Klasifikacija protivpoarne zatite

Gorivost - EUROKLASE
Jedan od najvanijih kriterijuma za ocenjivanje graevinskih materijala je njihovo ponaanje u sluaju
poara. U EU su na snazi odredbe takozvanih "evroklasa" za klasifikaciju graevinskih materijala prema
njihovom protivpoarnom ponaanju, stvaranju dima i kapljanja. Pritom se razlikuju negorivi (euroklase A1
i A2) i gorivi graevinski materijali (euroklase B, C, D, E, F). Mineralna vuna bez dodatnih slojeva
(staklena i kamena vuna) uvrtena je u euroklase A1 i A2 za negorive graevinske materijale.
Za klasifikaciju raznih grupa primenjuju se postupci za ispitivanje pojedinanih goreih predmeta (Single
Burning Item - SBI) i ponaanja u poaru u uglovima (Room Corner Test - RCT, ISO 9705). Presudan
faktor u klasifikaciji je vreme koje proe dok kod gorueg proizvoda doe do udarnog irenja plamena.
Kod proizvoda Klase A, kao to je nekairana staklena i kamena vuna, ne dolazi do takvoga irenja
plamena zbog njihove negorivosti.
A negorivi materijali
A1 ne doprinosi poaru (nema potencijal za udarno irenja plamena)
A2 ne doprinosi poaru (nema potencijal za udarno irenja plamena)
B gorivi materijali
B vrlo ogranien doprinos poaru (nema potencijal za udarno irenja plamena)
C ogranien doprinos poaru (mogue udarno irenje plamena)
D prihvatljiv doprinos poaru (mogue udarno irenje plamena)
E prihvatljivo ponaanje u poaru (mogue udarno irenje plamena)
F svojstvo (u odnosu na odolevanje plamenu) nije ustanovljivo (mogue udarno irenje plamena)
Osim klasifikacije gorivosti sistem obuhvata oznaavanje i klasifikaciju prema svojstvima kao to su
"stvaranje dima" (tri klase) i "stvaranje goruih kapi" (dve klase). Ukupno prema najviem nivou
specifikacija u sistemu postoji 40 klasa.
Dodatne klasifikacije s1, s2, s3 za stvaranje dima
Klasifikacije s1, s2 i s3 izvode se iz mernih podataka koji se utvruju ispitivanjem po normi EN 13823.
Dodatne klasifikacije d0, d1, d2 za gorue kapi/otpale delove
Klasifikacije d0, d1 i d2 izvode se iz opaanja goruih kapi ili otpalih delova.
Normom su obuhvaene nie navedene klase graevinskih proizvoda (uz izuzetak podnih obloga:
A1
A2-s1,d0 A2-s1,d1 A2-s1,d2
A2-s2,d0 A2-s2,d1 A2-s2,d2
A2-s3,d0 A2-s3,d1 A2-s3,d2
B-s1,d0 B-s1,d1 B-s1,d2
B-s2,d0 B-s2,d1 B-s2,d2
B-s3,d0 B-s3,d1 B-s3,d2

C-s1,d0 C-s1,d1 C-s 1,d2

C-s2,d0 C-s2,d1 C-s2,d2
C-s3,d0 C- s3,d1 C-s3,d2
D-s1,d0 D-s1,d1 D-s1,d2
D-s2,d0 D-s2,d1 D-s2,d2
D-s3,d0 D-s3,d1 D-s3,d2
E
E-d2
F
Proizvodi od mineralne vune bez dodatnih slojeva spadaju u najbolju kategoriju A1 ili A2
(negorivo) s dodatkom s0 (neznatno dimi) i d0 (ne kapi).
Sigurnost ima prednost
Protivpoarni propisi trebaju spreiti tetno gorenje i u sluaju poara omoguiti spaavanje ljudi i
ivotinja i gaenje. Projektant i investitor odreuju hoe li se zadovoljiti sa slubeno propisanim
protivpoarnim zahtevima ili e uiniti vie za zatitu ivota i imovine. To moe znaiti odluku za due
odolevanje graevinskih elemenata vatri kao i dalekosenu odluku o upotrebi negorivih graevinskih
materijala.

