je re}i da Episkop Atanasije ina~e redovni Profesor Teolo{kog
fakulteta u Beogradu ima doktorsko zvawe teolo{kih nauka. Kroz wegov ìvot veliki
trag je ostavila li~nost dede Cvijana o kojoj kaè: deda Cvijan je li~nost koja je ulila
snagu u moj ìvot, srpsku energiju- hri{}ansku, drugim re~ima odredio je moj pogled
na ìvot i koga i danas kada se setim dobijam ìvotnu sigurnost i stabilnost. Dakle,
li~nost koja meni mnogo zna~i. On je bedem koji me vezuje sa epskim pesmama, sa
Nemawi}ima ujedno me brani od svih gluposti: bezumqa koje dolaze sa strane.
Razgovor vodila: Irena Sari}
PODRA@AVAWE SVETITEQIMA
Nije lako odmah podraàvati Hristu.
Podraàvaj prvo dobre qude iz tvoje okoline. To neka ti je prva stepenica.
Podraàvaj onda svete qude iz tvoga naroda. To neka ti je druga stepenica.
Pa potom podraàvaj najve}e svetiteqe Crkve. To neka ti je tre}a stepenica.
I najzad podraàvaj Hrista. To je vrh, na koji se ne ska~e jednim skokom sa
dna.
Trudi se neprestano oko svoje du{e kao oko najplodnijega vrta, koji ba{ zato
{to je najplodniji najlak{e zaraste u korov.
Svi tvoji trudovi, spoqa{wi i unutra{wi, neka su nameweni du{i. Jer to je jedino
{to moè{ spasti od potopa smrti.
14
No ne o~ekuj, da }e{ ubeliti svoju du{u bez dugog i trudnog metoda, kojim se
qudske du{e bele, prema razra|enoj i uspe{noj praksi Crkve.
Naravno, sav tvoj trud moè ostati uzaludan bez ìvotvorne blagodati Bo`je.
Upravo, blagodat je u ~i{}ewu du{e ono {to je voda u prawu platna. Praqa se trudi
rukama, prakqa~ama, stenama i sapunom, no ustvari voda beli. Tako je i s tobom:
tebi pripadaju: post, molitva, bdewe, razmi{qawe, pokajawe i dobra dela, no blagodat
je Bo`ja voda, {to omiva, ~isti i beli.
Zato prorok i moli Boga: Pomiluj me, Boè, po velikoj milosti Tvojoj ... omij me i
posta}u beqi od snega (Ps. 50).
SVETI JOVAN
PODVI@NIK IZ WAMCA
U ~udesnom manastiru Svetog Georgija Hozevita, pored mo{tiju ovog
ugodnika Boìjeg, nalaze se i druge, ali pa`wu pleni potpuno, celo, netqeno telo
Svetog Jovana, rodom Rumuna, a podvi`nika iz manastira Wamc. Wegove mo{ti su
postavqene u stakleni kivot, i moè se videti svaki detaq, jer je telo skoro u
potpunosti sa~uvano, trepavice, brada, vene i tetive po rukama i nogama... Naime,
1924. godine, godinu dana pre progla{ewa Rumunske pravoslavne patrijar{ije,
Rumuni su prihvatili takozvani novi kalendar, odbaciv{i julijanski, drevni kalendar, po
kome su se svi doga|aji od ro|ewa Bogomladenca verno beleìli.
Ovaj strogi podvi`nik je, kao i mnogi rumunski kalu|eri, napustio otaxbinu i
krenuo put Svete gore i Svete Zemqe. Bio je vrlo strog i nije imao kontakte sa
nepravoslavnima, upokojio se vrlo mlad sa ~etrdesetak godina ìvota. Nakon 27
godina, telo su mu slu~ajno prona{li u obli`woj manastirskoj keliji, pe}ini, jevrejski
vojnici prilikom jedne vojne ve`be. Na wemu je i danas mantija u kojoj se podvizavao,
kao i cipele.
Jednom prilikom, kada mo{ti nisu oka|ene zbog ùrbe jednog monaha, Sveti
se javio igumanu i upitao ga: "Za{to nas niste kadili?"
Kada jedna èna, toboè iz velike revnosti prema pravoslavnoj veri, zamoli da
podignu staklo da bi mo{ti celivala, ona otkinu jednu dlaku sa brade Svetog, a Svetac
obavesti bratiju da ènu prona|u i dlaku vrate, {to èna i u~ini.
Jedan Rumun krenu u Svetu Zemqu, sa namerom da noèm odse~e deo
mo{tiju i da, navodno iz patriotskih razloga, vrati bar deli} Svetog tela Jovanovog u
otaxbinu. îm je ~asnim mo{tima pri{ao, uko~io se u mestu, i nije mogao da se
pokrene, sve dok se nije molitveno obratio Svetom Jovanu i pokajao za u~iweno delo.
Iz kwige
"Istina o Svetoj Zemqi - pravoslavni Jerusalim"
Haxi Dragan
B. Popovi}
Saborna crkva Hristovog Groba u Jerusalimu

Grob Gospodwi
Mnogo je na svetu onih koji od qudi prvo ne{to o~ekuju, da bi im posle ne{to
dali, ali je samo Jedan koji prvo daje pa tek onda od qudi o~ekuje. Samo je On mogao
zbog prevelike qubavi prema ~oveku, kao Sin Boìji da uzme na sebe istinito telo i
postane Sin ~ove~iji, postane Onaj koga }e nazivati Spasiteqem.
Gospod je za tri ipo godine u~iteqskog delawa oko sebe okupio sledbenike,
bra}u, koji su se nakon hap{ewa Hristovog razbeàli i tako nama pokazali da oni od
po~etka nisu bili sveti, bezgre{ni, nego, kako vidimo, vrlo neodlu~ni i pla{qivi. No
15
kasnije su pokazali da se svetost zadobija podvigom krstono{ewa, i nikako vra}awem

na prethodne slabosti. O opasnosti u Getsimanskom vrtu na Veliki ~etvrtak govori
Evan|elist Marko (14, 51-52).
Gospod je osu|en i razapet na krst. Na Golgoti, i u sinedrionu muk. Hristoubice
ne trijumfuju, a postigli su èqeni ciq. Iz stawa razgoropa|enosti narod stupa u stawe
nemo. Bije se u prsa. "Zaista ovo be{e Sin Boìji" izjavquje rimski kapetan. Gospoda
Hrista - Nikodim i Josif skidaju sa krsta, pomazuju i polaù u Grob.
Sada{wi izgled Kuvuklije (paraklis, kapela), odnosno Hristovog Groba je iz 19.
veka. Iznad samog ulaza nalazi se 40 kandila, a crkva se sastoji iz dve prostorije,
paraklisa An|ela i samog Groba. Paraklis An|ela je dimenzija 3,5 x 3,5 metra, i u
wemu se nalazio kamen (Jevrejski Golal) koji je bio navaqen na Grob, na kojem je
sedeo An|eo blagovestiv{i ènama mironosicama - da ne traè @ivog me|u mrtvima
(Mt. 28, 5-6; Lk. 24, 5). Jedan deo Golala umetnut je u plo~u âsne trpeze sa
mermernim postoqem gde se sluì Sveta liturgija u Grobu, i nalazi se ta~no na sredini
paraklisa An|ela.
Cela Kuvuklija je duga~ka 8,30, {iroka 5,90 i isto toliko metara visoka. Ovde
se dogodilo Vaskrsewe Gospodwe, centralna ta~ka Hri{}anske vere. Apostol Pavle
veli: "A ako Hristos nije ustao, onda je prazna propoved na{a, pa prazna i vera na{a".
Ulaz u Hristov Grob je visine 1,33 metra, dok je Grob u koji je telo Gospodwe bilo
poloèno uzdignut od poda {ezdesetak santimetara, duga~ak 2,02 metra, a {irok 93
santimetra. U prostoriji Groba su tri ikone Hristovog Vaskrsewa, mno{tvo prisluènih
kandila, i pokretna ikona Bogorodice (koja moè da se od{krine), iza koje se nalazi
autenti~na stena Groba, Gareb. Iza Hristovog Svetog ìvonosnog Groba u
neposrednoj blizini nalazi se grob Josifa iz Arimateje, koji od Pilata ima{e hrabrosti da
zatraì telo Gospodwe sa krsta. Kuvuklija je ujedno i eparhija, najmawa na svetu ali
najzna~ajnija. Episkop ove eparhije je Gospodin Danilo, a sa wim ~uvari Hristovog
Groba, jeromonah Pantelejmon i monah Georgije, svi iz pravoslavne Jerusalimske
patrijar{ije.
Najpobedonosniji, vaskr{wi tropar "Hristos Vaskrse iz mrtvih, smr}u smrt
uni{ti i mrtvima u grobovima ìvot darova", poja{wava Sveti Grigorije episkop iz Nise,
ro|eni brat Svetog Vasilija Velikog, pogotovo re~i "smr}u smrt uni{ti" i upore|uje sa
ribolovom. Udica je Boànska priroda Hristova, a mamac qudska priroda Wegova.
Riba, |avo se baca na mamac, na qudsku prirodu Hristovu, pro`dire mamac. I, zaista,
Hristos kao istiniti ~ovek umire na Krstu, ali udicu kao Boànsku prirodu |avo ne moè
da proguta, ona ga probada i pobe|uje. Odnosno, smrt je do{la u dodir sa
Boànstvom, i izgubiv{i potpuno svoju silu biva pobe|ena. Sveti Jovan Damaskin u
svojoj kwizi "Ta~no izloèwe Pravoslavne vere" kli~e: "Verujmo u vaskrsewe mrtvih,
jer }e ono uistinu i biti. Ali govore}i o vaskrsewu mi mislimo na vaskrsewe tela. Jer
smrt je razdvajawe tela od besmrtne du{e, a vaskrsewe je ponovno oìvqavawe tela,
odnosno, ponovno spajawe tela sa besmrtnom du{om". Sveti vladika Nikolaj Srpski
govorio je da je Raspe}em Hristovim |avo postao dim, da je Vaskrsewem Hristovim
smrt postala magla kroz koju se mora pro}i da bi se iza{lo na sun~ano poqe
besmrtnosti. A Sveti Atanasije otac pravoslavqa klicao je: "Mi i sada umiremo, ali ne
vi{e kao osu|eni, nego kao oni koji imaju ustati. O~ekujemo op{te vaskrsewe mrtvih
koje }e u svoje vreme pokazati Bog, koji ga je izvr{io i nama darovao". Sveti blaèni
Teodorit veli: "Mi u Vaskrsewu na{eg Spasiteqa imamo zalog na{eg vaskrsewa. On je
prvi razru{io dràvu ada, dràvu smrti, a za Wim kao za po~etkom, prvinom
nesumwivo }e sledovati i sva priroda qudska". Duboko verujem da je Sveti za ovo
svoje slovo koristio re~i Svetoga pisma gde Gospod za sebe kaè - A kada ja budem
podignut sa zemqe, sve }u privu}i sebi (Jn. 12, 32).
Vaskrsli Gospod se do vaznesewa Ocu, za tih 40 dana, ukupno pojavio 11
puta, a videlo Ga je oko 600 qudi, zajedno sa Bogorodicom i u~enicima. Traìo je da
jede pe~enu ribu i med u sa}u, prolazio kroz zatvorena vrata i najedanput nestajao, i
na taj na~in pokazivao da nije duh ili utvar, ve} silu Vaskrsewa u dimenziji tela.
16
Na Hristovom @ivonosnom Grobu do danas je bilo nezbroj ~udesnih iscelewa,

