INFOTEH-JAHORINA, Vol. 3, Ref. B-III-10, p. 121-125, March 2003.

STANDARD SINHRONOG OPTIKOG PRENOSA - SONET

SINCHRONOUS OPTICAL NETWORK - SONET
Ivankovi Sneana, Elektrotehniki fakultet u Beogradu
Mentor: Jovan Radunovi
Sadraj: Ovaj rad obrauje temu standard sinhronog optikog prenosa. Na poetku rada bie
razmatrane razne mrene konfiguracije, koje su prisutne u SONETu. Drugi deo rada daje pregled
signala koji se koriste u SONETu, opis strukture rama STS-1 i definiu se virtuelne pritoke. Poto se
definiu signali, bie objanjena zaglavlja koja su prisutna u STS signalima. Dalji razvoj SONETa je
usledio pojavom takozvanog SONETa sledee generacije, njegovom primenom na MSPP, a potom i
definisanjem novih standarda DoS-a, kao to su GFP, virtuelno ulanavanje i LCAS.
Abstract: The main idea for this papare is to get fundamental knowledge of SONET. In the first part
SONET network configurations are explained and in the second signals and virtual tributaries used
in SONET. The third part is about SONET frame format structure and overheads. At the end are next
gen SONET and DoS standards, like GFP, VC and LCAS, presented.
1. UVOD
SONET (Synchronous Optical Network sinhrona optika
mrea) je standard za prenos optikim putem definisan od
strane ECSA. Ovaj standard je takoe ukljuen u ITU
preporuke sinhrone digitalne hijerarhije (SDH).
Kljuni ciljevi SONET standarda su:
usaglaavanje opreme razliitih proizvoaa
stvaranje sinhronih mrea
poveavanje rada, administracije, odravanja i
nadgledanja mree ( OAM&P)
uspenije multipleksiranje po principu dodaj/izdvoj
(ADM Add/drop multyplexing)
prstenovi baziranih na postojeim standardima
skoranja uloga mree za transport novih servisa, koji su
podrani ATMom.

ARHITEKTURA PRSTENA ( ring)

Dominantna SONET topologija je struktura prstena, koja je
optimalna za LAN, MAN i regionalne mree. Osnovni blok u
prsten arhitekturi je ADM. Vie ADM-ova moe da se povee
u oblik prstena bilo bidirekcionim ili unidirekcionim linkom.
Osnovna prednost topologije prsten je pozdanost, jer i u
sluaju prekida veze na jednom vlaknu, multiplekser alje
servis alternativnim putem kroz prsten bez prekidanja
saobraaja.

2. KONFIGURACIJA MREA U SONETU

Topologija mree je nain na meusobnog povezivanja
vorova u mrei. Postoje vie moguih topologija:
point-to-point veza (najjednostavnija)
dva krajnja multipleksera povezana vlaknom sa ili bez
regeneratora na liniji veze
point-to-multipoint veza
Zahvaljujui postignutoj sinhronizaciji izmeu opreme,
ADM ureaj lako uoava signale koje treba da izdvoji iz
toka i usmeri ka drugim vorovima. SONET vorovi
pruaju fleksibilnost u mrenoj topologiji.
hub mrea
Hub sakuplja saobraaj u centralni deo i time olakava
snabdevanje mree. Postoje dva mogua izvodjenja mree
ovoga tipa:

korienjem dva ili vie ADM-a, wideband kroskomutatora, koji doputa unakrsno prespajanje pritonog
servisana nivou pritoka,

korienjem broadband-kros komutatora u kojem je

mogue unakrsno prespajanje kako na STS nivou tako i
na nivou pritoka.
ring

Slika 1. Arhitektura prstena

Gubitak servisa moe imati katastrofalne posledice. Postoji
zatitna ema oporavka u sluaju problema u mrei. Naime,
ako se detektuje problem pri penosu, pripaja se rezervna
putanja, i prsten ipak opstaje.
SONET prsten prua tri mehanizma zatite usluga:
automatsko zatitno komutiranje ( APS metod)
komutiranje prstena sa unidirekcionim putem (UPSR)
komutiranje prstena sa bidirekcionim linijama (BLSR)
3. OSNOVNI SONET SIGNALI
SONET definie tehnologiju za prenos mnogih signala
razliitih veliina pomou sinhrone fleksibilne optike
hijerarhije. Prvi korak SONET multipleksiranja podrazumeva
stvaranje signala najnieg nivoa ili osnovnog signala,
sinhronog prenosnog signala nivoa 1 (synchronous transport
signal level 1), ili skraeno STS-1, koji ima protok 51.84
Mb/s. Signali vieg nivoa imaju protok koji je celobrojni

