14.12.2011 PRAVILNIK O IZGRADNJI POSTROJENJA ZA TECNI NAFTNI GAS | O USKLADISTAVANJU | PRETAKANJU TECNOG NAFTNOG GASA ("SI list SFRJ", br. 24/71 i 26/71 - ispr. i "SI. glasnik RS", br. 87/2011 - dr. pravilnik ) Glan 1 Izgradnja postrojenja za teéni naftni gas i uskladi8tavanje i pretakanje teénog naftnog gasa vie se na naéin odreden Tehniékim propisima o izgradnji postrojenia za teéni naftni gas i o uskladi8tavanju i pretakanju teénog naftnog gasa, koji su odstampani uz ovaj pravilnik i ine njegov sastavni deo. Clan 2 U postojeéim postrojenjima za teéni nafini gas moraju se mere obezbedenja predvidene odredbama ovog pravilnika sprovesti u roku od dve godine od dana njegovog stupanja na snagu. Elan 3 Danom stupania na snagu ovog pravilnika prestaje da vazi Pravilnik o upotrebi teénih gasova u domacinstvima i ugostiteljskim, zanatskim i trgovinskim radnjama ("Sluzbeni list FNRW", br. 34/62). Clan4 Oval pravilnik stupa na snagu osmog dana od dana objaviivanja u "SluZbenom listu SFRU. TEHNICK! PROPIS! O IZGRADNdI POSTROJENJA ZA TECNI NAFTNI GAS | OUSKLADISTAVANJU | PRETAKANJU TECNOG NAFTNOG GASA 1 Objasnjenje pojmova E NiZe navedeni pojmovi, u smislu ovih propisa, imaju sledeéa znatenja: 12. Teéni naftni gas (u daljem tekstu: gas) su neftni ugljovodonici (propan, propen, butan, buten i njhovi izomeri) i njhhove smege u teénom ili gasovitom stanju, &ij parni pritisak prelazi 1,25 kp/cm? pri 40°C, koji odgovaraju jugoslovenskim standardima. 1.3. Parni pritisak je pritisak para gasa izrazen u kp/cm” pri 40°C u ravnoteznom stanju sa teénoséu. 1.4 Maksimatni dozvoljeni radni pritisak je najveéi dozvoljeni unutra&nji radni pritisak u kp/om pri 40°C, za koji je posuda konstruisana ili najveéi unutra&nji radni pritisak Koji odobrava nadlegna inspekcia, 1.5" (prestala da vazi) 16 Rezervoar za gas je svaka zatvorena posuda izradena i odobrena za punjenje gasom (prenosni rezervoar, stabilni rezervoar, transporina cisterna), Koja ispunjava usiove i predvidene vazecim jugoslovenskim standardima. W C) Posttojenje za gas je tezervoar, boca ili drugi uredaj odnosno skup uredaja koji redstavija jecnu tehnolosku celinu. ParagrafLex Strana 1.(od 29)1.47 Q 1.49 1.20 4.21 OGa® as 1.28 1.23 1.30 1.31 1.32 14.12.2011 Boca za gas je posuda clindiénog obtka koja se moze upotrebijavati samo u vertiteinom polozaju. Prenosni rezervoari (kontejneri) su posude specijaino izgradene i opremljene za transport i uskladistavanie gasa, punjenja 250, 500, 1000 i 2000 kg. prema za ges je oprema otporna na dejstvo gasa inepropusna do priiska ko jena noj oznaéen. Isparivaé je uredaj za isparavanje gasa, Pokazivaé nivoa je uredaj koji pokazuje nivo teéne faze gasa u posudi. Primarni regulacioni krug su uredaji na instalacij ili postrojenju za gas, koji su pod pritiskom jednakim ili vecim od pritiska u rezervoaru ‘Sekundarni regulacioni krug su svi uredaji na instalacjj ii postrojenju za gas, iza prvostepene redukcije pritiska, Koji su pod pritiskom manjim od pritiska u rezervoaru. Prvostepena redukcija pritiska su uredaii za redukoiju prtiska (smanjenie pritiska u rezervoaru) koji mogu reducirati prtisak u teéngj ili parnoj fazi gasa. Diugostepena redukcija i regulacija prtiska su uredaji za redukoiju i regulaciju pritiska na radni pritisak trogila, Uredaj za meSanje je postrojenje koje se upotrebliava za prethodno meSanje isparenog gasa sa vazduhom pre njegove distribucije | potrosnje. Stepen punjenja je procentualni odnos tezine gasa u posudi i tezine vode, koju bita posuda sadrZavala na temperaturi od 15°C. Uskladistavanje gasa je svakako trajno ili privremeno drZanje gasa u rezervoarima i bocama kod proizvodnje (skladista proizvodaéa), distribucije (skladista distributera) | potrosnje (skiadista potrosaéa) Trajno dréanje gasa je uskladiStavanje gasa u trejanju duzem od 180 dana. Privremeno dréanje gasa je uskladistavanje gasa u pokretne posude (transportne cisterne, prenosne rezervoare i boce). a prikijuéenje transportnih cisterni na stabilnu instalaciju. Pristupni put je put odnosno kolosek predviden za pristup transportnin cisterni pretakaliétu, Koji je sastavni deo pretakalista, Sigurnosni uredaj je venti ili druga naprava koja titi delove postrojenia od pritiska iznad propisanih vrednosti (prestala da vazi) Zaporni organ je ventil za zatvaranje, zasun, slavina ili signi uredaj postaviien na postrojenju za zatvaranje teéne ili pare faze gasa. Venti! protiv loma cevi je ventil koji odvaja delove postrojenja (posude i cevovode) zatvaranjem protoka gasa u sluéaju loma spoja ispred njega ine moze se smatrati zapornim organom. Pokazivat protoka je uredaj za pokazivanje protoka tetne faze gasa. Regulator nivoa je uredaj koji reguli8e visinu nivoa tetne faze gasa. Odgovarajuéa ventilacija je ventilacija koja onemoguéava stvaranje koncentracije gasa u vazduhu vece od 25% od donje granice zapaliivosti Transportna cisterna (auto-cisterna, cisterna prikolica, vagon-cisterna isl. cilindriénog oblika zapremine do 80 m® évrsto vezan za pokretno postolje, koji se upotrebliava za transport gasa. Sistem sa bocama je svaka instalacija za kot koriste boce. stem sa rezervoarima je svaka Instalacija za kori8Genje gasa kod koje se za us iste rezervoari. nje gasa kod koje se za uskladistavanje 7.34 i 1.5" (prestale da vaze) 1.38 1.37 1.38 © Znaéajni objekti su najolizi moguéi izvori paljanja ili objekti na susednom zemijistu koji ne pripadaju postrojenju. Punjenje po zapremini je sadréaj posude (tezervoara, transportne cisteme ili boce) koji je dostigao odredenu zapreminu Punjenje po teZini je sadr2aj posude (rezervoara, transportne cistern ili boce) koji je odreden merenjem posude pre i posle punjenja. Postrojenja za gas ParagrafLex Strana 2.(od 29)14.12.2011 Rozervoari za gas Zajednitke odredbe / Rezervoar za gas mora biti odobren. "\X/ Rezetvoar moze biti nadzemni i podzemni. Nadzemni rezervoar moze bit: = cilindriénog ili kuglastog oblika; = lededi il stojeti - stabilni (nepokretni) ili prenosni (pokretni) Podzemni rezervoar moze biti leZaéi i cilindriénog oblika. Rezervoar mora imati sledeée oznake: 41) naziv proizvodata; 2) tabridki broj; 3) godinu izrade; 4) debijinu plasta i podnice; 5) oznaku materijala od kog je izraden; 6)" (prestala da vad) 7) ukupni sadr2aj posude; 8) radni pritisak za koji je rezervoar izraden u kp/om?; 9) oznaku maksimalnog dozvoljenog punjenja gasom pri temperaturom od 40°C, a u skladu sa tabelom 3. koja je odStampana uz ove propise i éini njegov sastavni deo, i to: + 2a gas koji je samo butan, - za gas koji je samo propan ili smeSa propana i butana. Oznake se ispisuju u litrama ili kilogramima, a prema specifiéno| teZini gasa 10) natpis: SAMO ZA TECNI NAFTNI GAS Cll PARNI PRITISAK NE PRELAZI 6,6 kp/om? pri 40°C (ako je rezervoar odreden za cist butan) odnosno 16,7 kp/cm? pri 40°C (ako je rezervoar odreden za tist propan ili sme&u koja sadrZi propan); 11)" (prestala da vazi) 12) natpis: ZAPALJIVI GAS - koji se ispisuje crvenom bojom, i to samo na nadzemnom rezervoaru blok-slovima velitine 1/6 pretnika rezervoara, ali ne veée od 30 cm. Oznake iz taéke 2.1.1.5 pod 1 do 11 ovih propisa unose se u natpisnu ploticu koja kod nadzemnih i prenosnih rezervoara mora biti priévrSena za rezorvoar. (prestala da vazi) Medusobno odstojanje rezervoara i odstojanje rezervoara od znatajnih objekata, javnog puta ili puteva unutar postrojenja, moraju odgovarati najmanjim udaljenostima iz tabele 1. |)“ koja je odStampana uz ove propise i Zin’ njihov sastavni deo (zaititna zona). Odstojanja iz taéke 2.1.1.8 ovih propisa mere se horizontalno u svim pravcima od gabarita nadzemnog rezervoara odnosno okna padzemnog rezervoara do gabarita objekata i na tom prostoru ne sme se nalaziti bilo kakav izvor paljenja ill elektriGni vodovi bez obzira na napon. Oval prostor mora se éistiti od zapaliivog materijala (korova, trave I drugog rastinja). 