ali nama vremenski najbliè dogodilo se devedesetih godina 20. veka. Naime,
pravoslavna Palestinka je donela svoje umrlo dete pred carske dveri paraklisa An|ela
dok je Liturgija bila u toku. Molila se naglas, ~as sa rukama nebu podignutim, ~as
drmusaju}i umrlo dete: "Gospode, ti si mi dao dete i opet ga sebi uzeo. Vrati mi onog
kog si mi dao, vrati mi moje dete". Ubrzo zatim dete je ustalo, vaskrslo, a zahvalna
majka suzama zablagodarila Gospodu. Bogu hvala, Liturgija se nije prekidala, a
o~evidaca je bilo preko hiqadu.
Na pono}noj, Vaskr{woj liturgiji, proskomidija se vr{i na Grobnoj plo~i
Hristovoj, a prvog dana Vaskrsa na ve~erwi iz vi{e delova Sabornog hrama Hristovog
Groba ~itaju se Evan|eqa na vi{e jezika. Odnosno, iz koliko je bilo nacija sve{tenika
koji su sluìli Vaskr{wu Liturgiju, na toliko se jezika ~itaju Evan|eqa, kao nigde u
pravoslavnom svetu.
Hristos je imao 33 godine kada je razapet. Trideset tri sata je proteklo od smrti
na krstu pa do Vaskrsewa Gospodweg. Car David iz ~ijeg je kolena Gospod po majci
ro|en, carovao je u Jerusalimu 33 godine. Trideset tri su i sve}e u snopovima
pravoslavnog patrijarha, kada mu Blagodatni ogaw sa neba Velike Subote, te iste
snopove sve}a u Grobu pali. Gospod je za~et u petak, na Veliki Petak bio razapet i
pobedio greh. Na Veliku Subotu, razru{io carstvo ada, satro silu |avolsku. A u nedequ:
Vaskrsao, stvorio svetlost, bio ro|en i krstio se na Jordanu, nisposlao od Oca Duha
Svetog na apostole pedesetog dana od Vaskrsewa, na ro|endan Crkve, pobedio smrt i
po~inuo. Zato je nedeqa Novozavetni dan odmora. Nedeqa (od slovenske re~i ne
delaj=ne radi) je ikona "osmog dana", onog nezalaznog, dana ve~nosti, dana u koji }
e Gospod Hristos do}i po drugi put ali u svoj sili i Slavi da sudi svetu.
Haxi Dragan B.
Popovi}
MAJÎNA QUBAV
Starica, kod koje sam probavio dva meseca, kad sam u Italiji bio, vrlo je lepo
pripovedala pri~e. Meni su se naro~ito dopale wene legende o postanku cve}a;
dopale su mi se wihove proste, no uistinu prave hri{}anske misli.
Evo {ta je ona pri~ala o postanku qubi~ice. Nema sumwe, rekla je ona, da su
i qubi~ice stvorene Bogom u tre}i dan stvarawa, sa ostalim biqnim carstvom, ali kod
nas ih ovde nije bilo, no su se pojavile docnije na ovaj na~in.
Jedan siroma{an mladi}, koji nije znao, ko je i otkuda je, zapadne u r|avo
dru{tvo, koje ga do tamnice a zatim i do gubili{ta dovede. U to vreme zakoni su bili
veoma strogi za razbojni{tvo na drumovima i mladi}a na smrt osude. @alosno je bilo
videti, kad su na gubili{te poveli gotovo de~aka, koji be{e veoma lep, razvijen i
bistrog pogleda. Gledaoci, a naro~ito ènskiwe, plakahu od àlosti.
I jednome grofu pade na um, da se na{ali malo. "Kome je ào ovog mladi}a,
re~e on, moè ga na gubili{tu zameniti". Neki od prisutnih odmah se ukloni{e,
ba{ kao da su ih silom na gubili{te hteli povesti, a drugi se nasmeja{e toj {ali. No,
evo, iz gomile izi|e jedna starica i re~e: "Ja ho}u da ga zamenim. Pre deset godina
nestalo mi je sina, i wemu je sad osamnaest. Drugovi s kojim je oti{ao i wega }e do
gubili{ta dovesti i radi toga da bi ga Bog sa~uvao, ja }u za wega umreti. Ali, i radi
ovog ovde ja sam gotova umreti, jer mi ga je ào kao ro|enog sina". I iza|e na
gubili{te.
Grofu be{e neugodno da svoju re~ povla~i i on zamenu primi. Mladi},
izbezumqen rado{}u, vinu se starici, no u to vreme iz nedara wegovih ispade srebrna
ikonica - medaqon. Starica vide medaqon, poblede, i ne rekav{i ni re~i, vesela po|e
gubili{tu, rekav{i tiho dve-tri re~i sve{teniku. I pade sa ramena wezina glava... Tu na
tom mestu, izrasle su kod nas prve qubi~ice.
17
Sve{tenik je posle rekao mladi}u, da je starica bila wegova majka. Ona ga je

poznala po medaqonu, koji mu je jo{ u detiwstvu o vrat obesila i zato je ona umrla
veselo za svoga sina. A on je docnije bio ~estit i po{ten ~ovek.
Tako je qubi~ica, skromni miri{qavi cveti}, izrastao iz qubavi materine prema
sinu svome koga je otkupila krvqu.
V. Bl.
MO[TI SVE[TENOMUÊNIKA FILUMENA

Arhimandrit Filumen, pravoslavni Grk, ~lan bratstva Svetog Groba Gospodweg
u Jerusalimu, bio je ~uvar hrama na mestu Jakovqevog studenca u Nablusu, na
Zapadnoj obali. To je onaj studenac na kome je Gospod razgovarao sa ènom
Samarjankom. Poboàn i ozbiqan ~ovek, revnosno je ispuwavao zakon Bo`ji. êsto su
mu pretili jevrejski fanatici, koji su traìli od wega da iz hrama ukloni krst i ikone, jer
oni ne èle da se mole u prisustvu hri{}anskih simvola, a Jakovqev izvor je, tvrdili su,
svetiwa samo wihova, po{to su oni Jakovqevi telesni potomci. Otac Filumen je to
odbio, govore}i da je taj hram vekovima pravoslavni. Zato mu je pre}eno i traèno je
od wega da odatle ode, {to je on odlu~no odbio.
Godine 1979., 16/29. novembra, fanati~ni hristomrsci su upali u manastir.
Napoqu je bio teàk pqusak i nikog u blizini. Prvim udarcem sekirom, onim
uspravnim, presekli su lobawu oca Filumena na dva dela. Drugim, vodoravnim, isekli
su ga od uva do uva: ubistvo je izvedeno tako da rana ima oblik krsta. Isekli su mu i
prste na desnoj ruci, kojom je tvorio krsno znamewe. Crkva je obesve}ena, sva
raspe}a uni{tena, sve{teni sasudi opogaweni.
Godine 1980., 16/29. novembra, patrijarh jerusalimski Diodor u pratwi
episkopa i sve{tenstva otvorio je grob oca Filumena i otkrio potpuno celo, netrule`no
telo mu~enika Hristovog. Tako je Gospod proslavio svog slugu, pokazuju}i silu
Vaskrsloga...
"PRAVOSLAVNA AMERIKA"
9/1984.
KAKO SVECI OSLOBA\AJU IZ TAMNICE?
Pre 2. svetskog rata, u doba najè{}ih progona veruju}ih u Sovjetiji, na deset
godina logora bila je osu|ena Tatjana [urakova (potowa monahiwa Magdalina,
upokojila se 1978.). Bila je to istinska slu{kiwa Bo`ja, èna velike prostosrda~nosti.
Radila je kao ~ista~ica u logorskoj bolnici. Kad god je mogla, skrivala se u neki
{umarak u okviru bolni~kog kompleksa, stavqala na gran~ice tri ikonice koje je
uspela da unese na robiju, i molila se. Bile su to ikonice Bogorodice, Svetog proroka
Ilije i Svetog Nikolaja ûdotvorca. Ona je ovako vapijala: "Majko Bo`ja, dobila sam
deset godina robije, uzmi na sebe dve i po godine od mojih deset. I ti, sveti ugodni~e
Bo`ji Ilija, ja sam tebi kao pojac sluìla, za pevnicom ~itala, uzmi i ti na sebe dve i po
moje godine. Sveti Nikolaje, i tebi sam u crkvi slu`bu pevala, uzmi i ti dve i po godine.
Tada }e mi ostati dve i po godine. A to }u izdràti. Dve i po godine }u izdràti". Molila
se ona usrdno, jednostavno, svim srcem.
U to vreme u logoru je bio poznati duhovni pisac vladika Varnava (Beqajev),
koji je nosio podvig jurodstva Hrista radi. Jednom je pri{ao Tatjani i rekao joj:
- Ko ti je dao deset godina? I ne sa~ekav{i odgovor, dodao je: "ôve~uqak! A
tamo, i pokaza prstom na nebo, tamo ti je druga~iji rok. êkaj Ilindan, to je dan tvog
oslobo|ewa."
18
I oti{ao je.
Dva meseca otad, na Ilindan, Tatjana [urakova se probudila sa ose}awem
slobode na du{i. Prosto - nije na robiji! Telom je u logoru, ali vi{e nije na robiji.
Spremila ~aj medicinskim sestrama u logorskoj bolnici, i kaè im da ga posledwi put
pije s wima, jer }e biti oslobo|ena. Ove je pitaju da li je traìla pomilovawe, a ona
kaè da nije. Tada joj sestre vele da je poludela. U tom trenu stiè ~ovek iz uprave
logora, i poru~i joj da sprema dokumenta i ide u upravu, jer je stigla odluka o
pomilovawu. I sama Tatjana je jedva poverovala. Kad je oti{la, rekli su joj da je
slobodna. Bilo je ta~no dve i po godine od wenog dolaska u logor. Ovo ~udo je
objavqeno u kwizi jeromonaha Damaskina (Orlovskog) o ruskim novomu~enicima.
Priredio i preveo:
Vladimir Dimitrijevi}
Iz kwige "ûda Bo`ja u 20. veku"
PISMO NEPOZNATOG AUTORA
U manastir Preobraèwe u Ov~aru, nedavno je stiglo jedno pismo bez potpisa.
Preobraèwski ~asni oci su izrazili èqu da to pismo objavimo.
Zbog duìne pisma, bili smo prinu|eni da ga skratimo. Nadamo se da to ne}e
uticati na poruku - na ono {to je autor hteo da kaè a {to je Preobraèwska bratija
htela da iznese na procenu ~italaca.
("Pravoslavni
Put")
Obru~ propasti sve vi{e se steè oko srpskog ~oveka. Sve mawe nas ìvih i
ro|enih ima, sve mawa su nam ogwi{ta, sve mawe livade, pa{waci, sokaci...sve
mawe pravih srpskih svatova ima, sve mawe srpske pesme, sve mawe ima ispra}aja
srpskih sinova u vojsku, sve mawe znamo ko smo i {ta smo...sve vi{e ni~u grobovi
na{ih du{a i grobovi na{ih tela ...
Sve vi{e naroda u crkvama, sve vi{e naroda pred putirom, sve vi{e nekakvih
hri{}anskih zajednica, sve vi{e mesta gde moè{ svu literaturu, sve potrebne stvari
za veru da kupi{, sve sem "diplome" ~estitog hri{}anina ... sve je poprimilo latinski
ukus, latinsku ra~unicu ... verom trgujemo i mi veruju}i kao {to nekom svojom verom
trguju neveruju}i...svega ima, samo nas sve mawe ima...
Za{to?...mala je moja du{a za takav odgovor, ali }u vam citirati Vladiku
Nikolaja..."zna{ li, dete moje, za{to pobedonosni narod trpi poraze radi svoje nesloge
i razdora, i jede hleb zagor~en suzama i pako{}u?
Zato {to pobedi krvnike oko sebe, a ne pobedi ih u sebi"...
Ovo treba da otrezni sve nas. Kako one u veri, tako i one u neveri, kako civile, tako i
sve{tenike, tako i kalu|ere ...sve {to priznaje Krst i tri prsta ...
Kasno je da se pri~a da se nije smelo, da se nije znalo...
Kako to bez straha ja~a ekumenizam, jeres, otpadni{tvo...kako smo sve vi{e u
novom svetskom poretku...zato {to se oni koji su toga radi me|u vas i do{li, oni koji
su izvodili generacije {kolovanih teologa, monaha, bogomoqaca, oni se ne boje
nikakvih intriga, oni smelo i savesno sluè svom u~itequ...sluè satani sa vi{e qubavi
i odanosti nego {to mi sluìmo Bogu ... zato im Bog dozvoli tu snagu, ja~u od na{e
snage ... oni ne znaju za strah, za intrige, oni znaju za svoj zadatak, za svoj ciq ...
~ime, ako se ne promenite, ako ih ne obelodanite, ako ih ne proterate ... ~ime }ete
se boriti protiv wih ...? ... bojim se samo praznim pri~ama ...
Nema se vi{e opravdawa za sve{teni~ke ludorije, pohlepnost i nemoral ...
Nema se vi{e vremena koje }emo potro{iti na polemisawu, na teolo{kom
izlagawu, postalo je bezukusno kriti istinu ...
19
Nema se vremena ... priznajmo da smo od vere napravili slavu, biznis, li~no
carstvo, da su oko nas lo{i u~enici, lo{i primeri ... Bog sve gleda, Bog }e ra~un pisati
...
Okupirani savremenim tempom ìvota i tehnificiranom urbanom sredinom, svi
smo izgubili neke od svojih osnovnih du`nosti, kako mi napoqu, tako i vi u
svetiwama...nekada je porodi~ni standard bio u mnogo~lanoj deci, u slo`noj porodici,
u ùqevitim rukama, u punim ambarima, u {arenim }ilimima, u rumenim k}erima i
stasitim sinovima...danas otu|ena, zava|ena i malobrojna porodica standard vidi u
bqe{tavim i moderno oblikovanim proizvodima tehnike, merilo qudske vrednosti
pokazuju debelim i skupim prstewem, masivnim lancima oko vrata, brzim autima ...
danas se di~e svojom pohlepom, svojom nemoralnom pro{lo{}u ... danas je to
wihovo vite{tvo ...
Na{i preci su vodili ra~una da svaku mrqu qudske slabosti sakriju od sveta,
sakriju od ~eqadi, pogotovo od dece ... svu svoju ume{nost su poklawali deci ...
najlep{e bajke, najlep{e pri~e, baba i deda su pri~ali svojim unucima ... deda o ratu i
srpskom juna{tvu, baba o Bogu, dobrim i zlim vilama ... otac i majka od pona{awa za
stolom do odlaska na po~inak svojim op{tim roditeqskim okom pratili su svaki pokret
svoje dece ... bila su to zaista vremena blagoslovena ... plamen du{e je bio plamen
kandila ...
Danas ... {ta to imamo danas ... savremenost pobedila izvornost ... i na ovo
nam odgovara Vladika Nikolaj ... "zna{ li dete moje, za{to izvori presu{uju, i plodovi
zemaqski nemaju vi{e one slasti koju imado{e? - Zbog greha qudskog, od koga u|e
nemo} u svu prirodu." Dokle nas je dovela savremenost, savremene porodice,
savremeni ìvoti ... dokle nas je dovela podela na bogate i siroma{ne...na mo}ne i
nemo}ne...zar to nisu "tikve koje se sa |avolom sade"... |avo i odnosi ... da li je to
bogatstvo zara|eno u sto~arstvu, vinogradarstvu, stolarstvu ... da li je to sa dede
preneto na unuka ... ili je oteto, prisvojeno, razra|eno, po najskupqem prodato, preko
no}i umnoèno ... u }upovima skriveno, u svetiwama "oplakano"... daj Boè da bude i
okajano ... ima li danas pokajnika ...?
To i takvo boga}ewe, gazdinstvo bez etikete ... to nas je dovelo do toga da
otac i majka samo brinu o trci oko zarade, o trci za standardom, za noblesom, za
li~nom zabavom, za dru{tvenim prestièm ... sada porodica ima druga~iji izgled ...
babe i dede sada smetaju, smrdi wihova bolest, wihova starost, zaostale su wihove
pri~e, deca su malobrojna ... varvarski je ra|ati i mnoìti se, to pripada pro{losti,
pripada neprosve}enosti ... i ono jedno ili dvoje dece, raste bez qubavi i nadzora
majke ... raste na spratu nekog solitera, ili u samo}i porodi~ne ku}e...svaki dan,
osam sati se majka li{ava svoga deteta ... neke jer moraju da im zarade za ìvot,
neke jer èle da budu savremene, da iskoriste svoje znawe i svoje ste~ene diplome ...
Detetu se kupe najlep{e igra~ke ... ili se ostavi sa hrpom video kaseta ... a
sada je tu i TV "Pink", stanica pogodna da zabavi usamqeno dete ... ako se za to
nema uslova, dete se ostavqa u dru{tvu svojih misli, svoje usamqenosti ...
Na{i su preci rasli u okruèwu svoje bra}e, svojih sestara, nalazili oslonac
jedni u drugima, stariji u~ili mla|e kako posko~iti, kako ute}i, kako poslu{ati, kako
prvo slovo napisati ... na{im precima su bili strani svi ekscesi, sve neuroze du{a ...
Deca na{a sa prvim koracima nose usamqenost, strah od nesigurnosti, strah
od obdani{ta, strah od patrijarhalnosti ... da strah od ~estitosti...za{to ... i na to nam
odgovara Vladika Nikolaj ..."zna{ li dete moje za{to majka hrani i ne moè da nahrani
decu svoju? - Zato {to doje}i ih ne peva im pesmu qubavi ve} pesmu mr`we prema
bli`wemu"...
Da li majke danas i doje svoju decu ... slabo i one koje bi to èlele ... kratki su
dani tog dojewa ...
Uzima nam Bog sve ono {to nam je dao ... jer re~e Vladika Nikolaj..."Od zlo~ina qudi
zbuni se priroda, i napusti red svoj" ...
Koliko je neoèwenih i neudatih ... kao da Bog ne da da se sklapaju brakovi, da
se deca ra|aju, da se razmnoàvamo... neda Bog da se jo{ ve}e zlo gomila ... vidi Bog
20
da to ro|eno nedu`no i nemo}no qudsko bi}e nema ko da vaspitava, nema ko da

