Skladista Pravilnik SR PE6

Veroslav Jankovi, dipl.ing.el.
Opte smernice
PRAVILNIK
O TEHNIKIM NORMATIVIMA ZA
ZATITU SKLADITA OD POARA I
EKSPLOZIJA
Smernice PTN Skladita / Veroslav Jankovic/ PE08
Sl. List SFRJ br 7/1984
Skladita, predmet
Ovim pravilnikom propisuju se tehnike mere zatite
1
skladita od poara i eksplozija.

Odredbe ovog pravilnika primenjuju se na zatvorena
skladita koja slue za uvanje sirovina poluproizvoda
i proizvoda (u daljem tekstu: roba).
Odredbe ovog pravilnika ne primenjuju se na: skladita kod kojih je nosea konstrukcija od negorivog
materijala i slue za uvanje negorive robe u
negorivoj ambalai, priruna skladita, skladita
eksploziva, skladita zapaljivih gasova i zapaljivih
tenosti, prenosna kontejnerska skladita, kao i
skladita opasnih materija (u daljem tekstu: materije)
kod kojih opasnost ne potie od pojave poara i
eksplozija.
Skladita, definicije
Nie navedeni izrazi, u smislu ovog pravilnika, imaju sledea znaenja:

1.
hladnjaa je skladite opremljeno uredajima za
odravanje niske temperature i odredene vlanosti;
2.
priruna skladita su skladita u kojima se uva
roba za potronju u toku jednog dana;
3.
regalno skladite je skladite u kome se roba
uva u regalima visine do 12 m;
4.
silos je skladite krunog ili vieugaonog
horizontalnog preseka koji slui za uvanje prakastih ili
zrnastih materija;
5.
visokoregalno skladite je skladite u kome se
roba uva u regalima visine iznad 12 m;
6.
zatvoreno skladite je skladite koje ima krov i
zidove kojima je skladite zatvoreno sa svih strana i
obezbedeno od prodora atmosferilija.
Zatvorena skladita
Zatvorena skladita mogu biti:

skladita u posebno izgradenom objektu;
skladita u prostoriji koja se nalazi u
objektu koji slui za druge namene.
Podela skladita
Prema veliini skladita se dele na:

1. mala skladita, povrine do 1000 m2;
2. skladita srednje veliine, povrine od
1001 do 3000 m2 i regalna skladita
povrine do 3000 m2;
3. velika skiadita, povrine iznad 3000 m2
i sva visokoregalna skladita.
Pristupni putevi
Skladita moraju imati prilaz za vatrogasna vozila,

i to:
1. mala skladita - najmanje sa jedne strane;
2. skladita srednje veliine - najmanje sa dve
strane;
3. velika skladita i hladnjae - najmanje sa tri
strane;
4. silos (ukljuujui prijemno otpremna mesta uz
silos i ostale pomone prostorije koje
su neposredno ukljuene u proces rada silosa)
- sa sve etiri strane.
Pristupni putevi, ilustracija

1 mala skladita<1000 m2
2 srednja i regalna
skladita 1000-3000 m2
3 velika skladita i
hladnjae >3000 m2
4 silos
Prilazni put, zahtevi

Prilazni put mora da ima okretnicu ili
plato za okretanje vatrogasnog vozila.

Prilazni put mora da ima minimalnu irinu
od 3.5 m, minimalnu slobodnu visini
prolaza od 4.5 m, minimalni poluprenik
krivine unutranji 11 m, a spoljanji 14.5
m, nagib najvie 10%. Nosivost puta mora
biti minimalno 10 tona osovinskog
pritiska.
Evakuacioni put,
definicija
Evakuacioni put je putanja lica koje se
kree od mesta na kome moe da se

zatekne u trenutku saznanja za poar, do
izlaza iz objekta na nivou ulice, odnosno
tla, ukljuujui i kretanje van objekta na
rastojanju koje je bezbedno u pogledu
delovanja moguih efekata poara ili
eksplozije u objektu (zona
zadimljavanja, zaruavanja i sl.)
Put za evakuaciju
Put za evakuaciju iz
skladita prema
bezbednom prostoru
mora da bude:
neprekidan, ravan sa
to manje krivina, uvek
slobodan i nezakren.
Smer prema izlazu za
evakuaciju oznaava se
na podu, strelicama
ute boje. Put za
evakuaciju mora biti
najmanje irine 0,8m i
ogranien
svetlozelenim trakama
irine 10 cm.
PUT ZA EVAKUACIJU
10 cm
10 cm
min 0.8m
10
Vrata za evakuaciju
Vrata na putu za
evakuaciju moraju biti
iroka najmanje 0,8 m,
moraju biti zaokretna,
tako da se otvaraju u
smeru izlaenja, i ne
smeju imati prag.
Ako su vrata na putu za
evakuaciju klizajua ili
zaokretna i ira od 1,25
m, na njima se moraju
napraviti zaokretna
vrata koja moraju
zadovoljiti zahteve iz
stava 1. ovog lana.
11
Evakuacioni izlaz(i)
Skladita sa poarnim optereenjem viim
od 1000 MJ/m2 moraju imati najmanje