2.1.2 Nadzemni rezervoar 24.21 Lokacija i postavijanje 2.1.2.1.1. Nadzemni rezervoari se, po pravilu, postavijaju van gradevinskih objekata. 2.1.2.1.2 _Nadzemni rezervoari se ne smeju postavijatiispod javnih puteva i u udublienja ispod nivoa terena. PAY 2.1.2.1.3 Ako ukupna zapremina dva ili vise nadzemnih rezervoara prelazi 3000 m’, rezervoari moraiu biti odvojeni u grupe rezervoara, i to tako da zapremina svake grupe moze iznositi = do 3000 m® na medusobnoj udaljenosti od 120 m. x (Qil21.2) sklacista kod proievodata i skiacista kod cistributera mogu biti na udalienostima manjim od udaljenosti iz tabele 1, ali najvige za 10%. 2.1.2.1.5 Nadzemni rezervoari moraju imati temelje Gia je vatrootpomost predvidena za najmanje 2 esa. 2.1.2.1.6 Nadzemni rezervoar mora biti poduprt tako da se spreti koncentracija suvignog tereta na plaat rezervoara, a mesto dodira plata rezervoara sa temeljom mora biti na pogodan agin zaaticeno od korozij. ParagrafLex Strana 3.(0d 29)14.12.2011 2.1.2.1.7 Nadzemni rezervoari moraju biti obojeni svetim reflektujuéim aluminijumekim il sliénim lakom. 2.1.2.1.8 Nadzemni clindriéni rezervoari postavijaju se najmanje na dva temelja od kojih je jedan y Idizni sa nagibom od 0.5% do 1% u smeru drenaznog otvora i moraju biti priévrééeni na > rain Kol im omoguéava toplotnu diiataclju. 222 Konstrukaja ‘ Sg 2221 (prestaa da vad) \NS.B7222) Prikjuéc, ako su to cevninastave! na plat i podricama,izvode se iskluéve varenjem 8a pojaéanjima na plastu duzine do 150 mm. Nae ‘Svi nosati za priévrseivanie penjalica, podesit, natpisne plotice, draati z: € i sliéno, moraju biti zavareni na rezervoatu pre ispitivanja. 2.4.2.2.4 Natpisia plotica postavia se na dostupno i vidljivo mesto na podlogu plasta rezervoara a dizanje, jastuci_ Pee Evrstom vezom. 9° 4225) Varenje kod rezervoara na terenu vi8i se samo na plotama sedia il nosaéima 2 Cj Zapremina nadzemnog rezervoara cilindricnog oblika ne sme prelaziti 250 im’, Podnice nadzemnih cilindriénih rezervoara mogu biti poluokrugle ili duboko vuéene. -2.2.8 Nadzemnicilindriéni rezervoari, zapremine vese od 3 m®, moraju na mestima dodira plagta i temelja imati Celiéne jastuke (sedla) za poja¢anje, koji moraju biti zaokruzeni na krajevima i variti se neprekinutim varom. 2.1.2.2.9 Pojaéanje rezervoara iz tatke 2.1.2.2.8 ovih propisa mora po Sirini biti jednako najmanje ‘osmostrukoj debljini plata, po debijini ne sme biti manje od § mm niti vee od 10 mm, a ‘po duzZini ne sme biti manje od 1/4 obima plasta. 21.23 Oprema_ 42.3.1», Pod opremom nadzemnog rezervoara. podrazumeva se sva oprema koja je neposredno \ ugradena u rezervoar ina rezervoaru i koja sa njim Gini funkcionalnu celinu. S| \¢247232.) Oprema mora biti odobrena i ispitana na pritisak najmanje jednak ispitnom priisku_ =~ rezorveara, Soitana na priisak naman jednek pir 2.1.2.3.3) Nadzemni stabilnirezervoar mora imati sledeéu regulacionu, mernu i sigurnosnu armaturu: 41) najmanje dva pokazivaéa nivoa tetnosti koji rade na raz! 2) jedan manometar, opremijen slavinom sa kontrolnim prikjuékom neposredno vezanim na parni prostor rezervoara; My 3) jedan termometar, ugraden u dep i neposredno vezan sa teénom fazom u rezervoan in : 44) ventil protiv loma, ako prikijudci za armaturu imaju pretnim veci od 12 mm. Ako takvi prikljuéci imaju preénik do 12 mm, ventil mora imati prigunice preénika rupe do 1,2 mm; O najmanje dva sigurnosna ventila ali tako da zatvaranjem jednog ventila ne dode do df smanijenja ukupnog kapaciteta ispod kapaciteta predvidenog u tabeli 2, koja je odStampana uz ove propise i gininihov sastavni deo. & aqua 5 2.3.4 Venti protiv loma se, po pravilu, uaraduje éunutar nadzemnog rezervoara li neposredno Biaa8 Me cevni prikijutak i ne moze se smatrati zapomnim organom, 2.1.2. 1.235) Venti protiv loma mora se automatski zatvarati, ako protok parne ili tetne faze gasa ames 1,5 do 2 puta granicu protoka predvidenog za prikijuéak na kome je ugraden. @i1288> 1.2.8.6) Kapacitet ventila protv loma mora biti manji od moguéeg protoka koji daje sveti otvor wa prikjutaka iza nega Iza svakog ventila protiv loma, ugradenog na nadzemnom rezervoaru, mora postojati ‘jedan sigumi zapomni organ (venti, slavina, zasun ili sliéno). (20 (2.3.8) Venti protiv loma ne moraju imati pokazivati nivoa, termometr i manometr, tii slobodni — 7 otvori nemaju pretnik veéi od 1,2 mm niti sigurnosni ventil bez obzira na preénik Oe prikljutka. & 1.2.3.8) lamedu sigumosnog ventia | nadzemnog rezervoara ne sme se ugradivalizaporni organ, sim kod zajedni¢ke sabirne glave koja omogueuje samo pojedinatno zatvaranje ‘sigurnosnog ventila bez smanjenja predvidenog kapaciteta ispustanja. cD 1.2.3.10 U zajedniéku sabirnu glavu smeju biti ugradena najvige éetiri sigurnosna ventila. 2.1.2.3.11 Na nadzemnim rezervoarima odugne cevi sigurnosnih ventila moraju biti toliko duge da se njihov zavrSetak nalazi na 2 m iznad gornjeg nivoa plasta rezervoara. Giza avréni krajevi oduénih cevi moraju imati slobodni - okoSeni otvor, koji omoguéuje ParagrafLex Strana 4.(od 29)14.12.2011 ‘ekspanziju isputenog gasa vertikalno na gore. G2 3.13) Odusne cevi ne mogu se zatvarati poklopeima il 2iéanim mreznim mrezicama, a gas se ne sme usmeravati na dole & Ga 1.23 3.14 Na ‘svakoj odusnoj cevi mora postojatispust za vodu i kondezat, koji se ne moze Ny bas ratvoriti. Sx CiasiSNa sigumosnom venti moralu se naznaét \ a - pritisak otvaranja u kp/om*; TS - preénik otvora ili kapacitet ispuStanja; - ig kontrole i broj atesta; x ~ crveni pron po obodu okruglog dela vertia, Nadzemni rezervoat zapremine veée od 3 m° mora imati najmanje jedan otvor za ulaz, jedan otvor za ispu8tanje taloga, kao i podest sa penjalicama za pristup do gornjeg nivoa E123.%) 7 plata Posebni uslovi za nadzemne rezervoare 2.1.2.4.1 Nadzemni rezervoari moraju biti za8ti¢eni od udara vozila na mestima na Kojima su takvi dari moguti, ali tako da to ne spreéava nesmetano provetravanje. 2.1.2.4.2 Ako posioji opasnost od o8te¢enja, ventili, egulatori i mera i ostala oprema nadzemnih rezervoara moraju biti zasti¢eni od mehaniékih oStecenia. 2.1.2.4.3Merno staklo se ne sme upotrebljavati kod nadzemnih rezervoara, osim kad se gas erpi u teénoj fazi. 2.1.2.4.4 Raspored nadzemnih cilindriénih rezervoara mora biti takav da, u sluaju eksplozije, podnice rezervoara ne ugroze objekte u kojima boravi vedi broj lua 2.1.24.5 Eloktriéna instalacija na nadzemnim rezervoarima mora bit izvedena u skladu sa Propisima o elektriGnim postrojenjima na nadzemnim mestima ugrozenim od eksplozivnih mega (dodatak "Sluzbenog lista SFRJ”, br. 18/67), koji su sastavni deo Praviinika 0 elektrignim postrojenjima na nadzemnim mestima ugrozenim od eksplozivnih smesa ("Sluzbeni list SFFU", br. 18/67 i 28/70). 2.1.2.4.6 Nadzemni rezervoari moraju biti uzemiljeni. 2.1.2.4.7_ Atmosterske padavine i voda za hladenje nadzemnih rezervoara moraju se odvoditi tehnolo’kom kanalizacijom ili moraju slobodno oticati, tako da se spreti talozenje vode ‘oko temelja rezervoara 2.1.2.4.8 Ispustanje gasa dozvolieno je samo u tehnolosku kanalizaciu. 2.1.2.4.9 Prikljuéci za punjenje | praznjenje nadzemnih rezervoara moraju imati postavijene natpise iz kojih se vidi da li su spojeni sa parnom ili teénom fazom rezervoara. 2.1.2.4.10 Nadzemni rezervoari detalino se pregledaju najmanje dva puta godignje od strane korisnika postrojenja. O ovakvim pregledima vodi se evidenoija, 24.26 Zastita od pozara 2.1.2.5.1 Nadzemni rezervoar mora biti na prikladan i siguran natin za8tiéen od direktnog uticaja sunéevih zraka a od drugih izvora toplote pomotu hidrantske mreze i vatrogasne opreme. 