PRAKSA MEDITACIJE UVIDA (VIPASANA) Pripremna fara Ukoliko ste zaista odluéili da vetbate vudisticku ontemplaciju i razvijete Uvid, morate odbaciti sve svetovne isl tokom velbanja. Ci je ovde proéigcense pponasanje, baziénog preliminarnog koraka za. pravilan razvo) kontemplncije. Neophodno je pridr2avati se pravila Propisanih 2a laike (ili, pak, 2a kaludere). Naknadno pre ilo je da se ne gover prkosne, sa prezirom ili pod smehom 0 bilo Kom od Uavigeaih Koji su postigh stanje prosvejenosti, Ako ste to vec uéiili ispovedite se njemu Liéno il pak uz pomoé sve instruktora meditacje. Stari rmajstori budisticke tredlelje prediatu da se porvetite Budi ako ee tokom velbanja pojave zsetraiujuce visi Cll celokupnos vezbanja je oslobadanje od pohlepe, rrinje 1 iluzije- Ova} intesivan kurs vas mote dovest do takvog stan}a. Za posetnike je vaino da pre poéetka ‘veibanja raxmijaja o tay. +Cetirtzaittes, Predmet ovih azmiiljanja su Buda, sveopita ubav, odvratniaspekti tela i amrt. Prvo razmidljanje se sastoji w posvedivanja Buab | prihvatanju njegovih Devet kvaliteta na ovaj ne fin »Zaista, Buda je savrdeno prosvetijeno bice u pona- Sanju, pomavanju sveta i nepokolebljivi voda Yudi t 140 bogova.s Drugo razmisljanje se sastojl w dubokom ose- anju ljubavi prema svim asetnim bicima kao primaocima vale ljubavi, Trece razmihjanje se sastoji u shvatanja edvratne prirode Ljudskog tela, ei Je cill da vam po: ‘magne u smanjenju nezdrave privedenot tel, koje tliko Idi ima. Pozabavite se njegovim netistoéama kao sto su: no}, krv, slajm, pliuvagka, mokraéa, serum, creva, Jetra, bubrezi, 2noj. Zadubite se nad ovim netistatama kako bi apsurdina zaljubljenost prema telu nestala Cetvrta zattita 2a vat pathologki mir Je neprekidino razmiiljanje 0 stalno) prisutno} smrti. Budisticko uéenje naglatava da je Avot nelzvestan, all je set sigurna. Zi- vot ima smrt kao evoj cil), Postoji rodenje, bolest, pat- nila, starost i, Konaéno, smrt, Ovo au karalterstike pro ‘esa postojanja Da bi poceli sa vesbanjem, anuzmite sedetl stav sa prekrStenlmn nogama. Verovatno éete se osetti udobnije ‘ako vam noe nis prekritane, vet polodene na zemlju, bez da su polotene Jedna na deugu, Ako nadete da vam sedenje na podu smets, onda sedite na udobniji nacin ‘A sada Krenite sa svakom veibom Kontemplacije kao 30 sled. IRaziéna vesbe br. Pokuéajte da usredsredite svol um (ali nei svoje of) nna stomak. Treba da pratite pokrete dizanja { spustanja ‘ovog orga, Ako vam Je to w pofetku tefko, onda po stavite obe ruke na stomak kako bi osetll pokrete dizs tja 4 spustan)a, Poste kratkog vremena ovi pokreti fe ‘vam biti jasni. Nakon svega ovoga, treba da budete rmentalno svesni svakod disaja i indisaje preko abdome- za. Vada svesnost treba da bude prisutna sve dok to trae [Nipodto ne smete da zamidljate ablikstomaka: samo trebaa outtte teleeni dodir uzrokovan pokretima abdomen Zato, jos jeinom, nemojte zamisljati oblik stomaka. Za potelnika Je ove vrlo efikasan metod razvijanja koncen- trace, painje i uvida u kontemplaciju. Bududl da ste pogetnik ija Je moé kencentracije Jo8 wvek sinha, bice ‘vam jako tetko da drfite uin na svakom pokretu # ob om na ovo verovatno éete pomisliti: Ja zaista ne 2 ako da usredsredim um na svaki od ovih pokreta "Tad se Jednostavno pristetite da Je ovo proces ver- bbanja. Pokreti dizanja{ spustanja su uvek prsutat | 2ato nema potrebe da ih tratite. U stvari, poéetniku ie lako a usredsredi svo} um na ova dva jednostayna pokreta NNastavite ovu velbu sa punom painjom na ove pokrete Nikad nemojte vetbajuéi ponavijati reti dizanje, sput- tanje, | nemojte mislii o dizan}u i spuitanju kao 0 re- ima. Samo budite svesni aktuelnog process dizanja t spustanja abdomen. Izbegavajte duboko iit br2o disanje dda bi pokrete uéinili zanimijivijim, jer to uzrokuje 2a- ‘mor. Samo budite potpuno sveani pokreta stomaka i nor- raino ditite Basigna vesba br. 2 Dok ste zaokupljeni vetbom pragenja abdominalnih pokreta, druge misli 6 vam svakako preplaviti um, kao Trazne namere, ideje, imaginacije i de. One te ne ame) iti zanemarit,nittpotiskivati, veé ih morate biti svesni ‘prostim ustanoy1Javanjem i. registrovanjem bez Kritekog ‘Ako vam je, na primer, pala na um neka zamisao, ne trebate je nltl potiskivat, niti joj se prepustitl, vee Je Jednostavno ustanovite prostim aktom registrovanja 15, da posteit zamisljanje. Ako nameravate da nesto ura- 42 dite, ustanovite to kao nameravanje, Kad vam um skrene 4 objekta kontemplacije, ustanovite to kao skretanje, ‘Ako vam se pojavi mentalna viija susretanja sa nekom ‘osobom, postoji susretanje. Ako pak zamilljate dase svadate sa dotiénom esobom, budite | toga svesnh, Ako vidite svettosnu bo}u, posto}t widenje, Ako delite da pliu- dele, postoji lj su pljurenjem, Sentalna svesnst mora iojati_prema svako mislt sve dok ne ode. Nakon fo Je neslala, nastavile = Baznom velbom br. 1, th #8 Ustanovljavanjem dizanja 4 spubtanja abdomen. Baziéna vetba br. 3, 'S obzitom da vetba kontemplactje traje dugo, vero= vatno Gete osetiti bolove 1 neugode zbog toga. Kad se to Aogodi, Jednastavno budite svesni dela tela gde se dotiéni bol pojavio, 1 nastavite kontemplaciju. Uradite ovo pri revinom brzinom, niti suvige sporo, nith suvige brz0. Ovi reugorni bolovi ce postepeno Restati. Medutim, ako ova ‘evan pastanu nepodnodljiva, promenite polotaj. No, ne aboravite da prvo budele mentalng svesni namere pre nego sto krticte da promenite polota). Svaki pokret fora biti vraden sa svesnatéu. Ukoliko nameravate dr ‘podnete roku Tang, badite svesni toa, Tokom ata Gizanja ruke ili noe, postoli tzanje. Ispruzajuet ruku 1k nogu, ustanovite to kao isprufanje, Kada savijate ud, Postoji savtjanje. Kada spustate dole, postot sputtanje Obavite sve ove pokrete se svesnosee | polako, Cim se nadete u novo} posill, nastavite 2a painjom na abdom nine pokrete. Ukoliko vam je neugodno + uw novo} po- ‘ell, ponovite see ispodetia ‘Ukoliko vat zsvrbi neki deo tela, upravite umm ka njemu | budite ga mentalno svesni, Uradite ovo nt pre bao mi presporo. Kada oseéaj svrbeda prestane, nastavite uasa pracenjem pokreta abdomen. Ukoliko oseéa} svrbeba Dostane nepodnoiliv, i nameravate da potelete taj deo tela, budite svesni te namere. Kada podifete polako ruke, postojt podizanje. Dok dotigete mesto svrbeta, dota je. Celite sa punom svesnokey. Kada oseca} svrbeta nestane i vi potelite da prestanete sa éeéanjem, posto) fulja za prestajanjem. Dok se rule vraca na svoje staro imesto, ustanovite to Kao vraganje, Zatim se opet porvetite ontemplalj dizanja i spustanja abdomena, Kad god se pojavi neka neugoda, ustanovite to kao neugodu. Bol se moie eventualng sinanjiti ili poveéat Nemolte se uspaniditi ako se poveéa, Postojano nastavite ontemplacju, Ukoliko tako nastavite, videdete da ée bol brzo nesta. All, ako posle izvesnog vremena bol postane intl { nepocnosijiv, morate ga lgnorisali i nastaviti sa ontemplacijom, ‘Ukoliko nameravate da zanjigete telo, ustanovite 12 ao nameravanje, ‘Tokom kta njihanje, ustanovite to kao niihanje, Ako ste fedni tokom kontemplacie, ustano- vite to kao fed Dok nameravate ds ustancte, nomeravate 2Zatim budite svesnl svakog pokreta tokom ustajanja. Dok _ Bledate pravo nikon ustajanja, gledanje. Kad poénete da oraéate, ustanovite to kao postoji koragenje. Vaino je da bodete svesni svakog! momenta koraéanja od poeta do kraja. Pokufajte da budete mentalno evesni svakog orak u dva dela kao Ho sled: dizanje, spultanje. Kada ste savladall ovals vrst hodanja, pokutaste da budete mentalno svesni svakog koraka u tri dela: dizanje, gura- nile, spuitanje. Il: gore, napred, dole Dak gledate slavinu 2a vod, posto} gledanje. Kad prestanete da koraéstc, prestajanje. Dok isprufate rub, inprudenje. Dok rake dotiée s0lju, posteih doticanye Dok uka prinosi folju usnama, prinoferje. Ako asetite hladocu doula, ustanovite to kao hladnac, Dok ispilate, ma lspifenfe, Dok vraéate Solju, vraganje. Dok povladite ru- ku, povlagenje, Dok sputtate ruku, spultande. Ako name- ravate da se eratite, nameravanye ‘Ukoliko ste ostall da stojite neko vreme, nastavite 2 kontemplacljom na abdominalne pokrete. Ukoliko ni mneravate da sednete, nameravanie. Dok se spustate prema, stoliet 1 pod, spultenje. Sedajte polako, | budite svesni svih pokreta. Morate ustanoviti svaki pokret dovodenja Fuku i nogu w poriciju. Zatim ponovite celu vetbu ‘Morate poset! sa kontemplacijom u trenutku kad se probudite. Ukoliko ste potetnik neée biti moguée da pot hele sa kontemplacijom bai u trenutku budenja. Alibi frebalo da pognete sa tim éim se setite da treba da veb- tute. Npr., ukolka prilikom budenja, razmifljate o neée- ‘mu, treba ds budete svesni toga. Zatim dolazi kontempla ja na dizanje iz kreveta, Svaki pokret ruku I nogu mora titi udinjen sa mentalnom evesnoScu. Ako felite da operete lice, #tja. Dok perete lice, pranje. Svesnost mora biti prisutne 1 prilikom obedovanja. Morate ustanoviti svaku fazu pripremanja jela. Zatim, morate uotiti i ustanoviti razliite faze obedovanja: podizanja ruke kako bi se ‘cela pripremljens hana, prinofenju usnama, stavljanja hrane usta, 2vakanja th Rezvijejte nave) nagin kontomplaciju_prilikom obedovanja. Na potetku wedbanja bide dosta gretaks. Ne- ma veee. Ne pocustajte w svom naporu. Kada dostignete fprednifi stadhjum y vesbanju, modi éete wstanovith vide detalja nego Ho je ovde opisano. Napredak wu kontemplacifi Nakon danonoénog praktikovanja.stedi éete mot ustanovijevanja telesnih i mentalnih process. Primeticete a portoji pauza iemedy dizanja | spuStanja abdomena 145Renz pope sv @ poet, hao eu sedetom poodaiv morate bit event So tela Roe Je & scdeem poltaju, Dok vedbate kontemplacjus ne sete Sit poverani sa obcitima sluha {vena Narsvno, ak es objet pojaijival, al vi treba ath untanovtjvate ‘vail puta, svt pote, Ukoiko vam ne pia nekaosoba, mentain Je budite svesnl, th wtanovijueat Uw slik sve dok nestane. Ukaiko ste, pak ul vk neko fsa, ustanote to t natavite 8 kontempleijom Dasiena vette br. 4 Moida cet se olen nakon Ho ste poi da st inl eaekvatnn naptedle Al ema vee: fot no to ustanovite: Nokon toga ete posunnat worst TTapravmast ove meta meitacije Merino to ytano te eo sumnja DI delite dobre reeltate? Ako Je ike, nda to estanovite Dn I ste raptarani soi es Spchom? Ak Je ho, ca to mental astanovite Uo tn ldane U sptlarie abdomen De ehratko ponavimo, vat kontemplaiia mora po- fet od momenta kaa stance, do momenta Rada eget Ne sme i epittan). Na edredenom slope nape rece bit poopanostl Naprotiy ml ete daonotno, de Kentemplite ezine Naglateno Je dn morate Faditfiglitat svaku mental ru pojavu, dobru ill lo8u svalt telesni pokret, vel il ‘manji, svaki Gulsi nadrataj (telesni 4 mentalni ose), bilo do je prijatan ili neprijatan. Dok Setate, vali Korak M6 ‘mora biti ustanovljen. Ugenik Koji ovako tude vetba danonoéno biée u moguénosti da razvije sno2nu koncen- ‘raciju § pofetnistadijum Setvorestepenog Uviea (Znanja 9 dolatenju i ilasenja) | da napreduje prema visim tepenime meditacie Uvida (Vipasana-Bhavans), Napredni stadtjum Kada se, kao ito Je gore spomenuto, nakon marljivog ‘veibanja Koncentracija poveéa, meditator ée opaziti po- javu nekog objekta i znanje 0 njemu: npr. ustanovice ‘izanje abdomena i svesnost 9 njemu, spustanje abdomen i svesnost 0 tome, sedenje i svesnost 0 toms itd. Kror koncentraciju 1 psinju on sna kako da raspoznaje svaki telesni i mentalnt proces: »Dizanje Je jedan proces, znanje © njemu je drugi. Spuitanje abdomena je jedan proces, seonanje o njemu je drugi.« On vidi da svaki akt saz- ‘anja ima prireda »prianjanas uz objekat. To se pripi- suje karakteristigno) funkelji ums, koja se sastjl u pria njanjuy, ill Bolje ret, sklonosti ka nekom objelts. ‘Tre- balo bi anati da sto Je jasnije materijaini objckat usta- novilen, janiii pistaje-mentalal proces saananja o-nJer. Ova Je Einjenica podrobnije objesnjena w Visudhi-Magi Kako materijalnost postaje sasvien definisans, shvatljiva i oéhjva, tako | nematerijalna stanja, koja imaju mate- Fijalnost kao svoj objekt estaju Jasna i uodljiva takode.« ‘Kada meditator dode do toga da ods razliku izmed {elesnog | mentalnog process, ukoliko Je neupucen w bu- disticku doktrinu, on de ovako razmijsti; »Postoli i zanje i ssznsnje 0 tome. Spuftanje i stmanje © tome: hema nigega osim toga. Reéi dove ill Zena se odngse na Ist proces. Ne postojl tako nedto kao liénoxt il Si Urcoliko je, pak, reé 0 upucensme, njegovo Ce razmisljanje oti od direktnoy ananja: »Taéno je da postoje samo tele moi um, Osim njih ne postoje takvi entiteti kao govek ili denae Jednom reéju, meditator vidi direkinim iskustvom ‘da ne postoji tako esto kao lignost ili‘ Kada dode do takvih razmisijanja, 4 njih treba ustanoviti kao raz _miiljanje, j nastaviti painjom na dizanje i spusianje ab- ‘domena, itd ‘Sa veéim napretkom u meditaciji, svesno stanje neke hnamere je evidentno pre nego Sto dode do pojave telesnih pokreta, Naime, pre nege fo bude obavio neku telesnu radnju, on ée najpre ustanoviti nameru 2 izvrsenjem \dotidne radnje. Mada meditator na podetku svog vetbanja takode biva svestan namere da savije rulu, job uvek ne mote jasno utvrditi to stanje svesnosti, Sada na napred- nijem stadijumu, on uvida svesnost, koja se sastoji u na- ‘meri da savije ruku. Tako on uvidiMfianje svesti namere dda napravi telesni pokret bréi od sposobnosti uma da ga ‘uhvati, Sada, na naprednijem stadijumu, um se javija kao prethodnik. Meditator spremno ustanovijava nameru s vilanja, pruzanja, sedenja, stajania, hodanja, itd, On ta- ‘tode jasno uvida sadainje savijanje, pruzanje itd. Tako ssazmaje da Je um, uduéi da poseduje saznanje o telesnom procesu, brii od materijalnog process. On direktno sa naje da se telesni proces deSava tek nakon prethodnog htenja, tj. namere. Zatim ustandvijava dolazak raznih ‘mentalnih slika kao éto su Buddy“Rrafft; kao i bilo koja vista oseéaja Koji dolazi iz tela, kao Sto su svrab, bol, ‘Tek Sto jedan takav oset nestane, a odmah za njim pojavi se drugi. Ali, on ih sve sa upornoséu ustanovijava. Dok ustanovijava ‘svaki objekt koji se pojavljuje, svestan je és mentalai_procesi saznanja zavise_od objekata, pesceoie Dalle on uvida da su sve namere { osccanja rewitat ” redainjih iskustva t). predainje karme, kao Sto su svi ‘materijaini ¢ mentalni procesi rezultat predainjé karme. 