podiè ... danas su deca putnici ~im navr{e 40 dana, danas deca slu{aju sve
razgovore odraslih, danas deca s pravom ostaju zbuwena pred onim {to vide u
porodici, u {koli u crkvi ... iako se generacije koje dolaze, odrastaju i u qude
stasavaju, sve mawe zbuwuju ... jer deca vi{e ne ulaze u ìvot odraslih u etapama,
uìvaju}i blagodet detiwstva, ~ari mladosti i sigurnost zrelosti ... Danas deca iz
pampers pelena direktno ulaze u svet odraslih, u sve sfere nekad tabu tema, oduzima
im se detiwstvo, jer tako imaju ve}u slobodu majka i otac ... duè mogu da budu
mladi, slobodni ... danas su deca ravnopravni drugovi svojim roditeqima ... nema
autoriteta, nema granice izme|u roditeqa i dece. Da li smo svesni posledica koje
nastaju usled takvih skokova, takvog oduzimawa detiwstva? Nismo, kako mi u ku}i,
tako ni vi u crkvi ... danas sa decom niko ne postupa sa oprezom ... pred decom se
pri~a sve i sva{ta ... deca znaju koliki je kurs marke, deca znaju kako se za~iwu,
kako se ra|aju, saznaju to pre nego {to im treba, deca znaju sve o politici,
politi~arima, plasti~nim operacijama folk peva~ica, sekta{kim ritualima, demonskim
isku{ewima, sve{teni~kim tarifama...sve ono {to {teti wihovom uzrastu, wihovom
razvoju, najsvetije ose}awe stida, koje je svojstveno hristolikom ~oveku, danas ni kod
dece ne postoji ... nestaje, propada ...
Sada nam je svima jasno, iako se sve promenilo, ~ovek je opet isti, isto boluje,
isti krvotok nosi kao i onaj pre sto godina...zato nam psiha strada ... zato nam Bog
stradawa {aqe ... zato se gasimo, nestajemo, zato bra}a sa Kosova vape, traè hleba,
traè spasa ... a sve je bio novac, provod i zabava ... mislili smo da }emo ve~no
carovati ... najskupqe je Srbin na Kosovu prodavao svoju zemqu, najskupqe }e i platiti
neku novu zemqu ... zidale su se svetiwe, kako i sa ~ijim parama, koliko su oprane sa
~istim bogomoqa~kim suzama, sa ~istim pravoslavnim liturgijama?...
Da, zaista je do{ao dvanaesti ~as, moramo odmah uzeti ovu bolest u svoje
ruke ... pokrenuti sve teologe, pedagoge, psihologe, sociologe, podi}i, {to bi
na{ narod rekao "i nebo i zemqu" ... nema se vi{e vremena ...
Neka se ovo pismo, mesto potpisa, zavr{i re~ima Vladike Nikolaja ... "Zna{ li
dete moje, za{to wive ponesu te{ki plod u prole}e, a u leto daju jalovu ètvu? - Zato
{to i k}eri qudske omrzo{e plod utrobe svoje, i ubijaju ga u cvetu"...
Ho}emo li sutra mo}i pred Bogom da opravdamo {to ne nau~ismo, {to ne
omogu}ismo tim k}erima da se svog ploda ne upla{e, da se bede ne upla{e, da se
vere ne upla{e, da se dràvne kataklizme ne upla{e ...
I mi napoqu, i vi unutra, svi smo mi upla{ili i napustili ne jednu generaciju,
nego mnogo generacija ... pomozimo sada ovoj generaciji ... za{titimo ih od
nesigurnosti i razmi{qawa kom carstvu da se privole, mnoge protivure~nosti ih
zbuwuju, mnoge neispuwene besede, mnoga odstupawa od Jevan|eqa ... koliko
mladih ima u svetiwama, a slobodno vreme opet provode po kafi}ima, no}nim
ùrkama, posle skromne garderobe u kojoj u|u u manastir, no}u izlaze druga~ije
obu~eni...slave ro|endane uz pi}e i cigarete, daju slobodu svom mladala~kom telu ...
na sekte gledaju sa ravnodu{no{}u ili sa prezirom koji hri{}anin ne moè da nosi ...
{to vi{e polemike oko sekti, oko nemorala, oko jeresi, oko droge, sve vi{e to buja, ne
smawuje se ... kako to onda iznosimo, kako se protiv toga borimo ... da li samo
pri~awa radi, pokazivawa svog uma, èqni slave, hvale, ili to iz du{e iznosimo, u srcu
oplakujemo ... bojim se da je ono prvo u pitawu ...
Proverite te hri{}anske zajednice, oslu{nite kako kucaju wihova srca...pa
nekada je bilo druga~ije ... nekada se i{lo tiho i skromno, nekada si bio samo
hri{}anin, samo bogomoqac, nekada se dràla samo slavska ikona u ku}i, prenosilo
Jevan|eqe iz ruku oca u ruke sina ... nekada se kao zenica oka ~uvala ikona, Jevan|
eqe, molitvenik ... danas ... danas ti je sve na dohvat ruke, ali ne pretvaramo sve u
korist ... pusta para je pro{la kroz na{e srce kao {to pro|e koren kroz zemqu, i ono
{to nam je u srcu to oko samo vidi, to nos samo omiri{e,to usta samo zbore ... to um
samo sprovodi ... Boga se bojimo iz sujeverja, ne iz qubavi ...
21
Od va{eg truda, od va{e borbe, od ja~ine va{ih beseda zavisi o~i{}ewe

na{ih srca, vra}awe stida u ~ove~ije srce, straha da to va{a beseda ne proziva
nekog od nas ... od va{e qubavi i va{e molitve zavisi koliko qubavi i molitve }emo
imati i mi.
Nekada se mali narod samo molitvom i verom u Boga spa{avao najezde velike
hara~ke vojske ... ~ega se to mi onda bojimo ...\
P I S M O U DAVNA VREMENA PUTOVALOGA JUDEJANINA