25.2> Varogasna oproma mato bit 1) stablina instalacija na nadzemnom rezervoaru il hidrantskoj mrezi; —\ 2) prevozni aparati za ga8enje pozara 2.1.2.5.) Stabiina instalacija mora imati kapacitet vode od 10 V/min na m? tlocrine povrsine rezervoara, sa pritiskom na izlazu iz sistema od najmanje 3,5 kp/om® u trajanju od najmanje 2 éasa. 21.25.84) Stabiina instalacija moze biti izvedena: —~ 4) kao sistem za raspréenu vodu - postavijen iskljuéivo na nadzemnom rezervoaru pri emu 50% kapaciteta vode sluzi za zaétitu od sunzeve insolacije, a ukupni kapacitet vode za hiadenje rezervoara u sluéaju pojave poZara na susednom rezervoar 2) kao stabiina instalacija na hidrantskoj mreziiskljutivo sa bacaéima vode, ij je ukupni kapacitet 10 min na m* tlocrtne povrsine nadzemnog rezervoara, sa pritiskom na bacatu od najmanje 8 kp/cm? u trajanju od najmanje 2 éasa; 3) kao kombinovani sistem sa instalacijom za rasprSenu vodu na nadzemnim rezervoarima i bacatima vode stalno spojenim na hidrantsku mrezu. U tom sluéaju kapacitet sistema za rasprSenu vodu iznosi 50% od ukupnog kapaciteta vode i sluzi za ParagrafLex Strana 5.(od 29)21.255 21.256 21.257 21.258 2.1.25.9 24.25.10 21.25.11 213 21.3.4 24344 14.12.2011 zaétitu od sunéeve insolacije, a zajedno sa bacatima - za zaétitu rezervoara u sluéaju pojave pozara na susednom rezervoaru. ‘Ako je izgraden samo jedan nadzemni rezervoar, hidrantska mre%a mora imati najmanje yy 3) da su mu spoline povréine za8tiéene od korozije izolacionim materijalom debijine nalmenie Gun Zebranjona je upotreba jute ili sliénih izolacionih materijala; 4) dae poloZen u slo] opranog i nabijenog peska debljine 20 cm, koji mora pri polaganju ee erate con hedicarieniai 0K ') da je obezbeden od pomeranja i potiska padzemnih voda. Posle postavijanja podzemni rezervoar se oblaze slojem peska prema odredbi tatke 2.1.3.2.3 pod 4 ovin propisa, a zatim prekriva zemljom. Za postavijanje podzemnog rezervoara u komore, pored uslova iz tatke 2.1.3.2.8 pod 1 ovih propisa, moraju biti ispunjeni i slededi uslovi: 1) da su spoljne poviine rezervoara zasti¢ene od korozije; 2) da je komora izvedena nepropusno na spoju dna i vertikalnih zidova; 3) da je dno komore izvedeno u nagibu od najmanje 1% prema talozniku; 4) da je u komori obezbedena odgovarajuéa ventilacija. {spitivanje podzemnog rezervoara u Komori, postavijenog na temeli, moze se vrsiti i poste njegovog ugradivanja. Konstrukcija U pogledu oznatavanja i konstrukcije podzemnih rezervoara vaze odredbe tat. 2. 2AAL7, tad. BT 227 do 2.1.2.2, tatko 2.1.2.2'5 | tatke 2.1.2.2.7 ovih propis: Zapremina jednog podzemnog rezervoara ne sme prelaziti 200 m® za svaki gas kojim se puri 1.5.00 3.3.3, Podzemni rezervoar mora imati otvor za ulaz. ail ParagrafLex Strana 6.(od 29)14.12.2011 2.1.3.3.4" (prestala da vazi) gh 2a Oprema po) C2142) Odredbe tad. 2.1.2.3.1 do 2.1.2.3.9 i tat. 2.1.2.3.12 do 2.1.2.3.16 ovih propisa koje se ae — ‘odnose na opremu nadzemnih rezervoara vaze i za podzemne rezervoare. a ~2.1.3.4.2" (prestala da vazi) p\NV-2 754.3) Podzemni rezervoarimoraiu na plait imal zavarene dréaée za dzanje, ko se_ Ca stavijaju na rezervoar pre njegovog ispitivan| 2.1.3.5 — ‘Posebni uslovi za podzemne rezervoare 2.1.3.8.1 Podzemni rezervoari moraju se najmanje jedanput u pet go pregleda spoljaih povrsina. 2.1.3.5.2 Rok iz taéke 2.1.3.5.1 ovih propisa moie se skratiti ili produziti, ako je u blizini rezervoara ukopana kontrolna plotica od onog materijala od koga je izraden rezervoar. 2.1.3.5.3 Ako se pregled ukopanih rezervoara vr8i prema tatki 2.1.3.5.2 ovih propisa, svi ukopani prikijuéci ukoliko postoje, moraju se otkopati radi pregieda. 2.1.3.5.4 Pregled spolinih povréina rezervoara postavijenog u komori vréi se najmanje jedanput u tri godine. 2.1.3.5.5 Rezervoar koji je upotrebljavan kao podzemni rezervoar ne sme se upotrebljavati kao nadzemni sve dok se ne utvrdi da ispunjava uslove predvidene za nadzemni rezervoar. 2.1.3.5.6 Rezervoari gradeni kao podzemni smatraju se nadzemnim rezervoarima ako se koriste As pre ukopavanja. 465.3.8.1_tanad podzemnin rezervoara ne mogu se izgradivati blo kakvi objekti i putev B13.5.8 \ Podzemni rezervoari se ne smeju postavijati jedan iznad drugog. ET3.5.T) Svi prikiuéci na podzemnom rezervoaru moraju se nalaziti na gornjo| strani rezervoara, =< po pravilu, na otvoru za ulaz. fo (WKR13.5.10 Oprema podzemnih 7@zervoar postavija se u zaétitno okno od metala ili betona, koje mora 9 t —— biti zastiéeno poklopcem snabdevenim bravo. Vrh okna mora biti najmanje 20cm izdic )kolnog terena. C2issatyp 3{5.17 NDubina zastitnog okna ne Sine prelazti 60 cm ine sme imatislobodni prostor veti od 0.5. one ase a potpuno ottrit, radi h_ventila podzemnih rezervoara moraju se sigurno uévrstiti ala na m iznag-okolnog terene ‘ 21.9518 573\Kapactet ispustanja eigUTCaTa ventila podzemnih rezervoara mora biti najvise 30% ere 4 ___—"nanji od kapaciteta ispuStanja sigurnosnih ventila predvidenog za nadzemne rezervoare —U tabeli 2. B15 jjvi odu8ne cevi sigumosnih ventila podzemnih rezervoara ne smeju se zaviSavati wy blize od 2,5 mod bilo kog otvora na zgradi koji se nalazi ispod tog otvora, mero horizontaino. 2.1.3.6.15 Natpisna plotica iz tatke 2.1.1.6 ovih propisa postavija se iznad zemlje u neposredno| blizini podzemnih rezervoara. 16 SOdvodnjavanie zaatitnih okana mora biti reSeno tako da se spredi prodiranje gasa u = kanalizaciju 21.3. 135.) Odmuljivanje taloga mora se vriti van zaétitnog okna tako da se spreti prodiranje gasa u ——<~ Kanalizaciu 2435.18) Elektriéna instalacija iznad podzemnih rezervoara mora ispunjavati uslove odredene Propisima o elektriénim postrojenjima na nadzemnim mestima ugroZenim od eksplozivnih smesa. <21,3.5.1D Vatrogasna instalacija podzemnih rezervoara sastoji se od hidrantske mreze i prevoznih ___—__apatata za gaSenje poZara, koji moraju ispunjavati uslove iz tat. 2.1.2.5.5 od 2.1.2.5.11 == ovih propisa 2.1.4 Prenosni rezervoari 2.1.4.1 Lokacija i postavijanje 2.1.4.1.1. Rade i druge organizacif ili pojadinei kao potro8ati gasa (u daljem tekstu: potro8ati) ne smeju drZati prenosne rezervoare u gradevinskim objektima. 2.1.4.1.2 Za potrosnju se moze prikijutiti u seriji najvige 5 rezervoara dija ukupna zapremina ne prelazi 15 m®. 2.1.4.1.3 Prillkom pretakanja, manipulisanija i transporta prenosni rezervoari moraju biti na 1.3 ParagrafLex Strana 7.(0d 29)21.4.2 21.4.2.1 214.22 21.423 21.43 21.43.41 21.432 21.44 21.444 214.42 21.4.4.3 21.444 214.45 21.446 21.4.47 21.4.4.8 21.4.4.9 2.1.4.4.10 2144.41 215 24.54 215.14 2ASAZ 14.12.2011 prikladan na@in obezbedeni od pomerania i prevrtanja. Konstrukoija Konstrukelja | izrada prenosnih rezervoara za gas, kao i pogonskih rezervoara motornih vozila, mora biti odobrena i ispunjavati uslove predvidene pravilnikom o Tehnigkim propisima za izradu i upotrebu pokretnih zatvorenih sudova za komprimirane, teéne i pod pritiskom rastvorene gasove ("Sluzbeni list FNFJ", br. 6/57 i 3/58) Prenosni rezervoari moraju biti konstruisani ispitani za gas koji je samo propan, bez obzira kojim se gasom pune. Pored ispunjavanja uslova iz taéke 2.1.4.2.1 ovih propisa, prenosni rezervoari moraju imati 41) armaturu i opremu zaati¢enu od mehaniskog o8te¢enja i eventualnog neoviaséenog koriscenja; 2) kontroini otvor za unutra&nji pregled preénika koji mora iznositi od 65 do 150 mm; 8) pokazivat nivoa, bez obzira na naéin i mesto punjenja; 4) drate za dizanje i nozice za postavijanje. Oprema Oprema prenosnog rezervoara sastoji se iz: 41) prikliuéaka za spajanje pare faze sa ugradenim zapornim organom, ventilom protiv Joma i zaétitnom navojnom kapom; 2) prikljuéaka za spajanje tetne faze sa ugradenim zapornim organom, ventilom protiv oma i za8titnom navojnom kapom. 