121

INFOTEH-JAHORINA, Vol. 3, Ref. B-III-10, p. 121-125, March 2003.

umnoak osnovnog protoka. Tako dobijamo familiju STS-N
signala. STS-N signali se formiraju ukrtanjem N STS-1
signala. Tabela takoe sadri optiki nosioc (opical carrier
level N OC-N), kojim se prenosi STS-N signal. OC signali
su fiziki linkovi definisani da prenose odgovarajui STS
nivo.

STRUKTURA RAMA STS-1

STS-1 je odreena sekvenca od 810 bajtova, koja sadri
razliite bajtove zaglavlja i kapacitet koverte za prenos
korisnog sadraja. Moe se prikazati strukturom, koja ima 90
kolona i 9 redova. Poto je duina rama 125 s (8000 ramova
po sekundi), STS-1 ima 51.84 Mb/s bitski protok. Prenos se
odvija bajt po bajt sa leva na desno i tako red po red, do
devetog rada.
810 bajta x 8 bita/bajtu x 8000 ramova/s = 51.84 Mb/s
STS-1 SPE zauzima vei deo STS-1 rama i sastoji se od
783 bajtova, rasporeenih u 87 kolona i 9 redova. Prva
kolona sadri 9 bajtova, projektovanih kao STS POH. Dve
kolone (kolone 30 i 59) se ne koriste za korisni sadraj, ve
su naprevljene kao kolone sa nepromenljivim sadrajem. SPE
mogu da imaju proizvoljan raspored unutar rama, a na
odreeni raspored nam ukazuju H1 i H2 pointer bajtovi u
linijskom zaglavlju (sl. 3.). Najee SPE poinje u jednom
STS-1 ramu a zavrava se u sledeem.

Tabela 1. SONET hijerarhija

U tabeli 1 je dat pregled optikog i njemu ekvivalentnog
elektrinog nivoa, kao i nivo koji odgovara SDH, i taj signal
se naziva modul sihronog prenosa, STM.
4. STRUKTURA FORMATA RAMA (SONET RAM)
SONET koristi osnovni prenosni protok STS-1, koji iznosi
51.84 Mb/s. Signali vieg nivoa su celobrojni umnoci
osnovnog protoka. Na primer, STS-3 ima trostruki protok
STS-1 ( 3 x 51.84 = 155.52 Mb/s).
OSNOVNI BLOK STS-1 RAMA
Na slici 2. je prikazan osnovni format rama STS-1 signala.
Ram moe podeliti na dve glavne oblasti: zaglavlje prenosa i
koverte SPE (synchronous payload envelope).

Slika 3. Poloaj STS-1 SPE unutar STS-1 rama

STRUKTURA STS-N RAMA
STS-N je odreen niz N x 810 bajta (multipleksiranje N
STS-1 modula). Zaglavlje prenosa svake STS-1 strukture se
ravna u ramu pre preplitanja, ali pripojeni STS SPE ne
moraju biti poravnani, poto svaki STS-1 ima pojnter
korisnog sadraja koji ukazuje na mesto SPE.
5. VIRTUELNE PRITOKE

Slika 2. Elementi STS-1 rama

Zaglavlje prenosa se sasoji od zaglavlja sekcije i linijskog
zaglavlja. SPE se takoe moe podeliti na dva dela:
zaglavlje STS puta (path overhead-POH) i korisni sadraj.
Korisni sadraj je servisni saobraaj koji SONET opsluuje.
Posto se korisni sadraj multipleksira u SPE, on moe da se
prenosi i komutira, bez potrebe za multipleksiranjem u
vorovima, jer je SONET transparentna mrea nezavisna od
servisa.
Korisni sadraj STS-1 podrava prenos sledeih tipova
signala:
28 DS-1
1 DS-3
7 DS-2
21 signala protoka 2.048 Mb/s (E)
kombinacija gore navedenih

SONET standard takoe definie sinhrone formate, na STS-1

podnivoima. Virtuelne pritoke (VT) su sinhroni signali koji
prenose saobraaj sa malim protocima.