KA UÎTEQU RAVVI AARONU O ISUSU HRISTU
- Nastavak Lazar je bio u svemu ~asan ~ovek, no vrlo slabog zdravqa, - tihoga,
druèqubnoga i we`nog srca, u ~emu mu je i sestra Marija ravna bila; a naprotiv
Marta, ìve i okretne prirode, tako|e druèqubna i u svemu ~asna kao i sestra joj. Oni
su mi kazali, da ja mogu Isusa videti u Galileji, ili u Kapernaumu. I tako ja sam se ùrio
i spremao da se otpravim na put, no saznao sam, da je Isus po{ao u Nazaret, da
posjeti Svoju Mater; ~emu sam se ja mnogo radovao, jer sam tamo mogao ovu Svetu
Porodicu odjednom i ujedno videti.
Moj put po judejskim brdima i gorama dao mi je pojma o divnoj zemqi Palestinskoj, koja je o~aravaju}a.
Prolaze}i izme|u gora Tavora i Jermona dolinom Jesterdamskom, naposletku
ugledao sam na jednom visu i grad Nazaret.
Ne mogu ti izraziti sve ose}awe moje ìve radosti i du{evnoga raspoloèwa,
kojim se je tada du{a moja ushi}ivala.
Srce je moje po~elo silno u meni udarati od o~ekivawa; - ja sam udvojio
korake, pa uskoro u{ao na gradsku kapiju.
Tu sam na{ao jednoga starca gde sedi, i upitam ga, gde stanuje prorok Isus.
On mi pokaza na jednu ulicu, koja vodi gore uzbrdice, a zatim na levo. "Tamo }
e{ videti re~e mi on, pred vratima od jednoga doma veliki skup naroda, bolesnih,
slepih, i sakatih, tamo ti treba da u|e{."
Ja sam se ùrio i na{ao sam tako, kako mi je starac kazao.
Kad sam do{ao do blizu doma, ugledah ènu sredwih godina, koja u taj mah
ra{irenih ruku istr~a na vrata nemirno tamo-amo gledaju}i, kao da je sada prvi put
ugledala taj svet, - ona gromko uzvikiva{e i radosnim glasom hvaqa{e Boga.
Od we sam saznao, da je ona od ro|ewa bila slepa, i da je malo ~as slepa u{la
ka Isusu, i od Wega dobila vid.
Tu su se mnogi pa}enici gurali, koji bi pre u{ao ka Isusu, no oni su tu
zadràvani, i po jedan unutra pu{tani.
Tu me|u wima, ja sam video ~oveka krivih nogu sa {takama, koji je jedva uz
pripomo} drugih tu do{ao bio. Ovoga pa}enika, ja sam vrlo dobro uo~io, kako bi ga
posle video kad iza|e od Isusa. Veruje{ li, ravvi, on je za ~as iza{ao otuda prav i
zdrav, kao od majke ro|en, drè}i pod rukom {take svoje, i otr~ao je, - sa rado{}u
hvale}i i slave}i Boga!
Takvih divnih dela, jedinom Bogu prili~nih, ja sam mnogo video, i potpuno
sam u wima ube|en.
- A kad }u ja pri}i do ~udotvorca? upitao sam, vide}i, da se od navale ka
vratima ne moè.
Tu sam razumeo, da u istom domu ima naro~itih stanova za rad, radnika,
zanatlija. Obi{av{i dom, videh kroz otvor nekoliko qudi, koji su se zanimali stolarskim
radom; ja im se poklonih i zamolih, da bi me pustili unutra. Jedan od wih pokaza mi
vrata, kojima ja i u|em k wima u radionicu. Po{to sam im se kazao, izjavio sam im
moju usrdnu èqu, da vidim U~iteqa i govorim sa Wime. Jedan od wih, koji me je
22
krotko i druèvski predusreo, re~e mi: "U~iteq je se na{ od mnogoga posla dosta
umorio, i te{ko da }e{ Ga sada mo}i videti".
Na ovo }e drugi re}i: "Evo, ja idem da pozovem Mater Wegovu"; - rekav{i ovo,
on se udaqi.
Malo za tim, ugledao sam pred sobom ènu, po sebi vrlo uglednu i otmenu,
prosto no ~isto odevenu. Woj je moglo biti 46 do 48 godina.
O, ravvi! kako je to bila neobi~na èna! Na tihom i svetlom licu Wenom
odsijavala je neiskazana slava!
Ja sa strahopo{tovawem htedoh pasti pred Wu i pokloniti joj se, no Ona me
skromno pozdravi, i re~e mi da sednem pored We, {to ja i u~inih.
Wene su re~i bile ispuwene previsokom mudro{}u i skladno{}u. Ispri~ala mi
je, kako joj je od Boga poslati an|eo javio ro|ewe Wenog Sina, uveravaju}i je, da je On
istinski Mesija.
Nisam se dovoqno mogao nasladiti i nasititi re~ima ove veli~anstvene i svete
@ene.
U tom u{ao je k nama jedan mlad ~ovek.
Ja sam se uzmutio duhom. No to nije bio Isus, ve} jedan od Wegovih u~enika.
On javi Materi Isusovoj, da je U~iteq, radi molitve i odmora, oti{ao u kiparisni vrt.
Tada me ona predstavi ovome u~eniku rekav{i: "eto to je Jovan!" A za mene re~e
Jovanu: "ovo je jedan iz sinova na{ega naroda, koji je do{ao sa dalekih strana
zapada, gde je mnogo {to {ta ~udnoga slu{ao o Isusu, i èli da Ga vidi".
Jovan me qubazno pogleda, pa }e re}i: "mir neka je s tobom! U~iteq je sad
umoran, sa~ekaj malo, ja }u te odvesti k Wemu."
- Ja sam zaplakao od radosti. Ah, Aarone! kako su neobi~ni ovakvi qudi, kao
{to je ovaj Jovan! ~ini mi se, da wemu ravnih qudi jo{ nigda nisam gledao. Dubok
unutarwi mir, bratska qubav, prijatnost, tihost, sau~e{}e, javno su se oli~avali u
wegovoj re~i.
Ovakve qude samo sam video u Vitaniji, u Lazaru i wegovim sestrama. Zaista,
ako Mesija takve qude prima u carstvo svoje, i ako je verovati onome, {to je napisano
u na{im proro~kim kwigama, to carstvo Wegovo i ne moè biti zemaqsko i vremeno,
no duhovno i ve~no, koje se sastoji iz dobrih i svetih gra|ana.
Naposletku Jovan mi dozvoli da po|em za wime u kiparisov vrt. Mi smo se
polako i sa strahopo{tovawem pribliàvali vrtu. Onde je kle~ao Isus. Videv{i nas, On
ustade i pri|e k nama. O, Ravvi! Boànstven je to ~ovek i po samoj spoqa{nosti!
Visok, unekoliko ko{tuwav, tamno kestewaste kose, palih kovr~ica po ple}ima, iste
boje, i osredwe, zao{trene po sredini razdvojene brade, orahovo sme|ega lica, vrlo
pravilnoga nosa i usta, svetlih pronicavaju}ih o~iju, koje su Mu od suza bile malo
crvene; jednom re~ju, ceo je Wegov izgled veli~anstven i Boànstven. Bez sumwe,
za Wega je prorok David rekao: "Lep{i je i boqi od svih sinova qudskih!"
Ukoliko ~ovek vi{e gleda na Wega, utoliko se vi{e na Wegovom licu otkrivaju crte
Boànstva, koje je nemogu}e opisati.
On je gledao na mene ispituju}im pogledom i ja sam ose}ao, da je On
pronikao svu moju du{u. Ja ne mogoh, a da ne padnem pred Wime, da Mu se
poklonim, no On me je milostivo podigao.
Ja Mu rekoh: "Gospode! ja sam mnogo ne~uvenoga o Tebi slu{ao, i naro~ito
sam do{ao ovde, da Tebe vidim i uverim se, da li si Ti zaista Mesija, no evo sada
nesumwivo verujem u Tebe".
- Sa neopisanom milo{}u i poraàvaju}im glasom On mi je odgovorio: "Sre}an
si {to veruje{ u Mene!"
Ja dodadoh: Gospode! ja sam do{ao iz daqnih strana zapada, gde se nalazim u
slu`bi kod jednoga trgovca na{ega naroda, i po poslu trgovine do{ao sam na istok,
imaju}i odavna iskrenu i srda~nu èqu i Tebe videti, ~ega sam radi najvi{e i do{ao.
Oprosti mi, ako ovim Tvoj odmor remetim".
On mi na to re~e: "Moj je odmor kad vr{im voqu Oca Moga; a Wegova je
voqa: da svi oni, koji dolaze k Meni i veruju Meni budu blaèni".
23
Ja Mu rekoh sa suzama: "Gospode! a {ta treba da radim pa da budem blaèn?"

A On re~e: "Ostani u Jerusalimu do Pedesetnice - tada }e{ saznati {ta ti treba raditi".
Potom ja sam Mu predao pismo od Lazara. On po{to ga pro~ita, re~e mi: "Pose}uj
Vitaniju; tamo }e{ Me opet videti".
Tu mi Jovan dade znak, da napustim Isusa. Udaqavaju}i se od Wega sa suzama, ja Mu
rekoh: "Gospode, ne zaboravi me!"
On pri|e k meni i pruìv{i ruku svoju, poloì je meni na glavu, i izre~e ove
boànske re~i: "Mir neka bude s tobom, sine moj, i ostani u veri u Mene, i u qubavi k
Bogu i qudima, te da bude{ nekada i naslednik Mojega carstva".
O, u kakvom sam se slatkom stawu ja tada, mili Ravvi, nalazio, nemogu}e je
kazati!... U povratku, Jovan me je pratio. Ovaj u~enik Isusov, podoban je an|elu; ta on
di{e samom ~istotom i svetom qubavqu.
Drugoga dana ja sam se krenuo za Jerusalim, odakle sam ~e{}e pose}ivao
Vitaniju, poradi razgovora sa drugovima o Onome, za koga je du{a moja gorela. Celo
moje bi}e ispuweno je bilo Isusom. Bio sam se preporodio. Od toga ~asa, od kako
sam poverovao u Mesiju, smatrao sam sebe za savr{eno sre}noga ~oveka.
Lazar je vremenom bivao sve slabiji, dok naposletku nije sasvim iznemogao.
Sestre su mu mnogo tuìle, vide}i ga tako slaba; no ipak su polagale svu nadu na
Isusa; po koga su i naro~itoga ~oveka slali, ali On nije do{ao; - u tome je Lazar i
umro.
Smatraju}i sebe kao srodnika wihova, i ja sam zajedno sa wima tuìo i plakao
za wime.
Bilo mi je nepojmqivo, za{to Isus nije do{ao da isceli svoga druga.
Lazara smo sahranili.
êtvrtoga dana dobili smo glas, da Isus dolazi k wima. Marta ~uju}i ovo,
ustala je i po{la Mu u susret, a ja sam sa dosta znamenitih gra|ana i suseda iz
Jerusalima i Vitanije, ostao pri iznemogloj od tuge Mariji radi wene utehe. Naskoro, pa
se i Marta vrati u dom i ne{to ne~ujno kaza sestri, koja odmah ustade, i zajedno
istr~a{e napoqe... I sami smo poùrili za wima, i videli smo ih, kako tr~e ulicom gore
ka Anatoru. Pomislio sam, da je se sigurno Isus pribliìo, i da Mu tr~e u susret; i zaista
videli smo Ga gde ide sa u~enicima, a za Wime mno{tvo naroda. - Do{av{i na
mesto, On povede razgovor sa sestrama umrloga. Lice Mu je bilo vrlo tu`no. - Vide}i
tolike qude da pla~u, On je i sam zaplakao; i re~e: "dignite kamen od groba
wegovog"!
Najedared je nastala mrtva ti{ina... sve je se bilo pretvorilo u uho i oko.
Tek {to je bio podignut kamen od groba, osetio se smradni zadah truleì. Pri
~emu je Marta rekla: "Gospode, on ve} smrdi!"
No Isus joj re~e: "Nisam li ti Ja kazao, da ako bude{ imala veru, to }e{ videti
mo} i slavu Boìju!"
Zatim je Isus podigao o~i k nebu.
Boè moj! kako je divan pogled bio! - Neodoqiva sila vere i qubavi napunila je
srce moje; ja sam silom uzdràvao disawe, motre}i na svaki Wegov pokret...
Sa Boànskom silinom On je rekao: "Ot~e, blagodarim Ti {to si me poslu{ao;
ja znam, da Ti svagda slu{a{ Moj glas, no naroda radi, koji stoji ovde govorim ovo, te
da svi veruju, da si Me Ti poslao!" Po{to je ovo izrekao, On pruì ruku ka grobu, i
silnim glasom uzviknu: "Lazare, iza|i napoqe!"
- Dragi ravvi! vaqda moè{ pojmiti, {ta je tada sa mnom bilo. - ûdo i uàs
pro`mali su me svega... Lazar je otvorio o~i i - ustao, imaju}i mirno i ìvotom di{u}e
lice. On je bio obavit mrtva~kim pokrovom.
Isus re~e: "Odre{ite ga i neka ide." Lazar je iza{ao iz groba, i pokloni se do
nogu svoga @ivotodavca. - Moè{ predstaviti sebi kakav je utisak u~inilo ovo
boànsko ~udo na sve prisutne! Tu se ve} niko nije mogao protiviti istini, ili
podozrevati u kakvu obmanu. - Stotine su qudi znali, da je Lazar bio mrtav i
pogreben, stotinama ih je ose}alo smrdqivi raspadqivi zadah, i svi su videli, da je on
ìv i zdrav iz groba iza{ao, samo na jedinu i svemo}nu re~ Isusovu.
24
- Svr{i}e se Posrbio
monah Platon (Teoktist)
PONO] VITLEJEMSKA
Pono} Vitlejemska ... Blistaju nebesa
Ni da {u{ne vetri} na listak na grani
[um budnoga jaza umukao tiho
I àgor pastira na pustoj poqani.
Izabrani~e, preni! Nad pe}inom Tvojom
Zastala je zvezda, pa trepti i blista,
Preda Te su pali Volsvi i Mudraci
Nose} zlata, smirne i livana ~ista.
Horovi An|ela pevaju po no}i
O raduj se Djete! Pogle oko Sebe:
An|eli i qudi i svetla nebesa,
Sve Ti hvalu diè i sve peva Tebe.
No ne gledaj nebo, jer smrknu}e jednom,
Ni gomilu qudi, {to Ti pesmu poje,
Jer }e trwem jednom ~elo Ti uviti
I pquvati drsko na obraze Tvoje ...
Aleksa [anti}
PO[TUJ @IVOT
@ivot je divota nad divotama. ôvek ne moè da ga stvori, pa ~ak ni da ga
razume. Ali on moè da uti~e na wega bilo kobno, bilo spasonosno.
Najve}e zlo koje se moè naneti ìvotu jeste kad se on uni{ti. Obi~no se misli
da je samo niska i gre{na du{a kadra to da u~ini. No to je zabluda. Da bi se ìvot
uni{tio nije potrebno imati nekih osobito svirepih nagona.
Od rane mladosti opaàmo kod ~oveka neku zlu naklonost, neki nagon za
razarawe. Kao da na{oj deci ~ini zadovoqstvo da lome i uni{tavaju, da gaze cve}e,
~upaju sadnice, zatiru ba{te. Mo`da }ete re}i: Pogaèn cvet to ne ose}a. Da, ali cvet
je remek delo lepote i qupkosti. U wemu ima ne~eg od Onog Koji je stvorio svet.
Uni{titi cvet samo zato da bi se {togod uni{tilo, jeste znak svireposti a istovremeno
time se vre|a Tvorac.
Uostalom onaj ko bez ikakve potrebe kida cvet navikava se na grubost. Uskoro
se vi{e ne}e zadovoqiti time, nego }e traìti da kiwi ìva stvorewa - stvorewa koja
jau~u od bola. A po{to bude oborio koje gnezdo, namu~io koje pseto, istukao kowa,
pre}i }e na svoje bli`we.
Nemojte govoriti da ne mari ni{ta dok dete napada samo biqke i ìvotiwe. To
je samo prethodna ve`ba kojom se sprema za budu}a pusto{ewa.
Zapovest "Ne ubij!" Bog upu}uje svakome od nas. Jer ubiti ne zna~i samo
proliti krv, probosti srce ma~em, ili maqem premlatiti ~oveka. Pokvariti drugom ìvot
~esto je isto toliko zlo koliko i oduzeti mu ga.
Svako od nas drì unekoliko u svojoj ruci zdravqe i sre}u drugih.
25
Moèmo {tetno uticati na zdravqe svojih bli`wih daju}i im r|av primer, ~ine}i im
nepravdu, zlostavqaju}i ih. Zar nema svuda oko nas qudi koji su od kiwewa i
podsmeha drugih postali pravi pa}enici? [tetno uti~emo na ìvot drugih i kad ih
qutimo, zadajemo im brige ili stvaramo neprilike. Koliko je qudi koji na to ni pomislili
nisu! Pa ipak, mali je broj onih koji umiru od ubila~ke ruke, prema broju qudi koji
propadaju lagano izjedeni postupcima svojih bli`wih.
Ima jo{ i drugih na~ina nepo{tovawa ìvota, a to je kad nemarno i neispravno
vr{imo svoj posao; kad voza~ nepa`qivo vozi, trgovac prodaje pokvarenu robu,
novinar rasprostire la`ne glasove ili draì qude na me|usobnu mr`wu.
Uop{te ~ove~ji ìvot je u stalnoj opasnosti ne toliko od pravih razbojnika
koliko o d p a k o s t i, n e z n a w a i n e p a ` w e s v o j e o k o l i n e. Svako
zlonamerno delo ide na to da upropasti ìvot. I {to je u svetu toliko patwe i bede, to je
prvenstveno p o s l e d i c a n a { i h s o p s t v e n i h g r e h o v a.
Nasuprot razaraju}em instinktu mi nosimo u sebi plemenito ose}awe koje se
raduje ìvotu, ~uva ga i po{tuje. Taj interes za ìvot progovori iz nas pogotovu onda
kad vidimo da ìvotu preti opasnost. Jeste li ikad ispravili pogaèno stablo kakvog
cvetka; ili jeste li ikad ponovo zasadili i{~upanu {ibqi~icu? Kolika je to radost kad se
cvetak povrati ili {tapi} primi!
Na{e saose}awe se utoliko vi{e budi ukoliko stvorewe koje pati vi{e na nas
li~i i ukoliko su wegove patwe bliè onima koje mi moèmo da osetimo ili razumemo.
Neka na{e saàqewe ne bude jalovo. Navikavajmo se od rane mladosti da nemo}nim
i bolnim budemo od koristi. Pozajmimo slepom svoje o~i, bogaqu svoje noge,
pomozimo starim i slabim. Jer, n i j e p r a v i ~ o v e k onaj koji ide svojim putem i
ne vidi da neko kraj wega pati!
Varaju se oni koji misle da poznavawe tu|ih nevoqa pomu}uje vedrinu du{e.
Pravu radost ne ose}aju neosetqive osobe koje su ogrezle u sebi~nost i koje
zatvaraju du{u pred tu|im patwama. N a j j a ~ u r a d o s t ~ o v e k o s e t i k a d
a n e k o m o l a k - { a b e d u. A za to naj~e{}e nisu potrebne neke velike `rtve.
I samim jednim otvorenim i qubaznim osmehom moè se nekom muka ublaìti.
Spasiteq nam je zapovedio da budemo milostivi kao {to je milostiv Otac
na{ nebeski. I stvarno, na ìvotnom putu nikakva gotovina nam nije tako potrebna,
koliko nam je potrebno mnogo ne`nosti kojom nam vaqa te{iti rawena srca. Jer,
gotovo niko nije izuzet od patwe i svaki ~ovek ima svoj deo tuge i briga. Odràvajmo
u sebi tu gotovinu i dajmo od we svakom koji pati. Ne budimo mra~ne du{e,
umotane u hladnu i maglovitu sebi~nost, ve} s u n ~ a n e d u { e kojima se prilazi
da se ogreje.
[. V.
Priredio:
Milo{ Markovi}
O OÂJAWU
Kao {to se Gospod stara za na{e spasewe, tako se i ~ovekoubica - |avo pa{ti
da ~oveka dovede do o~ajawa.
O~ajawe se, po u~ewu svetog Jovana Lestvi~nika, ra|a ili od svesti o mno{tvu
grehova, od o~ajawa savesti i nesnosne tuge (pri kojoj se du{a, pokrivena mno{tvom
rana, zbog neizdr`qivog bola pogruàva u dubinu o~ajawa), ili od gordosti i
nadmenosti kad se neko smatra nedostojnim greha u koji je pao. O~ajawe pravog
prvog oblika ~oveka vu~e u sve poroke bez razlike, a pri o~ajawu druge vrste ~ovek
se jo{ drì svog podviga {to, po re~ima Jovana Lestvi~nika, ne odgovara razumu.
Prvo se le~i uzdràwem i dobrom nadom, a drugo smirewem i neosu|ivawem bli`weg
(Lest. 26).
26
Uzvi{ena i krepka du{a ne o~ajava pri nesre}ama, ma kakve bile. Juda

