Medijsko Prav0 2010 FPN 15 02 10 Fin

Dejan Milenkovi Medijsko pravo i politike
II
1. SLOBODA IZRAAVANJA U MEUNARODNIM DOKUMENTIMA

Sloboda izraavanja predstavlja deo korpusa tradicionalnih politikih i
graanskih prava posebno utvrenih i uoblienih tokom graanskih revolucija krajem
XVIII veka.Ona je danas potvrena i najvanijim dokumenata Ujedinjenih Nacija kao
univerzalne svetske organizacije i Saveta Evrope kao jedne od najznaajnijih evropskih
regionalnih organizacija.
Aktrivni i obaveteni graani ivotni su supstrat svakog demokratskog drutva.
Poslednjih decenija individualno ljudsko pravo na slobodu izraavanja proireno je i tzv.
drutveno-kolektivnim pravom graana da budu informisani kao i pravom javnosti
da zna. Ona je u meunarodnim dokumentima o ljudskim pravima i ustavima
demorkatskih zemalja kodifikovano ne samo kaopravo graana da ire raziite ideje i
informacije, nego i njihovo pravo da ih primaju.
Sloboda izraavanja danas predstavlja kompleksnu i veoma dinaminu oblast koja
ima dugu i burnu istoriju koju je izvojevana u izmeu ostalog u velikim bitkama za
slobodu tampe. Pravo da se trae primau i koriste ifnoramcije i ideje je svakako
jedinstvena meu drugim slobodama. Ona je, kako je reeno na prvoj sednici Generalne
skuptine UN, kamen temeljac svih sloboda ka kojima su Ujedinjene nacije usmerene, ili
kako je to formulisao sudija Vrhovnog suda SAD Kardoz, osova i nezaobilazni uslov
skoro svih ostalih oblika sloboda. Ona prema miljenju Sloana, odreuje sadrinu drugih
sloboda, jer u zemlji u kojoj postoji sloboda izraavanja i u kojoj su mediji slobodni, vea
je verovatnoa da e se druga prava i slobode potovati. Samim tim, krajnja sankcija za
povredu ljudskih prava je snaga edukovanog javnog mnjenja, a upravo su to tampa i
drugi mediji, koje to javno mnjenje istovremeno i obavetavaju i edukuju. Osim toga,
slobodni mediji, tamo gde postoje, mono su sredstvo za ostvarivanje ljudskih prava i na
meunarodnom planu.
U lanu 19 Univerzalne deklaracije o pravima oveka Ujedinjenih nacija (1948)
sloboda miljenja i izraavanja utvrena na sledei nain: "Svako ima pravo na slobodu
miljenja i izraavanja, to obuhvata i pravo da ne bude uzmeniravan zbog svog
miljenja, kao i pravo da trai, prima i iri obavetenja i ideje bilo kojim sredstvima i bez
obzira na granice".
Slina formulacija sadrana i u lanu 19 Meunarodnog pakta o graanskim i
politikim pravima Ujedinjenih nacija. Slina formulacija sadrana i u lanu 19
Meunarodnog pakta o graanskim i politikim pravima: Niko ne moe biti
uznemiravan zbog svojih miljenja. Svako lice ima pravo na slobodu izraavanja. Ovo
pravo bez obzira na granice, podrazumeva slobodu iznalaenja, primanja i irenja
informacija i ideja svih vrsta, u usmenom, pismenom, tampanom ili umetnikom obliku,
ili na bilo koji nain po slobodnom izboru. Ostvarivanje ovih sloboda obuhvata posebne
dunosti i odgovornosti. Sledstveno tome, ono moe biti podvrgnuto izvesnim
ogranienjima koja moraju, meutim, biti izriito odreena zakonom, a potrebna su iz
razloga: potovanja prava ili ugleda drugih lica; zatite dravne bezbednosti, javnog
reda, javnog zdravlja i morala.
U lanu 13. Amerike konvecije o ljudskim pravima utvreno je: Svako ima
pravo na slobodu miljenja i izraavanja. Ovo pravo ukljluuje slobodu traenja,
primanja i irenja informacija i ideja svih vrsta, bez obzira na granice, kako usmeno
tako i pismeno, u umetnikoj formi i bilo kojim sredstvom po vlastitom izboru. Primena
ovog prava obezbeena prethodnim stavom ne sme biti predmet prethodne cenzure ali e
biti subjekt sledeih ogranienja, iji e opseg biti ustanovljen zakonom kako bi
osiguralo: potovanje prava i ugleda drugih ili zatite nacionalne bezbednosti, javnog
reda, javnog zdravlja ili morala. Sloboda izraavanja ne sme biti ogranieno indirektnim
metodama ili znaenjima, kao na primer, zloupotrebom javne i privatne kontrole kroz
tampu, radio frekvencije ili opreme koja se koristi za irenje informacija, ili bilo koji
drugi nain sa namerom da se sprei komunikacija i irenje ideja i miljenja.
I lan 10 Evropske koncencije o ljudskim pravima (1950) garantuje slobodnu
izraavanja na sledei nain: "Svako ima pravo na slobudu izraavanja. Ovo pravo
ukljuuje slobodu posedovanja sopstvenog miljenja, primanja i saoptavanja
informacija i ideja bez meanja javne vlasti i bez obzira na granice. Ovaj lan ne spreava
drave da zahtevaju dozvole za rad televizijskih, radio i bioskopskih preduzea.
Poto korienje ovih sloboda povlai za sobom dunosti i odgovornosti, ono se
moe podvrgnuti formalnostima, uslovima, ogranienjima ili kaznema propisanim
zakonom i neophodnim u demokratskom drutvu u interesu nacionalne bezbednosti,
teritorijalnog integriteta ili javne bezbednosti, radi spreavanja nereda i kriminala,
zatite zdravlja ili morala, zatite ugleda ili prava drugih, spreavanja otkrivanja
obavetenja dobijenih u poverenju, ili radi ouvanja autoriteta i nepristrasnosti
sudstva.
U drugoj polovini XX veka, iz slobode izraavanja postepeno dolazi do izdvajanja
dve nove slobode: sloboda javnog informisanja i sloboda pristupa informacijama.
U savremenim uslovima, sloboda javnog informisanja, kao izvedeno ljudsko
pravo, obuhvata pravo na istinitu, blagovremnu i objektivnu informaciju, kao i pravo
da se javno kritikuju i trae objanjenja u odnosu na konkretne postupke i akte vlasti i
drugih javnih subjekata. U svojoj evoluciji od prava na slobodu misli, preko prava
javnog iznoenja sopstvenog miljenja do prava da se bude obaveten i slobode
izraavanja, sloboda javnog informisanja postaje sastavni deo brojnih meunarodnih
pravnih instrumenata, kao i odgovarajuih unutranjih pravnih reima pojedinih zemalja.
Druga sloboda, koje se tradicionalnog izvodi iz slobode izraavanja, nastaje
krajem 60-tih godina XX veka, kada su SAD, 1966. godine prve zakonom uredile
slobodu pristupa informacijama, nakon ega je, tokom poslednjih tridesetak godina,
sledstveno konceptu socijalne drave i uprave kao sistema za socijalnu regulaciju
drutvenih procesa, sloboda pristupa informacijama priznata u mnogim nacionalnim
zakonodavstvima irom sveta na svim kontinetima (Kanada, Australija, Novi Zeland,
4
Finska, Portugal, Danska, vedska, Norveka, Grka, Irska, Francuska, Holandija,

Poljska, Albanija, eka, Slovaka, Bosna i Hercegovina, Bugarska, Rumunija, Indija,
Kolumbija, Juna Afrika, Uzbekistan, Zimbabve...). U pojedinim zemljama, sloboda
pristupa informacijama postala je vremenom ustavom zajameno pravo i sloboda oveka
i graana. Tako je i sloboda pristupa informacijama u posedu javnih organa, danas iroko
prepoznata kao izvedeno ljudsko pravo.
Sloboda pristupa informacijama najee se odreuje kao pravo svakoga da od
nosioca vlasti, odnosno javnih ovlaenja, trai i dobije relevantne informacije od javnog
interesa kako bi se na delotvoran nain omoguio uvid u rad i postupanje onih subjekata
kojima su graani na slobodnim i demokratskim izborima poklonili poverenje da u
njihovo ime i za njihov raun vre funkciju vlasti, i, u vezi s tim, da upravljaju drugim
javnim poslovima. Prostije reeno, re je o pravu svakoga (i fizikog i pravnog lica
domaeg i stranog) da se obavesti o podacima kojima raspolau javni organi kao i drugi
subjekti kojima je povereno vrenje javnih ovlaenja.
U poslednjih pedesetak godina, ustanovljena je bogata sudska praksa Evropskog
suda za ljudska prava (a do 1998. godine i Evropske komisije), kao nadnacionalnog
mehanizma zatite ljudskih prava utvrenih Konvencijom. Praksa Evropskog suda u vezi
sa lanom 10 Evropske konvencije (slobode izraavanja) u dananjim uslovima
predstavlja dragocenu grau za unapreenje nacionalnih zakonodavstava i nacionalnih
propisa kojim se ona obezbeuje. Isto se moe rei i za konstatacije (odluke) Komiteta
za ljudska prava Ujedinjenih nacija, kao nadnacionalnih mehanizama zatite ljudskih
prava utvrenih Paktom o graanskim i politikim pravima Ujedinjenih nacija.
2.Opti osvrt na praksu i presude Evropskog suda
Prilikom tumaenja Evropske konvencije za zatitu ljudska prava i osnovnih
sloboda, Evropski sud pristupa sprovoenju trodelnog testa: nakon to na temelju
injeninog stanja proglasi neku pritubu zbog povrede prava utvrenih Konvencijom
dopustivom, tj. oceni da je odlukom nadlenog dravnog organa dolo do meanja u neko
od prava i sloboda utvrenih Konvencijom, Sud u daljem razmatranju pravnog merituma
spora utvruje i donosi presudu o (ne) opravdanosti toga meanja, tj. utvruje da li je u
konkretnom sluaju zaista dolo do povrede odreenog prava utvrenog Konvencijom.
Ovo pravilo, odnosi se, naravno, i za slobodu izraavanja.
Sloboda izraavanja formulisana Evropskom konvencijom, jasno ukazuje ona
nije apsolutno pravo, kao to je to sluaj, na primer, sa pravom na ivot, zabranom
torture i zabranom robstva i prinudnog rada. Ova sloboda zato moe biti ogranieno
ako su kumulativno ispunjena tri uslova: kada je meanje (u znaenju formalnosti,
uslova, ogranienja ili kazni) propisano zakonom, zatim, kada meanje drave ima za
cilj zatitu jednog ili vie intresa i vrednosti utvrenih Konvencijom (nacionalna
bezbednost, javna bezbednost, teritorijalni integritet, spreavanje nereda i kriminala,
zatita zdravlja i morala, zatita ugleda i prava drugih, spreavanje otkrivanja
informacija dobijenih u poverenju i ouvanje autoriteta i nepristrasnosti sudstva) i kada
je to meanje neophodno u demokratskom drutvu (princip proporcionalnosti).

Prilikom tumaenja osnovnih ljudskih prava i sloboda utvrenog Evropskom
konvencijom za zatitu ljudska prava i osnovnih sloboda, Evropski sud pristupa
sprovoenju testa proporcionalnosti. Nakon to na temelju injeninog stanja proglasi
neku pritubu zbog povrede prava utvrenih Konvencijom doputenom, tj. oceni da je
odlukom nadlenog dravnog organa jedne drave dolo do legalnog meanja u neko
od prava i sloboda utvrenih Konvencijom, Sud u daljem razmatranju pravnog merituma
spora utvruje i donosi presudu o (ne) opravdanosti toga meanja, tj. utvruje da li je u
konkretnom sluaju zaista dolo do povrede odreenog prava.
U poslednjih pedesetak godina, ustanovljena je bogata sudska praksa Evropskog
suda za ljudska prava (a do 1998. godine i Evropske komisije), kao nadnacionalnog
mehanizma zatite ljudskih prava utvrenih Konvencijom. Praksa Evropskog suda u vezi
sa lanom 10 Evropske konvencije (slobode izraavanja) u dananjim uslovima
predstavlja dragocenu grau za unapreenje nacionalnih zakonodavstava i nacionalnih
propisa kojim se ona obezbeuje.
U dosadanjoj praksi Evropskog suda za ljudska prava u vezi sa slobodnom
izraavanja, iskristalisala su, izmeu ostalih sledea naela:
1) Rasprava o pitanjima od ozbiljnog javnog interesa, naroito u kontekstu
politike debate, uiva najvii stepen zatite Evropskog suda.
2) Posebnu zatitu prava na slobodnu izraavanja uivaju mediji i novinari zbog
svoje naroito vae drutvene uloge opskrbljivaa javnosti svim informacijama od javnog
interesa, odnosno uloge medija kao psa uvara demokratskog drutva. U tom smislu,
svako kanjavanje medija i novinara, zbog objavljivanja informacije ili iznoenja
miljenja o licima i pitanjima od legitimnog javnog interesa, mora biti opravdano samo
naroito vanim razlozima.
3) Granice doputene kritike znatno su ire kada su u pitanju politiari odnosno
javne linosti, nego obina, privatna lica, jer se prvi dobrovoljno i svesno izlau
nadzoru, kako od strane novinara tako i od strane celokupne javnosti, te, shodno tome
moraju pokazati i vei stepen tolerancije, naroito kada i sami daju provokativne izjave.
4) Vlada (vlast) mora otrpeti vei stepen kritinosti jer njen dominantni
poloaj nalae suzdranost pri posezanju za kaznenim merama, pogotovu ako postoje
drugi naini odgovaranja na neopravdane napade i kritike protivnika ili medija sa manje
tetnim posledicama po slobodu izraavanja.
5) Posebna panja mora se posvetiti razlikovanju izmeu injenica i vrednosnih
sudova (klevete i uvrede). Dok se istinitost injenica moe dokazati, istinitost vrednosnog
suda (miljenja) nemogue je dokazati, pa takvi zahtevi sami po sebi predstavljaju
ogranienje slobode izraavanja. To ne znai da iznoenje ba svakog, pre svega,
uvredivog vrednosnog suda uiva apsolutnu zatitu, ali u tom sluaju, mora se voditi
rauna u srazmeri meanja u slobodu izraavanja, kao i da li je do toga dolo na osnovu

faktike osnove za spornu tvrdnju.
1.2.2. Sluaj Lingens & Austrije (1986)
Novinar Lingens je 1975. godine, u austrjskom listu Profil, napisao je dva
lanaka protiv Bruna Krajskija koji je u to vreme bio Austrijski kancelar (premijer). U
svojim tekstovima, za Krajskija je upotrebio izraze najnii oportunizam , nemoralan
i nedostojan. lanci su se bavili politikim pitanjima od javnog interesa za Austriju,
koja su pobudila mnoge une rasprave o stanovitu Austrijanaca a naroito kancelara
prema nacionalsocijalizmu i ueu bivih nacista u upravljanju zemljom. Usled upotrebe
navedenih izraza, iako su lanci bili relativno uravnoteeni, oni su mogli da nanesu tetu
ugledu austrijskog Kancelara.
Novinar je kanjen sa 15000 austrijskih ilinga na osnovu tadanjeg austrijskog
Krivinog zakona zbog upotrebe navedenih izraza, od strane austrijskog Suda, jer je
navodno povredio ugled austrijskog kancelara.
Naime, lanci su se pojavili ubrzo nakon izbora koji su te godine. Mnogi
Austrijanci su smatrali nakon izbora da e Krajski i njegova stranka izgubiti apsolutnu
veinu u parlamentu, te da e napraviti koaliciju sa drugom strankom koji je vodio g.
Peter. Simon Vizental je nakon izbora otkrio detalje o nacistikoj prolosti g. Petera,
nakon ega je Bruno Krajski stao u Peterovu odbranu, nazivajui metode Simona
Vizentala mafijakim metodima nakon ega je usledila otra reakcija novinara Ligensa.
Sluaj je zavrio pred Evropskim sudom za ljudska prava kome se Lingens
obradio predstavkom. Evropski sud (tada Komisija) je naroito posvetio panju
prethodno pomenutoj pozadini sluaja i doao do nekoliko vanih zakljuaka koji su
posle i postali neki od prethodno navedenih standarda.
Evropski sud je u svojoj presudi najpre utvrdilo da iako tampa ne sme prekoraiti
odreene granice, naroito u pogledu zatite ugleda drugih ona ipak jeste obavezna da
objavljuje informacije i ideje o pitanjima o kojima se raspravlja na politikoj sceni, kao i
one koje se tiu drugih sektora od javnog interesa. Ne samo da tampa ima zadatak a
objalvjuje takve ideje i informacije, ve i javnost ima pravo da ih prima.
Po miljenju Suda, sloboda tampe obezbeuje javnom mnjenju jedan od
najboljih naina da upozna ideje i stavove politikih voa i formira miljenje o tim
idejama i stavovima. U tom kontekstu: granice dozvoljene kritike, ire su kada je re o
politiaru kao takvom, nego kada je re o privatnom licu. Za razliku od ovog drugog.
Ovaj prvi neizbeno i svesno izae svoje rei i postupke briljivoj kontroli, kako novinara
tako i ire javnosti. Samim tim, politiar mora da pokae i vei stepen tolerancije.
Novinar Lingens, branio se u svojoj predstavci upuenoj Evropskom sudu i da su
sporni izrazi u njegovom tekstu vrednosni sudovi Sud kao i Komisija su saglasni sa
tim. Podnositeljeva kritika bila je zapravo usmerena protiv ponaanja g. Krajskog, koji je
u to vreme bio Savezni kancelar. Prema austrijskom Zakonu, u sluajevima poput ovog
novinar moe izbei sudsku presudu samo ako dokae istinitost svojih tvrdnji. Meutim,
kada su u pitanju vrednosni sudovi ovaj zahtev je nemogue ispuniti. Znai, dok
postojanje injenica moe da se dokae, dotle istinitost vrednostnih sudova ne moe da se
dokae.
1.2.3. Thorgeirson & Islanda (1992)
Novinar Thorgeirson kanjen je pravnosnanom presudom od strane Islandsko
suda na 10.000 islandskih kruna zbog klevete, zato to je u svoja dva lanka, uglavnom
na temelju pria i glasina, nazvao neimenovane pripadnike rejkjavike policije zverima
u uniformama i pojedincima svedenim na novoroenetov mentalni nivo koji je
posledica nauenih borilakih vetina koje policajci i izbacivai korste sa brutalnom
spontanou, a za policijske snage upotrebljavao rei siledijstvo, falsifikovanje
injenica, nezakonite akcije i slino.
Evropski sud je u svojoj presudi utvrdio da je presuda protiv novinara krenje
lana 10. Evropske konvencije. Evropski sud je najpre utvrdio da je prvi lanak koji je
novinar T. Napisao posledica tano odreenog sluaja sluaja Skafti Jonssona, kada je
jedan mladi brutalno i nepotrebno prebijen od strane jednog policajca koji je kasnije i
bio suspendovan i osuen.
Sud je zatim konstatovao, da se u konkretnom tekstu, novinar pozivao na prie i
glasine drugih lica, odnosbnon javnog mnjenja. Tako je na primer lice koje je delilo sobu
sa jednim mladiem u bolnici ispriala novinaru, a bolniko osoblje je to i potvredilo da
je mladi bio pretuen od strane policije. Evropski sud je utvredio da nikada nije bilo
utvreno da je ova pria bila u potpunosti neistinita ili puka izmeljotina. U prvom
lanku, novinar je otkrio da je mnogo ljudi znalo razliite prie takve vrste, i da su one
bile toliko sline i brojne da se teko mogu smatrati pukim laima. Takoe, Evropski sud
je uzeo u obzir iinjenicu da je novinar pre svega izvetavao o onome o emu su drugi
priali.
Krivini zakon na Islandu predvideo je da novinar mora da dokae istinitost
takvih tvrdnji, ali je Evropski sud u konketnom sluaju to smatrao nerazumnim zahtevom
i nemoguim zadatkom, navodei da tampa ne bi mogla skoro nita da objavi ako bi se
od nje zahtevalo da objavljuje samo u potpunosti proverene injenice. Takoe cilj ovih
lanaka je bio da islandska Vlada obrazuje posebnu nezavisnu komisiju koja e ove
tvrdnje opovrgnuti ili dokazati.
Evropski sud je utvredio da je i pokrenuti postupak i osuda mogla obeshrabriti
otvorenu raspravu o pitanjima od javnog interesa, i na kraju doao do zakljuka da je
dolo do krenja lalna 10 Evropske konvencije.
1.2.4. Prager and Oberschlick & Austrija (1995)
Austrijski sud je osudio novinara i glavnog urednika zbog povrede ugleda jednog
sudije, jer su objavili neutemeljene kritike primedbe (uvredu) na raun nekolicine sudija
o njihovom navodnom tretiranju optuenika kao da su unapred osueni te pripisujui
sudiji J. o drsko i tiransko ponaanje u obavljanju sudijske funkcije. Na ovaj nain,
novinar je optuio sudije da su kao sudije krile zakon, ili barem da su krili svoje
profesionalne obaveze. Time je ne samo nakoeno njihovom ugledu, nego je i
potkopano poverenje javnosti u potenje sudstva u celini. Sluaje je zavrio pred
Evropskim sudom za ljudska prava.
Evropski sud je utvredio da Prager nije uspeo dokazati istinitost svojih tvrdnji, niti
da su njegovi vrednosti sudovi bili pravian komentar, zbog preterane irine optubi bez
odgovarajue injenine osnove, usled ega su one bile pristrasne. Sam Prager, po
vlastitom priznanju, nije prisustvovao ni jednom postupku koji se vodio pred sudijom J.
Osim toga, nije dao ni jednu mogunost sudiji da prokomentarie optube iznete na
njegov raun. Vrlo otre kritike na raun dotinog sudije, koje je izneo podnosilac
predstavke, nisu bile dobronamerne i nisu potovala pravila novinarske etike, iako je Sud
imao na umu i injenicu da novinarska sloboda obuhvata i mogunost pribegavanja
upotrebi okantnih i uvredljivih termina (ali samo ako ti vrednosni sudovi imaju i
faktiku osnovu koja ih potkrepljuje).
1.2.5. Mc Vicar & UK (2002)
Mc Vicar, je poznati britanski novianar. On je sredinom 1995. godine u asopisu
Spked objavio lanak u kojem je insinuirao da je svetski poznat britanski atletiar
Linford Kristi koristio zagranjena stimulativna sredstava (doping) da bi poboljao svoje
takmiarske mogunosti. U tom lanku, novinar je tvredio da na temelju indicija mnogi
veruju, iako to ne mogu dokazati, da je Kristi koristio zabranjena stimulativna sredstasv
radi postizanja boljih rezultata. Ako je godinama uspevao nadmudriti doping kontrole,
krajnje je nevereovatno da e Kristi biti uhvaen u nekoliko meseci koji su mu preostali
do njegovog verovatnog povlaenja. ...Kristi pokazuje veinu fizikih i psiholokih
karakteristiara atletiara koji redovno koriste steroide.
Kristi je ubrzo protiv novinara, glavnog urednika i izdavaa pokrenu sudski
postupak zbog povrede ugleda (defamation). Sudska porota pred britanksim sudom je
utvredila da je znaenje zpornog lanka bilo da je poznati atletiar prevarant koji redovno
koristi zabrtanjene supstance radi postizanja boljih rezultata na atletskim takmienjima.
Porota je naloila plaanje tuitelju Kristiju trokove postupka dok sam Kristi nije traio
nikakvu naknadu tete.
Evropski sud je utvrdio da su potrebni posebni razlozi da bi se neki list oslobodio
obaveze da proveri injenice kojim se klevee neko privatno lice. U konkretnom sluaju
izvor inkrimisanih tvrdnji nije bio jasan i ove su mogle da imaju ozbiljne posledice po
budunost sportiste. tavie, novinar se pobrinuo da ozbiljnije proverni njihovu istinitost i
pouzdanost tek poto je podneta tuba za klevetu. Imajui u vidu te elemente, Sud je
ocenio da je obaveza dokazivanja opravdano ogranienje prava podnosioca predstavke da
ta presudom britanskog suda nije dolo do povrede lana 10 Evropske konvencije.
Da iz slobode izraavanja dolazi do postepenog izdvajanja novih ljudskih prava

govori i praksa Evropskog suda za ljudska prava ije su odluke segmentirane u nekoliko
odeljaka. Presude su u tom smislu podeljene na one koje se odnose na: tampu;
radiodifuziju; pristup informacijama; zatiti javnog interesa; izjave komercijalne
prirode, zatitu drugih individualnih prava i zatitu autoriteta i nepristrasnosti sudstva.
3. DOKUMENTI SAVETA EVROPE KOJI SE ODNOSE NA SLOBODU
IZRAAVANJA
Takoe treba napomenuti, da je Savet Evrope (njegovi organi, a pre svega
Komitet ministara Saveta Evrope), od svog osnivanja 1949. godine do danas, doneo
veliki broj rezolucija i preporuka koje se odnose na slobodu izraavanja, a u kojima su
sadrani osnovni principi i standardi koje drave-lanice Saveta Evrope treba da unesu i
implementiraju kroz donoenje zakona i drugih propisa, i time obezbede slobodu
izraavanja i iz nje izvedenih prava i sloboda.
Po svojoj prirodi, dokumenti Saveta Evrope kao mejunarodne organizacije, jesu
neobavezujui pravni dokumenti za drave-lanice ove organizacije. One, u izvesnoj meri
imaju i politiku dimenziju, sa ciljem da drave lanice Saveta Evrope koje to jo uvek
nisu uinile, u svoja zakonodavstva unesu pravne standarde koji su, kao takvi
principijelno utvreni i razraeni rezolucijama i preporukama. Preopruke i rezolucije, pre
svega Komiteta ministara Saveta Evrope, donose se i kao posledica presuda odnosno
stavova do kojih je Evropski sud za ljudska prava doao u svojim presudama.
Na ovom mestu pomenuemo samo neke od znaajnijih preporuka. Pomenuemo
samo neke: Rezolucija (74) 26 o pravu na odgovor poloaj pojedinca u odnosu na
tampu; Preporuka br. R (10) 96 o garantovanju nezavisnosti javnog radio-difuznog
servisa; Preporuka br. R (97) o zabrani govora mrnje; Preporuka br. R (97) 21 o
medijima i promovisanju kulture tolerancije; Preporuka R (2000) 23 o nezavisnosti i
funkcijama regulatornog tela u oblasti radio-difuzije; Preporuka br. R (2002) 2 o uvidu
u slubene dokumente i druge. U nastavku, dajemo delimian pregled nekih od
prethodno navedenih preporuka. Jedan deo preporuka bie posebno analiziran u okviru
kasnijih delova.
1.3.2. Rezolucija (74) 26 o pravu na odgovor poloaj pojedinca
u odnosu na tampu
Ova Rezolucija je jedan od prvih dokumenata Komiteta ministara Saveta Evrope
koja se direktno odnosi na medije. Komitet ministara je u preambuli ove Rezolucije,
naroito ukazao da je imao u vidu da je poeljno da se pojedincu stave na raspolaganje
odgovarajua sredstava da se zatite od informacija koje sadre netane injenice koje se
na njega odnose i da mu obezbedi pravno sredstvo protiv objavljivanja informacija koje
predstavljaju uplitanje u njegov privatan ivog ili napad na njegovo dostojanstvo ast i
ugled.
10
Rezolucijom je preporuine dravama lanica Saveta Evrope da u svoje pravne

sisteme unesu pravo na ispravku i odgovor.
Ispravka se odnosi na pravo pojedinca o kojem je neki medij objavio netanu
informaciju, da od medija zahteva ispravku netanih informacija koje se na njega odnose,
a za koje je on opradano zainteresovan da budu ispravljene, s tim da te ispraveke dobiju,
u meri u kojoj je to mogue, isti znaaj koji je imala i prvobitno objavljena informacija.
Pravo na odgovor, sa druge strane, jeste pravo svakog fizikog i pravnog lica, kao
i svakog drugog tela, bez obzira na dravljanstvo i prebivalite, koje je pomenuto u nekim
novinama, periodinoj tampi u radio ili televizijskoj emisiji da kada smatra i tvrdi da je o
njemu objavljena netana informacija, da putem odgovora ispravi netane injenice koje
se na njega odnose i koje su o njemu objavljene.
1.3.3. Preporuka br. R (94) 13 o merama za promovisanje
transparentnosti medija
Medijski pluralizam, to jest postojanje mnotva nezavisnih i samostalnih medija
koji odraavaju najiru mogunost raznovrsnosti miljenja i ideja neophodni su za
praktino ostvarivanje te slobode. Zato je transparentnost medija jedan od glavnih uslova
za ouvanje i jaanje pluralizma. Meutim, Komitet ministara Saveta Evrope,
konstatovao je kroz ovu preporuku, da je medijski pluralizam ozbiljnu ogroen kroz
medijsku koncentraciju. Rastua internacionalizacija kapitala i aktivnosti preduzea u
oblasti medija ima dvostruki uticaj na transparentnost medija. Prvi je da vlasnika
struktura medija otvara put situacijama u kojima mediji postaju zavisni od tela koja mogu
da vre znaajan i dugotrajan uticaj na njihove aktivnosti, pa samim tim i na sadraje i
informacije koje one emituju ili ire, jer obezbeuju materijala sredstva za njihov rad. To
sa druge strane, oteava prepoznavanje ko su pravi vlasnici medija i komplikuje delatnost
dravnih organa odgovornih za primenu zakona u oblasti medija, posebno zakona koji se
odnose na kontrolu koncetracije medija.
Zato ovom Preporukom, Komitet ministara preporuuje dravama-lanicama, da
kroz uvoenje adekvatnog zakonskog okvira, omogue javnosti da ima moguznost
pristupa osnovnim informacijama o medijima kako bi formirali mieljenje o vrednosti
koju treba dati informacijama, idejama i miljenjima koje ire mediji.
Prema ovoj Preporuci, iinformacije o medijima koje mogu da budu podlone
obavezi otkrivanja mogu se podeliti u nekoliko kategorija: o identitetu lica koje uestvuje
u izdavakoj strukturi i obimom uea u toj strukturi; o interesima izdavakih struktura
ili lica koje uestvuju u njoj imaju u drugim medijima; o licima koje nisu direktno
ukljuena u izdavaku strukturu a koje bi mogla da vre uticaj na ureivaku koncepciju;
o finansijskim rezultatima izdavake strukture i dr...
1.3.4. Preporuka br. 7 (2000) o pravu novinara da ne
otkriju svoje izvore informacija
11
Akcenat u ovoj Prepopruci stavljen je na zahteve za adekvatnu zatitu prava

novinara da ne otrkiju izvore informacija da bi se sauvala sloboda novinarva i pravo
javnosti da bude informisana putem medija. Zatita profesionalnog odnosa novinara i
njihovih izvora u tom pogledu ima vei znaaj od stvarne vrednosti tih informacija za
javnost. Meutim i ova preporuka, daje mogunost, ali samo izuzetno, da organi javne
vlasti zahtevaju od novinara da otkrije izvor informacije. To e biti sluaj kada postoji
oigledni vii javni interes i kada da su okolnosti kljunog i ozbiljnog karaktera, te se
otkrivanje moe smatrati neophodnim u demokratskom drutvu. Preporukom su utvreni
i kritetijumi koji mogu da budu od znaaja za procenu te neophodnosti.
1.3.5. Preporuka br. R (2000) 23 o nezavisnosti i funkcijama
regulatornih tela u oblasti radiodifuzije
Da bi se obezbedilo efikasno regulisanje radio-difuzije, uz istovremno ouvanje
stvarne nezavisnosti radio-difuzne organizacije u vezi sa odreivanjem programa, sami
regulatorni organi moraju biti zatieni od svih oblika politikog i ekonomskog uplitanja.
Zato je Komitet ministara Saveta Evrope stao na stanovite da zakonski okvir koji
jasno definie status regulatornih organa i obim njihovog funkcionisanja i ovlaenja jeste
preduslov njihove nezavisnosti u odnosu na organe vlasti, politike snage i ekonomske
interese. Poto se takav okvir uspostavi, zakonski okvir treba da titi regulatorne organe
od spoljnih pritisaka (pre svega politikih i ekonomskih).
Ova Preporuka podeljenja je u etiri osnovne grupe pravila.
Prva se odnosi na opti zakonski okvir kojim se preporuuje dravama lanicama
da obezbede osnivanje i neometano funkcionisaje regulatornih organ u oblasti
radiodifuzije stvaranjem odgovarajueg zakonskog okvira za te svrhe.
Druga se odnosi na imenovanje, sastav i funkcionisanje takvog nezavisnog tela.
Sastav regulatornih organa u oblasti radiodifuzije treba da bude takav da ona budu
zatiena od bilo kakvog uplitanja pre svega politikih snaga i ekonomskih uticaja. Zato
se u preporuci istie potreba za utvrivanjem posebnih pravila u pogledu izbra lanova
nezavisnih tela i nespojivosti funkcija kako bi se izbeglo da regulatorni organi budu pod
uticajem politike vlasti te da lanovi regulatornog tela imaju interesa u preduzeima ili
drugim organizacijama u medijskim ili srodnim sektorima, to bi moglo da dovede do
sukoba interesa u vezi sa njihovim lanstvom u regulatornom telu. Takoe, treba utvrditi
precizna pravila u pogledu mogunosti razreenja lanova regulatornih tela da bi se
izbeglo da se razreenje koristi kao sredstvo politikog pritiska.
Trea se odnosi na finansiranje regulatnornih tela jo jedan kljuni element
njihove nezavisnosti. Ona treba da bude utvreena zakonom u skladu sa jasno
definisanim planom, na osnovu procenjenih trokova aktivnosti regulatornih organa, ,a,o
bi im se omoguilo da svoje funkcije izvjravanju potpuno i nezavisno.
12
etvrta se odnosi na ovlaenja i nadlenosti regulatornih tela. Reglatorni organi

treba da imaju ovlaenja za usvajanje pravila i smernicea koji se odnose na oblast
radiodifuzije. U okvirima utvrenim zakonom, oni takoe treba da imaju ovlaenja za
usvajanje interenih pravila. Jedno od osnovnih nadlenosti regulatornog tela treba da
bude izdavanje dozvola, a postupak izdavanja dozvola treba detaljno da bude regulisan
zakonom. Dodeljivanje dozvole mora da bude oglaeno javnim konkursom. Prilikom
podnoenja prijava za uee na konkursu, potencijalni vlasnici dozvola treba da naznae
strukturu, vlasnike i kapital njihove kompanije, kao i sadrinu i trajenje programa koje
predlau.
1.3.6. Preporuka br. R (96) 10 o garantovanju nezavisnosti javnog
radiodifuznog servisa
Kroz ovu Preporuku, prepoznaje se politika Saveta Evrope sredinom devedesetih
godina da se dravne televizije koje su do tada u veini zemalja bile pre svega medij
vladajue veine u jednoj dravi postane javni servis neopotereen politikim uticajima.
Prema obrazloenju ove preporuke, radiodifuzne organizacije javnog servisa razlikuju se
od onih kojima upravlja drava i po tome to svoje zadatke ostvaruje nezavisino i bez
uplitanja bilo kakvih spoljnih organa, posebno organa vlasti, to je osobina koja ih odvaja
od dravnih radiodifuznih organizacija. Osnovni princip je da su radiodifuzne
organizacije javnog servisa nezavisne, i shodno tome, odgovorne javnosti za potpuno
ostvarivanja zadataka u sferi javnog informisanja.
Principima sadranim u ovoj preporuci, najpre je utvreno da pravni okvir javnog
radiodifuznog servisa treba jasno da odredi njihovu ureivaku nezavisnost i
institucionalnu autonomiju u oblastima kao to su programska ema, koncepcija i
proizvodnja programa, ureivanje i prezentacija vesti i programa o aktuelnim
dogaajima, izbor, zapoljavanje i rukovoenje osobljem unutar servisa, upravljanje
finansijskim sredstvima, priprema i izvrenje budeta i dr.
Pravni okvir koji regulie status javnog radiodifuznog servisa treba da utvrdi da su
njihovi organi upravljanja jedini odgovorni za svakodnevnu delatnost njihove
organizacije. Pravila koja reguliu status organa JRDS treba da budu definisana tako da se
izbegne da ti organi budu izloeni opasnosti od politikog i drugog uplitanja.
Uz izuzetak sudske odgovornosti za vrenje sopstevenih nadlenosti javni servis
treba da odgovora pre svega svom nadzornom telu. Pravila koja reguliu status nadzornih
tela takoe treba da budu definisana tako da se izbegne opasnost od politikog ili bilo
kakvog drugog uplitanja.
Pravila koja reguliu finansiranje javnog radiodifuznog servisa treba da se
zasnivaju na naelu po kome drave lanice preduzijmaju mere da odre, i tamo gde je to
potrebno, stvore primeren, siguran i transparentan finansijski okvir javnom
radiodifuznom servisu koji garanduje sredstva neophodna za ostvarivanje nijhovih
zadataka.
13
Pravni okvir javnog radiodifuznog servisa jasno treba da propie da e one

obezbediti da programi vesti pravino prikazuju injenice i dogaaje koje podstiu
slobodno formiranje miljenja.
Izbor, unapreenje i premetanje, kao i prava i obaveze lica zaposlenih u javnim
radiodifuznim servisima ne treba da zavisi od porekla, pola, miljenja ili politikih,
filozovskih ili verskih uverenja ili lanstva u sindikatu.
1.4. ZAKONSKO REGULISANJE RADA MEDIJA
1.4.1. Nunost i potreba zakonskog regulisanja rada medija
Pojam zakonsko regulisanje (statutory regulation) primenjuje se na bilo koju
meru kojom parlament utie na rad medija. U ovu kategoriju spadaju kleveta, kakvu
nalazimo u svim zemljama, zakonske norme protiv raspirivanja meurasne mrnje, kao i
zabrane prava novinara da objave imena rtava silovanja ili seksualnog zlostavljanja.
Moemo ih nai u mnogim dravama.
Postoje zakonski propisi koji se odnose na izvetavanje sa sudskih procesa,
izvetavanje o radu parlamenta ili lokalne samouprave. Propisi o dostupnosti informacija
obavezuju vlasti da obezbede informacije svima koji to zahtevaju, pa i novinarima. Ovo
pravo na pristup informacijama ima odreene izuzetke. Rigidni propisi o dravnim
tajnama jo uvek postoje u jednom broju drava, ali oni koji zagovaraju slobodu
informisanja sve vie i uspenije osporavaju ovakva ogranienja. U nekim, naalost ne i u
svim evropskim dravama, zakonom je regulisana dunost novinara da zatiti svoj izvor
poverljivih informacija.
Tako zakonsko regulisanje ve predstavlja jedan od aspekata novinarskog posla.
U nekim sluajevima ono je poeljno. Profesionalni novinari bi bili prestraeni pomilju
da njihovo izvetavanje sa nekog suenja moe da prouzrokuje nepravednu zatvorsku
kaznu protiv nevine osobe. Novinari uopte prihvataju ovu vrstu regulacije koja titi
ranjive osobe i grupe od drave ili drugih monih institucija ili linosti, a protive se
propisima koji ograniavaju javnu demokratsku raspravu.
Ali, oni najvie strahuju od dodatne zakonske regulacije rada medija. Mnogi misle
da su i postojea ogranienja prevelika, te da ona spreavaju novinare u pruanju
adekvatnog servisa javnosti. Novinari misle da demokratija zahteva da redakcije ne budu
mesto za advokate koliko god je to mogue. Moda e politiarima i pravnicima biti
teko da to shvate, ali postoje neke oblasti koje ne treba regulisati zakonom, kao to su
religija, poezija, privredni odnosi, a posebno prikupljanje vesti.
Pojednostavljen izbor izmeu nevinosti i krivice koji prua pravni sistem nije
prikladan za nijanse dnevnog informativnog programa.
Sudovi su prosti instrumenti. Oni stalno zahtevaju standarde dokaza, to je
prikladno za sudnicu, ali gui politiku raspravu. Neke sudije oekuju od novinara da
14
dokau sve to napiu, i to na nain na koji bi to uradio advokat, sa forenzikim nalazima,

svedocima i konkretnim dokazima. Zaboravljaju da novinari nisu nadleni da hapse i da
im ljudi zato daju lane informacije bez straha od sankcije.
Novinari samo nastoje da saznaju to vie mogu o onome to im je dato kao
zadatak do sledeeg krajnjeg roka za tampu. Oni iz iskustva znaju da bi sutranji nalazi
lako mogli da obore dananje veliko ,,otkrie. Istina koju ujete preko radio-talasa ili
je proitate u novinama jeste privremena i nesigurna stvar i dolazi uz jasnim
upozorenjem: To je tako, koliko smo mi upueni.
Zakon moe da sprei dobro novinarstvo, ali ga ni jedan zakon ne moe stvoriti.
Jer, dobro novinarstvo je stvar odgovornosti, a nikoga ne moete naterati da bude
odgovoran. Novinarima nije mogue postaviti krute, zahtevne propise i utvren nain
rada. Kako nametnuti normu o odreenom nivou marljivosti novinara koji prati istragu o
korupciji ili izvetava o nekoj velikoj tragediji? Da li je mogue da se tano odredi koliko
je vremena potrebno za pripremu prenosa velike fudbalske utakmice?
1.4.2. Specifina zakonska regulacija elektoronskih medija

