Digitalna elektronika

Brojai unapred, unazad i obostrani brojai

Brojai realizovani korienjem integrisanih komponenti

Brojai
Brojai su sekvencijalne mree iji dijagram stanja predstavlja repetitivni ciklus.
Broj razliitih stanja u ciklusu naziva se moduo ili osnova brojanja.
Kao memorijski elementi u brojaima se koriste flipflopovi.
Broja od n flipflopova moe imati do 2n stanja i naziva se binarni broja modula
.
PODELA
Prema nainu taktovanja FF-ova u brojau, dele se na:
- sinhrone (paralelne) brojae
svi FF-ovi se taktuju zajednikim taktnim impulsom i

- asinhrone (redne) brojae

nemaju zajedniki takt za sve FF-ove; taktovanje FF-ova se izvodi serijski
(redno); zbog ovoga imaju ogranienu primenu (jer se za vreme prelaznih
procesa koduje pogrean sadraj) - koriste se, uglavnom, kao delitelji
frekvencije;
zbog rednog prenosa smanjena je maksimalna uestanost takta (jer svi
procesi u kolu moraju biti zavreni pre pojave sledee aktivne ivice takta)

Brojai
PODELA:
Prema nainu brojanja:
-

brojai unapred
brojai unazad
obostrani (bidirekcioni) brojai
brojai sa proizvoljnim nainom brojanja

Prema dodatnim funkcijama:

- resetabilni (sinhroni i asinhroni reset)
- sa mogunou sadraja punjivi (sinhroni i asinhroni upis)
- zaustavljivi

Asinhroni brojai

Asinhroni brojai
Primer
Na slici je prikazan redni broja modula 8 realizovan JK - flipflopovima.
Ako je kanjenje svakog flipflopa tdFF=50ns, nacrtati vremenske
dijagrame signala. Perioda taktnog signala je TCLK=200 ns.

Asinhroni brojai
tdFF=50ns,
CLK=200 ns.

Asinhroni brojai

etvorobitni binarni broja sa dodatnim funkcijama:

sa mogunou asinhronog postavljanja u stanje 0000 (CLR=0) i
mogunou zaustavljanja (ENABLE=0)

Asinhroni brojai

Asinhroni broja proizvoljnog

modula
Asinhroni broja modula 5, sa mogunou resetovanja.

Asinhroni broja proizvoljnog

modula

Brojai realizovani korienjem

integrisanih komponenti