148 ‘Takva raamistianja nadolaze meditatoru dok ustanovijava ‘hold objekat. Meditator sh mora ustanoviti kao razmila- mie, rezmidliang, i nastaviti sa ustanovijavasiem objekata kao obiéno Nakon Sto je shvatio da su materijalni i mentatni proces! Koje je ustanovio uslovljeni predanjim procesima fete este, meditator shvata da su telo i um w_prodlo} ‘caistencit bili uslovljent prethodnim, { da ée u sledecim ‘gristencijama telo i um postojath iz ist razloga, + da pan gvilt procesa ne postoji sapariege biée ili ignost "Takva razmijanja moraja takode biti ustanovljena, ‘Takvih ramisljanja ce biti dosta u slugaju asoba sa jakim Intelektusinise sklonostima, a manje kod onih koji takve selonosti ne posed, Kada 2* pojave, treba ih ustanoviti fnergiéno. Niihovo ustanovljavanje de ih smoanjiti na Ininimum, dozvoljavajuci Uvidu da napreduje bez takin razmisljania ‘Opet, meditator mofe videt sike svih vrsta t}. men talne vise kao da th vi Keko dolazi w prediviom sjaju, mote da dotivi susret 53 ‘oljenim osobama, zitim se mog pojaviti vizije stravigne prizode kao Sto su skeet, Idske lobanje, ruSenje zerada, Ha. To nisu nigta drugo do obiéne tvorevine imaginaciie luma, pojagane intexivaom koncentracijom, Oni su po svojo) privadi istovtsni Sa snovima, Slog nema razloga {a brig ili steah, Tréos th ustanowitl. U pogetku trebace Wie ustanovijavania, ebiéno od pet do eset puta. Vre~ rmenom ée takvi objektt pogeti da blede, dok sasvim ne hhestanu. Wo, ako mediator ufiva w njima, ili ako ih se boli, oklevace da ih ustanovljava, 4 oni neve nest. Po stoji jo Bort ublik takvor slugala, a to je kada meditator rnamerno pobudi takve misl Ako se takve misli pojave, treba th ustanoviti boleeaty owe ee 38 (8700071 0 eee Tealno. Npr, mote videlt Bud i34,Postoje neke csobe, koje kantemplirsjudi ne nailaze a takve strane objekte, te postaju lenje. To treba usta. noviti kao lenjost, lenjast.Na ovom stupniu on jasno vidi nu, sednju i tavrinu fazu svakog od felesaih tea falnih process. Tako on opaza da se svaki objckat po} > Tue Tenenada i nestaje ea, Nov opel Ie ke disan, da ‘on ovako ranma: Sve lma wwe) kesh ave la, Nisia nije stain. Doista, sve Jenestana « Njegave ttamiljanja su. slléna onima w Komentar pulieien anooa «Sve fe mestaino, sve je prolemo, + On dale aml: »M abog Neznanja stivamo Wivut Alte” svar, nema nega w gema bse utivato. Post isin dolatenje 1 adlaenje. To Je iste uiasno,U bilo kom {eenutki moter umret, Ova vasolikaprlamoat fe ina utannat« Loo fe gotov intovetna sa savovine ¢ lee smentar »Sto je netano, toe Bolno.bolno hog posto Jstet process dianie t-spuitanias Opet kia ok Bol, on razmilja ovake: aSve_ je bol ave I sata (Ova rasmitjania se sais = onima a Koopentas woh ‘leds bot kao na ubojnasirelu's On dalle rea *Ovde je prisutna masa pane, patna Je maisianesbednn Pojallivanje nein Je rdavo. Ne mote se aunt fa) proces, to Je van fovekove modi One nasteije ove} Brirodnk pravac.« Toyo se late ax omentarons sO So Je bal aij soptve, jer nema Jenga « Meditstor sora ustanovitl eva ova razmilijanja nasal on om template FS eTOM 8 ovtyo kus, mutt Ge se ob: Jekteustanovti kao netane, pune peinje | bet sopten ao nekognjinovg trsjnog nosioe. To ce vail {ar one woe Jol nije stanovia Takvo shvatanje nile dovejoo {ssn0 onome koji le akin intlektutzitanjr ne obroee Patnju a razmiljanje, wee ide same ne ustanouljeeeaje obehata koje polevjujs. Medi, wstucajy anh oe 130 Axo | takve anlonosti prstduju, razmifjanjase mony pojevit tokom wake akin ustsnovljavanyja. TMkva raeishjanja sv prepreke press w kontemplacifi, To znats da se ne treba prepustath inlelektualiziranju, Nakon to je ovo shvatlo, meditator viene razmislis veé nastoi da usta Vi sve eete Koil se polavLishy, Tada, w monet aul “ar pet spiritualnih hac (vera, energila, paznjs, koncen- tracija J znanje} i2balansirani, ubreani su mentalni pro- cust Ustanovljavania, kao 1 telesni i mentalni proces toe tebe estore U moments udisani, ditane abo mena se brava, ka §spuitane. Ubraavanje Je talode tridentno i w proce salen tprufonis ove, U ne- Kaliko sluejevs se Avia eet ton oa arabe, trzo | momentaino. Sve w vem, ove oan) su tlk podncljiva Ove takode treba primenit untanowlave- tie, all sa waredstedivanjem. Ako deli da Ih menue, Koliktime oraka 38 sve nih Ge bit saevim doveina Yatna sivar fe estamos ih jas, Na ovom stadium, stbiéjena kontemplajafokusrana na kolo oda nih objchata, incon odstrani « ustanovlipvanie po- ect svako objlte Ro dash drank El Samo Sn ako nif talnterevoven za overs vit Kons templacje mote narayti sa wobieajenio natin, ‘Telesni i mentalnh procesi su puno puta brit nego treptanje oka ili bljesak munje. Ipae, ako mediator na- stavi sa. jednoslavnim ustanovljavanjem ovih proces fon th Jasho mofe votil kad gad se pojave. Painja ume postaje vrlo jake. Kao rezullat toga, i2gledace kao da Dainji ne mote izmacl nijedan objckat, Stoga meditator Veruje: »Telesni | mentalnk procest sy zasta brzi kxo # sina. Al, svi mogu bith uogeni i ustanovljeni.« On tako veruj, jer Je direktnim iskustvam spoznao ono St ranije nije 2nao. 181Kao rezultat Uvida, na odredenom stupniy, pojavige ce briljantna eveybst. Meditatoru nadolare | stanla kao Mo su ushigenje, najetena kota, dehtanje w udovima, vrtoglavice u gla, uljanje tela. Sto je najvainije, on Gobija oseéanje dubokog dufevnog mira, bile da sedi, toda i Ted. Slobodan je od svih alih osetanie 4 gneve. ‘Um postaje duboko usredsreden. Zbog toga mu nadolaze covakve mis: »Zalsta, Buda je sveznajuéi, proces tela i viauelne objelte treba de vatsnovi, {oni de westat, Kade Imeditatoroy Uvid postane slabij, objekti mogu postati tistinktivniji, U tom sluéaju moraju biti ustanovijavani sve dok exo vor objekata ne nestane Meditator mora shvatiti €injeniew da Je prianjanje 1%, uéivanje u talevie fenomenima kao Sto su briljantna svetlost, id, Atelno | pogreane. Previ postspak, hall fe w Sklady sa putem Uvida, jest ustanoviti Sve objekte uma su nesta, prepuni patnie i bez ega.s On Heli da i Ijivo | sa ravnoduinoicu, dok ne Wezna, Dok meditator strasan | eutralan prema svim formecijama.Zalim, nie fovo ustanovljavanje tale dugo vreme, lee napora. Moke Ge potraje 4 dva it ti saa bee uanemiravan. Ovo Je Sanle dugop vettanjastalotenortt formacje, 0 ojem Je Ulo Fee u »Patismbhuda Magi«: »Mudros hole trae, dugo fe ananje koje traje © mentalnim stanjima salote oti Tormacij« Vell Komentar Visudi Mage to obj lava ovakor -Ovo se odnosi na mnanje koje funkcionise UW kentinuiranom toi= Stda Je ustanovljavanje potpuno spontano, kao da Je uraeno tako da um edlbila da prianja 24 (aan oblekte “On se smanfele povlat, uzme, on vie ne ide apred.« eld oft vod w slobodu ‘Tako, kroz ananje @ stalofenostt formacia, koje Je ‘epunjeno mnogim velinams, sreéom 1 mocima, on usta novijava formacije kako se pojavljuju. Kada ovo znanje sazrl, 1 postane Jako, luedno { bistro, § dostigne kulmi- naciju, razumete svalu formaciju kao nestalns, podloénu ‘ani i bez sopstva, Ovals akti ustanovljavanye su upe- Entliivijt no abiéno, Ovo se zuve vid kat vod u oslo- bodenie. Zatim, odmah nakon poslednje svesnost!v serijiakata ustanovijavanja, pripadajuei-Uvidu koji vodi u Oslobo- enje, meditatorava svest ide pravo prema Nibani (uz majuéi Je kao objekat), Koja Je nestanak svih formacija. Zatim mu se poiavlitie splainjavanje svih formacta Kole = zove nestanale ‘Ovaj natin redlizacije Nibane je pomenut u mnogim liskustjama majstora, npr: Vinija [sine Je-nadostn tada ge bilo sta, Sto ime prirodu dofaicis, nesta kode w =Pusnjima Milindes regene Je: »NJegova vest, dole Je hhe-pojavijivante-@ Frally, 2a njega se kaZe da je ostvario “iterm.s Znatenle Je u ovome: meditator Koji 2eli da Gostighe Nibenu, mora da ustanovijava sve mentalne i telesne procese Ko}! se pojavijuju od strane dest Cula Naime, dolazice do. polavijivanja razisitih. telesnih i imentainih process, All, umesto da potpadne pod njihov Utica}, on in*preeaitaai 4 dolaxt do ne-pojavljivanja, t Go njihovog _prestanka, w2irreny — Miwane emven £37 "Ona}. mizlitator Koji je ispravno vetbao, ber nepra- Inost i prosan kroz razlieita znanja, i na taj nagin do- Sao do ne-pojavilivania, za njega se kaze da je destinan Niban nanje 0 prilegodavanji ‘Ovde se manje dostignute ustanovijavanjem zove nanje o prilagodavanj, Ovo je kra) Protiicenja znanjem 1 Vinije pravea vet Sasrelo znanje COdmah nakon tng, dolsai do znanja Koje po prvi put pada u Nibanu, Koje se zove sazrelo znanie 83Protitéenje znanjem i vistjon (Znanje Puta) Odmah nakon toga dolazi do znanja koje trajew isto} ‘Nibani, koje je prestanak svih formacija, Takode se 2ove rotiéenje snanjem 4 mudratn Ziianje ostvarenia Odmah nakon toga dolasi do ananja koje pripada 4erajnjem stadijumu i nastavlja se u istom praveu, kao i ‘rethodno. Ono pripada isto) Nibani, koja je iteravanie svih formacija, Ovo se 20ve 2nanje ostodrenja Znanje ovorta ‘Trajanje ova tri ananja sazrevanja, Puts i ostvare= na, medutim, ne traje dugo. Velo je kratko i traje kao Jedno wstanovljevanje. Zato zatim dolazi znanje orvrta Kroz to manje ogvrta, meditator primeéuje da woid Kojt vedi w eslobodenje, dolar zajedno sa vrlom brzom funk stiom ustanovljavanja, i da nakon paslednje faze ustanov- avanja svesti Puta, ulaatu isgezavanie formaciia. Ovo Je -anje orvrta na Put Ovo je ananje 0 osortu ne Mibans, © ovome Je regen 1 Visudi-Magi: »Tim putem, ja sam zaisl2 dosao, tako se on vratio na Put. Ovo stenje sain dostigao kao nckt obje- at, to je besmrtn, to je Nibanals Neti meditator, ali ne svi, stvaruju asort na sage divanja, Nakon Sto je iavesio aavrt na ovaj naéin, medi talor jo8 uvek nastavija vezbanje ustanovijavanta te nih { mentalnih procesa. Dok Je tako zaposion @ ustanov- avanju, telesni i mentalni procesi mu se éine kac grubi ry i prosti, ne suptilni kao w vreme znanja 0 stalofenostt Jormactia. Zasta je to tako? To je tako zbox Einjenice Sto ovo znanje ima prirodu znanja 0 dolaéenju t odlaze hu. Kada plemeniti uéeniei (koji se z0vu Pobednici toka) iaova zapotinju vetbanje Uvida, t, ustanovljava- nle znanja 0 dolazenju i odlagenju, ono obiéno dolazt na pocetku. Ovo Je uobigajeni pravac u vezbanju, Kada neki meditator, medutim, dabile oteéaje srece, snaine vere, ushicenja 1 mira, oni obiéno preplave eelo elo, Zbog toga oni nisu u atanju da vesbajsastanovlja- vanje neko vreme. Cale {ako aaprave dvostruki napor da hastave 9 praksom Uvide, oni Ge primesivatt razlieive fenomene. Nastavljat dalje da oseéaju srecu, ushiven}e {mir ko}i nadolaze sa velikom snagom. Ovo stanje uma traje dugo, sat, dva, a nekad i vige- Zbog svega ovoga, rmeditator utiva w njima 4 ovsko mists »Siguran sam da ranije nikad nisam osetio ovakwu sroéu. Nakon dva i ‘ge sail trajanja, sve Geto nestat. Meditator treba i dalje da ustanovllava llesne | mentalne procese i bige u stanju fa to sve radi jasno. Ali, w to veeme, Ge se, takode, Pojavith znanje o dolagenju t odlagenu Postizonie ostoarenja Dok tako napreduju u Uvidu, uskoro ée opet dosti stalofenost formacija. Ali, ako Je Ajegova moé koncentea- faje slabs, samo ce do¢i do ponavljanja stalozenost for~ ‘maelja. Medlin, ko mut Je Koneentracifa Jak | destigne savréenstvo, jako Zeli da dostigne samo prvt put, rezultat Ge bili postizanje ostearenja, Koje traje dugo, 185Visi puteot { ontvarenie Kata ge medilator iavebli w postizanlu vos ostva renja,trebalo bi da emer evo} um putevima Vostvarenjima, Kako ge to uraditi? Kao j pre, wtancetie vanjem bilo Gera sto se pojavljuje ud strane fest éula U poget, meditator Ge vidett da prvi objektsiagledaj rnekako grubo, i da mu um nije dovaljpo koncentrsan. azvijanje Uvida koji vod, tj. pripada, visim Putevima nije niposto lako kao kd postizanis estvarenja, Ai, nije ri tako tedko kao na pogetku vetbanja. Tokom jednog dana 1 Gale jednog sata, on mote dosedi znanje © stalogenatt Sormacia, Ovo so je redeno bazirano je na iskustvima danai- njih Hudi, Kofma je potrebne vodstvo, i Koji ne poseduu {aku intligenciju ‘Ali ako se spirituaine mot ne rasviju u dovolines meri, samo ée doti do ponavljanja stalotenoti formacila. Meditim, ako