Ipak, dodatna zakonska regulacija je neophodna za odreene sluajeva, kao to
je sluaj sa emiterima (radiodifuznim medijima).
U veini evropskih drava, dravna radiodifuzna preduzea su bila prva takva
preduzea u zemlji. Tako je emitovanje postala neka vrsta servisa graana. Drava je
mogla da kontrolie ta preduzea preko svojih zastupnika, koji nisu uvek pokazivali
naroiti stepen samostalnosti. Sve do ezdesetih godina XX veka u mnogim
demokratskim drutvima zapadne Evrope vlasti su dravne radiodifuzne medije
smatrale produenom rukom svoje propagande.
Doktrina servisa graana, prvo ustanovljenog u britanskom BBC-u, gde je
stanica smatrana zajednikim dobrom koje treba da slui celoj zemlji, kako vlasti tako i
opoziciji, postala je dominantna od tog vremena. Pravo drave da intervenie danas je
podlono restrikcijama poznatim pod nazivom trodelni test. Predlog zakonske
regulacije mora da bude u saglasnosti sa lanom 10. Evropske konvencije, te tako mora
biti:
u skladu sa zakonom (pisanim zakonom koji usvoji Skuptina i koji je
dostupan javnosti),
sa legalnim i legitimnim ciljem (da titi javne ili privatne interese na zakonit
nain) i
neophodan za demokratsko drutvo.
Ali, zato bi postojali razliiti pravni reimi za emitere i tampane medije?
15
Deo razloga lei u injenici da je u prolosti emiterima mogao biti izdat samo
ogranien broj dozvola. Tehnoloki nivo je bio takav da je opseg bio ogranien, pa je
drava morala da rasporedi dozvole na osnovu niza fer pravila. Bilo je prirodno da takva
pravila (kao to je dunost da se obezbedi raznolikost i dobar pristup) obuhvate i zahteve
profesionalnih standarda novinarstva i da telo koje izdaje dozvole ima i nadlenost nad
postupkom pritubi na rad medija.
Ekonomski i tehnoloki razvoj polako smanjuju vlast svake drave nad
radiodifuznim medijima. Razvoj digitalne televizije i porast medija koji emituju i izvan
granica svoje zemlje zahtevaju novi pristup zakonskoj regulaciji ovog pitanja. Veliki broj
medija i proirenje njihovog delovanja mogu zaguiti postojei sistem zakonske
regulacije.
Jo jedan razlog zakonske kontrole proistie iz same prirode elektronskih medija.
Opravdanje koje navode mnoge zemlje Evropske unije jeste da elektronski mediji stiu
do ire publike i na auditorijum utiu na moniji nain, te zbog toga moraju ispunjavati
vie standarde nezavisnosti.itanje novina zahteva svestan izbor itaoca da se koncentrie
na odabrani tekst iz odabranog izvora.
Sa druge strane, radio i televizija su ubedljiviji i uporniji. ak i bez svesti o odluci
da se slua ili gleda odreeni program, radio i televizijski program utiu na gledaoca,
odnosno sluaoca. Ako pokuate da razgovarate sa nekom osobom u sobi u kojoj je
ukljuen TV prijemnik u pozadini, koncentrisaete se na ono to Vam ta osoba govori, ali
e Vaa podsvest pratiti ton koji dopire iz TV prijemnika. Ovaj sublimirani uticaj
eletronskih medija ini ih uticajnijim od tampe.
Dalje, ak i u sredinama sa velikim brojem emitera, potreban je normativan uticaj
drave da bi se obezbedila raznovrsnost medija. Iskustvo nas ui da, u odsustvu kontrole,
elektronski mediji zasnivaju svoj program na lakom i zabavnom programu, zbog ega
celokupnom industrijom elektronskih medija vlada mali broj veoma monih aktera.
Ovakav razvoj bi konano doveo do negiranja prava javnosti da prima informacije iz
iroke lepeze razliitih izvora.
1.5. ODNOS MEDIJSKOG PRAVA I ETIKIH STANDARDA
NOVINARSKE PROFESIJE
1.5.1. Samoregulacija medija
I proces samoregulacije medija, ima veliki znaaj i za pravnu regulaciju medija.
Proces samoregulacije podrazumeva dobrovoljno podvrgavanje novinara etikim
pravilima novinarske profesije. Samoregulacija u bilo kojoj profesiji ili drutvenoj oblasti
pretpostavlja da drutvenu (etiku) normu razvijaju i sprovode oni ija se ponaanja tim
normama i ureuju, a radi poboljanja pruanja usluga potraima, potraivaima ili, kao
u sluaju medija, celokupnom drutvu. Ona zahteva postavljanje standarda i saglasnosti
sa standardima pojedinaca i institucija na koje e se oni odnositi, kao i razvijanje
postupaka i mehanizama kojima e se ta pravila sprovoditi.
16
Znai etike norme jesu oblik drutvene norme koje nisu pravne norme. Jer,
pravna norma jeste obavezno pravilo o ponaanju ljudi u drutvu garantovane dravnim
autoritetom, to nije sluaj sa etikom normom, koja je garantovana pre svega snagom
drutva, odreene drutvene grupe, ili snagom odreene drutvene profesije. To znai, da
drava, a pre svega sudovi nisu ti koji igraju ulogu arbitra niti sprovode proklamovana
pravila odnosno etiku normu, niti su oni, na primer, novinari, koji se obaveu takvim
pravilom, to ine pod pretnjom sankcije, ve pre svega zbog elje za daljim razvojem i
jaanjem ugleda i poverenja profesije. Samoregulacija zavisi najvie od uzajamnog
razumevanja i saglasnosti aktera, o etikim naelima ponaanja i sistemima vrednosti
svoje profesije. Bitne stvari koje treba razmotriti u stvaranju koncepta i razvoju sistema
samoregulacije su: ko se smatra odgovornim, kome se smatra odgovornim, koja je svhra
te odgovnoristi i kako i sa kakvim ishodom se to eli izvesti.
Pitanje ishoda samoregulacije zadire u samu sutinu pitanja svrhe i uloge koju bi
novinarstvo u demokratskom drutvu trebalo da ima. Prva dunost novinara je da prua
tane, nezavisne i pravovremene informacije na osnovu kojih se mogu praviti izbori i
donositi odluke. Da bi ispunili ulogu javnog uvara mediji moraju odravati poverenje
javnosti. To zahteva najvie etike standarde. Stvaranje delotvornog sistema
samoregulacije koji bi pomogao razvoju ovih standarda i ocena njihove implemantacije
jaanju vezu izmeu medija i javnog mnjenja.
U svim prilikama, Savet Evrope snano podrava stvaranje samoregulacionih tela
u oblasti novinarstva. Savet priznaje da zakonodavni rad moe biti potreban ako
samoregulacija ne uspe, ali da prvo treba isprobati samoregulacioni proces. Na primer, u
Rezoluciji usvojenoj na 4. ministarskoj konferenciji o pitanjima masovnih medija
odranoj 1994. godine, Savet je podsticao javne vlasti da se uzdre i daju ansu
novinarskoj profesiji da razradi naela samoregulacije. Na primer, u obliku kodeksa
ponaanja koji opisuje kako njihova prava i slobode moraju da budu u skladu sa pravima,
slobodama i interesima drugih sa kojima bi mogli doi u sukob, kao i sa sopstvenom
odgovornou.
Kao uvari etikih stnadarda zato se u mnogim zemljama pojavljuju medijski
ombudsmani (vedska), Saveti za tampu ili medije (Nemaka) i dr. Njega ine
pripadnici same profesije odnosno ugledni novinari ali esto i druga lica koja su posredno
povezana sa medijima (izdavai, urednici, predstavnici organizacija koje se bave zatitom
ljudskih prava.
Bitno je napomenuti, da je etiki standard/norma po pravilu daleko ire
postavljen nego to je to sluaj sa pravnom normom. esto se deava da etiki standardi
novinarske profesije utvreni Novinarskim kodeksom, istovremeno, posredno ili
neposredno jesu i pravni standardi koji su kao takvi utvreni i pravnom normom. Ali
irina etike norme i njena fleksibilnost, svakako znaajno utie i na pitanje
odgovornosti. Jer, ono to u jednom sluaju moe da bude oznaeno kao povreda
pravne norme od strane Suda u oblasti javnog informisanja, ne mora nuno da znai i
povredu na slian nain formulisanog etikog standarda.
17
S druge strane, po pravilu, krenje etike norme istovremeno predstavlja i krenje

pravne norme, pa i pravne odgovonrosti novinara. Zato je potovnje pravila
samoregulacije odnosno etikih standarda veoma vano. U zemljama u kojima se potuju
etiki standardi novinarske profesije, po pravilu je broj razliitih sudskih postupaka koji
se vode protiv novinara, urednika i medija daleko manji.
1.5.2. Standardi profesionalnog postupanja Meunarodne

federacije novinara
U skoro svakoj zemlji, usvojeni su Etiki kodeksi novinarske profesije. Na
meunarodnom planu, svakako je najznaajnija je Deklaracija o principima postupanja
novinara Meunarodne federacije novinara usvojene na Drugom zasedanju Svedskog
konresa meunarodne federacije novinara, u aprilu 1954. godine, sa amandmanima
usvojenim na Osamnestom zasedanju Meunarodne federacije novinara u junu 1986.
godine.
Ova meunarodna deklaracija se objavljuje kao standard profesionalnog
postupanja novinara, iji je posao da prikupljaju, prenose, ire i komentariu vesti i
informacije i opisuju dogaaje.
Prva i najvanija obaveza novinara jeste da potuje istinu i pravo javnosti da zna
istinu. Ispunjavajui tu obavezu, novinar e uvek braniti principe slobodne potenog
prikupljanja i objavljivanja vesti i pravo na konkretan komentar i kritiku.
Novinar e izvetavati samo u skladu sa injenicama iji je izvog njemu poznat.
Novinar nee skrivati bitne informacije niti falsifikovati dokumente.
U pribavljanju informacija, fotografija i dokumenta novinar e se koristiti samo
asnim sredstvima.
Novinar e uiniti sve to je mogue da bi se ispravila objavljena informacija za
koju se utvrdi da zbog netanosti moe da povredi nekoga ili da mu nanese tetu.
Novinar e uinti sve to je mogue da bi se ispravila objavljena informacija za
koju se utvrdi da zbog netanosti moe da povredi nekoga ili da mu nanese tetu.
Novinar e potovati profesionalnu tajnu i nee otkriti izvor informacije koji je
zahtevao da ostane anoniman.
Novinar mora da bude svestan opasnosti od diskriminacije koju mogu da ire
mediji i uinie sve da izbegne diskriminaciju zasnovanu, izmeu ostalog, na rasi, polu,
seksualnom opredeljenju, jeziku, veri, politikom i drugom miljenju, nacionalnom i
drutevnom poreklu.
Novinar e ozbiljnim prekrajem profesionalnih pravila smatrati sledee:
- plagijat;
- vreanje, kaljanje ugleda, klevetu, neosnovane optube,
- primanje mita u bilo kom obliku da bi se neto objavilo ili da bi se spreilo
objavljivanje.
18
Novinari dostojni tog imena smatrae svojom obavezom da se verno pridravaju

navedenih principa. Potujui vaee zakone, novinari e u onome to se tie njihove
profesije priznavati samo sud svojih kolega, iskljuujui svako meanje vlasti ili ma koga
drugoga.
19
2. OSNOVI MEDIJSKOG PRAVA U SRBIJI I

2.1. MEDIJSKO PRAVO I MEDIJI U POSLEDNjOJ
DEKADI 20. VEKA U SRBIJI
U periodu devedesetih godina XX veka, SR Jugolavija, kao "formalni" pravni
naslednik bive SFRJ preuzela je garanciju prava i obaveza utvrenih Univerzalnom
deklaracije o pravima oveka (1948) i Meunarodnim paktom o graanskim i politikim
pravima (1966).
Raniji Ustav Savezne Republike Jugoslavije (1992) i Ustav Srbije (1990), u
odeljcima koji su se odnosili na slobode, prava i dunosti oveka i graanina sadrali su
odredbe koje su garantovale slobodu tampe, javnog informisanja i zabranu cenzure.
Ustavne garancije slobode tampe i javnog informisanja, krene su svo vreme
Miloevieve vladavine (od 1989 godine do 5.oktobra 2000. godine). Mediji, pre svega
dravni, kao to je to bio RTS, bili su kljuna poluga u odravanju na vlasti
Miloevievog reima, ali i sprovoenju njegove ratnohukake politike.
Zakoni i podzakonski propisi u na saveznom nivou i u Republici Srbiji, kojima je
bila obuhvaena medijska sfera, i koji su donoeni u tom periodu od strane vladajueg
Reima, umesto da obezbede, spreavali su ustavom garantovanu slobodu javnog
informisanja to je dovelo do guenja nezavisnih tampanih i elektronskih medija. Tako je
sloboda izraavanja u periodu devedesetih, bila znaajno suena.
Atak na medije naroito je izvren usvajanjem tzv. "radikalskog" Zakona o
javnom informisanju Republike Srbije (1998) koji je bio protivustavni dokument, i
osnov za obraun Reima sa nezavisnim, pre svega, tampanim medijima. Povodom ovog
Zakona, nekoliko nevladinih organizacija i pojedinaca, neposredno nakon donoenja
ovog kontraverznog i nedemokratskog zakona podnele su tadanjem Saveznom
Ustavnom sudu Predlog za pokretanje postupka za ocenu ustavnosti i zakonitosti
Zakona o javnom informisanju Republike Srbije ali je ove predloge, Savezni Ustavni
sud uzeo u razmatranje tek nakon propasti Miloevievog reima, kada je nepovrata i
nenadoknadiva teta po medije i slobodu javnog informisanja ve bila uinjena.
S druge strane, propisi koji su trebali da reguliu rad elektrnoskih medija, a koji su
sukcesivno nastajali u toku 90-tih godina, pre svega onih koji su se odnosili na izdavanje
dozvola za emitovanje za vreme trajanja Reima, esto su menjani i stavljani van snage.
Ovi propisi bili su prilagoavani tako da su privremene dozvole, tokom devedesetih
godina, dobijali samo lanovi i simpatizeri koalicije SPS, JUL i SRS odnosno
Miloevievih stranaka, dok su ostale TV i radio stanice piratski osnivane i emitovale
program. Tako su se, ove druge, svakodnevno suoavale za mogunou momentalnog
gaenja, to se u praksi i deavalo. Posledica nedostatka jasnih regulativa manifestovao se
kroz nastanak medijskog haosa u sferi elektronskih medija, tako da je Srbija u momentu
pada Miloevievog reima, ostala sa vie od 1500 radio i televizijskih stanica. Prvi
dekret koji je usvojen nakon demokratskih promena iz oktobra 2000. godine, donelo je
tadanje Savezno ministarstvo za telekomunikacije. Prema ovoj odluci, bilo je zabranjeno
piratsko osnivanje novih radio i televizijskih stanica do donoenja zakona o radiodifuziji,
20
koji je u tom momentu bio u izradi. Na alost, ova odluka uglavnom nije potovana, te je
broj radio i televizijskih stanica sve do sredine 2006. godine, nastavio da raste.
Odlukom Saveznog Ustavnog suda iz decembra 2000. godine, utvreno je da
veliki broj odredaba radikalskog Zakona o javnom informisanju iz 1998. godine, nisu bile
saglasne sa Ustavom SRJ i meunarodnim pravom i one su prestale da vae 5 januara
2001. godine. Ubrzo je i Narodna skuptina Republike Srbije donela Zakon o prestanku
vaenja Zakona o javnom informisanju koji je stupio na snagu 16. februara 2001. godine.
Na snazi su ostale samo odredabe koje se odnose na upis u registar javnih glasila i
objavljivanje odgovora i ispravki.
2.2. MEDIJSKO PRAVO, NOVINARI I MEDIJI
NAKON 2000. GODINE
Na inicijativu Medija Centra Beograd i Nezavisnog udruenja novinara Srbija,
kojoj se prikljuio i Komiteta pravnika za ljudska prava, poetkom decembra 2000
godine, u okviru Medija centra bila je formirana radna grupa za pravna pitanja koja se
zapoela sa izradom modela Zakona o javnom informisanju i Zakona o radiodifuziji. S
druge strane, ve od poetka 2002. godine, vie nevladinih organizacija zapoela sa
izradom modela zakona o slobodnom pristupu informacijama.
U periodu od 2002. do 2004. godine, Narodna skuptina Republike Srbije usvojila
je Zakon o radiodifuziji (2002), Zakon o javnom informisanju (2003) i Zakon o
slobodnom pristupu informacijama od javnog znaaja (2004) na osnovu modela koji su
preteno bili izraeni u nevladinom sektoru. Ipak, u zvaninoj proceduri, sva tri modela
zakona su u izvesnoj meri izmenjeni, i to uglavom na gore. To se naroito odnosi na
period od 2004. do 2006. godine, koji konvalidira sa periodom formiranja i rada
Kotunicine Vlade, kada je, u vie navrata dolo do izmena i dopuna Zakona o
radiodifuziji, koji su predstavljali korak unazad u odnosu na dostignuti stepen slobode
elektronskih medija utvrenog u osnovnom tekstu Zakona iz 2002. godine.
ini se da jedan jedinstveni zakljuak koji moe dati u poslednjih nekoliko godina
koji se odnosi na medijsku sferu jeste da i pored ostvarenog napretka u oblasti
zakonodavstva, post-taumatski sindrom izavan desetogodinjom vladavinom Slobodana
Miloevia jeste ostavio teke posledice u oblasti medija, kako po u poslednjih nekoliko
godina aktuelnu politiku elitu koja na razliite naine pokuava da ostvari svoj uticaj
na/kroz medije, tako i po novinare koji svojim izvetavanjem ne prave jasnu razliku
izmeu slobode informisanja, cenzure, diskriminacije i odgovornog novinarstva, a to je
naroito teke posledice ostavilo u vezi sa ubistvom predsednika Vlade Republike Srbije
Zorana inia 12. marta 2003. godine, odnosno uloge koji su odreeni mediji i novinari
neposredno i imali.
Znaajne promene u oblasti medija u Srbiji zapoete nakon pada Miloevievog
reima, postavile su potpuno nove izazove i novinarima i novinarskoj profesiji. S jedne
strane, sruene su stroge, sirove forme dravne cenzure i monopola u tampanim i
pisanim medijima, dok su, sa druge strane, lukavi oblici pritisaka i uticaja politikih i
ekonomskih elita kao i tajnih centara moi, spreavali stvaranje istinski nezavisnih
21
medija. Nove slobode, donele su i novinarima nesigurnost koliko i mogunosti. U svetlu

ukidanja zabrana i kontrole nad medijima, stotine ljudi je poelo da se bavi ovim poslom
bez ikakve prethodne obuke. Kao rezultat toga, standardi izvetavanja slobodnim
medijima pretrpeli su veliku tetu, kao i poloaj i ugled itave profesije. Tako je
vremenom dolo do tzv. fenomena dve vrste nasilja nasilja novinara i nasilje nad
novinarima.
Nasilje novinara postoji onda kad novinari nedovoljno kompetentno i neistinito
izvetavaju o pojavama, dogaajima i linostima, i kada ponavljanjem neistinitih
informacija ispiraju mozak itaocu, gledaocu ili sluaocu, odnosno kada se slue tuim
napisanim komentarima usmerenim na uticanje na svest graana i njihovo politiko
opredeljenje.
Nasilje nad novinarima postoji kada se na novinare vri pritisak da izvetavaju
neobjektivno, neistinito, za raun neke politike grupe ili pojedinca, kada im se preti
tubama ili fiziim napadima, kada se ometaju u izvetavanju, ili im se odbija pristup
informacijama ili mestu dogaaja.
Fenomenu prve vrste nasilja, naroito je doprinela injenica nedovoljnog
razumevanja procesa samoregulacije medija u demokratskom drutvu. Samoregulacija u
bilo kojoj profesiji ili drutvenoj sferi pretpostavlja da se razvoj i sprovoenje normi vri
od strane onih ije se ponaanje tim normama i ureuje, u cilju poboljanja pruanja
usluga potroaima odnosno korisnicima usluga. Ona zahteva postavljanje standarda i
saglasnost sa njima od strane pojedinaca i institucija na koje e se ti standardi odnositi,
kao i razvijanje postupaka i mehanizama kojima e se ta pravila sprovoditi.
Osnov samoregulacije je princip dobrovoljnosti povinovanja pravilima. U tom
smislu, sudovi ili drugi organi dravne vlasti ne igraju, s jedne strane ulogu arbitra niti
sprovode proklamovana naela, a oni koji se obaveu ovakvim normama, s druge strane,
ne ine to pod pretnjom zakonske sankcije, ve zbog elje za daljim razvojem
kredibiliteta profesije. Samoregulativa zavisi najvie od uzajamnog razumevanja i
saglasnosti aktera o etikim naelima ponaanja i sistemu vrednosti svoje profesije.
Promene u medijima ali i u privredi u Srbiji, uticale su na promene radnog
ambijenta i uslova rada novinara, kao i ulogu novinara u drutvu. Iako novinar nisu vie
direktno sluge drave, oni slue interesima vlasnika medija u kojima rade iza kojih se
po pravilu sve ee kriju i znaajni ekonomski interesi. Jednostavno, pojavili su se novi
preduzimai koji ne pokazuju nikakav interes za novinarstvo kao struku i kao jednu od
poluga demokratije, to nije doprinelo razvoju medija u slubi graana, naroito u
uslovima prezasienog trita na kome se mediji takmie za relativno mali broj gledalaca,
sluaoca ili italaca. Etiki standardi novinarske profesije odnosno samoregulacija
medija, ostala je zato u Srbiji jo uvek puka proklamacija.
Pitanje ko se moe smatrati odgovornim za to, navodi nas na razmiljanje o tome
da li se norme nastale u procesu samoregulacije primenjuju na pojedinane novinare ili
na medijske kue, bilo da su to tampani mediji ili radiodifuzna preduzea. Novinari koji
22
se lino, pojedinano obaveu na potovanje etikog kodeksa i nastoje da potuju etika

pravila novinarstva odgovorni su posopstvenoj savesti i mogu odgovarati pred svojim
kolegama u skladu sa sandardima koje je priznalo profesionalno udruenje. Ipak, ako
pretpostvimo da je jedan od eljenih ishoda samoregulacije vea odgovornost, jasno je
da, ukoliko etika prvila novinarske profesije formiraju samo pojedini novinari, to ima
svojih znaajnih orgarnienja i ne moe zadovoljiti znaajan cilj itavog procesa
odgovornost pred javnou. Samoregulacija nije samo pitanje odgovornosti novinara,
ona mora obuhvatiti i druge koji nose deo te odgovornosti, a u nekim sluajevima i
dirketno lino odreuju sadrinu onoga to e biti objavljeno, a to su urednici i vlasnici
medija.
Drugim reima, pravila etike se mogu drati pojedinci i ona se mogu nadgledati
na nivou profesije, ali da bi se obezbedila stvarna odgovornost, normativni sistem se
mora primeniti na itav sektor drutva, tako to e se i sve medijske kue obavezati na
potovanje standarda i podrati mehanizam podoban za sprovoenjem medijskih etikih
standarda javnog ivota.
Svakako da je danas, novinarstvo u Srbiji samo odraz konfuzije i konflikta u
kome se nalo srpsko drutvo. Savremeno demokratsko drutvo, jeste sloeni sistem
ljudske saradnje ija je osnovna funkcija ostvarivanje opteg intresa odnosno drutvene
dobrobiti. Opti interes, kao politika kategorija je pojam koji oznaava privredni,
politiki, kulturni i svaki drugi razvoj drutvene zajednice, a kroz njegovo ostvarivanje,
stvaraju se i uslovi za razvoj i unapreivanje individulanih sloboda i prava oveka, ime
se obezbeuje ostvarivanje ideje ljudskih prava. Prema tome, savremeno drutvo jeste
drutvo zasnovano na standardima javnog ivota utvrenog ne samo zakonom, ve i
etikom, moralom i obiajima, a u u njihovom sreditu se nalazi opti interes odnosno
drutvena dobrobit.
Situacija u Srbiji, na alost jo uvek nije takva, to se direktno odraava i na
medije i novinare. Najpre, treba konstatovati da Srbija i nije demokratska zemlja, ve
zemlja u tranziciji koja se poslednje tri godine sporo kotrlja ka standardima
demokratskog drutva; drugo, Srbija je zemlja u kojoj postoji politika konfuzija i duboka
podeljenost oko toga ta je opti interes to govori o nesposobnosti samih politikih elita
da ga jasno formuliu, definiu, utvrde i sprovedu; tree, u Srbiji ne postoji ak ni
veinska saglasnost o potrebi raskida sa prolou kao uslova demokratske budunosti i
etvrto, Srbija je zemlja u kojoj neformalni i tajni centri moi jo uvek imaju ogroman
uticaj.
Sve navedeno imalo je negativne konsekvence i za znaajan deo novinarskog
stalea. U jednom njegovom znaajnom delu, pojavilo shvatanje i tumaenje da sloboda
izraavanja i sloboda javnog informisanja podrazumeva pravo novinara da piu ta
hoe i kako hoe, a da eventualne tube protiv novinara i medija, po ovakvom
shvatanju predstavljaju oblik cenzure i suavanje navedenih sloboda. Takav stav nije u
skladu sa Evropskom konvencijom kao sastavnim delu unutranjeg pravnog poretka
Srbije, niti sa domaim i meunarodnim standardima novinarske etike, niti osnovnim
23
nacionalnim standardima sadranim u Zakonu o javnom informisanju. Tako se, kroz ova
pitanja prelama i pitanje novinarskih dunosti, ali i odgovornosti.
2.3. USTAVNI I ZAKONSKI OKVIR SLOBODE
IZRAAVANJA I PRAVA MEDIJA U SRBIJI:
USTAV REPUBLIKE SRBIJE
Ustav Republike Srbije, u delu koji se odnosi na ljudska i manjinska prava, jemi:
slobodu miljenja i izraavanja, slobodu izraavanja nacionalne pripadnosti, slobodu
medija i pravo na obavetavanje.
Svakako da centralna sloboda jeste sloboda miljenja i izraavanja, iz koje se
zatim izdvaja sloboda izraavanja nacionalnih manjina, kao i sloboda medija i pravo na
obavetavanje.
Sloboda miljenja i izrajavanja, garantovana je na sledei nain: Jemi se
sloboda miljenja i izraavanja, kao i sloboda da se govorom, pisanjem, slikom ili na
drugi nain trae, primaju i ire obavetenja i ideje. Sloboda izraavanja moe se
zakonom ograniiti, ako je to neophodno radi zatite prava i ugleda drugih, uvanja
autoriteta i nepristrasnosti suda i zatite javnog zdravlja, morala demokratskog drutva
i nacionalne bezbednosti Republike Srbije.
Ova ustavna odredba, delimino je ira ali i ua od one koja je sadrana u
Evropskoj konvecniji. Za razliku od lana 10 Evropske konvencije koja pod slobodom
izraavanja podrazumeva pravo primanja i irenja, Ustav Republike Srbije poznaje i
pravo traenja informacija, to je znaajno sa stanovita slobode pristupa informacijama.
S druge strane, ustavna formaulacija slobode izraavanja, kada je re o
ogranienjima slobode izraavanja, u izvesnoj meri suava slobodu izraavanja. Moe se
zapaziti, da je prvo ogranienje koje je utvreno Ustavom, jeste zatita prava i ugleda
drugih, a da Ustav ne poznaje ogranienje sadsrano u Evropskoj konvenciji koje se
odnosi na spreavanje nereda i kriminala.I rei demokratskog drutva sadrano u
Ustavnoj formulaciji ogranienja, mogu se smatrati poleminim, jer u tekstu Evropske
konvencije, ona oznaava potrebu da se sprovede test proporcionalnosti ak i onda
kada na prvi pogled postoji potreba za slobodom izraavanja, ali samo onda kada je to
neophodno u demokratskom drutvu ali se ini da iz semantikog znaenja ustavne
odredbe to ne proizilazi.
Ustav poznaje i slobodu izraavanja nacionalne pripadnosti (lan 47).
Izraavanje nacionalne pripadnosti je slobodno. Niko nije duan da se izjanjava o svojoj
nacionalnoj pripadnosti.
Kao sloboda koja se izvodi iz slobode izraavanja, Ustav RS kao posebnu
slobodu utvruje slobodu medija (lan 49). Svako je slobodan da bez odobrenja, na
nain predvien zakonom, osniva novine i druga sredstva javnog obavetavanja.
Televizijske i radio-stanice osnivaju se u skladu sa zakonom.U Republici Srbiji nema
cenzure. Nadleni sud moe spreiti irenje informacija i ideja putem sredstava javnog
24
obavetavanja samo ako je to u demokratskom drutvu neophodno radi spreavanja

pozivanja na nasilno ruenje Ustavom utvrenog poretka ili naruavanje teritorijalnog
integriteta Republike Srbije, spreavanja propagiranja rata ili podstrekavanja na
neposredno nasilje ili radi spreavanja zagovaranja rasne, nacionalne ili verske mrnje,
kojim se podstie na diskriminaciju, neprijateljstvo ili nasilje. Ostvarivanje prava na
ispravku neistinite, nepotpune ili netano prenete informacije kojom je povreeno
neije pravo ili interes i prava na odgovor na objavljenu informaciju ureuje se zakonom.
Ova ustavna odredba, u izvesnoj meri iri sluajeve ogranienja slobode
izraavanja u medijima, jer nadleni sud moe spreiti irenje ideja i informacija putem
sredstava javnog informisanja (obavetavanja). Kako je Ustav donet nakon donoenja
medijskih zakona, ostaje nepoznato zato se u ustavnoj odredbi nije koristio izraz
sredstva javnog informisanja ili javnim glasilima, tako da postoji disharmonija u
pogledu izraza koje se koriste u Ustavu i zakonu. Takoe, tumaenjem ove ustavne
odredbe, tanije dela u kome se kae...pozivanje na nasilno ruenje Ustavom utvrenog
poretka ili naruavanje teritorijalnog integriteta Republike Srbije, moe, ponovo, u duhu
jezikog znaenja ove norme, predstavljati takoe jo jedan specifian sluaj
ograniavanja slobode izraavanja, jer je javna (medijska) rasprava o terotirijalnom
integritetu jedne zemlje koja nema obelja pozivanja na nasilje sasvim legitimna sa
stanovita Evorpske konvencije, to je Evropski sud za ljudska prava u vie navrata i
potvrdio naroito u presudama protiv Turske.
Kao posebno Ustavom zajameno pravo, prepoznato je i pravo na obavetenost
(l. 51). Ve smo ranije rekli da su se u drugoj polovini 20. veka iz slobode izraavanja
izdvojile postepeno i dve posebne slobode (prava): sloboda javnog informisanja i sloboda
pristupa informacijama.
Pravo na obavetenost koje je utvreno Ustavom, upravo konzumira prethodno
navedene dve slobode. Ostaje meutim nepoznato zato je ovo pravo upotrebljen naziv:
pravo na obavetenost a ne na primer sloboda javnog informisanja i sloboda pristupa
informacijama.
Formulacija prvog stava lana 51. Ustava, neodoljivo podsea na ve ranije datu
definiciju prava na javno informisanje: Svako ima pravo da istinito, potpuno i
blagovremeno bude obavetavan o pitanjima od javnog znaaja i sredstva javnog
obavetavanja su duna da to pravo potuju.
Kroz drugi stav lana 51. Ustava utvrena je sloboda pristupa informacijama
(iako se, u Ustavu, ona tako ne zove i sastavni je deo prava na obavetenosto: Svako ima
pravo na pristup podacima koji su u posedu dravnih organa i organizacija kojima su
poverena javna ovlaenja, u skladu sa zakonom.
U izvesnoj meri, moe se zakljuiti, da Ustavne odredbe koje se odnose na
slobodu izraavanja i medija nisu loe, ali da je postojala potreba za njihovim boljim
normativnim ureenjem, jer pojedine formulacije kao takve zbunjuju i mogu dovesti do
razliitog pravnog tumaenja koje, naroito u sluaju ogranienja slobode izraavanja,
25
mogu dovesti do neopravdanog ogranienja slobode izraavanja. Takoe, i izrazi koji se

koriste mogu dovesti do zabuna, naroito ako se pravni sistem jedne zemlje posmatra u
kontekstu skupa optih pravnih normi koje predstavljaju jednu jedinstvenu i
neprotivrenu celinu.
2.4. USTAVNI I ZAKONSKI OKVIR SLOBODE
IZRAAVANJA I PRAVA MEDIJA U SRBIJI:
ZAKON O JAVNOM INFORMISANJU
Osnovni zakon koji se odnosi na slobodu izraavanja svakako je Zakon o javnom
informisanju (2003). Ovaj zakon, uglavnom je zasnovan na modelu koji je izradila radna
grupa u okviru Medija centra u periodu od 2001-2002. godine, uz nekoliko znaajnih
promena do kojih je dolo u skuptinskoj proceduri. Ono to svakako zabrinjava jeste
injenica da je u drugoj polovini 2009. godine dolo do izmena i dopuna Zakona o
javnom informisanju, ali i Krivinog zakonika, kojim je, izmeu ostalog, ponovo
predvieno postojanje registra javnih glasila, znatno pootravanje kazni za prekraje i
prviredne prestupe (izmeu ostalog, uveden je i novi oblik privrednog prestupa koji se
odnosi krenje pretpostavke nevinosti), a Krivinim zakonom krienje pretpostavke
nevisnosti oznaeno je i kao novo krivino delo
Ovim zakonom ureuje se pravo na javno informisanje kao pravo na slobodu
izraavanja miljenja, kao i prava i obaveze uesnika u procesu javnog informisanja.
Pravo na javno informisanje obuhvata naroito slobodu izraavanja misli, slobodu
prikupljanja, istraivanja, objavljivanja i irenja ideja, informacija i miljenja, slobodu
tampanja i distribucije novina i drugih javnih glasila, slobodu proizvodnje i emitovanja
radio i televizijskih programa, slobodu primanja ideja, informacija i miljenja kao i
slobodno osnivanja pravnih lica koja se bave javnih informisanjem.
2.4.1. Osnovni principi Zakona o javnom informisanju