izdajnik je bio malodu{an i neiskusan u borbi zbog ~ega ga neprijateq, vide}i wegovo
o~ajawe, napao i prinudio da se udavi. Petar, me|utim, kao tvrd kamen i kao iskusan
u borbi, nije pao u o~ajawe, niti je izgubio duh prilikom pada u veliki greh, nego je
prolio gorke suze iz vrelog srca. Vide}i ih, neprijateq je, zbog toga {to mu se ~inilo da
mu ogaw opaquje o~i, pobegao daleko.
Prema tome, bratijo, - u~i prepodobni Antioh, - nemojmo se pokoravati
o~ajawu kada nas bude napadalo, nego se krepimo i ogra|ujmo svetlo{}u vere, te sa
velikom hrabro{}u recimo lukavom duhu: [ta mi imamo sa tobom, tu|i Bogu,
begun~e sa neba i lukavi slugo? Ti ne sme{ ni{ta da nam u~ini{. Hristos, Sin Boìji,
ima vlast i nad nama i nad svima. Wemu smo sagre{ili, On }e nas i opravdati. A ti,
pogubni, idi od nas. Osnaèni Wegovim ~asnim krstom mi satiremo tvoju zmijsku
glavu.
Sv. Serafim Sarovski
PRIÂ O PETRU POREZNIKU
Za vreme carovawa Justinijana Velikog (6.vek) ìveo je u Africi bogat i ugledan
~ovek po imenu Petar. On je bio po zanimawu glavni porezni ~inovnik oblasti.
Imaju}i uvek posla sa ~ove~anskim bogatstvom, on ga je zavoleo vi{e, nego i
spasewe du{e svoje. Sva blaga zemaqska i nebesna merio je on na zlato, i samo se
zlatu kao rukotvornome idolu klawao.
O tome velikom wegovom grehu znali su svi wegovi sugra|ani. Naravno
najboqe su znali oni, koji nisu mogli zbog siroma{tva ili kakvih drugih slu~ajnih
nesre}a i neprilika na vreme platiti poreze. Dugove je Petar potraìvao bez ikakvog
milosr|a, misle}i, da je ~ovek nedostojan saàqewa, ako ne ume da do|e do
bogatstva. Du{e ~ove~anske merio je on kao i sve ostalo, samo bogatstvom
~ove~anskim.
Ali je najgoru slavu uìvao Petar kod prosjaka i uop{te najsiroma{nijeg naroda.
Nikad ni jedan prosjak nije dobio milostiwu od oholog poreznika.
I eto jedno ve~e skupili se izvan zidova varo{ki slepci, sakati i ostala
prosja~ka bra}a i po~eli su da pri~aju jedan drugome o svojim dobrotvorima, ~ija
dobrota nikad ne oskudeva.
Jedan slepac mnogo je hvalio jednu ènu, udovicu uglednoga gra|anina, govorio je, da ona svakog praznika Gospodwega prima u svojoj ku}i svakog siromaha,
daje mu hranu i mogu}nost da se odmori.
Drugi ubogi pri~ao je, da na~elnik gradske straè deli me|u siromasima deseti
deo svoga dohotka, deli pravedno i nikoga ne zaboravqa.
Dva su de~ka, kojima su umrli roditeqi, pokazivali nova odela, koja je wima
sa{ila jedna pobo`na devojka.
I tako su prebiraju}i imena svih uglednih i imu}nih gra|ana, prosja~ka bra}a
uvidela, da su od svakog od wih ona imala poneku korist i dobrotu, naravno, prema
wihovom bogatstvu i uvi|avnosti. Ali niko nije mogao da se seti, da je dobio bar jedan
marija{ od Petra poreznika.
Onda se jedan ~ovek, koji je imao suvu nogu, opkladio, da }e jo{ ovog istog
dana izmoliti od Petra neku milostiwu.
Malo je ko obratio pa`wu na wegove re~i. Neki su mu se ~ak i smejali, jer su
èstokost i tvrdi~luk Petra bili svima poznati.
Posle ove opklade prosjaci su napustili gradske zidove, pa se razi{li po
crkvama da mole milostiwu.
A hromi, koji se opkladio da }e izmoliti milostiwu od Petra, oti{ao je pravo
wegovoj ku}i i zakucao je polako na vrata.
Vratar je na kucawe otvorio malo vrata, ali kad je opazio prosjaka, rekao mu:
27
- Zar ti ne zna{, da moj gospodar nikome ne daje? Prolazi, Bog }e te pomo}i.

Prosjak je onda oti{ao malo od ku}e, seo je na zemqu i po~eo da ~eka.
Ubrzo su se vrata otvorila i sam Petar poreznik iza{ao je na ulicu, prate}i
nekoliko magaraca, koji su bili natovareni velikim lebovima. Morao je on te lebove da
odnese u ku}u glavnoga upravnika zemqe i zato je mnogo ùrio.
Prosjak je poùrio za wim, ukoliko mu je to dopu{tala wegova suva noga i
po~eo je dirqivo sa suzama moliti Petra, da mu da bar jedan leb, od onoga mno{tva,
koje je on vozio.
Ali je Petar terao magarce i nije hteo da slu{a wegove molbe.
Prosjak, ùre}i se za magarcima, spotakao se na kamen i pao. A Petar se samo
nasmeja i produì put.
- Pred nebom i zemqom mi smo du`ni da damo Bogu odgovor u celom svome
ìvotu, rekao je starac, diù}i se sa zemqe, a ti se smeje{.
I ponovo po~ne imenom Bo`jim da moli milostiwu.
Od wegovih re~i razquti se jako Petar i lice mu postade zlobno.
Nemaju}i pri ruci kamena, u velikom gnevu, uhvati on jedan lebac i baci ga u
lice hromoga. Lebac je pogodio prosjaka u slepoo~nicu, tako, da je potekla krv i on je
pao na zemqu.
Ali milostiwu, iako ne dobrom voqom datu, on je dobio i kad se malo oporavio,
uzeo je lebac i oti{ao svojim drugovima da se pohvali.
Prosjaci su se u po~etku mnogo divili, ali kad su opazili povre|enu slepoo~nicu svoga
druga i ~uli wegovo pri~awe, po~eli su da se smeju èstokosti Petra i uporstvu svoga
prijateqa.
A Petar je iste no}i sawao jedan stra{an san. Ugledao je sebe u velikoj i svetloj
dvorani. S desne strane od wega stajali su blistaju}i i veliki muèvi, koji su bili
obu~eni u bele haqine i imali su jasan i ~ist pogled. S leve su pak strane stajali crni
etiopi, koji nikako nisu mogli da na|u sebi mira.
I vr{io se sud nad gre{nom du{om Petra, poreznika.
Na ogromne su terazije stavqali crni etiopi grehove wegove. Evo posledwi
imetak udovice i suze wene dece. Evo vinograda siroma{nog zemqoradnika, koji nije
imao ~im da plati porez, zbog gradobi}a. Evo gladnih i umrlih putnika, koje je Petar
oterao od svoje ku}e, ne dav{i im ni{ta. Jo{ i jo{ su dodavali etiopi na terazije, jer
nije bilo kraja gresima Petrovim. Blistaju}i muèvi su stajali zbuweni i nisu imali {ta
da metnu na drugu stranu terazija.
Najzad se pribliìo terazijama jedan blistaju}i mu`, drè}i u rukama jedan
veliki lebac, koji je sav bio u krvi. To je bio onaj lebac, koji je preko svoje voqe dao
Petar starom prosjaku.
I ova je, preko voqe data milostiwa, re{ila na vreme sudbinu Petrovu. Nije bila
nad wim izre~ena presuda. Du{a wegova nije bila predata crnim etiopima, nego je
bilo wemu ostavqeno jo{ neko kratko vreme zemaqskog ìvota, da bi mogao da se
pokaje.
U velikoj zabuni i strahu probudio se Petar ujutru. Uvideo je on, da se pribliìo velikoj
opasnosti, i da mu je malo vremena ostavqeno za teàk i dug posao spasewa du{e.
Ustav{i, iza{ao je on iz ku}e svoje i prolaze}i preko pristani{ta opazi jednog golog
~oveka, koji je izgubio celokupno imawe svoje zbog brodoloma. Taj je ~ovek molio
milostiwu.
Skinuo je Petar sa le|a svoj bogati pla{t, koji je bio protkan zlatom i dragim
kamewem i sa srda~nom rado{}u pruìo ga siromahu. Posle toga on se vratio ku}i.
A ~ovek, koji je prosio milostiwu, vidi da taj pla{t ima veliku cenu. On otide na
pijacu i promeni ga kod jednog trgovca za prosto odelo. Uz to je dobio leba i ne{to
novca.
I, desilo se Petru da u onaj isti dan pro|e pored du}ana toga trgovca. Spazio je on svoj
pla{t, koji je bio izloèn prodaji i postao je tuàn, pomisliv{i da Gospod, zbog wegovih
grehova, ne}e da primi wegovu milostiwu.
28
Ovako tuàn, vratio se ku}i. Idu}e no}i sawao je on ponovo. Ugledao je on