Tabela 2. VT kanali
Kolona STS-1 SPE koverte ima protok od 0.576Mb/s ( 9
x 8b/kol x 8000 1/s = 0.567 Mb/s za jednu kolonu). Broj
kolona koje zahtevaju pomenute VT protoke je 12, 6, 4 i 3 za
VT6, VT3, VT2 i VT1.5 redom.
Ram VT-1.5 ima dvodimenzionalni niz 9 redova x 3
kolone, a to je 27B smetenih u 125s i oni primaju DS1
signal. Ram VT-6 nosi 9 redova x 12 kolona, dakle 108B i
ova struktura pomae mapiranje DS2 signala. DS3 signali se
direktno uklapaju na STS-1 SPE.

122

INFOTEH-JAHORINA, Vol. 3, Ref. B-III-10, p. 121-125, March 2003.

6. ZAGLAVLJE SONETA

signali multipleksiraju i poravnaju, predvien je dodatani

prostor u SONET ramu da bi obezbedio dovoljno prostora
za sve razliite pritone protoke. Stoga na odreenom
mestu u multipleksnoj hijerarhiji, ovaj dodatni prostor se
ispunjava fiksnim bitima dopune koji ne nose informacije,
ali su neophodni da bi ispunili deo rama.

SONET prua bitno zaglavlje informacija, to omoguava

lake multipleksiranje i veoma velike OAM&P mogunosti.

Prednost SONET-a je prenos velikog korisnog sadraja (oko

50 Mb/s). Da bi zatitili ulaganja u postojee opremu, STS
SPE se moe podeliti na VT, da bi transportovali ili
komutirali korisni sadraj koji je manji od protoka STS-1. Svi
servisi manji od DS-3 protoka se prenose u VT strukturi.

Slika 5. Slojevi zaglavlja

Zaglavlje koje se odnosi na put se prenosi vezom end-to-end
(sa kraja na kraj), dodaje se DS-1 signalu kada se mapiraju u
virtuelne pritoke i za STS-1 korisni sadraj koji se prenosi sa
kraja na kraj. Kako se vidi sa slike 5transportno zaglavlje se
sastoji od zaglavlja sekcije i linijskog zaglavlja. Linijsko
zaglavlje je namenjeno STS-n signalu izmeu dva STS-n
multiplesera. Zaglavlje sekcije se koristi za komunikaciju
izmeu graninih elemenata mree kao to su regeneratori.
Zaglavlje puta je sastavni deo SPEa. Razmotrimo sada
svako zaglavlje ponaosob:
Zaglavlje sekcije podrava funkcije nadgledanja rada
(STS-n signal), lokalni overwire, kao i komunikacione kanale
za prenos podataka za OAM&P i uramljivanje. Ovo zaglavlje
se sastoji od 9 bajtova transportnog zaglavlja, koje stvara i
obradjuje krajnji ureaji na nivou sekcije.
Linijsko zaglavlje se sastoji od 18 bajtova transportnog
zaglavlja, koje stvara i obradjuje krajnji ureaji na nivou
linije. Ovo zaglavlje podrava funkcije pronalaenja SPE
unutar rama, multipleksiranja i povezivanja signala,
nadgledanja rada, potom automatsku zatitnu komutaciju i
prua linijsku podrku.