dva izlaza za evakuaciju, postavljena
tako da se prostorija skladita moe
bezbedno napustiti, bez obzira na to s
koje strane je zapoeo poar.
Stvarni broj izlaza se po pravilu odreuje tako da rastojanje od bilo
koje take do izlaznih vrata skladita ne bude vee od 30 m.
12
Evakuaciono stepenite
Stepenice koje su namenjene za
0.80
evakuaciju moraju biti iroke najmanje

0,8 m i izgradene od negorivog materijala
otpornog prema poaru najmanje 0,5 h.
0.80
13
Evakuacija iz suterena
10
U svakoj od podrumskih
ili suterenskih prostorija
u skladitu moraju se
izgraditi po jedne
stepenice na dve
razliite strane, koje
vode do nivoa zemljita.
SKLADITE U PODRUMU
min 2 stepenita do nivoa tla
14
Pozicija stepenita
11
Velika skladita i skladita srednje
veliine koja imaju najmanje jedan

nadzemni sprat moraju imati poarne
stepenice koje se postavljaju na
najveem moguem rastojanju od
prostorije za pogonske uredaje.
15
Pozicija, nastavak
12
Poarne stepenice prave se sa branicima
za zatitu od pada i postavljaju se od

nivoa zemljita do krova, na najveoj
moguoj udaljenosti od prostorije za
pogonske uredaje.
Stepenicama iz stava 1. ovog lana mora
se obezbediti slobodan prilaz sa svih
spratova u skladitu.
16
Stepenita, zahtevi
Spoljna poarna stepenita moraju imati slobodan prilaz sa svih spratova

skladita, kao reenje se ne smeju koristiti spiralna stepenita, a
materijal od koga su izradena mora biti negoriv (beton, elik i dr.).
Unutranja poarna stepenita moraju biti opasana zidom od negorivog
materijala, otpornog na poar 2 asa, a oblaganje unutranjeg prostora
gorivim materijalom nije dozvoljeno. Stepenini prostor mora biti
obezbeden od prodiranja vatre i dima za sve vreme trajanja poara u
objektu i mora biti dostupno sa svakog sprata skladita. irina stepenita
ne sme biti manja od 1,25 m. Konzolna i spiralna stepenita nisu
dozvoljena, a stepenini kraci i gazita moraju se napraviti od materijala
koji obezbeduju otpornost na poar najmanje 2 asa. Poarno stepenite
mora da ima vrata iste otpornosti na poar. Vrata moraju da imaju
mehanizam za zatvaranje. Aktiviranje ovog mehanizma moe se vriti na
vie naina, to je detaljno objanjeno u komentaru pravilnika o
tehnikim normativima za uredaje za automatsko zatvaranje vrata ili
klapni otpornih prema poaru.
17
Stepen otpornosti prema

poaru SOP
Stepen otpornosti konstrukcionih elemenata skladita prema

poaru dat je u tabeli 1.
Tabela 1.
13
Skladita srednje veliine
Mala skladita
Velika skladita
Poarno optereenje
Stepen
otpornosti
prema
pozaru,
prema standardu JUS
U.J 1.240
II
II
III
II
III
IV
III
IV
N - Nisko poarno optereenje S - Srednje poarno optereenje V - Visoko P.O
18
SOP
Ako je skladite opremljeno uredajima za
13
automatsko gaenje poara, stepen otpornosti

konstrukcionih elemenata prema tabeli 1 moe
se smanjiti za jedan.
Nosee eline konstrukcije u velikim
skladitima i skladitima srednje veliine sa
visokim i srednjim poarnim optereenjem
moraju se zatititi negorivim materijalom tako
da njihova otpornost prema poaru zadovoljava
zahteve iz tabele 1, ili prostor skladita mora
biti zatien uredajima za automatsko gaenje
poara.
19
SOP, komentar U.J1.030

Stepen otpornosti zavisi od poarnog optereenja skladita.
Poarno optereenje se odreduje na osnovu JUS-a. Po JUS-u
U.J1.030 postoje tri grupe poarnog optereenja:
a) nisko poarno optereenje do 1 GJ/m2;
b) srednje poarno optereenje od 1 do 2 GJ/m2, i
c) visoko poarno optereenje preko 2 GJ/m2.
U zavisnosti od povrine skladita i njegovog poarnog
optereenja iz tablice i pravilnika biramo stepen otpornosti
konstruktivnih elemenata skladita prema poaru.
20
SOP, komentar U.J1.240