Zakonom su najpre utvrena osnovna naela javnog informisanja, koja su u
najveoj meri usklaena sa praksom Evropskog suda za ljudska prava i rezolucijama i
preporukama koje je Savet Evrope doneo u ovoj oblasti, ali, na alost, deo utvrenih
naela zakon u narednim odeljcima uglavnom ne razrauje, niti predvia bilo kakvu
prekrajnu odgovornost, naroito u sluaju njihovog krenja od strane organa javne vlasti
odnosno funkcionera, to je i njegov prvi ozbiljni nedostatak. Tako se znaaj ovih naela pravnih normi znatno suava, a same norme se svode na puku deklaraciju i mrtvo slovo
na papiru o emu najbolje ukazuju sluajevi otvorenih pritisaka na medije koje vre
pojedini politiari.
Na ovom mestu ukazujemo samo na nekoliko najznaajnijih naela:
26
1) Niko ne sme, ni na posredan nain, da ograniava slobodu javnog

informisanja, naroito zloupotrebom prava, uticaja ili kontrole nad sredstvima za
tampanje i distribuciju javnih glasila ili nad ureajima za emitovanje i radiofrekvencije,
kao ni bilo kojim drugim nainom podesnim da ogranii slobodan protok ideja,
informacija i miljenja.
2) Niko ne sme da vri bilo kakav fiziki ili drugi pritisak na javno glasilo i
njegovo osoblje, kao ni uticaj podesan da ih omete u obavljanju posla.
3) Novinar i odgovorni urednik javnog glasila duni su da pre objavljivanja
informacije koja sadri podatke o odreenom dogaaju, pojavi ili linosti, sa panjom
primerenom okolnostima, proveri njeno poreklo, istinitost i potpunost.
4) Nosiocima dravnih i politikih funkcija o ograniena su prava na zatitu
privatnosti koja imaju lica na koja se odnosi informacija, ako je informacija vana za
javnost s obzirom na injenicu da lice na koje se odnosi informacija vri odreenu
funkciju.
5) Dravni organi i organizacije, organi teritorijalne autonomije i lokalne
samouprave, javne slube i javna preduzea, kao i poslanici i odbornici, imaju obavezu
da informacije o svome radu uine dostupnim za javnost i to pod jednakim uslovima za
sve novinare i sva javna glasila.
Primetno je, da zakon i u naelnim odrebama ali i u celini, sadri samo nekoliko
pravnih normi koje se odnose na novinare, to proistie iz izriitog stava Saveta Evrope,
da se prava, obaveze i odgovornosti novinara, ne ureuju zakonom, ve kroz proces
samoregulacije i deregulacije. U savremenim uslovima, u uporednom pravu, vidljivo je
da se odnosi u javnom informisanju i medijski i novinarski profesionalizam ne
odreuju zakonom, odnosno propisivanjem odreenih pravila ponaanja novinara u
oblasti javnog informisanja od strane drave, ve prvenstveno novinarskim Kodesom i
kroz tela koje osnivaju sami mediji, novinari i vlasnici medija tzv. medijski saveti
(odnosno savete za tampu).
Na ovom mestu pomenuemo jednu takvu odredbu, koja je svakako od ogromnog
znaaja za obavljanje novinarske profesije novinarska tajna (ili zatita novinarskog
izvora): Prema zakonu, ...novinar nije duan da otkrije podatke u vezi sa izvorom
informacije, osim ako se podaci odnose na krivino delo, odnosno uinioca krivinog
dela za koje je zapreena kazna zatvora od najmanje pet godina.
2.4.2. Pojam javnog glasila, impresum i registracija i zabrana
distribucija informacija
Zakon zatim, blie odreuje pojam javnog glasila i pravila koja se odnose na
impresum javnog glasila. Javna glasila su novine, radio programi, televizijski programi,
servisi novinskih agencija, Internet i druga elektronska izdanja navedenih javnih glasila,
kao i druga sredstva javnog informisanja koja pomou rei, slike ili zvuka objavljuju
ideje, informacije i miljenja namenjene javnoj distribuciji i neodreenom broju
27
korisnika. Javno glasilo nema svojstvo pravnog lica. Ne smatraju se javnim glasilom, u
smislu ovog zakona, periodino izdanje iz odreene strune oblasti namenjeno iskljuivo
informisanju ili obrazovanju odreene profesionalne grupe, publikacije, katalozi i
programi koji sadre iskljuivo oglase, reklame i informacije namenjene tritu, novine,
bilteni i sline publikacije namenjene internom informisanju koje se ne distribuiraju
javno, slubena glasila drave, jedinica teritorijalne autonomije i lokalne samouprave,
kao ni druga slubena glasila, a takoe ni leci, plakati i slini oblici javnog obavetavanja
Zakon ne definie pojam novinar, to se moe tumaiti i kao dobra i loa stvar
naroito ako govorimo u kontekstu visokog obrazovanja za novinarsku profesiju.
Zakon, sve do poslednjih izmena i dopuna koje su usledile u septembru 2009.
godine, nije sadrao obavezu javnih glasila da se registraciju niti o voenju registra
javnih glasila (osim elektronskih medija, ali je pitanje registra elektronskih medija bilo
regulisano Zakonom o radiodifuziji) jer je u postupku donoenja zakona i u voenim
javnim raspravama 2001 i 2002. godine, preovladao stav da registracija javnih glasila
moe biti osnov za suavanje slobode izraavanja, to je u Srbiji esto bio sluaj tokom
90-tih godina. Takoe, izmenama i dopunama zakona, utvreno je da osniva javnog
glasila moe biti samo domae pravno lice to je u suprotnosti sa ustavnom formulacijom
da svako moe da bude osniva medija, u skladu sa zakonom.
U odreenim sluajevima zakon poznaje institut zabrane distribucije (ne javnih
glasila ve informacija), koji nije postojao u modelu koji je svojevremeno izradila radna
grupa okupljena oko Medija centra u Beogradu. Problem sa ovim delom zakona je u tome
to zabrana distribucije informacija u vreme savremenih informacionih tehnologija
efektivno nije mogua, osim u sluaju uvoenja prethodnog cenzora (npr. tuilaca u
redakcijama), to bi bilo suprotno lanu 10. Evropske konvencije, dosadanjoj praksi
Evropskog suda za ljudska prava, kao standardima sadranim u rezolucijama i
preporukama Saveta Evrope. I par godina nakon donoenja ovog zakona, u strunim
krugovima i dalje dominira miljenje da su ove odredbe neefikasne i nepotrebne. S druge
strane, i Ustav Republike Srbije, kao to smo ve videli, sadri normu koja se odnosi na
spreavanje irenja ideja i informacija o kojoj odluuje sud.
2.4.3. Posebna prava i obaveze u javnom ifnormisanju i
prava lica na koje se informacija odnosi
Posebnu panju zakon posveuje posebnim pravima i obavezama u javnom
informisanju. Posebne prava i obaveze u javnom informisanju jesu: privremeno uvanje
zapisa javnog glasila; pravo na uvid i zapis javnog glasila; pretpostavka nevinosti;
zabrana govora mrnje; zatita maloletnika i zabrana javnog izlaganja pornografije.
S obzirom na specifinu ulogu koje je deo medija imao u prolosti, ali, na alost i
danas, posebno treba izdvojiti zabranu govora mrnje, jer je govor mrnje jo uvek u
velikoj meri prisutan u srpskim medijima. Takoe, zabrana govora mrnje utvrena je i
kroz nekoliko preporuka Saveta Evrope, to ovaj osnov ograniavanja slobode
izraavanja (naravno u zavisnosti od obeleja svakog konretnog sluaja) ini sasvim
legitimnim.
28
Zakon zabranjuje objavljivanje ideja, informacija i miljenja kojima se podstie

diskriminacija, mrnja ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili
nepripadanja nekoj rasi, veri, naciji, etnikoj grupi, polu ili zbog njihove seksualne
opredeljenosti, bez obzira na to da li je objavljivanjem uinjeno krivino delo. Lice na
koje se kao pripadnika grupe lino odnosi informacija koja ima obeleja govora mrnje
ima pravo da podnese tubu sudu protiv autora informacije i protiv odgovornog urednika
javnog glasila u kome je informacija objavljena, kojom moe da zahteva zabranu njenog
ponovnog objavljivanja i objavljivanja presude na troak tuenih. Protiv autora i
odgovornog urednika tubu moe podneti i svako pravno lice iji je cilj zatita sloboda i
prava oveka i graanina, kao i organizacija iji je cilj zatita interesa navedenih grupa. U
parnicama po tubama shodno se primenjuju odredbe zakona kojim se ureuje parnini
postupak.
Iako je re o dobro zakonski odreenom obliku i postupku zatite, primetno je, na
alost, da sudovi odnosno sudije, jo uvek nisu dovoljno edukovane po ovom pitanju, te
da uglavnom odbacuju tube iz formalnih razloga ili se postupci neopravdano
odugovlae, o emu e vie rei biti kasnije.
Veliki broj normi sadranih u Zakonu o javnom informisanju odnosi se na prava
lica na koje se odnosi informacija, to, po miljenju kritiara ovog zakona nije u celosti
trebala da bude materija ovog zakona, ve Zakona o zatiti privatnosti.
Zakon poznaje tradicionalne institute slobode tampe: pravo na odgovor i pravo
na ispravku, i utvruje sudsku proceduru u sluaju tube za objavljivanje odgovora i
ispravke. ini se, da ova dva instituta ovim zakonskim odredbama nisu dovoljno
izdiferencirana to stvara odreene nejasnoe u pogledu njihove primene. Primetno je, u
dosadanjoj praksi primene zakona u vezi sa institutima odgovora i ispravke, da javna
glasila, esto (i sa namerom) izbegavaju primenu naela jednakosti informacija i
odgovora ,odosno ispravke, prema kome se odgovor, odnosno ispravka mora objaviti u
istom delu glasila, u istom izdanju, u istoj rubrici, na istoj stranici, sa istom opremom,
odnosno u istom delu emisije, kao to je bila objavljena informacija na koju se odgovara,
i to pod istim naslovom, a uz oznaku odgovor odnosno ispravka.Takoe, zakonom je
posebno utvreno i pravo na naknadu tete, kojim se delimino odstupa od opteg
pravnog reima utvrenog Zakonom o parninom postupku.
Zakon, u vidu posebnih poglavlja sadri i odrebe koje se odnose na nadzor, kazne
kao i prelazne i zavrne odredbe.
U celini, zakon, i pored pojedinih spornih pitanja, naroito onih koje su nastala
najnovijim izmenama i dopunama zakona iz septembra 2009. godine, jeste u znaajnoj
meri uklopiv u dokumente Saveta Evrope i praksu Evropskog suda za ljudska prava, ali je
konkretna praksa primene ovog zakona ukazala na neke nedostatke koji u budunosti
mogu biti osnov za predstavke pred Evropskim sudom za ljudska prava.
29
U tom smislu, naroito treba ukazati na nedostatke i nedoreenosti zakona koji se

odnose na kanjavanje urednika i novinara usled krenja pretpostavke nevinosti, kroz
verodostojno prenoenje informacija na javnom skupu, to se naroito moe videti u
sluaju kanjavanja urednice Radio Luna za prekraj usled vernog prenoenja
informacije sa javnog skupa u januaru 2004. godine, o emu e biti rei kasnije. Ovakvih
sluajeva, u periodu od donoenja zakona do prve polovine 2004. bilo je desetak. Javni
skup se po pravilu definie kao svako okupljanje na otvorenom ili zatvorenom prostoru,
koji je organizovan radi ostvarivanja zabavnih, kulturnih, verskih, politikih,
humanitarnih, socijalnih, sportskih ili slinih intresa graana. Javnim skupom smatraju se
i verski obredi, narodne sveanosti, seminari, okrugli stolovi, konferencije za tampu,
skupovi politikih stranaka i sl. Ukoliko bi postojala cenzura u vezi sa prenoenjem
informacija sa javnog skupa, znaajno bi bila ugroena i suena sloboda izraavanja kao
pravo na primanje i saoptavanje ideja i informacija, ime bi mediji izgubili svoju
funkciju javnog psa uvara demokratskog drutva.
Poslednjim izmenama i dopunama Zakona o javnom informisanju, znatno je
pootrena odgovornost javnog glasnila, odgovornog lica u osnivau javnog glasila i
odgovornog urednika javnog glasila za krenje posebna prava i obaveze u javnom
informisanju koji se odnose na krenje pretpostavke nevinosti i zatiti maloletnika (ali
ne i za govor mrnje). Ona vie i nije predmet prekrajne odgovornosti ve odgovornosti
za privredne prestupe o kojoj odluuju trgovinski sudovi. Znaajno poveanje mogue
novane kazne zbog navedenog privrednog prestupa, i injenica ta takve presude donose
trgovinski sudovi (pitanje obuenosti sudija ovog suda da reavaju sluajeve krenja
pretpostavke nevinosti u medijima), ini se da predstavlja ozbiljno ogranienje slobode
izraavanja koje se ne bi moglo smatrati neophodnim u demokratskom drutvu.
30
31
32
33
4.1. MEDIJSKE KAMPANJE I NAELO ISTINITOSTI

4.1.1. Pravni standardi naela istinitosti
i Savet Evrope
Ve smo u vie navrata ukazali da sloboda javnog informisanja obuhvata pravo
na istinito, blagovremno i objektivno informisanje, kao i pravo da se javno kritikuju i
trae objanjenja u odnosu na konkretne postupke i akte vlasti i drugih javnih
subjekata.
Ono to se za kae za slobodu izraavanja da ona predstavlja na neki nain
pretpostavku ostvarivanja svih drugih prava, vai i za princip istinitosti on je logika
pretpostavka ostvarivanja prava na javno informisanje. Krenja principa istine od strane
novinara i medija je esto i razlog sudskih presuda protiv medija, urednika i novinara.
Evropska Konvencija ograniava slobodu izraavanja, ali specifian problem sa
kojima se suoavaju zemlje u tranziciji predstavlja izvetavanje medija koje moe biti
okaraktrisano kao pozivanje na nasilje protiv odreenih lica ili grupa, koje poprimaju
karakter namernog i kampanjskog plasiranja lanih, neproverenih i neistinitih
informacija.
U praksi Evropskog suda za ljudska prava, ovaj delikt se uglavnom svodi na
pitanje postojanja namere da se raspiruje kampanje klevete (neistine). Evropski sud
naroito ceni, s obzirom na kontekst u kome se kampanja sprovodi, i s obzirom na
posledice koje proizvodi prema licu ili grupi prema kojima je kampanja uperena,
ukazujui na manji stepen zatite nosioca javnih funkcija.
U pojedinim presudama, kao na primer u presudi Dalban &Rumunije Evropski
sud je ocenio da krivina osuda jednog novinara zbog klevete, kojima se javne linosti
optuuju za uee u prevari, predstavlja krenje lana 10 Konvencije. Odbacujui ideju
da novinar moe da formulie kritike sudove samo pod uslovom da moe da dokae
njihovu istinitost (naravno jer novinar nije sudija i dovoljno je zadovoljenje onoga to se
zove obaveza novinarske panje), Sud je naroito istaka da se sporni lanci nisu odnosili
na privatan ivot javnih linosti ve na njihovo ponaanje i njihove stavove prilikom
obavljanja funkcije, zatim, da nije bilo dokaza da je opis dogaaja koji je novinar izneo u
lanku potpuno netaan, te da novinar nije imao za cilj da raspiri kampanju klevete.
4.1.2. Presuda Wille & Liechenstin
S druge strane, Evropski sud izrazio svoju zabrinutost naroito u sluaju Wille &
Liechenstin, kada je re o pretnjama upuenim odreenom lici ili grupi lica od strane
organa javnih vlasti. U ovoj presudi Sud je zauzeo stav da ak i verbalne pretnje
buduim zlom nekome zbog izraavanja miljenja, ukoliko one dolaze od osoba ili tela
javne vlasti zakonom ovlaenih da te najavljene sankcije zaista i realizuje, daju pravo
pojedincu izloenom takvim pretnjama da moe zahtevati pravino obeteenje od
34
Evropskog suda, koji je u kranjoj instanci nadlean da odlui da li su mere o kojima je u

konkretnom sluaju re bilo zaista opravdane, odnosno neophodne i srazmerne u
demokratskom drutvu.
Paralela koja se sa ovim sluajem delimino moe povui kod nas je bila
medijska kampanja koju je svojevremeno 2005. godine vodio ministar pravde Zoran
Stojkovi, poznatiji kao Sluaj fioka protiv liera jedne manje opozicione stranke.
4.2. PRINICIP ISTINITOSTI U SRPSKOM
POZITIVNOM PRAVU
to se tie principa istinitosti, kao to smo to ve ranije naveli, formulacija prvog
stava lana 51. Ustava Republike Srbije, kojim je ureeno pravno na obavetenost
neodoljivo podsea na ve ranije datu definiciju prava na javno informisanje: Svako ima
pravo da istinito, potpuno i blagovremeno bude obavetavan o pitanjima od javnog
znaaja i sredstva javnog obavetavanja su duna da to pravo potuju.
I u sluaju pitanja irenja i raspirivanja lanih i neistinitih kampanja, pravni
standard utvren Zakonom o javnom informisanju je ve ranije pomenuta obaveza
novinarske panje, koje je istovremeno i etiko pravilo novinarske profesije. Ponovimo
je jo jednom: Novinar i odgovorni urednik javnog glasila duni su da pre objavljivanja
primerenom okolnostima, proveri njeno poreklo, istinitost i potpunost.
Krienje naela istinitosti, moe biti osnov krivine, graanske i prekrajne
odgovornosti, o emu e vie rei biti u narednom poglavlju.
Na ovom mestu, samo emo ukazati da kada je re o krivinoj odgovornosti,
donoenjem novog Krivinog zakonika koji je stupio na snagu 1. januara 2006. godine, u
Srbiji je izvrena depenalizacija (ukidanje zatvorske kazne) ali ne i puna
dekriminalizacija klevete (za ovo krivino delo danas je zapreena samo novana kazna).
ini se, da sama definicija ovog krivinog dela jeste najpriblinija onome to se zove
raspirivanje kampanje klevete jer ovo krivino delo konzumira iznoenje i
neistinitih i lanih injenica koje se odnose na odreeno lice, a koje moe uroziti
njegovu/njenu ast i ugled.
I dok se krivina sankcija (pre svega zatvorska kazna) ne smatra neophodnom
merom u demokratskom drutvu kada je re u slobodi izraavanja, Savet Evrope, kao i
Evropski sud za ljudska prava stoji na stanovitu da naknada tete za povredu asti i
ugleda, moe (i jeste) adekvatna mera, naravno, u zavisnosti od okolnosti svakog
konkretnog sluaja. Meutim, u vezi sa naknadom tete, u praksi Evropskog suda
iskristalisao se stav (Tolstoy Miloslavsky & UK), da dosueni visoki odtetni zahtevi
usled povrede asti i ugleda, ne predstavlja neophodnu meru u demokratskom drutvu.
Opti reim naknade materijalne i nematerijalne tete, utvren je u Srbiji
Zakonom o obligacionim odnosima. Kada je re o naknadi materijalne tete, prema
35
odredbama ovog zakona, ona nastaje u sluaju povrede asti nekog lica ili u sluaju
irenja neistinitih navoda o nekom licu. Vano je istai, da Zakon o obligacionim
odnosima, ne upotrebljava pojmove uvreda i kleveta. Sama zakonska norma utvrena je
tako, da na prvi pogled izgleda da su povreda asti nekog lica i iznoenje ili prenoenje
neistinitih navoda o nekom licu dve razliite stvari. Meutim, u oba sluaja, radi se o
povredi asti, s tom razlikom to se u jednom sluaju radi o uvredi a u drugom o kleveti.
Meutim, arhaini jezik koji koristi Zakon o obligacionim odnosima iz davne 1978.
godine, znaajno doprinosi konfuziji, a injenica da su pojmovi uvrede i klevete u
krivinom pravu jasnije odreeni, pa samim tim i blii potencijalnim tuiocima, esto
ih i opredeljuje za pokretanje krivinog postupka za izvrena krivina dela. Povreda asti
moe da prouzrokuje i nastanak nematerijalne tete, izmeu ostalog i zbog povrede asti,
to je takoe utvreno Zakonom o obligacionim odnosima.
Slino se moe rei i za prekrajnu odgovornost u sluaju krenja pretpostavke
nevinosti utvreno Zakonom o javnom iformisanju o emu e takoe vie rei biti
kasnije.
S druge strane, treba skrenuti panju da se istina ne mora odnositi samo na
tano odreeno lice. Kampanja klevete odnosno iznoenje neistinitih injenica moe da
se odnose i na odreene pojave, dogaaje i grupe lica.
4.3. PRINCIP ISTINITOSTI KAO ETIKO PRAVILO
4.3.1. Istina kao etiki standard
Pored ve vie puta pomenutog etikog (i zakonskog) principa - prinicipa
novinarske panje, Deklaracija o principima postupanja novinara Meunarodne
federacije novinara, predvia da je ...Prva i najvanija obaveza novinara da potuje
istinu i pravo javnosti da zna istinu. Ispunjavajui tu obavezu novinar e uvek braniti
princip slobode za poteno prikupljanje i objavljivanje vesti, i pravo na korektan
komentar.
Nemakim novinarskim kodeksom (lan 1) koji je doneo nemaki Savet za
tampu predvieno je da potovanje istine, zatita ljudskih prava i objektivno
informisanje) jesu najuzvieniji principi tampe. Takoe, kodeks predvia (lan 2. st. 2)
da neproverene vesti glasine i pretpostavke kao takve moraju biti naznaene.
U Bosni i Hercegovini, u Etikim kodeksom novinara je u lanu 13 (urednika
odgovornost) predvieno da najvanija odgovornost novinara i urednika jeste da
osiguraju da celi njihov rad bude usmjeren ka potovanju istine kao i prava javnosti da
zna istinu.
U Danskoj, Etikim kodeksom je utvreno da je dunost novinara da objavi tanu
i pravovremenu informaciju. Tanost informacije treba kontrolisati koliko god je to
mogue. Netanu informaciju treba ispraviti na inicijativu samog urednika im se sazna
36
da sadri vane greke. Ispravka mora biti objavljena na takav nain da je itaoci jasno i
sa lakoom uoe.
Princip istine, kao etiko pravilo utvreno je i Kodeksom novinara Srbije koji su
novinarska udruenja u Srbiji usvojila 2006. godine. On je u ovom Kodeksu veoma
slojevito obraen kroz ceo prvi deo Kodeksa koji i nosi naziv Istinitost izvetavanja. U
ovom delu izmeu ostalog je i predvieno da je osnovni zadatak novinara da tano,
objektivno, potpuno i blagovremeno izvesti o dogaajima od interea za javnost, potujui
pravo javnosti da sazna istinu .
Princip istine, veoma je slojevit, jer praktino obuhvata tri povezana koncepta: 1)
da izvetavanje mora biti tano; 2) da je pored tanosti neophodno i razumevanje, te 3)
da lanak mora biti poten i uvravnoteen.
U okviru istine kao postulata novinarske etike, esto se u novinarskoj zajednici
raspravljaju sluajevi tzv. patriotskih groznica, kada novinari, nekritiki prihvatajui
informacije dobijenih od dravnih funkcionera i politikih lidera, pa i anonimnih
izvora naroito u sluajevima nacionalnih tragedija, ratova ili teroristikih napada,
postupaju nekritiki, i time pokazuju da nisu uvek u stanju da se nose sa problemom.
Problem kritinosti kulminira i tada se gubi kontrola, u momentu kada i sami gledaoci,
sluaoci ili itaoci odnosno javnost utone u patriotizam, to samo doprinosi poplavi
glasina i nepotvrenih injenica, pri emu novinari nemaju uzore na koje bi se oslonili, ili
ti uzori nekritiki nastavljaju i dalje podstiu priu o patriotizmu. Pod dejstvom grupe
lanaka, izjava i izvetaja, ili bolje reeno kampanje i opte pomame nastaju
ozbiljne novinarske greke, koje proirujui se na javnost stvaraju stanje nacionalna
histerija to moe naneti ogromnu tetu kada se izvetava o odreenoj pojavi ili
dogaaju, ili se informacija odnosi na odreeno lice, grupu lica.
4.3.2. Sluaj Ven Ho Li & New York Times
U Americi se, kao primer esto navodi kampanje patriotskog novinarstva posle
teroristikog napada na New York 11. septembra 2001. godine, kada su mnogi pripadnici
zajednice amerikih Arapa bili izloeni diskriminaciji i neosnovanim optuabama, ali su i
novinari i vlast brzo reagovali, jer su usledili apele vladnih zvaninika na toleranciju i
razumevanje radi amortizovanja oigledno nanete tete koju su novinari prihvatili.
Kada je re o tzv. kampanjama protiv pojedinca, esto se navodi primer New
York Times-a koji je 1999. godine objavio da je Kina upotrebila tajne ukradene iz
Nacionalne laboratorije u Los Alamosu, pri emu je anonimni izvor ukazao da je
pijun naunik koji je radio u laboratoriji. O ovom sluaju, ve smo opirnije govorili u
vezi sa pretpostavkom nevinosti.
Informacija NY Timesa koja je postala je nacionalna tema, a mnogi mediji su
histerino prenosili Times-ove informacije i nisu posvetili panju sopstvenom
izvetavanju. Nekoliko dana nakon objavljivanja vesti, ameriki naunik kineskog
porekla Ven Ho Li ostao bez posla. Li je osumnjien za pijunau i proveo je 278 dana u
37
samici, ali kasnije nikada nije bio optuen za pijunau... . Ovaj sluaj bi mogao posluiti
kao klasian primer kampanje i opte pomame irenja neproverenih vesti protiv
odreenog lica kao pojedinca, a New York Times je kasnije priznao propuste i nekritiko
oslanjanje na vladine izvore.
Takoe, prema Deklaraciji ...novinar e uiniti sve to je mogue da bi se
ispravila objavljena informacija za koju se utvrdi da zbog svoje netanosti moe nekoga
da povredi ili da mu nanese tetu. Da je primena ovog poslednjeg etikog principa
znaajna, govori i injenica da je pre nekoliko godina, Vii sud u Londonu odbio da u
graanskoj parnici za naknadu tete donese presudu po odtetnom zahtevu za povredu
asti i ugleda koju je tuilac traio od dnevnog lista Guardian, jer tuilac nije prihvatio
ponudu lista da objavi ispravku i izvinjenje.
Takoe, etikim prekrajem e se, prema ovoj Deklaraciji smatrati zlonamerno
izvrtanje injenica, vreanje i kaljanje ugleda, kleveta i neosnovane optube.
4.3. MEDIJSKA SLIKA U SRBIJI
4.3.1. Opti osvrt
Kampanje protiv odreenih ljudi, pojava ili linosti koje poprimaju karakter
medijske histerije, relativno su esta pojava u Srbiji kao zemlji u tranziciji. Interesantno
je, da su mnoge afere koje su poprimile karakter kampanje u poslednjih nekoliko
godina plasirane od politikih stranaka. U nekolko navrata, kampanje su dovele do
istine, ali je najei stvarni motiv stvaranja medijske harange, slino kao i kad je re o
anonimnim izvorima mrnja, osveta, sticanje jeftinih politikih poena i slino, a ne
reavanje problema koje su iz ovakvih kampanji proistekle. I kada je re o medijskoj
kampanji i principu istine, krenje ovog etikog pravila po pravilu su povezani sa
krenjem drugih etikih stndarda, kao ve pomenute pretpostavke nevinosti ili
neproveravanje informacija anonimnih izvora, ali i irenju netolerancije protiv odreenih
ljudi, grupa ili linosti.
4.3.4. Sluaj Mirko Puhalek & Press
Jedna od takvih medijskih kampanja u vremenu trajanja monitoringa, bila je
kampanja protiv pukovnika Mirka Pohuleka, koja je po svojoj prirodi slina onoj koju je
svojevremeno plasirao NY Times. U tom smislu, najpre treba ustvrditi da je pitanje
pijunae neto za ta javnost, sasvim normalno, ima opravdani interes da zna.
Meutim, svakako da je nain plasiranja informacije, odnosno putanje prie da
se zavrti problematian sa stanovita profesionalne etike ali i istine. ini se, da je u
kampanji koja je trajala petnestak dana, motiv bio sporan. Akcenat je stavljen na
penzionisanog potpukovnika Mirka Pohuleka koga je dnevni list Press oznaio kao
britanskog pijuna jer se po penzionisanju prijavio na javni konkurs Britanske
ambasade u Beogradu, u kojoj je zapoeo sa radom.
38
Sagovornici novinarke, pre svih vojni analitiar Veljko Kadijevi i bivi naelnik
Generaltaba Branko Krga, penzionisani general Ninoslav Krsti kao i analitiar Miroslav
Lazanski, u vie navrata dirktno su optuili Pohuleka da je pijun (ne treba zaboraviti
da je Krivinim zakonikom ureeno da je krivino delo pijunae jedno od najteih
krivinih dela zapreeno najteim zatvorskim kaznama), krei na taj nain pretpostavku
nevinosti. Veljko Kadijevi, tvrdi u jednom od tekstova da postoji osnovana sumnja da
je Pohulak prosleivao poverljive izvetaje Britancima, iako, kao to je to i ranije ve
reeno, osnovana sumnja podrazumeva podizanje optunog predloga protiv uinioca
krivinog dela, to sa Pohulakom ni danas nije sluaj. Kampanja se sa Press-a prenosi u
Glas javnosti i Veernje novosti ali na celoj prii do kraja najvie istrajava Press.
U daljoj genezi sluaja, na priu se nadovezuje i anonimni izvor koji izjavljuje
da je Pohulek najverovatnije vrbovan zato to Britance interesuje kako e srpski vojni vrh
reagovati u sluaju otcepljenja Kosova, a zatim se kampanji pridruuju i bivi naelnici
Vojne slube bezbednosti, koji optuuju vojni vrh za nesposobnost i poniznost pred
zapadnim diplomatama. U jednom od zavrnih tekstova, ekipa Press-a optuuje
pomonicu Ministra odbrane Sneanu Samardi Markovi da je kriva za ovu aferu
zato to je bez znanja ministra dala odobrenje da Pohulek pree u britansku Slubu,
pozivajui se, pri tom na tajni izvetaj VBA, u koji su novinari imali uvid.
Komentar o tome ta je danas vojna, dravna ili slubena tajna, i koliko je ona
danas deplasirana, izmeu ostalog i kroz plasiranje poverljivog izvetaja u jednim
dnevnim novinama, dovodi do pitanja ko, kako i na koji nain odaje razliite tajne u
Srbiji, ne snosei pri tom nikakvu odgovornost. Ne treba zaboraviti, da vremenski period
odgovara periodu nakon izbora u Srbiji, kada se, u toku politikih pregovora postavljalo i
pitanje smene naelnika Generaltaba Vojske Zdravka Ponoa, i kada se pitanje budueg
ministra odbrane pojavilo kao jedno od znaajnijih u pregovorima o buduoj Vladi.
Protiv Pohuleka ni do danas nije pokrenut predkrivini niti krivini postupak.
Iz svega ovoga, moe se izvesti zakljuak, da, da se elelo ii principom istine a
ne negativno plasirane kapanje, sutinsko pitanje nije trabao da bude potpukovnik
Pohulak, ve sistem pravne regulacije angaovanja bivih vojnih lica od strane raznih
Ambasada i meunarodnih organizacija za razliite svrhe, odnosno pitanje koji su njegovi
nedostaci i ta bi trebalo normativno promenuti.
Ovako, pria poprima karater raspirivanja kampanje klevete protiv odreene
linosti za moguim razliitim ishoditima ovih napada, kao to su osveta, prebacivanje
odgovornosti ili politiki motivi u sklopu pregovora o formiranju Vlade.
Kao to smo ve rekli, princip istinitosti ne podrazumeva samo tanost, ve i
razumevanje kao i obavezu da lanak mora biti poten i uravnoteen. ini se da u
konkretnom sluaju, ove poslednje dve etike kategorije nisu ispotovane, kao uostalom
ni pretpostavka nevinosti, ime princip istine kao vrednosti etiki zloupotrebljen.
Jo dve negativne kampanje na odreene linosti beleimo u navedenom
periodu. Prvi se odnosi na sluaj podmetanja eksplozivne naprave ispod vozila edomira
39
Jovanovia uoi januarskih izbora, koja je kroz odreene medije treba da amortizuje
tetu nastalu ovim dogaajem (slinu kampanju imali smo nakon pokuaja atentata na
pokojnog premijera Zorana inia kod hale Limes u februaru 2003. godine).
Druga se odnosila na Martija Ahtisarija, kao visokog predstavnika UN za pitanje
statusa Kosova, nakon objavljivanja njegovog Plana budueg statusa koji podrazumeva
kosovsku nezavisnost. Tako su naslovi kao to su Murat Ahtisari ili AhtiSSari kao jasna
asocijacija na nemake SS jedinice tokom Drugog svetskog rata, raspiruje govor mrnje
prema visokom predstavniku UN, a kampanja treba da poslue kao odgovor srpske
javnosti i politikih elita na navedeni Plan, sa ciljem izazivanja tzv.patriotske
groznice i netolerancije.
I na kraju, svakako da novinar i javno glasilo treba i mora da prenosi ideje
informacije i miljenja za koje javnost ima opravdan interes da zna, ali potujui pri
tom naelo istine i obavezu novinarske panje, koji pored tanosti informacije zahteva i
njeno razumevanje i uravnoteeno izvetavanje. Kampanje u medijima na koje smo
ukazali, na alost to ne pokazuju.
40
PREDAVANJE PETO
POJEDINI PRAVNI I ETIKI STANDARDI

KOJI SE ODNOSE NA SLOBODU IZRAAVANJA
UVREDA I KLEVETA
41
5. POJEDINI PRAVNI I ETIKI STANDARDI KOJI SE

ODNOSE NA SLOBODU IZRAAVANJA:
PRINCIP UVREDA I KLEVETA
5.1. UVREDA I KLEVETA OPTI OSVRT
Iznoenje lanih i neistinitih injenica koje se odnose na odreeno lice, a koja
moe ugroziti njegovu/njenu ast i ugled, odnosno kleveta, kao i vreanje i iznoenje
negativnih vrednosnih sudova prema odreenom licu, odnosno uvreda, u srpskom kao i
mnogim drugim nacionalnim pravnim sistemima predstavljaju krivina dela sa
vievekovnom tradicijom. Uvreda i kleveta kao klasina krivina dela vode poreko iz
Krivinog zakona Austrije iz 1852. godine. Srbija je prvi put je inkrimisala ova krivina
dela u Krivinom zakoniku Knjaevine Srbije jo 1860. godine. Oba krivina dela
zadrala su se u svim krivinim zakonima koji su doneti na ovim prostorima (1929, 1951
i 1977). Ona su sadrana i u novom Krivinom zakoniku Republike Srbije koji je stupio
na snagu 1. januara 2006. godine.
Meutim, kleveta i uvreda kao krivina dela, predmet su ireg meunarodnog
standarda. Re je o potovanje ugleda i prava drugih, koji je se izvodi iz osnovnog
ljudskog prava na slobodu izraavanja. Sloboda izraavanja nije apsolutno pravo. Ono
podlee, uslovima, formalnostima, kaznama i ogranienjima, utvrenim zakonom i
neophodnim u demokratskom drutvu, izmeu ostalog i radi potovanja ugleda i prava
drugih. Tako u mnogim pravnim sistemima, povreda ugleda i prava drugih, jeste osnov
ne samo krivine, ve i i graanske i prekrajne odgovrnosti. Istovremeno, uvreda i
kleveta su u uskoj vezi sa vanim etikim standardima novinarske profesije, kao na
primer, naelom istinitosti, novinarske panje ili pretpostavkom nevinosti.
Razvoj demokratije i ljudskih prava poslednjih nekoliko decenija doveo je u
pitanja da li se krivina osuda i krivina sankcija (koja je pre svega oliena u kazni
zatvora) uopte moe smatrati neophodnom merom u demokratskom drutvu kada je re
o povredi ugleda i prava drugih, naroito u vezi sa vrenjem novinarske profesije.
Imperativ je da se kleveta dekriminalizuje tako da novinari ne idu u zatvor u vezi sa
onim to piu. Takvi zakoni ozbiljno ugroavaju slobodu izraavanja i trebalo bi da
budu ukinuti. Zato se vie meunarodnih organizacije, pre svega Savet Evrope i OEBS,
od poetka novog milenijuma snano zalau za dekriminalizaciju uvrede i klevete iz
krivinog prava, traei od drava lanica da ih prepuste institutima graanskopravne
odgovornosti odnosno parninog postupka i naknadi tete.
Istraivanje OEBS-a iz 2005. godine, pokazuje da u veini nacionalnih pravnih
sistema jo uvek postoji krivino delo uvrede i klevete. Kleveta i uvreda u medijima esta
je tema rasprava i sporova u zemljama zapadnog Balkana. Za to postoje dva osnovna
razloga: brojnost sudskih procesa protiv novinara i urednika, kojih ima na stotine, i sve
ei zahtevi medijske zajednice za dekriminalizacijom klevete. Ali, svaki put kad se
42
pomene dekriminalizacija klevete lokalne vlasti po pravilu uvek izvlae isti rezervni
argument: zato da klevetu izbacujemo iz krivinog/kaznenog zakona kad to ne rade ni
ostale evropske zemlje? Retki izuzeci su Bosna i Hercegovina u kojoj je 2002. godine
donet Zakon o zatiti od klevete, prema kome se suenja za klevetu odvijaju iskljuivo u
parninom (graanskom) postupku, zatim Ukrajina (2001) i Gruzija (2004). U ovim
zemljama su, znai, krivina dela uvrede i klevete dekriminalizovana. Do delimine
depenalizacije klevete je u meuvremenu dolo u Crnoj Gori, Srbiji i Makedoniji i jo
nekim zenkhama Kada se iznose argumenti o potrebi dekriminalizacije klevete najee
se, meutim, uzima primer Ujedinjenog Kraljevstva. U njemu se razvila praksa
graanskopravne odgovornosti i naknade tete (parnini postupak) za povredu asti i
ugleda. Ali, u pravnom sistemu Ujedinjenog Kraljevstva jo uvek egzistira i krivino
delo klevete, ali se ne pamti kada je posledniji put takav postupak i voen. Slina
situacija je i u drugim razvijenim zapadnoevropskim zemljama, u kojima krivina dela
uvrede i klevete, u poslednjih dvadeset godina postaju relikt prolosti. Razlog njihovog
postojanja treba traiti, izmeu ostalog i u injenici da se u stabilnim demokratskim
sistemima, zakoni ne donose i ne menjaju svakodnevno, ve se njihov kvalitet meri
njihovim decenijskim postojanjem i ispravnim tumaenjem od strane nezavisnog i
nepristrasnog suda. Tome je naravno, doprinela i praksa Evropskog suda za ljudska
prava, kao i procesi jaanja demokratije i ljudskih prava uopte. Tako je danas u
razvijenim zemljama sve manje tubi, krivinih postupaka i krivinih osuda zbog uvrede i
klevete. To meutim, nije sluaj sa zemljama u tranziciji, a naroito ne u zemljama pod
nedemokratskim reimima. Uvreda i kleveta kao krivina dela u njima jo uvek jesu u
funkciji, pre svega zatite funkcionera javne vlasti i politiara ime je sloboda
izraavanja i javnog informisanja znaajno suena. U ovim zemljama, uvreda i kleveta
jo uvek se koriste kao sredstvo borbe protiv novinara i urednika, ime se gui sloboda
izraavanja. Tako je u Albaniji 6 novinara u periodu od 2002. do 2004. godine bilo
optueno za krivina dela uvrede i klevete, dok je na primer, u Azarbejdanu samo u toku
2002. godine, podignuto 38 krivinih prijava za uvredu i klevetu protiv 16 medija. Kazna
u Azarbejdanu za ova krivina dela su: zatvorska kazna od 1 do 6 godina, kazna
drutveno korisnog rada i novana kazna. U ovoj zemlji, u graanskim zakonima i nema
odredaba koja se odnose na povredu asti i ugleda. U Srbiji je, u periodu od januara 2002.
do juna 2004. godine, prema podacima NUNS-a, 110 ljudi (to ne znai i novinara) jbilo
optueno za krivina dela uvrede i klevete. Meutim, ni u jednom sluaju nije bila
izreena kazna zatvora. U svakom sluaju, kako uvreda i kleveta esto jesu zakonom
doputen osnov ogranienja slobode izraavanja, postavlja se pitanje njihove
neophodnosti u demokratskom drutvu. Kako su uvreda i kleveta u neposrednoj vezi
sa slobodnom izraavanja kao fundamentalnim ljudskim pravom, u reavanju ove dileme
treba poi upravo od standarda slobode izraavanja.
5.2. PRAKSA EVROPSKOG SUDA ZA LJUDSKA PRAVA
5.2.1. Opti osvrt na praksu Evropskog suda za ljudska prava
koja se odnosi na uvredu i klevetu
Da na ovom mestu jo jednom podsetimo da su se u dosadanjoj praksi Evropskog
suda za ljudska prava u vezi sa slobodnom izraavanja u iskristalisala, izmeu ostalih
43
sledea naela koja su veoma znaajna sa stanovita analize pojmova uvrede i klevete:
(1) rasprava o pitanjima od obziljnog javnog interesa, naroito u kontekstu politike
debate, uiva najvii stepen zatite Evropskog suda; (2) posebnu zatitu prava na
slobodnu izraavanja uivaju mediji i novinari zbog svoje naroito vae drutvene uloge
psa uvara demokratskog drutva, te svako kanjavanje medija i novinara zbog
objavljivanja informacije ili iznoenja miljenja o licima i pitanjima od legitimnog javnog
interesa, mora biti opravdano samo naroito vanim razlozima; (3) granice doputene
kritike znatno su ire kada su u pitanju politiari odnosno funkcioneri javne vlasti, jer se
oni dobrovoljno i svesno izlau nadzoru, kako od strane novinara tako i od strane
celokupne javnosti, i shodno tome moraju pokazati vei stepen tolerancije, naroito
kada i sami daju provokativne izjave; (4) vlada (vlast) mora otrpeti vei stepen
kritinosti jer njen dominantni poloaj nalae suzdranost pri posezanju za kaznenim
merama, naroito ako postoje drugi naini odgovaranja na neopravdane napade i kritike
protivnika ili medija sa manje tetnim posledicama po slobodu izraavanja; (5) posebna
panja mora se posvetiti razlikovanju izmeu injenica i vrednosnih sudova (klevete i
uvrede), jer se istinitost injenica moe dokazati, dok je istinitost vrednosnog suda
(miljenja) nemogue dokazati, pa takvi zahtevi sami po sebi predstavljaju ogranienje
slobode izraavanja. Meutim, to ne znai da iznoenje ba svakog, pre svega,
uvredljivog vrednosnog suda uiva apsolutnu zatitu, ali se tada mora se voditi rauna u
srazmeri meanja u slobodu izraavanja, kao i da li je do toga dolo na osnovu faktike
osnove za spornu tvrdnju.
Takoe treba napomenuti, da je Savet Evrope (Parlamentarna skuptina i Komitet
ministara Saveta Evrope), od svog osnivanja 1949. godine do danas, doneo veliki broj
rezolucija i preporuka koje se odnose na slobodu izraavanja, a u kojima su sadrani
osnovni principi i standardi koje drave lanice treba da unesu i implementiraju kroz
donoenje zakona i drugih propisa, i time obezbede slobodu izraavanja i iz nje izvedenih
prava i sloboda. Preporuka Parlamentarne skuptine Saveta Evrope 1589, o slobodi
izraavanja u medijima u Evropi, u jednom svom delu se direktno odnosi na
dekriminalizaciju uvrede i klevete. U njoj se izmeu ostalog apeluje na drave lanice
da oslobode novinari koji se nalaze u zatvoru zbog svog legitimnog profesionalnog
rada, te da ukinu propise prema kojima novinari usled slobode izraavanja mogu da
budu predmet krivinog postupka.
5.2.2. Presude Evropskog suda koji se odnose na ugledu i klevetu
(povredu asti i ugleda)
Mnoge presude Evropskog suda za ljudska prava (ali i drugih meunarodnih tela
kao na primer Komiteta za ljudska prava Ujedinjenih nacija) ustanovile su nove pravne
standarde. koji se odnose (ne)opravdanost izreenih kazni za uvredu i klevetu, o emu
je ve bilo rei. Evropski sud je reavajui konkretne sluajeve esto kritikovao na
pozivanje na krivini zakon u sluajevima uvede i klevete, navodei da i manje krivine
sankcije mogu imati ozbiljne posledice na rad i obaveze novinara i ta vie, samo
njihovo postojanje moe uticati na ostvarivanje prava na slobodu izraavanja. U irem
smislu, u vezi sa povredom ugleda i prava drugih ovaj Sud je takoe u vie sluajeva
naglasio da drave ne mogu ograniiti slobodu izraavanja i informiranja u politikim
44
debatama i u pitanjima od javnog interesa. Sud takoe istie stav da su zakonske

odredbe kojima bi se poveala zatita politiara, javnih ili vladinih funkcionera kroz
uvoenje stroijih kazni u suprotnosti sa lanom 10. Evropske konvencije. Evropski sud
je takoe uvek isticao nunost prihvatanja veeg stepena kritike koja se oekuje i trai
od politiara, javnih i vladinih funkcionera, kao i stranih dravnika.
Meutim, ne treba izvesti pogrean zakljuak da je svaka presuda doneta od
nacionalnog suda protiv novinara istovremeno i krenje slobode izraavanja. U mnogim
svojim odlukama, Evropski sud je utvrdio da sud drave lanice nije pogreio kada je
izrekao odreenu meru (izuzev zatvorske kazne), tanije da lan 10 Konvencije presudom
nacionalnog suda nije povreen. Evropski sud naroito poklanja panju da li su nacinalni
sudovi pri izricanju sankcije i u obrazloenju presude pravilno sproveli test
proporcionalnosti. Znai, slobodan i nezavistan nacionalni sud odnosno sudija, i njegovo
razmiljanje pri oceni svih okolnosti sluaja kroz potovanje naela proporcionalnosti,
jesu od presudnog znaaja za Evropski sud pri oceni da li je meanje nacionalnog suda
u slobodu izraavanja opravdano ili ne.
S druge strane, u svojim presudama, nacionalni sudovi se sve vie oslanjaju i na
potovanje standarda novinarske etike. Tako je pre nekoliko godina, Vii sud u Londonu
odbio da u graanskoj parnici za naknadu tete donese presudu po odtetnom zahtevu za
povredu asti i ugleda koju je tuilac traio od dnevnog lista Guardian, jer tuilac nije
prihvatio ponudu lista da objavi ispravku i izvinjenje. Ovaj postupak Suda, tadanji
urednik ovog lista Alen Rusbridger je ocenio kao znaajni presedan, jer je po njegovom
miljenju, to jedan od naina na koji mediji mogu odrati principe i vrednosti novinarstva
i upustiti se u dijalog sa svojim itoacima koji bi bio koristan za obe strane i tako
zatititio medije od prekomernih odtetnih zahteva nastalih kao posledica greaka
novinara.
5.2.3. Oberschlick (br.2) protiv Austrije
Na ovom mestu ukratko emo ukazati na nekoliko presuda Evropskog suda koje
su interesantne za kasnije poreenje sa pojedinim presudama koje u slinim situacijama
donose domai sudovi. Re je o specifinim misaonim tvorevinama u ijem je sreditu
test proporcionalnosti. U sluaju Oberschlick (br.2) protiv Austrije gospodin Oberschlick
je 1990. godine, u austrijskom asopisu Forum, iji je u to vreme bio i urednik, nazvao, u
svom autorskom tekstu tadanjeg predsednika Austrijske slobodarske stranke Jerga
Hajdera kretenom (idiotom). Ovaj uvredljiv navod usledio je kao njegova reakcija na
Hajderov govor koji je odran povodom proslave Dana mira 10. oktobra 1990. godine.
Hajder je u tom govoru glorifikovao ulogu generacije vojnika koja je uestovala u
Drugom svetskom ratu, pri emu je rekao da su svi vojnici, ukljuujui i pripadnike
nemakog Vermahta borili za mir i slobodu. Poto ga je novinar, nazvavi ga u svom
tekstu kretenom uvredio, Hajder ga je tuio za krivino delo uvrede. Prvovostepenom
presudom Bekog a zatim i konanom presudom regionalnog austrijskog suda iz 1991.
godine, Obersclick je osuen za krivino delo uvrede, pri emu mu je nalaeno da plati
novanu kaznu u visini od 1000 austrijskih ilinga. U svojoj presudi povodom ovog
sluaja, Evropski sud je 1997. godine utvrdio da presuda austrijskog Suda predstavlja
45
neopravdano meanje drave u slobodu izraavanja, te da je re o povredi lana 10.