Slika 6. Hijerarhija SONET multipleksiranja

Svi servisi, od prenosa glasa do prenosa podataka velike
brzine i video signala, prihvataju se preko razliitih tipova
servisnih adaptera. Servisni adapter mapira signal u SPE ili
VT. Novi servisi i signali se mogu preneti ubacivanjem novih
servisnih adaptera na krajeve SONET mree. Osim
povezanih svi ulazi se mogu prebaciti u osnovni format
STS-1 signala (51.84 Mb/s ili veeg protoka). Ulazi malog
protoka, kao to je DS-1, se prvo bitno ili bajtno
multipleksiraju u VT. Potom se nekoliko STS-1
multiplesiraju u jednoj ili dve faze, da bi na kraju obrazovali
elektrini STS-N signal (N>=1).
Pri multipleksiranju signali malog protoka ostaju i dalje
vidljivi. Ne nastupa nijedna dodatna obrada signala, sem
direktne elektro-optike koverzije (formiranje OC-N signala).

STS zaglavlje puta (STS POH) podrava funkcije

obeleavanja signala, nadziranja stanja i toka puta kao i
nadgledanj rada STS SPE.
VT zaglavlje puta podrava iste funkcije kao STS
zaglavlje puta, sem to nadgledanje vri na nivou virtuelnih
pritoka.
7. MULTIPLEKSIRANJE U SONETU
Pricipi multipleksiranja kod SONET-a su sledei:
mapiranje koristi se kada treba pritoke prilagoditi VT
ubacujui bite za poravnanje i POH informacije,
poravnanje se odvija kada je pointer ukljuen u STS
putanju ili VT POH, omoguujui time da se lako odredi
prvi bajt VT,
multipleksiranje se koristi kada se vie signala nieg
nivoa prilagoavaju signalu vieg nivoa, ili kada se signali
vieg nivoa prilagoavaju linijskom zaglavlju,
ubacivanje - SONET predvia rad i sa razliitim ulaznim
pritonim protocima asinhronih signala, poto se pritoni

Slika 7. Multipleksiranje pri malim brzinama

U sluaju prizvoljnog mapiranja, pointeri odravaju
neophodan redosled. Obezbeena je vidljivost niih signala u
rezultantnom signalu. Kako je zajedniki faktor za broj
kolona u VT ramovima 12, to se koriste VTG grupe od 12
kolona za efikasno pakovanje razliitih kombinacija VT
signala u SPE korisni sadraj. Na VT nivou se za svaku
pritoku definie i format nadrama.

123

INFOTEH-JAHORINA, Vol. 3, Ref. B-III-10, p. 121-125, March 2003.

8. SLOJEVI
Na slici 8 je prikazana hijerarhija SONET slojeva. Veza
izmeu slojeva bazira se na injenici da svaki servis viih
slojeva opsluuju nii slojevi. Ureaj na jednoj strani
komunicra sa svojim parnjakom na drugoj strani, obrauje
informaciju i rezmenjuje je sa gornjim (ili donjim) slojem.

Slika 8. Arhitektura slojeva

Fiziki sloj je zaduen za prenos bita optikih ili eletrinih
impulsa kroz fiziku sredinu. Nijedno zaglavlje nije
povezano sa ovim slojem. Osnovni zadatak ovog sloja je
konverzija internih STS-n signala u eksterne optike ili
elektrine SONET signale.
Sloj sekcije je zaduen za prenos STS-n rama kroz fiziku
sredinu. Ovaj sloj obezbeuje ifrovanje, formiranje rama,
nadgledanje greaka sekcije i komunikaciono zaglavlje sloja
sekcije. Zaglavlje ovog sloja se ita, tumai i prilagoava ili
ga stvara STE.
Linijski sloj je zaduen za prenos korisnog sadraja sloja
puta kroz fiziku sredinu. Svi nii slojevi obezbeuju prenos
ovog sloja. Linijski sloj obezbeuje sinhronizaciju i
mulitpleksiranje sloja puta. Zaglavlja koja su u vezi sa ovim
funkcijama sadre zaglavlje za odravanje i linijsku zatitu i
ubacuje se u kanale linijskog zaglavlja. Zaglavlje ovog sloja
se ita, tumai i prilagoava ili stvara od strane LTE. Pre
nego to se pristupi linijskom zaglavlju, mora se zavritit
obrazovanje zaglavlja sekcije Zbog toga, NE koji sadri
krajnje ureaje linije sadri takoe i krajnje ureaje sekcije.
Sloj puta mapira korisni sadraj u format koji zahteva
linijski sloj. Uz to, ovaj sloj komunicira sa kraja na kraj preko
zaglavlje puta. Ovaj sloj obezbeuje oznaavanje signala i
traganje za korisnim sadrajem tipa sa kraja na kraj.
Zaglavlje ovog sloja se ita, tumai i menja ili stvara od
strane krajnjih ureaja puta. Da bi se moglo pristupiti POHu,
linijsko zaglavlje i zaglavlje sekcije moraju prvo da se zavre.
Zbog toga, NE koji sadri krajnje ureaje puta takoe sadri i
krajnje ureaje sekcije i linije. Sloj puta grupie 28 DS1
signala, dodaje zaglavlje putanje (POH) sa ciljem formiranja
SPE STS-1 signala i isporuuje ih linijskom sloju.
9. SINHRONIZACIJA
Sinhronizacija je sastavni deo svake telekomunikacione
mree. U dananjim mreama potrebna je, ne samo u
centralnom bloku, gde se inae i nalazi u starim reenjima,
ve podjednako i na krajnjim takama. U sinhronoj SONET
mrei svaki takt se moe podesiti unazad do visoko stabilne
reference. Razlika je to se kod SONET ureaja i signala ne
zahteva samo da razvode referentni takt, ve i da sami prema
njemu budu sinhronizovani. Sinhronizaciona hijerahija, koja