sjajnog mladi}a, ~ije je lice bilo ispuweno svetlo{}u i lepotom. I bio je taj mladi}
obu~en u pla{t Petrov.
I zapita mladi} Petra:
- Za{to si toliko tuàn?
- Gospodine, odgovori Petar, - ja nisam ~ak dostojan, da podelim milostiwu
siromahu. Zbog velikih grehova mojih ne prima Gospod moju milostiwu. Evo, dao sam
pla{t svoj jednom nagom ~oveku, ali taj nije hteo, izgleda, da ga primi, pa ga dao na
pijacu za prodaju.
- Petre, re~e blistaju}i mladi}, poznaje{ li pla{t na Mojim le|ima?
- Da, gospodine, poznajem.
- Znaj, Petre, da onaj koji daje jednome od ovih malih, Meni daje, jer su
prosjaci i ubogi moji dvorjani, koje Sam ja Sebi pribliìo.
Obradovao se Petar re~ima Gospoda, i po~eo u radosti da pla~e i da se moli.
Ujutru, promisliv{i dobro o svemu {to se desilo s wim, uvideo je i saznao Petar, da ne
moè vi{e ìveti onako, kako je ìveo pre svoga sna.
Raduju}i se svome ponovnom ro|ewu, odlu~io je on da ostale dane ìvota svoga
posveti milosr|u i smernom ìvotu.
Po~eo je Petar da razdaje svoje imawe prosjacima i siromasima. I mnogo su se
~udili wegovi sugra|ani promeni, koja se desila na wemu. Ubogi su pak i nesretnici
ubrzo po~eli da po{tuju Petra i da ga zovu svojim ocem.
Bogate i plodne vinograde svoje prodade Petar, a zlato, koje je za to dobio,
podeli jedne nedeqe onima, koji su se skupili oko hrama.
Stada svoja prodade, a za dobijeni novac, obu~e i nahrani mnoge. Prodao je
Petar roditeqsku ku}u sa svima zgradama, ba{tom i sa celim ku}evnim bogatim
name{tajem, - sve je prodao, da bi imao {ta da podeli prosja~koj bra}i svojoj.
Svima robovima dao je slobodu, - svima osim jednome. I davaju}i slobodu,
davao im je novaca i imawe da bi mogli otpo~eti slobodan ìvot ne u te{kom trudu,
nego kao imu}ni gra|ani.
Najzad, od celog bogatstva, koje je skupqao on u toku svoga duga~kog i
tvrdni~kog ìvota, ostade mu samo jedan stari rob.
Pozove onda Petar svoga jedinog roba i zapita ga:
- Obe}ava{ li meni, da ispuni{ moju posledwu voqu?
I rob obe}a.
- Idemo zajedno u grad Bo`ji Jerusalim, da se poklonimo grobu Gospodwem, a
posle ti mora{ da me proda{ nekom hri{}aninu u ropstvo. Novac koji }e{ dobiti podaj
siromasima, a sam }e{ onda biti slobodan. I jo{ jedno, mora{ celu stvar sa~uvati u
tajnosti.
Ali rob se zbuni, pa odgovori: - Gospodaru moj, Petre, otprati}u te svetom
grobu, to mi nare|uje moja du`nost. Sa rado{}u izvr{i}u to, ali prodati svoga
gospodara u ropstvo smatram za greh i ne mogu da izvr{im takvu naredbu.
Petar na to odgovori:
- Biraj sam. Ili }e{ ti mene prodati ili }u ja tebe neznabo{cu prodati.
Vide}i takvu odlu~nost svoga gospodara, rob najzad pristade da ispuni wegovu èqu.
Onda su oni zajedno seli u la|u, koja je plovila u Svetu Zemqu.
Do{av{i u Jerusalim, Petar se dugo moqa{e Bogu i sa suzama se kaja{e za
svoj pre|a{wi gre{an ìvot.
Posle toga izvede ga rob na pijacu. Tamo su oni susreli jednog pobo`nog muà
po imenu Zail, koji je bio zlatar.
Rob po~e da ga nagovara da kupi Petra.
Ali taj ne htede jer nije imao dovoqno novaca.
- Kupi ovoga ~oveka, a zlato za to pozajmi od svojih prijateqa, - re~e rob jer }
e Gospod blagosloviti sve tvoje poslove wegovim molitvama.
Zail najzad pristade, pozajmi novaca, isplati robu trideset zlatnika, a Petra odvede u
svoju ku}u.
29
Rob podeli siromasima novac, koji je dobio za svoga gospodara, otplovi u

Carigrad i nikome ne re~e {ta je bilo sa wegovim gospodarom.
U Zailovoj ku}i be{e mnogo posla, jer u velikom gospodarstvu treba na sve
paziti.
Petar je ~istio {tale, iznosio |ubre, radio ba{tu, spremao ku}u, kuvao ru~ak, - starao
se da svima ugodi i smerno ispuwava{e sve naredbe.
On be{e nenaviknut na taj posao, ali se nikad ne àqa{e na wegovu te{ko}u.
Zbog svoje marqivosti i vredno}e on u svemu uspeva{e.
Zail ubrzo opazi da se wegovo bogatstvo umnoàva, da wegove srebrne i
zlatne izra|evine nalaze sve ve}u i ve}u potro{wu i da zbiqa Gospod blagosiqa
wegovu ku}u Petrovim molitvama. I zavoli Petra i vi{e puta mu predlaga{e da ga
pusti na slobodu, da mu bude brat, a ne rob.
Ali Petar odbija{e ovu milost i produìva{e svoj podvig dobrovoqnog odricawa
svoje voqe.
Jednom do|o{e u Jerusalim zlatari iz ro|enog zavi~aja Petrova, koji se nalazio u
Africi.
Ima|ahu oni trgova~ke poslove sa Zailom, koji ih pozove u svoju ku}u na
ru~ak.
Petar sluà{e za stolom. Ugledav{i wega, za~udi{e se wegovi sugra|ani i po~e{e
me|u sobom da {apu}u, kako taj rob li~i na plemenitoga i uglednoga gra|anina
wihovog Petra poreznika. Kad Petar opazi wihove pa`qive poglede, zbuni se mnogo i
po~e rukama prikrivati lice svoje da ga ne poznadu.
Ali kada on iza|e iz sobe jedan od gostiju re~e Zailu:
- Zna{ li ti, gospodine Zaile, ko je taj rob tvoj? Beja{e on u na{oj varo{i jedna
istaknuta li~nost i do dana{weg vremena tuguje za wim upravnik zemqe na{e, zbog
toga {to ga je on mnogo voleo i po{tovao.
Pusti ga dakle s nama ku}i, da produì on svoj vredan rad na korist svoje
otaxbine.
Zail se jako za~udi i s rado{}u pristade da pusti Petra.
Ali Petar promeniv{i jelo, staja{e za vreme razgovora kraj vrata i ~uo je sve.
Uvide Petar, da su ga poznali, i da ne moè vi{e da se krije. Ostavi jelo u
predsobqu i odlu~i da smesta ku}u napusti.
Kada se Petar pribliì vratima susrete on vratara, - ~oveka gluvonemoga od
ro|ewa. Zaboravi Petar, na bolest vratara i u velikom uzbu|ewu kao u vatri vikne mu:
- Brate, u ime Gospoda Isusa Hrista, otvori mi vrata!
Gluvonemi vratar zadrhta i ... odgovori:
- Ho}u, gospodine, odmah }u ispuniti tvoju zapovest.
Iza{av{i na ulicu, Petar je brzo potr~ao i sakrio se. Od tog doba niko ga vi{e nije
video.
A vratar, glasno proslavqa{e Boga, i otr~a u ku}u svoga gospodara.
- Zaista, govora{e on, rob, koji se zvao Petar, bio je rob Boìji.
Jer kad sam ~uo wegovu re~, s kojom se on obratio meni u ime Hristovo, ugledao
sam ne{to kao ogweni ma~, koji izlaà{e iz usta wegovih. I ogaw taj dota~e se mojih
usta i eto, ja sam progovorio.
Onda Zail i gosti wegovi razume{e, da je veliki pravednik sluìo wima.
Ustado{e svi i zahvali{e Bogu, koji javqa silu svoju vernim svojim robovima.
"STARI PATERIK"
(septembar 22. dan)
Zatekao sam mnoge oce u delawu i sozercawu
30
Kada qubav Gospoda na{eg zapali ~ovekovu du{u, mera vi{e nema vlast nad
wim i on prelazi wena ograni~ewa. Usled toga On izgoni strah napoqe (1. Jn. 4; 18) i,
ako ne{to pi{e ili govori, teì prekomernom. A ako ne{to i govori u tom blagodatnom
trenutku, sve {to kaè nedovoqno je pred plamenim blistawem boànstvene qubavi.
Kada se zatim stegne srce i oblak se udaqi u svoje visine, kompas se vra}a u sredinu
i on traì meru da bi rasudio.
Kada sam do{ao na Svetu Goru, zatekao sam mnoge oce u delawu i
sozercawu. Stare i svete qude.
Bio je tu starac Kalinik. Prekrasan podvi`nik, koji je ~etrdeset godina bio
zatvornik. Podvizavao se u umnom delawu i okusiv{i med boànstvene qubavi postao
je koristan i drugima. Okusio je ushi}ewe uma.
Ne{to niè od wega obitavao je i drugi starac, Gerasim. Krajwi bezmolvnik
(isihasta, tihovateq). Poreklom sa Hiosa. ûdesni podvi`nik, koji je upra`wavao umnu
molitvu. Devedesetogodi{wak, koji je sedamnaest godina ìveo na vrhu* proroka
Ilije. Borio se sa demonima i {iban nevremenom, ostao je nepokolebivi stub trpqewa.
Imao je dar neprestanih suza. Osla|en umozrewem (sagledavawem) Isusa provodio je
svoj mirni i bezbri`ni ìvot.
Iznad wega je ìveo starac Igwatije, slep za mnogo godina. Dugogodi{wi
duhovnik. Starac od devedeset pet godina, upra`wavao je neprestanu umnu molitvu.
Usled ove molitve, iz wegovih usta {irio se miomiris, tako da je svako èleo da besedi
sa wim uz wegova usta.
Bio je tu jo{ jedan starac, naj~udesniji od svih, starac Danilo koji je
podraàvao Svetog Arsenija Velikog i obitavao u Svetom Petru Atonskom**. Krajwe }
utqiv, zatvornik, Liturgiju je sluìo do posledweg dana. Tokom ~itavih {ezdeset
godina, nije ni pomi{qao da makar za jedan dan napusti boànstveno
sve{tenosluèwe. I tokom Velikog posta, svakodnevno je sluìo Liturgiju pre|
eosve}enih darova. Do posledweg dana nije bolovao i skon~ao je u dubokoj starosti.
Wegova Liturgija je uvek trajala tri ipo do ~etiri ~asa, jer od umilewa nije mogao da
izgovara vozglase. Od suza koje bi prolio bila je mokra i zemqa ispred wega. Zbog
toga nije èleo da iko, ko bi do{ao sa strane, prisustvuje wegovim liturgijama i vidi
wegovo delawe. Ali mene je primao, jer sam ga usrdno molio. I kada bih do{ao kod
wega, nakon {to bih no}u tri ~asa pe{a~io da bih prisustvovao tom uistinu
zastra{uju}em boànstvenom prizoru on bi mi svaki put, iza{av{i iz oltara, uputio
jednu ili dve pouke i odmah se sakrio do narednog dana. Do kraja ìvota upra`wavao
je umnu molitvu i svaku no} provodio u bdewu. Od wega sam i ja dobio pravilo, i to
mi je bilo od velike koristi. Svakoga dana je jeo dvadeset pet dramija*** hleba i bio
potpuno uznesen u Liturgiji. A Liturgija se ne bi zavr{ila dok zemqa pred wim ne bi
postala blato.
Bilo je i mnogih drugih sozercateqa, koje se nisam udostojio da vidim, jer su se
upokojili na godinu ili dve pre mog dolaska. Ali su mi pripovedali o wihovim ~udesnim
podvizima, jer sam se time bavio. Korak po korak, obilazio sam brda i pe}ine da bih
prona{ao ovakve podvi`nike. Moj starac je bio dobar i prost i ~im bih mu pripremio
hranu, davao mi je blagoslov da se udaqim i da krenem u potragu za onima, koji }e
biti od koristi mojoj du{i. A kad sam ga sahranio, pretraìo sam ~itav Atos.
Bio je jedan u pe}ini koji je morao da pla~e sedam puta dnevno. To je bilo wegovo
delawe. Ali i ~itavu no} je provodio u suzama, tako da mu je uzglavqe uvek bilo
mokro. Imao je poslu{nika koji je dolazio dva-tri puta dnevno, jer starac nije èleo da
bilo ko prekida wegov pla~. Jednom ga je upitao:
"Star~e, za{to ti toliko pla~e{?"
"Dete moje, kad ~ovek sozerca Boga, od qubavi mu poteku suze i vi{e ne
moè da ih zadrì."
Bilo je i drugih, mla|ih podvi`nika, kao {to su otac Kozma i ostali. Bilo je i
starijih, ali ako bih pisao o svima wima, trebala bi mi gomila hartije.
Sada su svi oni umrli ovde i ve~no ìve tamo.
31
A danas se o ne~emu takvom vi{e ni{ta ne moè ~uti. Qudi su toliko