Evropske konvencije. Obrazlaui svoju presudu, Evropski sud je utvrdio da je Hajderov
govor, oigledno imao za cilj da bude provokativan i, samim tim, da izazove estoke
reakcije. Iako se rei novinara mogu smatrati polemikim (misli se na re kreten), one
zbog toga ne predstavljaju neopravdani lini napad, poto je autor u novinarskom tekstu
dao objanjenje koje je objektivno razumljivo i zasnovano na politikom govoru, koji je
sam po sebi bio izazivajui. Nesumnjivo da javno nazivanje politiara kretenom, moe
politiara i da uvredi. Meutim, u ovom sluaju se ne ini da je ta re nesrazmerna
shodno ogorenju koje je Hajder svojim govorom svesno izazvao. Evropski sud je takoe
podsetio da lan 10 ne titi samo sadraj izraenih ideja i informacija nego i formu kroz
koju su one iznete. Tako je Evropski sud utvrdio da je upotreba rei kreten srazmerna
indignaciji koju je svesno izazvao politiarev govor, te da je sudska presuda
nacionalnog suda neopravdana i predstavlja povredu slobode izraavanja.
5.2.4. Dalban & Rumunije
U Sluaju Dalban protiv Rumunije, rumunski Sud je novinara Dalbana osudio
za krivino delo klevete klevete na uslovnu zatvorsku kaznu i naknada nematerijalne tete
u parninom postupku. Dalban je u toku 1992. godine, u svojim novinskim lancima
razotkrio niz finansijskih malverzacija uinjenih od strane direktora jednog
poljoprivrednog preduzea u dravnom vlasnitvu, pri emu je insinuirao i umeanost
jednog od senatora, koji je kao predstavnik drave u upravnom odboru preduzea, za taj
posao bio navodno plaen ogromnom novanom svotom, a istovremeno je koristio i
slubeni automobil preduzea. U svojoj presudi iz septembra 1999. godine, Evropski sud
je ocenio da presuda protiv novinara predstavlja nesrazmerno meanje u ostvarivanje
slobode izraavanja dotinog novinara i konstatovao je da je dolo do krenje lana 10
Evropske konvencije. U svom obrazloenju Evropski sud je naveo da je tampa duna
da saoptava informacije i ideje o svim pitanjima od opteg inreresa, potujui ugled
drugih, ali je odbacio ideju da novinar moe da formulie kritike sudove samo pod
uslovom da moe da dokae njihovu istinitost. Novinar nije sudija i u tom smislu i ne
moe utvrditi istinitost svih navoda kao to to ini sud. Kako se lanici nisu odnosili na
privatni ivot javnih funkcionera, ve na njihovo ponaanje i statove prilikom obavljanja
javnih funkcija, pisanje novinara je bilo opravdano. Osim toga, nije bilo dokaza da je
opis dogaaja koji je dao novinar u svojim lancima potpuno netaan te da nije imao za
cilj da raspiri kampanju klevete.
5.2.5. Grinberg & Rusije
U sluaju Grinberg protiv Rusije, novinar je podneo predstavku Evropskom sudu
povodom presude za naknadu tete za povredu asti i ugleda izreenu od strane ruskog
suda, povodom tube jednog od ruskih guvernera. U svom lanku, novinar je napisao da
dotini guverner nema ni stida ni srama., to je po oceni ruskog suda bilo dovoljno sa
presudu za naknadu tete zbog uvrede. Evropski sud je konstatovao da je re o povredi
lana 10. Evropske konvencije. U obrazloenju, Sud iznosi da je sporna izjava, kojom
novinar izraava da guverner nema ni stida ni srama, pripada vrednosnim sudovima, koji
po svojoj prirodi ne moraju nuno da se dokazuju. Osim toga, sporna izjava je u
46
kontekstu lanka, u vezi sa pitanjem od opteg interesa i odnosi se na politiara u odnosu

na koga su granice prihvatljive kritike ire nego za obinog pojedinca.
5.2.6. Tolstoy Miloslavsky & UK
Jedean britanski novinar, u objavljenom tekstu optuio je je upravnika jednog
britanskog koleda, lorda Aldingtona za ratne zloine u Drugom svetskom ratu, jer je
isporuio Kozake i pripadnike oruanih snaga nekadanje Kraljevine Jugoslavije, ruskim
snagama i partizanima pred kraj rata. Beliki deo njih zatim je ubijen bez ikakvog suenja.
Novinar je prema britanskom zakonu bio osujen za povredu asti u ugleda (klevetu), i
sud je dosudio naknadu tete od 1,5 britanskih funti, to je do tada bio iznos koji je bio tri
puta vei od ikada dosueni iznosa za povredu asti i ugleda (u praksi Evroopskog suda i
Saveta Evrope, otro se osuuje krivino kanjavanje novinara za uvredu i klevetu, ali
Sud podrava plaanje naknade tete novinara i medija zobog povrede asti i ugleda).
Ipak, u konkretnom sluaju, Evropski sud je stao na stavnovite da je
prekomerna novana naknada dosuena za povredu asti i ugleda u konkretnom
sluaju, nije bila neophodna u demokratskom drutvu odnosno neophodnom za zatitu
ugleda i prava drugih, i da takve presude mogu same po sebi predstavljaju prekomerno
ogranienje slobode izraavanja.
5.3. ETIKI STANDARDI I NJIHOV ZNAAJ
ZA SPREAVANJE UVREDE I KLEVETE
U savremenom razvoju medijskog izvetavanja, u svetu sve vei znaaj imaju
kodeksi profesionalne etike i razliiti oblici saveta za tampu (u irem smislu medijski
saveti). Samoregulacija medija sve vie postaje i uslov ouvanja slobode izraavanja.
Samoregulacija u bilo kojoj profesiji ili drutvenoj oblasti pretpostavlja da norme
razvijaju i sprovode oni ije se ponaenje tim normama i ureuje, radi poboljanja
pruanja usluga potroaima, potraivaima ili, kao u sluaju medija, celokupnom
drutvu. Ona zahteva postavljanje standarda i saglasnosti sa standardima pojedinaca i
institucija na koje e se oni odnositi, kao i razvijanje postupaka i mehanizama kojima e
se ta pravila sprovoditi. Osnov samoregulacije je princip doborovoljnosti prihvatanja
pravila. To znai da sudovi ne igraju ulogu arbitra niti sprovode proklamovana pravila,
niti oni koji se obaveu ovakvim normama ine to pod pretnjom zakonske sankcije (sem
u sluaju kada etiko pravilo istovremeno uoblieno i u pravnu normu), ve zbog elje za
daljim razvojem i jaanjem ugleda i poverenja profesije. Samoregulacija zavisi najvie
od uzajamnog razumevanja i saglanosti aktera o etikim naelima ponaanja i sistemu
vrednosti svoje profesije. Postoji veliki broj dokaza iz prakse zemalja zapadne Evrope da
spremnost medijada uloe vreme i napor kako bi se razvio ovakav sistem koji spreava
stvaranje preterane dravne regulacije u ovoj oblasti i doprinosi poveanju poverenja
javnosti u medije.
Tri univerzalna etika principa i njihovo potovanje, o kojima je bilo ili e tek biti
rei, takoe su od ogromnog znaaja za kada je re o uvredi i kleveti, odnosno, u irem
smislu potovanje ugleda i prava drugih. To su naelo istinitosti, zatita izvora
informacija i pretpostavka nevinosti. Potovanjem tri pomenuta etika principa smanjuju
47
se novinarske greke, pa samim tim i broj sudskih postupaka za povredu ugleda i prava
drugih, u formi krivinih, graanskih i prekrajnih postupaka.
Deklaracija o principima postupanja novinara Meunarodne federacije
novinara, predvia da je prva i najvanija obaveza novinara da potuje istinu i pravo
javnosti da zna istinu. Ispunjavajui tu obavezu novinar e uvek braniti princip slobode
za poteno prikupljanje i objavljivanje vesti, i pravo na korektan komentar.
Princip istine, veoma je slojevit, i obuhvata tri povezana koncepta: da
izvetavanje mora biti tano; da je pored tanosti neophodno i razumevanje, te da
lanak mora biti poten i uvravnoteen. Takoe, etikim prekrajem e se, prema ovoj
Deklaraciji smatrati zlonamerno izvrtanje injenica, vreanje i kaljanje ugleda, kleveta
i neosnovane optube.
5.4. UVREDA I KLEVETA U PRAVNOM SISTEMU SRBIJE
5.4.1. Opti osvrt na zakonski okvir uvrede i klevete u
Srbiji
U pravnom sistemu Srbije postoji nekoliko razliitih oblika odgovornosti za
povredu ugleda i prava drugih, odnosno prevedeno na na pravni jezik povredu
ugleda i asti drugih, koje mogu biti i osnov odgovornosti novinara, kao prenosioca
ideja, informacija i miljenja. Ovom prilikom pomenuemo neke: krivina odgovornost
oliena u krivinim delima uvrede i klevete i drugim krivinim delima iz korupsa
krivinih dela protiv asti i ugleda, i krivino-pravnoj sankciji za njih (zatvor ili
novana kazna); graanska odgovnornost oliena u naknadi tete po optem i posebnim
reimima odgovornosti i prekrajna odgovornost, oliena u prekrajnoj sankciji za
odreene prekraje u javnom informisanju.
5.4.2. Krivina odgovornost i krivina sankcija za uvredu i klevetu
(uvreda i kleveta kao krivino delo)
Kada je re o krivinoj odgovornosti, nakon viegodinje snane kampanje
novinarskih udruenja, nevladinih i meunarodnih organizacija, donoenjem novog
Krivinog zakonika koji je stupio na snagu 1. januara 2006. godine, u Srbiji je izvrena
depenalizacija (ukidanje zatvorske kazne) ali ne i puna dekriminalizacija klevete i uvrede
kao krivinih dela. To se moe smatrati znaajnim napretkom u zakonodavstvu koji je
ostvaren u ovoj oblasti, ime je nae pravo postalo uklopivo u Evropsku konvenciju za
zatitu ljudskih prava i osnovnih sloboda. Ipak, bia nekih drugih krivinih dela, jo
uvek mogu biti osnov za izricanje zatvorske kazne novinarima u vrenju njihove
profesije, a i krivina dela uvrede i klevete do daljnjeg e ostati i predmet tubi
pojedinaca koje e sudovi ispitivati u krivinom postupku. U sluaju da je novinaru
izreena novana kazna za krivino delo uvrede i klevete, a novinar je u zakonskom roku
ne plati, novana kazna se zamenjuje kaznom zatvora a ne kaznom drutveno korisnog
rada. U tom smislu, posredno, posledica sudske presude za uvredu i klevetu jo uvek
moe biti i zatvorska kazna.
48
Najava donoenja novog Krivinog zakonika u drugoj polovini 2004. godine u

Srbiji, aktivirala je novinarska udruenja i nevladine organizacije da aktivno uestvuju na
vrenje pritiska na vlast u pravcu dekriminalizacije uvrede i klevete kao krivinih dela u
Srbiji. Krivina osuda za uvredu i klevetu, a pre svega zatvorska kazna, predstavlja
snaan pristisak na medije, novinare, kao i na slobodu izraavanja uopte, tako da su od
2001. godine, Savet Evrope i OEBS zapoeli snanu kampanju u pravcu njene
dekriminalizacije u nacionalnim zakonodavstvima. Takoe, veliki broj presuda
Evropskog suda za ljudska prava, pokazale su da se krivina osuda (pre svega kazna
zatvora) za ova krivina dela ne mogu smatrati merom neophodnom u demoktraskom
drutvu, te da je zatvorska kazna u suprotnosti sa lanom 10. Evropske konvencije koji
se odnosi na slobodu izraavanja.
U snanoj kampanji, koju su pratili: sastanak sa Visokim predstavnikom UN za
ljudska prava u oblasti slobode izraavanja; Konferencija o kleveti i slobodni izraavanja
u organizaciji Medija Centra i Saveta Evrope, rasprave koje su se odnosile na Nacrt
krvinog zakonika u organizaciji Ministarstva pravde RS i Saveta Evrope; Okruglog stola
organizovanog od strane Misije OEBS-a u Srbiji o dekriminalizaciji klevete kao i pisama
efa Odeljenja za medije OEBS-a Miklosa Haradzija, Medijske organizacije jugoistone
Evrope (SEEMO) i Meunarodne federacije novinara (IFJ), upuenih vlastima u Srbiji,
Vlada je, napokon, sredinom aprila 2005. godine odustala od zatvorske kazne za krivina
dela uvrede i klevete. Tako je donoenjem novog Krivinog zakonika krajem septembra
2005. godine, izvrena depenalizacija (ukidanje zatvorske kazne) ali ne i puna
dekriminalizacija klevete i uvrede kao krivinih dela. Ipak, brisanjem zatvoreske kazne iz
krivinih dela uvrede i klevete se moe smatrati znaajnim napretkom koji je ostvaren u
ovoj oblasti, ime je nae pravo postalo uklopivo u Evropsku konvenciju za zatitu
ljudskih prava i osnovnih sloboda.
Uvreda kao krivino delo odreeno je u Krivinom zakoniku na sledei nain: ko
uvredi drugog, kaznie se novanom kaznom od dvadeset do sto dnevnih iznosa ili
novanom kaznom od etrdeset hiljada do dvesta hiljada dinara. Zakon poznaje i
kvalifikovani (tei) oblik krivinog dela uvrede, i on postoji kada je delo uinjeno putem
tampe, radija, televizije ili slinih sredstava ili na javnom skupu. Tada uinilac moe
biti kanjen novanom kaznom od osamdeset do dvestaetrdeset navedevnih iznosa ili
novanom kaznom od stopedeset hiljada do etristopedeset hiljada dinara. Meutim, za
ovo krivino delo nee biti kanjen uililac ako je izlaganje dato u okviru ozbiljne
kritike u naunom, knjievnom ili umetnikom delu, u vrenju sluebene dunosti,
novinarskog poziva, politike delatnosti, u odbrani nekog prava i zatiti opravdanih
interesa, ako se iz naina izraavanja ili iz drugih okolnosti vidi da to nije uinjeno u
nameri omalovaavanja. Ovo je znaajan osnov iskljuenja odgovornosti za krvino delo
uvrede to je od znaaja i za novinare, meutim, postavlja se pitanje da li
omalovaavanje moe da ima i karakter ozbiljne kritike, to je naroito izraeno u
sluaju Bodroi.
Kleveta kao krivino delo pored osnovnog ima i kvalifikovani oblik. Kleveta je
iznoenje i prenoenje neistinitih injenica koje mogu da kode neijoj asti i ugledu.
49
Uinilac ovog krivinog dela moe biti kanjen novanom kaznom od pedeset do dvesta
dnevnih iznosa ili novanom kaznom od sto hiljada do etirstotine hiljada dinara.
Novana kazna predviena je i kada je delo uinjeno putem tampe, radija, televzije ili
slinih sredstava ili na javnom skupu. Ako je kleveta dovela do tekih posledica za
opteenog, uinilac e se kazniti novanom kaznom od stodvadeset do tristaezdeset
dnevnih iznosa ili novanom kaznom od petsto hiljada do milion dinara.
I dok se krivina sankcija (pre svega zatvorska kazna) ne smatra neophodnom
merom u demokratskom drutvu kada je re u slobodi izraavanja, Savet Evrope, kao i
Evropski sud za ljudska prava stoji na stanovitu da naknada tete za povredu asti i
ugleda, moe (i jeste) adekvatna mera, naravno, u zavisnosti od okolnosti svakog
konkretnog sluaja i od kumulativne ispunjenosti ranije navedenih uslova. Meutim, u
vezi sa naknadom tete zbog povrede asti i ugleda, u praksi Evropskog suda
iskristalisao se stav, da dosueni visoki odtetni zahtevi usled povrede asti i ugleda, ne
predstavlja neophodnu meru u demokratskom drutvu.
5.4.3. Graanska odgovornost i naknada teta za povredu asti i ugleda
graanska uvreda i kleveta
Opti reim naknade materijalne i nematerijalne tete, utvren je u Srbiji
Zakonom o obligacionim odnosima. Kada je re o naknadi materijalne tete, prema
odredbama ovog zakona, ona nastaje u sluaju povrede asti nekog lica ili u sluaju
irenja neistinitih navoda o nekom licu. Vano je istai, da Zakon o obligacionim
odnosima, ne upotrebljava pojmove uvreda i kleveta. Sama zakonska norma utvrena je
tako, da na prvi pogled izgleda da su povreda asti nekog lica i iznoenje ili prenoenje
neistinitih navoda o nekom licu dve razliite stvari. Meutim, u oba sluaja, radi se o
povredi asti, s tom razlikom to se u jednom sluaju radi o uvredi a u drugom o kleveti.
Meutim, arhaini jezik koji koristi Zakon o obligacionim odnosima iz davne 1978.
godine, znaajno doprinosi konfuziji, a injenica da su pojmovi uvrede i klevete u
krivinom pravu jasnije odreeni, pa samim tim i blii potencijalnim tuiocima, esto
ih i opredeljuje za pokretanje krivinog postupka za izvrena krivina dela. Povreda
asti moe da prouzrokuje i nastanak nematerijalne tete, izmeu ostalog i zbog povrede
asti, to je takoe utvreno Zakonom o obligacionim odnosima. Svakao da opti reim
koji se odnosi na povredu asti i ugleda, treba menjati i unaprediti, te da bi se jasnim
odreivanjem pojmova graansko-pravne uvrede i klevete znatno smanjio broj
krivinih postupaka za krivina dela uvrede i klevete.
5.4.4. Prekrajna odgovornost prema Zakonu o javnom informisanju
Zakon o javnom informisanju, takoe utvruje da svako lice na koga se odnosi
netana, nepotupna ili druga informacija ije je objavljivanje u skladu sa ovim
zakonom zabranjeno, kao i lice kojem nije objavljena ispravka, odgovor ili druga
informacija na ije objavljivnje ima pravo, moe da trai od javnog glasila naknadu
materijalne i nematerijalne tete. Postupak za naknadu tete u ovim sluajevima
delimino odstupa od opteg reima parninog postupka, ime je sam postupak
50
znaajno ubrzan, ali time nisu ugroeni standardi prava na pravino suenje, takoe
utvrenog Evropskom Konvencijom.
to se tie prekraja, prekraj je protivpravna skrivljeno izvrena radnja koja je
propisom nadlenog organa odreena kao prekraj. Prekrajni postupak jeste relativno brz
i lien je mnogih formalnosti u odnosu na druge postupke. U vezi sa prekrajima i
prekrajnim kaznama, treba ukazati na nedostatke i nedoreenosti Zakona o javnom
informisanju koje se odnose na kanjavanje urednika i novinara usled krenja
pretpostavke nevinosti, zbog prenoenja informacija sa javnog skupa.
5.5. SUDSKA PRAKSA ZA UVREDU I KLEVETU
(POVREDU ASTI I UGLEDA) U SRBIJI
5.5.1. Opti osvrt na sudsku praksu
Za razliku od prakse Evropskog suda i mnogih sudova razvijenih nacionanih
drava, sudska praksa u Srbiji esto pokazuje da sudovi nisu ni slobodni ni nezavisni
kada je re o suenjima za povredu asti i ugleda, naroito kada je re o politiarima.
Nekada tome doprinosi i neznanje sudija i oslanjanje iskljuivo na zakon, bez primene
testa proporcionalnosti. Takoe, razliite osnovne edukacije kroz koje je deo sudija
proao proteklih godina u Srbiji povodom lana 10. Evropske konvencije nisu bile
dovoljne. U pojedinim presudama, sudije se pozvivaju na stavove Evropskog suda, ali u
pogrenom kontekstu. Izgleda da tome znaajno doprinosti barijera koja se zove engleski
jezik, jer itanje samo izdvojenih prevedenih delova pojedinih presuda nije dovoljno za
shvatanje ukupnog injeninog stanja koje je kasnije i posluilo za utvrivanje stavova
Evropskog suda i njegove presude.
5.5.2. Sluaj Dmitar egrt & eljko Bodroi (Kikindske)
Najkarakteristiniji sluaj u vezi sa suenjem novinaru za uvredu je sluaj
Bodroi. Poreenja radi, ovaj sluaj je u uskoj vezi sa presudom Obersclich v. Austria o
kome je ve bilo rei. U lokalnom nedeljniku Kikindske, 11. januara 2002, objavljen
tekst pod nazivom Roeni za reforme u kome je novinar eljko Bodroi opisao
politiku scenu koja je obeleila prvu godinu tranzicije u Kikindi. Ukazujui da se posle
demekratskih promena u Srbiji 2000. godine nita znaajno nije promenilo, jer su na elu
nove demokratske vlasti ostali elnici stare, Bodroi se indigniran deavanjem u
Kikindi, kritii osvrnuo na tadanje stanje u ovom gradu. Izmeu ostalih Kikinana
koje je prozvao u svom autorskom tekstu, Bodroi je kao primer deavanja na
tadanjoj politikoj sceni u Kikindi pomenuo i nekadanjeg lana Sekretarijata Izvrnog
odbora Socijalistike partije Srbije i direktora fabrike Toza Markovi Dmitra egrta.
Samo dan kasnije, Dmitar egrt je u svojstvu privatnog tuioca podneo
optinskom sudu u Kikindi krivinu tubu protiv Bodroia za krivina dela uvrede i
klevete, jer je u tekstu o tuiocu izneo: ..Nakon to je Tozine milione spisko na
kampanju SPS-a i JUL-a i na druge partijske igrarije, nakon to mu je Sloba, pre nego to
su ga skembaliu haki zatvor, tepao moj drug Dmitar, nakon to je sa eeljom
51
organizovao proteste zbog orkiranja druga Slobe, nakon zvezdanih partijskih trenutaka
koje je doiveo u prvoj polovini prole godine (postao ef Socijalista u saveznom
parlamentu, lan najueg rukovodstva...) uvidevi da nema vie trte-mrte, odluio je da
pokae srednji prst i svojoj partiji i postane veliki pobornik reformi koje sprovodi
Vlada druga, ops-gospodina kancelara inia....
Sudija Optinskog suda u Kikindi Smilja Sari-Radin je u svojoj presudi oglasila
krivim eljka Bodroia za izvreno krivino delo uvrede i osudila ga na novanu kaznu.
Sutkinja je utvrdila da su svi navodi koje je eljko Bodroi u svom kritikom tekstu koji
je predmet privatne tube o generalnom direktoru IGM Toza Markovi, Dmitru egrtu
tane i nesporne, ali da je ceo tekst uvredljiv s obzirom da su rei koje su upotrebljene
tete asti i ugledu tuioca egrta. Ukratko: iako je eljko Bodroi u svom
novinarskom izvetavanju o tuiocu nije iznosio lane injenice, niti je izvrio krivino
delo klevete za koje je tuen, po miljenju sudkinje izvrio je krivino delo uvrede jer je
koristio argon, a ne knjievni govor koji bi bio primeren kritici i koristio je znake
interpunkcije koje su bili dodana oteavajua okolnost jer su naglaavale argon koji
je novinar koristio. Tako se desilo da je eljko Bodroi prvi novinar u istoriji srpskog
novinarstva koji je tano izvetavajui osuen zato to nije koristi knjievni jezik po
ukusu sudije. U postupku po albi, presudu potvruje i Okruni sud u Zrenjaninu, ime
presuda postaje konana u novembru 2002. godine. Nekoliko nedelja kasnije, Bodroi
preko svojih pravnih zastupnika podnosi zahtev za zatitu zakonitosti koji je zatim
odbijen.
Poto su bila iscrpljena sva delotvorna pravna sredstva, pravni zastupnici
Bodroia, kao jedino preostalo reenje u tom trenutku (jer su tadanja Srbija i Crna Gora
tek postale drava lanica Saveta Evrope i jo uvek nisu ratifikovale Evropsku
konvenciju), se predstavkom obraaju Komitetu za ljudska prava UN na osnovu
Opcionog protokola Meunarodnog pakta o graanskim i politikim pravima kojom su
traili da Komitet utvrdi da je Srbija (tada Srbija i Crna Gora) ugrozila slobodu
izraavanja koja je garantovana lanom 19 Meunarodnog Pakta o graanskim i
politikim pravima.
Komitet za ljudska prava Ujedinjenih nacija je na 85. zasedanju odranom u
oktobru i novembru 2005. godine, povodom predstavke eljka Bodroia je utvrdila da.
da drava (Srbija i Crna Gora) nije dala dovoljno argumenata da je bio potreban
krivini progon i osuda za krivino delo uvrede kao neophodne mere za zatitu prava i
ugleda g egrta, da u lanku eljka Bodroia prilikom izraavanja njegovog miljenja
nije dolo do neopravdanog naruavanja prava i ugleda g egrta, a pogotovo ne za
primenu krivine sankcije. Komitet je posebno konstatovao da u uslovima javnih
rasprava u demokratskom drutvu, a pogotovo u medijima, koje se odnose na linosti iz
politikog ivota,Pakt posebnu vrednost pridaje neometanom izraavanju. Iz toga sledi
da osuda autora, predsavljaju krene lana 19. stav.2. Pakta.(slobode miljenja i
izraavanja). Pored toga, Komitet nareuje Srbiji da novinaru eljku Bodroiu obezbedi
delotvorni pravni lek, to podrazumeva ukidanje osude, restituciju kazne na koju je
autor bio primoran, naknadu sudskih trokova koju je autor platio i pravinu
kompenzaciju za krenje prava utvrenog Paktom. U skladu sa Opcionim protokolom
52
uz ovaj Pakt, drava je bila duna da u roku od 90 dana informie Komitet o merama koje
je preduzela da se ovi stavovi sprovedu u delo kao i da ove stavove Komiteta objavi.
Meutim, Bodroieva borba, iz razliitih proceduralnih razloga, nedostatka adekvatnog
pravnog leka i usled nespremnosti drave da mu plati adekvatnu kompenzaciju trajala je
jo pune tri godine, i zavrila se tek u junu 2008. godine!?
5.5.3. Sluaj Irinej Bulovi & Zoran Petakov
Drugi sluaj ne predstavlja osudu novinara ve privatnog lica za krivino delo
uvrede, uinjenog u sredstvima javnog informisanja. Re je o sluaju Mirko Bulovi
(Episkop Irinej) protiv Zorana Petakova, istoriara iz Novog Sada. U emisiji Klopka
emitovanoj na BK televiziji krajem novembra 2005. godine, ija je tema bila da li ima
faizma u Srbiji, (povod je bio upad i nasilni prekid antifaistike tribine na Filozofskom
fakultetu u Novom Sadu od strane lanova neofaistike organizacije Nacionalni stroj)
okrivljeni Petakov je izmeu ostalog izjavio da njega interesuje ideologija u kojoj se
prepoznaju desni ekstremisti, a koje propagira Srpska pravoslavna crkva, odnosno njeni
Veliki Episkopi. Na primedbu voditeljke emisije da ukae na neke aktuelne, okrivljeni je
izjavio: Imate etiri jahaa Apokalipse: Anfilohije, Atanasije, Artemije i Irinej, znai
to je to, zato to njih etvorica u poslednjih 15 godina imaju vie uticaja na stvarenje tih
grupacija nego to ih ima dravna bezbednost, a znamo koliko je dravna bezbednost
odnosno BIA aktivna po tom pitanju. Rei etiri jahaa apokalipse koje su i bile
osnov tube privatnog tuioca Episkopa Irineja, zaista se mogu smatrati poleminim i
uvredljivim. Sud je zato detaljno utvdio razloge zato su one uvredljive za jednog
Episkopa Srpske pravoslavne Crkve, utvrujui znaenje (etimologiju) rei episkop i
apokalipsa. Sud u obrazloenju presude zakljujuje da je re o izuzetno tekoj uvredi za
jednog crkvenog velikodostojnika.. Meutim, u toku suenja ali i u obrazloenju presude,
Sud zanemaruje zahteve odbrane da se utvrde razlozi koje su izazvali indignaciju
odnosno ogorenje okrivljenog. Vrednosni sud, videli smo, u praksi Evropskog suda nije
podloan dokazivanju. Ali razlozi za iznoenje vrednosnog suda i injenice koje ga
mogu potkrepiti, mogu biti od krucijalnog znaaja za donoenje odluke o krivici. Sud je
u toku suenja, to je u presudi i konstatovano, odbio zahteve odbrane tuenog da se
saslua tuilac, uesnici na antifaistikoj tribini kao i da se ustanovi veza izmeu
pripadnika Nacionalnog stroja drutva i Soko koje je dobilo prostor od SPC-a
(tueni je pred Sudom zahtevao da se injenino utvrdi veza, tanije da su lanovi i jedne
i druge organizacije uglavnom isti) pa samim tim i vezu vezu ekstremnih organizacija sa
SPC. Sud u toku postupka nije izveo sve dokaze, uglavnom se oslanjao samo na video
zapis pomenute emisije i na etimologiju korienih rei. Samim tim Sud nije ni mogao u
potpunosti da utvrdi da li bi krivina osuda zaista i predstavlja opravdano meanje
drave u slobodu izraavanja.
5.5.4. Sluaj Dobrica osi & Danas
Trea presuda odnosi se graanskopravnu osudu za povredu asti i ugleda i
naknadu tete. Re je o sluaju Dobrica osi protiv dnevnog lista Danas. Beogradski
Okrunog sud je, kao drugostepeni, poetkom 2007. godine, potvrdio presudu Treeg
optinskog suda u Beogradu iz 2006 godine, kojom je izdavau dnevnog lista Danas
53
Dan graf d.o.o., kao tuenom, po tubi za povredu asti i ugleda prema nekadanjem
predsedniku SRJ Dobrici osiu kao tuiocu, naloio da isplati 300.000 dinara. U tekstu
objavljenom 6-7.10.2001. godine, Danas je citirao informaciju koji je knjievni kritiar
Milan oli prethodno izneo na Treem slavistikom skupu odranom u Sankt
Peterburugu o navodnoj odgovornisti osia da je kao predsednik Jugoslavije
potpisao nareenje o granatiraju Vukovara. Dve nedelje nakon objavljenog lanka,
Danas je, poto je utvrdio da je re o netanoj injenici (u konkretnom sluaju
graanskopravnoj kleveti), objavio demanti pod naslovom Neistina o granariranju
Vukovara, ali Dobrica osi kao tuilac nije odustao od tube. Naravno, ni beogradski
Okruni sud nije Vii sud u Londonu, pa se i ne oslanja na pravila novinarske etike... .
5.5.5. Ljubia Radulovi & Mirjana Petkovi
etvrti sluaj, u irem smislu podrazumeva iznoenje odnosno prenoenje lanih
i neistinitih injenica, (klevetu), kroz krenje pretpostavke nevinosti kao manifestaciju
prekrajne odgovornosti utvrene Zakonom o javnom informisanju. U Uicu je, 9.
januara 2004. godine Vee za prekraje potvrdilo novanu kaznu koju je Mirjani
Petrovi, tadanjem uredniku Informativnog programa Radio Luna iz Uica, izrekao
Optinski organ za prekraje u iznosu od 30.000 dinara, po Zakonu o javnom
informisanju. Urednica je prvostepenim reenjem kanjena za prekraj na novanu kaznu
od 30.000 dinara, zbog prekraja pretpostavke nevinosti, nakon ega je uloila albu,
koju je Vee za prekraje odbilo. Petrovieva je proglaena krivom jer je 14. maja 2003.
godine, izvestila sluaoce Radio Luna o stavovima Incijativnog odbora Nove Srbije, koje
je na konferenciji za novinare izrekao Zdravko Perendija, predsednik tog Odbora.
Perendija je, pored ostalog, izjavio da raspolae dokumentima koji ukazuju da je tadanji
predsednik Okrunog suda u Uicu, Slobodan Pajovi pobegao posle saobraajne
nezgode koju je izazvao 1999. godine
.Branilac okrivljene advokat uloio je albu na prvostepeno reenje, u kojoj je
istakao da postoji audio snimak izjave Zdravka Perendije, te da Petrovieva u svom
izvetaju nije oglasilia krivim ili odgovornim predsednika Okrunog suda za navedeno
delo, ve je samo verno prenela informaciju koja je Perendija izneo na konferenciji za
novinare, ne dajui nikakvu kvalifikaciju niti komentar. Advokat Petrovieve, takoe u
albi ispravno naveo da se prenoenje informacija iznetih na ozbiljnom skupu kao to
je konferencija za novinare, a koju prireuje registrovana stranka, bez obzira na ta se
odnosi, ne moe podvesti pod odredbe Zakona o javnom informisanju na koje se poziva
prvostepeni organ.
Predsednik Okrunog suda u Uicu, odnosno tuilac u konkretnom sluaju Ljubia Radulovi, u podnetom zahtevu za pokretanje prekrajnog postupka naveo je da
je objavljivanjem ove informacije sa konferencije za tampu oglaen krvim pre
pravnosnane odluke suda (krenje pretpostavke nevinosti lan 37) te daje time
novinarka, uinila navedeni prekraj. Ovaj stav potvrdilo je i Vee za prekraje smatrajui
da je Petrovieva prenoenjem izjave tuioca oznaila uiniocem kanjivog dela pre
pravnosnanosti odluke suda ili drugog nadlenog organa ime je prekrila
pretpostavku nevinosti i uinila prekraj.
54
Ovaj sluaj (i jo nekoliko slinih) ukazao na nedostatak jasne odredbe u Zakonu

o javnom informisanju koja bi iskljuivala prekrajnu odgovornost i odgovornost za
naknadu tete novinara, urednika i pravnog lica koji je osniva javnog glasila, usled
prenoenja informacija saoptenih na javnom skupu. a to u budunosti moe biti i
razlog podnoenja predstavki Evropskom sudu. Inae, javni skup se po pravilu definie
kao svako okupljanje na otvorenom ili zatvorenom prostoru, koji je organizovan radi
ostvarivanja zabavnih, kulturnih, verskih, politikih, humanitarnih, socijalnih, sportskih
ili slinih intresa graana. Javnim skupom smatraju se i verski obredi, narodne
sveanosti, seminari, okrugli stolovi, konferencije za tampu, skupovi politikih stranaka
i sl. Ukoliko bi postojala cenzura u vezi sa prenoenjem informacija sa javnog skupa,
znaajno bi bila ugroena i suena sloboda izraavanja kao pravo na primanje i
saoptavanje ideja i informacija, ime bi mediji izgubili svoju funkciju javnog psa
uvara demokratskog drutva.
5.5.6. Zakljuno razmatranje
Treba napomenuti da je Evropski sud za ljudska prava do sada doneo 17 presuda
protiv Srbije u kojima je utvrdio razliite povrede ljudskih prava utvrenih Konvencijom.
Dve se odnose na neopravdano meanje drave u slobodu izraavanja pri emu je
Evropski sud utvrdio da je dolo do krenje lana 10. Evropske konvencije. Re je o
sluaju Lepojevi protiv Srbije i Filipovi protiv Srbije. Presude su se odnosile na
graansko pravne postupke za naknadu tete i presude parninog suda koje su bile
zasnovane na ranijim presudama za uvredu i klevetu krivinog suda. U njima se
konstatuje da iako je parnini sud bio vezan krivinom osudom u smislu da li je
podnosilac uinio krivino delo o kome je re, on je ipak imao slobodu da samostalno
oceni odgovornost podnosioca predstavke u parninom postupku, kao i da odlui da li
da uopte dosudi naknadu, to parnini sud nije uradio.
Ve smo konstatovali da tube za povredu ugleda i prava drugih, pa samim tim i
za uvredu i klevetu, moemo posmatrati samo ako ukrstimo tri polja: ogranienja
utvrena zakonom, sudsku praksu i potovanje etikih standarda novinarske profesije.
Meutim, ini mi se, da problem sudskih tubi protiv novinara, potovanja etike i
diskutabilnih sudskih presuda, trebamo i moramo sagledati sa jo stanovita: ukupnog
drutvenog ambijenta. Novinarstvo u Srbiji jeste samo odraz konfuzije i konflikta u
kome se nalo srpsko drutvo. Savremeno demokrtsko drutvo, jeste sloeni sistem
ljudske saradnje ija je osnovna funkcija ostvarivanje opteg intresa odnosno drutvene
dobrobiti. Opti interes, kao politika kategorija je pojam koji oznaava privredni,
politiki, kulturni i svaki drugi razvoj drutvene zajednice, a kroz njegovo ostvarivanje,
stvaraju se i uslovi za razvoj i unapreivanje individulanih sloboda i prava oveka, ime
se obezbeuje ostvarivanje ideje ljudskih prava. Prema tome, savremeno drutvo jeste
drutvo zasnovano na standardima javnog ivota utvrenog ne samo zakonom, ve i
etikom, moralom i obiajima, a u u njihovom sreditu se nalazi opti interes odnosno
drutvena dobrobit.
55
Situacija u Srbiji, na alost jo uvek nije takva, to se direktno odraava i na

medije i novinare. Najpre, treba konstatovati da Srbija i nije demokratska zemlja, ve
zemlja u tranziciji koja se poslednje tri godine sporo kree ka standardima
demokratskog drutva. Drugo, Srbija je zemlja u kojoj postoji politika konfuzija i
duboka podeljenost oko toga ta je opti interes to govori o nesposobnosti samih
politikih elita da ga jasno formuliu. Ova situacija, reflektuje se i na novinare, tako da
se stepen pouzdanosti i istinitosti informacije koje prenose novinari i mediji, ili stavovi
koje zastupaju, uglavnom zavise od njihovih linih ili tuih afiniteta, elja, ciljeva i
shvatanja. Njegova subjektivna slika o drutvu u kome ne postoje jasni standardi, a jo
manje utvren opti interes, povlai znaajne konsekvence u procesu prenoenja
informacija. Isti faktori utiu i na sudije. Lini kredibilitet, ili interes, ili afinitet, ili
senzibilitet, bez jasno odreenog opteg interesa, odreuje i kvalitet sudske presude i u
sporovima u kojima su tueni novinari i mediji. I u krajnjoj liniji, tako se, bez postojanja
opteg interesa odreuje i javnost, u zavisnosti od konkretnog dogaaja, pojave ili
linosti. Jednostavno, dok je za deo javnosti neto uvreda ili kleveta, za drugi je predmet
aplauza .
Puna dekriminalizacija uvrede i klevete iz Srpskog krivinog zakonodavstva je
svakako poeljna. Poeljno je i unapreenje propisa koji se odnose na naknadu tete
zbog povrede asti i ugleda kao i izmena zakonskih reenja o prekrajnoj odgovornosti
za krenje pretpostavke nevinosti. Takoe, potrebna je i dalja edukacija sudija u vezi sa
stavovima Evropskog suda koji se odnose na slobodu izraavanja. Meutim, dok se ne
promeni opta drutvena klima odnosno drutveni ambijent, i dok ne nastanu standardi
javnog ivota, teko je govoriti da se samo izmenom zakonskih propisa moe smanjiti
pritisak na novinare i medije, jer broju tubi protiv novinara kumuju i drugi, pre svega
drutveni faktori: socioloki, politikoloki, ekonomski i drugi. U sadanjim okolnostima,
presudu o konkretnoj sudskoj presudi ili pojedincu ili mediju ili novinaru, ipak na
kraju donosi takoe dezorjentisan graanin kao pojedinac, bez obzira na istinu.
56
DODATAK
SLUAJ NOVINARA ELJKA BODROIA - KANJEN
JER NIJE UPOTREBIO KNJIEVNI JEZIK
I POSTUPAK PRED KOMITETA ZA
LJUDSKA PRAVA UN
57
UVOD
Vrhovni sud Srbije u Beogradu u veu sastavljenom od sudija Dragie
orevia, predsednika vea, Slobodana Raia, dr Gligorija Spasojevia, mr
Sretka Jankovia i Gorana avline, lanova vea, dana 26.10.2006. (tuena strana je
prima 15. februara 2007) ODBIO JE KAO NEOSNOVAN Zahtev za zatitu zakonitosti
zamenika republikog javnog tuioca Jovana Krstia, kojim je traio da Vrhovni sud
Srbije ili ukine ili preinai presude Optinskog suda u Kikindi KJ.36/02 od 14.05.2002. i
Okrunog suda u Kikindi k 409/02 od 20.11.2002. tako to e eljka Bodroia
osloboditi optube da je izvrio krivino delo uvrede iz lana 93. stav 2 KZ RS na tetu
privatnog tuioca Dmitra egrta.
Na ovaj nain, Vrhovni sud Srbije ne samo da je FORMALNO PRAVNO
ZAPEATIO JEDNU BIROKRATSKU I DEHUMANIZOVANU SUDSKU FARSU ve je i
ODBIO DA POSTUPI PREMA ODLUCI KOMITETA ZA LJUDSKA PRAVA
UJEDINJENIH NACIJA, donetoj 2005. godine, povodom ovog konkretnog sluaja.
elei da jo jednom akueliziramo konkretni sluaj BODROI, u kome je
KOMITET PRAVNIKA ZA LJUDSKA PRAVA preko svojih advokata bio ukljuen od
samog poetka 2002. godine, kroz ovu kratku studija sluaja, ELIMO I DA
UPOZORIMO SRPSKU JAVNOST, ALI I DRAVNE ORGANE, DA U SRBIJI JO
UVEK NE POSTOJE ODGOVARAJUI ZAKONSKI MEHANIZMI ZA PRIMENU
ODLUKA MEUNARODNIH ORGANA I TELA, UKLJUUJUI I PRESUDE
EVROPSKOG SUDA ZA LJUDSKA PRAVA.
U nastavku ove analize, pravni tim YUCOM-a ukazuje na sve relevantne detalje
koji su bili u vezi sa ovim postupkom. Postupak je zapoeo jo 2002. godine, kada je
Dmitar egrt, nekada visoki funkcioner SPS-a podneo tubu protiv Bodroia za izvreno
krivino delo uvrede i klevete, kroz objavljivanje autorskog lanaka novinara pod
nazivom ROENI ZA REFORME koji je objavljen u lokalnom nedeljniku
KIKINDSKE.
HRONOLOGIJA SLUAJA NOVINARA