obuhvata sve elemente mree, podrazumeva master-slave

relacije izmeu satova, gde vorovi niih nivoa dobijaju
tajming od signala takta viih nivoa. SONET mreni elementi
podravaju tri glavna tipa tajming modova, tri tipine
topologije. Prvi mod podrazumeva spoljanju emu za
napajanje kompatibilnu sa SONETom, ija je funkcija da
distribuira vremensku referencu. Rad se zasniva na DS1
nivou. U drugom modu mreni elementi imaju sopstveni sat,
tj. sopstveno podeeno napajanje direktno preko spoljanjeg
interfejsa. U treem modu se ekstrahuje takt iz dolazeeg
OC-N signala. To je tzv. linijski/loop/prolazni takt mod.
Master terminal koji u svom izlaznom OC-N signalu
obezbeuje takt ostalim slave vorovima napaja svoj interni
sat iz BITS sistema i ovaj sloj je najvie od interesa.
SONET mrea ima dobro razvijen mehanizam pojntera za
ouvanje sinhronizacije. Pojnteri slue za kompenzaciju
faznih i frekcencijskih varijacija. Iako SONET podrava
sinhronu strukturu rama, ne zahteva se fiksna pozicija
korisnog sadraja u ramu. Korisni sadraj moe da pluta
unutar granica rama, jer postoje polja, bajtovi u zaglavljima,
koji oznaavaju poetak novog korisnog sadraja.
U cilju postizanja ponitavanja fazne greke koristi se metod
bajt-stuffing i pomoni baferi za dinamiko ravnanje kada se
SPE pomera u vremenu. Kada je brzina SPE manja od brzine
STS-1 rama, inkrementirajui biti se naizmenino invertuju,
radi obavetenja da treba dodati bajt (bajtove) u SPE sadraj,
a pojnteri narednih ramova se postavljaju na nove vrednosti.
Re je o pozitivnom stuffing-u. Za primenu negativnog
stuffing-a, proces je obrnut.
10. SONET SLEDEE GENERACIJE /
DOS STANDARDI
SONETom sledee generacije se oznaavaju novine koje u
osnovi imaju standardan SONET. Osnovni cilj SONETa
sledee generacije je da omogui da SONET efikasno podri
kako TDM servise, tako i servise paketa sve na istoj
talasnoj duini. Ovo je poput pristupa sloja 1-plus. SONET
sledee generacije je sauvao mogunost zatitnog
komutiranja ispod 50ms i oporavka prstena, upravljanje
putem, odravanje mree, daljinsko upravljanje i
administrativne funkcije. U isto vreme je poboljano
upravljanje irinom opsega paketa, sa mnogo veom
granularnou nego kod osnovnog SONETa.U osnovi
SONET sledee generacije koristi nove metode
multipleksiranja da bi kombinovao servise sa viestrukim
protokolima u standardne ili pritone SONET kontejnere.
Ova tehnologija se moe koristi ili pri stvaranju hibridne
TDM/pakteske platforme za viestruke servise (MSPP
multiservice provisioning platform) ili pri obezbeivanju
osnovnog prenosnog rama za arhitekturu potpuno paketske
mree. Standardi se razvijaju, dok je SONET sledee
generacije jo uvek samo oznaka za razliita reenja raznih
proizvoaa.
Organizacije za standardizaciju su uloile veliki napor u
razvoj reenja koja ispunjavaju sledee izazove:
podeavanje odvojenih veza za razliite tipove saobraaja
je neefikasno i nefleksibilno
multiprotokolna podrka: eternet nije jedini protokol
paketa. Nosioci bi trebalo da prenose i protokole
skladitenja (storage protocols) kao to su Escon
(enterprise system connection) i fiber kanal.