8) sigumosnog ventia éiji je kapacitet ispustanja odreden u tabeli 2; 4) prikljuéaka za potro&nju teéne faze sa produ’nom cevi do dna rezervoara, zapornim organom, ventilom protiv loma i zastitnom navoinom kapom; 5) pokazivata nivoa teéne faze u rezervoaru sa plovkom, fiksnom ili Kiiznom cevi; 6) manometra do 30 kp/cm?; 7) otvora sa éepom za ispustanje taloga. Oprema prenosnih rezervoata iz taéke 2.1.4.3.1 ovih propisa mora biti odobrena, Posebni uslovi za prenosne rezervoare Prikijuéci za punjenje prenosnih rezervoara moraju imati navojne spojke za brzo spajanie, a savillive cevi za punjenje moraju imati ventile za brzo zatvaranje. Za prenosne rezervoare sme se upotrebiti samo armatura sa navojnim prikljuécima Prenosni rezervoari ne smeju se puniti unutar prostorije koja ima vige od jednog zalvorenog zida. Prenosni rezervoari se, po pravilu, pune "po zapremini", Punjenje prenosnih rezervoara dozvoljeno je samo postupkom ekspanzije teéne faze u parni prostor rezervoara. Uisto vreme sme se puniti samo jedan prenosni rezervoar. Prenosni rezervoari moraju biti uzemijeni za vreme punjenja i praanjenja gasa. Ispusti iz sigurnosnin ventila prenosnin rezervoara ne smeju imati cevne produzetke, osim ako su stabilno instalirani. U tom sluéaju za produzetke se primenjuju odredbe ovih propisa koje se odnose na nadzemno odnosno padzemno instaliranje stabilnih rezervoata Na prenosnim rezervoarima ne sme se nalaziti elektriéna instalacija. \Vatrogasna oprema prenosnih rezervoara na mestu lokacije su ruéni aparati za gadenje pozara odabrani tako da na svaki kubni metar rezervoara bude obezbedeno 5 kg praha il drugog odgovarajuéeg sredstva za gaSenje pozara. Ne sme se visiti pretakanje gasa iz jednog u drugi prenosni rezervoar, kao ni punjenie boca gasom iz prenosnih rezervoara, ako ne postoji odgovarajuéa instalacija. Pogoni za punjenje boca i prenosnih rezervoara Opite odredbe Pod pogonom za punjenje boca | prenosnih rezervoara gasom podrazumeva se, u smisiu ovih propisa, postrojenje kod distributera, izgradeno i opremijeno za punjenje boca i prenosnih rezervoara gasom iz stabiinih skladisnih rezervoara a radi dalje distribucije do potrosata, Pogoni za punjenje boca i prenosnih rezervoara gasom mogu u svom sastavu imati: ParagrafLex Strana 8.(od 29)21.52 21524 2153 2153.4 2154 24.544 21.5.4.2 215.43 21.5.4.4 2154.5 21.5.4.6 24.547 2154.8 2454.9 14.12.2011 1) skladisne rezervoare; 2) pretakalita za transportne cisterne (za dopremu i otpremu gasa); 8) instalacije za punjenje boca i prenosnih rezervoara; 4) instalacije za punjenje pogonskih rezervoara motornih vozila koja tro8e gas kao pogonsko gorivo; 5) skladi8ta boca i prenosnin rezervoara; 6) pomoéne uredaje | objekte za rad, odrZavanje pogona i pregled boca. Lokacija prostorje za punjenje Prostorija za punjenje boca i prenosnih rezervoara, merno od gabarita te prostorije, mora biti udaljena od: 4) skiadisnih rezervoara - najmanje 7,5 2) granice susednog zemiiiSta (regulacione gradevinske linije) - najmanje 15 m; 3) pretakali8ta za transportne cisterne - van zastitne zone pretakalista; 4) drugih stalnih izvora paljenja - najmanje 15 m. Izgradnja prostorije za punjenje Uredaji za punjenje mogu se smestiti u gradevinski objekat, ako taj objekat ispunjava slede¢e usiove; 1) da je izgraden od materiale koji obezbeduje vatrootpomost konstrukcije predvidenu za najmanje Sest éasova; 2) da je krov lagane konstrukcije; 3) da je pod od materijala koji ne variéi i uzdignut od okoinog terena najmanje 20 cm, a po moguénosti do visine 1,10 m radi lakSeg utovarivanja boca i prenosnih rezervoara U otpremna vozila; 4) da se u prostoriji za punjenje moze vrsiti prirodna cirkulacija vazduha. Ako to nije moguée, cirkulacija vazduha se postize uredajima za vestacku ventilaiju Koja mora biti u "S" izradi i pod pritiskom; 5) da se ventilacioni otvori nalaze pri podu i tavanici prostorije za punjenie, a po moguénosti na najmanje dva suprotna zida; 6) da su ventilacioni otvori pri podu izvedeni tako da je omoguéeno gravitaciono izlazenje gasa van objekta; 7) da povréina ventilacionih otvora prostorije za punjenje nije manja od 10% tlocrtne poviSine poda prostorije, od Eega povréina olvora koja se ne moze zatvoriti ne sme bit manja od 2 m?; 8) da prostorija za punjenje ima najmanje dvoja vrata, postavljena na dva susedna zida od kojih jedna moraju imati direktni izlaz iz objekta; 9) da se vrata i prozori otvaraju upolie. Posebni uslovi za prostoriju za punjenje Boce i prenosni rezervoari mogu se puniti ako su izradeni i kontrolisani prema odredbama Pravilnika o Tehniékim propisima za izradu i upotrebu pokretnih zatvorenih sudova za komprimirane, teéne i pod pritiskom rastvorene gasove, | to gasom za koji su oznaéene. Rad u prostoriji za punjenje mora se vrSiti pod neposrednim nadzorom struénog lica. Zagrevanje prostorije za punjenje ne moze se vrSiti otvorenim plamenom i usijanim grejnim telima. Boce i prenosni rezervoar' u prostoriji za punjenje ne smoju biti izloZeni temperaturi vi8oj od temperature u toj prostorij. Boce i prenosni rezervoari za punjenje gasom ispituju se samo na predvidenom i za to opremljenom prostoru. Spajanje boca i prenosnih rezervoara prilikom punjenja visi se savitlivim cevima koje na krajevima imaju ventile za brzo zatvaranje. Boce se pune "po teZini’, a prenosni rezervoari "po zapremini teénosti u parni prostor posude. Prenosni rezervoari ne smeju se punit u prostoriju koja ima vie od jednog potpuno zatvorenog zida, Prostorija za punjenje mora biti dobro osvetljena, a elektriéna instalacija mora biti izvedena u skladu sa odredbama Propisa o elektriénim postrojenjima na nadzemnim mestima ugrozenim od eksplozivnin smesa. to postupkom ekspanzije ParagrafLex Strana 9.(0d 29)2.1.5.4.10 2154.14 21.5.4.12 21.5.4.13 21.5.4.14 2.1.5.4.15 21.5.4.16 24.54.17 21.5.4.18 21.5.4.19 2.1.5.4.20 2.1.5.4.21 215.4.22 21.5.4.23 21.54.24 21.54.25 21.54.26 21.5.4.27 21.5.4.28 2.1.5.4.29 2.1.5.4.30 21.5.4.31 216 24.6.4 34 14.12.2011 Nepokretni cevovodi na koje su spojene savitlive cevi za punjenje boca i prenosnih rezervoara moraju imati ventil protiv loma cevi. Za vreme punjenja, boce i prenosni rezervoari moraju biti cbezbedeni od prevrtanja. U prostoriji za punjenje mogu se nalaziti samo boce ili prenosni rezervoari Koji su prikljugeni na uredaje za punjenie. U prostoriji za punjenje ne smeju se istovremeno puniti boce i prenosni rezervoari Boce i venti odnosno prikljuéna armatura prenosnih rezervoara moraju neposredno posle punjenja biti ispitani na nepropusnost, a ispravnost ventila boca na prikladan naéin oznaéena, Popravijanje, bojenje i ispitivanje na pritisak boca mora se vr8iti izvan prostorije za punjenje, a praznjenje neispravnih boca mora se visiti na posebnom uredaju, \Veée popravke uredaja za punjenje boca i prenosnih rezervoara mogu se vrsiti samo posle potpunog praZnjenja tih uredaja i uklanjanja svih posuda iz prostorije i provetravanja. Pre punjenja, boce i prenosni rezervoari moralu biti vizuelno pregledani i iz njih pumpama za gas odstranjeni u za to odredeni rezervoar te8ko isparlivi astaci ili voda. Odstranjivanje te8ko isparljvih ostataka iz boca i prenosnih rezervoara ne moze se vrsiti kod potrosaéa. Neispravne boce i prenosni rezervoari ne smeju se puniti, a ako su veé napunjeni, treba ih na sigumom mestu isprazniti, odvojiti od ispravnih i oznaéiti vidljivim natpisom: “NEISPRAVNO - NE SME SE PUNITI". Napunjene boce i prenosne rezervoare treba odmah posie punjenia otpremiti prvenstveno uootvoreno ili natkriveno skladiste koje mora postojati u sklopu svakog pogona za punjenie. U jednom objektu mogu postojati prostorije za uskladistavanje punih i praznih boca i prostorije za punjenje, ako su prostorije za uskladi8tavanje odvojeno locirane odnosno ako obe prostorije nemaju nijedan zajedni¢ki zid. lzmedu prostorija za uskladiétenje punih boca i prostorije 2a punjenje mora postojati zid vatrootpornosti predvidene za najmanje Sest éasova, u kome ne sme biti vi8e od jednog otvora za transport boca iz prostorie za punjenje u skladiste. Prostorija za uskiadiétavanje punih boca koja se nalazi u objektu u kome je prostorija za unjenje mora biti izgradena i opremijena u skladu sa odredbama taéke 3.2 ovih propisa, i tu prostoriju moze se uskladistavati najvise 3000 kg gasa. Puni i prazni prenosni rezervoari ne smeju se uskladistavati u objektu u kome se nalazi prostorija