usmeri evo} um ka ostvarenjima koje Je £2 nije vee dostigao, on ée bitl w moguénosti da ih opet dlortigne 22 nekoliko minuta, Kada su spiritualne mod a2 vijene, akon stalotenosti formacija do ée do ortva- ivanja vilih puteva | ostvarenja, i pojavice se prethodna ‘anja, Ist je sluéaj i sa putem prema stanju Arahat~ stva, te nema potrebe ponavljati iste stvari ‘ova rasprava »Praksa meditacije Uvidas napisana Je u koneizno} form, who da je meditatori_ mogu lako 1 ‘umeti, Mada Je na pogetku regeno da je ova rasprava napisana za one koji su postigi iavestan napredak w pak Si, 1 drugi mogu iavul iz nje neku Korist. Kao sto lukusnor 1 hranjivom elu mofemo utivati samo ako a Jedemo @ isth nadin, sva prethodno opisana znanja se ‘mogir doseés samo direkinim iustvom kroz praks, i kako drukdje poGovor Prema texminima psiologiesvest posto dve Yar Jante boncentracje 1 meaitaaie {. ogranigenjesvesnast 2. protirenje svesnostt Fotomenima paabje rani budizam poklanja vei tinjo ne samo u praktieno} vee 4a teorisko} tion Fae clude veibaaje panje sean central pojam Eidina, Vecdnont painje fe tris: 1. pomocu padnie SMinajemo sebe, 2 pomotu panje rareijamo sebe V8 = Trota,petnje slobedamo samt sebe. Otuda je nsuka 0 ‘Rij azradena terminolodl u budlamu pa posts fedan Magutar seanejath t_moralnih. pmove potey od #¥e= TEiTpreke ootajih obika pabnje | zadubljenost do pot- yuna snirene 1 Feshlagene pate & budnost, Od vel sr nosts stay sabranoett prema predmeta Ronertra Je Sati je nav eavnodudpot pe Gemu su painis i sre sabrani w jena tadks, Svodenje palnje na edn tater interpretira se kao mult taka wsvest pe tome Je J iottrena Go maksimuma Peon dae oakovor na nek tania koja sort sina ol rele a v0} st potrepljue Brojnim tana te budieicke teratute 1871. Penja Je posebma psihicka funkeija a ne stanje 2, Praksa koncentracije painje uravnoteduje i dovodi wu sklad sistem simbolidih funkeija, &ii su delovi osecaj- ne vere, intelektualna razmena j forme koje se asnivaju hha pomnavanju sebe, ‘3: Postoje efekt meditacje na kognitivne, emotivne | konativne faktore lgnosti, Smatra se da koncentraciia ‘vmeditacia moyu da izazovu trajne promgne lignosti pa je to ujedno 1 Kultura duha 4 put ka 2dravo} liénost U prvo} zadubljenosti aotsti do. pojaéanja_paznje koja iskijuguje emotivne, misaone i voljne stavave. U ‘drugo} zadubljenosti postize se emotivna vedrina ose- ‘anja i bistrina introspektivniog pogleds. U treéoj 2 dlubljenosti imamo potpunu Jasnocu painje a na ee trtom stepenu pojavijuje se éstota paznje. Negovanje, patnje, koncentracije 1 meditacije traje ra istoku vide od 2500 godina. Ugenje 0 koncentracii + meditacii Je produkt ugenia starih narod i povezano je sa najstarijim Ijudskim zapisima. Tako je budisticea medi ‘actia, 0 kojo} je ovde ret, zapisana w VI veku pre ne Poznato je da se budizam sasioji od osam delova: 1. ispravno razumevanje spravno misljenje spada us nauku 0 saznanju 2. ispravan govor, ispravna delatnost i ispravan matin fivota spadajy u navku 0 moralu 3. ispravan napoe, ispravna painia i ispravna usred- sredenost spadaju ¥ naule 0 meditaciji, U ovo) raspravt rnajvise ima govora o trecem delu budizma it uéenju 0 meditacii Kao sto postoje brojne zapadne pathologie tako pox stoje | istosne psihologije. Najpoznatija meds njima Je toudisticka psitologija a njene bitne karakteristike su: —tasnovane su na fenomenolaskom metodu jer ‘opisuju prirodu pojedinaénog < neposrednog dozivijaja — tehnika koncentrasiie paznje omogucava Eoveks {a introspekeijom posmatra tok svesti na nepristrasan 1 ‘objektivan natin siNolart se do promena \ yreobrazaja ligmosti tako da fdeaina svojstva postanu trajne crte liénosti ie put ka zdravo} lignostl, prema mishjenju budista ‘omoguéava meditacija it mentalna kultura, Precizne poiholoike analize su nulne radi adekvatnog shatanja sebe | dostignuca semouvida. U potetso) faz ultivisa se oneCanla, razvija se mentalna éistoga | ostva~ uje duseyna ravnoteta a ide se do potpune aktwelizactie Henosth, ‘To stanke naziva se arahalstvo, to je kral aktueli acije lignosti, to je idealna 1 savréena lénest i potpuno {egrisani modrae koji je dostigao najveéu mogucu tacky ‘duhovnog ran, tok nastoj da selekiivew svest saviada | kontrolife reditecijors. Speciiéni cil) je lifavanje automatignostt Peiektivnosti uobigajene svesti odnosno deautomatizai- ja Istok nema selektivme vest, modela gledanja, auto- Jnatizina, svest Je eslobodena od dovodenia u sklad | uno- Eenja predrasuda, Meditacione tehnike negusu Kognitivne Sposotnosti | calobadaju nas prazne receptivnosth, Sveke Repel treba da dovedu do stanja osveséenja pa rbot figs treba postich stanje totalnog aivljenia uw sadaénjost Lista 40 predmeta kojt clude 20 uveLbavanje il kro- feende pane: 1. Beset veitina il potpora kee se upotrebljavaju da tu se pontigia mentaina usredsredenost ih koncentrelja, ‘To su: zemlja, voda, vatra, vazdvd, boje(olava, Huta, crve- nai bela}, prostor 5 svetlst 2” Deset_predmeta gadeaja Je pailjivo posmatra~ je razltitih stepena leta ko}! © raspada, ide se od nadu- venoati do kostura “h Deset,presimeta racmishjanja ili reminiscene!ja ‘Buda, Zakon, zajednica monaha, dobro ili moralno via~ 189danje, daretjivost, razmiljanje © botanstvima to est 9 jydima koji su savrSent i idealni, smrt, tele, udisanje Findisanje 4 mir 4. Cetiri neageanigene veline: prijateistvo ili tus bay prema svem 2ivom, miloerde, saoceéanje w radorti (altrulzam) 3 spokalsteo. Svzha ovog tipa meditactie Je negovanje vidih secijalnih motiva 5. Cetiri netelesna (nematerijaina) podruéja zadub- Ylvanja: svest Koja postoji o beskonatnom prostoru ilk podrusje beskonaénog prostors, svest koja postoli o podrujbeskonaéne svest, avest ko}a Je orlobodena bet- Yronatoog.prostora ili podrusje nigega, svest gde ne po- stoji ni opazanje ni neopatanj. 6. Meditaetja o gadenju ns hranu da bi se suzili ne- povoljni efekti ishrane, pre evega apetita, T. Meditacia 0 éetiri lemenata: zemlja, vatra, voda, vanduh a sve u svhu da bi se dotivela nepostojanost Posto i Jedna lista za razvijanje uvida: prljavitina smart, odvratnest prema iran, nepostalanort. palnja, ne- pastojanje sebe ili due, presid fenomenalne svest,stanje ber strasti | prestanake puto. vo se veil hladna analiza saznajne svesth a zatim “se vrbi satumanje painje u Jednu tatk. Sledi reduktivnl dria} svesti koja postaje instrumenat i stoder meditaci- Je. Svetlost painje to je tivot sverti i suitina nadeg Ja, Dat Je detaljan prikst teorije i pralese Koneentracije {i meditacie w okviru uéenja ranog budizma. Autor sma- ‘ra da veibe koncentracije i meditacije dovode do positiv- ih peibolotldh promena lignosti, odnosno do boljeg funke- lonisanja Kognitivnih sposobnosti, afektivalh reakeija ‘Lrmotivacianih poteneijala Sto sve dovedi do boljeg duse nog alravija | bolje aktuelizacije kao 1 rasta { areloath Lénost “Autor raspravija © odnosu painje i svest | smatra da Je meditacija posebpo stanje svesti Koje se razikuje od 190 ae jo nie rede drugih nama pornatih stanja svesti, U nail jo nik no pitanje da je pada gosebna pathieks funketja il sta injeeveat, Ovde su fzneseni brojni doko, posebno x8 0 i= ati budistidkih tekstova koji dokazwit da je painja Po febna peiidka funketia, "Negovanje koncentracije i meditacje traje na stoku koro 3 mitenijuma Medutim, ove tehnike mogu se Kors lu danas we odeedena prilagodavanja i moditikacie ‘Odgovarajuci pall termini xa metitaciu 50 Oetynavana, zack negovanje | oplemenjivanje duba = Ginanam omnagavaintrovertovany radubljenost 2h mad snl sabranost, tt vrhunsku usredsede- ost dha to Je stanje Koj se posite satimanjem pe of tat * ‘Svrha meditacije je razvo) svesti i Cans vim erazam podrerorevarn sabranos ii vrhnsk Us POuredenest» pod drugim iszom Gasan uvid) por evar taurimanje neatralnog stava prema svemu Sto lai traje oda sest ‘koncnacie boda dele na dva dela: 1 Ranvo} smirenst 2 Revo) Jsnog wvids 1 Rave] smirenotednosts6 na smicoost seth forma Loren sve Sastojt be od 40 predmeta PERE Za Tertunje i kroenje pate. Vetba se trod poms verane | iaine pazne nego dh bade kon- Gindicmoe uoredseden na oo) | eg da se slaps st cree ato rar iv ove wrhunske Ustedsredenost Shitno se navodt od 4 do & 3° Gogavane svar aleve osu naziva 3 stim opt tanjin in pret intlljom, sto ve ber ukli= sre tonnkin shvatanja 1 pogleda. Osnovne vefbe TTA ukolto denlna) svade ae me neporedin wlan mi Intronpentivno posmatranje tela we, ostanin 191UW oseéanjima, svesti u svesth i sadr2aja avesti u sadréa)i sma svest. Vetba se naziva Postojanost pale ili Sati- patana, Vetboé se suotava #8 svakim duievnim dotivija~ Jem ili dogadajem kao da se on javlja prvi put | ograni- ava padnju na striktno registcovanje svakog trenutha vest. Svakom trenutku svest pridaje se podjednala val- ost i registrue se nastajanie,trajanje i nestajanje evakog ‘trenutha. Pose toga dolszi put uvida obelezen sve finiim 4 taénijim radom duha, Uvid kulminire w prestankey du- fevnth dotyitiaie w Nirvan, ‘Vetbad ko}t je postigao naziva se arahat ik sealns Lip lignosti- Zbog toga je meditacija i Kultura duha i put ka adravoj lénonti, Arahat je saveseni Zovek, idealni Covek Fpotpuno integrisant mudrae Koji je dostigao nojvecu reoguéu tadku duhownog razvola, (Ovaj rukopis ukazie na plodno potrutje susretanja istotne | zapadne mish, tradicionalnin tehnika koncentea- cije | meditacie | savremenih shvstanja u peihologi 4 {lozofij. Koncentracija i meditacija su glavne poluge u rake budizma Kojima se ortvarujy, positive psihisir rmatske 1 mentalne yeomene tao 1 rast linosti iz Svega proizlazi da meditacie nije halucinatorno stanje, disoeijativne stanje, stanJe Iragmentactis. Ip roza,histerijs, sure, psihadeligna iluzija ilk nesvesnost Guha, To Je jedna hladna analiza saznajne svesti jedin- sivo ¥eat,satimanle panje w Jednu tacku, bsttinaintro- spektivnog pogleda i fstota paznje, toje mentaina kultura Hoplemenjivanje duha wefoto tina 38 UMETNOST NEGOVANJA HARMONIJE I RAVNOTEZE DUHA 7. DEO BUDINOG UCENJA OPLEMENJIVANJA DUHA (evorst Bedi tetstov) Prieto preven de Sina StojenoviePREDGOVOR U pounatom del, adnosno govoru Bude »Postojanast painje+ (Satipatthana-sutta) postojano se posmatrajy svi hrodnevne akeije kao sto. je na. primer kontemplacija aka sedenja, U sastavu Budinog osmostrukog puta nata- 121 se deo koji se zove ispravna pailjivost gde je izlo- Gena metodologija firenja svesti, ‘To firenje svesti na zivaju_mentalni razvo} bhavana ili vipasana. Sustina vedbe Je u tome da stvari objektivne i subjektivne pri- rode vidimo neposredno i da ih dotivime onakve kakve fone zaisia jesu. NaroGita painja se obraéa na neprsredan ltisak (dodivij}). bez lignog, ideolotkog, moralnag intelektuainog uplitamia, Fenoment se posmatrajy 1 nas tajanju, trenutnom trajanju i nestajan}a Buda preporucuje éetii vrste paznje il introspek: tivno posmatranje tela u telu, oseéanja w oreéanjimna, vest u svestl, sadraja svesti w sadria)ima svest, Istok nastojt da selektivnu avert savlada i Kontrolite meditacijom i drugim tehnikama, Kad nema selektivne vest, modela gledanja i stalin. kategorija ofraniéa- ‘anja svesti onda trening dovodi do evete percepcije onda kod vedbata postoji puna svest o okolin | 6 njemu ssumom. Konaéni cil) vetbanja_ je prosveséenje, totalno svebéenje ill probudenje. Kod probudenja duhe opsesneivesnog se sufava, To je stanje totalnog Sivijenja uw sadainjosti a krajnji akt meditativnognapora zasnovan Je na neposrednom dodivijaj iskustwu uvida Postoje dva omnovna metoda, Prvi metod se sastoji u usredsredivanju duha a drugi podrarumeva zauzim. nije neutralnog, stava spram bilo éega Sto dolazi { odla iz toka svesnosti. Dok se uprainjava ovaj tip meditaclje Cilj Je da se ontvari puna avest o svim sadr2ajima duha U uvodno} fast ovaj pristup ima za cil} postojanost palnje ge se vetbaé siotava sa svakim doBivijajem kao a se on Javija prvi put. Vetbad ogranigava painju na folo registrovanje svakognarednog trenutks svest ‘Svakome predmetu svesti pridaje podjednaku vad ost a registruje njihovo nastalanie, trajanje i nestaja- je Iz svesti, Ako je postojanost painje tako Jake da se nastavija bee ijednog teenutea zaboraynosti nastupa dru f stepen u ovom procesu nazvan uvid (Vipasana). Put luvida Je obeleden sve finijim | tagnijim opazanjem rada dduha, Vetbaé uvida da je duh u stalnom protoku i sve- ok je bezbrojnih kombingeija dutevnih Ginilaca koji protigu. Ove promene i impersonalnost dovode do. pre- Sanka dotivljaje. Uvid kulminira potpunim prestankom ugevnih dotivljaja u nibani (nirvan). Dakle svzha me Aitaije Je razvo} svesti i mudrosti a su druge strane me- Gitacia Je kultura duha 1 put ka 2dravo) lignosth U tu svrhu sistem budisticke meditacije ima dva dela 1. razvo) smirenosti (samatha bhavans) 2, razvo} unutrainje viaije (vipassana bhavana) Jasna painjs, po bodistima ima trostruku vrednost 1. Vrednost painje 24 upoznavanje duha 2 Vrednost painje za formiranje duha 3. Vrednost painje 22 oélobodenje duh Praksa potinje od jaane painje koja snabdeva svest bjektima dua Cil} metode postojane painje ili Sati- 6 patane je da shvatimo ave nate aktivnestifaigke, verbal Fimeatalne 1 da postignemo kontroll 1 regolisanye sv nasil aklivnosti da bi se dostiglo oslobadenje ‘Metod kojt se avde primenjuje zasnovan Je na sup- tlno} | postojano} introspektivno) opservacti. 