Skladite ili deo skladita moe imati sledei stepen
otpornosti protiv poara prema standardnom tipu

konstrukcije:
I.
stepen - bez otpornosti,
II. stepen - mala otpornost
III. stepen - srednja otpornost
IV. stepen - vea otpornost i
V. stepen - velika otpornost.
Utvrdivanje otpornosti skladita protiv poara ili dela
skladita vri se po JUS-u U.J 1.240, odnosno prema
standardnim tipovima konstrukcije skladita to se vidi iz
priloene tabele.
21
Vrsta konstrukcije
Metoda
ispitivanja JUS
Stepen otpornosti prema poaru (SOP) elemenata/konstrukcija

zgrada (u satima)
Poloaj
I (NO) neznatna
II (MO)
mala
III (SO)
srednja
IV (VO)
vea
V(WO)
velika
Nosivi zid
U.J1.090
1/4
1/2
1.5
Stub
U.J1.100
1/4
1/2
1,5
Greda
U.J1.114
1/4
1/2
1,5
1/4
1/2
1,5
1/4
1/2
1/2
1/4
1/2
1/2
Meuspratna
konstrukcija
U.J1.110
Nenosivi zid
U.J1.090
Unutar poamih
sektora
Krovna konstrukcija
Zid
U.J1.092
1/4
1,5
Meduspratna
konstrukcija
U.J1.110
1/4
1/2
1,5
1/4
1/4
1/2
1,5
1/4
1/2
1,5
negoriv
materijal
1/2
1/2
1,5
1/2
1/2
1/4
1/2
3/4
Vrata i klapne
do 3,6
m2
U.J1.160
Vrata > 3,6 m2
U.J1.160
Na granici
poamih sektora
Konstrukcija
evakuacionog puta
Fasadni zid
U.J1.092
Krovni pokriva
U.J1.140
Spoljna
konstaikcija
22
Poarni sektori, komentar

Radi spreavanja irenja poara na celo skladite, skladita
se u zavisnosti od robe koja se uva u njima i u zavisnosti od

toga da li imaju ugradenu za automatsku dojavu i gaenje
poara u skladu sa tabelom 2 iz lana 19 dele na poarne
sektore ograniene povrine. Poarni sektor posmatramo
kao deo skladita koji e eventualno poarom biti potpuno
uniten, ali se van tog prostora poar sigurno nee proiriti
za odredeni vremenski period. Poarni sektori se odvajaju
poarnim zidovima, ija se otpornost odreduje prema
poarnom sektoru koji ima vie poarno optereenje.
Otpornost poarnih zidova na poar se bira na bazi
priloene tabele iz JUS-a U.J1.240.
23
Poarni zid
14
Otpornost poarnog
zida prema poaru
odreduje se prema
poarnom sektoru koji
ima vie poarno
optereenje.
Zid od
Zid od opeke debljine 12

cm, neomalterisan,
vatro-otpornost 1 sat
Zid od opeke debljine 12

cm, omalterisan s obe
strane (debljina maltera
najmanje 2 x 1,5 cm),
vatroot-pornosti 2 sata
Zid od nabijenog betona

neomalterisan. U
zavisnosti od debljinei
vrste agegata otpornost
je od 30 do 120 min
Razne vrste panela sa sertifikatom izdatim od

strane IMS-a Instituta za materijale Srbije
24
Poarni zid, zahtevi
15
Poarni zid mora da nadvisuje krov
skladinog objekta najmanje za 50 cm, a ako

je krov od gorivog materijala, na obe
strane, po 160 cm od zida, ugraduje se i deo
krova od negorivog materijala.
Ako poarni zid vrsto prijanja uz donju
stranu krovne konstrukcije ija je otpornost
prema poaru najmanje 2 h, takav zid ne
mora da nadvisuje krov skladita.
25
Zid i krov, ilustracija