ELJKA BODROIA
Poetak
U lokalnom nedeljniku Kikindske, 11. januara 2002, objavljen tekst pod
nazivom ROENI ZA REFORME u kome je autor eljko Bodroi opisao politiku
58
scenu koja je obeleila prvu godinu tranzicije u Kikindi. Rezigniran injenicom da se

posle demekratskih promena nita znaajno nije promenilo, jer su na elu nove
demokratske vlasti ostali elnici stare, Bodroi se indigniran deavanjem u Kikindi,
kritii osvrnuo na tadanje stanje u ovom gradu. Izmeu ostalih Kikinana koje je
prozvao u svom autorskom tekstu, a koji su na ovaj ili onaj nain bili povezani sa
politikom i Miloevievim reimom, Bodroi je kao primer deavanja na tadanjoj
politikoj sceni u Kikindi pomenuo i nekadanjeg lana Sekretarijata Izvrnog odbora
Socijalistike partije Srbije i direktora fabrike Toza Markovi Dmitra egrta.
Samo dan kasnije, Dmitar egrt je u svojstvu privatnog tuioca podneo
optinskom sudu u Kikindi tubu protiv Bodroia, okrivljujui ga, da je u spornom
tekstu o tuiocu izneo:: ..Nakon to je Tozine milione spisko na kampanju SPS-a i JULa i na druge partijske igrarije, nakon to mu je Sloba, pre nego to su ga skembaliu
haki zatvor, tepao moj drug Dmitar, nakon to je sa eeljom organizovao proteste
zbog orkiranja druga Slobe, nakon zvezdanih partijskih trenutaka koje je doiveo u
prvoj polovini prole godine (postao ef Socijalista u saveznom parlamentu, lan najueg
rukovodstva...) uvidevi da nema vie trte-mrte, odluio je da pokae srednji prst i
svojoj partiji i postane veliki pobornik reformi koje sprovodi Vlada druga, opsgospodina kancelara inia... te da je na opisan nain, Bodroi je poinio krivino
delo uvrede i klevete iz l. 92 st. 2 i 93 st. 2. u to vreme vaeeg Krivinog zakona
Srbije i traio od suda da ga za navedena dela oglase krivim.
eljko Bodroi, povodom podnete tube obratio se Komitetu pravnika za ljudska
prava (YUCOM), traei angaovanje
Presuda optinskog suda u Kikindi
1. Sudija Optinskog suda u Kikindi Sari-Radin Smilja je oglasila krivim eljka
Bodroia novinara iz Kikinde za izvreno krivino delo uvrede iz lana 93. stav 2. KZ
Srbije i osudila ga na novanu kaznu od 10.000,00 dinara (u to vreme Bodroieva plata
iznosila je 11.000,00 din), kao i na plaanje sudskog pauala od 2.000,00 dinara i
trokove sudskog postupka privatnom tuiocu Dmitru egrtu u dodatnom iznosu od
17.575,00.
2. Iako je sudija Smilja Sari-Radin utvrdila da su svi navodi koje je eljko
Bodroi u svom kritikom tekstu koji je predmet privatne tube o generalnom direktoru
IGM Toza Markovi, Dmitru egrtu tani i nesporni, kao npr. da je egrt bio visoki
funkcioner Socijalistuike partije Srbije, da je dok je bio u toj partiji, a nakon hapenja
Slobodana Miloevia uestvovao u mitinzima podrke Slobodanu Miloeviu, da je sam
Slobodan Miloevi pre hapenja izjavio javno na televiziji da mu je Dmitar egrt drug,
da postoji izvetaj (koji je upuen anketnom odboru Skuptine Srbije) radnika fabrike
Toza Markovi (fabrike gde je egrt direktor), kao i da postoji zahtev za sprovoenje
istrage od strane OJ tuioca protiv egrta, ipak je zakljuila da je Bodri izvrio krivino
delo uvrede.
59
3. Po stavu sudije Smilje Sari-Radin bez obzira to nema ni lai ni klevete, to

su sve injenice koje je Bodroi izneo na raun egrta tane, CEO TEKST JE
UVREDLJIV S OBZIROM DA SU REI KOJE SU UPOTREBLJENE REI KOJIMA SE
TETI ASTI I UGLEDU TUIOCA EGRTA. Sudija Sari Radin dalje smatra DA SE U
OVOM SLUAJU NE RADI O OZBILJNOJ KRITICI JER UPOTREBLJENI IZRAZI (KOJI
SE POSEBNO NAGLAAVAJU ZNAKOM NAVODA) NE PREDSTAVLJAJU IZRAZE KOJI
SE UPOTREBLJAVAJU U OZBILJNOJ KRITICI.
4. Sudija Smilja Sari Radin nije prihvatila ni Bodroievu odbranu da je tekst

pisan u sarkastinom stilu, jer je okrivljeni Bodroi UPOTREBIO REI KOJE
PREDSTAVLJAJU ARGON A NE KNJIEVNI GOVOR KOJI BI BIO PRIMEREN
KRITICI. Jednostavnije reeno, eljko Bodroi je osuen za uvredu, iako je sve to je u
kritikom lanku rekao o Dmitru egrtu tano, jer nije koristio knjievni govor.
5. Osim toga, sudija Smilja Sari-Radin pouava u presudi novinara eljka
Bodroia da NIJE SMEO KORISTITI REI kao to su SPISKO, SKEMBALI, TEPAO,
ORKIRALI, TRTE MRTE, SREDNJI PRST, OPS GOSPODIN, SLOBIN PODUPIRA,
a naroito da nije smeo posebno da ih naglaava KORISTEI ZNAKE INTERPUNKCIJE,
ako je eleo da svom tekstu da ozbiljnost.

6. Sudija Smilja Sari-Radin se posebno osvre i na slobodu informisanja i
zakljuuje da ova sloboda predstavlja i obavezu novinara da se u vrenju svoje delatnosti
pridrava naela profesionalne etike i drutvene odgovornosti.
UKRATKO: IAKO ELJKO BODROI U SVOM NOVINARSKOM
IZVETAVANJU O DMITRU EGRTU NIJE IZNOSIO LANE INJENICE, NITI JE
IZVRIO KRIVINO DELO KLEVETE ZA KOJE JE TUEN, PO MILJENJU SUDIJE
SMILJE SARI RADIN IZVRIO JE KRIVINO DELO UVREDE JER JE KORISTIO
ARGON, A NE KNJIEVNI GOVOR KOJI BI BIO PRIMEREN KRITICI I KORISTIO
JE ZNAKE INTERPUNKCIJE KOJE SU DODATNO OTEAVAJUE OKOLNOSTI
JER SU NAGLAAVALE ARGON KOJI JE NOVINAR ELJKO BODROI
KORISTIO. TAKO SE DESILO DA JE ELJKO BODROI PRVI NOVINAR U
ISTORIJI SRPSKOG NOVINARSTVA KOJI JE TANO IZVETAVAJUI OSUEN
ZBOG TOGA TO NIJE KORISTIO KNJIEVNI JEZIK PO UKUSU SUDIJE SMILJE
SARI RADIN.
Na presudu Optinskog suda u Kikindi, advokati YUCOM-a, kao punomonici

tuenog Bodroia, blagovremeno su izjavili albu Okrunom sudu u Zrenjaninu.
Presuda Okrunog suda u Zrenjaninu

Okruni sud u Zrenjaninu, u veu sastavljenom od predsednika vea, sudije
Velimira Mijatovia, i sudija Mie Popovia i Ki Petera, dana 20.11.2002:
1. Odbija kao nesonovane albe branioca i okrivljenog eljka Bodroia i
potvruje navedenu presudu Optinskog suda u Kikindi.
60
2. Kao najbitniji razlog za odbijanje albi eljka Bodroia i branioca Okruni

sud u Zrenjaninu navodi da u ovom predmetu nije bilo potrebno da se odredi vetaenje
(na okolnosti da li upotrebljene rei u tekstu eljka Bodroia imaju uvredljivo znaenje),
jer je JEDINO SUD OVLAEN DA OCENI DA LI REI NAPISANE U NAVEDENOM
TEKSTU OKRIVLJENOG IMAJU UVREDLJIVO ZNAENJE I TO PRVENSTVENO SA
ASPEKTA ZNAENJA REI U SVAKODNEVNOM GOVORU, TE JE OVDE SUVINO
BILO KAKVO VETAENJE STRUNJAKA TA JE SADRINA I SMISAO POJEDINIH
REI.
3. Okruni sud zatim detaljno obrazlae i zato su pojedine rei koje je okrivljeni
Bodroi upotrebio uvredljive, pa tako:
spisko jeste uvredljivo jer oznaava neopravdano troenje novca ili neracionalno
troenje novca proerdavanje a to vrea tuioca egrta kao rukovodioca.
Deo teksta u kome okrivljeni Bodroi konstatuje da je tuilac egrt pokazao
srednji prst svojoj partiji (misli se na Miloevievu Socijalistiku partiju Srbije poto
je Miloevi svrgnut sa vlasti) sud kvalifikuje kao simbolino pokazivanje mukog
polnog organa, kao nekulturan gest osobe koja to ini. Sud dalje navodi da kada se
za nekog kae da pokazuje srednji prst onda se ta osoba eli prikazati kao
nekulturna i primitivna, a ako je osoba koja se optuuje da je pokazala srednji prst
stvarno i pokazala srednji prst, onda je bilo osnova za krivinu odgovornost te
osobe, ali eljko Bodroi i pored toga nema prava da takvu osobu prikazuje kao
primitivnu i nekulturnu tako to e rei da je pokazao srednji prst.
Okruni sud posebno analizira re tepao i zakljuuje da to to je Bodroi
rekao da je Sloba (misli se na Slobodana Miloevia) tepao moj drug Dmitar znai da
okrivljeni Bodroi tuioca egrta svodi na nivo deteta jer u svakodnevnom ivoti se
samo deci tepa, a svoenje tuioca na uzrast deteta je nesumnjivo omalovaavanje
jer je tuilac zrela, odgovorna i odrasla osoba.
Ukazivanje Bodroia i njegovog branioca da je egrt u svojim govorima koristio
govor mrnje, po miljenju albenog vea Okrunog suda u Kikindi je apsolutno
irelevenatno, jer svi oni koji su povreeni govorom mrnje Dmitra egrta mogli su da
trae sudsku zatitu, njegovi govori su mogli biti podvrgnuti kritici, ali se ne mogu
koristiti za omalovaavanje i vreanje privatnog tuioca, kao i vreanje njegovog
dostojanstva, jer dostojanstvo i ast oveka niko ne moe oduzeti.
Okruni sud u obrazloenju a povodom srednjeg prsta izrie i ovu ocenu u
odbranu asti i dostojanstva oveka ..sve do nedavno osuenima za zloin se mogla
izrei i smrtna kazna, ali sve do trenutka liavanja ivota osueni je imao pravo na
ljudsko dostojanstvo.
Okruni sud smatra da je NAMERA OMALOVAAVANJA vidljiva, to proizilazi
iz izbora rei koje IMAJU UVREDLJIVU SADRINU I KOJE SU U NOVINARSKOM
TEKSTU POSEBNO STAVLJENE I POD ZNAKE NAVODA JASNO JE STAVLJEN
NAGLASAK NA ZNAENJE OVIH REI KOJE SU IMALE UVREDLJIVO
ZNAENJE.
61
Presudom Okrunog suda u Zrenjaninu odluka suda postaje pravosnana i protiv

nje se ne mogu izjavljivati redovni pravni lekovi.
Inicijativa za zatitu zakonitosti podneta Republikom
javnom tuilatvu
Mesec dana kasnije, 30.12.2002. godine, eljko Bodroi, preko svojih
punomonika - advokata YUCOM-a, pokree inicijativu da Republiki javni tuilac
protiv navedenih presuda podigne zahtev za zatitu zakonitosti, ali njegov predlog
zamenik Republikog dravnog tuioca dr Ljubomir Preli odbija 22.aprila 2003.godine
(KTZ br.987/02 od 24. februara 2003) s kratkim obrazloenjem da nije pronaen osnov
za pokretanje zahteva za zatitu zakonitosti ni protiv presude Optinskog suda u Kikindi,
ni protiv presude Okrunog suda u Zrenjaninu kojima je eljko Bodroi oglaen krivim.
Meutim, Bodroi sa advokatima YUCOM-a, nastavlja borbu za pravdu.
POSTUPAK PRED KOMITETOM ZA
LJUDSKA PRAVA UN
Predstavka Komitetu za ljudska prava UN
Nakon to su sva pravna sredstva za zatitu prava iscrpljena, 11.05.2003 godine
advokat Komiteta pravnika za ljudska prava (YUCOM) u ime eljka Bodroia, podnosi
predstavku Komitetu za ljudska prava UN na osnovu Opcionog protokola
Meunarodnog pakta o graanskim i politikim pravima kojom se trai da Komitet
utvrdi da je Srbija (tada Srbija i Crna Gora) ugrozila slobodu izraavanja koja je
garantovana lanom 19 Meunarodnog Pakta o graanskim i politikim pravima.
Predmet pred Komitetom UN za ljudska prava je zaveden pod brojem 1180/2003.
Odluka Komiteta za ljudska prava UN
Komitet za ljudska prava UN na 85. zasedanju od 17.oktobra -3. novembra 2005.
usvaja stav 31.10.2005. povodom predstavke eljka Bodroia:
1. da drava (Srbija i Crna Gora) nije dala dovoljno argumenata da je bio
potreban krivini progon i osuda za krivino delo uvrede kao neophodne mere za
zatitu prava i ugleda g egrta, da u lanku eljka Bodroia prilikom izraavanja
njegovog miljenja nije dolo do neopravdanog naruavanja prava i ugleda g egrta, a
pogotovo ne za primenu krivine sankcije.
2. Komitet posebno konstatuje da U USLOVIMA JAVNIH RASPRAVA U
DEMOKRATSKOM DRUTVU, A POGOTOVO U MEDIJIMA, KOJE SE ODNOSE NA
LINOSTI IZ POLITIKOG IVOTA, PAKT POSEBNU VREDNOST PRIDAJE
NEOMETANOM IZRAAVANJU. IZ TOGA SLEDI STAV DA OSUDA AUTORA, I NA NJOJ
ZASNOVANA PRESUDA NA PREDMETNOM SLUAJU, PREDSTAVLJAJU KRENJE
LANA 19, STAV 2 PAKTA.
3. U SKLADU SA LANOM 2, STAV 3 PAKTA, DRAVA JE DUNA DA AUTORU
OBEZBEDI DELOTVORAN PRAVNI LEK, ukljuujui i:
62
a) UKIDANJE OSUDE,
b) RESTITUCIJU KAZNE NA KOJU JE AUTOR BIO PRIMORAN, c) NAKNADU
SUDSKIH TROKOVA KOJE JE AUTOR PLATIO, kao i
d) KOMPENAZACIJU ZA KRENJE PRAVA UTVRENIH PAKTOM.
4. Komitet za ljudska prava UN podsea da je potisivanjem Opcionog protokola
drava priznala nadlenost Komiteta, te da tako ima obavezu da svim pojedincima na
svojoj teritoriji obezbedi prava priznata Paktom, ali i da Komitet za ljudska prava UN
oekuje da:
a) U ROKU OD 90 DANA DRAVA POTPISNICA DA INFORMACIJE O MERAMA
KOJE JE PREDUZELA DA SE OVI STAVOVI SPROVEDU U DELO,
b) KAO I DA SE DRAVA OBAVEE DA OVE STAVOVE KOMITETA OBJAVI.
ODGOVORI I PREPISKA SA MINISTARSTVOM PRAVDE

ILI ODBIJANJE PREUZIMANJA ODGOVORNOSTI PO
DONOENJU KONSTATACIJE (ODLUKE)
1) Dva dopisa Ministarstva pravde
Umesto da postupi po svojim obavezama preuzetim potpisivanjem Opcionog
protokola a na osnovu odluke Komiteta za ljudska prava UN, drava sprovodi jednu
opstruirajuu i dehumanizovanu birokratsku proceduru s oiglednim ciljem da
minimalizuje znaaj odluke Komiteta za ljudska prava UN i da onemogui eljka
Bodroia u ostvarivanju prava. Tako, ako ne na bezobziran, u svakom sluaju
neuviavan nain, istoga dana, sa isti datumom stiu dva skoro identina dopisa
Ministarstva pravde Republike Srbije.
Dopis 1. Na ime eljka Bodroia, alje sektor za normativne poslove i
meunarodnu saradnju br.700-00-156/2003-08, od 21.01.2006, kojim se eljko Bodroi
obavetava da je Ministarstvo pravde od strane Ministarstva spoljnih poslova dobilo
oduku Komiteta UN i da se zato poziva da: U ROKU OD 15 DANA DOSTAVI
MINISTARSTVU PRAVDE ZAHTEV ZA ODGOVARAJUE OBETEENJE SHODNO
ODLUCI KOMITETA. Ovaj dopis potpisuje dravni sekretar Branislav Bjelica.
Dopis 2. Na ime eljka Bodroia, alje sektor za normativne poslove i

meunarodnu saradnju br.700-00-156/2003-08, od 21.01.2006 (isti broj i isti datum kao i
prethodno navedeni dopis), kojim se eljko Bodroi obavetava da je Ministarstvo
pravde od strane Ministarstva spoljnih poslova dobilo oduku Komiteta UN i da se zato
poziva da: U ROKU OD 15 DANA DOSTAVI MINISTARSTVU PRAVDE ZAHTEV ZA
ISPLATU TROKOVA NOVANE KAZNE I SUDSKIH TROKOVA KOJE JE PLATIO PO
PRAVOSNANOJ PRESUDI OPTINSKOG SUDA U KIKINDI . Ovaj dopis potpisuje
pomonik ministra Aleksandra Popovi.

2) Odgovor YUCOM-a i urgencija
Imajui u vidu injenicu da su iz Ministarstva pravde stigla dva dopisa pod istim
brojem, iz istog odeljenja, ali bitno razliite sadrine u pogledu zahteva koje autor eljko
63
Bodroi treba da podnese Ministarstvu pravde YUCOM je (s potpisom Biljane

Kovaevi Vuo advokata eljka Bodroia i predsednice YUCOM-a) 17.02.2006.,
povodom nejasnoe u dopisima i njihove nesaglasnosti sa odlukom Komiteta za ljudska
prava UN, zatraio sastanak sa predstavnicima Ministarstva pravde kako bi se postigao
odgovarajui sporazum. Sporazum bi, po predlogu YUCOM-a, trebalo da predstavlja
dostavljanje realnih trokova koje je Bodroi imao tokom i povodom postupka, ali i
dogovor oko materijalne satisfakcije, odnosno kompenzacije koju je eljko Bodroi
imao povodom krenja njegovih ljudskih prava. YUCOM je predloio da dostavi
uporedno pravne pokazatelje u slinim sluajevima i da kompenzacija ne bude nerealna u
odnosu na situaciju u dravi. YUCOM je traio i da se utvrdi nain objavljivanja odluke
Komiteta za ljudksa prava UN, to takoe predstavlja obavezu drave.
Kako Ministarstvo pravde nije odgovorilo na ovaj zahtev, YUCOM, 05. aprila
2006. godine podnosi urgenciju, s molbom da se jo jednom razmotri predlog za
odravanje sastanka.
3) Zajednika reakcija YUCOM-a i NUNS-a
Kako se sluaj Bodroi nije razvijao u smislu obaveza koju je drava preuzela
potpisivanjem Opcionog protokola YUCOM, zajedno sa NUNS-om, reaguje. 10. avgusta
2006. podnet je zahtev za pristup informaciji od javnog znaaja kojim se zahtevao
odgovor na pitanja - koje mere je do sada Ministarstvo pravde preduzelo, u skladu sa
pomenutom odlukom, da li je dopis YUCOM-a, upuen 17.02.2006 Ministarstvu pravde Sektoru za meunarodnu saradnju, zaveden u ministarstvu i da li je neki organ razmatrao
zahteve YUCOM-a.
YUCOM je istovremeno traio da se omogui uvid u prepisku Ministarstva
pravde sa Komitetom za ljudska prava UN.
4) Odgovor ministra Pravde Zorana Stojkovia poslat NUNS-u
Ministar pravde, Zoran Stojkovi, 24.avgusta 2006. godine, alje dopis NUNS-u
koji je prosleen i YUCOM-u, kao odgovor na postavljen zahtev za slobodan pristup
informacijama od javnog znaaja.
Ministarstvo pravde je obavestilo da u nadlenosti istog nije obavetavanje o
preduzetim merama za sprovoenje stanovita Komiteta za ljudska prava UN, ve da je to
u nadlenosti Slube za ljudska i manjinska prava. S druge strane, Ministar pravde je
objasnio da je do ovakve odluke Komiteta dolo zbog propusta Ministarstva spoljnih
poslova da Komitetu dostavi informacije i stavove o predstavci a koje je, tadanji
ministar pravde, dr Vladan Bati dostavio Ministarstvu spoljnih poslova, ali ga ono nije
prosledilo Komitetu.
Uz ovaj dopis Ministarstvo pravde prilae i pres kliping koji sadri informacije o
neprihvatanju odluka Komiteta od strane nekih zemalja kao to su Australija, Koreja, ri
Lanka, Filipini, eka, Kanada i Austrija s oiglednim ciljem da se omalovae ne samo
napori eljka Bodroia, YUCOM-a i NUNS-a nego i da se izvrgne podsmehu svaki
pokuaj ostvarivanja ljudskih prava pred organima UN.
Ministar pravde dalje u dopisu sasvim neprimereno pravda nereagovanje
Ministarstva injenicom da eljko Bodroi nije opredelio svoj imovinskopravni zahtev
64
(to se odnosi na ona dva bitno razliita dopisa koja su poslata iz Ministarstva pravde i na
koje je YUCOM odgovorio predlogom da se odri sastanak) a da na zahtev YUCOM-a o
odravanju sastanka povodom odreivanja visine naknade nije odgovoreno jer smatraju
da YUCOM nije legitimisan da takav zahtev postavi.
I na kraju, Ministarstvo pravde smatra da e, s obzirom da je pokrenut postupak
za zatitu zakonitosti pred Vrhovnim sudom Srbije, OD ODLUKE VRHOVNOG SUDA
SRBIJE ZAVISITI BUDUE POSTUPANJE NADLENIH DRAVNIH ORGANA U VEZI
SA STANOVITEM KOMITETA.
5) Ponovni poziv Ministarstvu pravde da se organizuje sastanak povodom

sluaja Bodroi
YUCOM (07.12.2006) ponovo poziva predstavnike ministarstava da organizuje
sastanak u cilju reavanja sluaja eljka Bodroia, a u skladu sa odlukom Komiteta za
ljudska prava Ujedinjenih nacija.
Nakon toga Ministarstvo pravde 26.12.2006. upuuje podnesak YUCOM-u u
kome se navodi to da MINISTARSTVO PRAVDE NIJE NADLENO ZA SPROVOENJE
ODLUKA, ODNOSNO GLEDITA TELA UN, VE SLUBA ZA LJUDSKA I
MANJINSKA PRAVA. Pored toga, Ministarstvo ponovo navodi da je u pisarnici
Vrhovnog suda Srbije dobilo obavetenje da postupak za zatitu zakonitosti jo uvek

nije zavren i da do odluke tog suda zavisi dalje postupanje nadlenih dravnih organa
u vezi sa navedenim gleditem. (potpisao dravni sekretar Bjelica).
NASTAVAK POSTUPKA U SRBIJI

Zahtev za zatitu zakonitosti Republikog javnog
tuioca
U meuvremenu: Zamenik republikog javnog tuioca, Jovan Krsti, 04. jula
2006. podnosi zahtev za zatitu zakonitosti Vrhovnom sudu Srbije protiv pravosnane
presude Optinskog suda u Kikindi K-36/02 od 14.05.2002. i presude Okrunog suda u
Zrenjaninu K.br.409/02 od 20.11.2002. zbog bitne povrede odredaba krivinog postupka
iz lana 368. stav 1. taka 11. Zakonika o krivinom postupku i zbog povrede krivinog
zakona iz lana 369. taka 1. Zakonika o krivinom postupku u vezi lana 96. stav 1.
Krivinog zakonika Republike Srbijke, uinjenih na tetu eljka Bodroia. Zamenik
Republikog javnog tuioca Jovan Krsti ukazuje da iz sadrine pobijanih presuda ne
proizilazi da je Bodroi, samom injenicom da je neto izneo, uvredio egrta, zatim da
iz presude ne proizilazi zakljuak da je Bodroi imao nameru da omalovai egrta,
kao i da egrt kao javna linost - visokorangirani politiar u okolnostima javne debate
uiva manji stepen zatite u pogledu kritike koja mu se upuuje. Tuilac se u zahtevu
poziva i na meunarodno pravo i na slobodu informisanja kao jedan od stubova
slobodnog i demokratkog drutva.
Odluka Vrhovnog suda Srbije
65
Vrhovni sud Srbije u presudi od 26.10.2006. godine, koja je primljena u

Optinskom sudu u Kikindi 08.februara 2007. godine ODBIJA KAO NEOSNOVAN
ZAHTEV ZA ZATITU ZAKONITOSTI REPUBLIKOG JAVNOG TUIOCA . Ovu presudu
donosi petolano vee u sastavu: Dragia orevi, kao predsednik vea, Slobodan
Rai, dr Gligorije Spasojevi, mr Sretko Jankovi i Goran avlina kao lanovi vea.
U obrazloenju presude Vrhovni sud iznosi NOTORNU NEISTINU da je sednica
odrana U ODSUSTVU UREDNO OBAVETENIH REPUBLIKOG JAVNOG
TUIOCA, OKRIVLJENOG ELJKA BODROIA I NJEGOVOG BRANIOCA
ADVOKATA BILJANE KOVAEVI VUO, JER NI ELJKO BODROI NI NJEGOV
BRANILAC NISU OBAVETENI O SEDNICI VEA VRHOVNOG SUDA, PA OSTAJE
ZAKLJUAK DA VEROVATNO NIJE NI REPUBLIKI JAVNI TUILAC. Sva je
prilika, a sudei po turom obrazloenju presude Vrhovnog suda Srbije, da se na ovaj

nain elelo pokazati kako ni same stranke nisu bile zainteresovane, pa ni da odluka
Vrhovnog suda nema neki veliki znaaj.
Vrhovni sud se, obrazlaui presudu na manje od pola stranice, uopte ne poziva
na odluku Komiteta za ljudska prava UN (to ne ini ni Republiki javni tuilac, ali se
zato poziva na meunarodne standarde) i uz konstatciju da se u prvostepenoj presudi
detaljno navode i opisuju radnje izvrenja krivinog dela uvrede, kao i da su iznete rei
tetile asti i ugledu privatnog tuioca i imaju uvredljiv karakter...kao i da se u obe
pobijane presude detaljno obrazlae postojanje namere omalovaavanja, zakljuuje da
nije bilo mesta primeni odredbi na koje se javni tuilac poziva u zahtevu.
6.5. ZAVRETAK
66
Zakonik o krivinom postupku

(izvod)
Razlozi za ponavljanje krivinog postupka koji
je okonan pravnosnanom presudom
lan 426.
(1) Krivini postupak koji je okonan pravnosnanom presudom se moe ponoviti samo u
korist okrivljenog, i to: .
6) ako je odlukom Evropskog suda za ljudska prava ili drugog suda nastalog
ratifikovanim meunarodnim ugovorom, utvreno da su u toku krivinog postupka krena
ljudska prava i osnovne slobode i da je presuda zasnovana na takvom krenju, a da je
ponavljanjem postupka mogue ispraviti uinjenu povredu;
Razlog podnoenja zahteva za zatitu zakonitosti
lan 438.
(1) Protiv pravnosnanih sudskih odluka i protiv sudskog postupka koji je prethodio tim
pravnosnanim odlukama, Republiki javni tuilac moe podii zahtev za zatitu zakonitosti ako
je povreen zakon.
(2) Zahtev iz stava 1. ovog lana Republiki javni tuilac moe podneti i ako je
odlukom Evropskog suda za ljudska prava ili drugog suda nastalog ratifikovanim
meunarodnim ugovorom, utvreno da su u toku krivinog postupka krena ljudska prava
i osnovne slobode i da je sudska odluka zasnovana na takvom krenju, a nadleni sud nije
dozvolio ponavljanje krivinog postupka, ili se povreda nainjena u sudskoj odluci moe
otkloniti ukidanjem odluke ili njenim preinaenjem, a bez ponovnog voenja postupka.
DODATAK 2
Zakon o parninom postupku

(izvod)
Ponavljanje postupka
lan 422.
Postupak koji je odlukom suda pravnosnano zavren moe se po predlogu
stranke ponoviti:
10) ako je, po pravnosnano okonanom postupku pred domaim sudom,
Evropski sud za ljudska prava doneo odluku o istom ili slinom pravnom odnosu
protiv Srbije i Crne Gore.
67
PREDAVANJE ESTO
POJEDINI PRAVNI I ETIKI STANDARDI KOJI SE

ODNOSE NA SLOBODU IZRAAVANJA
ZATITA ANONIMNOG IZVORA
68

ZATITA ANONIMNOG IZVORA
6.1. PRAVNI STANDARDI ZATITE ANONIMNOG IZVORA
6.1.1. Opti osvrt i Preporuka R 7 (2000) o pravu novinara da
ne otkriju svoje izvore
Kamen temeljac novinarske profesije svakako jeste zatita novinarskog izvora.
Zatita izvora informacija novinara, predstavlja osnovni uslov za novinarski rad i
slobodu, jer u sluaju da novinar ne moe da garantuje anonimnost svojim izvorima,
dovodi se u opasnost i sama sloboda izraavanja i javnog informisanja. Zatita
novinarskog izvora, ne samo etiki ve u uporednom pravu i zakonski standard, doprineo
je otkrivanje mnogih afera, korupcije i zloupotreba vlasti, to samo znai da bez zatite
izvora informacija, one nikada i ne bi dole do graana, jer bi se izvor plaio da sarauje
sa medijima (na taj nain mogao bi biti ugroen njegov posao, sigurnost pa ak i ivot).
Tajnost izvora informacija je osnov poverenja onoga ko informaciju prua da novinar
nee otkriti njegov indentitet, ak i onda kada sama informacija ukazuje na
protivzakonito delovanje izvora informacije, u sluaju kada sloboda informisanja
odnosno interes javnosti pretee nad interesom da se protivpravno ponaanje kanjava.
Sa druge strane, apsolutna zatita izvora moe da dovede do zloupotreba.Zato je u
uporednom pravu, ova zabrana retko apslolutna. Tajnost izvora informacija apsolutna je,
na primer, i u Francuskoj. Meutim, u veini pravnih sistema, zatita izvora informacija
to nije, odnosno po pravilu je u odreenoj meri ograniena. Tako je na primer, ovo pravo
najee je ogranieno u sluajevima kada je otkrivanje izvora informacije neophodno,
ako bi se tako otkrili izvrioci najteih krivinih dela (npr. razbojnitva, ubistva i sl), ili
kada je to neophodno radi obezbeivanja dokaza u korist neopravdano osuenog lica, kao
i u nekim drugim slinim sluajevima.
Komitet ministara Saveta Evrope 2000 godine, doneo Preporuka br. R 7 (2000) o
pravu novinara da ne otkriju svoje izvore. Meutim, ak i navedena Preporuka Komiteta
ministara, u odreenim situacijama dozvoljava mogunost otkrivanja novinarskog izvora
pri emu se ukazuje da otkrivanje izvora informacija treba smatrati neophodnim samo
ako se na ubedljiv nain moe utvrditi da: 1) ne postoje razumne mere koje su
alternativa otkrivanju ili su ih iscrpela lica ili organi vlasti koji trae njihovo
otkrivanje, i 2) legitimni interes za otkrivanje oigledno odnosi prevagu nad javnim
interesom za otkrivanje imajui na umu: a) da je dokazano postojanje vieg imperativa
kad je re o neophodnosti otkrivanja, b) da su okolnosti dovoljno znaajne i ozbiljne
prirode c) da se neophodnost otkrivanja informacije smatra odgovorom na neodlonu
drutvenu potrebu i d) da zemlje lanice uivaju izvesnu slobodu u procenjivanju te
potrebe, ali je ta sloboda podlona kontroli Evropskog suda za ljudska prava.
69
6.1.2.Praksa Evropsko suda za ljudska prava

Sluaj Goodwen & UK
Poetkom devedesetih godina 20. veka, britanskom novinaru Goodwinu, izdat je
sudski nalog da otkrije izvor svojih informacija o sadraju poverljivog korporaciojskog
plana jedne kompanije (Tetra), a nakon to je uprkos sudskom nalogu odbio da otkrije
izvor, Goodwen je novano kanjen sa 5000f zbog nepotovanja suda.
Tetri je odobljen sudski nalog zbog otkrivanja izvora prvenstveno zbog prednje
velikom tetom za njeno poslovanje i posledino, za primanja zaposlenih, koja bi
proizlala zbog otkrivanja informacija sadranih u njenom korporacijskom planu, u
vreme dod su se jo vodili preogorori o njenom refinansiranju. Ova, pretnja,
otkucavacjui kao vremenska bomba, kao to se pred Apelacionim sudom izrazio Lord
Donaldson, mogla je bitgi otklonjena, samo ako bi Tetra mogla utvrditi identitet izvoga,
kako bi se obezbedila identifikacija kradljivca kako bi kompanija bila u poziciji da
pokrene postupak za vraanje nestalog dokumenta. Lord Bridge je zakljuio da je vanost
zatite izvora u konrektnom sluaju manja od interesa zatite poverljivosti. Sa nalogom za
otkrivanje izvora, britanski Sud je izdao i nalog zabrane objavljvanja informacija o
spornom izvetaju izdavau The Engineer. Samim tim, svrha naloga za otkrivanje izvora
u velikoj meri je bila istovetna svrsi koja je ve bila postignuta tom zabranom koju je
izdava ispotovao.
Evropski sud je najpre utvrdio da zatita novinarskih izvora predstavlja jedan od
osnovnih uslova za slobodu tampe i da je ona garantovana u brojnim meunaorodnim
dokumentima o novinarskim slobodama, a zatim je i konstatovao da bi bez takve zatite
izvori informacija mogli biti zastraeni od pomaganja tampi u informisanju javnosti o
pitanjima od javnog intresa. Kao posledica toga, ivotna uloga tampe kao javnog psa
uvara mogla bi biti potkopana, a bila bi uniptetna i sposobnost tampe da opskrbljuju
javnost tanim i pouzdanim infomraicjama. Umajui na umu znaaj zatite novinarskih
izvora za slobodu tampe u demkratskom drutvu, koji nalog za odavanje izvora ima za tu
slobodu, takva mera nije u skladu sa lanom 10. Evropske konvencije osim ukoliko nije
opravdana pretenijim zahtevom u javnom interesu.
Po miljenju Evropskog suda za ljudska prava, izmeu cilja koji se titio nalogom
za otkrivanje izvora i sredstava upotrebljenih da bi se taj cilj podstakao nije uspostavljen
odnos srazmernosti. Zato iako nacionalne vlasti uivaju odreeni stepen slobode procene,
ograniavanje podnosioeve slobode novinarskog izraavanja, kao nune posledice
naloga za otkrivanje izvora radi zatite Tetrinih prava po britanskim zakonom ne smatra
se neophodnim u demokratskom drutvu. Zato je Evropski sud u svojoj presudi ocenio da
se u konretnom sluaju radi o krenju slobode izraavanja kako u pogledu izdatog naloga
za otkrivanje njegovog izvora, tako i u pogledu izreene kazne.
70
6.2. PRAVNI STANDARDI ZATITE ANONIMNOG