'U opisivanja fenomena kotiste se metode: 1, analiza 2. sintetikt sk relaciont metod koji ima za svchu istrativanje odnosa ili uslovijenost pojava 3. Potpun opis predmeta Kombinacijom 1-42 U analiei se ide €ak do malih fixiih jedinica do nediferenciranog momenta svesti ill psihigkog atoma, Sintetiéki metod se primenjuje kad se ukidaju razlike jameda ega i ne ega a sto Je w stvari prikazivanje 2i- vor, process kao nepersonalnog ontinuuma, U praksi Sa- tipatane ola aspekta, analitléi 1 sinteteki dovode do savrdene vizije stvarl onakve kakve one jesu. U Satipatani kontemplacisa razlcitih objekata odvi- ja se u dve faze 1 tana: 1. kontemplacifa i posmatrante ficikih i mentatnih fenomena koji se pojavljuju u nama 2. posmatranje pojavljivanja fenomena kod drugih 3. kombinaciia obs 1 fara 1. fenomeni se posmatraju u radanju, nastajaju 2. fenomeni se posmatraju uw nestajanju 2. kombinacija oba Daljom primenam metode dolazi se do potpunog 3 mumevanja.nepersonalnosti (anatta) i nematerijalncstt fenomena {sunata}. U praksl jasnog uvida primenjuje se 1. analiza teleenih fenomena 2. analiza mentalnih fenomena 3. kombinacija oba 4 posmatranjs su uslovjenaU svom govoru +0 postojanass puinjee Buda inlaze ako treba vrliti u telu introepektivno peamatranje tela rad telom., u oseéanjima nad oseéanjima...westi i sadrtaja svest Ali izabrani fizidki proces! glaval ss ‘objekat painje i slude sstematskom razvijanju unutranje viaije. Redultivns sadréa} svesti postaje instrument slo- ode i stoter meditaclje. Svetlost painje, to Je Sivot svesti I sultine nase Ja Postoje dve vrste redukeije: 1, Rupa djhanam ii meditativna reduketja obliko- ‘vanih sposobnosti | svesti (Ima ih éetii) 2 Arupa djhanam ili meditativaa redukelja kate ‘orijsinih podruéja sazmanja (ima ih éetii) ‘Otuda posto}! osam stepena zadubljenosti a poslednie etl zadubljenosti odnose se na faze ill moduse svest Meditacija Je otuda jedna hladna analiza svesti | tok verpogresaih stanja svesti ili momenata svesti koi traju kao teota} oka. ‘Evo jedaog Waatkog prikaza puta uvida, Na prvom mest imamo pristupnu Yoncentraciju gde poveéavamo renultate koncentracie. Sledeea faza je siromaina, pro- nicljivost ge Se fenomen! opatalu kao svojstva posred- ‘nog mifijenja. Zatim se pojatava patljvost na telesne funkelje, finitke utiske, mentaina stanja i objekte duha, U sledeco} etapi dolazi se do iskustva 0 nepostojanesti (anicca) | iskustvo 0 ne sebi (anatta). Svest 1 njent pre rmeti opataju se svakog momenta kao razligtt i odvoleni procesh Sledeéa etapa je peeudonirvana side imamo ra: aigite fenomene kao Sto su oseéanje ushicenja, smire hosti, poverenja, energije, srete, évrsta palljivost, smi renost prema objektima Kontemplacije a postoji i brza i Jasna percepcija. U sledeéo} fazi postepeno isdezavajt ‘vi proces, tako da u Nirvan imamo prestanak svest 6 objektu @ u Nirodhi potpuni prestanak svesti” Dakle postoje tri faze meditacte: ‘ ‘8 koncentracila ili usredsrednost sluha, uperenost duha u jednu tack ili mentalno fiksiranje abjekta '. pailjivost sa samoposmatranjem duha . obe operacije su integrisane, kombinacija ova dva puta dovodi do stanja Nibane Dakle meditacija se sastoji od puta koncentracije (eamadhi) i puta jasnog uvida (panna), Sto znaéi jasno je, jasno shvatanje ili videnje stvari onakve kakve Pazijiost a ‘Smirenost B © Sasno shvatanje Ushicenje Zadubjenost Mudreet Unutrainjost duha bez objekata [Nematerijalna praznina Nibana ‘A palljivost e odnosi na pogetna stania. B smirenost (camatha) jeste zadubljenost duba (samadhi) tlt jedinstve= na usredsredenost uma. C je pronieljive jasno shvatanje (ipasana) i svodi se na razumevanje realnosti kakva ona, iste. Kombinacija ova dva puta dovedi do eslobodenja ‘ Niban Bodizam Je tesno povezan sa imenom njegovor osni- vata Sidharta Gotame-Bude (563-483 god pre nue.) Of- hova njegovog sistema ugenja je praksa a ne vera ae leo je stvori coveka odredenog kova 1 navika. Sirinom pogieda zadivljuje 1 sada posle 2900 godina jer u Bu fino} nauci ima malo toga sto bi se moglo nazvati dog ‘mom, Osudivao je neobjektivna kritiku drugit uverenja ‘ oporiciju Je susretao miro i s8 pourdanjem.Tenad svega pada u oft ateizam Bude negiranie boga 4 duie. Kiasiéna je podela Budine nauke na trl dela 1. tika (sila) 2. Nauka 0 saznanju (panna) 3. Nauka 0 meditacit (eamadhi) Bio Je uveren da Je Jedini put, kojim se moteme suprotstaviti zbrei i neuravnotetenosti vremena.mirna ‘analiza mifijenja 1 pomoé Ijudima da izgrade fivot na @novama razuma. Njegov cil} je oslobodenje od bola i ataje. Njegov metod je fiigka i mentalna disciplina Da li je budizam religia? Stay autora je da bu dlizam uw svojo} bitnosti nije nikakva religija w zaped- nlatkom smislu reéi jer ne pomaje pojam bogs i due nit ima organizaeiju a principima erkve. Da i je budizam etika? Budizam uti kako Sovek mo- 4e da se oslobodi svojih okova pa ix toga sledi da Je bbudizam etidki orjentisan, Paito se radio iskustvima koja su zasnovana na Liénim dotivijivanima sledi da Je etika budi2ma zamnovana na introspektivno} polho- logit, Medutim, w pogledu sija, metoda i pogleda na vet elika hrigcansiva ¢ budizma bitno se razlikuju Budizam ne priznaje pojmove kao sto su bog, visa sila, ‘duis, onostrani svet, greh i oseéanje kajanja- Cilj bu dizma je utrnuce il gatenje strasti, mrinje, slepila, sablude i neznanja Da li je budizam Slozofija? Budizam ima odredenu sliku ii filozofiju prirode koja se mote nazvati teorijom flemenata 1 energija. Ali budizam stvara od psihologije ‘nova disciplinu, pomotu koje treba da se pristupi filozofskim problemima jer po njima mala padnja treba dda skrene od apsolutnog dubia i metafizikih spekulecija Ja judskom duu kao predmetu posmatranja Sustina udenja svodi se na sledete: nema ni jednog sebe (atmana) ii liea (pugala) ili fivog biéa il #ivotnog. 10 principa koji je trajan. Mi imamo Isinu svest o takvom Jednom nepromenljivor entitetu ili veénom prineipl. ‘To je teorija anatta a ovaj pojam omacava nesopstve- rast, berliénost nepostojanje dase. Budist) smatraju ds J pojam celine fiktivna tvorevina koja odgovara po trebama iskustva, Svaka Ucnost 1 svaka atvar su Jedna sintezs, jedno Jedinjenje. Ali u svako} individul, bez lauzetaka, medusobni odnosi sastavnih delova neprekid po se menjaju i nikad isu loth u dva uzastopna tre ruta, Covek je iv) kontinuirant kompleks, kojt ne ota Je ist nl-u dva uzastopna trenutka iu mjemu se odi- Brava beskonatan red promena. Da to ilustrujemo e tatom Bude (M.N.-72) ‘J Je Jedan slofal: sve Sto je sloteno ono je nepo- stojano; ali utise, nate emocije, nase ideje 1 misi su Drolazne i promenijive, Poito je subjekt nepostojen wu bolu 1 poito se subjekt menja da li Je moguée reéi 4 ssmatrati da je to nade Ja? Telesna forma (rupa) nije Ja, ‘ceéanja (vedana) nije Ja, sposobnost opatanja i sudenja (anna) nije Ja, tendeneije karaktera i nasi motivaciont poteneijali (sankhara) nije Ja, svest (Vinnana) nije Ja Posto su svi ovi elementi odvojeni il njihov skup sa Einjava nase iénost ill ne postoji nista postojano sto bite moglo mazvatl Jae ‘Otuda budisti zauzimaju stav da je besmrtna dusa apstrakeiia | svode Covekovu avest o sebi na Jednu sinte- ‘21 a to je kontinuirani Kompleks koji ne ostae isti mt 2% dva trenutla, Budizam se ponckad ozzatava kao psi- hologija pesimizma. All budizam nije ni optimistick’ ni Pesimisti¢ki, nti aktivan, nité pasivan. Optimistidki ne mote biti Jer potwrdule patnju | uzrok patnje. Pesimi- sidki ne mate hei jer smatra da Je otklanjanje patnje ‘moguée i budizam ukazuje na put, metod koji vodi do Dresiajania patnje, Aktivan ne mote bit, jer probude- annije, aslobodenje i dostizanje nibane 2avisi od unutr Snjog process sazrevanja. Pasivan nije jer dostizanje probudenja i oslobodenja zavist od liénog napora. Za to postoji meditacija odnosno meditativni trening. Me- ditaeija je mentalna keltura, fultura dubai ujedno 1 put ka adravol lgnost Da I je budizam psthologija? Toe eka vrsta dalek ‘uke w kojoj posto}! peihologizirajuta tendencija. Budizam s* zadovoljava opisivanjem psiholoskih pojava i zadria- va se na onome sto se zove pojavna, iskustvena svest © sebi, empirisko self. Dalde budizam kao pokret poke- fava da tradi individualns Zivot ber porivania na kraj nj avert 0 seb Za nas Ba zapadu individua ill Ja Je realno: J2 opata, posmatra i dela u svetly svog ikustva. Za budiste Jedna fuka ne mote sama sebe da uhvati pa Je tako 1 ono Sto mi nazivamo Ja Jedne apstrakelja fvesti | w njoj registrovanih eeéanja oli nas obma- njuja Kontinuitetom. Modemo zakljusiti da je budizam Ueki orjentsasa tilozofja divljenja zasnovana na pro- niclivo} palhologiji a praksa budiama ide 2a tim da se lukine Ijudska patnja da bi se postigeo mir nibane. De Ije, Budizam Je skup uéenjs, poulea, uputstava i metoda ‘8 to Je akumulirano iskustve koje traje 2500 godina Budisam uéi kako dove treba da 2iv1 postupa i to Je uugenje toje Zeli da pomogne Soveku da se aslobodi s¥0- iP okova egoizma, narciama { iluzornog Ja. Moguénosti za to date su w specijalnim metodama budinighe re tacije, Budizam je pogled na svet, njegova nauka je fnauka probudenja i trezvenosti 1 on nas uéi strogom, lumerenom i razimnom nadinu 2ivota Budino uéenfe sredeno je w tri grupe ili ‘Tri kofare (Ti-ptaka) 1 ima sledete delove: 1. Vinaya-pitaka, to Je deo koji se adnosi na discipknu {i moralni kodeks w okviru Budine zajednice, tho posto 2 150 pravila morainog ponadanja i 75 prvila pristoinog ponatanja, Mk Sulta-pitaka ili govor! Bude podeljeni su ma pet delova: 1 Zbirka dugih izlaganja (Dighanikass) 2, Zbirka srednje dugih iclaganja (Maljhimanikaya) 3, Kratka abirka govora (Kuddakanihya) 44 Zbirka sloena po grupama (Samyttanikays) 5. Grupa ialaganje sa jednim élanem vibe (Angutta~ ranikays) 1, Abhidhammacpitska sadesi sedam knjiga ge s date definielje 1 tumagenja saznajno teorijskin, bola? ih { etikih polmova CCatiri plemeniteistine od ko}ih polazi Budina nauka o odvracenosti ad fenomenalne egzistencie su: 1. Bot 2. Nastanak pola 3. Prestanal bola 44 Osmostruki put koli vodt do prestanka bola vo kako Bude oplauje iavorni dozivija svog filo firanja bola: sOvo Je wéenieh, plemenita istina 0 bol rodenje je bol starost je bol, bolest je bol, smrt Je bol. ‘Bit zdruen 24 onima koje ne volimo, to je bol, bith rastavijen od onih koje voli & to je bol. Ne postict tno 2a éim tedimo to je bol. Ukratko pet opranaka <3 Steneije jest bole. =Lignost je nastala iz one Zedi sto fe ponovo rads, i vezana z2 strastvenl_ufitak atari Tadgvoljstvo sada tu sada tamo, a to je fed polnog na- fone, tet 2a postojanjem i ted za viaitu. Ovo je uee hich plemenita istina © wastanku bola: to Je ona ted Koja lzariva uvek ponovaa rodenja, Sto se mdruila sa fadoseu i steaicu, Sto radost nalazi sad tu sad tamo, 10 feat ed potude, Zivotna fed 1 2ed za vlatéus (D.N-22) ‘Prestanak bola je odricanje od Uh Zelja.Put koji vodi do prestanke bola je put Nibane a to je nestajanje mrinje, Hutnje i neananja a put se sastoli (of cram delova: 1. Oplemenjenih i ispravnih pogleda (na svet) Oplemenjenih i ispravnih namers Oplemenjenog i ispravnog govors, Oplemenjene i iepravne delatnosti Oplemenjenog i ispravnog naina fivote Oplemenjenog i ispravnog napora Oplemenjene i ispravne palnje Oplemenjene 1 ispravne™ medi june sabrancett SATIPATANA METODA MEDITACUE, ‘Autor je ubeden da. sistematskirazvo} ispravne painje onakav kakay je nauéavao Buda u svom govora Satipatthana, pruza najjednestavniju, najneposredniju, najbolju 1 najetikasniju metodu 2a vesbanje i razvo} dubs, bilo da te radio svakodnevnim sitanjima I proble- ‘ima, bilo da se radi o najvigem eilju: aslobodenju duha (of fudnje, mrinje i nemanja U govoru Satipatthana, Buda Je dao pofetni pravac za razumevanje i praktiénu primenu svog uenja pa se ftuda stara metoda Postojanost painje (Setipatana) i2vo- 4 t danas preko 2500 godina. Ispravaa pain)s Je doista reophodna asnova ispravnog nagina divota jer pruta brojne varijante vefbanja duha na razltitim predmeti- rma meditacije, pri emu se vodi raguna o razliéitim po- trebama, temperamentima 4 individualnim sposobnosti- ma vezbaée Na potetku govora Buda je rekao da je cilj metode ukidanje Jada, tuge i patnje i unigtenje muke 1 bola. Ali cil} Satipetane nije samo krajnje otlobodenye od patnje veé i dostizanje Nibane (pali) — Nirvane (sans- Krishi). Dostizanje Nibane je keajajl ell) budizma. Ni bana Je ideaino mentalno zdravije #4 prekidom feno- menalne svesti i javlja se Kod integrisane | harmoniéne 1s\énosti. Osnivaé budizma Buda smatrao je da Je u Yjud ko} egaistenciji data moguénost 2a odluéni korak na Putu oslobodenja, Prema tome poulea Bude nije teorija, ‘ve praktiena terapija, metods leéenja | oslebadanja Ijudl bola. Nibana se postize praktiénim treningor {inte lektualnim naporom a put 2a oslobodenje Je Plemeniti ‘amestruki put Tavorni gover »Postojanost painje« (Satipatthana Suita) pojavijuje se dva puta u budistigko) literaturi 4. U abires srecinji govori (Majjhima nikaya) kao deset 2 U abirci Dugi govori (Dighanikaya) kao dvadeset i rug U sloteno} reéi