50 cm
NEGORIVI
DEO
1.6 m
F 120
AKO JE KROV
GORIV
1.6 m
ili
F 120
26
Vrata u poarnom zidu
0,5
16
Vrata u poarnom zidu

moraju imati istu
vrednost otpornosti
prema poaru kao i zid
u kome se nalaze,
moraju se zatvarati
automatski i mora da
postoji mogunost za
runo zatvaranje.
Povrina takvih vrata ne
sme da prede 25%
povrine zida.
ZID
F 90 ili F120 ili F180
VRATA
T 90 ili T120 ili T180
27
Obezbeenje prevoza robe

i lica
17
Zidovi stepenita i ahtovi za liftove koji

slue za prevoz robe i lica moraju biti
otporni prema poaru najmanje:
1. 1 h u skladitima ije je poarno
optereenje nie od 1300MJ/m2;
2. 1,5 h u skladitima ije je poarno
optereenje iznad 1300MJ/m2.
3. U sluajevima navedenim u odredbama pod
1) i 2) ovog lana, vrata na liftovima

moraju biti otporna prema poaru
najmanje 0,5 h.
28
Nadstrenice, opasne
materije
18
Nosee konstrukcije rampe i nadstrenice
zatvorenih skladita opasnih materija

prave se od negorivog materijala.
29
Poarni sektori
19
Najvee dozvoljene povrine poarnih
sektora u zatvorenim skladitima date su u

tabeli 2, s tim da svaki poarni sektor mora
da ima najmanje jedan spoljni zid na kome
se nalazi ulaz u skladite.
Kod skladita koja imaju vie spratova nije
dozvoljeno spajanje prostorija sa dva sprata
ili vie spratova u jedan poarni sektor.
Visokoregalna skladita, bez obzira na
veliinu, ine jedan poarni sektor.
30
Veliina sektora
Tabela 2
Najvee dozvoljene povrine poarnih sektora, u m2
19
Vrsta materijala
Sa uredajima za automatBez instalacija za automatsko
Sa instalacija-ma za
i gaenje
otkrivanje poara
automatsko otkrivanje poara sko otkrivanje
poara
Zapaljive prakaste materije
do 400
do 800
neogranieno
Cvrste kompaktne zapaljive

materije, temperature paljenja
do 300 C
do 2000
do 3000
neogranieno
vrste kompaktne materije,

temperature paljenja iznad
300 C
do 3000
do 4500
neogranieno
31
Zahtevi kod eksplozivnih

smea
U skladitima u kojima postoji opasnost od stvaranja
20
1.
2.
3.
4.
eksplozivnih smea moraju se preduzeti sledee mere:

elektrini uredaji i oprema, kao i manipulativna i
transportna sredstva,
moraju biti konstrukciono
izvedena u protiveksplozivnoj zatiti;
manipulativna i transportna sredstva za iji se
pogon koriste motori sa unutranjim sagorevanjem
moraju imati hvata varnica na izduvnoj cevi;
podovi moraju biti od negorivog materijala koji ne
varnii i moraju provoditi statiki elektricitet;
vrata, poklopci i prozori koji se otvaraju moraju
biti od negorivog materijala koji ne varnii, a ako su od
metala, moraju biti uzemljeni;
32
Zahtevi eksplozivne
smee, nastavak
5.
kuita za sijalice moraju biti od negorivog

materijala i moraju biti postavljena tako da se onemogui
razbijanje sijalica prilikom rada mehanizacije;
6.
skladita se moraju prirodno provetravati, a gde

to nije dozvoljeno mora se obezbediti vetako
provetravanje.
Povrina
otvora
za
prirodno
provetravanje ili vetako provetravanje skladine
prostorije mora biti tolika da se ne sme dostii vrednost
od 10% od donje granice eksplozivnosti bilo koje
prisutne zapaljive komponente;
na mestima stvaranja eksplozivnih smea, pored
opteg provetravanja, moraju se ugraditi uredaji za
lokalno odsisavanje;
unutranje povrine skladita na kojima bi se
mogla skupljati zapaljiva povrina moraju biti glatke i
bez teko pristupanih mesta.
20
7.
8.
33
Eksplozivne smee
Ventilacija, komentar
Skladita u kojima postoji opasnost od stvaranja
eksplozivnih smea moraju imati ventilaciju,

prirodnu ako ista moe da obezbedi max. 10% od
donje granice eksplozivnosti bilo koje prisutne
zapaljive komponente. Otvori za prirodnu
ventilaciju trebaju da budu postavljeni na
naspramnim zidovima, na jednom zidu pri podu,
na drugom ispod plafona, tako da se omogui
izmena celokupne koliine vazduha u skladitu.
34
Ventilacija, komentar,
nastavak
Skladita kod kojih se prirodnim putem ne
moe obezbediti max. 10% od DGE, moraju

imati prinudnu ventilaciju. Kanali prinudne
ventilacije moraju da budu od negorivog
materijala, ventilator od materijala koji ne
varnii, a elektromotor ako je u struji vazduha
u protiveksplozionoj zatiti. Na mestima
prodora kanala kroz poarne zidove
obavezno je postavljanje automatskih
poarnih klapni.
35
Zapaljiva praina
21
Zapaljiva praina iz skladita ne sme se
izduvavati pomou komprimovanog

vazduha.
36
El: Kablovi
22
Na mestima prolaza kroz granine
konstrukcione elemente poarnog

sektora, otvori za prolaz elektrinih
kablova moraju se obloiti negorivim
materijalom iste otpornosti prema poaru
kao i granini konstrukcioni elementi i
moraju biti zaptiveni negorivim
materijalom.
37
El: iskljuenje napajanja