za punjenje. Vatrogasna oprema prostorije za punjenje sastoji se od ruénih aparata za gaSenje pozara odabranih i postavijanih tako da na svakih 100 kg gasa dode 5 kg praha ili drugog odgovarajuceg sredstva za booe, odnosno da na svaki kubni metar gasa dode 5 kg praha il Grugog odgovarajuéeg sredstva za prenosne rezervoare. (Oko objekta iz tatke 2.1.5.4.21 ovih propisa postavija se hidrantska mreza sa najmanje Zetii nadzemna hidranta kapaciteta vode od po 10 litara u sekundi u trajanju od najmanje 2 asa, Cevovodi pare i tegne faze gasa, kao i cevovodi pomoénih medijuma, u prostoriji za punjenje moraju biti obojeni odgovarajuéom bojom po celoj duzni i vidijivo oznaéeni U prostoriji za punjenje moraju se nalaziti uputstva za rukovanje i znaci upozorenja. ‘Transportni putevi unutar prostorije za punjenje moraju biti vidno oznaéeni i slobodhi. U pogonima za punjenje ne moze se upotrebliavati alat koji varnisi Distributer gasa mora potroSatima dati uputstva 0 rukovanju sa bocama i pismeno ih upozoriti na opasnosti koje mogu proizati iz nepravilnog rukovanija. Kontrola i ispitivanje postrojenja Pre pustanja u rad postrojenja za gas, moraju se u prisustvu projektanta | izvodaéa radova izvrsitiispitivanje i kontrola njegove ispravnosti i funkcionisanja. O ispitivanju postrojenja sastavija se zapisnik uu najmanje dva primerka od kojih jedan primerak ostaje kod korisnika postrojenja a drugi kod organa nadleznog za pustanje u rad postrojenja. Uskladistavanje gasa Uskladi8tavanje boca i prenost prostoru. natkrivenom rezervoara za gas na slobodnom ParagrafLex Strana 10.(0d 29)14.12.2011 Lokacija skladista Skladi8te boca i prenosnih rezervoara mora biti locirano na ravnom prostoru sa prirodnim. provetravanjem, a po moguénosti izvan naselia 8.1.1.2 Boce i prenosni rezervoari uskladi8tavaju se kod distributera u koligini koja moze iznositi najvige 30.000 kg. 3.1.1.3 Skladi8ta boca i prenosnih rezervoara moralu ispunjavati uslove predvidene u slede¢o| Najmanja udaljenost od skiadiéta boca i prenosnih rezervoara skladigta do skladi8ta preko 2000 skladista preko 10.000 2000 kg do 10.000 kg do 30.000 kg Skladinog rezervoara 75m 15m 20m Pogona za punjenie 7.5m 75m 15m Pretakaligta 75m 15m 30m Granice susednog zemijsta 15m 15m 30m Javnog puta 15m 30m 50m Bilo kog moguéeg stalnog izvora paljenja_15 m. 30m 50m 9.1.1.4 Skladista boca i prenosnil rezervoara ne smeju se locirati u blizini objekta u kojima boravi veei brojiudi (&kola, bolnica, stadiona, i s.), kao i na prostoru na kome postoji opasnost od poplave. 3.1.1.5 U sluéaju potrebe, postavijaju se zaétitni zidovi prema javnom putu ili granici susednog zemijista, koje moze biti upotrebljeno kao gradiliste. 8.1.2 Uslovi za sigumost skladista 3.1.2.1 SkladiSte na slobodnom prostoru mora biti ogradeno pletenom Ziéanom ogradom visine 2 metra, sa najmanje dva prolaza za pristup vatrogasnih vozila. 3.1.2.2 Boce i prenosni rezervoari ne smeju se postavijati neposredno uz ogradu, nego moraju biti Staten! u posebne grupe od po 6000 kg, sa slobodrim i oznaéerim putevima unutar skladista. 3.1.2.3 Pod na kome se postavijaju boce i prenosni rezervoari mora biti uzdignut od okolnog terena najmanje 20 om, i izraden od betona sa premazom koji ne varniei 8.1.2.4 Teren oko ograde skladista, u Sirini od najmanje 7.5 metara, mora bi tucanikom i ne sme imati korov, travul | rastinje. 3.1.2.5 Otvoreno ili natkriveno skladiste mora biti osvetljeno, a elektriéna instalacija izradena prema odredbama Propisa o elektriénim postrojenjima na nadzemnim mestima ugroZenim od eksplozivnih smeéa. 3.1.2.6 Bove i prenosni rezervoari ne smeju se postaviati jedni iznad drugih, osim ako se koriste palete koje obezbeduju od prevrtanja. 3.1.2.7 Skladista moraju imati odgovarajuéa sredstva za unutraénji transport, koja se drée unutar skladi8nog prostora na posebnom za tu svrhu odredenom i oznaéenom mestu. 3.1.2.8 Unutar ograde skladiéta dozvoljen je ulazak samo specijalno opremijenim kamionima i vozilima za unutraénji transport. 3.1.2.9 Prazne boce i prenosni rezervoari ne smeju se uskladitavati unutar ograde skladiste. 8.1.2.10 Vatrogasna oprema otvorenih ii natkrivenin skladista sastoji se od ruénih aparata za gaSenje poZara odabranih tako da na svaki kubni metar uskladi8tenog gasa bude 5 kg praha ili drugog odgovarajuceg sredstva za gaéenje po2ara, koji se postavijaju na dostupna mesta. 3.1.2.1 Skladigta moraju imati natpise koji upozoravalu na opasnost. Prilazni put skladistu mora se obezbedit tako da vozila koja nisu namenjena za transport gasa ne ulaze u skladiste 3.1.2.12. Otvorena ili natkrivena skladista moraju biti pod stalnim nadzorom struénog osoblia distributera. 3.2 Uskladistavanje boca i prenosnih rezervoara za gas u gradevinskim objektima 3.2.1 Lokacija gradevinskog objekta 3.2.1.1 Ugradevinskim objektima kod distributera gas se uskladistava, i to: 41) u pogonima za punjenje boca i prenosnih rezervoara do 3000 kg, ako je prostorija za }osut Sljunkom il ParagrafLex Strana 11.(od 29)14.12.2011 Uskladi8tavanje u zajedniékom objektu sa prostorijom za punjenja; 2) u posebno izgradenim objektima do 10.000 kg. 8.2.1.2 Gradevinski objekat namenjen za uskladiétavanje gasa u booama ii prenosnim rezervoarima mora biti lociran prema uslovima predvidenim u sledeéoj tabel Najmanja udaljenost od stladista boca | prenosnih rezervoara skladista do 3000 kg ___skladiéta prako 3000 kg ‘SkiadEnog rezervoara 75m 15m Pogona za punjenje 75m 10m lzvan zaititne zone lzvan zaétitne zone ee protakalista pretakalista Granice susednog zemijsta tom 20m Javmnog puta 18m 30m Bio kog moguéeg stalnog izvora paljenja 15m 30m 3.2.1.3 Ako se ne mogu ispuniti usiovi iz tabele navedene u tatki 3.2.1.2 pod 4, 5 i 6 ovih proy Udaljenost se moZe smanjti do 50%, ali se u tom sluéaju moraju postaviti posebni zasi zidovi izvan objekata. 8.2.1.4 Gradevinski objekt u kome se uskladistavaju boce i prenosni rezervoari mora u pogledu lokacije ispunjavat i uslove iz taéke 3.1.1.4 avih propisa. 3.2.1.5 Ako je opasnost od pozara za skladiste ii za okolne objekte povecana postavija se stabilna instalacija za gaenje pozara u skiadu sa uslovima iz taé. 2.1.2.5.3 do 2.1.2.5.7 ovih propisa, 3.2.2 lzgradnja objekta 3.2.2.1 Objekt za uskladistavanje gasa mora biti takav da je njegova vatrootpornost predvidena najmanje 2 éasa 3.2.2.2 Objekt za uskladistavanje mode imati najvige tri zatvorena zida. 3.2.2.3 Pod objekta za uskladi8tavanje mora biti od okolnog terena uzdignut najmanje 20-om, @ po moguénosti do visine otpremnih vozila kojim se transportuju boos ili prenosni rezervoari (1,10 m) 3.2.2.4 Krov objekta za uskladistavanje mora biti izraden od laganog materijala prema uslovima iz tatke 4.3.4.1.7 pod 8 ovih propisa. 3.2.2.5 Elektriéna instalaciia objekta za uskladitavanje mora ispunjavati uslove predvidene Propisima o elektriénim postrojenjima na nadzemnim mestima ugrozenim od eksplozivnih mesa. 3.2.3 Posebni uslovi za sigumnost objekta 3.2.3.1 Vatrogasna oprema objekta za uskladistavanje gasa koji je lociran u skiadu sa ustovima iz tatke 3.2.1.1 ovin propisa sastoji se od najmanje éetiri nadzemna hidranta sa po 10 litara u sekundi vode i ruénih aparata za gaSenje poZara odabranih tako da na svaki kubni metar gasa bude 5 kg praha ili drugog odgovarajuteg sredstva za gagenie pozara. 3.2.3.2 Boce i prenosni rezervoari moraju biti na prikladan nagin obezbedeni od pomeranja i prevrtanja, a pune boce se moraju drZati vertikalno. 3.2.3.3 U istom objektu mogu se uskladi8tavati prazne boce i prenosni rezervoari samo u posebnim prostorijama pod uslovom da zid izmedu tih prostorija bude bez otvora i da ima vatrootpornost predvidenu za najmanie 2 tasa. 3.2.3.4 Objekti za uskladi8tavanje boca i prenosnin rezervoara moraju imati odgovarajuéa prevozna sredstva za unutragnji transport. 3.2.3.5 Objekti za uskladi8tavanje boca i prenosnih rezervoara moraju imati natpise koji upozoravaju na opasnost. 