Satipatthans, prva reé Sati, ima iz- vorno maéenje paméenje ili seéanje. Medutim w budi- stigko} tradieili i spisima na paliju, termin Sati blizake Je terminu iz opite psihologije a to je padljivost il Drisustvo painje. To Je ujedno 1 sedmi deo budizma Ispravaa { oplemenjena palnja (Samma-Sati) Drugi deo reéi patthana doslovno znati postavila- nije pored svog duha, to jest odwvati prisustvo painje, ‘inosno Ziveti svesno. Cola reé se prevodi kao »Govor © postojanostipainjes a u slobodnom prevodu =Beseda © tome kako se poste jasna svest ili paZljivost pomoéu ‘sabranosti padnje« Komentari ovo govors datiraju Joé iz najranijih vremena iz VI veka pre ne. Verniju koja je prediet ovog rada igradio je u IV veku ne. nauénike + monah Budhagosa, koji ne samo da je sadinio pall veraiju, vee je dao 1 dodatne komentare ovom | drugim tekstovima ‘oi postoje u predanjima Sri Lanke (Cejiona), a vidimo kakvo je mesto Satipatane u sstemima bu Aisticke meditacije, Sistemi meditacje podeljeni su u ava velika dela: 1 Razvo} smirenosti (Samatha-bhavana) 16 2. Razvoj unutratnje visie (Vippassabe-bnavana) 1. Razvo) smirenosth odnos! se na. potpunu koncen- ‘raciui dua koja se posite u meditativno} 2adubljenostt {ajhana). Postoje razligiti stepeni zadubljenosti kroz stematsku praksu 2a 40 tradicionalnih predmeta medite- Cie @ koji vode do smirenost 2. Razvoj unutrainje vizije. Ovde su mentalni fe ‘nomeni prisutni u zadubljenosti kao fizitki procest na Kojima su zasnovani mentalni fenomeni 1 oni se bladno analiziraju 1 poematraju da bi se izbegle gredke spelt lativnih interpretacija i fantazije meditativaog iskustva, Osnoval Gini prva Satipatana: poematranje tela (kaya rnupasana). Izabrani fiigki proces glavni su objekt pat je i sluze za sistematski razvo) unutrainje vizije. Ostale Ul Satipatane: posmatranje oseéanja, posmatranje sta- tala duha (svest) 4 posmatranje sadriaja duha (sadréaja vest), rho svoje suptilnosti sekundarni su objekti 20 sistematskt razvo} unutrainje vizije ‘Meditacija na éetiri osnovne painje mote se shvs tit Kao meditaclja 0 mato} lignosti koja je sastavijena od tela, oseéanja, misi i objekata misli (svest ‘Praktigan Kurs u centru za meditaciju, bilo na istoleu iit zapadu traje 1-2 meseca U toku prakse oni koji me- ditiraju ne angazuju se ni éitanjem mi pisanjem ni alka kvim drugim poslom sem onog Sto se odnosi na meditaciju, Obigno se ne daju teoretska objainjenja vee samo ‘uputstva o tome sta treba i sta ne treba Giniti Trezve- ost, zavisnost od samog sebe, budan | posmatracki stay flavne su karakteristike meditativne pralse, Usitel) se ‘dri pasivno i ne sme svojom lignosée da impresioni Ufenika. Po svaku cen treba labegavath autosugestje, hipnotigki trans | mistino iskustvo Kole maze da se po: javi. Za meditaciju se obiéno preporuéuju polodaj lk stavovi tela ”= sukhasana it priatan polota} — virasana itt polota) heroja U prvom polazaju noge su prekritene 4 drugom, Polodaju Kledi se na kolenima, Sto se naziva dijamant (vayrasana) potota) Dalje, veoma je vatan i mentalni stay 24 uepeh w Imeditiranju. Neophodno je poverenje u sebe iu tehnike meditiranja, Motivacija se razvila sama od sebe éim se pone sa praksom jer vetbe meditacije aszivaju postolan ‘Unosi se maksimum palnje u sve aktivnosti a cen teaino mesto zausima)u Seti poloéaje: hodati, dria se uspravno, sedeti i ledati. Ugenik mora da je potpuno sve- stan polodaja koji u datom momenta ima i mora da bude svestan utisaka koji su vezani 2a polotaj Utisel vezani 24 Polofaj u teanoj su veal sa dodirom ii taktilnom aves Na primer kad neko ledi on mora ds bude svestan le- fetes polotaja a to je stay opruzenost | utisel o dodiru podloge na Kojo} se led Domet painje se Siri sa promene ovih polotaja na svakodnevne aktivnostt kao slo su adevanjs, umivanje, Jedenje itd. Da to llusrujemo na jedno) seri aktivnost ‘ujutru se javija delja da operemo usta. Mora da budero svesni uve delje zatim se javija misao i mentalni objekt Vidimo gu i sud vode na malo) razdaljini (vteueina svest). Zatim sledi prufanje ruke ka sudu a pri tome se de- la sa jasnim shvatanjem da se ruke savijaju i prufaju Sledi usimanje posude (taktina svest) a veoma je valino a se pokreti uspore, Gore nabrojane vekbe su vetbe neprekidne painje a posle toga slede veibe sa izabranim ilk primarnim objektom, ‘Treba sesti na mesto za meditaciju i pri tome bith svestan namere da se sedne, zatim odvojenih fara tog akta | dodira podloge. Painju treba usmeriti na podice- 18 nije { sputtanje abdomena kao primarnog objekts patnie. Padnja Je usmerena na lagan utieak pritiska koji prouzeo- keuju ov pokreti a'ne treba ih pri tome viauelno posma- trati, Treba Jednostavno zapazitl Tirighi proces i pt tome biti evestan pravilnog spustania | Podizanje abdomena u vim fazama. Dalje, treba pokulall da se ofuva svest ber prekidanja truditi se da ne bude neprimeéenih pre- Kidanja. Usled ove inoitrene pabnje javija se unutrainja iaija. Svest dodirivanja i sedenja su invor abdomina! hog pokreta, Uéenile mora da 2ivi sa tom unntragnjom per ‘eheljom jer postoje mnogobrojne taéke dovira odnosno serija utisaka: dodir, dodir, dadir, sedeti, dodir, dodir, od, sedet ‘Ako vas ovi utiset zamaraju i postanu neprijatni onda promenite polotaj all pri tome uofite nameru | ekt promene. Utakvim situactjama.pribegava se hodanja 1 duinu i firina, Podela pokreta hodanja na Sest fara ie komplikovana, dovoljno je da uotite tri ili dve faze Predlaiem sledeti obrazae: Al podiéi nogu, AZ pokrenuts nogu napred, AS postavitinogu na to ii BL podiéi 1 Bz spustit, Praksa hodanja je dvojaka: kao promena polo- 4a)a {kao samostaina metoda za razvo) unutrainje vii. ‘Kao uspeéna smmatra se praksa od 3-4 asa bez preki- aja. Ovde se postavija pitanje ako dode do prekida meditiranja iz spoljainjoati na primer sled buke. More fodmah da se registrue naia reakeija na buku oe primer 1 dubu se mote pojaviti Yutnja, Zaokupite duh nasta- Janjem { nestajanjem juinje, 28 to modete raditi na ‘drugi natin, meditirajte 4 okviru fest Gila pri gem mi- lite da ulima seznajemo rvuke i da smo svesni smetnje to jest razdrazenosti usled buke, Mote se job posmatrati spon | pad — to jest neprekiino pojavljivanje t ne- stajanje talasa zvuka a pri tome ae trudimo da to bide ito Jamnije, Ali ber obzira na sve naglasak le#i na glavnom‘bjektu to Jest pokretima abdomena. O tome kako se rade ‘stale velbe vidi prevod »Veliki dover 0 postojancath painje« Danas postoji obnova interesa 2a negovanje Bu- inog jedinog putas duhovnog profidéenja Satiptane i ontemplativnog zadubljivanja psinje ne samo u zemiji ‘Thera-Vada budizma ve 1 u metropolama zapada Usredsredivanje painje na disanje (anapane-sati) je potebna metoda a postoji i u ssstavu Satipatane kontem= lacie tela kao prvi odeljak. 'U Budinim govorima o to) temi, satuvana le fema 16, ‘vetbi ili tagnije predmeta koncentracije vex #8 pa Ajivim disanjem. U govoru Anapana-Sati Sutta (WN -118) Buda iste da za Bemu od 16 vetbi, koje su podelje~ rhe u Getiri grupe, a to su: posmatranje tela u telu, ose anja u oseéanjima, svesti uw svesti { predmetima svesti u predmetima svesti, To potvrduje iateka Bude: -Ko ra ‘vija | stalno vedba patljivo udisanje i izdisanje taj usa- vedava Get csnovna stanja painje-+ Inaée tekst se jo smote nati i u IX odeljku VIII poglaviia »Puta pro- Gstenjae (Visudhi-magga) od Budhaghore. 1 Posmatrajte tela u tela 1, Udiut i indiguéi dugo, zna: udisem | inditem duge 2 Udiduti i indibuéi kratko, ana: udiéem i izdigem deratko 3 Udisadu i indisaéu oseéajuet celo telo 4. Udisaéu i indisagu smirujuéi telesni orgaaizam TL, Posmatranje oseéanja u oseéanjima 1, Udisaéu i iadiau sa ossCanjem prijataasth (ra dosti) 2, Udisaéu { iatisaéu sa oseéanjem sreée 3. Udieaéu i indiznéu ofeéajuci duleval organizam 4. Udisaéu | iadisaéy smirujuéi dufevni organiza 20 UL, Posmatranje svesti u svesti 1, Udisaeu i izdisacu oseéajuéi svoje dusevno stanje (ushigenja) 2, Udisaéu i indisaéu umirujuéi svoje dugevno sts nije 43, Udisaéu 1 iadisagu uw stanju dutevne sabranostt 4, Udisaée | i2disaéu uw duiewnom stanju oslobodenia IV. Poumatranje predmeta svesti u predrmetima sve- 1, Udisaéu i indisagu svesten nepostojanosti biéa 2. Udisatu | iadisagu avertan odveatenceti od strasti 3. Udisaéu i iediseéu svestan stidavania (prestanka strasti) “4. Udisaéu | idisaéu avestan dostignuéa (Nibane) U strukturi veabe postoji ova trijada 1, Posmatranje daha pri udisanja i izdisanju 2. Rarlikovanje ti dela: poeta, sredina i kal diva nia 3. Duhovna vetba satimania sresti ‘Jasno je da re treba iolovati od sredine da bi ova meditacija mogla da se radi uspeino. Inage u okviru 16 delova ova meditecija ima 8 stepena, a to su 1. Brojanje udisanja 2. U misma se sledi tok udisanja i iadisanja od nozdrva do papka i obratno 3. Svesnost o dodiru daha na lagu u nozdrve 4. Harliditi stepent zodtravanja panic 1, Brojanje udisenja i iadisanja vii se ovako pre- sma knlizi »Put progiséenjax Visudhi magga, VILL po- Blavije od Budhaghose. =Potetnik treba najpre da po- Sveti painju ovom predmets kontemplacije. sluded! se brojanjem. U brojanju se ne treba zaustaviti pre 5 niti i6i preko 10 a ne treba ni prekidath odredeni niz broj anja.. brojati od 1-10 posmatrajucl svaki dah kad’ se po- javi.. Ne motrite dahove ni u tela, ni i2van tela, nego samo kad se pojave na ulazu a zatim se prelazi na brzo brojanje 1.23,45,67,89,10. Tako dugo dok traje pred- ‘met Kontemplaciie povezan sa brojanjem i sabranost dduba postide se upravo tim brolanjem. U_toku brood brojanja predmet kontemplacije postaje Jasan w obliku neprekidnog toka.. Kad je palnja postala dovoljno uévr- ‘Mena brojanjem, portupak brojania zamenjuje se nepo- srednim poverivanjem. Povezivanje je neprekidni tok udisanja I ladisanja koje se nastavlja hed obustavimo brojanje.« 2. Ne brojite vide, Koncentritite se na disanje i nista govane i izvodene-praktikovane ispravno, tada se far zakon nece produliti dugo pose smrtl Uzvisenog. Al, beate, ako se Cetiri postojanosti painje neguju i praktikuju praviine, Dobar zakon ée se produiti dugo posle emrti Uzvidenog.« sat22.23 4. Slavni goveke U Savatthi, poitovani Sariputa, poste Je ukszae po- ovanje Unvidenom, poadravi ga sa velikim postovanjem {sede pored njega. Zatim se ovako obrati Uzvigenom: ‘Slavan Govek, slavan Zovek, tako govore judi, U ojo} meri Je, gospodine, Sovek slavan?« 6 Sa oslobodenim duhom, ja izjavljujem da je slavan Zovek Saripute- Sa necslobodenim duhom on nije slavan Coveke, Kaka Je tada oslobodent duh Sariputa? U ovom sluéaju Sariputa, neki monah obitava, vetbajuéi sew kon- templaciji... posmatrajuéi oseéanje u seéanjima...po- smatrajuéi u duh duh... posmatrajuéi mentalne objekte ‘u mentalnim objektima, budan shvatajuei Jasno 1 paZlji- vo, budui da je savladao fudnju i nedage koje se ednose na evet. ‘Takav oslobodeni duh Sariputa. 1 sa ovakvim oslo- Yodentim duhor, ja izjavljujem da Je to slavni Govek. Ali ako duh nije osloboden, to nije slavan éovek sana 5. Cudo ‘Ananda, vi motete da satuvate prisustvo duhe na ove eudesne osobine uzvitenog: sa svesnoiéu se polavijula freéanja kod uzvidenog, #4 avesnoiéy se ona produkiu, svesno ona prestaju: sa svesnoséu se pojavijuju pereepelje kod urvigenog, svesno se one produkuju i svesno. one Drestaju. Tako, Ananda, motete saéuvat! prisustvo duhe, kao Sto Je kod Cudesnih osobina Unvisenog, M23 Pribetite Pet dudnih sposobnosti, Brakmani, u raziéitim obla~ stim sa raaliitim uzroeima ne pripadsju blast! | uzroku svakog drugog. Kojih su to pet? ‘Sposobnasti — videnja, sluSanja, oseéanja, ukusa i rmirisa, Svaka od ovih pet spocobnosti ima razliite obla- vazliite uzroke. One nemaju udela u oblastima i auzrocima, 22 njih Je Brahmani, duh utotiste, duh ima ludela u niihovim uzrocima, Poitovani, Gotoma, sta je 2a dub utotiste? Za duh, Brahmane, painja je utotiste Sta je 22 painju Gotama utotste” Za psinju je, Branmane, oslobodenje utotiste Poitovani Gotoma, sta je 2a oslobodenje utotite? 