IZVORA U SRBIJI
Zakon o javnom informisanju Srbije (2003), takoe predvia mogunost kada je
novinar u obavezi da otkrije izvor informacije:Novinar nije duan da otkrije podatke u
vezi sa izvorom informacije, osim ako se podaci odnose na krivino delo odnosno
uinioca krivinog dela za koje je zapreena kazna zatvora najmanje 5 godina.
Za korienje informacija od anonimnog izvora, takoe je znaajan ve vie
pomenuti lan 3. Zakona o javnom informisanju, kojim je u vidu pravne norme
formulisano je pravilo: Novinar i odgovorni urednik javnog glasila duni su da pre
objavljivanja informacije koja sadri podatke o odreenom dogaaju, pojavi ili linosti,
sa panjom primerenom okolnostima provere njeno poreklo, istinitost i potpunost
Takoe, treba pomenuti i odredbe Krivinog zakonika (lan 38-41), odnosno
posebne odredbe o krivinim delima uinjenim putem tampe i drugih sredstava javnog
informisanja. U ovom delu Krivinog zakonika govori se o odgovornosti urednika,
izdavaa, tampara i proizvoaa za krivina dela uinjena putem tampe i sredtava
javnog informisanja, a kojim je regulisana i zatita izvora informacija. Navedena lica
nee se smatrati izvriocem krivinog dela zbog toga to sudu ili drugom nadlenom
organi nisu otkrila identitet autora informacije ili izvora informacije, osim u sluaju da je
uinjeno krivino delo za koje je kao najmanja mera kazne propisan zatvor u trajanju od
pet ili vie godina, ili je to neophodno da bi se izvrenje takvog krivinog dela spreilo.
6.3. ANONIMNI IZVOR KAO ETIKI PRAVILO
6.2.1. Korienje informacija anonimnog izvora
i etiki standard
Zatita anonimnog izvora svakako je jedno od najznaajnijih novinarskih etikih
pravila. Zato je ono sadrano u etikim kodeksima novinarske profesije u velikom broju
zamelja. Meutim, etiki kodeksi mnogih zemalja esto ne sadre samo formulaciji o
zatiti anonimnog izvora, ve i o potrebi kritikog sagledavanja informacija koje potiu
od anonimnog izvora.
Naime, anonimni izvori, svuda, a naroito u zemljama u tranziciji, esto koriste
svoj privilegovan poloaj irei i proturajui lane informacije, i vrei tako, znaajan
(i pogrean) uticaj na javnost, u vezi sa odreenim pojavama, dogaajima i linostima.
esto su anonimni izvori lica iz vrha vlasti, politikih stranka, ekonomskih elita pa i
tajnih slubi, koji putanjem probnih balona i lanih informacija oblikuju javno
mnjenje i stvaraju drutvenu klimu i virtuelnu stvarnost koja je prvenstveno i jedino u
njihovom vlastitom intresu.
Zato u profesionalnom novinarstvu, postoje i rezerve oko objavljivanja
informacija koje potiu iz anonimnog izvora. Postoji nekoliko glavnih razloga za to, a
71
najznaajniji su, kao to smo to i ranije rekli, postupanje anonimnog izvora izazvano
motivima koji esto nisu ni moralni ni asni. Pojedini anonimni izvori ele da utiu na
javno mnjenje tako to e novinarima dostaviti informaciju u zamenu za poverljivost i oni
se najee opisuju kao visoko pozicionirani ili dobro obaveteni. Drugi nastupaju iz
linog interesa kao to su to mrnja i osveta. Ponekad, anonimni izvor koristi
poverljivost kao tit za napad tree strane koja se ne moe braniti od nepoznatog
napadaa, aljui na taj nain stavove i poglede koje ne bi slali kada bi njihovo ime bilo
objavljeno.
U Deklaraciji o principama postupanja novinara Meunarodne federacije
novinara, utvreno je da e novinar potovati profesionalnu tajnu i nee otkriti izvor
informacije koji je eleo da ostane anoniman (princip 5).
Kodeksom novinara Bosne i Hercegovine je utvreno da se novinari, kada god je
to mogue trabaju oslanjati na otvorene, identifikovane izvore informacija. Ovakvi
izvori trebaju biti pretpostavljeni anonimnim izvorima, ije potenje i tanost javnost ne
moe ocenjivati (lan 13).
Danski kodeks, predvia da se prema izvoru vesti treba odnositi kritiki, naroito
kada izjave mogu biti obojene linim interesima i skrivenim namerama.
U Srbiji, Etikim kodeksom je previeno da je novinar duan da potuje zahtev
izvora infomisanja za anonimnou. Meutim, Kodeks takoe predvia da je izmiljanje
anonimnih izvora teak prekraj pravila novinarske profesije. Na zahtev urednika,
novinar je duan da mu saopti identitet izvora koji eli da ostane anoniman, a urednik je
duan da zatiti anonimnost izvora.
6.2.2. Sluaj Arkansas & Democrat-Gazette u SAD
To je jedan od razloga, usled ega su mnoga znaajna meunarodna novinarska
udruenja i asocijacija, kao na primer International Centre for Journalists, zauzele stava
da se radi tanosti i istinitosti informacija kao osnovnih postulata prava na javno
informisanje, mediji, urednici i novinari, kada je re o informacijama koje potiu od
neimenovanih izvora, treba da vode politiku neobjavljivanja kontraverznih informacija,
osim u sluaju kada su one potvrene od najmanje dva nezavisna izvora informacija.
Tako je iz sluaju Arkansas & Democrat-Gazette u SAD navedeli list pretrpeo ogromnu
tetu jer pre objavljivanja, nije proverio istinitost informacije neimenovanog izvora.
Ubrzo se ispostavilo da je infomacija bila lana, a itaoci ovog lista, prestali su da u njega
veruju i da ga kupuju.1
Ovakvo ponaanje medija, urednika i novinara, samo proizilazi iz drugog
znaajnog etikog principa novinarske profesije principa novinarske panje. Obaveze
novinarske panje, u Srbiji ne samo da predstavlja etiko ve i zakonsko pravilo. Naime,
u lanu 3. Zakona o javnom informisanju, u vidu pravne norme formulisano je pravilo:
Uporedi: Uporedi: Kopaj duboko & ciljaj visoko Deset koraka u istraivakom novinarstvu, Lucinda S.
Fleeson, Copyright 2000, International Centre for Juornalists, Washington, DC, USA, str. 9
72
Novinar i odgovorni urednik javnog glasila duni su da pre objavljivanja

primerenom okolnostima provere njeno poreklo, istinitost i potpunost.
Upravo ta panja primerena okolnostima, u sluaju dobijanja informacije od
neimenovaog izvora, jeste prethodna provera informacije od najmanje dva poznata
(nezavisna izvora).
Iako implementacija ovog standarda u ovom ali i drugim sluajevima ne
garantuje da se u sredstvima javnog informisanja ipak nee, dodue ree, pojaviti lana
odnosno neistinita informacija, injenica je da postoji jedna objektivna granica do koje
novinari odnosno odgovorni urednici moraju i treba da idu pre objavljivanja odreene
informacije. Naravno da ni novinar ni odgovorni urednik ne mogu da pre objavljivanja
provere istinitost odreene informacije na nain na koji to ini sud, ali mogu da sa
panjom primerenom okolnostima provere njeno poreklo, istinitost i potpunost, naroito
kada se informacija dolazi od anonimnog izvora.
Proverom takvih informacija kod poznatih izvora, proveravaju se i motivi
anonimnog izvora s jedne, i istinitost i tanost informacije sa druge strane, ime se
ispunjava i osnovni etiki postulat novinarstva - princip novinarske panje.
6.2.3. Afera Votergejt -Predsednik
Nikson & Vaington post
Novinari Vaington posta koji su otkrili aferu Votergejt, tek vie od 30 godina
kasnije, u maju 2005. godine, potvrdili su da je Mark Felt, bivi zamenik direktora
amerikog Federalnog istranog biro (FBI) zaista bio tajni izvor informacija koje su
dovele do ostavke predsednika SAD Riarda Niksona 1974. godine. Identitet Felta kao
izvora potvrdio je i njihov bivi urednik Bendamin Bredli, koji je jedini pored svojih
novinara znao ko je izvor. I sam Mark Felt, koji je 2005 godine u svojoj 91. godini iveo
u Santa Rosi u Kaliforniji, priznao je u intervjuu magazinu Veneti Fer da je lino bio
duboko grlo, izvor koji je odavao novinarima tajne u vezi sa operacijom Votergejt u
prvoj polovini 70-tih godina prolog veka.
Pravi identitet osobe koja je dostavljala kljune informacije novinarima
BobuVudvordu, danas glavnom uredniku tog lista, i Karlu Berstinu, ve tri decenije bila
je jedna od nereivih tajni. Identitet jednog od najslavnijih anonimnih izvora u istoriji
novinarstva bio je ujedno i jedna od najbolje uvanih informacija meu novinarima.
Novinarski izvor nazvan Duboko grlo, dobio je ime po poznatom porno-filmu iz tog
vremena. U maniru pijunskog trilera, one je pomogao Vudvordu i Bernstinu tako to im
je davao kratke putokaze i nagovetaje o detaljima operacije prislukivanja koja je
voena iz Niksonove Republikanske stranke.
Najpoznatiji takav nagovetaj bio je ...sledi trag novca - odnosno sugestija koja
je dovela do otkrivanja veze izmeu provalnika u zgradu Votergejt, seditu rivalske
Demokratske stranke, i donacija Republikancima.
73
Decenijama se spekulisalo ko je bio tajansveni novinarski izvor, ali se sve do

2005. godine nika se nije predstavio kao anonimni izvor u ovoj aferi. Mark Felt u to
vreme je bio u FBI drugi po rangu, a progovorio je jer je njegova porodica traila da kae
ta ima o istorijskim ocenama onoga to je uradio.
Njegov unuk - Nik Don, tom prilikom je izjavio da je njegov deda M. Felt veliki
ameriki junak koji se vinuo visoko iznad slubenih zahteva svog tadanjeg poloaja,
izaui se pritom opasnosti kako bi spasao svoju zemlju jedne strane nepravde.
Naalost, u procesu tranzicije medija u Srbiji, esto smo svedoci da mediji
objavljuju informacije tzv. neimenovanih izvora, bez ikakve provere od strane novinara
i urednika, i bez ikakvog oslanjanja na druge nezavisne i poznate izvore, pri emu se,
esto objavljuju informacije koje vie imaju karakter informacija koje iz razliitih razloga
i potreba kroz medije proturaju tajni centri moi, nego istinski izvori informacija.
Ukoliko problem sa tzv. anonimnim izvorima, stavimo u kontekst domaeg
zakonodavstva ili meunarodnih standarda, uoavamo da se u srpskim medijima esto
objavljuju informacije koje nisu proverene od strane nezavisnih izvora, to se naroito
odnosi na tzv. informacije koje plasiraju anonimni izvori, te da se tako plasirane
informacije po pravilu svrstavaju u krug informacija povodom kojih se od novinara, i
prema domaim ali i meunarodnim standardima moe traiti otkrivanja izvora
informacija. U provoj polovini 2007. godine na primer, znaajne su bile dve grupe
informacija koje potiu iz neimenovanih izvora koje su se izdvojile i koje su imale
zajedniki imenitelj. To su one informacije koje ve due vreme zaokupljuju panju
javnosti u Srbiji. Prve se odnose na formiranje Vlade nakon odranih januarskih
parlamentarnih izbora u Srbiji 2007. godine, a druge na pitanje Kosova i odnosa prema
kosovskim Albancima. to se tie Kosova, informacije iz neimenovanih izvora (koje
naravno nisu proverene) nisu se ticala samo pitanja koje se odnose se samo na status
Kosova ve na odnos prema kosovskim Albanacima uopte.
Tako neimonovani izvor Kurira, u lanku Hitler ivi na Kosovu koji je navodno
ameriki novinar (!?) tvrdi da u jednom malom selu na Kosovu ivi i radi vlasnik kafane
koji je likom slian Hitleru, kao i da je ta kafana u stilu 40-tih, da se pozdravljaju sa
Hajl Hitler, i da govore o tome da treba pobiti sve Srbe Tendencioznost ovog teksta
je oigleda, asocijacija takoe, a cilj izazivanje nacionalne netrpeljivosti Srba prema
Albancima jasna.
Na slinu matricu, u istom listu, nailazimo u tekstu pod naslovom Iskasapljena
monahija koji je obljavljen nekoliko dana kasnije. U tekstu se najpre kao injenica
iznosi da je monahinja Srpske pravoslavne crkve brutalno ubijena u vozu na relaciji
Solun-Beograd. Dalje u tekstu, novinar ukazuje da je ova informacija najpre potvrena od
dva izvora u Pekoj patrijariji (kojima nije bio poznat samo identitet ubijene monahinje)
te da je zatim ista informacija bila demantovana, ali to nije zasmetalo novinaru ovog lista,
da u nastavku teksta, spekulie i dalje razvija teorije o smrti monahinje. I ovde imamo
74
istu matricu: neimenovani izvor i kampanju klevete (iznoenja lanih informacija sa

cilje izazivanja mrenje i zgraavanja srpske javnosti prema kosovskim Albancima).
Tako je u dnevnom listu Veernje novosti, novinar M. R., u tekstu Do cilja i
novim nasiljem govori o dubinskoj vezi izmeu Aljbina Kurtija lidera kosovskog
pokreta Samoopredeljenje i albanskim ekstremistima na ijem se elu, prema navodima
dobro obavetenog sagovornika iz Koordinacionog centra za Kosovo i Metohiju nalazi
Ramu Haradinaj. Ni u ovom sluaju, nema ni nagovetaja pokuaja novinara da ovu
informaciju, pre objavljivanja proveri iz poznatog izvora iz Koordinacionog centra, ili
Vlade Srbije koja je osniva Centra, to dovodi u sumnju tendencioznost plasirane
informacije.
Uoljivo je, dakle, da u ovim sluajevima, kada je re o informacijama koje
plasiraju anonimni izvori imamo povezivanje krenja i drugih standarda profesionalne
etike ime nastaje sledea matrica: irenje neistinih i neproverivih informacija preko
neimenovanih izvora, a koje dovodi do negativne kampanje prema Alabancima sa
Kosova to stvara mrnju i netoleranciju, sa ciljem kreiranja javnog mnenja po pitanju
odnosa prema kosovskim Albancima uopte.
Ako zanemarimo ovu grupnu dimenziju kampanje (npr. prema Vladi ili prema
odreenoj grupi ljudi ili kakvod drugom kolektivitetu ili kakvo dogaaju koji se odnosi
na vei broj lica), anonimni izvori se esto koriste i u clju irenja defamacije (klevete)
prema pojedincima. Jedan od takvih novijih sluajeva, svakako jeste korienje
navodnog anonimnog izvora iz policije kod sluaja hapenja maloletnog sina L.V.
poznate novinarke O.B. U tekstovima u kojima je prednjaio dnevni list Kurir, ne samo
da su se koristile informacije navodnog anonimnog izvora (koje je kasnije sama poznata
novinarka demantovala), ve je i maloletnik oznaen u naslovima kao narkodiler i
slinim reima (ime je prekrena i prezumcija nevinosti, i kao zakonski i kao etiki
princip) kao i odredbe Zakona o javnom informisanju koje se odnose na zatitu
maloletnika. Ovakve pojave su gotovo svakodnevne u jednom delu sprskih tampanih
medija.
75
PREDAVANJE SEDMO
POJEDINI PRAVNI I ETIKI STANDARDI KOJI SE

PRETPOSTAVKA NEVINOSTI
76

PRETPOSTAVKA NEVINOSTI
7.1. PRAVNI STANDARDI SAVETA EVROPE KOJI SE ODNOSE NA
PRETPOSTAVKU NEVINOSTI
7.1.1. Preporuka R (2003) 13
o pruanju informacija koje se odnose na krivine
postupke putem medija
Jedan od zatitnih objekata koji opravdavaju meanje vlasti u neinju slobodu
izraavanja jeste zatita ugleda ili prava drugih.Ovaj izraz je zajedniki naziv za
razliita pojedinana i grupna prava i legitimne interese. U tom smislu, svakako da
pretpostavka nevinosti, odnosno pravno pravilo da se niko ne moe oglasiti krivim ili
odgovornim pre pravnosnane odluke suda ili drugog nadlenog organa, jeste vano
pravilo i u uskoj je vezi sa slobodnom izraavanja. S druge strane, ovo pravilo je i u vezi
sa drugim pravom zatienom Evropskom konvencijom: pravom na privatan i porodini
ivot (pravo privatnosti) i pravom na pravino suenje. Meutim, i pravo privatnosti
podlee eventualnim ogranienjima, izmeu ostalog i radi zatite prava i sloboda
drugih, u ta, nedvosmisleno, spada i sloboda izraavanja.
Da je potovanje pretpostavke nevinosti danas vaan pravni princip i u oblasti
medija, potvruje i Preporuka br. R (2003) 13 o pruanju informacija koje se odnose
na krivine postupke putem medija Komiteta ministara Saveta Evrope iz 2003. godine.
Ova Preporuka, naglaavajui vanost medijskog izvetavanja u obavetavanju javnosti o
krivinim postupcima, ime se ukazuje na funkciju krivinog prava u smislu odvraanja
od izvrenja krvinih dela i podseajui na to da mediji imaju pravo da obavetavaju
javnost, izmeu ostalog i o krvinim postupcima kao informacijama od javnog interesa
jer je to i njihova profesionalna dunost, naglaava i da je pretpostavku nevinosti, pravo
na pravino suenje i pravo na potovanje privatnog i porodinog ivota, takoe jesu
sutinski zahteve koji se, pri medijskom izvetavanju o krivinim postupcima moraju
potovati.
Ova Preporuka, kao posebno naelo utvruje upravo potovanje pretpostavke
nevinosti. Potovanje naela o pretpostavci nevinosti sastavni je deo prava na pravino
suenje. Saglasno s tim, miljenja i infomracije koji se odnose na krivine postupke koji
su u toku treba da se prenose ili ire preko medija samo onda kada to ne ide na utrb
pretpostavci nevinosti osumnjienog ili optuenog (naelo 3). Takoe, pravosudni organi
i policijske slube ne bi trebalo da koriste informacije o krivinim postupcima koji su u
toku u komercijalne svrhe ili u druge svrhe koji nisu od znaaja za sprovoenje zakona
(naelo 7).
77
Preporuka posebnu panju poklanja i zatiti privatnosti u kontekstu krivinim

postupka koji su u toku (naelo br. 8) o emu e vie rei biti u delu koji se odnosi na
zatitu prava privatnosti.
U svim sluajevima posebno bi trebalo voditi rauna o tetnom uticaju koji bi na
lica pomenuta u okviru ovog naela moglo imati otkrivanje informacije koje
omoguavaju njihovu identifikaciju. Kada optueni moe dokazati da postoji velika
verovatnoa da e pruanje informacija imati ili ve ima za posledicu povredu njegovog
prava na pravino suenje, optuenom bi trebalo obezbediti delotvoran pravni lek (tetan
publicitet pre poetka suenja - Naelo br. 12).
Identitet svedoka ne treba da se otkriva, osim ako svedok nije prethodno dao
svoju saglasnost, ako je identifikacija svedoka od javnog interesa ili ako je svedoenje
bilo javno. Identitet svedoka ne treba nikada otkrivati ako ih to dovodi u ivotnu opasnost
ili predstavlja pretnju za njihovu bezbednost (zatita svedoka Naelo br. 16).
Ovo pravilo se inae koristi i u sluaju Vojislava eelja pred Meunarodnim
krivinim sudom u Hagu. Vojislav eelj je naime, u jednoj od svojih knjiga objavio
imena zatienih svedoka u postupku koji se protiv Vojislava eelja vodi pred Hakim
tribunalom.
7.1.2. Praksa Evropskog suda za ljudska prava u vezi
sa pretpostavkom nevinosti PresudaVerlags
GmbH & Austrije
U praksi Evropskog suda, iskristalisao se stav da Sud paljivo procenjuje da li je
upotreba odreenih izraza koji mogu povrediti neiji ugled (pa samim tim i da je neko
mogui uinilac krivinog dela), u datim okolnostima bila opravdana, odnosno injenino
osnovana i izneta u dobroj veri i javnom interesu, ili su, na taj nain prekoraene granice
slobode izraavanja u demokratskom drutvu. Kada je re o licima za koja se
pretpostavlja da su uinila npr. krivina dela, re je svakako o informacijama za koju
javnost ima opravdan interes da zna i one jesu informacije od javnog interesa.
Meutim, nain na koji se prezentuje odreeni dogaaj i apostrofira mogui uinilac
kakvog kanjivog dela zahteva ponovo aktiviranje ranije pomenutog zakonskog (i
etikog) principa novinarske panje.
Ovaj sluaj pred Evropskim sudom nastao je kao posledica sudske odluke
austrijskog suda da jednom asopisu zabrani objavljivanje fotografije osumnjienog gdina B. u okviru lanaka vezanih za krivini postupak pokrenut protiv njega, a u vezi sa
napadima pisama bombama (nezavisno od propratnog teksta) radi zatite prava drugih.
Pravni zastupnici lista podneli su predstavku Evropskom sudu, a drava je u
odgovoru na ovu predstavku izmeu ostalog tvrdila, da je obljavljivanje slike g-dina B.
bilo krenje njegovog prava na potovanje privatnog ivota, s obzirom na
omalovaavajui pratei tekst uz nju, koji je kriio i prezumciju nevinosti
78
Evopski sud je najpre doao do zakljuka da su fotografije objavljene posle

itavog niza napada pomou pisama-bombi jeste dokaz da je re o pitanju od javnog
interesa. G-din B. kao glavni osumnjieni u krivinim postupcima o kojima je pisano, ni
do tada nije bio nepoznat javnosti. Kao militantni desniarski aktivnist on je i pre napada
pismima-bombama privlaio panju javnosti i medijski je praen. Sama fotografije
osumnjienog, nisu otkrile nita iz privatnog ivota osumnjienog i niti su na bilo koji
nain povreivale njegovo pravo na privatnost.
Sud je zatim konstatovao da je objavljivanje spornih fotografija bilo zabranjeno,
iako su one predstavljale pretnju legitimnim interesima osumnjienog samo zbog
propratnih komentara u tekstu. Osim toga, izreena kazna je ograniila slobodu
izraavanja kompanije podnosioca predstavke kada je re o nainu prezentovanja njenih
lanaka, dok je ostalim medijima bilo dozvoljeno da objavljluju fotografiju sve vreme
trajanja dotinog sudskog postupka. U skladu sa tim, Sud je zakljuio da je sporna mera
nesrazmerna legitimnim ciljevima koje se teilo i da je zato, konkretnom sudskom
odlukom prekren lana 10 Evropske konvencije.
7.2. PRAVNI STANDARDI PRETPOSTAVKE
NEVINOSTI U SRBIJI
7.2.1. Zakon o javnom informisanju
Ako bi se polo od pretpostavke nevinosti kao pravne norme, Zakon o javnom
informisanju (2003) kao osnovni medijski zakon predvia da se.. u javnom glasilu
niko ne sme oznaiti uiniocem kakvog kanjivog dela, odnosno oglasiti krivim ili
odgovornim pre pravnosnane odluke suda ili drugog nadlenog organa (lan 37).
Ova zakonska odredba meutim, mogla bi biti pogreno protumaena i shvaena
kao zakonom doputeno suavanje slobode izraavanja, pa samim tim predstavljati i
mogui izvor autocenzure. ini se, da takva mera nije uvek nuna u demokratskom
drutvu, jer bi na taj nain, i sama tampa odnosno novinari mogli da izgube svoju
znaajnu ulogu psa uvara demokratskog drutva.
Zakon o javnom informisanju, povodom predpostavke nevinosti ima jedan
znaajan nedostatke i nedoreenost a koji se odnose na prekrajno kanjavanje urednika i
novinara usled krenja pretpostavke nevinosti kod verodostojnog prenoenja
informacija sa javnog skupa, a koje je na svojoj koi osetilo desetak novinara u Srbiji od
donoenja ovog zakona. Naime, zakon ne sadri odredbu koja bi iskljuivala prekrajnu
odgovornost i odgovornost za naknadu tete novinara, urednika i pravnog lica koji je
osniva javnog glasila, usled prenoenja informacija saoptenih na javnom skupu, a to u
budunosti moe biti i razlog podnoenja predstavki i Evropskom sudu za ljudska prava.
Javni skup se po pravilu definie kao svako okupljanje na otvorenom ili zatvorenom
prostoru, koji je organizovan radi ostvarivanja zabavnih, kulturnih, verskih, politikih,
humanitarnih, socijalnih, sportskih ili slinih intresa graana. Javnim skupom smatraju se
i verski obredi, narodne sveanosti, seminari, okrugli stolovi, konferencije za tampu,
skupovi politikih stranaka i sl. Ukoliko bi postojala cenzura u vezi sa prenoenjem
79
informacija sa javnog skupa, znaajno bi bila ugruena i suena sloboda izraavanja kao
pravo na primanje i irenje ideja i informacija, to je suprotno Evropskoj konvenciji za
zatitu ljudskih prava i osnovnih sloboda.
Ovaj prekraj u meuvremenu je prestao da postoji izmenama i dopunama Zakona
o javnom informisanju iz druge polovine 2009. godine. Meutim, njega je zamenila
odgovornost za privredne prestupe u sluaju krenja predpostavke nevinosti (novi lan
92 b) Novim izmenama i dopunama, odgovornost za krenje pretpostavke nevinosti je
znaajno pootrena, a utvreno je da o njima reavaju Trgovinski sudovi (pre prethodnih
izmena to je bio Sudija odnosno Vee za prekraje) u postupku za privredne prestupe.
Novi lan 92b Zakona o javnom informisanju predvia da e se novanom
kaznom od 25% do 100% zbira vrednosti ukupno prodatog tiraa javnog glasila,
isporuenog distributerima na dan objavljivanja informacije, i vrednosti prodatog
oglasnog prostora u tom broju javnog glasila, a kod elektronskog javnog glasila od 25%
do 100% vrednosti oglasnog prostora u danu u kome je emitovan program u okviru kojeg
je objavljena informacija, kaznie se za privredni prestup osniva javnog glasila ako se u
javnom glasilu neko lice oznai uiniocem kakvog kanjivog dela, odnosno oglasi krivim
ili odgovornim pre pravnosnane odluke suda ili drugog nadlenog organa (lan 37).
Ako je navedeni privredni prestup iz stava uinjen putem objavljivanja
informacije na naslovnoj strani javnog glasila, osniva javnog glasila, kaznie se
novanom kaznom u visini koja odgovara zbiru vrednosti ukupno prodatog tiraa javnog
glasila isporuenog distributerima u periodu od sedam dana raunajui od dana kada je
informacija objavljena i vrednosti prodatog oglasnog prostora u javnom glasilu u tom
periodu. Ako je privredni prestup uinjen putem objavljivanja informacije u elektronskom
javnom glasilu u okviru najavnih vesti informativnog programa, osniva javnog glasila
kaznie se novanom kaznom u visini koja odgovara vrednosti prodatog oglasnog
prostora u javnom glasilu u periodu od sedam dana raunajui od dana kada je
informacija objavljena. Za ovaoj privredni prestup novanom kaznom od 200.000,00 do
2.000.000,00 dinara kaznie se i odgovorno lice u osnivau javnog glasila i odgovorni
urednik javnog glasila.
7.2.2. Zakonik o krivinom postupku i Krivini zakonik
Povodom ovog pitanja, takoe treba konsultovati i druge pravne pojmove srpskog
pravnog sistema pre svega pojmove osnova sumnje i osnovane sumnje, koji su kao
takvi veoma znaajni sa stanovita krivinog prava ali i medijskog izvetasvanja. Osnovi
sumnje je pojam koji se koristi kod pokretanje istrage protiv odreenog lica
(osumnjienog), kada u predkrivinom postupku postoje indicije da je neko uinilac
kakvog kanjivog dela. Pojam osnovana sumnja, vezan je za momenat podizanja
optunice: kada protiv odreenog lica postoje dovoljno dokaza i prikupljenih podataka
na osnovu kojih javni tuilac podie optuni predlog protiv odreenog lica (optuenog)
kao mogueg uinioca krivinog dela.
Prema Zakoniku o krivinom postupku (lan 22)
80
Osumnjieni je lice prema kome je nadleni dravni organ preduzeo neku radnju
zbog postojanja osnova sumnje ili osnovane sumnje da je uinilo krivino delo, a u
odnosu na koje jo nije doneto reenje o sprovoenju istrage, niti je podneta neposredna
optunica.
Okrivljeni je lice u odnosu na koje po oceni tuioca ili suda, postoji osnovana
sumnja da je uinilo krivino delo i protiv koga je doneto reenje o sprovoenju istrage ili
protiv koga je podneta neposredna optunica, optuni predlog ili privatna tuba.
Optueni je lice protiv koga je optunica stupila na pravnu snagu.
Osueni je lice za koje je pravnosnanom presudom ili pravnosnanim reenjem o
kanjavanju utvreno da je krivo za odreeno krivino delo.
Izraz "okrivljeni" je i opti naziv za osumnjienog, okrivljenog, optuenog i
osuenog, odnosno za lice protiv koga se vodi krivini postupak.
Oteeni je lice ije je kakvo lino ili imovinsko pravo krivinim delom
povreeno ili ugroeno, a oteeni sa predlogom je oteeni krivinim delom koje se po
Krivinom zakoniku goni po slubenoj dunosti, ali samo po predlogu oteenog tim
krivinim delom i koji je takav predlog podneo.
Tuilac je javni tuilac, privatni tuilac i oteeni kao tuilac.
Stranka je tuilac i okrivljeni.
To to neko nije pravnosnano osuen, a protiv njega je, na primer pokrenut
krivini postupak, ne znai da javnost nema opravdani interes da zna, kao i da se o
tome ne moe pisati, jer bi u protivnom, mnoge afere o kojima se pisalo u poslenjih
nekoliko godina ne bi ni bile otkrivene ni do dananjeg dana.
Ali, obazrivost i pridravanje etikih principa pri objavljivanju ovih informacija je
neophodno, izmeu ostalog i zbog injenice da iznoenje takvih informacija moe da
budu osnov i za krivino delo klevete iznoenja i prenoenja neistinitih i lanih
injenica koje se odnose na odreeno lice, a koje moe ugroziti njegov/njenu ast i ugled,
utvrenog srpskim Krivinim zakonikom, ali i Zakonom o obligacionim odnosima o
emu je prethodno ve bilo rei.
Takoe, kao to je ve ranije bilo pomenuto, novim izmenama Krivinog
zakonika, krenje pretpostavke nevinosti i komentarisanje sudskih postupaka u Srbiji,
od druge polovine 2009. godine predstavlja i krivino delo.
Krivinim zakonikom je utvreno da: ko za vreme trajanja postupka pred
sudom, a pre donoenja pravosnane sudske odluke, u nameri da povredi pretpostavku
nevinosti ili nezavisnosti suda, daje javne izjave u sredstvima javnog informisanja,
kaznie se zatvorom do est meseci i novanom kaznom.
Slino je predvieno i novim Zakonikom o krivinom postupku (lan 3
Pretpostavka nevinosti) koji je stupio na snagu u januaru 2009. godine. Svako e se
smatrati nevinim dok se njegova krivica ne utvrdi pravnosznanom odlukom nadlenog
suda. Dravni organi, sredstva javnog informisanja, udruenja graana, linosti iz javnog
ivota i druga lica, duna su da se pridravaju pravila o pretpostavci nevinosti i u svojim
javnim izjavama o krivinom postupku koji je u toku ne vreaju druga prvila postupka.
81
Takoe, zakonom je predvieno da istrani sudija toko prethodne istrage i ostrage,

odnosno predsednik suda nakon to je istraga zavrena ili posle podnoenja neposredne
optunice, e po slubenoj dunosti li na predlog stranaka, branioca, oteenog, odnsono
njegovog punomonika, licu koje prkri dunost potovanja pretpostavke nevinosti izrei
javnu opomenu, koja se o troku tog lica objavljuje u sredstvima javnog informisanja.
Kada je ova dunost prekrena na osobito teag nain, a naroito ako iz svih okolnosti
oigledno proizilazi da je to uinjeno radi uticanja na sud i druge nadlene organe ili u
cilju prouzrokovanja tekih posledica po okrivljenog ili oteenog, odnosno po druge
uesnike krivinog postupka, fizikom licu se uz javnu opomenu moe izrei novana
kazna do 150.000 dinara, a pravnom licu do 1.500.000 dinara.
Jo jednu stvar koju treba pomenuti a u vezi sa pretpostavkom nevinosti, svakako
se odnosi na jo jedan legitimni razlog ogranienja slobode izraavanja. To je ouvanje
autoriteta i nepristrasnosti sudstva. Sloboda javnog informisanja, kao i nezavisno
sudstvo, su mehanizmi za ostvarivanje drugih prava i sloboda, te se i zemlja u kojoj ima
slobode informisanja i u kojoj je sudstvo nezavisno, moe nazvati demokratskom.
Naalost, bili smo mesecima svedoci u toku suenja za ubistvo premijera Zorana
inia, da pojedini mediji rtvu pretvaraju u krivca, a svojim napisima i tekstovima,
ozbiljno ugroavaju autoritet i nepristrasnost sudstva. Takva situacija postoji i kada je
re o voenju drugih postupaka iz oblasti organizovanog kriminala i ratnih zloina.
Meutim, kao to je poznato, sloboda izraanja prema odredbama lana 10. Evropske
konvecije moe biti podvrgnuta i ogranienjima radi ouvanja autoriteta i
nepristrasnosti sudstva.
Iako je u Zakoniku o krivinom postupku izriito zabranjeno da se objavljuju
informacije iz predhodnog postupka koji se vode za dela organizovanog kriminala,
odnosno iskazi dati na glavnom pretresu u delu koji je zatvoren za javnost, mnogi mediji
su bez ikakvih ogranienja i odgovornosti objavljivali iskaze uesnika u prethodnom
postupku odnosno navodne iskaze svedoka saradnika na glavnom pretresu zatvorenom za
javnost (bez mogunosti provere njohove autentinosti).
Ti postupci su se pravdali pravom na slobodu informisanja. Zato je alosna slika
pojedinih srpskih medija u kojima se esto, i pre izjava odreenih svedoka, vetaenja i
slino, objavljuju navodno verodostojni podaci dobijeni od tzv. neimenovanih
izvora kao na primer informacije od svedoka koji nisu dostupni pravdi, ili na primer
podaci objavljeni pre izvesnog vremena u dva dnevna lista sa navodne zvanine
autopsije lica koja su u policijskoj akciji hvatanja moguih poinilaca ubistva premijera
ubijena od strane policije, ime se pravi jedan oblik medijskog lina i pritiska na sudije
koje sude u ovom procesu, to svakako utie na autoritet i nepristrasnost sudstva. Umesto
da nezavisno sudstvo mediji, kao i slobodu javnog informisanja shvate kao osnovnu
alatku i partnera za ostvarivanje svih drugih ljudskih prava i sloboda, u elji za
senzacijom ali i drugih, na oko manje vidljivih razloga, mediji ine potpuno suprotno,
ime i sami znaajno utiu na jo uvek nizak stepen demokratije u Srbiji.
82
7.3. PRETPOSTAVKA NEVINOSTI KAO ETIKO PRAVILO

7.3.1. Pretpostavka nevinosti kao etiki standard
Pretpostavka nevinosti ne samo da je zakonsko, ve i etiko pravilo. I ne samo u
naoj, ve i u uporednoj medijskoj praksi. Etiki kodeksi novinarske profesije mnogih
zemalja usvojili su, odnosno priznaju ovo pravilo. Meutim, kao to je reeno, i na ovo
pravilo bie primenjen optiji etiki princip principa novinarske panje.
U Etikom kodesu tampe u Nemakoj, utvreno je da izvetavanje o sudskim
postucima koji su jo u toku moraju biti lieni predrasuda. Zato, tampa treba da pre
poetka i za vreme trajanje sudskih postupaka u svojim naslovima i komentarima treba da
izbegnu jednostranost i prejudiciranje (lan 13).
U Etikom kodeksu novinara Bosne i Hercegovine utvreno je da novine i
periodina izdanja nee nikoga tretirati kao kriminaca pre no to je donesena sutska
presuda koja to potvruje. Novine i periodina izdanja imaju obavezu da ne donose
preuranjene sudove o krivici optuenih lica i da tampaju informacije o odbacivanju
optube ili oslobaanja osoba za koju su ranije objavili da je optuena ili da je suenje
poelo.
U Danskoj, Etiki kodeks predvia da sudsko izvetavanje treba da bude
objektivno.... Spominjanje krivinog postupka treba uvek propratiti obavetenjem o
ishodu postupka, bilo da je u pitanju povlaenje optube, oslobaanje ili krivina presuda.
Sve do pravnosnanog donoenja konane odluke u krivinim postupcima ii povlaenju
optube, nije dozvoljeno objavljivanje informacija koje mogu da ometaju razranjenje
sluaja ili da doprinesu proglaavanju krivice osumnjienog odnosno optuenog.
U Etikom kodeksu u Srbiji, u treem delu (odgovornost) novinara, u taki 3. je
utvreno: Novinar je duan da potuje pravilo pretpostavke nevinosti i ne sme nikoga
proglasti krivim do izricanja sudkse presude.
Kako je, s jedne strane, re o informacijama za koje javnost ima opravdan interes
da zna, a sa druge, novinarska etika zahteva posebnu panju kada se pie o moguem
uiniocu kakvog kanjivog dela, novinar mora da bude svestan nekoliko principa koji su
vezani za pisanje koje bi moglo da ugrozi i dovede do krenja pretpostavku nevinosti: 1)
najpre, da se jasno pozove na zvanini izvor informacije, a u koliko je re o anonimnom
izvoru, navode takvog izvora pre objavljivanja, proveri kod poznatih (zvaninih) izvora;
2) da vodi rauna kada je re o moguem uiniocu (kada nije pokrenut nikakav postupak)
jer takvi tekstovi u najveem stepenu insinuiraju postojanje krivinog dela i uinioca
to zahteva dodatnu proveru pre objavljivanja, naroito kada informacije potiu od
anonimnog izvora; 3) da kada se protiv odreenog lica vodi predkrivini postupak
(osumnjieni) u kome postoje osnovi sumnje da je neko izvrio krvino delo (to znai da
postoje i odreene validne pretpostavke informacije proveri iz zvaninih izvora) na to
ukae javnosti i 4) kada je protiv nekog podignut optuni predlog (optueni) odnosno
83
postoji osnovana sumnja (postoji znaajan stepen injenica i dokaza prema licu koje se
smatra moguim uiniocem krivinog dela) na to jasno i ukae.
Pojedini pisci koji se bave problemom novinarske etike, posredno govorei o
pretpostavci nevinosti, ukazuju na opasnost od anonimnih izvora, naroito kada se
informacije dobijene od izvora odnose na krivini postupak ili graanske parnice, jer u
osnovi poverljivosti moe postojati potencijalni sukob s drugim suprotstavljanim
interesima, o emu je ve bilo rei u sluaju Ven Ho Li.
Naalost, i kod primene ovih etikih i zakonskih standarda, jasno je da je
novinarstvo u Srbiji jo uvek u tranziciji, jer novinari koji ove tekstove potpisuju, esto
sluajno ili namerno gree, grubo krei pretpostavku nevinosti.
U medijima koji su bili predmet observacije jo uvek, kao i u poslednjih desetak
godina, u rubrikama Crna hronika ili slinim, dominiraju naslovi poput: Ubio zbog
2000 evra ili Zaklala roenu babu. U tekstovima koji prate navedene naslove,
pozivajui se u oba navedena sluaja na anonimi izvor, i bez provere zvaninog
(policijskog) izvora, odnosno bez provere da li postoje osnovi sumnje ili osnovana
sumnja da je navedeno lice uinilac takvog tekog dela, novinar licu koje se navodi
imenom i prezimenom unapred imputira da je izvrilac, i time mu, istovremeno preko
novina presuuje. Opis dogaaja prate uobiajne pikanterije sa opisom celokupne
situacije, to treba da dovede do zgraavanja itaoca ime se pojaava senzacionalizma a
samim tim i tira, dok dotini anonimni izvor, koji prenosi informacije, s obzirom na
sadraj informacija, vie ima karakter sauesnika u izvrenom krivinom delu no
objektivnog posmatraa.
Jasan opis situacije pod kojim je izvreno krivino delo sa svim detaljima, ukazuje
da je re o izvoru bliskom istrazi (ili licu koje je uestovalo u samoj istrazi), a njegova
anonimnost dovodi do zakljuka da se ove informacije dobijaju korupcijom odnosno
kupovinom i potplaivanjem verovatno policajaca i drugih javnih slubenika koji su
uestvovali u istrazi, ime nastaje svojevrstno crno trite informacija.
ini se da ovakve situacije mogu biti predupreene boljim i zakonskim i etikim
radom policije ili pravosudnih organa, koji bi blagovremenim zvaninim saoptenjem
znaajno doprinele profesionalnom izvetavanju pri ovakvim dogaajima, ali i jaanjem
uloge urednika u redakcijama kao i uticajem samih vlasnika na profesionalno pisanje.
Pravosudni organi i policijske slube treba da pruaju medijima samo proverene
informacije ili informacije koje se zasnivaju na razumnim pretpostavkama, pri emu su u
ovom sluaju, duni da na to jasno ukau medijima, jedano je od naela i ranije pomenute
Preporuke Komiteta ministara Saveta Evrope.
Meutim, dok se prethodna situacija moe posmatrati iz ugla nedostatka
edukacije, profesionalizma i etike, ak, i ne samo kod novinarskog stalea, daleko
84
opasnija situacija postoji kad novinar ili neko ko to i nije, namerno kri tri etika
principa: podmee informacije putem anonimnog izvora kojima se kri pretpostavka
nevinosti u cilju irenja negativnih kampanja protiv odreenih lica. Klasian primer za to
je izvetavanje Press-a u provoj polovini 2007. godine u vezi sa sluajem, kako su ga
novinari nazvali steajne mafije i tekstovima: Mafijai na sudu, Poelo je i
Kljajevi prekrio zakon.
Ne samo da je Press kroz navedene tekstove unapred presudio optuenim
licima, nazivajui ih mafijaima i slino, ve u jednom od tekstova, novinar poziva i na
tzv. izvor iz Specijalnog suda, koji je po slubenoj dunosti imao uvid u optunicu, a koji
je nagovestio da e optueni sigurno biti osueni na viegodinje kazne zatvora. Kako
cela optunica proglaena za slubenu tajnu, ovde ne samo da je re o grubom krenju
pretpostavke nevinost, ve i ugroavanju prava na pravino suenje optuenih, kao i
krivinom delu odavanja slubene tajne, od strane tzv. anonimnog izvora.
I na kraju, svakako da novinar i javno glasilo moe spekulisati oko toga ko je
uinilac krivinog dela kao i na koji nain je krivino delo izvreno od strane odreenog
lica, ali samo i tek kroz primenu i potovanje principa novinarske panje (koji je u Srbiji
i zakonski princip), pretpostavke nevinosti (koja je takoe i zakonski princip) i drugih
etikih i zakonskih principa i pravila. Na ovaj nain, sa stanovita i zakona i etike,
istovremeno se uva ugled i pravo drugih, kao i pravo privatnosti, titi se od klevete, ali i
od prekraja pretpostavke nevinosti.
85
PREDAVANJE OSMO
GOVOR MRNJE I ZABRANA