zaokupqeni problemima i materijalnim brigama da u potpunosti zapostavqaju umno
delawe, tako da ve}ina wih ne samo da ne èli da se raspita, da istraì ili da dela
nego, naprotiv, kada ~uju da neko o tome govori neprijateqski ustaju protiv wega.. I
smatraju ga nerazumnim i ludim, jer je "ìvot wegov druga~iji i on je izloèn wihovom
podsmehu".****
A sli~no je bilo i u vreme idolopoklonstva. Tada su te, ako se ruga{ idolima,
kamenovali i osu|ivali na sramnu smrt. A sada svaka strast zauzima mesto idola. Ako
razobli~i{ i osudi{ strast koja, kao {to vidi{, sve porobquje, oni }e povikati na tebe:
"Kamenujte ga jer je pohulio na{e bogove!"
A ja, po{to nikoga ne primam, i ~ak i ne èlim ni da ~ujem kako ìve mirjani i
monasi, neprestano sam meta osu|ivawa. I pored toga, ni dawu ni no}u ne prestajem
da se molim za oce i da govorim da su u pravu. Samo nisam u pravu kada ih
sabla`wavam, jer oni vide o~ima kakve im je dao Bog. Ali zar ne}u biti nepravedan i
kriv ako kaèm: "Za{to ne vide onako, kako ja vidim?"
Neka Bog svih sve pomiluje molitvama prepodobnih, bogonosnih otaca.
* Starac Josif misli na svetogorski Skit svetog proroka Ilije
** Misli se na manastir Simonopetra
*** Oko sedamdeset pet grama
****
Premudrosti Solomonove: 5, 3 - 4 - "@ivot smo wegov smatrali suludim i
kon~inu wegovu bijednom".
Starac Josif Isihasta
ATONSKI OT[ELNIK
OTAC SERAFIM
Jedan pobo`ni mladi} iz Atine, iz bogate porodice, izgubio je majku koja je
bolovala od neke te{ke bolesti. Nakon kratkog vremena iznenadno mu se upokojio i
otac. Smrt roditeqa mnogo ga je potresla, i upravo je to bio razlog da po~ne da
razmi{qa o sujeti ovoga sveta. Svu svoju imovinu razdelio je siromasima, veliku
trgovinu koju je imao ostavio je slu`benicima i do{ao na Svetu Goru.
Prolaze}i pored Novog Skita, upoznao je oca Neofita iz kelije Svetog Dimitrija,
gde je bio ugo{}en i gde se ispovedio.
Kazivawem o podvi`nicima ot{elnicima sa vrha Atona, otac Nefit je veoma
razgoreo boànsku èqu u wemu. Posle toga je mladi} zatraìo od oca Neofita
blagoslov da ga primi u svoje bratstvo i postriè u monaha i da ga kasnije blagoslovi
za podvig na vrhu Atona. Otac Neofit ga je primio videv{i wegovo veliko smirewe i
pobo`nost. Starac ga je drào u svetskom odelu, duhovno ga pripremaju}i, za druge
neprimetno, tokom pet godina. Niko nije znao sve{teni ciq tog mladi}a koji je ~ak i
susrete sa skitskom bratijom izbegavao. Nakon pet godina, po{to se duhovno obu~io,
Starac ga je zamona{io, dav{i mu ime Serafim. Dao mu je blagoslov da se podvizava
na vrhu Atona ne susre}u}i se sa qudima.
Nakon tri godine do{ao je, kako mi je kazivao otac Dimitrije, wegov sabrat, i
govorio o isku{ewima koja je imao u po~etku, i o tome kako su mu demoni
neprestano pretili. Tako su jedne no}i bacili komad starog lima koji se nalazio na
ulazu wegove pe}ine da bi ga {titio od jakog vetra i ki{e. Otac Serafim, ne samo da
se nije uznemirio, ve} je sa osmehom rekao demonima:
- Bog da prosti! Dobro ste u~inili, jer sam naruìo pe}inu onim limom koji sam
postavio.
Posle pet godina otac Serafim je ponovo do{ao, i otac Neofit mu je tada dao
darohranilnicu sa Svetim Hlebom (Pri~e{}em). Potom je oti{ao prema vrhu Atona i
vi{e se nikada nije vratio.
Otac Serafim je tako postao An|eo "Serafim"! Kako i da ne poleti, kada je
Hrista radi sve odbacio. Wegovu molitvu neka bi imali. Amin.
32
NEPOZNATI OT[ELNIK (VEROVATNO JEDAN

OD NEVIDQIVIH OT[ELNIKA SA VRHA ATONA)
Kada sam prvi put do{ao na Svetu Goru 1950. godine, pewu}i se od
Kapsokalivije ka Svetoj Ani, zalutao sam. Umesto da po|em putem za Skit Svete Ane,
po{ao sam prema vrhu Atona. A ve} sam dosta prepe{a~io kad sam shvatio da idem
navi{e @eleo sam da na|em neku pre~icu kojom bih se vratio na pravi put. U svoj
ovoj mojoj muci, dok sam se molio Majci Boìjoj da mi pomogne, odjednom se pojavio
neki Ot{elnik svetlog lica, star oko sedamdeset godina. Izgled wegovog odela
svedo~io je o tome da ve} dugo nije ni u kakvom kontaktu sa qudima. Nosio je
podrasnik kao od cirade koju koriste moreplovci, izbledeo i potpuno pohaban. Rupe
na wemu bile su zakrpqene drvenim {iqcima kakvim zemqoradnici krpe rupe na
vre}ama kada nemaju iglu i kanap. Imao je i jednu ko`nu, izbledelu torbu, zakrpqenu
na isti na~in. Oko vrata je nosio debeo lanac na kome je visila jedna kutijica. Izgleda
da je u woj imao neku Svetiwu!
Pre nego {to sam ga i{ta upitao, rekao mi je:
- Dete moje, ovaj put ne ide za Svetu Anu - i pokazao mi pre~icu.
Po svemu sude}i bio je to Svetiteq!
Pitao sam Pustiwaka:
- Star~e, gde ìvi{?
Odgovorio mi je, pokazuju}i ka vrhu Atona:
- Tamo negde.
Po{to sam se mnogo namu~io traè}i Starca koji bi me duhovno rukovodio,
zaboravio sam i koji je dan i koji je datum. Pitao sam Pustiwaka i on mi je odgovorio
da je petak. Zatim je izvadio jedan mali ko`ni zave`qaj u kome su bila drvca sa
urezima, pa mi je pogledav{i u wih, rekao ta~an datum. Uzeo sam blagoslov, po{ao
putem koji mi je Starac pokazao i stigao do Skita Svete Ane. Me|utim, moja misao
stalno je bila na svetlom licu Ot{elnika, koje je zra~ilo.
Kasnije, kada sam saznao da na vrhu Atona ìvi dvanaest ot{elnika - neki su
govorili da ih je sedam - razmi{qao sam o tome i ispri~ao o svemu {to sam video
iskusnim Starcima. Oni su mi rekli:
- Verovatno da je i on bio jedan od Prepodobnih ot{elnika, koji ìve nevidqivo
na vrhu Atona!
OTAC SAVA ESFIGMENSKI
Jedan od najmilijih prijateqa oca Tihona bio je i vrli otac Sava, koji je imao dar
neprestane molitve i koji je dostigao velike duhovne visine. Otac Sava je do{ao
jo{ kao ~etrnaestogodi{we dete, ostaviv{i roditeqe i rodno mesto Filipijadu, i
zatvorio se u Ba{tu Presvete Bogorodice, ne da bi se igrao, ve} da bi se borio. Zaista,
podvizavao se hrabro postav{i uven~ani Hristov vojnik.
Razlog wegovog bekstva iz sveta, kako mi je sam govorio, bilo je @itije Svetog
Jovana Kalivita, koje mu je us rcu razgorelo slatki plamen qubavi Hristove. Tako je
do{ao u manastir Esfigmen na Svetoj Gori.
Otac Sava se priqe`no podvizavao od mladosti do starih dana, ne {tede}i
sebe, misle}i uvek na druge i trude}i se da svima bude od pomo}i.
Nakon vi{egodi{weg te{kog podviga, usledile su patwe od telesnih neduga,
budu}i da mu se zdravqe naru{ilo. Ali, ovaj Hristov borac bolove je slavio u trpqewu,
misle}i na Svete Mu~enike, a Boga slavoslove}i.
Kada bi ga pitao "kako je Va{e zdravqe?", on mi je odgovarao:
- Slava Bogu, mnogo dobro. Ni{ta ja ne trpim u pore|ewu sa Svetim
Mu~enicima, ba{ kao {to ni{ta nisam uradio u pore|ewu sa Prepodobnim Ocima.
Svoje duhovne obaveze sve do starosti, kada su ga telesne snage potpuno
ostavile, a bolovi se poja~ali, nikada nije zanemario. Otac Sava je u bolestima uvek
bio radostan i neprestano govorio: slava Ti Boè.
33
Manastirski Oci su ga iz qubavi odveli u Atinu u bolnicu radi pregleda, i on je