4 Pretakanje gasa 4.1 Natin pretakanja 4.1.1. Pretakanje gasa iz jedne posude u drugu mora se vr8iti na jedan od sledecih nagina: 41) raziikom pritiska (kompresijom gasa ili ekspanzijom teénosti); 2) izjednatavanjem pritiska; ParagrafLex Strana 12.(od 29)43 43.4 43.44 43.12 4.3.2. 43.24 43.22 43.23 433 4.3.3.4 43.3.2 43.33 43.3.4 433.5 14.12.2011 3) gravitacijom. Nain pretakanja razlikom pritiska sastoji se iz: 1) stvaranja veéeg pritiska U posudi koja se prazni kompresijom gasa iznad tetnosti u noj;, 2) stvaranja manjeg pritiska u posudi koja se puni ekspanzijom teénosti u njenom gasnom prostoru; 3) kompresije gasa u punoj posudi, a ekspanzije tetnosti u praznoj posudi. Razlika pritiska izmedu posuda ne sme se postizati: 1) smanjenjem prtiska ispustanjem gasa u atmosferu; 2) komprimovanjem vazdubaa ili bilo kog drugog gasa u posudi osim teénog naftnog gasa; 8) bilo kakvim drugim pumpama i kompresorima, osim onim odobrenim za pretakanje gasa. Nagin pretakanja izjednatavanjem pr 3@ iz izjednagavanja pritiska izmedu posuda, a postize se medusobnim spajanjem gasnih prostora posuda. Tetna faza gasa pretaée se pumpom i moze se vrSiti bez medusobnog spajanja gasnih prostora. Nagin pretakanja gravitacijom sastoji se iz stvaranja dovoljne visinske razlike izmedu posuda. Stepen punjenja posuda Rezervoari i boce pune se gasom samo do odredenog stepena punjenja. Posude se pune gasom prema uslovima iz tabele 3, kao i tabele 4 koja je od8tampana uz ‘ove propise i Zini njegov sastavni deo. Najveéa dozvoljena kolitina gasa u | putem sledeée formule: SV, a, kojom se posuda sme napuniti, iraéunava se Vmak (litara), sK 100 gde je: ‘\Vmaks - najveéa dozvoljena koliéina gasa u teénom stanju, kojom se posuda sme napuriti u litrima; S - stepen punjenja gasa prema tabeli 3; V, - Zapremina posude u litrima; K - korekcioni faktor zapremine prema tabeli 4; s - gustina gasa u teénom stanju pri temperaturi od 15°C (kg/dm’). Pretakaliéte gasa Opte odredbe Pretakali8te je posebno opremijeno mesto sa uredajima trajno postavijenim za prikljucivanje transporinih cisteri, radi pretakanja gasa. Pretakaliste moze biti locirano kod distributera ili kod potrosata Za&titna zona pretakalista Za&titna zona pretakaliSta je pojas Sirine najmanje 7,5 m mereno od gabarita prikljuGenih cisterni. U zaititnoj zoni pretakaligta ne sme se nalaziti prema niti materijal, koji mogu biti izvor paljenja. Ako se pretakaliste nalazi unutar za8titne zone skladiSnih rezervoara, udaljenost izmedu prikliuéne cisterne i skladi8nih rezervoara mora iznositi najmanje 7,5 m raéunajué! od gabarita. Izgradnja i oprema pretakali8ta Svi prikiuéni delovi pretakaliSta moraju biti izvedeni nadzemno. U zoni pretakalista ne smeju postojati nikakva udubljenja na terenu u kojima bi se mogao skupljati gas. ZavrSetak nepokretnih cevovoda mora biti sigurno uévrSéen (u betonskom bioku ili slitno) tako da se onemoguéi lom cevi u sluéaju pomeranja transportnih cisterni pre nego Sto se savitlivi spojevi rastave, Prikljuéci za spajanje transportnih cisterni na pretakaligtu moraju imati natpise odnosno ‘oznake koje pokazuju da su spojeni sa prostorom parne odnosno teéne faze skladignih rezervoara, ‘Odu8ne cevi ventila pretakalista moraju biti usmerena vertikalno na gore, visine najmanje ParagrafLex Strana 13.(0d 29)14.12.2011 2,5 m iznad nivoa terena i moraju biti izvedene prema odredbama tas. 2.1.2.3.12 do 2:1.2.3.14 ovih propisa. 4.8.36 Sigurosni ventil na nepokretnom cevovodu u zoni pretakaliSta ne mora imati odugnu cev. 4.8.3.7 Pod opremom pretakaliSta podrazumevaju se: 1) prikiiuéni cevovodi pare i teéne faze gasa sa ugradenom armaturom; 2) prikljuéne savitjive covi; 3) pumpe i kompresori (ako se nalaze u sastavu pretakalista); 4) pristupni put sa opremom; 5) elektriéna instalacija pretakalista; —>~\ 6) vatrogasna oprema pretakalista 4.52.8 \Sva oprema pretakaligta mora biti odobrena za gas. 43.3.9 Jarmatura i cevovodi pretakaligia moraju biti ispitani na pritisak od najmanje 25 kp/em? hladnim vodenim prtiskom. Cevovodi Lokacija i postaviianje Ga ’od cevovodima se podrazumevaju svi cevovodi parne i teéne faze gasa bez obzira na pritiske, Cevovod se postavija najkracim puter, po moguénost u ravnim potezima i van javnih puteva ? i komunikacija. 5.7.1.3 Bevovod se postavija izvan zgrada nadzemno ili podzemno, s tim da.dubina ukopavanja_ Vb ‘bude najmanje 80 cm ispod nivoa terena- “57.1.4 )Cevovodi moraju biti postavijeni tako da ne ometaju saobraéaj i da nisu izlozeni prekomernoj toplot ii o8te¢enju. 7 6.748 Cevovodi kod kojin je prtisak gasa do 500 mm V.S, mogu se ukopavatii ugradivati ispod maltera, ako su na pogodan nagin zastiéeni od korozije i ako je preérik cevi manji od 1/2 cola. 9. 5.7.1.6 Ako su cevovedi ukopani ispod maltera, spajanje cevi se vrai iskljucivo zavarivanjem, a rs armatura na cevovodima se mora postaviti u posebne lako dostupne ormariée. W 5.7.1.7 Instrumenti, armature / prikljuéci tro8ila gasa na gasni vod spajaju se cevnim navojnim spojem. &71® Cevovodi spojeni prirubnicama i ostalim vijéanim vezama ne smeju se ukopavati u zemlju. 5.7.1.9 Cevovodi kroz zidove i stropave moraju se zaaiititi cevima veGeg preénika. 5.7.1.10U izuzetnim sluzajevima cevovodi se mogu polagati ispod poda u posebni kanal koji ima ventilaciju ili je posle ispitivanja na pritisak zaliven bitumenom. Ako se vrsi ovakvo 4 postavijanje cevovoda, cevi moraju biti bez spojeva i armatura. 5.7.1.11 Cevovodi se mogu postavijati kroz podrumske prostorije, ako nema moguénosti da se na , drugi naéin postave, stim to se u takvim prostonjama ne smeju ugradivati armatura i instrumenti a spajanje cevi mora se vrsiti iskijutivo zavarivanjem. 5.7.1.12 Cevovodi koji prelaze preko Zelezniékog koloseka podizu se na visinu od najmanje 1,5 m iznad normalnog Zelezniékog gabarita. 5.7.1.13 Cevovodi koji se polaZu ispod Zeleznitkog koloseka ili puta moraju se postavijati u armiranobetonski kanal na dubinu od najmanje 0,80 m ispod kolovozne konstrukcije. 5,7.1.14Ukr8tanje cevovoda sa kanalizacijom pod uglom od $00 vrai se samo ako je cevovod zasti¢en cevima veGeg preénika, ¢ija duzina mora iznositi najmanje 2 m sa jedne i druge strane od spolinjeg zida kanalizacionih cevi 5.7.1.15 Ako se ukr8tanje cevovoda i kanalizacije vr8i pod o8trim uglom, kateta normaina na kanalizacionu cev mora imati vrednost iz tatke 5.7.1.14 ovin propisa. 5.7.1.18 Krajevi zaslitne cevi zalivaju se bitumenom i takve cevi moraju imati oduak 5,2.1.17 Podzemni cevovodi ne smeju prolaziti ispod temelja gradevinskog objekta. Konstrukelja iizrada 72,1 Cevovodi stabilnih instalacija za gas moralu biti izvedeni od atestiranih éeliénih beSavnih cevi XY yn ili cevi njima odgovarajucih kvaliteta, a daljinski cevovodi moraju biti izvedeni od srednje t te8kih i te8kih Geliénih beSavnih cevi dija je debljina zidova povecana. 5.7.2.2 Bakarne, mesingane i aluminijumske beSavne cevi mogu biti upotrebljene za parnu fazu gasa i unutar objekta kao pomoéni vodovi duzine 1,5 m i unutraénjeg preénika do 10 mm. 5.7.2.3. Trogila za gas éiji kapacitet potrognje ne prelazi 0,8 kg/h a radni pritisak ne prelazi 500 mm. V.S, mogu se spajati saviljivom cevi koja na svojim krajevima mora imati zadebljanje od gume radi sigurnog zaptivanja. Duzina tih cevi ne sme iznositi vise od 1,5 m, a precnik - <7) 0d 8 mm. é 7.2.4) Cevovodi izradeni od éelignih be&avnih cevi spajaju se zavarivanjem, prirubnicama ili cevnim navojnim spojevima, a daljinski cevovodi iskijueivo zavarivanjem odnosno pojedine sekcije —\ prirubnigkim spojem koji mora biti premoaten. 5.7.2.5) Spajanje cevovoda prirubnicama vr8i se pri ugradivanju armatura, pri pripajanju savitljvin cevi preénika veéeg od 15 mm i pri ugradhji instrumenata, ako postoji potreba za éiSéenie i oo ise ye Ca ‘cevovoda. ON Gas) 57.2.6 \Cevovodl moralu bit uzemlenii zaBticeni cdgovarajutim sredsivima prot koroz! 