U svim skladinim prostorijama mora postojati glavni
23
prekida koji omoguuje iskijuivanje elektrine

struje u celom skladitu, a u svakoj skladinoj
prostoriji mora postojati glavni prekida za
iskljuivanje elektrine struje u toj prostoriji, bez
obzira na broj sektorskih prekidaa.
Prekidai iz stava 1. moraju biti postavljeni na mesta
koja su lako prisfupana u sluaju poara.
U visokoregalnim, velikim skladitima i skladitima
srednje veliine, kao i u silosima i hladnjaama, mora
postojati prekida pomou kog se moe iskljuiti
elektrina struja u celom skladitu, a u svakoj
skladinoj prostoriji mora postojati glavni prekida za
iskljuivanje elektrine struje za tu prostoriju.
38
El: nuno osvetljenje
24
Skladita moraju biti snabdevena nunim
svetlom koje se automatski ukljuuje

nestankom elektrine struje i koje
obezbeduje osvetljavanje u sluaju
poara u trajanju od najmanje 1 h.
39
Grejanje skladita
25
Skladita se mogu grejati elektrinim

radijatorima ili sistemom centralnog
grejanja toplom vodom ili parom, pod
uslovom da se kotlarnica nalazi van skladita
i van zone opasnosti i da su dimnjaci
snabdeveni uredajima za spreavanje

isputanja varnica.
Grejna tela u skladitu opasnih materija ne
smeju dostii temperaturu 10 C niu od
temperature samo-paljenja materije koja
ima najniu temperaturu samopaljenja.
40
Grejanje, nastavak
26
Mala skladita negorivih materija u
negorivoj ambalai ije poarno

optereenje ne prelazi 300 MJ/m2 mogu
se grejati i elektrinim peima i peima
na vrsta, tena ili gasovita goriva. Pei
moraju biti smetene u boksove od
negorivog materijala, moraju biti
osigurane od ispadanja ara ili izlivanja
tenog goriva, a njihova postolja moraju
biti od vatrostalnog materijala.
41
Udaljenost robe od
prekidaa i hidranata
27
Udaljenost uskladitene robe od
elektrinih prekidaa i hidranata mora

biti tolika da je mogu nesmetan pristup
do njih, a od sijaliinih mesta i grejnih
tela, koja nemaju titnik od zraenja
toplote, udaljenost uskladitene robe ne
sme biti manja od 0,5 m.
42
Stabilni sistem za
gaenje
28
Visokoregalna skladita u kojima se
skladiti goriva roba upakovana u gorivu

ili negorivu ambalau obezbeduje se
stabilnim instalacijama za automatsko
gaenje poara.
43
El: gromobranska
instalacija
29
Skladita moraju biti zatiena
gromobranskim instalacijama.
44
Eksplozioni oduak
30
Ako se skladita materija koje mogu da
stvore eksplozivne smee sastoje od vie

prostorija u posebno izgraenom objektu,
svaka od tih prostorija mora imati
zaseban eksplozioni oduak.
45
Multifunkcionalni
objekti, zahtevi
31
Skladita koja se nalaze u objektu koji
slui i za druge namene moraju imati

najmanje jedan spoljni zid na kome se
nalazi ulaz u skladite.
Skladita iz stava 1. ovog lana moraju
biti odvojena od ostalih prostorija
poarnim zidom.
46
Gaenje poara u
skladitima
Skladita moraju da imaju unutranju i
spoljanju hidrantsku mreu u skladu sa