DISKRIMINACIJE U MEDIJIMA
86
8. GOVOR MRNJE I ZABRANA DISKRIMINACIJE

U MEDIJIMA
8.1. OPTI OSVRT NA GOVOR MRNJE
Govor mrnje ili se najoptije moe definisati kao izraavanje koje sadri
poruke mrnje ili neptrpeljivosti prema nekoj rasnoj, nacionalnoj, etnikoj ili verskoj
grupi ili njenim pripadnicima. U poslednje vreme, govor mrnje obuhvata i govor koji je
usmeren u cilju proizvoenja mrnje i netrpeljivosti prema polu i seksualnoj
opredeljenosti, a sve ee ovaj pojam obuhvata i netrpeljivost prema razliitom
politikom i drugom miljenju kao i nacionalnom i drutvenom poreklu.
Sutinska pretnja izraavanju miljenja sa elementima govora mrnje je u tome
to poruka koja se ovakvim izraavanjem alje graanima, ima za cilj da izazove
odreene negativne posledice po odreeno lice odnosno grupu lica u zavisnosti od
njegovog/njihovog linog svojstva ili pripadnosti odreenoj grupi. to se moe
manifestovati kroz:
1) stvaranje prezira prema odreenom licu ili grupi;
2) stvaranje negativnog stereotipa prema odreenom licu odnosnu grupi;
3) podsticanje diskriminacije i neprijateljstva;
4) osudu okoline prema odreenom licu ili grupi;
5) izazivanje oseanja nesigurnosti i straha kod odreenog lica/ili pripadnika
odreene grupe;
6) nanoenje fizikih i psihikih bolova odreenom licu odnosno pripadniku
odreene grupe;
7) upuivanje pretnji odreenom licu odnosno grupi;
8) podsticanje i izazivanje nasilje prema odreenom licu ili grupi;
9) stvaranje oseaja kod velikog dela graana da je takvo ponaanje prema
odreenom licu/grupi drutveno poeljno i opravdano;
10) izazivanje oseaja kod irokog kruga graana da e takvo ponaanje biti
tolerisano, i nee biti predmet odgovornosti.
Govor mrnje, pokazali su i ratovi na prostorima bive Jugoslavije, jeste snano
sredstvo za podsticanje lina, dikriminacije, nasilja, neprijateljstava i svirepog ponaanja,
ratnih zloina i drugih anticivilizacijskih tekovina i stereotipa koji su osnov krivinog
dela ZLOINA MRNJE, o kome e kasnije biti rei.
Lino svojstvo odreenog lica odnosno pripadnost odreenoj ranjivoj grupi je od
sutinskog znaaja za odreivanje pojma govora mrenje. Poruka izraena u govoru
mrnje usmerena je uvek na lino svojstvo ili sspecifinosti svojstva ugruene grupe. Ta
lina svojstva su:1) rasa; 2) nacionalna ili etnika pripadnost; 3) veroispovest; 4) jezik; 5)
pol; 6) seksualna opredeljenost; 7) politiko i drugo miljenje i uverenje; 8) drutveno
poreklo; 9) drugo lino svojstvo.
87
8.2. MEUNARODNI DOKUMENTI KOJI SE ODNOSE NA

ZABRANU DISKRIMINACIJE I GOVOR MRNJE
UJEDINJENE NACIJE
U svim meunarodnim dokumentima koji govore o ljudskim pravima i
slobodama, a samim tim i o potrebi borbe protiv rasizma i rasne diskriminacije govori se i
o potrebi spreavanja govora mrnje, jer govor mrnje podstie, opravdava ili velia
diskriminaciju na osnovu rase, etnike, polne, verske, jezike ili neke druge razlike.
1) Povelja Ujedinjenih nacija, usvojena 1945. godine, u taki (c) lana 55.
obavezuje sve lanice na "potovanje ljudskih prava i osnovnih sloboda za sve, bez
razlikovanja rase, pola, jezika ili vere".
2) Univerzalna deklaracija o ljudskim pravima UN u lanovima 1. i 2. svim
ljudima jami slobodu i jednakost u dostojanstvu i pravima, bez obzira na "bilo
kakvu razliku kao to je rasa, boja koe, pol, jezik, vera, politiko ili neko drugo
opredjeljenje, nacionalno ili drutveno poreklo, vlasnitvo, roenje ili neki drugi
status".
3) Pakt o graanskim i politikim pravima. Drave danas imaju i zakonsku
obavezu da sankcioniu govor mrnje to proizilazi iz meunarodnim standarda ljudskih
prava, pre svega lana 20. st. 2 Pakta o graanskim i politikim pravima (1966) kojim je
utvreno: Zakonom e se zabraniti svako zagovaranje nacionalne, rasne ili verske
mrnje koje predstavlja podsticanje na diskriminaciju, neprijateljstvo ili nasilje. U
Optem komentaru br. 11. koji se odnosi na lanak 20. Pakta dodatno se pojanjava da
"lan 20. moe potpuno stupiti na snagu samo ako postoji (nacionalni) zakon iz kojeg je
oito da su opisana propaganda i zagovaranje u suprotnosti sa javnom politikom, i ako
postoje prikladne mere sankcioniranja u sluaju krenja tog zakona" (CCPR General
comment 11. 29/07/83.).
4) Meunarodna konvencija o ukidanju svih oblika rasne diskriminacije
Osnovni dokument UN u borbi protiv rasizma i diskriminacije je Meunarodna
konvecnija o ukidanju svih oblika rasne diskriminacije (1965) kojom je izmeu ostalog
utvreno: Drave lanice osuuju svaku propagandu i sve organizacije koje se
rukovode idejama ili teorijama zasnovanim na superiornosti neke rase ili grupe lice
izvesne boje ili izvesnog etikog porekla ili koje ele da opravdaju ili podre svaki oblik
rasne mrnje i diskriminacije. One se obavezuju da bez odlaganja usvoje pozitivne mere
koje imaju za cilj da ukinu svako podsticanje na takvu diskriminaciju, ili na svako delo
diskriminacije naroito se obavezuju: 1) da utvrde kao krivino delo svako irenje ideja
zasnovanih na superiornosti ili rasnoj mrnji, svako podsticanje na rasnu
diskriminaciju, kao i sva dela nasilja, ili izazivanja na takva nasilja, uperena protiv svih
rasa ili pomoi rasistikim aktivnostima, podrazumevajui tu i njihovo finansiranje; 2) da
izjave da su nezakonite i da zabrane organizacije i aktivnosti organizovane propagande
i svaku drugu vrstu propagandnih aktivnosti koji podstiu na rasnu diskriminaciju i
koji je pomau, kao i da izjave da je uee u ovim organizacijama ili u njihovim
aktivnostima kanjivo delo; 3) da ne dozvole javnim vlastima niti javnim nacionalnim
ili lokalnim ustanovama da podstiu na rasnu diskriminaciju ili da je pomau. U
sklopu pozitivnih antidiskriminaciskih mera, drave lanice moraju putem sudova i
drugih dravnih institucija osigurati odtetu osobama koje su oteene rasnom
88
diskriminacijom (lan 6.), dok obrazovne, informativne i kulturne institucije trebaju

poduzeti mere za borbu protiv predrasuda i promovisati razumievanje, toleranciju i
prijateljstvo meu narodima i rasnim i etnikim grupama (lan 7.). Ove su mere
detaljno razraene u UNESCO-voj Deklaraciji o rasi i rasnim predrasudama iz 1978.
godine.
5) Osim ovim dokumentima, koji imaju obavezujuu pravnu snagu za drave koje
su ih ratifikovale, pa i za Srbiju, postoje i drugi dokumenti UN razliite pravne snage koji
se odnose na spreavanje diskriminacije, kao na primer Konvencija o ukidanju svih
oblika diskriminacije ena, Deklaracija o pravima osoba koje pripadaju nacionalnim
ili etnikim, verskim i jezinim manjinama, Deklaracija o ukidanju svih oblika
netolerancije i diskriminacije na temelju religije ili vere, Principi UN o starijim licima,
Deklaracija o pravima mentalno zaostalih osoba, Deklaracija o pravima invalida,
Konvencija o statusu izbeglica i dr.
8.3. MEUNARODNI DOKUMENTI KOJI SE ODNOSE NA
ZABRANU DISKRIMINACIJE I GOVOR MRNJE
SAVET EVROPE
8.3.1. Opti osvrt na dokumente Saveta Evrope
1) Evropska konvencija za zatitu ljudskih prava i osnovnih sloboda usvojena u
Rimu 1950. godine, osnvni je dokument Saveta Evrope kojim se zabranjuje
diskriminacija. Konkretno, lan 14. Evropske konvencije predvia da se ...uivanje
prava i sloboda predvienih u ovoj Konvenciji obezbeuje bez diskriminacije po bilo
kom osnovu, kao to su pol, rasa, boja koe, jezik, veroispovest, politiko i drugo
miljenje, nacionalno ili socijalno poreko, veza s nekom nacionalnom manjinom,
imovno stanje ili drugi status. Protokolom 12. Evropske konvencije usvojenim 2000.
godine, lanice su dodatno potvrdile potrebu sveopte zabrane diskriminacije, a
naroito od strane organa javnih vlasti. Srbija je 2004. godine, ratifikovala Evropsku
konvenciju i Protokol i oni su postali sastavni deo sadanjeg unutranjeg pravnog
porekta Republike Srbije.
2) Na samitu efova drava i vlada drava lanica Saveta Evrope, koji je odran
u Beu oktobra 1993. godine, izraena je zabrinutost zbog ponovnog oivljavanja
rasizma, ksenofobije i antisemitizma, razvoja klime netolerancije, porasta nasilja,
naroito protiv migranata i osoba imigracionog porela, kao i razvoja novih vidova
ksenofobije u obliku agresivnog nacionalizma i etnocentrizma. efovi drava smatrali
su da te manifestacije ugroavaju demokratsko drutvo i njegove osnovne vredosti,
te je na Bekom samitu usvojen i Plan akcije za borbu protiv rasizma, ksenofobije,
antisemitizma i netolerancije. Jedan od sektora na koji se ovaj Plan odnosio je i sektor
medija. U lanu 5 Plana, od medija se zahateva da verno i odgovorno izvetavaju i
komentriu o aktima rasizma i netolerancije, kao i da nastave da razvijaju
profesionalne i etike kodekse koje odraavaju ove zahteve. Ve u decembru 2004.
godine u Pragu, na IV evropskoj ministarskoj konferenciji o politici MAS-MEDIJA
OSUENI SU svi oblici izraavanja koji raspiruju rasnu mrnju, ksenofobiju,
89
antisemitizam i sve oblike netolerancije, jer oni potkopavaju demokratsku sigurnost,

kulturnu povezanost i pluralizam.
8.3.2. Preporuka R (97) 20 o govoru mrnje i Preporuka R (97) 21 o medijima i
promovisanju kulture tolerancije Komiteta ministara Saveta Evrope
3) Preporuka R (97) 20 dravama lanicama o govoru mrnje definie govor
mrnje kao svaki oblik izraavanja koji ire, raspiruju, podstiu ili pravdaju rasnu
mrnju, ksenofobiju, antisemitizam ili ostale oblike mrnje zasnovane na netoleranciji,
ukljuujui tu i netolerantnost izraenu u formi agresivnog nacionalizma i
etnocentrizma, diskriminacije i neprijateljstava protiv manjina, migranata i osoba sa
imigrantskim poreklom. Preporuka naroito nalae da vlade drava lanica treba da
uspostave i odravaju celovit pravni okvir koji se sastoji od graanskih, krivinih i
upravnih pravnih odredbama o govoru mrnje, koji omoguuju dravnim i sudskim
vlastima da u svim sluajevima usklade potovanje slobode s potovanjem ljudskog
dostojanstva i zatite ugleda prava drugih. U tom cilju, vlade drava lanica treba da
razmotre naine i sredstva kako bi:... na listu moguih krivinih sankcija za govor
mrnje dodale i nalog za obavljanje drutveno korisnog rada; poveale mogunost za
borbu protiv govora mrenje kroz graansko pravo dozvoljavajui zainteresnovanim
nevladinim organizacijama da podnose graanske tubem omoguavajui odtetu
rtvama govora mrnje i omoguavajui sudske odluke koje rtvama daju pravo na
odgovor ili nalau ispravke. (NAELO 2). Preporuka nalae da vlade drave lanica kao
i organi uprave na nacionalnom, regionalnom i lokalnom nivou, ali i dravni slubenici,
imaju posebnu odgovornost da se naroito u medijima uzdre od izjava koje mogu da se
shvate kao govor mrnje ili kao govor koji bi mogao da proizvede efeke opravdavanja,
irenja ili podsticanja rasne mrnje, ksenofobije i ostalih oblika diskriminacije
zasnovane na netolernciji (NAELO 1).
4) Preporuka Komiteta ministara Saveta Evrope R (97) 21 o medijima i
promovisanju kulture tolerancije predvia da problem netolerancije zahteva razmatranje
kako u javnosti, tako i unutar medijskih kua. Iskustvo profesionalnih medijskih krugova
pokazuje da bi bilo korisno da medijske kue razmisle o: izvetavanju zasnovanom na
injenicama i istinitim podacima o rasizmu i netoleranciji; opreznom izvetavaju kada
je re o napetosti meu zajednicama; izbegavaju pogrdne stereotipe opisivanja
pripadnika kulturnih, etnikih ili verskih zajednica u svojim publikacijama i
programima; skreu panju javnom mnjenju na zla netolerancije; osporavaju
pretpostavke koje su sadrane u netolerantnim primedbama sagovornika prilikom
intervjua, izvetajima, diskusionim programima i dr.
8.3.4. Preporuke i smernice Evropske komisije protiv
rasizma i netolerancije (ECRI)
Evropska komisija za borbu protiv rasizma i netolerancije Saveta Evrope
osnovana je 22. marta 1994. godine, s ciljem suzbijanja rasizma, ksenofobije,
antisemitizma i netolerancije koji ugroavaju ljudska prava i demokratske vrednosti u
Evropi. Analizirajui stanje u dravama lanicama Saveta Evrope, ECRI donosi
90
preporuke kojima je cilj revizija zakonodavstva lanica, te njihove politike i drugih mera
za borbu protiv rasizma. Osim analize stanja u dravama lanicama putem periodinih
izvjetaja koje su drave dune podneti ECRI-ju, ova organizacija donosi opte preporuke
koje se odnose na razliite pojave rasizma i primere netolerancije, kao to su opte
preporuke o diskriminaciji Roma i Muslimana, irenju rasistikih sadraja putem
Interneta, saveti za zakonodavna tela drava lanica, preporuka o "govoru mrnje" o kojoj
je ve bilo rei, itd. Preporuke, naravno, nisu obavezujue, ali se u dravama lanicama
ozbiljno razmatraju i uglavnom sprovode u delo.
Tako na primjer Opta preporuka 2. savetuje lanicama da uspostave
specijalizovana tela za borbu protiv rasizma i diskriminacije na dravnom nivou. Takva
tela za sada imaju Belgija, Danska, Finska, Maarska, Holandija, Norveka, vedska,
vajcarska i Velika Britanija. Ta tela su parlamentarni odbori, vladini uredi, ombudsmani,
komisije, parlamentarni poverenici, koji se na dravnom nivou bave monitoringom i
spreavanjem diskriminacije, pomaganjem rtvama diskriminacije, nadgledanjem
sprovoenja nacionalnih zakona, te borbom protiv predrasuda putem edukativnih mera i
medija (ECRI: Good Practices: Specialized bodies to combat racism, xenophobia,
antisemitism and intolerance at national level, Strasbourg, April 1999).
Takoe preporuka 7. iz decembra 2002. o nacionalnom zakonodavstvu za borbu
protiv rasizma i diskriminacije daje smernice dravama lanicama koje uopte nemaju, ili
imaju manjkave zakone za borbu protiv rasizma. Daju se definicije rasizma, direktne i
indirektne diskriminacije, te predloge promena ustava, graanskog i upravnog prava i
krivinog zakona. Kao najvanije odredbe krivinog zakona preporuka spominje:
zabranu javnog pozivanja na mrnju, nasilje i diskriminaciju, te pretnje; javno
podravanje ideologija o superiornosti, odnosno inferiornosti na osnovu rase, jezika,
boje koe, religije, nacionalnosti ili etnikog porekla; javno negiranje, omalovaavanje,
opravdavanje genocida, zloina protiv ovenosti, te ratnih zloina; javno
distribuiranje svih vrsta rasistikog materijala; rasistike grupe, te rasnu
diskriminaciju prilikom obavljanja javne dunosti ili na poslu (ECRI General Policy
Recommendation No. 7 on national legislation to combat racism and racial
discrimination, Strasbourg, February 2003).
8.4. PRESUDE MEUNARODNIH SUDSKIH I DRUGIH INSTITUCIJA KOJE
SE ODNOSE NA ZABRANU DISKRIMINACIJE I GOVOR MRNJE
8.4.1. Presude Meunarodnog krivinog suda za bivu
Jugoslaviju i Ruandu Haki tribunal
Statutima ad hoc Meunarodnih krivinih sudova za bivu Jugoslaviju (MKSJ) i
Ruandu (MKSR), kao i Statutom stalnog Meunarodnog krivinog suda (MKS) takoe
se predvia zakonsko kanjavanje podsticanja ukljuujui i verbalnog, na neki od
zloina nad kojima sudovi imaju nadlenost. Tako se u lanu 4. Statuta MKSJ-a
krivinim delom smatra "direktno i javno poticanje na delo genocida", dok Statut MKSa individualnom kaznenom odgovornou smatra svako "nareivanje, olakavanje,
nagovaranje ili podsticanje na (takav) zloin koji se dogodio ili je bio planiran" (lana
91
25.). lanom 2. Statuta suda za Ruandu krivnim delom smatra se i svako "direktno i
javno pozivanje na genocid". Vodei se ovom odredbom ovaj sud je po prvi put nakon
suenja za nacistike ratne zloine u Nirbergu osudio govor mrnje kao ratni zloin,
kada su dva radijska i jednog novinskog urednika osudili na doivotni zatvor jer su putem
svojih medija svakodnevno podsticali na genocid.
Novinar ruandske radio-stanice RTML Ruiju, optuen je i osuen pred MKSR
jer je gotovo svakodnevno preko radio-talasa ponavljao poziv: Na posao to je bio
signal za Ubijajte Tutsije, kao i urednici najmonijih ruandskih medija RTML i asopisa
Kangura, Ngeze, Nahiman i Barajagviza, koji ne samo da su pozivali na genocid, ve
su i izvetavli o kretanju izbeglica kako bi njihovi delati mogli lake da ih pronau i
izmasakriraju. Za isti zloin osuen je i bivi premijer Ruande Kambanda, koji je priznao
krivicu da je svojim govorima kao na primer reenicom: Odbijate li da date svoju krv za
svoju zemlju, popie je psi.
Najnovija presuda doneta u sluaju Bikindi, pevaa iji tekstovi neodoljivo
podseaju na one hrvatskog pevaa Tompsona, koji je (dodue jo nepravnosnano)
osuen na 12 godina zatvora.
8.4.2. Presude Evropskog suda za ljudska prava
Evropski sud za ljudska prava u Strazburu takoer moe, na osnovu zabrane
diskriminacije sadranoj u Evropskoj konvenciji za zatitu ljudskih prava i osnvonih
sloboda procesuirati "govor mrnje" kao oblik rasne diskriminacije, a Evropski sud za
ljudska prava u vie navrata je utvrdio da je irenjem rasne diskriminacije i govora
mrnje putem medija ali i drugih sredstava komunikacije dolo do krenja i zloupotrebe
slobode izraavanja. Takvi su na primer bile presude u sluajevima Kuhnen & Germany
1998, Sluaj D.I & Germany 1996.
8.4.2.1 Kuhnen & Germany (1998)
Podnosilac predstavke nekadanjoj Komisiji za ljudska prava, bio je devedesetih
godina na elu organizacije koja je imala za cilj da na politiku secenu vrati
Nacionalsocijalistiku partiju koja je bila zabranjena u Nemakoj. Gospodin Kuhnen
distriburiao je poblikacije putem kojih se podsticala borba za socijalistiku i nezavisnu
veliku nemaku. Pisao je da je njegova organizacija za nemako jedinstvo, socijalnu
pravdu, rasni ponos, zajednicu ljudi i drugarstvo, a protiv kapitalizma, komunizma,
cionizma, otuenja Nemaca usled prisustva masa stranih radnika, unitvanja ivotne
sredine. Takoe je pisao: Svako ko slui ovom cilju moe da deluje protiv svakog ko ga
opstruira. Boriemo se i na kraju eliminisati.
Nemaki sudovi osudili su gospodina Kuhnena na kaznu zatvora. Krivini zakon
Nemake zabranjuje irenje propagande neustavnim organizacijama u sluaju kada je
takva propaganda uperena protiv osnovnog poretka demokratije, slobode i razumevanja
svih ljudi.
92
Komisija za ljudska prava konstatovala je da je podnosilac predstavke zagovarao

nacionalsocijalizam za ciljem ugruavanja osnovnog poretka slobode i demokratije, te da
je njegovo govor u suprotnosti s jednom od osnvonih vrednosti iznetih u preambuli
Konvencije: osnovne slobode navedene u Konvecije najbolje uva delotvorna
politika demokratija. Osim toga, Komisija je ustanovila da govor podnosioca
predstavke sadri elemente rasne i verske diskriminacije. Prema tome, Komisija je
smatrala da podnosilac predstavke nastoji da iskoristi slobodu izraavaja za afirmaciju
ponaanja koje je suprotno tekstu i duhuz Konvencije i lanu 17 koji zabranjuje
zloupotrebu prava. Komisija je na kraju zakljuila da je meanje u ostvarenje slobode
izraavanja podnosioca predstavke bilo neophodno u demokratskom drutvu i odbacilo
je predstavku.
8.4.2.2. Sluaj D.I & Germany 1996
Podnosilac predstavke D.I. po profesiji istoriar, negirao je postojanje gasnih
komora u Auvicu, izjavljujui da su to bili falsifikati napravljeni u pravim danima posle
rata, te da su nemaki poreski obveznici za njih platili oko 16 milijardi nemakih maraka.
Podnosioca predstavke domai sudovi su za ovu izjavu novano kaznili. Pred Komisijom,
drava je kao opravdanje za ovu kaznu iznela interese zatite nacionalne bezbednosti i
teritorijalnog integriteta, ugled i prava drugih i spreavanje nereda i kriminala.
Primenjujui princip srazmernosti (neophodnosti u demokratskom drutvu)
Komisija predstavku odbacila pri emu je iznela stav:
Javni interesi da se spree kriminal i nered u nemakom stanovnitvu zbog
uvredljivog ponaanja prema Jevrejima i slinih prekraja i zahteva da se zatite njihov
ugled i prava odnose prevagu u demokratskom drutvu nad slobodom podnosioca
predstavke da distribuira publikacije kojima se negira postojanje metode ubijanja Jevreja
putanjem gasa pod nacistikim reimom.
Do slinog zakljuka Komisija za ljudska prava dola je i u predmetu Honskin &
Austria (1995) u kome je podnosilac predstavke, takoe negirao postojanje holokausta i
podstrekivao rasnu mrnju.
Evropski sud je takoe, ukazao (to je Savet Evrope konstatovao i kroz ranije
pomenutu Preporuku), da svi, a naroito novinari i mediji imaju posebne dunosti i
odgovornosti u situaciji ratova i sukoba. U sluaju Sener & Turske Evropski sud je
naglasio da dunosti i odgovornosti profesionalaca zaposlenih u medijima dobijaju
poseban znaaj u situacijama sukoba i napetosti.
8.4.3. Konstatacije Komiteta za ljudska prava UN Sluaj Robert
Forison & Francuske
Komitet za ljudska prava UN, je takoe u vie sluajeva, na osnovu zabrane
diskriminacije sadrane u Paktu o graanskim i politikim pravima (1966) je konstatovao
93
da je irenjem rasne diskriminacije i govora mrnje dolo do krenja i zloupotrebe lana

19 slobode miljenja i izraavanja.
Jedan od kljunih sluaja koji bi se odnosio na zabranu diskriminacije i govor
mrnje a koji je raspravljao Komitet za ljudska prava UN je sluaj Robert Forison &
Francuske. Podnosilac predstavke, bivi profesor knjievnosti, osuen je za osporavanje
istorijske istine o zloinima protiv ovenosti koji su poinili nacisti. Forison je, svestan
istorijskog znaenja holokausta, istraivao dokaze o metodima ubijanja, naroito trovanja
gasom u nacistikoj Nemakoj, i zastupao je sumnju da su postojale gasne komore sa
ciljem istrebljenja u Auvicu i drugim nacistikim logorima. Njegova uverenja
opovrgnuta su u brojnim akadmeskim asopisima i ismevana u dnevnoj tampi, naroito
u Francuskoj.
Francuska skuptina je 13. 07.1990. godine, usvojila tzv. Zakon Gejso, kojim je
dolo do izmena i dopuna Zakona o javnom informisanju, dodavanjem lana 24 bis. Tim
lanom uvedeno je krivino delo osporavanja postojanja kategorije zloina protiv
ovenosti definisane Londoskim sporazumom od 8. avgusta 1945. godine, na osnovu
kojeg je Nirberki sud 1945/1946. godine, izricao presude nacistikim voama.
Po usvajanju Zakona Gejso, Forisona je intervjuisao francuski mesenik ok
meseca, a lanak je objavljen u septembru 1990. godine. Forison je u intervjuu ponovio
svoje lino uverenje da u nacistikim koncentracionim logorima nisu postojale gasne
komore za ubijanje Jevreja. Udruenja bivih pripadnika francuskog Pokreta otpora,
podnelo je tubu protiv Forsina i Patrisa Boazoa, urednika ovog asopisa, koji su kasnije i
proglaeni krivim za krivino delo negiranja zloina protiv ovenosti i osudio ih na
novane kazne i plaanje sudskih trokova od preko 300.000 francuskih franaka.
Apelacioni sud je zatim potvrdilo ovu presudu, Forison je zatim podneo predstavku
Komitetu za ljudska prava UN, tvrdei da mu je sudskom presudom ogranieno njegovo
pravo na slobodu izraavanja i akademsku slobodu uopte, smatrajui da je zakon
usmeren lino protiv njega.
Za Francuski sud bile su relevantne dve izjave u intervjuu: imam odline razloge
da ne verujem u politiku istrebljenja Jevreja ili u magine gasne komore eleo bih da
100% francuskih graana shvata da mit o gasnim komorama predstavlja neasnu
izmiljotinu. Presuda francuskog suda nije zadirala u njegovo pravo da ima i izraava
neko miljenje uopte, ve ga je sud osudio zbog povrede prava i ugleda drugih lica.
Forison je, meutim, smatrao da Sud nije imao dokaze da njegovi tekstovi i teze
predstavljaju suptilni oblik savremenog antisemitizma, kako je francuski Sud utvrdio.
Komitet za ljudska prava je u svojoj konstataciji povodom ovog sluaja, utvrdio je
da je ogranienje slobode izraavanja u ovom sluaju bilo neophodno, te da je francuski
Sud bio u pravu. Komitet je primio k znanju argument drave ugovornice da je uvoenje
Zakona Gejsko imalo za cilj da doprinese borbi protiv rasizma i antisemitizma, kao i
izjavu tadanjeg francuskog Ministra pravde koji je okarakterisao poricanje postojanja
Holokausta kao osnovno sredstvo antisemitizma. U odsustvu materijala koji bi sadrao
ijedan argument kojim bi se dovela u sumnju osnovanost stava drave ugovornice o
94
neophodnosti ovog ogranienje, Komitet je konstatovao da je ogranienje slobode

izraavanja g. Forisnona bilo neuphodno i u skladu sa lanom 19. st. 3. Pakta o
graanskim i politikim pravima, ime je i potvrdio presudu francuskog Suda.
8.5. UPOREDNO ZAKONODAVSTVO U EVROPI
U razvijenim evropskim dravama mere koje su usvojene u Svetu Evrope
sprovode se na nacionalnom nivou.
1) NEMAKA. Nemaki krivini zakon sadri veoma precizne odredbe protiv
govora mrnje pa je tako kanjivo svaka distribucija propagandonog materijala
"neustavnih" organizacija kao to su neonacistike stranke, upotreba simbola takvih
organizacija, pozivanje na mrnju i nasilje protiv odredjenih grupa, te odobravanje,
negiranje ili umanjivanje genocida, skrnavljene uspomena na mrtve. Vano je naglasiti
da u Nemakoj postoji i stalna telefonska linija na koju graani mogu prijaviti napade
neonacistikih grupa, te stalni nadzor nad Internet stranicama sa rasistikim sadrajem.
(European Commission against Racism and Intolerance, Second Report on Germany,
Strasbourg, 3 July 2001).
2) VELIKA BRITANIJA. U Velikoj Britaniji postoji niz zakona kojima se
regulie i govor mrnje i rasizam. Public Order Act (Zakon o javnom redu) zabranjuje
verbalno i svako drugo nasilje, tampanje i distribuciju materijala koje podstie na
rasnu mrnju. Ovo se odnosi i na muziku i na film. Race Relations Act (Zakon o rasnim
odnosima) zabranjuje i "svesno ili nesvesno davanje rasistikih izjava kojima se
opravdava diskriminacija", dok Football Offences Act (Zakon o nogometnim
prekrajima) zabranjuje rasistiko navijanje (European Commission against Racism and
Intolerance: Legal Measures to Combat Racism and Intolerance in the Member States of
the Council of Europe, Strasbourg, 2002).
3) ITALIJA. U Italiji je Ustavom zabranjena faistika stranka, a u nekoliko
zakona koji se odnose na ovu blast zabranjeno je irenje ideja koje se zasnivaju na rasnoj
mrnji i superiornosti, i pozivanju na rasnu pripadnost. Etniko i drugo nasilje ili
provokaciju, grupe ili organizacije sa takvim ciljevima, upotreba njihovih simbola na
sportskim manifestacijama, kao i opravdavanje faizma i genocida. (European
Commission against Racism and Intolerance: Legal Measures to Combat Racism and
Intolerance in the Member States of the Council of Europe, Strasbourg, 2002). S obzirom
da i pored ovih zabrana neke stranke koriste rasistike poruke u javnoj komunikaciji
ECRI je preporuio da se uvedu i neke ad hoc mere kojima bi se spreila upotreba govoea
mrnje. (ECRI: Second Report on Italy, Strasbourg, 23 April 2002).
4) FRANCUSKA. U Francuskoj su kanjivi diskriminacija, mrnja i nasilje na
osnovu porekla, pravdanje zloina protiv ovenosti izvrenih u Drugom svetskom ratu
od strane sila Osovine, noenje uniformi i amblema koji podseaju na linosti
odgovorne za zloine protiv ovenosti. Francuska koja propisuje najstroije mere protiv
govora mrnje predvia ak i zabranu nejavnih podsticanja na diskriminaciju, mrnju ili
rasno nasilje. (European Commission against Racism and Intolerance: Legal Measures
95
to Combat Racism and Intolerance in the Member States of the Council of Europe,
Strasbourg, 2002). Takoe, francuski Zakon o javnom informisanju (poznatijim kao
Zakon Gejso iz 1990. godine, dolo do izmena i dopuna Zakona o javnom
informisanju, dodavanjem lana 24 bis. Tim lanom uvedeno je krivino delo
osporavanja postojanja kategorije zloina protiv ovenosti definisane Londoskim
sporazumom od 8. avgusta 1945. godine.
5) HRVATSKA. Najznaajniji pomak u vezi sa zabranom diskriminacije uijen je
2006. godine, kada je izmenama hrvatrskog Krivinog zakona uveden zloin iz mrnje
kao krivino delo. Zloin mrnje je kvalifikovani oblik krivinog dela poinjeno iz
mrnje zbog pripadnosti odreenoj rasi, zbog boje koe, pola, seksualne orijentacije,
jezika, vere, politikog ili drugog uverenja, naciopnalnog ili socijalnog porekla,
imovinskog statusa, roenja, obrazovanja, drutvenog poloaja, ivotog doba,
zdravstvenog statusa ili drugih osobina.
8.6. PRESUDE SUDOVA U POJEDINIM EVROPSKIM ZEMLJAMA
Evo i nekoliko karakteristinih presuda, koji su u ovoj oblasti doneli relevantni
sudovi u Francuskoj, Nemakoj i Grkoj.
8.6.1. Presuda francuskog Suda protiv
an-Mari Le Pena
Francuski sud je slinu odluku doneo i u sluaju francuskog ultradesniara anMari le Pena koji je osuen u februaru 2007. godine na uslovnu kaznu od tri meseca
zatvora zbog izjave da nacistika okupacija Francuske "nije bila naroito nehumana".
Le Pen proglaen je krivim za poricanje zloina protiv humanosti i sauesnitvo u
osporavanju ratnih zloina na osnovu komentara koje je izrekao u intervjuu za jedan
ultradesniarski magazin 2005. godine. Lider Nacionalnog fronta kanjen je i novano sa
10.000 evra.
Le Pen je izjavio magazinu Rivalor da "nemaka okupacija u Francuskoj nije
bila naroito nehumana, iako se dogodilo mnogo ekscesa, to je neizbeno u zemlji
povrine 550.000 kvadratnih kilometara". On je dodao da ne bi bilo potrebe za
osnivanjem koncentracionih logora za politike deportacije da su Nemci, u skladu sa
optim uverenjem, izvrili masovna pogubljenja irom zemlje.
Sud je utvrdio da je Le Pen "pokuao da dovede u sumnju ono to su nacisti
poinili na teritoriji Francuske, kao to su deportacija Jevreja i progon pripadnika otpora,
to su bili zloini protiv humanosti". Ultradesniarski lider Le Pen izjavio je 2005. godine
da se "apsolutno ne kaje" zbog ovih izjava i da je postao rtva "progona" nakon to su ga
jednoglasno osudili francuski politiari i organizacije za zatitu ljudskih prava.
96
8.6.2. Presuda grkog Suda protiv

Kostasa Plevirisa
Grki istoriar i ekstremni desniar Kostas Plevris osuen je u decembru 2007.
godine na 14 meseci zatvora zbog izazivanja rasne mrnje i tvrdnji u svojoj novoj knjizi
da se holokaust nije dogodio.
Plevris je uloio albu na presudu i nije odveden u pritvor.
Dva lana trolanog sudskog vea proglasila su Plevrisa krivim zbog pozivanja na nasilje
i izazivanja rasne mrnje. Sud je oslobodio optubi izdavaa, kao i urednika i novinara
desniarskog asopisa u kojem su objavljeni delovi Plevrisove knjige. Jevrejska
zajednica u Grkoj smatra da je nova Plevrisova knjiga Jevreji: Cela istina uticala na
porast broja napada na jevrejske spomenike u zemlji. Plevris se na sudu alio da mu je
uskraena sloboda govora.U Drugom svetskom ratu, kako se procenjuje, nacisti su ubili
oko 60.000 grkih Jevreja.
8.7. ZLOIN MRNJE I IDEOLOKI, POLITIKI I KRITIKI STAV
8.7.1. Zloin mrnje
Iz navedenih meunarodnih dokumenata ali i uporednog prava, pojma govora
mrnje, moe se izveti zakljuak ta je to ZLOIN IZ MRNJE odnosno ta je sutina
ovog KRIVINOG DELA. ZLOIN IZ MRNJE se najee odreuje kao svako
krivino delo izvreno iz mrnje prema nekom licu ili grupi lica zbog njegove rase, boje
koe, pola, polne orijentacije, jezika, vere, politikog ili drugog uverenja, nacionalnog
ili socijalnog porekla, imovine, roenja, obrazovanja, drutvenog poloaja, godina,
zdravstvenog statusa ili drugih osobina.
Prema tome, glavna karakteristika zloina iz mrnje je MOTIV da se neko
krivino delo IZVRI IZ MRNJE zbog odreenih svojstava rtve. U mnogim zemljama,
primeeno je da se retko kanjavaju razliiti oblici nasilnikog ponaanja MOTIVISANA
SVOJSTVOM odnosno PRIPADNOU ODREENOJ GRUPI nekog lica. Zato se
zloin iz mrnje smatra KVALIFIKOVANIM ELEMENTOM svih ZLOINA.Ono se
prvenstveno manifestuje kroz nanoenje fizikih i psihikih bolova i patnji odreenog lica
usled pripadnosti odreenoj ranjivoj grupi, izazivanje i nasilje prema odreenom licu ili
grupi (tue, ranjavanja, pretnje, ubistva prema pojedincima lanovima ugroene i ranjive
grupe usled njihovog linog svojstva); izazivanje nacionalne, rasne i verske mrnje i
netrpeljivosti; dovodi do genocida i ratnih zloina i sl) a koji su MOTIVISANA mrnjom
prema linom svojstvu pripadnika odreene grupe. U tom smislu, meunarodni
dokumenti koji se odnose na govor mrnje, u sebi sublimiraju i ZLOIN IZ MRNJE.
ZLOIN IZ MRNJE je zloin ija je motivacija vezana za svojstvo odreenog lica
odnosno grupe, do koje moe da doe i kao posledica GOVORA MRNJE. U tom
smislu, govor mrnje i zloin iz mrnje najee su neraskidivo povezani i izmeu njih
postoji uzrono-posledina veza.
97
8.7.2. Ideoloki, politiki i kritiki stav