5.7.2.7 Armatura cevovoda mora se zaatititi od mehaniskog o8teéeria i eventualnog koriScenja od strane neoviagéenih lica ParagrafLex Strana 23.(od 29)14.12.2011 ( he preénika veGeg od 50 mm mora imati ventil protiv loma cevi na svim prelazima, pr rolazima i ostalim kritignim mestima. Takvi ventili se postavijaju izmedu dva zaporna — organa. Ga 8 lzmedu dva zapora organa mora biti postavijen sigumosni ventil dovolinog kapaciteta za dnosnu sekciju cevovoda. 72.108 igurmosni ventil se postavia na cevovode tetne faze, a na cevovode gasovite faze samo na mestima na kojima se moze oéekivati kondenzacija gasa. 8.23 _Sigummosne i zastitne mere BLED cowed mora biti obezbeden od ekspanzije, kontrakcije, potresa, vibracije | sleganja tla. \ <§73D Mere katodne zastite, kao i mere za8tite od korozije, odreduju se zavisno od vrste i stanja tla. 5.7.3.3 Cevovod ispod Zeleznitkog koloseka mora biti postavijen u zastitnu cev na dubinu od 1,2 m, | raéunajuci od donjeg nivoa praga do gornjeg nivoa plasta zastitne cevi. 5.7.3.4 Polaganje cevovoda ispod puta izvoda se isto kao polaganje cevovoda ispod Zeleznitkog koloseka s tim Sto se dubina meri od gornjeg nivoa puta 5.7.3.5 Polaganje cevovoda iznad puta, Zeleznitkog koloseka, potoka, reke i s., vodi se cevnim mostovima. | 5.7.3.6 Savitlive cevi za autogeno rezanje i zavarivanje ne smeju biti kraée od 15 m niti dude od 25 m, | 5.7.8.7 Pri pretakanju gasa ili pripajanja stabilne gasne instalacije na trosilo gasa ii neki drugi stro] koji u toku rada vibrira, moraju se koristti armirane savitlive cevi. | 5.7.8.8 Spojeviizmedu stabiinog i savitlivog cevovoda il tro8ila za gas moraju bit izvedeni tako da | se onemoguei njihovo razdvajanje bez upotrebe alata. 5.7.3.9 Na stabiinom cevovodu ispred spoja sa savitijvim cevovodom mora se nalaziti ventil za zalvararie. 5.7.3.10Na savitlivom cevovodu ne sme se nalaziti zaporni organ 5.7.3.11 Cevovod se ne sme postavijati u otvore liftova, otvore podruma, ventilacione otvore | dimovodne kanale. 5.7.3.12 Cevovodi se ne smeju polagati u rovove predvidene za polaganje uzemijenja, elektriénih vodova, parovoda, vodova za transport kiseline i slitno. 5.7.3.19 Ako se cevovod ukréta sa vodovima iz tatke 5.7.3.12 ovih propisa, mora se izvesti njihovo mimoilazenje na visinskoj razlici od 0,5 m, s tim &1o se cevovod mora zaatiti cevima veéeg pregnika 5.7.3.14 Odmrzavanje cevovodsa i pripadajuée armature dozvoljeno je samo toplom vodom il vodeniom parom niskog pritiska. 5.7.3.15lzmedu svaka dva zaporna organa mora se postavit! sigumosni venti 734 16 vodi teéne faze gasa moraju se obezbediti sigurnosnim ventilima tako da na svakih 25 jtara teéne faze gasa dolazi jedan sigurnosni venti. | (873.172evoved iza posiednjog stepena redukcije | regulacije pritiska moraju se obezbedt sigumosnim ventilom koji se moze nalaziti ina kuéi&tu reduktora. | 5:7.8.18Pre pu8tanja u rad gasne instalacije, mora se iz nje izduvati vazduh inertnim gasom. |__ 57.3:19Cevovadi se mogu poegali nadzerne i podzemno, po moguénost najraéim puter. {{]_ 87-8.20Cevovodi moraju bit postavjenitako da im je omoguéena toplotna diiatacia, J 5:7.3.21 Cevovodi mogu ulaziti u gradevinski objekt u kome su smestena trogila za gas samo preko ventila za zatvaranje koji se postavja sa spoline strane objekta - najmanje 0,20 m od fasade. 58. Trogila 5.8.1 Opdta odredba 5.8.1.1 Odredbe ovih propisa o trosilima ne odnose se na industrijske kotlove i peti. 5.8.2 Lokacija i postavianie 5.8.2.1 Gas se sme upotrebliavati samo putem trodila za gas, Koja imaju plamenike izradene za ovu vrstu gasa. 5.8.2.2 Prepravku trosila sa jedne na drugu vrstu gasa moze vrSiti samo proizvodat ili za to ovlaséeno struéno lice. 5.8.23 Ako jena sistem za gas prikiuceno vige trodila, ispred svakog trosila se mora na cevovod postaviti ventil za zaivaranje, bez obzira Sto je na trosilu ugraden takav venti 5.8.2.4 Uredaji za gas koji se koriste u kampovima, a éija potro&nja ne prelazi 0,2 kg/h, mogu se instalirati na bocu za gas ako njen kapacitet punjenja ne prelazi 2 kg. ParagrafLex Strana 24.(od 29)14.12.2011 5.8.2.5 Trogila za gas namenjena za upotrebu u pokretu ili za upotrebu uz premestanje, moraju se spejati sa sudom za gas pomotu savitlive cevi, Njhova potrosnja ne sme prelaziti 0,8 kg/h ako se koriste u zatvorenim prostoriama. 5.8.2.6 KoriScenje gasa u prostorijama koje su nize od okolnog terena dozvoljava se samo ako su boce odnosno rezervoari sa gasom sme8teni van tin prostorija. U tom sluéaju trogila za gas moraju imati pilostatsku automatiku, a ispred trogia mora biti ugraden ventil za zatvaranje. 5.8.2.7 U prostoriji zapremine manje od 40 m° u kojoj je potrosnja gasa veca od 0,7 kg/h zabranjena je upotreba trosila za gas, ako trosilo nije spojeno na dimnjak li poseban ventilacioni otvor. 5.8.2.8 U prostoriji domacinstva zapremine manje od 15 m° zabranjena je upotreba trogila za gas, ako je potro8nja veta od 250 gih a trosilo nije spojeno na dimnjak ili poseban ventilacioni otvor. 5.8.2.9 Ako se koristi dimnjak koji je namenjen za odvodenje gasova nastalih pri sagorevanju drugih vrsta goriva, trosila moraju imati osigurat: koji zatvara dovod gasa u sluéaju ga8enja plamena. 5.8.2.1 Ventilacioni otvor odnosno dimnjak mora imati takav kapacitet koji omoguéava brzo i potpuno odvodenje gasova nastalih sagorevanjem. 5.8.2.1 U kupatilu i sobi za spavanje ne sme se upotrebljavati grejalica ii prenosna gasna infra- grejalica u Gijem ormariéu se nalazi sud za gas. 5.8.2.12 Uredaji za zagrevanje vode u domaéinstvu moraju ispunjavati uslove predvidene u sledecim tabelama: 1) Protoéni uredaji za zagrevanje vode (bojler) sa otvorenim plamenom kapaciteta do 150 Keal/min, Osvodienje sagorelih gasova Zepremina prostor mi? Upoteba —putemdimnjaka —_pulem ventlacionog alvora dos nije dozvoljena = ~ preko 5 do 8 dozvoljena ‘obavezno ‘obavezno preko nije 8 do 12 dozvoljena obavezno obavezno preko nije nije 12 dozvoljena obavezno obavezno 2)Prototni uredaj za zagrevanje vode (bojler) sa otvorenim plamenom kapaciteta preko 300 Kcal/min Zapremina Upotreba Odvodenje sagorelih gasova prostorije m® pot putem dimnjaka_putem ventilacionog otvora od6do8 _dozvoljena do kapaciteta 300 Kcalimin __obavezno obavezno? preko 8 do 12 _dozvoljena do kapaciteta 390 Kcal/min obavezno obavezno ko 390, preko 12 dezvotena do kapaciteta i pre} obavezno ‘obavezno”) *) Ako ventilacioni otvor vodi u susednu prostoriu, ukupna zapremina susedne prostorje i prostorije u kojoj se nalazi prototni uredaj za zagrevanje vode ne sme ianositi manje od 12 m **) Ventilacioni otvor nije potreban, ako je zapremina prostorije najmanje 7,5 puta veéa od prikiiuéne vrednosti protoénog uredaja za zagrevanije vode izrazene u kg/h. 8) Akumulacioni uredaj za zagrevanje vode (bojler) Odvodenje sagorelih gasova utem dimnjaka _putem ventilacionog otvora, Zapremina. prostorije m* Dpetreba; ParagrafLex Strana 25.(od 29)14.12.2011 do 5 dozvoljena do § litara neobavezno neobavezno™ preko5do 12 dozvoljena preko 5 do 10 litara neobavezno obavezno preko 12 dozvoljena preko 10 litara ‘obavezno Teobavezno *) Za prostorie Gia je zapremina najmanje 30 puta veta od prikjuéne vrednosti akumulacionog uredaja za Zagrevanje vode izrazZene u kg/h. 5.8.2.13 Protoéni uredaji za zagrevanje vode sa otvorenim plamenom kapaciteta do 150 Keal/min, koji se upotrebljavaju u kupatilima i prostorijama visine do 2,3 m, moraju biti prikljuéeni na dimnjak. 5.8.2.14 Akumulacioni uredaji za zagrevanje vode zapremine preko 10 litara moraju biti prikijuéeni na dimnjak. Zapremina prostorije u kojoj se koriste takvi uredaji ne sme biti manja od 7,5 puta prikljuéne vrednosti akumulacionog uredaja za zagrevanje vode izrazene u kg/h 5.8.2.15 U domacinstvu u kome ne postoji stabilna instalacija za gas, ne sme se u jednoj prostoriji nalazit vise od tri trodila 2a gas. 5.8.2.16 U kuhinjama ugostiteljskih objekata u kojima je veti broj trosila za gas instaliran u jednoj prostorii, mora se postaviti uredaj za prekid prikjuéka izmedu trfila i dimnjaka. 