PRAVILNIK O TEHNIKIM NORMATIVIMA
ZA HIDRANTSKU MREU ZA GAENJE
POARA ("Slubeni list SFRJ", br. 30/91)
Skladita moraju imati odgovarajui broj
i vrstu PP aparata
Skladita mogu imati razliite vrste
stabilnih instalacija za gaenje
47
Koliina vode
Ukupna koliina vode potrebna za
gaenje poara u industrijskim i drugim

objektima, zavisno od stepena otpornosti
objekta prema poaru i kategorije
tehnolokog procesa prema ugroenosti
od poara, data je u tabeli 2 PTN.
48
Tabela za proraun
koliine vode
Tabela 2 PTN hidranti
Stepen
otpornosti
objekta prema
poaru
Kategorija
tehnolokog
procesa prema
ugroenosti od
poara
Koliina vode u litrima na sekund potrebna za jedan poar, zavisno od

zapremine u kubnim metrima objekta koji se titi
do 3000
3001 do
5000
5001 do
20000
20001 do
50000
50001 do
200000
200000 do
400000
iznad
400000
Vi IV
K4, K5
10
10
10
10
15
20
25
Vi IV
K1, K2, K3
10
10
15
20
30
35
III
K4, K5
10
10
15
25
I i II
K4, K5
10
15
20
30
I i II
K3
15
20
25
49
Kategorije tehnolokih
procesa
Simboli za kategoriju tehnolokog procesa prema ugroenosti od poara dati u tabeli 2 imaju sledea znaenja:
K1 - predstavlja kategoriju tehnolokog procesa prema ugroenosti od poara u koju spadaju pogoni u kojima se radi sa
materijalom koji se moe zapaliti ili eksplodirati pod dejstvom vode ili kiseonika, lako zapaIjivim tenostima ija je taka
paljenja ispod 23 C i gasovima i parom ija je donja granica eksplozivnosti ispod 10 % (V/V), na primer: pogoni u kojima se
radi sa metalnim natrijumom ili kalijumom, fosforom i karbidom, pogoni za proizvodnju viskoznih vlakana, ekstrakciju
benzinom, hidriranje, rekuperaciju i rektifikaciju organskih rastvaraa i skladita benzina, ugljendisulfida, etra, acetona i
sl.;
K2 - predstavlja kategoriju tehnolokog procesa prema ugroenosti od poara u koju spadaju pogoni u kojima se radi sa lako
zapaljivim tenostima ija je taka paljenja izmedu 23 C i 100 C i zapaljivim gasovima ija je donja granica eksplozivnosti
iznad 10% (V/V), pogoni u kojima se obraduju vrste zapaljive materije, pri emu se razvija eksplozivna praina, na primer:
pumpna postrojenja i stanice za tene materije ija je taka paljenja, izmefu 23 C i 100 C, pogoni u kojima se stvaraju
ugljena praina, drvene strugotine; brano, eer u prahu, sintetiki kauuk u prahu i sl;
K3 - predstavlja kategoriju tehnolokog procesa ugroenosti prema poaru u koju spadaju pogoni u kojima se radi sa
zapaljivim tenostima ija je taka paljenja 100 C do 300 i vrstim materijama temperature paljenja do 300 C, na
primer: pogoni za mehaniku preradu drveta i proizvodnju hartije, pogoni za proizvodnju tekstila, pogoni za regeneraciju
ulja za podmazivanje, skladita goriva i maziva, sredstva za transport ugIja, zatvorena skladita uglja, pumpne stanice za
tenosti ija je taka paljenja 100 C do 300 C, garae za automobile i javni poslovni i stambeni objekti koji mogu da prime
vie od 500 lica;
tenostima ija je taka paljenja iznad 300 C, vrstim materijama ija je taka paljenja iznad 300 C i materijama koje se
preraduju u zagrejanom, razmekanom ili rastopljenom stanju, pri emu se oslobada toplota praena iskrama i plamenom,
na primer: pogoni za topljenje, livenje i preradu metala, gasgeneratorske stanice, odeljenja za ispitivanje motora sa
unutranjim sagorevanjem, kotlarnice, transformatorske stanice i pogoni u kojima sagoreva vrsto, teno i gasovito gorivo,
kao i javni poslovni i stambeni objekti koji mogu da prime od 100 do 500 lica;
negorivim materijama i hladnim mokrim materijalom, na primer: pogoni za mehaniku obradu metala, kompresorske
stanice, pogoni za proizvodnju negorivih gasova, mokra odeljenja industrije tekstila i hartije, pogoni za dobijanje i hladnu
obradu minerala, azbesta i soli i za preradu ribe, mesa i mlenih proizvo-da, vodne stanice i objekti koji mogu da prime od
20 do 1OO Ijudi.
Stepen otpornosti objekta prema poaru utvrden je standardom JUS U.J1.240.
50
Opte o hidrantima,
spoljanja mrea
Protok po jednom unutranjem zidnom hidrantu je 2.5 lit/sec, a na