2a oslobodenje, Brahmane, Nibana je utotste Poitovani Gotoma, ta je 2a Nibanu utotiste? Wi ste sada, Brahmanu, pretlt granice pitanja. Cll} vabeg pitanja ne mote se shvatiti. Zato Sto Je sa ulaskom Nibanu fivot sve probuden. U Nibani im je eilj. Ne bana Je ka} Sanaa 1. Vetba 20 sve JJednog dana Urviteni je boravio kod Kosala u Sa- la — selu Brahmana. Tu se on obrati monasima: Koji ‘st ovde novi monasi, koji nisu ili daleko, ko}i su od ne~ avno dobrodosit za uéenje i ovu nauku, budite postojani, Uwodeni i uévrigeni u usavrdavanju Getiri pastojanost puinje. Koja su to éetii? Braéo, vedbajte posmatranje tela u telu, budnog ij smog. shvatanja, budite spokojnog srea, duh vam Je u Ginjen i koncentrisan, da bi saznao telo onakvo kakvo Je ono uistinu, ‘Vetbojte Kontemplaciju oseéanja na oseéanjima da bi saznall kak su oseéaj uistinu. Vetbajte kontemplaciju Guha... da bi saznali kakav je duh uistinu. Vetbajte kontemplaeiu mentalnih objekata na mentalnim objekti- ‘ma, budnog 1 jasnog shvatanjs, spokojnog srea 4 Jedin~ stvenog i koneentrisanog duha, da bi saznali mentalne fobjekte, kakvi su oni uistinu “0 1 jot vite, monasi, koji nju éuvaju superiorntje, ali 408 nist, dostigh cil} — boriée se za krajnji mir —'oni takode obitavaju (borave) budni i jasnog shvatanja, spo~ kojnog srea, jedinstvenog + Kencentrisanog duha, vedb juct se u Kontemplaciji na telu 2a potpuno razumevanje tela, vetbajuéi kontemplaciju oseéanja na oseéanjima 2 potpuno rarumevanje oseéanja, veSbajuéi kontemplaciju fuha w duh, 24 potpuno rarumevanje duha, vezbajuet Kontemplaciju mentalnih objekata ¥ mentalnien objekti- rma za potpuno razimevanje mentalnih objekata, T fos vide, monasi, koji #4 Arahat, oslobodent su pokvarenosti, oni five Livotima svetaca éake su do kraja {Zavrlill svoje zadatke, ostavll breme dostgli cij, unist- Ti prepreke (okove) egzistenciie 1 koji su se oslobodilt Us savieno} mudrosti — oni takode obitavaju, budni t Jjasnog shvatanja, spokojnog sre, Jedinstvenog i koncen- {risanog duns, vesbajuel Kontemplaciju tela na telu nete bit: vezani 2a telo, vedbajuéi Kontemplaciju oseéanja u cnctanjima neée bith verani 2a osetanje, vetbajuél kon- femplaciju duha w dub, nege biti vezani za dub, vezbajuét Kontemplaciju mentalnih objekata u mentalnim objekti rma nece biti verani 24 mentalne objekte 1 jo8 vige, monasi koji su novi ovde, Kofi nisu daleko tid { Kodi su dobrodoili w ovo uéenje iu ovu nauku, ‘oni takode moraju da budu podsticani, uvodent i uévrséent {T usavrdavanju Getiri postojanostt paznje sana 8. Setipatana — standard postignuéa ednog dana postovant Sariputa, rekao je postova rom (uvadenom) Anurudhi — Ljudi govore, da je €ovel w hajvigem vetbanju — brate Anurudha. Od kada su oni zaokupljent najvisim velbanjem? “9‘Sa delimignim razvojem getiri potojanosti panic, to je brate, najvise vedbanje, Ludi govore, da je cove iznad verbanja, brate ‘Anurudha, od kada su ani ianad vetbanja, ‘Se savrienlm razvojem det postojanosti pane, berate, oni su kznad vezbanja, 8472627 9% Znadajne reti Jednog dana pottovant Sariputa i pottovani Anurud- hha, boravill su u Vesali u vocnjaku Amapalije. Uvece poito Je poftovant Sariputa izalao iz evoje poutenorti, fon se vratio pre paStovanog Anurudhe, Poéto Je izmeniao posdrave wetivnost | prijateljstva on je govario ovakor Blistave su erte vateg cs, brate Anurudha, jesna je boja vedey lica. Kakvo moze da bude obitavaiste Guha w kome postovani Anurudha éesto boravi? ‘Moj duh je évrsto utvrégen u éetiri postolane panic, Ja tu Sesto obitavam, brate 'Neki monah, brate, ko Je Arahat i koji je osloboden fd pokvarenosti, onaj Koji Je dostigao Zivot svetaca, na ‘eeaju ispunivsl svoje zadatke, ostavivii tegobe, dostigav- Sera, unistiv okove | on ccloboden w savrdeno} mud "oath abitava duhom évrsto uévedgenom u tirhposto- Janosti painje. To Je dobltak za nas, brate, fo Je velkt do ital koji smo 1 dobili ovim znadajnim retims koje Je lagovorio Anuradha S29 10. Odtuénost Jednog dana postovani Anurudhs boravio je u Sa- vathi u leu pored drveta Sslala. Tu se on obrati ovale: 80 Braéo, ova reka Gang, tee na istok, okrenuta je ka fstokw, ona Je usmerena na istok, Pretpostavite da se velika'grupa udi peibidava reei nosed lopate | korpe govoredi: =Mi idemo da radimo, tako da ova reka Gang ide na zapad, nju éemo okrenuti na zapad i usmeriti Je ea zapadu. Sta vi misite, brago? Ova vellka grups Ijudh mote li stvarno da uéini da Gang tefe na zapad, okrene ga na zaped i usmeri ka zapadu?e Sigurno ne, brate! Arse? ‘To je sigurno, beate, Gang tete ka istoku, or je skre= rut ka Istoku 1 usmeren Je a isto, Nemoguee je uéinit dda teée ka rapady, da se on okrene i usmeri ka zapady mma koliki napor i mugenje uéinila ova velka grupa Ijud Isto tako, brago ako neki monah koli neguje 1 usavréava utestano Cetiri postojanosti padnje, okruéen kraljevima ‘ ministrima, prijateljima i poznanieima i roditeljima ko- i mu nude blago 1 preklinju ga: Dodi, mo} drag, Sta hoe ti a tom Zutom adorom, Sta hotel ti sa obeijanom flavor, Dodi okreni se ka svetownom Zivot, motes horistiti ovo blago | ostvarith dobre akcife. Alt brate hax ko monah Koji neguje | ugestalo vetba Cetiri postojanostt padnje, da napusti vetbanje { okrene se ka inferiornam Stanju To je nemoguée. A zaéto? Neme mlkakve moguéno- Sti da se duh kojl je okrenut ka oslobodenju i usmeren ka talobodenia okreée ka lnferiornom stan 5528 11, Beamrenost Postoje Getiri postoyanost paanje, monasi. Koje ée- Monsh vetba kontemplaciju tela na telv, budan, Jasnog shvatanja 1 patljiv, pobedivii tudnju i nedagekoje se odnose na svet. Dok tako vezba kentemplaciju tela na telu sve delje u njemu se napuitene. Napusta- rnjem ovih Zelja besmrtnost je dostignuta, 1 vetbajuéi Kontemplaciju oseéanja na oseéanjima ‘budan, Jasnog. shvatanja i padlilv, pobedivsi tudniy i falost (nedaée) koje se odnose na svet, dol tako velba ontemplacia oseéanja u aseéanjima, ave Zelje 0 ovim stiscima su napuitene u ajemu, Napustanjem ovih elja Desmtnost je dostignuta, T veibajuéi rontemplaciju duha u duhu, budan, Jasnog shvatanja 1 padljiv, pobedio je Zudnju i Zalost ikaja se odnosi na avet, Doe tako vetba kontemplaciju dduha u dul sve Zelle 0 duu w njemu su napustene, Naputtanjem ovth 2elja besmrtnast je destignuta T velbajuti Kontemplaciju mentainih objekata uw rmentalnim objektima, budan, jasnog shvatanja i pailjiv, pobedio je Audnju i Yalost Koja se adnosi na svet. Dok tako on vevba kontemplaciju mentalnih objekata w men~ talnim objektima sve Zelje o ovim mentalnim objektima su napuitene, Napustanjem ovih 3elja besmrinost ie ostignota, ° Sarat 12, Pokvarenost Ima tri_pokvarenosti, mons: pokvarenost ula, pokvarenost Zelje 2a novorn egzistencijom 1 pokwarenoet hhetnanja. Da bi se odstranile ove tri pokvarenost asi, treba negovati éetiri postojanosth padnje sano 18, Proflost 4 buduénost Da bi se napustile 4 savladale teorije koje se odnose tna protlost i buduénost, monasi, treba negovath éetiri postojanceti patnje. 32 14, Za samog sede Za sxe, unas, mora da stare ban pat ju je Eovar dua, Hog ove ett raioga mo) duh fe tallied hada ita ne taive Eoin 1 abog Cogt mora a bude budnepeinje cover duha ws trem tes De mo) uh eatin rin, a ia ne Eaten mrdnj 200g ova rags tore da se sara Decna patnj Eure daha smom Sb De avo duh am; dase sta 02 ono na nemanje nile ne tentve, Zoot avogeracoge tra dase svera tude ptnjn — fava dua sor = ‘Ds duh ne bude sation iti So iene za pllenje: Zbot!ovoge mors 8 se Tosh buna pet Ever daha u samom sh ata, monn mona onloboden od fade sve vima hoje larva fod et Je esoboden of bodnje ‘Kee mjegor dun zaicen od rine za sterima Aoje inca manu, on fe otnden od mrtne teu e nj du acon ose sa staria hoje ive iui, one enloboden of ane ius je njeguw duh talon od allen, of svogn to anv nsepjensts Jo fe elobten od 2a SUMjenontada ot mona ne Kole, ne mise nee poate olan tose Piva led. dragih aro un toon Alvar 15. Jepraona zaitita JJednom je Unviteni boravio u zemiji Sumbha wg du Sumbha koji se 2va0 Sedaka. Tu se on obrati mon Sima. Portoje, dogo, ivi akrobate koji rade sa motkom 8‘¢ bambusa, Postavijajuéi matku od bambuss, on refe s¥om ugeniku Medakatharika: Dodi, brate Medakatha- ‘ka, popal se na moti I dri ge usprayno na mom ra ‘menu. Da, uéiteliy, re8e on | uéini ono Ho je od niga ‘radeno Tada akrobata njemu rege: Dragi Medakathar- Jk sada ti mene 2aitit dobro i ja éu tebe zaBtitit. Oni su tdeltJedan nad drugim, SUL jedan drugog, mi Gemo Pokazati svoju vestiny, saéuvati Je da ona Sivi mi éemo Stel sigurnost aa motkom bambusa Ali uenik Medakatharika rege: Tako je, tel, ‘Ti moras uCitelju da sits mene a ja éu takode da #tim samoga sebe. Tako Cuvajuéi samag sebe, sited samog sebe ml éemo pokazati svoju vedtiny, sauvati je da ona ivi i mi demo stedi sigurnost uw motu od bambuse ‘To je ispravan natin, rege Unvigeni i doda: Isto kao Mo udenike kate ja stim samog stbe, tako je kad on vetba fetiri postojanosti painje. Ja zabticujem druge, na ova} natin on mora da vekba postajanost panje. Sti teéi samog sebe stitim J druge, zaltitivsi druge fitim samog sebe, ‘A kako on siti druge fitedi samog sebe? Uostalom | ponovljenom praksom meditacife. ‘A sada kako on titi samoga sebe stiteti drue? ‘Stplienjem {strpljiveddu. Zivot kojt nije naprasit | ni 42k, sa blagonaklonom Ijubaviju f s8 sauéeiéem, ‘Ja 64 zaltititisamog sebe, on mora da vetba potto- Janost palnje. Stitesi samog sebe on Siti druge: Hitec Gruge on ti samog sebe, saris 16, Bolestan poglavar porodice Poglavar poradice Sirivadhi iz Rajagata, koji je ra- dio (vetbao) uéenje bio Je pogeden ozbiljnnm bolekéa i st fon je zatratio da poitovanl Ananda dode as ga vidi ‘Ananda dode u ut bolesnog doveka | rete poglavara poradice ‘ae stanje je podnotijive, motete li ga podneti, poglavaru porodice, Bol to neée al smanjiti ni poveéai Oseéate Ii vi poboljsanje il pogorsanje?« TNe, dospodine, moje stanje nije podnodljivo, tesko Je nega porineti. Bol se povedava i ne smanjuje sei ja ‘ekujem najgore a ne poboljganje. Ananda, rege, da ie, poglavaru, vi mora da vetbate ovako: Ja'éu vedbati ontemplaciju tela na telu, kontemplaciju osetanja na ceecanjima, kontemplaciju duha na duh, Kontempiactju fmentalnih objekata na mentalnim objektima, budan, Jasnog shvatanja i pesijiv, buduéi da Je savlada dudnju Palast koje se onose na svet. Ove éotiri postojanosti panje, koje je obufavao Urviteni mogu da se mada ‘meni i ja éu s¢ saglssiti sa ovim weenjem, jer Ja bora- im, gospodine, veibajuéi kontemplaciju tela w tels ‘budan... Dal se to odnosi i na pet niskih okova (sa: rmyojay: 1. verovanje uw lignost, 2 skeptiénu sumnju, 4 veaivanje 2a obred i rituale, 4 une Felje, 5. 1oba volju, Sto Je objasnio Urvideni Ja ne vidim nlkakay rug inlaz, gospodine ja ga neéu odbacit, Ovo Je dobit za vas poglavaru poradice, velika dobit, to Je rezultat Stanja onoga koji se vile ne vraéa (anagamin), Take je ‘bjainjeno poglavaru porodice sana9 17, Bolestan monah Jedanput dok je postovani Anuridha obitavao po- red Savatthi, obuzme ga Bolest i on je patio od ozbilj. ne bolesti, U ovakvo} situsciji vite monaha se okupi ‘ko njega i oni mu govorahu ovako: 38Kakvo mote da bude stanje duha uw kome firigka ‘reéanja_nisusposobna da poremele duh poétovanog ‘Anurudhe? To Je stanje duha, braéa koje je évrsto usmereno nna Getiri postojenosti padnje: to je uztok da ova muéna, fxieka oseéanja ne mogu da poremete mo} duh 832,10 18, Thera "etiya Dok odlazi bolest, moja patnja se bud Bolest ima ime a ja nemam vzemena (za nemarnost) Tha 90 18, Od uzdr2avanja do oslobodenja Cak | urdriavanje od fivota mote se nati (uéenje) 1 Nibani Je kraj 2log ponatanja (Oni Wy nalaze ono sto se Guva u pany Nijihovo sree © dostés savréenu koncentraci, ‘sar 20, Plodovi oslobodenia ‘Vetbaj postupno i évrsto w ispravnom naporu ‘2 painjom za svoje sopetvene oblast ‘ako si ovim plodovima oslobodenja ukragen fovako Gist neéed se radii vite nikad AL. Svest 0 sedatnjost Ne vraéajmo se stanjima prosiosti 4 a buduénst, ne hranimo nadanje hranom Proflos, i je ostavija ina sebe ‘Kap u buduénost koja jof nije stigla, ‘All oni ko}i lmaju jasnu viaiju mogu videti Sadaunjost koja Je owde 1 sada ‘Takay mudrac mora da teti da saguva Ono ito nikad ne mote da bude izgublieno + poko- bane, Mas 22. Gomitanje edna gomila neprijatnih stvari. Govore tako 0 pet prepreka i oni to govare taeno, Jer zaista to je jedno go- milanje neprijatnih stvari. Kojih su to pet? ‘Culne Zelje, logs volja, obamrlost¢ fenjost, uznemi- renost i briga ¢ skeptiéaa suman, ‘Jedno terilo prijataih stvari govori o éettl posto- Janosti patnje 4 tafno govore Jer su to zaista nay prijatne stvari, 28. Dar prijatetjstoa Oni 2a koje vi tmate simpatiju, monasl, oni ko}i dobro procenjuju dok vas slufaju, prijateljt + drugovi roditelt 1 poznanici, mogu da budy podsticani, uvoden! ugerséeni w éetirt postojanosti panje saras 24, Souda korisna Monasi, ja objavijujem da je painja svuda korisna 46,58 stPRVL KORACI 25, Prepreke Bez napustanja fest stvari, monasi, neée moti da se oravi vetbajuéi Kontemplaciju tela na telu... kontem- Placiju osetaja na oseéajima... kontemplacijuduha na ubu... Kontemplaciju mentalaih objekata na mentalnim objektima. Koje su to fest: voleti altivnost, voleti govo- itl, voleti spavati, voleti drustvo, nedostatak kontrole ula i Jedenje preko mere AVL 26, Postepeni progres Jedanput je Uzviteni boravio pored Sakta u park gazelaAnjanavane. U tom trenutku, asketa lutalica Kundaliya, waza ma je poftovanje, iamenjuo posdra ve prijateljstva i uCtivosti sa Urvidenim, seo Je sa strane Wrekao Unviscnom: Ja Sesto fivim u parku manastira, ‘gospodine, 1 ja uestvujem na skupovima. Posle obroka — = ravrsivit svo} doruéak, ja imam obits) da idem od rmarastira do manastira, iz parka u park. Tu sretem neke sskete i brahmane w diskusijama jedino zato Sto misle 4a Je dobro zaldjutivanje 1 kritikovanje ‘Sta ti, pottovani Gotama, smatraé za dobro? Koje plodove oslobodenj putem suznanja Uzvident smatra za dobro? Pottovani Gotama, mogu li se negovanje | praktikovs nnje_nelih stvarl oslobodenja, saznanjem dosti? Se- dam faktora probudenja ako se neguju 1 vetbaju éesto nose plodove oslobodenja putem ssznanja. = A koje se stvari veibaju da bismo postigh sedam {aktora probudenja? 