5.8.2.17 Ako se koriste na otvorenom prostoru ili u industrijskim halama koje se intenzivno prirodno ili vestatki provetravaju, trosila na gas ne moraju se pripajati na dimnjak. 5.8.3 Konstrukcija 5.8.3.1 Trosilo za gas mora biti odobreno. 5.8.3.2 TroBilo za gas inostrane proizvodnje moze se koristiti, ako su mu radni priisak, kapacitet potrognje i izgradnja dimovoda u skladu sa odredbama ovih propisa. 5.8.3.3 Trosila za gas u poslovnim prostorijama moraju imati pilostatsku automatiku 5.84 —Kontrola trogila za gas. 5.8.4.1 spitivanje ispravnosti opreme za koriSéenje gasa (instalaci, aparata za kuvanje, grejanie, osvetljenje i sl.) pre prve upotrebe i periodiéna ispitivanja i kontrolu, vr&i distributer ili stru¢no lice koje on za to oviasti 5.8.4.2 Priispitivanju trosila prikijuéenih neposredno na bocu za gas mora se utvrditi ispravnost trogila i spojeva savitlivog cevovoda sa bocom i trosilom. 5.8.4.3. Van garantnog roka kontrola trogila vrsi se prema odredbama taé. 5.8.4.1 | 5.8.4.2 ovih propisa 5.8.4.4. Pregled uredaja i trogila za gas vrai se periodiéno na poziv korisnika ali najmanje jedanput godi&nje, a u domacinstvu - najmanje jedanput u dve godine. 5.8.4.5. Lice koje vr8i pregled uredaja | trogila sastavija zapisnik 0 utvrdenom stanju, | to u dva primerka od kojih jedan primerak predaje korisniku a drugi zadréava za sebe. 5.9 Kontrola instalacija 5.9.1 Ako se cevovodi ukopavaju ispod maltera, ispitivanje instalacija mora se izvréiti pre malterisanja. (C582 otivane instalacija i uredaja pre prvog puStanja u rad vréi se u prisustvu izvodaéa radova. Progled i opravku isparivaéa i reduktora vii proizvodaé odnosno struéno lice koje on za to oviasti. ntrola i ispitivanje cevovoda \vodi moraju biti ispitani na évrstoéu i na propusnost zavisno od radnog pritiska predvidenog u sledeéoj tabeli: Tspitivanje’ Radni prisak nha évrsiogu na propusnost kpiom® kpiom® Niski pritisak do 0,05 kp/cm? za cevovod preénika otvora preko 150 mm. 3 1 Srednji pritisak preko 0,05 do 8 kp/em® 4 1 Visoki pritisak preko 3 do 6 kp/cm? 75 6 ParagrafLex Strana 26.(od 29)¢ \ wor’ 14.12.2011 Visoki pritisak preko 6 do 12 kpicm® 15 12 Visoki pritisak preko 12 kp/em? 12x 1,25 x radni man i radni pritisak _pritisak 8.10.2 Cevovodi niskog pritiska do 0,05 kp/cm? i preénika do 150 mm koji se upotrebljavaju u kuénim instalacijama ispituju se samo na propusnost. Ispitivanju podlezi potpuna armatura, osim luktora. 5.10.3 )bpitivanje na évrstoéu izvodi se posle izjednaéenja temperature u,trajanju od jednog éasa, a ispitivanje na propusnost posle izjednaéenja temperature u trajanju od najmanje 80 minuta, a vrée se prema tabeli iz tatke 5.10.1 ovih propisa. 5.10.4 Cevovodi niskog pritiska do 0,05 kp/em? i pretnika otvora do 150 mm ispitulu se samo na propusnost, s tim da se prvo ispitivanje vrsi sa pritiskom od 1 kp/om? u trajanju od 10 minuta posle izjednatenja temperature, a pre zaatitnog premazivanja odnosno prekrivanja cevovoda. Drugo ispitivanje vrai se pri dvostrukom radnom pritisku, @ najmanje pri 1200 mm V. S. natpritiska. Instalacija se smatra nepropusnom ako posle 10 minuta pritisak u narednih 10 ——pinuta ostane konstantan oe nepropusnosti cevovoda stabilnih instalacija vréi se vazduhom, uglien-dioksidom ili rugim inertnim gasom — (F103 pitvanio itivanje uredaja u radu vr8i se staviianjem Jrodila u trajanjuod 15 minuta, pri (10g '5e Kontrolige sagorevanje gasa plamenom razlgite jacine, kao i opsta ispravnost trosila, Tabel Najmanja udaljenost rezervoara od Udaljenost izmedu Ukupna geometrijska __znaéajnih objekata javnog puta i puteva _—rezervoara, mereno od zapremina rezervoara u m* tunutar postrojenja um. yabarita um nadzemni podzemni nadzemni___podzemni do 05 3.0 3,0 7 Ost - 20 3.0 30 0,75 0,75 240 - 10.0 75 50 0,75 0,75 10,10 - 60.0 15.0 10.0 1,50 1,00 60,10 - 12,0 20,0 12,0 2,00 4,00 120,10 - —-200,0 25,0 20,0 2,00 1,50 200,10 - 500.0 35,0 250 2,50 1,50 500,10 - 1000.0 50,0 300 2,50 1,50 100,10 - 3000.0 75,0 3502.50 1,50 {por u Foe Z. —— KAPACITET ISPUSTANJA SIGURNOSNIH VENTILA, a STABILNIH NADZEMNIH REZERVOARA Tabela 2 ‘Sigurnosni ventil mora ispustati pri pritisku otvaranja najmanje Z m°/min vazduha, raéunajuéi pri 760 mm Hg i 150 C. Koligina Z izraéunava se po formuli: Z=PxOxLxt, ade je: ParagrafLex Strana 27.(0d 29)14.12.2011 t * OX _kupna kolitina isputanja gasa u m/min, ragunajudi pri 760 mm Hg i 18°C; ' _Horeksionfaltor 2a vazdu hol se uzima ic done tabele zavisno od radnoypriska v posudi; D -preérik posude u metrima: L -dutina posude u metrima; P -kolgina ispu8tanja gasa po im? projekcije povraine D x L u m® pri 760 mm Hg i 15°C na min im P DxL P dite m/min, m® me m/min, m® do 10 25.0 30-32 17,1 10-12 248 32-34 165 12-14 24.8 34-36 16,0 14-16 242 36 -38 15,6 16-18 236 98 - 40 153 18-20 228 40-42 15,0 20-22 218 42-44 147 22-24 208 44-46 144 24-26 196 46-48 142 26-28 186 48-50 14,0 28-30 176 preko 50 13.8 Radhi pritisak rezervoara kp/om* 7 875 10,5 12.3 _preko14 f 7162 1,142 1,113 1,078 1,01 Tabela 3 NAJVEC! DOZVOLJENI STEPEN PUNJENJA STABILNIH REZERVOARA I TRANSPORTNIH CISTERN! Ni i Vagonske _ Vagonsk Gustina gasa u Prenosni —Nadzemnirezevoari_podzemni “ESteme ee teénom stanjuna en Pepa! ieee poeta Hes alt izolovane sa zaétitom protiv 0 i i = rz 18°C kp/dm* iboce fiers - velidina % cai sunéevin zraka 0473-0480 38 38 a A 42 a 0,481 -0,488 39 39 42 43 43 42 0489-0495 40 40 43 44 44 43 0496-0503 41 at 44 45 45 44 0504-0510 42 42 45 46 468 45, 0511-0519 43 43 46 47 47 46 0520-0527 44 44 47 48 48 47 0,528 -0.596 45 45 48 49 49 48 0597-0544 46 48 49 50 50 49 0,545 -0,552 47 47 50 51 51 50 0,553-0,560 48 48 51 52 52 52 0,561 -0,568 49 49 52 53 53 52 0,569-0.578 50.50 53 54 54 53 0577-0584 51 51 54 55 55 54 0585-0592 52 52 55 56 56 55 0,593-0,600 53 58 58 57 57 56 0601-0608 54 54 87 58 57 87 0609-0617 5555 58 59 58 58 0618-0628 56 56 59 60 59 59 ParagrafLex Strana 28.(od 29)14.12.2011 0,627 - 0,634 87 57 60. 61 60 60 Tabela 4 FAKTORI"k" ZA KOREKCIJU ZAPREMINE GASA lzmerena Gustina gasa u teénom stanju temperatura °C_0,5000,5100,5200,5300,5400,5500,5600,5700,5800,5900,6000,6100,6200,630 =20 1,097 1,093 1,088 1,084 1,040 1,076 1,073 1,069 1,086 1,064 1,061 1,058 1,056 1,054 10 1,072 1,063 1,066 1,062 1,039 1,056 1,053 1,051 1,049 1,046 1,044 1,042 1,041 1,039 0 1,046 1,043 1,041 1,038 1,036 1,035 1,033 1,031 1,030 1,028 1,027 1,026 1,025 1,024 +10 1,017 1,0161,0151,0141,0131,013 1,012 1,011 1,011 1,010 1,010 1,009 1,009 1,009 15 1,000 1 ,000 1,000 1,000 1,000 1,000 1,000 1,000 1,000 1,000 1,000 1,000 1,000 1,000 18 0,993 0,994 0,994 0,994 0,994 0,995 0,995 0,995 0,996 0,996 0,996 0,996 0,996 0,996 20 0,986 0,937 0,987 0,988 0,9890,990 0,990 0,990 0,991 0,991 0,9920,9920,9920,993 22 0,9790,981 0,981 0,982 0,9830,984 0,985 0,986 0,987 0,987 0,988 0,988 0,989 0,989 24 0,974 0,9750,9760,9780,9790,980 0,981 0,982 0,983 0,984 0,985 0,985 0,986 0,986 26 0,967 0,9690,971 0,9730,9740,9760,977 0,978 0,979 0,980 0,981 0,9820,983 0,983 28 0,961 0,960,966 0,968 0,9690,971 0,9720,974 0,976 0,977 0,978 0,979 0,980 0,980 30 0,954 0,956 0,959,961 0,964 0,966 0,967 0,969 0,971 0,9720,9730,9750,976 0,977 32 0,947 0,9500,953 0,955 0,9580,960 0,962 0,964 0,967 0,968 0,9690,971 0,9720,974 34 0,400,944 0,947 0,9500,9530,955 0,958 0,960 0,963 0,965 0,966 0,9680,9690,971 36 0,933 0,937 0,941 0,9450,9480,951 0,953 0,956 0,958 0,960 0,9620,9640,965 0,967 38 0,927 0,9320,9360,9400,9430,946 0,949 0,952 0,954 0,957 0,959 0,961 0,9620,964 40 0,9100,9250,9290,9330,9340,9400,9440,947 0,9500,9520,954 45 0,901 0,9080,9120,918 0,9230,928 0,932,995 0,9390,9420,946 50 0,883 0,8900,896 0,903 0,9080,9150,9200,925 0,9290,9320,936 55 0,863 0,871 0,878 0,886 0,8930,9000,9070,9120,9170,9220,925 60 0,824 0,8520,861 0,8700,8790,886 0,8930,9000,9050,9100,915 ParagrafLex Strana 29.(od 29)