spoljnjem hidrantu je 5 lit/sec. Za gaenje poara se koristi spoljanja i
unutranja hidrantska mrea.
Rastojanje izmedu spoljnih hidranata odreduje se zavisno od namene,
veliine i slinih karakteristika objekta, s tim da se poar na svakom
objektu moe gasiti sa najmanje dva spoljna hidranta. Dozvoljeno
rastojanje izmedu dva hidranta iznosi najvie 80 m.
Rastojanje hidranata od zida objekta iznosi najmanje 5 m, a najvie 80m.
Prema protoku koji treba ostvariti, ugraduju se hidranti N80 ili N100.
Hidranti moraju biti postavljeni ili se moraju zatititi tako da se ne smeju
zamrznuti ili otetiti.
Potreban pritisak u spoljnoj hidrantskoj mrei odreuje se proraunom u
zavisnosti od visine objekta i drugih uslova, ali ne sme biti nii od 2,5
bar.
51
Opte o H, unutranja
mrea
Za unutranju hidrantsku mreu upotrebljavaju se cevi najmanjeg

unutranjeg prenika 52 mm, odnosno hidrantski prikljuak
najmanjeg unutranjeg prenika 52 mm, tip C, prema standardu
JUS M.B6. 673.
Cevi za unutranju hidrantsku mreu postavljaju se tako da budu
zatiene od mehanikog oteenja.
Cevi za unutranju hidrantsku mreu ne postavljaju se kroz
prostorije ugroene poarom.
Medusobno rastojanje hidranata odreduje se tako da se
celokupan prostor koji se titi pokriva mlazom vode, pri emu se
vodi rauna o tome da duina creva iznosi 15 m, a duina
kompaktnog mlaza 5 m.
Hidranti se smetaju u prolaze, stepenine prostore i puteve za
evakuaciju, u neposrednoj blizini ulaznih vrata prostorija koje
mogu biti ugroene poarom, tako da ne ometaju evakuaciju.
52
Odreivanje potrebnog
broja PP aparata
POARNO OPTEREENJE JUS U.J.1030
Povrina objekta (m2)
do
NISKO
do 1
SREDNJE od 1 do 2
VISOKO iznad 2
GJ/m2
GJ/m2
GJ/m2
50
100
150
200
300
400
500
750
2
2
2
3
3
3
3
2
2
3
3
3
4
4
6
2
3
3
4
5
6
1000
2000
5
6
4
5
6
7
10
12
15
17
20
22
27
750
1000
2000
3000
4000
5000
6000
7000
8000
9000
10000
9
6
7
9
12
17
22
27
32
37
42
52
9
12
17
9
12
17
22
32
42
52
62
72
82
102
53
Spisak korienih
standarda i propisa
Zakon o zatiti od poara, Sl. Glasnik SR Srbije 371/1988
Pravilnik o tehnikim normativima za zatitu skladita od poara i eksplozije Sl.list SFRJ 24/1987
Pravilnik o tehnikim normativima za hidrantsku mreu za gaenje poara (Sl. list SFRJ 30/91)
Pravilnik o tehnikim normativima za elektroinstalacije niskog napona ( Sl. list SFRJ 53/88)
Pravilnik o tehnikim normativima za ureaje automatsko zatvaranje vrata ili klapni otpornih prema poaru (Sl. list SFRJ 35/80)
Pravilnik o tehnikim normativima za zatitu elektroenergetskih postrojenja i ureaja od poara (Sl. list SFRJ 74/90)
Pravilnik o tehnikim normativima za stabilne instalacije za dojavu poara (Sl. list SFRJ 87/93)
Pravilnik o tehnikim normativima za zatitu objekata od atmosferskog pranjenja (Sl. list SFRJ 11/96)
JUS .Z.CO. 001-1984
- Zatita od poara i eksplozija - Termini i definicije
JUS .Z.CO. 003-1979
- Zatita od poara i eksplozija-Klasifikacija poara prema vrsti zapaljivih materijala
JUS .Z.CO. 005-1979
- Zatita od poara i eksplozija-Klasifikacija materija i robe prema ponaanju u poaru
JUS .Z.C1. 002-1979
- Zatita od poara i eksplozija-Vatrogasna oprema simboli
JUS.U.J1.030 1976
- Zatita od poara Poarno optereenje
JUS U.J1.240 Zatita od poara u graevinarstvu. Stepen otpornosti zgrada prema poaru
JUS ISO 1182 Poarna ispitivanja Graevinski materijali Ispitivanje negorivosti
JUS U.J1.055 Zatita od poara u graevinarstvu. Ispitivanje gorivih graevinskih materijala
JUS U.J1.060 Zatita od poara. Odreivanje brzine irenja plamena
JUS U.J1.090 Tehniki uslovi zatite od poara u graevinarstvu. Ispitivanje otpornosti zidova prema poaru
JUS U.J1.100 - Tehniki uslovi zatite od poara u graevinarstvu. Ispitivanje otpornosti stubova prema poaru
JUS U.J1.160 - Tehniki uslovi zatite od poara u graevinarstvu. Ispitivanje otpornosti vrata i drugih elemenata za zatvaranje otvora prema poaru
Sledei JUS U.J1. standardi: 114, 140, 170, 190, 200, 092, 150
Standardi iz grupe JUS ISO: 6944, 3009, 834
54
Pro-Energo d.o.o.
Projects&Consulting
21000 Novi Sad
Bulevar Kralja Petra I 28c/IV - 13
T/F: +381(21)6331255
Veroslav Jankovic,
dipl.ing.el.
Direktor/CEO
M: +381(63)418525
Fax: +381(63)298555
info@pro-energo.com
zop@pro-energo.com
proenergons@gmail.com
www.pro-energo.com
www.pro-energo.rs
veroslav.jankovic@pro-energo.com
55