8 = Cetiei postojanostt patnje ako se negulu i vetbals esto daju sedam faktora probudenja “"A koje stvari eslo megovane i vesbane daju éetiri postojane painje "To je tijas (trestrukest) dobrog ponaéanis, to su dobre misl, govor i akeife = A koje stvari negovane | vetbane daju tehjas — — trostrukost ponséanja? = Kontrola ca 5466 21, Potetake U Savathi, jedanput postovani Bahiya susreo se sa Uzvidenim 1 poito su izmenjall pozdrave uétivesti i pri- jateljstva, seo Je i rekao Uzvigenom: Bice “dobro, gospodine, ako Usvitent mote da mi ukratko objasni i Ja éu posto bik saslubao uputstva fi- veti povuéeno, iskreno i odluéno. Dobro Bahiya, vi morate najpre da. se protistite hod ovih korisnih stvark, Kako da pocnem od ovih ko- Tstina koja Je dobro protiéena je lspravno hvate- aye Vata isting Je veoma jasna i kad Je vade shvatanje Ispravno tada, Bahiya, podréan i potpomognut od istine Wi motete negovati éetiti postojanoti patnie ‘Ako Bahiya, tako podrian i potpomognut od istine, vi nequjete éetiri postojancsti panic, bilo da noé dolazi, bio da dan dolazi, vi motete da dostignete razvo) 1 ko: rienim stvarima ane i pokvarenim. Postovani Bahiya ebradovan i zadovoljan_retima Unvitenog pezdravi 62 sa poitovanjem i ode. Poltovani Bahiya Hivi sada w usamljenoeti, iskren, budan i odiuean. Plemeniti sinovi ostaju bez kuéa 2a 50ovaj cil, to je najvite envrsenstvo svetog Hivota i on ga je stznao w ovom Zivotu. Zavricna je ponovo rodenje, ispunjen je sveti Bvot izvrdeni su zadaelt nista vige nije sstalo — to Je on saanao, ‘Tako Je postovant Banlya postao jedan od Arahat SATIS 28. Cit) morainih pravila (Ova korisna moralna pravila objavio je Unvident Kakav je njihov cil, brate Ananda? Dobro kalel, brate Bhads, dobro kaied, Prijatna je ‘vata mudrost, prijatna Je vata unutrainja vizij, izvrsno je vate pitanje. Korisna moralna pravila koja su obje ‘ijena od Uzvisenog, a njihov eilj je da se neguju éetiri postojancsti padnje Sanat OPSTA UPUTSTVA ZA PRAKSU 29, "putstva Bahia Ovako Bahiya vi motete vetbati =u onom sto je videno ovde, on ne mora da ima a se tu vidi, —u onom Sto Je éuto ovde on ne mora da ima to So Je Bato, =U otiome sto oseéa kao ukus, miris | dodir on ne ‘mora da ima ono #to se oxséa, =u onome $10 Je midljenje on me mora da ima sta se misijeno "Napomena: u ovo) vetbi, duh se velba da sb zaustavt na potetno} opservacji objekta proste.percepcije bez 60 ikakve intervencije prijatnosti ili neprijatnosti i bilo koji emotivnih ili intelektualnih sudenja. Cilj 4 wred- ost ove prakse Je sloten — to deluje kao uzda za svaku Jurbu u mifljenju, regima | akeiJama, ona daje mouénost razlikovanja razligitih.Jednostavnih procera percepeile {oft ee pojavljuju kompaktno (zbijeno) i esto su identi fkovant tek u Kasnijim istradivanjima. Ona otkriva ne- posredno unutratnju vieju ud, 10 30, Uamerena 4 neurmerena meditactia Savathi. Jednog dana posto se obukao postovar ‘uzco je avoje ante | odelo 1 stigao u neki ma- nastir Kaluderica, Dosavi, seo Je na pripremljeno mest ‘Monahinje ss odale duno poitovanje postovanom Anandi, sele su ea strane { ovako su njemu govorile: Ima ovde mnogo monahinja, postovani Ananda, Kole su dobro uévrééene u éetiri postojancsti painje i poste- ppenim uveéanjem one su dale velike rezultate To Je tak, sestre. To je tako. Svaki monah ilk mo- nahinja 6 je duh dobro uévriéen u éetii postojanost painje moie da se nada da ée postii velike rerultate postepenim uveéanjem. Postovant Ananda je oti890, po- ‘to Je dao uputstva, ohrabren, podstaknut i radostan 2bog toga sto je imao razgovore 0 dhami, On je zatim otitao da prost hranu u Savatthi, vrativii se sa miloetinjom, 23 visio je svo} obed. Zatim je sa poltovanjem pozdravio Uiitelja, se0 s8 strane i govorio Je © svojo} poset ma rastiru, Uzvigeni je ovako govorio: "to je tako, Ananda, to je tako, Ananda. Zaista svi monasi i monahinje éiji Je dub uévrséen w éetir postojanosti paanje mogu da se nadaju da ée postici ve- like rezultate postepenim uvecanjem. aKojo su to Gotti? Monah obitava vetbajuéi kontem- placiju tela na telu, budan, jasnog shvatanja i padljiv a savladavii Judnju i bol Koji se odnosi na svet. Dok. fon tako obitava vetbajuéi se u kontemplaclji tela na telu, 1 njemu se rada sa telom kao objektom fiigko uxbudenje (oadrazal) ili mentalna inereija i tada Je njegov duh "astresen spoljnim stvarima, Tako Ananda, monas) mogu da usmere svoju padaju na bilo Koji objekt a pri tome su nadahnuti poverenjem. Ako tako Gini, radost se rada 1 njemu. U radornom duhu rada se ushigenje, u duhu ojl je ushiéen pojavijuje se unutrainja smirenost, onaj ko Je w unutrainjo} amirenosti vige sreéan i sreéan dub stige koncentraciju. Sada on misli: — Cilj ka kome sam usmerio painju postignut Je sada, Da li sam ja odvra- en sada? On Je odvratan, on ne uzima u obzir, ne uzima u rarmatranje nigta vide, Ja sam sada osloboden od ra- zmillisnja | razmatranja, w unutradnjosti pall | sre éan. On zna to i Jo8 vile, Ananda, neki monah obitava ‘etbajuéi kontemplaciju oseéanja u oseéanjima... kon~ templaciju duha u duhu... kontemplaciju mentalnih obje- ‘ala u mentalnim objektima... Dok on obitava tako rads se #2 ovim oseéanje stanja duba... mentalni objekt, fi- 2idko urbudenje ili mentalna inereija — i je njegov duh rastresen spoljatnjim objektima, ili, poitovani Ananda, fon mora da usmeri svoj duh ka nekom objektu nada Innut poverenjem. Ako tako &in, rade ee radost w rado- som dubu, @ u radasnom duku rada se ushiéenje. U duh Kofi je ushigen ada se unvtrainja smirenost dubs. ‘Onaj ko Je u unutratnjosti smiren, oreéa se sreéan. A stefan duh stige koncentraciju. Sada on mist, — Cil) kkome sam uimerlo duh sada je dostignut i nidta me sada re advraéa, On Je odvragen | ne rasmifja i ne razma- tra nifta vile. — Ja sam-fada osloboten od razmldljanja ‘reumatranja, u unutrainjost padljiv i sreéan, i on to zna COvaleva Je usmerena meditachi, Ananda. A kakva je reusmerena meditacija, Ananda? '— Ako, Ananda, duh nekog monaha nema potreba dda bude usmeren ka spoljatnjost, on zna, — mo} du nije wusmeren lea spoljatnjost. — Osim toga on ane — i prvoj i u poslednjo} etapi prakse, ja anam da sam ber brepreka, slobodan | ne odvragen (nije skrenuo sa puts) (Osim toga on na — Ja obitavam vetbajuti kontemplaciu tela na telu, kontemplaciju oseéanja na aseéanjima, kontemplaciju duha na dubu, budan, jasnog shvatanja i palliv, bududl da Je saviadao Zudnju i bol Koji se odnost na svet a on, Je sreéan. To Je neusmerena meditacija, ‘Tako sam vam ja, Ananda, pokazao usmerenu | ne- usmerenu meditaeju. Ako neki ufitelj to uéini 2a uéenile, ele njima dobro, putem sauéeséa | simpatije i tako sam vas ja utio da vetbate meditacu, Ananda, Postoje dve zobine u razmaku. Vetbajte meditaciju, Ananda, ne budite nemarni i strah necete oreéati. To je nalog’ koji ‘sam vam ja dao. Tako je govorio Urviteni. Sreéni Ananda radovao te retima Uzvidenog. sa70 OBJASNJENJE GOVORA 31. Posmatranje faktora. porekla ‘Js Ga vam sada, monasi, pokazati poreklo, postanake 1 prestajanje postojanosti painje. Slufajte moje ret — Sta je to, monasi,nastajanje tela? Nastajanje is- rane ene posanak tea Prestankom brane preiie — Kako nastaju Gulni utise!? Oni imaju poreklo w cxecanina,Prestankom Gung wtska dla do prekide 6— Kd postoji ime { forma (name-rups) imamo na- stanak sveatl. Prestankom imena i forme imamo prelid vest, = Nastajanjem painje imamo nastajanje mentalnih objekata, Prestajanjem painje prestaju mentaini objekt Sara 32, On obitava temutra... 1 Brahman Sananikumara, obratio se bogu Tavatimsi. Da fi, isle o bogu, postujem ime Tavatimsa? Urvigent je ona) ko lo ana, istralivad, svetac, probuden!, obfavio je Getiti postojanosti painje z= dostignude spasa. A koja bt to Geir? Monah vetba kontemplaciju tela u svom ni trainjem telu. Dok on obitava tako, on je Koncentrisan 1 spokojan. Poito je on koncentrisan | spokojan, on ée faazvatl saznanjo i viziju koja se odnosi na tela drugih spolja i'w njema samom (isto se odnasi na oseéanje s ‘ja duha i mentaine objekte) DB, 33. On obitave ienutra... 11 Kako obitava monah vetbajuti Kontemplaciju fanutra? Monah razmillja 0 svom sopstvenom telu, od tabana do veha glave i naniZe, osadrfini kote iepunjene reintogorn misli ovako: u ovom telu ima kose.. slush w aslobovime... mokrage...On weiba sa ovim objektom, rarvija ga, saokupljen Je njim Gesto tako da je to uevrsée- ro U rjegovor duhu. Tako ginedi, on okrete svo} duh ka telu spolja u njemu samom. ‘A kako obitava monah velbajuéi kontemplaciju tela ‘na telu spotja? Monah razmidiia o telu spotja njema samom. Ima u njegovom tely kose. I vedbajuéi tada sa o vim objektom, on ga razvija, zackuplien Je sa njime, esto je to objekt évrsto wevriten u njegovem dub, ‘Tako Gineti, on okreée svo) duh iznutra i spolja, ‘A kako obitava monah vesbajuéi kontemplacju tela w isto vreme iznutra 1 spolja, Mona razmija’o tela iznutra i spolja: »1ma u ovom telu kove,.« Tako obitava, ‘monah vetbajuci kontemplaciu tela w tela istovremeno imutra i spolja (To se isto odnosi na osetaje, stanja 1 mentalne objette) 34, Sedmostruka kontemplacija éetiri Satapatane Kako obitava on vetbajuéi kontemplaciju tela na elu? Ovako, neka osoba pasmatra telesnt fenomen — ze- rlje (parhavi, — kaya). 1. Kao nepostojant a ne kao postojan 2 Kao muéni a ne kao priftni 3. Kao ne sebe x ne kao sebe 4. On se odvrata od njega ine raduje se njemu (teu) 5. On je bez strantij ne Beli nista 6. On Je uzrok prekida ne nastajanja T. On ga napusta I ne didi ga se vide Failjivo posmatrajuti nepostojanost on napusts ena- enje pestojanog: padljive posroatrajact balno. (mucho) on naputa znatenje zadovoljetva: padljivo posmatrajuct ne sebe on napusta znagenje o sebi: on se odatle okrete tne radtsje se vite | tako bez straha on napuita dudnju: on prouzrokuje prestajanje i napuita nastajanie i napu- Stajuéi to on napuita vesivanje ‘Na ovaj sedmostruki natin on vekba kontemplaciju tela, Telo Je postojanost i nije painja, All pedaie ie po- stojanost isto kao padnja. So ovom painjom i sa ovim samanjem on gosmatra telo. Tako se dakle neprestano uuévrSéuje painja u praksi kontemplacie tela na tela (kaya-kayanupessana — satepatans), &s1 Joé vide. Neke osobe posmatralu kao nepostojane ‘4 ne io, postojane teleme fenomene: vod, toplot, ‘vanduh, Kosu, dlaku, kodu, potko#u, meso, krv, nerve, esti, motdinu. Oni ih posmatraju ka mugne... To se dakle naziva neprestano.postojanje painje u vetbanju kontemplacije tela na tela ‘A kako on obitava vetbajuéi kontemplaciju osecanja ina oseéan}ima ‘Ovako, ncka asoba pasmatra kao ne-postojano a ne ao postojano oseéanje prilatno, neprijaino i neutralno Oseéanja se radaju usted utisaka oka, utieaja wha, uticaja rmirisa, ulicaja ukusa, utieaja dodira | utieaja duha. On ih pormatra kao mugne a ne kao prijatne, kao ne-sebe a ne kao sebe, on se od njih okrete i ne raduje im se vie, on prouzrokuje prestajanje a ne nastajanje, on je ber strasti ine Zeli ih vise, on ih napusta i ne vezuje ‘@ vige 2a njih. Posmatrajucl ih kao ne-postojane on na pulta znatenje zadoveljstva, posmatrajuci th kao ne-sebe fn napusta znagenje o seb, okreée se odate, on mapusta sagenje radorti, | tako ostavii ber strasti on napusta fudnju, on prowzrokuje prestajanje a ne prouzrokuie nastajanje, i napustajuéi th on napusta vezivanje... Na fova} natin je sedmostruka praksa posmatranja oseéanja rma oseéanjima, Oseéanje Je postojanost a nije padnja. ‘Ali patna Je postojanost isto kao i paznja! Sa ovo pa- Janjom 1 sa ovim saznanjem on posmatra oseéanje. To se dakle naziva neprestano postojanje panje u peaks krontemplacije oseéanja na oetéan ima. ‘A kako on, obitava veibajuél kontemplaciju duha tna dubu? Ovako, neka esoba posmatra kao ne-postojana ‘ane kao postojana stanja duha sa dudnjom, a stanje duha Koje je oslobodeno od mrinje (nastaviti kao u govoru), fon posmatra kao nepostojanu a ne kao postojanu vizuelnu vest, sluiow svest, mirisna svest, ukusnu svest, dodienu 66 svest i svest od duha. On posmatra svaku od mith kao rmugnu ane kao prijatnu, kao ne-sebe, a ne kao sebe, on se okrege od njih toma mu nisu prijatna, wm je ber strasti I ne deli th vise, om prouzrokuje prestajanje a ne nastajanje, on ih napusta | ne veruje se vite, Posmatraju= ih kao nepostafine on mapuita. znanje zadovoljstva, posmatrajuéi ih kan ne-sebe on napusta znaéenje 0 sebi fn se od njih okreée i napusta radost 4 tako ber strast fon napusta 2udnju, provarokujucl prestajanje on. ma puta nastajanje 4 napustajuéi to on napusta veaivanje za nj 'Na ovaj sedmostruki naéin on vetba kontemplaciju una na duhu. Duh je spostofanost« 4 nije »painjas, lt ainja Je postojanost isto kao | painja. Sa ovem palnjom isa ovim saznanjem on posmatra duh. Dakle tose naziva neprestano postojanost painje w vekbanju kontemplaciie dduha na dub Kako obitava on vetbajuéi se.u kontemplacjt men- talnih objekata ul mentalnim objektima? Ovako. Neka osoba posmatra kno ne-postojane a ne kao postojane fenomene tavog tela, svih oseéanja, Gi- tavog duha, to jest, svestl.On ih posmatra kao mucne a ne kao priate, kao ne-sebe a ne sebe. On se okreve od mii fone me izezivaju radost. On je bez atrasti i ne fell ih vige, on prouzrokuje prestajanie « ne nastajanje, on ih napuita a ne vezuje se vige 2a njth, on ih posmatra kao nepostojane i on napusta znaéenje postojanceti posmatra juéi ih kao mugne, on napuita anadenje zadovolistva posmatrajuél ih kao ne sebe ona napuita znagenje 0 sbi fon se od njih okreée i napusta radost, on je ber strasti, fon napuste Zudnju, on tw prouzrokuje prestajanie i na- pulta nastajanje napustajuéi to on napusta vesivanje Na ovaj sedmostrukt naéin on vetba kontemplaciju ‘snovnih mentalnih objekata, o‘Mentaini objekti su »poctojanosts @ ne painja, ali painja je postojanost | Jednaka je kao painja. Sa ovom painjom i sa ovim saznajjem on posmatra mentalne obje- kite. Dakle to se naziva neprestano postojanje painje u praksi Kontemplacije mentalnih objekata na mentalnim objektima, 38. Posmatranje tela ‘Ako telo nije kontrolisano, meditaeija ni duh ne mogu biti Kontroisani, Ako Je telo kontrolisano, | duh ée bith ontrolisan. 