kao dobar op{teìteqni monah poslu{ao. Otac Sava, qubiteq ti{ine, imao je vi{e
problema od svetske vreve, nego od bolova. Zato je zamolio Oce da ga vrate u mesto
wegovog postriga, u Ba{tu Presvete Bogorodice.
Oci su to prihvatili, ali su ga privremeno odveli u manastir Hrisovalandu, u
nameri da ga vrate na Svetu Goru kada se malo oporavi. Jedne no}i, ~itav manastir
se ispunio neiskazanim mirisom. Igumanija za ovo nje imala obja{wewe. Ubrzo su
shvatili da miris izlazi iz kelije u kojoj je bio otac Sava. Kada su otvorili vrata, osetili su
da je kelija ispuwena tim mirisom.. Otac Sava je ve} predao svoju du{u. Tada su
shvatili da je ovaj miris poticao od blagouhane du{e oca Save. Kasnje su do{li Oci, i
preneli ga u manastir wegovog postrièwa. Wegovu molitvu neka bi imali. Amin.
Starac Pajsije Svetogorac
@RTVOPRINO[EWE
Jedno svedo~ewe kod }ivota
Svetog Vasilija Ostro{kog
Najteè je govoriti jednostavnim i jasnim re~ima o velikim tajnama ìvota.
Ovom kratkom notom svedo~ewa èlim samo ukratko da progovorim o
blagodarstvenoj @rtvi Boìjoj u Ostro{koj svetiwi.
Na re~i sve{tenika: "Stojmo smerno, stojmo sa strahom, pazimo da Sveti
Prinos u miru uznesemo", narod odgovara: "Milost mira, `rtvu hvaqenija" - Milost
mira, `rtvu hvale. Kroz Liturgiju se}amo se svega {to se nas radi dogodilo:
posada{wuje se Golgotsko `rtvoprino{ewe i savr{ava se "tajanstveno
`rtvoprino{ewe". Ali, i na{e `rtvoprino{ewe: "Sami sebe i sav ìvot svoj Hristu Bogu
predajemo". Jer su{tina ìvota jeste u `rtvi za Boga i bli`wega. Nekako ose}am da o
tome treba u ovom trenutku govoriti.
Nedavno sam bio u manastiru Ostrogu pored }ivota Svetog Vasilija Ostro{kog i
posmatrao narod kako se sliva i kako gredi uz tu srpsku Goru Sinaj, idu}i uz brdo
rukovo|en Svetiteqem ove svetiwe. Taj narod ispred sebe vidi na vrhu Gore Krst koji i
dawu i no}u sija. Krst kojim se osve}ujemo jeste krst kroz koji se pokazuje Boìje
stawe `rtvovanosti prinesene Bogu. Taj blago~estivi narod svojim hodom prinosi sebe
na `rtvu gde èli da se osve{ta Hristovim `rtvovanim Telom na Krstu Raspetim. Dakle,
ovaj narod nosi sa sobom sav ovaj svet, svu svoju muku da bi se posredni{tvom
Sveca Boìjeg iscelio i svoje ratne rane zale~io.
Slu`ba Boìja je ve} rano ujutru po~ela, a narod u~estvuje u woj hitaju}i {to
brè da izgovori samo, ali samo Svetitequ svoju ispovest jer svestan je Svetiteqeve
`rtve. Svestan je i sada{we wegove `rtve kroz koju prima sve qude bez razlike,
mole}i se neprestano Gospodu. A {ta je ustvari hri{}anski ìvot, liturgijski ìvot ako
ne @RTVOPRINO[EWE. Zato bogo~e`wivi narod pristupa sa strahom Boìjim
dokazuju}i svoju malu `rtvu postom i molitvom. I pored isku{ewa potro{a~ke
civilizacije ovde qudi tragaju za Bogom i nalaze duhovnu stvarnost koja ih spasava od
propasti i svih bezizlaza...
Najvi{e me odu{evio taj prostodu{ni i pobo`ni svet: on unosi u Liturgiju svoje
darove, svoje suze i patwu. Slu`ba te~e... Iako je savr{ena proskomidija, u toku koje
sve{tenik moli narod da pomiwe u sebi sve ìve i upokojene, neprekidno dobija na
ja~ini @RTVOPRINO[EWE ispisivawem imena u toku slu`be i molitvenim {apatom.
Liturgijsko ose}awe jedinstva Hristove i na{e `rtve je o~igledno u ovoj jedinstvenoj
pe}ini Ostro{koj. Miris Hristove `rtve postaje mirisom i na{e `rtve.
Uglavnom, pobo`ni narod pripremio se molitvom i postom, a ima onih koji nisu
svesni ove pripreme pravoslavnih. Imam utisak da su tu`ni {to mnogo ne znaju o Veri
ali se svesrdno trude da u hodu i ~ekawu {to vi{e nau~e. I zaista, svi se u~imo:
34
veruju}i i neveruju}i. Me|utim, potresno je videti one koji bosi po kamewu prinose
`rtvu jer ovo je sveto mesto gde stojimo. Kao da se jo{ ne{to veliko krije pored
mo{tiju Svetog Vasilija Ostro{kog. Uz Svetu Goru Ostrog pored ozvu~ewa koje
pomaè da se ~uje i razume Slu`ba Boìja, u narodu Boìjem odzvawa eho: "Gospod
dolazi, Gospod je do{ao, Gospode do|i"! Kao da jedino unutarwe duhovne antene
mogu ovo oslu{nuti molitvama Svetog Save i svih srpskih svetiteqa...
Velika je odgovornost na onima koji su se dotakli ove svetiwe. Mi Srbi ne}emo
imati izgovora na Stra{nom Hristovom Sudu: nama }e suditi Boìji pravednici i na{i
Sveti preci. Nekako potre{en ovim doìvqajem i podstaknut wime osetio sam svu
lepotu ìvqewa na zemqi i pored svih velikih patwi i stradawa koja nas prate do
groba. Razmi{qawa o smrti nas preobraàvaju i daju da u smirenoumnom ose}awu
savla|ujemo sva neprijateqstva, pa i napade NATO-pakta. Sva krasota ìvota je u
`rtvoprino{ewu, u izlasku iz sebe u susret Bogu i bli`wima.
Na kraju ovog zapisa moram priznati da nema te re~i koja moè iskazati ovaj
doga|aj susretawa koji je svetajna ìvota. Taj smireni doìvqaj le~i nas od svih sujeta i
prolaznosti. To je ustvari predoku{aj Vaskrsewa. Ovaj doga|aj zajedni{tva sve zove i
priziva
"DO\I I VIDI".
Jeromonah Jovan (Puri})
Ovim divnim tekstom "@rtvoprino{ewe" , èlimo da predstavimo novog igumana
manastira Ostroga i da mu poèlimo od Gospoda svako dobro na tom te{kom
poslu{awu.
( "Pravoslavni Put" )
U RADOSNOJ TUZI ZA OCEM LAZAROM
(AXI])
.
. . Imao sam tu izuzetnu ~ast da Oca Lazara upoznam pre dvadeset godina
kao monaha hilandarskog i duhovno ~ado proigumana Nikanora. On je do{ao u
vaqevski kraj 1980. gde je bio rukopoloèn u ~in jero|akona i jeromonaha od
blaènopo~iv{eg vladike {aba~ko-vaqevskog Jovana. Bogosluìo je u manastirima
Pustiwi i ]elijama. Jo{ u to vreme wega su pose}ivali i po{tovali u~enici Oca Justina.
Tako|e ga je veoma voleo starac Nikanor, koji i mene nedostojnog blagoslovi za ovaj
na~in ìvota u Hristu. Jo{ ranije hteo sam do}i u manastir Ostrog (1985.) gde je jedno
vreme boravio otac Lazar. U to vreme on je ve} imao mnogo duhovne dece, koja su
studirala u Beogradu a koji }e kasnije biti saradnici na Wivi Gospodwoj, posebno u
Hercegovini i Crnoj Gori...
Otac Lazar mnogo je truda uloìo u obnovi mona{tva. Posebno je mnogo `rtve
podneo u obnovi Piperske }elije i skita manastira Ostroga - Svetog Jovana Krstiteqa u
Jovan - Dolu. Po Boìjem promislu do{ao je u manastir Ostrog - najve}e na{e
slovensko svetili{te gde }e dati veliki svoj doprinos u duhovnoj i materijalnoj obnovi
Mitropolije Crnogorsko - Primorske. Kao veliki duhovni pastir koji je plenio i zra~io
svojom tiho{}u i molitveno{}u stekao je veliki ugled i van Mitropolije. Imao je dar
star~eske qubavi i rasu|ivawa, tako da je umnoìo svoje talante i, najzad, kao zreo
plod oti{ao u naru~je pravednih Avraama, Isaka i Jakova. Zato je wegov blagoslov sa
nama jer on molitveno posreduje kod Gospoda...
U svojoj velikoj bolesti potpuno se predao Gospodu u mnogom trpqewu
nevoqa od svojih i sastradawu mnogih napa}enih i bolesnih du{a. Neki su bili isuvi{e
vezani za tu ~ovekoqubivost Oca Lazara, a Gospod ga je uzeo Sebi izliv{i veliku
milost prema wemu i nama. Zato treba da budemo radosni {to smo ga imali i imamo
ga kao divnog i smirenog oca i molitvenika...
(Deo slova o ocu Lazaru datog Radio - Svetigori na dan upokojewa od
jeromonaha Jovana Puri}a)
35
San Pravednika
SVETA RUSIJA
Rusija }e se uzdi}i kada podigne svoj pogled i vidi da su svi svetiteqi {to
zablista{e u zemqi ruskoj ìvi u Carstvu Boìjem, da je u wima duh ìvota ve~nog i da
treba da budemo sa wima i da duhovni dodir sa wima imamo i u wihovom ìvotu
ve~nom udeo. U tome je spas Rusije i ~itavog sveta.
U Rusiji nema duha ìvota, nema ìvotne radosti. We se svi pla{e, kao {to se
pla{e zloduha. Rusija je (nekad) isto tako ulivala strah drugim dràvama, ali time {to
je privla~ila sebi narode.
Istinitost zapovesti "I{tite najprije Carstvo Boìje i pravdu Wegovu" ~inila je
rusku smernost, smiravala je i vlast i u trenucima najve}e slave zemaqske. Ruska
vlast, kroz usta cara Aleksandra Prvog, ispovedala je sebe kao vlast hri{}ansku i na
spomeniku svoje slave je napisala: "Ne nama, ne nama, nego Imenu Tvome" (podaj
slavu - nap. prir.).
Rusko nebo, ruski svetiteqi pozivaju nas da budemo sa wima kao {to su oni sa nama.
Pozivaju da u~estvujemo u duhu ìvota ve~nog i za tim duhom ùdi ~itav svet.
Obnovqena Rusija je potrebna ~itavom svetu koji je napustio duh ìvota i on se ~itav
quqa u strahu, kao pred zemqotres.
Rusija ~eka vojsku hristoqubivu. Careve hristoqubive i vo|e koje }e povesti
ruski narod, ne radi slave zemaqske, nego radi vernosti Ruskom Putu Istine.
"Ne nama, ne nama, nego Imenu Tvome".
U pokajawu, u veri, u o~i{}ewu neka se obnovi zemqa ruska i neka se
uzdigne sveta Rusija.
Sveti Jovan [angajski
Priredio:
Milo{ Markovi}
36

Pravoslavni Put 12

Uploaded by

Document Information

Copyright

Available Formats

Share this document

Share or Embed Document

Sharing Options

Did you find this document useful?

Is this content inappropriate?

Copyright:

Available Formats

Pravoslavni Put 12

Uploaded by

Copyright:

Available Formats

PRAVOSLAVNI PUT, list Svetosavske omladinske zajednice pri hramu Svetog

Ahilija u Ariqu, Jul - septembar 2001., broj 12.

Najva`nija molitva u na{e dane

NAJVA@NIJA MOLITVA U NA[E DANE

molitva spa{}e i dr`avu i narod i crkvu. To je najja~e oru`je odbrane koje ti

I ne samo da }e Gospod Hristos na kraju istorije do}i Duhom Svetim, sa

UGASIO SE PALE]I KANDILO SVETOM SAVI

Mislite li da za veronauku ima dovoqno stru~nog kadra i po Vama da li je

Saborna crkva Hristovog Groba u Jerusalimu

kasnije su pokazali da se svetost zadobija podvigom krstono{ewa, i nikako vra}awem

Na Hristovom @ivonosnom Grobu do danas je bilo nezbroj ~udesnih iscelewa,

Sve{tenik je posle rekao mladi}u, da je starica bila wegova majka. Ona ga je

MO[TI SVE[TENOMU^ENIKA FILUMENA

da to ro|eno nedu`no i nemo}no qudsko bi}e nema ko da vaspitava, nema ko da

Od va{eg truda, od va{e borbe, od ja~ine va{ih beseda zavisi o~i{}ewe

P I S M O U DAVNA VREMENA PUTOVALOGA JUDEJANINA

Ja Mu rekoh sa suzama: "Gospode! a {ta treba da radim pa da budem bla`en?"

Uzvi{ena i krepka du{a ne o~ajava pri nesre}ama, ma kakve bile. Juda

- Zar ti ne zna{, da moj gospodar nikome ne daje? Prolazi, Bog }e te pomo}i.

Ovako tu`an, vratio se ku}i. Idu}e no}i sawao je on ponovo. Ugledao je on

Rob podeli siromasima novac, koji je dobio za svoga gospodara, otplovi u

Zatekao sam mnoge oce u delawu i sozercawu

A danas se o ne~emu takvom vi{e ni{ta ne mo`e ~uti. Qudi su toliko

NEPOZNATI OT[ELNIK (VEROVATNO JEDAN

Manastirski Oci su ga iz qubavi odveli u Atinu u bolnicu radi pregleda, i on je

You might also like