Skladista Pravilnik SR PE6

Uploaded by

Document Information

Copyright

Available Formats

Share this document

Share or Embed Document

Sharing Options

Did you find this document useful?

Is this content inappropriate?

Copyright:

Available Formats

Skladista Pravilnik SR PE6

Uploaded by

Copyright:

Available Formats

Veroslav Jankovi, dipl.ing.el.

Sl. List SFRJ br 7/1984

skladita od poara i eksplozija.

Nie navedeni izrazi, u smislu ovog pravilnika, imaju sledea znaenja:

Smernice PTN Skladita / Veroslav Jankovic/ PE08

Zatvorena skladita mogu biti:

Smernice PTN Skladita / Veroslav Jankovic/ PE08

Prema veliini skladita se dele na:

Smernice PTN Skladita / Veroslav Jankovic/ PE08

Skladita moraju imati prilaz za vatrogasna vozila,

Smernice PTN Skladita / Veroslav Jankovic/ PE08

Pristupni putevi, ilustracija

Smernice PTN Skladita / Veroslav Jankovic/ PE08

Prilazni put, zahtevi

plato za okretanje vatrogasnog vozila.

kree od mesta na kome moe da se

Smernice PTN Skladita / Veroslav Jankovic/ PE08

Smernice PTN Skladita / Veroslav Jankovic/ PE08

Skladita sa poarnim optereenjem viim

od 1000 MJ/m2 moraju imati najmanje

koje take do izlaznih vrata skladita ne bude vee od 30 m.

Smernice PTN Skladita / Veroslav Jankovic/ PE08

evakuaciju moraju biti iroke najmanje

Smernice PTN Skladita / Veroslav Jankovic/ PE08

Smernice PTN Skladita / Veroslav Jankovic/ PE08

Velika skladita i skladita srednje

veliine koja imaju najmanje jedan

Smernice PTN Skladita / Veroslav Jankovic/ PE08

Poarne stepenice prave se sa branicima

za zatitu od pada i postavljaju se od

Smernice PTN Skladita / Veroslav Jankovic/ PE08

Spoljna poarna stepenita moraju imati slobodan prilaz sa svih spratova

Smernice PTN Skladita / Veroslav Jankovic/ PE08

Stepen otpornosti prema

Stepen otpornosti konstrukcionih elemenata skladita prema

Skladita srednje veliine

N - Nisko poarno optereenje S - Srednje poarno optereenje V - Visoko P.O

Smernice PTN Skladita / Veroslav Jankovic/ PE08

automatsko gaenje poara, stepen otpornosti

Smernice PTN Skladita / Veroslav Jankovic/ PE08

SOP, komentar U.J1.030

Smernice PTN Skladita / Veroslav Jankovic/ PE08

SOP, komentar U.J1.240

otpornosti protiv poara prema standardnom tipu

Smernice PTN Skladita / Veroslav Jankovic/ PE08

Stepen otpornosti prema poaru (SOP) elemenata/konstrukcija

Vrata > 3,6 m2

Smernice PTN Skladita / Veroslav Jankovic/ PE08

Poarni sektori, komentar

se u zavisnosti od robe koja se uva u njima i u zavisnosti od

Smernice PTN Skladita / Veroslav Jankovic/ PE08

Zid od opeke debljine 12

Zid od opeke debljine 12

Zid od nabijenog betona

Razne vrste panela sa sertifikatom izdatim od

Smernice PTN Skladita / Veroslav Jankovic/ PE08

Poarni zid, zahtevi

Poarni zid mora da nadvisuje krov

skladinog objekta najmanje za 50 cm, a ako

Zid i krov, ilustracija

Smernice PTN Skladita / Veroslav Jankovic/ PE08

Vrata u poarnom zidu

Vrata u poarnom zidu

Smernice PTN Skladita / Veroslav Jankovic/ PE08