124

INFOTEH-JAHORINA, Vol. 3, Ref. B-III-10, p. 121-125, March 2003.

efikasnost: eternet protoci podataka (10, 100 i 1000 Mb/s)
se ne mogu efiksano prenositi SONETom, koji zahteva 155
Mb/s (OC3), 622 Mb/s (OC12) ili 2.5 Gb/s (OC48).
dinamika raspodela irine opsega: ovo omoguava
prenoenje brzog saobraaja.

10. ZAKLJUAK

DoS STANDARDI DoS = VC + LCAS + GFP

Pod DoSom podrazumevamo sledee standarde:
opta procedura uramljivanja (GFP)
virtuelno ulanavanje
ema prilagoavanja kapacitetu linka (LCAS)
OPTA PROCEDURA URAMLJIVANJA (GFP generic
framing procedure)
GFP, ITU standard G.7041, obezbeuje standard mapiranja
za razliite tipove saobraaja podataka u SONET ramove, te
time podrava mapiranje gigabit eterneta, fiber kanala,
Escon, IP/PPP i Ficon. GFP ima dva moda: Ram mapiran
mod (GFP-F) za protokole paketa kao to su eternet, PPP,
RPR (resilient packet ring, elastini prsten paketa) i fiber
kanal; drugi mod je transparentni mod (GFP-T), koji se
koristi kod ostalih protokola. Radi se na mapiranju elastinog
prstena paketa u GFP i lanovi FSAN foruma, su se skoro
dogovorili da koriste GFP u formatu gigabitne pasivne
optike mree sledee generacije (PON passive optical
network).
VIRTUELNO ULANAVANJE
Virtuelno ulanavanje, ITU standard G.707, ova funkcija
inverznog multipleksiranja omoguava da se podaci paketa
prenose efikasnije u vie SONET virtuelnih pritoka, umesto
da se delimino popunjava korisni sadraj tradicionalnog
SONETa. Virtuelno ulanavanje obezbeuje da se irina
opsega smeta unutar SONET ili SDH. irina opsega se moe
raspodeliti u 51 Mb/s, na osnovu broja STS kanala koji se
koriste. Na primer, umesto da se koristi 2.5Gb/s OC48 da bi
se preneo gigabitni eternet link, isti kapacitet se moe
koristiti za prenos dva gigabit eternet linka, fiber linka i
govornog saobraaja. Prednost virtuelnog ulanavanja se
ogleda u primeru, kada se ulanani tokovi dele na STS1
kanale i onda alju razliitim putevima kroz mreu.
Mora se voditi rauna kada se servisi poalju razliitim
putevima, da maperi virtuelnog ulanavanja na krajnjim
takama moraju da obrade razliita kanjenja da bi se
rekonstruisao originalni gigabit eternet tok.
Standardni ureaji podravaju razliita kanjenja od jedanog
ili dva rama sa unutanjim i do 50ms (+/25ms) sa
spoljanjim RAMom, to je ekvivalentno 10 000 km razlike u
duini putanje.
EMA PRILAGOAVANJA KAPACITETU LINKA
(LCAS link capacity adjustment scheme)
ITU standard G.7042, dodaje karakteristiku opseg na
zahtev na virtuelno ulanavanje, i time iri ili skuplja tok
bez prekida korisnikog saobraaja. Dakle razvijen je da bi
omoguio dinamiko smetanje opsega u odnosu na razliite
servise. LCAS smanjuje ili poveava opseg u odnosu na
zahtev korisnika, ali i omoguava oporavak prekida vlakna,
ukoliko je saobraaj komutiran u suprotnom smeru. Bie
potrebno vreme da se prihvati LCAS.