Otpornost na poar
Otpornost na poar/vatrootpornost graevinskih elemenata:
Kod provere protivpoarnih klasa ne ispituju se graevinski materijali nego celi graevinski elementi. U
zavisnosti od trajanja otpornosti na poar (tj. odranja odvojenosti prostora, nenastanka gorivih gasova i
ogranienja toplotne struje na stranu okrenutu od poara) prema standardu NORM razlikuju se sledee
klase:
F30 zadrava poar 30 minuta
F60 izrazito zadrava poar 60 minuta
F90 otporan na poar 90 minuta
F180 izrazito otporan na poar 180 minuta
Nosivi graevinski elementi moraju biti oznaeni vrednou ili nivoom optereenja utvreni u ispitivanju.
Kombinacija svojstava nosivosti, odvajanja prostora i izolacije toplote utvreni su u susednim klasama uz
dosadanje protivpoarne klase.
Vreme otpornosti prema vatri klasifikovano je prema sledeem:
15, 20, 30, 45, 60, 90, 120, 180, 240, 360 min
Evropska klasifikacija protivpoarnosti

Karakteristina svojstva prema normi NORM EN 13501-2

R Nosivost
E Odvajanje prostora
I Izolacija toplote
W Zraenje toplote
S Nepropusnost za dim
M Otpornost na udar
C Samozatvaranje
G Otpornost na zapaljenje ae
K Protivpoarno delovanje
Definicija i kriterijumi
R Nosivost
je sposobnost graevinskog elementa da pod utvrenim mehanikim uticajem odoleva poaru na jednoj ili

vie strana bez gubitka stabilnosti u definisanom trajanju.

Savijanje (L/400d)
Stopa savijanja (L/9000d)
Razvlaenje - istezanje (h/100)
Stopa razvlaenja - istezanja (3h/1000)
E Odvajanje prostora

je sposobnost graevinskog elementa u funkciji odvajanja prostora da tako odoleva naprezanjima usled
vatre samo na jednoj strani, da sprei prodor vatre na neopoarenu stranu.
Prorezi i otvori (6x150, 25)
Zapaljenje grudice vate
Trajanje plamena na strani okrenutoj od poara (>10 sek)
Izolacija toplote

je sposobnost graevinskog elementa da ogranii prenos vatre i toplote u toj meri da na strani okrenutoj
od vatre ne budu ugroene osobe i da se materijali koji se tu nalaze ne mogu zapaliti.
srednje poveanje temperature (najvie 140 C )
maksimalno poveanje temperature (180 C)
doputeno je umanjenje istoga (npr. okviri vrata s 360C)
W Zraenje toplote

je sposobnost graevinskog elementa da ogranii zraenje toplote na strani okrenutoj od vatre.

maksimalna vrednost zraenja: (15 kW/m2)
S Nepropusnost za dim
je sposobnost graevinskog elementa da smanji ili onemogui prodor gasa ili dima iz jednog graevinsko

elementa u drugi.
Maksimalno doputena stopa curenja (20 / 30 m/h) pri definisanom pritisku 50 Pa i temperaturi
200 C
M Udarno naprezanje

je sposobnost graevinskog elementa da odoli udarnom naprezanju u sluaju kad gubitak nosivosti nekog
drugog graevinskog elementa u poaru prouzrokuje udarno naprezanje.
Otpor udarnom naprezanju prema klasifikacijskom trajanju R-, E- i/ili I (200 kg, udarna energija
3000 Nm)

C Samozatvaranje

je sposobnost protivpoarnih ili protivdimnih vrata ili poklopca da barem u sluaju poara zatvori neki
otvor ak i ako nestane glavnog strujnog napajanja.
Ispitivanje na okolnoj temperaturi
Broj ciklusa zatvaranja zavisno od namene (do 200.000)
G Otpornost na zapaljenje ae
je sposobnost ureaja za odvod gasova i produkata takvih ureaja da u kombinaciji s nepropusnou za

dim i izolacijom toplote odoli zapaljenju ae.

Maksimalno poveanje temperature sa spoljne strane 100C pri okolnoj temperaturi od 20 C
K Protivpoarno delovanje
je sposobnost zidne i plafonske obloge da zatiti materijale koji se nalaze iza nje od zapaljenja,

karbonizacije i drugih teta u nekom zadatom vremenu.

Maksimalno poveanje temperature s donje strane 270 C
Proseno poveanje temperature s donje strane 250 C

FASADA
Elementi od kojih se demit fasade ili termo fasade sastoje su graevinski lijepak za
stiropor, samogasivi stiropor (ili stirodur), mreica, tiplovi i zavrni sloj fasadnog
maltera. Postavlja se na sve podloge: ciglu, blok, beton, betonske blokove, itd.