Govor mrnje esto se mea sa ideolokim i politikim stavom ili miljenjem.
Zato se esto ideoloki ili politiki stav proglaava govorom mrnje i kada on to zaista
nije. Ideoloki i politiki razliit stav u demokratskom drutvu je jedan od osnovnih
postulata demokratije pod uslovom da taj stav ne podrazumeva diskriminaciju i
pozivanje na nasilje zbog odredjenig svojstava linosti ili pripadnosti grupi. Pojedini
ideoloki stavovi, naroito oni koje moemo nazvati konzervatrivnim ESTO NISU
govor mrnje. Rasprave u kojima su zastupljeni ideoloki stavovi u vezi sa ukidanjem
prava na abortus ili pravima lica pripadnika odreene nacionalne ili etnike manjine ili
pripadnika odreenog pola ili odreene seksualne orjentacije su sasvim legitimna u
demokratskom drutvu ali SAMO POD USLOVOM da se njime NE PODSTIE
mrnja, netolerancija, agresivni nacionalizam ili etnocentrizam, ne glorifikuju zloini
ili superiornost rase ili nacije, ili negiraju ratni zloini, genocid ili uspomena na lica
koja su izgubila ivote u takvim dogaajima.
Razlog za to je to ideologija zasnovana pozivanju na mrnju, nasilje ili
diskriminaciju kao i pretnje; ideologije o superiornosti, odnosno inferiornosti na osnovu
rase, jezika, boje koe, religije, nacionalnosti ili etnikog porekla; ideologije zasnovane
na javnom negiranju, omalovaavanju, opravdavanju genocida, zloina protiv ovenosti
i ratnih zloina ili iji je cilj javno distribuiranje svih vrsta rasistikog materijala i
stvaranje rasistikih grupa NE PREDSTAVLJAJU POSTULATDEMOKRATSKOG
DRUTVA te se u tom smislu svaka drava mora ustanoviti delotvoran pravni okvir
kako bi takve ideologije BILE ZABRANJENE.
Slino se moe zakljuiti i za POLITIKI STAV. Ma koliko politike kampanje,
stavovi ili miljenja mogu biti prljavi i zasnovani na uvredljivim reima, one najenje, u
demokratskom drutvu spadaju u krug legitimnih rasprava osim u sluaju kada se njima
NE UGROAVAJU OSNOVNI POSTULATI DEMOKRATSKOG DRUTVA, kao
na primer zabrana diskriminacije, rasizma ili ksenogibije; glorifikovanja genocida ili
zloina; superiorornosti ili inferiornosti usled pripadnosti odreenoj rasi, religiji,
nacionalnosti ili etnikoj pripadnosti i dr.
Kada je re o KRITIKOM STAVU PREMA VLASTI KAO I POLITIKIM
PARTIJAMA I JAVNIM LINOSTIMA, i on je dozvoljen ukoliko u njemu nema
prepoznatljivog motiva za govor mrnje.
Osnovi problemi kod prepoznavanja govora mrnje u Srbiji kao opasnog
fenomena u podstrkeivanju i irenju diskriminacije i nasilja je opasnost od zadiranja u
slobodu izravanja kao osnovnog ljudskog prava. Zato je, da ponovimo pre svakog
uputanja u ovu problematiku potrebnu naglasiti da pod govor mrnje ne treba svrstavati:
98
1) ideoloki i politiki razliit stav (pod uslovom da taj stav ne podrazumeva

diskriminaciju i pozivanje na nasilje zbog odredjenig svojstava linosti ili pripadnosti
grupi)
2) klevetu i uvredu, koja nema kao motiv diskriminaciju ili poziv na nasilje protiv
neke od zatienih grupa
3) kritiki stav prema vlasti, politikim partijama, javnim linostima i sl. koji
takodje nema prepoznatljiv motiv kojim karakterie za govor mrnje (namera da se
podstie na nasilje i diskriminacija)
U svakom sluaju i pored velikog obilja pravnih propisa kojima sa direktno ili
indikrektno definiu elementi govora mrnje u Srbiji, u ovoj oblasti je neophodno
uskladjivanje zakona sa meunarodnim dokumentima u ovoj oblasti. Ovde je posebno
znaajno pitanje na koji nain i kako regulisti negiranje genocida i zloina, falsifikovanje
injenica radi pravdanja, pa ak i glorifikovanja zloina kao govora mrnje jer ta odredba,
za razliku od veine evropskih zemalja ne postoji u naem zakonodavstvu.
Osim toga, veliki broj javnih iskaza u Srbiji koji su postali svakodnevni i
uobiajeni, predstavljaju po svim parametrima iskaze koji u sebi sadre govor mrnje.
Ovde posebnu tekou predstavlja injenica da bi kvalifikovanje prepoznatljivog i
uobiajenog diskursa kao govora mrnje predstavljalo novi bumerang protiv NVO koje se
bave ljudskim pravima i koje su ionako predstavljene u javnosti kao ekstremistike
organizacije, te bi zalaganje kvalifikovanje opteprihvaenog govora kao govora mrnje
izazvalo novo optuivanje NVO da su protiv slobode izraavanja i prava na razliit stav.
U ovakvim situacijama je potrebno da se tumaenjem socijalnog i politikog konteksta
objaanjava ta je odredjeni govor prouzrokovao i ta moe da prouzrokuje i da se u
najveoj moguoj meri izbegavaju kvalifikacije.
Osnovni problem koji kritiari istiu protiv govora mrnje je da govor mrnje u
osnovi ograniava slobodu izraavanja te da je u tom smislu veoma opasno koristiti ga,
jer ni najtei govor mrnje ne moe da naini takvu tretu kakvu moe da proizvede
cenzura i ograniavanje slobode izraavanja. U tom smislu postoje dva pristupa
reavanju govora mrnje:
1) represivno, to znai uvodjnje zakonskih odredbi koje zabrannuju govor
mrnje i kanjavanje izvrilaca (bilo administrativnim zabranama, bilo krivinim, bilo
prekrajnim sankcijama, odnosno naknadama tete u gradjanskoj parnici)
2) promena vrednosnog sistema uz pomo jedne ire prosvetiteljske aktivnosti
pre scga politike elite kako bi se suzbile svi oblici predrasuda i stereotipa koje dovode
do govora mrnje tako to bi te pojave postale drutveno neprihvatljive i marginalne,
odnosno ekcesi a ne svakodnevni oblik komuniciranja.
Naravno da se u drutvu i dravi koja se nije jasno odredila u odnosu na svoju
prolost i u kojoj se rtve proglaavaju za delate i obrnuto, gde je dolo do kidnapovanja
ljudskih prava i mehanizama borbe za demokratiju i slobodu u cilju promovisanja
upravo onih pojava koje su uzrok jedne vrednosne kontaminacije, ratnih zloina i
kriminalizacije drutva, nemogue oekivati da e ista politika elita bilo ta uiniti na
99
prosvetiteljstvu u smislu marginalizacije predrasuda i streotitpa koje dovode do govora

mrnje kad ih ona sama i stvara i glorifikuje (najsveiji sluaj Filaret). Ipak, reenje
postoji a ono se sastoji u permanentnom pritisku na dravne organe da se prihvate
vrednosti koje su definisane u brojnim medjunarodnim dokumentima koje je i ova drava
ratifikovala i da se pitanje suzbijanje govora mrnje i diskriminacije izmesti sa terena koji
se ovde jo uvek naziva pravo na stav. Naime, represivnim merama koje je drava duna
da usvoji izbei e se, toliko omiljena tema u srpskim TV i radijskim priaonicama npr.
zato faisti ne mogu da propagiraju svoju ideologiju, a na primer politiki korektni
mogu (omiljena dilema u kultnom Utisku nedelje). Primeri Nemake, Velike Britanije i
Francuske jasno pokazuju kako visoko razvijene demokratske zemlje nemaju strah da
drutveno neprihvatljive ideologije koje su dovele do velikih tetnih posledica zabrane
bez straha da e biti proglaeni za antidemokrate.
Ukratko, i po Paktu o graanskim i politikim pravima i po Evropskoj konvenciji
za zatitu ljudskih prava i osnovnih sloboda izraavanja trpi ogranienja kao i kazne
ukoliko su ona propisana zakonom i nune u demokratskom drutvu, u interesu
nacionalne bezbednosti, teritorijalne celovitosti ili javne sigurnosti, za spreavanje
nereda ili kriminala, za zatitu zdravlja ili morala, za zatitu ugleda ili prava drugih.
U optim komentarima Odbora UN za ljudska prava koji se odnose na
Meunarodni pakt o graanskim i politikim pravima, dodatno se pojanjava da "
pravo na slobodu izraavanja nosi sa sobom posebne dunosti i odgovornosti, te su
zbog toga dozvoljene odreene restrikcije tog prava koje se odnose na interese drugih
lica ili drutva u celini (General comment 10., 29/06/83.). U komentaru koji govori o
slobodi izraavanja i religije, naglaava se da "u skladu sa lanom 20., nijedna
manifestacija religije ili vere ne moe postati propaganda za rat ili zagovaranje
nacionalne, rasne ili verske mrnje koja predstavlja podsticanje na diskriminaciju,
neprijateljstvo i nasilje" pa su "drave lanice obavezne doneti zakone kojima se
zabranjuju takva dela" (General comment 22., 30/07/93.).
Iako je jasno da govor mrnje mora da bude regulisan zakonom jer promovie
diskriminaciju, ugroava dostojanstvo pre svega ugroenih grupa, ugroava ljudska
prava, otvoreno ili prikriveno podstie nasilje, ugroava bezbednost i demokratiju, stalna
dilema kako represivnim merama suzbijati govor mrnje a ne ugroavati fundamentalno
ljudsko pravo na slobodu izraavanja i dalje ostaje. Ona se najbolje moe razreiti
definisanjem drutveno neprihavtljivih javnih iskaza kao to je zabrana velianja
zloina, negiranja genocida, taksativnim nabrajanjem grupa koje su rtve propagande
i predsrasuda i sl. kako bi se u najveoj moguoj meri izbeglo paualno i arbitrarno
presudjivanje, i ideoloko nametanje sopstvenih stavova.
Uzvikavinje i noenje parola na utakmicama i javnim predstavama No ica
Srebrenica, grafiti sa slikom Ratka Mladia u uniformi, posteri, znake, podrke ratnim
zloinima, natpisi na zidovima Smrt iptarima, Smrt pederima i sl. samo su
neminovna posledica nepostupanja vlasti po ratifikovanim medjunarodnim dokumentima,
nesprovodjenja sopstvenih zakona i Ustava, neuvaavanjem preporuka i rezolucija
merodavnih medjunarodnih organa i tela, a pre svega nepostojanja politike volje da se
100
uspostavi vrednosni sistem koji e znaiti istinsku toleranciju i koji e biti protiv
diskriminacije i govora mrnje.
Uzgred, ono to je u Srbiji uobiajeno: izraavanje rasistikih i
diskriminatorskih stavova putem grafita, zidnih napisa, na fudbalskim utakmicama, u
patriotskom zanosu prilikom slavljenja sportskih uspeha srpkih sportista, na
priredbama, konvcenrtima, preko tv-a u evropskim zemljama je kanjivo i zakonom ili
nekim drugim aktima zabranjeno. Iskustvo pokazuje da je od napisa, na zidu preko
verbalne agresije do otvorenog nasilja kratak put. Tako je neposredno pre pokuaja
ubistva novinara Dejana Anastasijevia i njegove porodice on bio gost u radio emisiji
povodom koje je bilo dosta agresivnih i preteih reakcija.
Poseban problem je nametanje govora mrnje kao patriotizma od strane politikih
elita kao poeljnog i jedino prihvatljivog ponaanja i doivljaj govora mrnje od strane
obinog sveta kao vrhunskog ina patriotizma jer se putem njega brani sopstvena nacija
od drugih koji su po pravilu zli i loe nam misle. Ovo pretvaranje govora mrnje u
patriotizam najizraeniji je povodom reavanja statusa Kosova kada se svi srpski porazi
prikazuju kao zavera neprijatlje Srba i srpstva i veoma agresivno onemoguava svaki
razgovor na temu uzroka i posledica, a svi koji na bilo koji drugi nain osim nametnutoig
patriotskog promiljaju o situaciji se proglaavaju za izdajnike i postaju otvorena meta
nasilja. To se naroito odnosi na predstavnike NVO, manjinske stranke, Liberalno
demokratsku partiju, Ligu socijaldemokrata Vojvodine i pojedine nezavisne intelektualce.
Tako je u posledenje vreme vidljivo da u strahu od harange koja se sprovodi kroz
orkestrirane medije i razne centre uticaja, diskusija o reenju statusa Kosova maltene
zamrla, jer postoji veliki strah od spontanih reakcija propagandom prethodno
kontaminiranog javnog mnjenja.
Takoe, jo jedan problem koji je povezan sa irenjem govora mrnje je i
interent. Postoji nekoliko otvoreno pronacistikih sajtova koji bez ikakvih posledica
direktno pozivaju na ubistva i nasilje i koja se u Srbiji ne doivaljavaju dovoljno ozbiljno.
SMS poruke preko mobiulnih telefona su postale takoe ozbiljno sredstvo za irenje
gopvora mrnje i pretnje nasiljem.
I pored postojanja zakona u medijskoj sferi koji zabranjuju govor mrnje i
pdsticanje na nasilje i diskriminaciju, svakodnevno se i u tampanim i elektronskim
medijima koristi govor mrnje. Neke radio stanice stanice sa nacionalnom frekjfencijom
kao to je Fokus otvoreno pozivaju na nasilje, i u ime patriotizma na stub strama i liste
izdajnika srpstva i Srbije stavljaju uvek iste grupe ljudi i to upravo one koje se zalau za
evropske vrednosti i liberalno demokratske ideje.
Najveu odogovornost za medijsko suzbijanje govora mrnje trebalo bi da
predstavljaju akti samoregulacije kao to su profesionalni i etiki kodeksi. U tom
sluaju najznaajniju ulogu bi trebalo da odigra Nezavisno udruenja novinara Srbije kao
otrganizacija koja se dosledno zalagala protiv nacinalizma, rata, za profesionalizam i
protiv propagande i u Miloevievo vreme represije nad medijima i u vreme ratova. Oni
bi trebalo da budu promoteri pozitivnih mera protiv rasizma i netolerancije u medijima.
101
Jedna od publikacija Evropske komisije za borbu protiv rasizma i netolerancije govori

upravo o tim "dobrim praksama" evropskih medija u borbi protiv rasizma. Tamo su
opisane razliite metode kojima novine, radio stanice, televizije, profesionalni sindikati i
udruenja promoviu toleranciju, te kritiki pristupaju problemima rasizma i
netolerancije. Takve "dobre prakse" postoje u gotovo svim zemljama Saveta Evrope, a
ustanovljene su i dve evropske nagrade za promovisanje tolerancije u medijima (ECRI:
Examples of "Good Practices" to Fight against Racism and Intolerance in the European
Media, Strasbourg, April 2000). Cilj je da se predrasude, netolerancija, diskriminacija i
govor mrnje svedu na ekscese i izolaovane pojave.
Jedan od najvanijih zadataka prilikom utvrdjivanja metodologije prepoznavanja
govora mrnje je svakako razotkrivanje procesa dehumanizacije kojem su rtve govora
mrnje izloene. Dehumanizacija predstavlja proces koji treba da dovede do toga da
osoba koja je prethdno liena svog statusa ljudskosti ne izaziva nikakav oseaj moralne
odgovornosti za etetu koja joj se uini. Na takve deehumanizovane linosti se ne
primenjuju uobiajeni principi moralnog delovanja. Ako se grupa ljudi opaa u celini
samo u smislu kategorije kojoj pripadaju (razne mareginalizovane grupe), moralna
ogranienja protiv nasilja nad takvom grupom se lako prenebregavaju. Dehumanizacija
neprijatelja postoji u svakom ratu, ali i u svim nerazvijenim demokratskim drutvima jer
u njima postoji dehumanizacija odredjenih kategorija ljudi koji su stigmatizovani i
marginalizovani. To su rtvene grupe koje su koje se formiraju u javnom mnjenju na bazi
predrasuda i stereotipa.
8.8 PRAVNI OKVIRU VEZI SA ZABRANOM DISKRIMINACIJE
I GOVOROM MRNJE U REPUBLICI SRBIJI
8.8 1. Ustav Republike Srbije
Ustav Republike Srbije na deklarativnom nivou garantuje ravnopravnost graana i
zabranjuje diskriminaciju, pa tako u lanu 1. definie da je Republika Srbija je drava
srpskog naroda i svih graana koji u njoj ive, zasnovana na vladavini prava i socijalnoj
pravdi, naelima graanske demokratije, LJUDSKIM I MANJINSKIM PRAVIMA I
SLOBODAMA I PRIPADNOSTI EVROPSKIM PRINCIPIMA I VREDNOSTIMA.
lanom 5. proklamuje slobodu osnivanja politikih stranaka, i zabranjuje
delovanje politikih stranaka koje je usmereno na nasilno ruenje ustavnog poretka,
KRENJE ZAJEMENIH LJUDSKIH ILI MANJINSKIH PRAVA ILI IZAZIVANJE
RASNE, NACIONALNE ILI VERSKE MRNJE.
lanom 14. Ustav proklamuje da Republika Srbija titi prava nacionalnih
manjina, a da drava jemi posebnu zatitu nacionalnim manjinama radi ostvarivanja
potpune ravnopravnosti i ouvanja njihovog identiteta.
U lanu 15. prokalumuje se ravnopravnost polova i propisuje da drava jemi
ravnopravnost ena i mukaraca i razvija politiku jednakih mogunosti.
lanom 18. predvidjeno je da se ljudska i manjinska prava koja su zajemena
Ustavom neposredno primenjuju: Ustavom se jeme, i kao takva, neposredno se
primenjuju ljudska i manjinska prava zajemena opteprihvaenim pravilima
meunarodnog prava, potvrenim meunarodnim ugovorima i zakonima. Zakonom se
102
moe propisati nain ostvarivanja ovih prava samo ako je to Ustavom izriito predvieno
ili ako je to neophodno za ostvarenje pojedinog prava zbog njegove prirode, pri emu
zakon ni u kom sluaju ne sme da utie na sutinu zajemenog prava. Odredbe o ljudskim
i manjinskim pravima tumae se u korist unapreenja vrednosti demokratskog drutva,
saglasno vaeim meunarodnim standardima ljudskih i manjinskih prava, kao i praksi
meunarodnih institucija koje nadziru njihovo sprovoenje.
Diskriminacija se zabranjuje po lanu 21. Ustava RS tako to se proklamuje da su
pred ustavom I zakonom svi jednaki, da svako ima pravo na jednaku zakonsku zatitu,
bez diskriminacije, kao i da je zabranjena je svaka diskriminacija, neposredna ili
posredna, po bilo kom osnovu, a naroito po osnovu rase, pola, nacionalne pripadnosti,
drutvenog porekla, roenja, veroispovesti, politikog ili drugog uverenja, imovnog
stanja, kulture, jezika, starosti i psihikog ili fizikog invaliditeta. Ustav propisuje i da se
diskriminacijom ne smatraju posebne mere koje Republika Srbija moe uvesti radi
postizanja pune ravnopravnosti lica ili grupe lica koja su sutinski u nejednakom poloaju
sa ostalim graanima.
Ustav jemi slobodu misli, savesti, uverenja i veroispovesti, pravo da se ostane pri
svom uverenju ili veroispovesti ili da se oni promene prema sopstvenom izboru u lanu
43, kao i da niko nije duan da se izjanjava o svojim verskim i drugim uverenjima.
Svako je slobodan da ispoljava svoju veru ili ubeenje veroispovedanja, obavljanjem
verskih obreda, pohaanjem verske slube ili nastave, pojedinano ili u zajednici s
drugima, kao i da privatno ili javno iznese svoja verska uverenja. Sloboda ispoljavanja
vere ili uverenja moe se ograniiti zakonom, samo ako je to neophodno u demokratskom
drutvu, radi zatite ivota i zdravlja ljudi, morala demokratskog drutva, sloboda i prava
graana zajemenih Ustavom, javne bezbednosti i javnog reda ili radi spreavanja
izazivanja ili podsticanja verske, nacionalne ili rasne mrnje.
Po lanu 44. crkve i verske zajednice su ravnopravne i odvojene od drave.
Ustavni sud moe zabraniti versku zajednicu samo ako njeno delovanje ugroava pravo
na ivot, pravo na psihiko i fiziko zdravlje, prava dece, pravo na lini i porodini
integritet, pravo na imovinu, javnu bezbednost i javni red ili ako izaziva i podstie
versku, nacionalnu ili rasnu netrpeljivost.
lanom 46. jemi se sloboda miljenja i izraavanja, kao i sloboda da se
govorom, pisanjem, slikom ili na drugi nain trae, primaju i ire obavetenja i ideje, s
tim to se sloboda izraavanja moe se zakonom ograniiti, ako je to neophodno radi
zatite prava i ugleda drugih, uvanja autoriteta i nepristrasnosti suda i zatite javnog
zdravlja, morala demokratskog drutva i nacionalne bezbednosti Republike Srbije.
Ustav podstie i uvaava razlike (lan 48) merama u obrazovanju, kulturi i
javnom obavetavanju, tako to Republika Srbija podstie razumevanje, uvaavanje i
potovanje razlika koje postoje zbog posebnosti etnikog, kulturnog, jezikog ili verskog
identiteta njenih graana.
Zabranjeno je i kanjivo svako izazivanje i podsticanje rasne, nacionalne, verske ili druge
neravnopravnosti, mrnje i netrpeljivosti (lan 49).
Po lanu 50. svako je slobodan da bez odobrenja, na nain predvien zakonom,
osniva novine i druga sredstva javnog obavetavanja, u Srbiji nema cenzure, a nadleni
sud moe spreiti irenje informacija i ideja putem sredstava javnog obavetavanja samo
ako je to u demokratskom drutvu neophodno radi spreavanja pozivanja na nasilno
ruenje Ustavom utvrenog poretka ili naruavanje teritorijalnog integriteta Republike
103
Srbije, spreavanja propagiranja rata ili podstrekavanja na neposredno nasilje ili radi
spreavanja zagovaranja rasne, nacionalne ili verske mrnje, kojim se podstie na
diskriminaciju, neprijateljstvo ili nasilje.
Ustav po lanu 55. jami slobodu udruivanja, bez prethodnog odobrenja,
zabranjuje tajna i paravojna udruenja I odredjuje da Ustavni sud moe zabraniti samo
ono udruenje ije je delovanje usmereno na nasilno ruenje ustavnog poretka, krenje
zajemenih ljudskih ili manjinskih prava ili izazivanje rasne, nacionalne ili verske
mrnje.
Po lanu 76. Ustav pripadnicima nacionalnih manjina jemi se ravnopravnost
pred zakonom i jednaka zakonska zatita i zabranjuje bilo kakva diskriminacija zbog
pripadnosti nacionalnoj manjini, osim pozitivne. U lanu 81. Ustav proklamuje obavezu
razvijanja duha tolerancije tako to Srbija u oblasti obrazovanja, kulture i informisanja
podstie duh tolerancije i meukulturnog dijaloga i preduzima efikasne mere za
unapreenje uzajamnog potovanja, razumevanja i saradnje meu svim ljudima koji ive
na njenoj teritoriji, bez obzira na njihov etniki, kulturni, jeziki ili verski identitet.
8.8.2 Govor mrnje i zabrana diskriminacije
u srpskom zakonodavstvu
8.8.2.1. Zakon o radiodifuziji
U lanu 21. Zakon o radiodifuziji propisuje da se Radiodifuzna agencija stara da
programi emitera ne sadre informacije kojima se podstie diskriminacija, mrnja ili
nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihove razliite politike opredeljenosti ili zbog
njihovog pripadanja ili nepripadanja nekoj rasi, veri, naciji, etnikoj grupi, polu ili
seksualnoj opredeljenosti.
Postupanje emitera suprotno ovoj zabrani je osnov za izricanje predvienih mera od
strane Agencije, nezavisno od drugih pravnih sredstava koja stoje na raspolaganju
oteenom.
Shodno lanu 17 Zakona, Agencija moe emiteru izrei opomenu i upozorenje, a
moe mu, u skladu sa odredbama ovog zakona, privremeno ili trajno oduzeti dozvolu za
emitovanje programa.
Agencija moe da pred nadlenim sudom ili drugim dravnim organom pokrene
postupak protiv emitera ili odgovornog lica emitera, ako njegovo injenje ili neinjenje
ima obeleja dela kanjivog prema zakonu.
Takoe, u skladu sa lanom 79 ovog zakona, nosioci javnog radiodifuznog servisa
su duni da pri proizvodnji i emitovanju informativnih programa potuju princip
nepristrasnosti i objektivnosti u tretiranju razliitih politikih interesa i razliitih
subjekata, da se zalau za slobodu i pluralizam izraavanja javnog miljenja, kao i da
spree bilo kakav oblik rasne, verske, nacionalne, etnike ili druge netrpeljivosti ili
mrnje, ili netrpeljivosti u pogledu seksualne opredeljenosti.
104
8.8.2.2. Zakon o oglaavanju

Naelo zabrane diskriminacije je definisano u lanu 7. Zakona o oglaavanju:
Oglaavanje ne moe, neposredno ili posredno, da podstie na diskriminaciju po bilo kom
osnovu, a naroito po osnovu rase, boje koe, pola, nacionalne pripadnosti, drutvenog
porekla, roenja, veroispovesti, politikog ili drugog ubeenja, imovinskog stanja,
kulture, jezika, starosti, psihikog ili fizikog invaliditeta.
Ne moe se odbiti objavljivanje, odnosno emitovanje oglasne poruke zbog rasne,
nacionalne ili etnike pripadnosti, pola ili drugog linog svojstva lica koje trai
objavljivanje, odnosno emitovanje oglasne poruke.
8.8.2.3. Zakon o javnom informisanju
U lanu 38. Zakon o javnom informisanju zabranjuje govor mrnje koje se
definie kao:
Zabranjeno je objavljivanje ideja, informacija i miljenja kojima se podstie
diskriminacija, mrnja ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili
nepripadanja nekoj rasi, veri, naciji, etnikoj grupi, polu ili zbog njihove seksualne
opredeljenosti, bez obzira na to da li je objavljivanjem uinjeno krivino delo.
Zakon predvia da se moe podii tuba zbog povrede govora mrnje (lan 39)
tako to lice na koje se kao pripadnika grupe lino odnosi informacija iz lana 38. ovog
zakona ima pravo da podnese tubu sudu protiv autora informacije i protiv odgovornog
urednika javnog glasila u kome je informacija objavljena, kojom moe da zahteva
zabranu njenog ponovnog objavljivanja i objavljivanja presude na troak tuenih. Ovu
tubu moe podneti i svako pravno lice iji je cilj zatita sloboda i prava oveka i
graanina, kao i organizacija iji je cilj zatita interesa grupa iz lana 38. ovog zakona.
Meutim, ukoliko se ingformacija odnosi na odredjeno lice prevno lice moe podneti
tubu samo uz pristanak tog lica na kog se informacija odnosi. U pogledu oslobaanja od
odgovornosti u lanu 40. se navode izuzeci, tako da se ne smatra povredom zabrane
gpovora mrnje novinarski i nauni tekst ako je objavljen: 1) bez namere da se podstie
diskriminacija, mrnja ili nasilje protiv lica i grupe lica koje su navedene u lanu 38; 2) s
namerom da se kritiki ukae na diskriminaciju, mrnju ili nasilje protiv lica ili grupe lica
iz lana 38. ili na pojave koje predstavljaju ili mogu da predstavljaju podsticanje na takvo
ponaanje.
8.8.2.4. Krivini zakonik
Sva u nastavku navedena krvina dela (povreda ravnopravnosti 128, povreda
prava upotrebe jezika i pisma 129-130, Povreda slobode ispovedanja vere i vrenja
verskih obreda 131, Povreda ugleda naroda, nacionalnih i etnikih grupa SCG 174,
Izazivanje nacionalne, rasne i verske mrnje i netrpeljivosti 317, Organizovanje i
podsticanje na izvrenje genocida i ratnih zloina 375 i Rasna i druga diskriminacija
387) sadre u sebi elemente diskriminacije, netolerancije, podstrekivanje na nasilje, govor
mrnje i zloin iz mrnje, s tim to nijedno od navedenih dela ne predstavalja krivino
delo zloin iz mrnje i govor mrnje, te samim tim, a s obzirom da se radi o krivinom
105
pravu ne postoji mogunost da se tumaenjem pojedinih odredbi pojedinih krivinih dela

neko osudi za zloin iz mrnje ili govor mrnje. Ovde treba naglasiti da i krivino delo
nasilniko ponaanje je u sudskoj praksi tumai tako da niko ne moe biti osuen za ovo
krivino delo ako prethodno nije oosuivan za neko od krivinih dela koje u sebi sadri
elemente nasilja. Na ovom mestu dajemo definicije samo tri krivina dela koja u sebi
imaju navedene elemente: povreda ravnopravnosti (l. 128); izazivanje nacionalne rasne i
verske mrnje i netrpeljivosti (317) i rasna i druga diskriminacija (lan 387).
1) Povreda ravnopravnosti
(1) Ko zbog nacionalne ili etnike pripadnosti, rasi ili veroispovesti ili zbog
odsustva te pripadnosti ili zbog razlika u pogledu politikog ili drugog ubeenja, pola,
jezika, obrazovanja, drutvenog poloaja, socijalnog porekla, imovnog stanja ili nekog
drugog linog svojstva, drugome uskrati ili ogranii prava oveka i graanina utvrena
Ustavom, zakonima ili drugim propisima ili optim aktima ili potvrenim meunarodnim
ugovorima ili mu na osnovu ove razlike daje povlastice ili pogodnosti, kaznie se
zatvorom do tri godine.
(2) Ako delo iz stava 1. ovog lana uini slubeno lice u vrenju slube, kaznie
se zatvorom od tri meseca do pet godina.
2. Izazivanje nacionalne, rasne i verske mrnje i netrpeljivosti
(1) Ko izaziva ili raspiruje nacionalnu, rasnu ili versku mrnju, ili netrpeljivost
meu narodima ili etnikim zajednicama koje ive u Srbiji, kaznie se zatvorom od est
meseci do pet godina.
(2) Ako je delo iz stava 1. ovog lana uinjeno prinudom, zlostavljanjem,
ugroavanjem sigurnosti, izlaganjem poruzi nacionalnih, etnikih ili verskih simbola,
oteenjem tuih stvari, skrnavljenjem spomenika, spomen-obeleja ili grobova, uinilac
e se kazniti zatvorom od jedne do osam godina.
(3) Ko delo iz st. 1. i 2. ovog lana vri zloupotrebom poloaja ili ovlaenja ili
ako je usled tih dela dolo do nereda, nasilja ili drugih tekih posledica za zajedniki
ivot naroda, nacionalnih manjina ili etnikih grupa koje ive u Srbiji, kaznie se za delo
iz stava 1. zatvorom od jedne do osam godina, a za delo iz stava 2. zatvorom od dve
do deset godina.
3) Rasna i druga diskriminacija
Jo jedno vano krivino delo iz ovog korpusa je krivino delo rasne i druge
diskriminacije (l. 384). Ovo krivino delo je izmenama i dopunama Krivinog zakonika
iz 2009. godine znaajno proireno, i njegovim biem je obuhvaen i govor mrnje.
Ko na osnovu razlike u rasi, boji koe, verskoj pripadnosti, nacionalnosti,
etnikom poreklu ili nekom drugom linom svojstvu kri osnovna ljudska prava i slobode
zajamena opteprihvaenim pravilima meunarodnog prava i ratifikovanim
meunarodnim ugovorima od strane Srbije, kaznie se zatvorom od est meseci do pet
106
godina. Istom kaznom bie kanjeno svako lice koje vri propagiranje organizacija ili
pojedinaca zbog njihovog zalaganja za ravnopravnost ljudi.
Jo jedan oblik ovog krivinog dela za koji je zapreena kazna zatvora od tri
meseca do tri godine odnosi se na irinje ideje o superiornosti jedne rase nad drugom ili
propagiranje rasne mrnje ili podsticanje na rasnu diskriminaciju.
Takoe, ko iri ili na drugi nain uini javno dostupnim tekstove, slike ili svako
drugo predstavljanje ideja ili teorija koje zagovaraju ili podstrekavaju mrnju,
diskriminaciju ili nasilje, protiv bilo kojeg lica ili grupe lica, zasnovanih na rasi, boji
koe, verskoj pripadnosti, nacionalnosti, etnikom poreklu ili nekom drugom linom
svojstvu, kaznie se zatvorom od tri meseca do tri godine.
Ova prethodna dva pojavna oblika utvrena izmenama i dopunama Krivinog
zakonika zapravo se direktno odnose na govor mrnje.
Ko javno preti da e, protiv lica ili grupe lice zbog pripadnosti odreenoj rasi, boji
koe, veri, nacionalnosti, etnikom poreklu ili zbog nekog drugog linog svojstva, izvriti
krivino delo za koje je zapreena kazna zatvora vea od etiri godine zatvora, kaznie se
zatvorom od tri meseca do tri godine. To je istovremeno i posledni pojavni oblik
krivinog dela rasne i druge diskriminacije utvren Krivinim zakonikom.
8.8.3. Novinari i mediji u situaciji ratova i sukoba
Sluaj Sener & Turske Evropski sud je naglasio da dunosti i odgovornosti
profesionalaca zaposlenih u medijima dobijaju poseban znaaj u situacijama sukoba i
napetosti.
Nekoliko izjava u srpskim medijima tokom
ratova 90-tih godina
B.P novosadski list Svet 6 septembar 1993.
Muslimani su genetski kvaran materijal preao u islam. I sada, naravno, iz
generacije u generaciju, jednostavno se taj gen kondenzuje. Postaje sve gori i gori,
izvraava se jednostavno, diktira nain razmiljanja i ponaanja. To je u genima ve
usaeno
Novinar reporter sa ratita:
Sa ustaama budtite na oprezu. ak i mrtvi vas mogu ubiti.
V.V. 17.04.2004. godine
Smatram da svi Hrvati treba da se sele, osim onih koji su se odazvali
mobilizaciji. Treba izuzeti Srbe-katolike (okce i Bunjevce) koji uivaju punu
ravnopravnost.
Reporter RTS-a
107
Oni (Maari), nikada nisu prestali da sanjaju o tome da ponovo budu deo
Austrougarske carevine. Oni ak ele da promene nazive ulica u ovom gradu i da starom
trgu vrate naziv koji su mu u drugom svetskom ratu dali Nemci Hitlerov trg.
V.V: Politika 14.05.1991. godine
Osvetiemo srpsku krv i ispostaviti raun novom ustakom poretku za sve
zloine i za milion sprskih rtava. Svekoliko srpstvo; srpstvo nema cene! Iz Srbije treba
da ode 100.000 Hrvata. Naprosto, bez toga, Srbija ne moe smestiti nesreen Srbe
proterane iz Hrvatske. To je obina razmena stanovnitva pod prinudom hrvatskog
dravnog terora.
Izvor Dosije o medijima: avgust-novembar 2009.
8.8.4. Presuda Inicijativa mladih & Glasa javnosti prema
Zakonu o javnom informisanju
Prvi optinski sud u Beogradu je doneo (za sada i jedinu) presudu za utvrivanje
govora mrnje prema odredbama zakona o javnom informisanju. Re je o presudi koja je
doneta po osnovu tubenog zahteva nevladine organizacije Inicijative mladih iz
Beograda, protiv Glasa javnosti i nekadanjeg glavnog i odgovornog urednika tog lista
Ivane orbi. Ova presuda je potvrena kasnije i od strane Okrunog suda.
Glas javnosti je 16. marta 2006. godine, tekst pod nazivom Bojkot. Re je o
jednom obliku oglasa koji je bio potpisan kao Prognani Srbi, u kome se poziva na
bojkot trgovinskog lanca IDEA u Srbiji. U obrazloenju poziva na bojkot koji je
objavljen u Glasu javnosti izmeu ostalog je navedeno da hrvatska izma nesmetano
gazi srpskom zemljom, kupuje firme i otvara prodavnice. Navodni oglaivai jo dodaju
i da je svaka kupovina u IDEA-i davanje novca onima koji su nas ubijali i proterali iz
svojih domova. Na kraju teksta se nalazi i pretnja da e se pratiti ko kupuje u toj radnji.
Inicijativa mladih je shodno odredbama Zakona o javnom informisanju koje se odnose na
govor mrnje tubom pokrenula postupak za utvrivanje govora mrnje povodom ovog
konkretnog teksta objavljenog u Glasu javnosti. Tubeni zahtev Prvi optinski sud je
usvojio u svojoj presudi od 16. marta 2006. godine. Na taj nain, Sud je utvrdio da
konkretni tekst jeste govor mrnje i naloio Glasu javnosti dalje protivpravno postupanje
objavljivanjem ovakvih tekstova.
108
109
110

Medijsko Prav0 2010 FPN 15 02 10 Fin

Uploaded by

Document Information

Original Title

Copyright

Available Formats

Share this document

Share or Embed Document

Sharing Options

Did you find this document useful?

Is this content inappropriate?

Copyright:

Available Formats

Medijsko Prav0 2010 FPN 15 02 10 Fin

Uploaded by

Copyright:

Available Formats

Dejan Milenkovi Medijsko pravo i politike

1. SLOBODA IZRAAVANJA U MEUNARODNIM DOKUMENTIMA

Dejan Milenkovi Medijsko pravo i politike

Dejan Milenkovi Medijsko pravo i politike

Finska, Portugal, Danska, vedska, Norveka, Grka, Irska, Francuska, Holandija,

Dejan Milenkovi Medijsko pravo i politike

je to meanje neophodno u demokratskom drutvu (princip proporcionalnosti).

Dejan Milenkovi Medijsko pravo i politike

rauna u srazmeri meanja u slobodu izraavanja, kao i da li je do toga dolo na osnovu

Dejan Milenkovi Medijsko pravo i politike

Dejan Milenkovi Medijsko pravo i politike

Dejan Milenkovi Medijsko pravo i politike

Da iz slobode izraavanja dolazi do postepenog izdvajanja novih ljudskih prava

Dejan Milenkovi Medijsko pravo i politike

Rezolucijom je preporuine dravama lanica Saveta Evrope da u svoje pravne

Dejan Milenkovi Medijsko pravo i politike

Akcenat u ovoj Prepopruci stavljen je na zahteve za adekvatnu zatitu prava

Dejan Milenkovi Medijsko pravo i politike

etvrta se odnosi na ovlaenja i nadlenosti regulatornih tela. Reglatorni organi

Dejan Milenkovi Medijsko pravo i politike

Pravni okvir javnog radiodifuznog servisa jasno treba da propie da e one

Dejan Milenkovi Medijsko pravo i politike

dokau sve to napiu, i to na nain na koji bi to uradio advokat, sa forenzikim nalazima,

1.4.2. Specifina zakonska regulacija elektoronskih medija

Dejan Milenkovi Medijsko pravo i politike

Dejan Milenkovi Medijsko pravo i politike

Dejan Milenkovi Medijsko pravo i politike

S druge strane, po pravilu, krenje etike norme istovremeno predstavlja i krenje

1.5.2. Standardi profesionalnog postupanja Meunarodne

Dejan Milenkovi Medijsko pravo i politike

Novinari dostojni tog imena smatrae svojom obavezom da se verno pridravaju

Dejan Milenkovi Medijsko pravo i politike

2. OSNOVI MEDIJSKOG PRAVA U SRBIJI I

Dejan Milenkovi Medijsko pravo i politike

Dejan Milenkovi Medijsko pravo i politike

medija. Nove slobode, donele su i novinarima nesigurnost koliko i mogunosti. U svetlu

Dejan Milenkovi Medijsko pravo i politike

se lino, pojedinano obaveu na potovanje etikog kodeksa i nastoje da potuju etika

Dejan Milenkovi Medijsko pravo i politike

Dejan Milenkovi Medijsko pravo i politike

obavetavanja samo ako je to u demokratskom drutvu neophodno radi spreavanja

Dejan Milenkovi Medijsko pravo i politike

mogu dovesti do neopravdanog ogranienja slobode izraavanja. Takoe, i izrazi koji se

2.4.1. Osnovni principi Zakona o javnom informisanju

Dejan Milenkovi Medijsko pravo i politike

1) Niko ne sme, ni na posredan nain, da ograniava slobodu javnog

Dejan Milenkovi Medijsko pravo i politike

Dejan Milenkovi Medijsko pravo i politike

Zakon zabranjuje objavljivanje ideja, informacija i miljenja kojima se podstie

Dejan Milenkovi Medijsko pravo i politike

U tom smislu, naroito treba ukazati na nedostatke i nedoreenosti zakona koji se

Dejan Milenkovi Medijsko pravo i politike

Dejan Milenkovi Medijsko pravo i politike

Dejan Milenkovi Medijsko pravo i politike

Dejan Milenkovi Medijsko pravo i politike

4.1. MEDIJSKE KAMPANJE I NAELO ISTINITOSTI

Dejan Milenkovi Medijsko pravo i politike

Evropskog suda, koji je u kranjoj instanci nadlean da odlui da li su mere o kojima je u

Dejan Milenkovi Medijsko pravo i politike

Dejan Milenkovi Medijsko pravo i politike

Dejan Milenkovi Medijsko pravo i politike

Dejan Milenkovi Medijsko pravo i politike

Dejan Milenkovi Medijsko pravo i politike