Razliiti formati asinhronih proizvoaa, onemoguili su

formiranje optike veze njihovih proizvoda, to je SONET sa
lakoom prevaziao. Ovaj standard definie ugraivanje
korisnog sadraja u strukturu rama kao i poruke u kanalima
zaglavlja koje unapreuju OAM&P funkcije prenosa.
Poboljano je upravljanje mreom. Obezbeeno je i bre i
bolje otkrivanje greaka, pre nego to doe do katastrofalnih
posledica, i to korienjem razliitih metoda zatite na nivou
topologije prstena. Time je obezbeeno ukoliko doe do
prekida prenosa, da se prenos uspostavlja u samozatitnom
prstenu, tako da je uvek prenos kontinualana. To je bitno za
sve korisnike ukljuujui telefonske linije i centrale,
finansijske centre, industriju, itd. Funkcije upravljanja
mrenom su integrisane u mrei na viem nivou zahvaljujui
konfiguraciji centralnog odravanja. Nisu potrebni posebni
linkovi za svaki mreni element, jer jednom vezom se moe
prii svim elementima u okviru date arhitekture. Sve ovo
smanjuje trokove prenosa.
Poto je uvedena sinhronizacija, nema potrebe za
demulitpleksiranjem celokupnog optikog signala, ve se
direktno izdvajaju ili ubacuju samo oni kojima se pritupa
(ADM). To smanjuje potrebu za novim elementima mree
(mulitplekserima i demulitplekserima, itd.). Sinhronizacija
podrazumeva da su mreni taktovi podeeni na visoko
stabilnu referencu i usklaeni meusobno. Signal je vidljiv
unutar multipleksiranog signala vieg reda. Kada postoji
mogunost odstupanja refenentnih frekvencija, koriste se
sinhronizacioni pojnteri. Pojnter je indikator, ija vrednost
pokazuje fazni pomer rama podreenog signala u odnosu na
referentno mesto u narednom ramu u koji se dati podreeni
signal multipleksira bat po bajt.
SONET signali su dostigli vrlo velike brzine. Novi nosioci su
na OC-192 kanalu (10Gb/s). OC-192 zahteva vlakna sa
pomerenom disperzijom. Ova vlakna su tanja sa manje
neistoa, od standardnih monomodnih ranije korienih
vlakana. SONET odgovara zahtevima vremena, ali je tokom
svoje primene naiao na velike prepreke, kao to je bila
nedovoljna iskorienost kapaciteta, tako i nemogunost
prenosa paketa mreom i nije podravao nove servise. Sa
druge strane se javlja SONET sledee generacije, koji reava
problem prenoenje paketa mreom, ali opet ostaje zavistan
od proizvoaa. Primenu je naao u MSPP. Poslednje dve
godine dolazi do pojave novog termina Data-over-Sonet,
DoS, definiu se tri nova standarda, i to GFP, virtuelno
ulanavanje i LCAS. Prvi ureaji koji podravaju ove nove
standarde su se pojavili na tritu 2002 godine, a novi se
oekuju poetkom 2003 godine.
LITERATURA:
[1]
[2]
[3]
[4]
[5]

125

http://www.iec.org/online/tutorials/sonet
http://www.nortelnetworks.com/products/01/sonet/
collateral/sonet_101.pdf
Regis J. Bates Optical Switching and Networking
Handbook, McGraw-Hill Telecommunications 2001
http://www.lightreading.com/document.asp?doc_id
http://www.lightreading.com/document.asp?site=
lightreading&doc_id=13012

INFOTEH-JAHORINA, Vol. 3, Ref. B-III-10, p. 121-125, March 2003.

[6]

www.lucent-optical.com/resources

126