36. Painja na. telo M36 Postoji Jedna stvar, monasl, kad se neguje i izvodi pravilno, ide se u praveu dugoke neodlosnosiL..najvigern fla... painji 1 jarnom shvatanju... dostignuéu ispravne Vizio | saznanja.. sreéi ovde 4 sada, dostignucu oslobo- enja pomoés mudrosti.. plodevima svetaca (arahatsp- hala) — to Je painja na telo Ala 81. Govor © painji na telo Ovako sam Guo, Jednog dana je Uzvident boravio w Sevathi w parku Jeta u manastiru Avathapindika. U tom momenta jedna grupa monaha posto se vratila posle tralenja milostinJe skupila se u sali 2a sastanke. Medu rjima vodio se ovakav razgovor: =To je éudno, braco, to je levanradno kako je Uzvigeni, onaj koji Je svestan, trativaé, svelac, potpuno probuden, opisao da je pa finja na telo stanje sa velikom KoriSéu i kako je to ‘eliki napredake, Unviteni posto je zavesio vecernje po Vvlagenje uw usamijenost prekinuo je razgovor jer je Evratio w salu za sastanke | seo na mesto koje je bilo pripremljeno za njega. Posto Je seo on rete minasima oo — Dok sedite ovde o demu vi razgovarate, monasi? Zasto je vat razgovor prekinul? Posto smo se vratili poste tragenja milostinje, posle rafeg obeda skupili smo se u sall 28 sastanke 1 ova) F: 2govor voden Je medu nama: »To Je éudno, Braco, kako je Uzvigeni, onaj koji je svestan Istrativaé, svetac, po- tpuno probuden, opisao ovu painju na telo kao stanje velike Korist 1 kao vei napredak To Je ta) raxgovor, fospodine, Koji Je bio prekinut kad je Uzviseni utao ‘Taéno je to, painja na telo Je velika korist | postize ve veliki napredak ako se neguje i izvedi pravilno. M19 38, Meditacija.na_disanje COvako, monasi, neki monsh posto Je otisao u sum wu podnotje drveta, ili je otifao na usamleno mesto, seo Je prekritenih nog, defeés lo pravo | svoju budn Painju, Padljivo on udite i on izflée, Udibuéi dugo on nar oda udiser digo. « —'Smirujuc telesne funkelje(disanja) ja Fu iadisati, ako vexba on, ‘Kod onog koji tivi tako, iskreno, budno i odluéno, sedanja | naklonosti za gvet labrisani su, i sa njihovim lstezavanjem, njegov duh Ge se uévrstti iznutra, bie smiren, skladan (harmoniéan) i koneentrisan, Na ovaj haéin, monast, mona neguje paanju na tel. (Ovde sledi kao to Je dato u govoru, odeljak © po Jotajima tela, 0 patnji | jasnom shvatanju, 0 odvratnosti tela, posmatranje-kontemplacija 0 groblju, 2ave sa —nkod onog, Koji 2iv1Iskreno...) (Zadubljenost «8 meditaciji) Job vite, monasl, monah osloboden objekta. éula, loboden of nekorisnih ideja ulazi w prvu zadubljenost, 69u njemu se rada ravnodunost eslobodenj, Koja je wdru- ena sa. polmovnim midljenjem 1 mijenjem ber reda iskurzivno mifljenje), ispunjen je radoséu { ushiée- injem, Od ove radosti 1 ovo ushigenja rada se ravnoda- Snost slobodenja, ona protima i kali, ispunjava ga i prodire w ove tela ave dok ni jedno mesto njegova tela fe bude proteto radoisu i ushiéenjem koje je Foden usled ravnodusnosti(oslobodenja) [Ako veit berberin ili njegov pomotnik sips sapun 4 puder na ravan metal i pomesa th sa vodom, radedi to vige puta, tada Ge penaste lopte sapuna biti prodete vodom, protete vodors w unutrainjosti 1 spoljasnosth bez da to bude isuseno. To isto vabi i 2a monaha — radost |ushigenje koje je rodeno usled eslobodenja profima ga i ali, ispunjava i prodire u ovo tela sve dok nijedan eo tela ne Zivi a da nije profet radoséu 1 wshienjem koja se rads usled oslobodenia, Kod onog ko ivi tako iskreno, budno 1 odluéno, csetanja {naklonosti ka svetw su iabrisana i sa njihovien lieezavanjem njegov duh ée se uévrstitl ianutra, bice ‘iran, skladan, harmonigan j koncentrisan, Na ova) ain, ‘monasi, monah neguje painju na telo. 1 Job vide, monasi, pasle stifavanja poimovnog mi- Bjenja i milljenja ber’ reda (diskurzivnog misljenja) on side unutrainji mir i harmonijy druge zadubljenosti, koja Je oslobodera od polmownog misljenja i misljenja ber reda (diskurzivnog misljenja), koja Je rodena usled Yoncentracije a ispunjena je radoteu | ushigenjem. Od ove radost i ushiéenja koji su rodeni u koncentraciji, ona protima i kali, ispunjava | prodire u oto telo sve dok hijedno mesto njegovog fela ne divi a da nije prozeto ‘ovom radogéu i ushigenjem a ole Je rodeno iz koneen- tractje. 0 A postojt duboko jezero, je vode Skljaju iz unu- Aratnjosti | nema vode koja tece na istok, zapad, sever, jug, ova voda,tece | ispunjava veeme. ‘Sveb lavor iz lunutrasnjosti jezera kali ga Jer iz ajega inazi sveés vod sve dok ni jedno mesto koje tu postoji ne bude profeto invorom syeze vee navisli naéin, monas, radest tus enje koi su redeni sled koneentracije to profima i kali, Ispunjava ga | prodire u ovo tela, sve dok ni jedno mesto nlegovog tela ne otivi kao da Je profeto ovom radoti i UshicenJem koje su rodene usled Koneentracja (naj ko ivi take. 1 Jok vie, poste i#éezavanja ushiéenja rionah obitava us spokojetvu, patljive i jasne svesti, on aseéa sreéu u {elu 2a koju plemeniti kau: »Sretno Zivi onaj ko obiteva 1 spokojstvu i koje pailjiv« pa dostize treti stepen zadu- Ujenost, To protima I kall, ispunjava i prodire kroz telo tako da je rvako mesto njegovog tela proteto sretom elobodenom od ushicenja ‘Ako imamo u bazenu lotese, 1 to evetove loteoa lave, zelene 3 bole, ont so postavijent w vod, rane se Yvodem, na stabljikama lotesa je eveée, koren je protet fodnomno prolire w svetu vodu tako da je | svako esto Stabijike proto vodom. Isto je | Kod. monaha, sree profima i kali, hema ni jedao mesto koje nie proteto ovom srecom koja je rode posle nestanka ushigenja(proteto ovor slobod= thom steéom ushicenja). ipuniava i prodire u ovo telo | na kraj ‘naj Ko"2ivi take, 1 Jo8 vite, Posle napuitanja zadovolistva 1 painje {sa Wéezavanjem prethodne radesti i nedaéa on ulazt { obitava u getvrto} zadubljenosth Koja je iznad zadovo- Jjstva 1 patnje, on ima Gistotu panic Koja potige of nspokojstva, On to poseduje 4 to prodire w njegovo telo Hnjegor dub, Koji Je Jasan i bistar sve doe ava mesta njegovog. tela ne ostana proteta ovim jasnim i bistrim uhm. Pretpastavimo da neki éovek ima belo adelo, bern Je pokriven preko glave tsko da svako mesto njegovog tela bude prekriveno belin.. i to je | Kod monaha tako, a poosdule jasan 1 bstar duh koji prodire w njegovo telo sve dok ni Jedno mesto piegovog tela ne bule prozeto vin Jasnim i bistrim duhom. Kod onog ko fivi tako, iskreno, padijivo i odlu- no osloboden od seéanja i maklonasti za svet i sa nit hhovim isfezavanjem, njefov duh ée se wevrstiti anutra {postage miran harmoniéan i Koncentrisan, Na ova} na x, monasi, monah neguje pazaju na tel Monasi,sko neko ima negovanu painju | vetba pra- vino painju ma telo to se ukljucuje u ave start hole su blagotvorne | koje vode ka mudrost ‘Ako neko shvati da ovaj duh ima veliki okean au jaa ulaze sve reke Koje teku ka okeany, na isti nagin fonaj ko neguje i vetba pravilno painje na telo uk- Tutuje sve stvari koje su blagotvorne i koje vode ka roudrosti, Ali kod monaha koji ne neguje i me velbe pravilno painju na telo, njega te Mara naéi | ubvatith Monasi, ako éovek baci tesku kugl od kamena na vlatno trlo lovaée, Mislite I vi da ova kugla ne moze da ude u vlaino trlo ilovade jer ga nije ona obuzela, Sigueno, goepodine, na isti nacin monah koji ne neguje i ne vezba painju na telo njega vat ‘A ako, manasl, stavimo lonae ber vode na tle i sko neki €ovek dode sa teretom vode, mote Ik on manasi dda zameni vodu, Sigurno ne, goepodine — na is nagin ‘naj monah koji ne neguje i ne vesba pravilno meditac Jina telo njega Se Mara nach i uhvatit Mara naGi i 2 Ali ako, monasi, neko neguje i pravilno izvodi pabniu fo telo, mega Mara nece nadi 4 unvatiti. Ako neki Zovek. bei lagano.povermo kenea domataj table od solidnog deveta, ta vi mlslite, monasi, moze Ii ovo lako poves™o ones da nade uaz w tabla saginjenu od solidnog drveta? Sigurno ne, gospodine. Na istinagin monah koji ne ve#ba ne neguje ispravno painj na telo, njega ée Mars naéi 4 uhvati ‘Ako imate zeleno drvo puno sokova i kad neki Govele ode sa upatienim Sapom, mode lon da mish ovako — Ja Sam naginio vatru, ja sam proizveo vatru, Miwiie U da fon to mote da uéini. Sigurno ne, Rospodine. Na iti nagin rmonah koli ne ievodi pravilno | ne neguje painju na to, njeqa é@ Mara naéi i ubvatiti ‘Ako, monasi, imate lonae ispunjen vodom do vrha, de ii vrona, da Ii vrana mote piti vode iznutra. Ako ‘ovek dode a8 teretom vode mode Ui on da zament vod 1 loncu? Sigurno ne, gospodine. Isto tako monast, ona ko neguie | praviino i2ved: painju na telo njega Mars rege mati i neée ubvatit. ‘Monae, ona ko neguje 1 ixvodi pravilno meditaciju painje na telo, ona} ko bude ostvario to stanje direktnim Seunenjem i ko je prsilio duh da postigne ovo direktno Saunanie, on Ge ste sposobnost u to} oblast ‘Ake neko ima pun lonae vod, postavijen na pod- tog on Je ispunjen do veha tako &a vrane moze da pile vod lanutra, Ako govek nagne lonae voda ée ilaziti sve vide | vie. Sigurno da, gospodine. [Na isti nadin, neko ko neguje { i2vodi pravilno me itativnu padljivost na telo, a sto ée biti ostvareno di fekinimn saznanjem, on maze da prisii svoj duh da ostva- Fi todirektno saznanje, on €e sted sposobnostu toj oblast ‘Ako imate w nivou temlje Jedan éetvriastrezervoar cgranigen nasipom a ispunjen vodom do iviea takn da 3vrana moe piti vodu unutra, ako otverimo nasip voda fe otieati sve vide i vile. Sigurno da, gospodine. Na [st natin neko ko neguje i i2vodi pravilno meditativnu padljivost na telo a koji to ostvari direktnim saznanjem, posto je duh prisilio da ostvari direktno ssznanje, on Ge sted spocabaost u to} oblast “Zamlslimo raskrige od Eetri puta w nivou tla f kola speemna 2a pokret sa plemenitim konjima. Uéite) dre Sure konja penje se w Kola i, 2grabivéi uzde u levu ruku fkamdiiju uw desnu, Konji Ge zagalopirati gde on hoe ‘Na isti nagin onaj Ko vetba | pravilno izvodi pa- Ijivest ne telo, ko Je %9 ostvario, direkinim saznanjem i Swot Je prisilio duh da ostvari to direktno saznanje, on Se dosti&i sposobnost u to} oblast ‘Ako, monah, meditaci tela negule I pravidre teat on Ge dostich nove moguénosti(sredstva) napretka, imaée, posedovace évrsta duh f ako se u tome ustall, to ojags | Savefi on mole da ofekuje deset dobrobiti (korist Kojih deset? Ueenik de. viadath strastima i nezadovoljstvima, | Luvek Ge pobedits nezadovoljstvo kad to hoce, ‘On ce viadati strahom 1 anksioanobin (bo)azan) (On ce podnosti hladno | toplo, glad i Bed, velar slaj sunea, obale, Komarce i zmile On te strpljivo.podnositi neprijatne ret, nezado- voljstva | fizidhi bol, zatim i neumesne uvrede, neprijat- hosti nezadovoljstva i zlokobna svojstva drugih (Ceuttstania zadubljenosti profiséuju duh, To stanje rote nalazi se u sadainjos, doctiZe se sopstvenom vo- Ijom bez tetkoéa t napora. On je obdaren i natprosetsity sposobnosti, Budust jedno on postajeslozeno, postavilslo- eno on se vrata u Jedno. Ot Se pojavijuje i idezava, Ne~ rma 24 njega prepreka, on prolazi kroz zidove, pl fine i kroz’ vazduh, On se 2agajuruje 1 pojavljuje ™ ‘na vod i zemji, on ukeftenih nogu let w vazduh kao ke lata ptice, at dodiruje + maz rukama sunce | mesce, Cak do sveta Brahme, on paseduje vlast nad svo}im te- Jom. Za botanske | Tjudske zvuke blizu 1 daleko, On suznaje dub drugih osoba, drugih biéa 1 prodire uw njih Uwenutne. On se seéa pros Aivota, 12,3,10,20,0,500, 400,500, 1 100 miliona ponovnih rodenja. Oa se ponovo seéa mitogobrojnih evoluelja | mnogobrojnih ne-evolucia Ja sam tu a mene sovu jedinstvenim jedino takvim Ja pripadam to) porodici, ia imam takvo dréanje ja Jedem ‘na ovakay’ nadin, mene upuitaju a Farouade, podnosiéy svoju patnju | svoju sudbinu u tok ovog ai ‘ota. S obzirom da cu iSéeznuti odatle ja €u uel w drugs ‘gaistenciju: i tako j2 imam to ime. 1 takva sudbina 1 toku mog aivota,« Tako se on seéa mnogobrojnih prosiin sivota zajedno s8 njihovim karakteristinim ertama i o20- benostima. Sa bo#anskim okom prosienim 1 nad-ljud~ skim, on vidi kako se biéa vraéaju, riska il. plemenita, fobdarena it rusia, sreéna au jedna | bedna druga ton vidi kako se bica pojavijuju sa svojim akeijama. osle iskorenjivanjapokvarenosti (asova), on fivi ‘sloboden od pokvarenost, u oslobodenom duhu, u slo- bodi sa mudroaéu sto je on razumeo i ortvario sebi ‘ko se paznja na telo negule | izvod! pravilno on e dostisy napredak | évrmo poendovanje duha, ako Je tu uévrigen, pojaéan i usavrien, on se nada da ce ds do bije onih deset Korist. Tako Je govorio Uzvideni. Sreéa w niihovim sreima podigia xe od ovih reéi Urvidenog. M9 .