DANTE, NAS SAVREMENIK »Nezamislivo je citati Danteova pevanja a ne deeivatl th za sadanjostoe " Osip Mandeljétam: »Razgovor © Danteus Danteova savremenost Sckspir, o kome bar na nafem jesikut imamo knjigu koja ba dove nati savremenikom, svakako je jedan od Snih pisaca taje Ce_delo trajatt vecito, all njegova aki Sinoa! posmatzansy Konteke, vindajuch Engh to. Sie T divatanja danas jo manja nego ikada, Poslednje Fg eee Spode tle tle Je doba palbo- (Shalize” Banas Jo: Sekspir nvlasnistvoe i jedne pritieno Sive Une mnogo intclekwaine nauke fit nadehnadh pote- Ginace kot _kroce viastitimn putevima, ok ssistemnska Uiiperenoets savremene keitike sve vie okrece posted U'drugom raven, Nav tom praves, na prvi pogled neo- Eekivalio | paradcksalno. sve Eeice se pojavifuje Dante. ‘Savremena Kritika { posebno jena avangarda po. smaisa syet knjternostl kao savet Pisanjacy a drameki Pinac, Gak't ona] najgenijainij, sa top stanovista Je na} Mranje interesamtan, Sjegova sapecifalnost« podracumev no ebaveru pojacant. komunikativndst, @ pojacana. ko- nunikativnost zahteva slakoe pisanje. li, dragim retima, Bckopir je bio genie po svojo} sposobnosti poniranja i orivinalu se pornata Jana Kot zove +Skice & Sekspitue aa se ™ / mansijera dvadesetor veka, je po svome »pisanjus bio pre u tale temman Talent, oma} kome eve ide sglatkon i See ee Medernu, Keitiku, meducim, zanima »geni) Joe kes, NStvonaj ko (@ mukom) tude. ret puteve, PienleS ge vec na prvom oraka svoga pula nalazt =u) "San ale sao ickertcolotk, nego gholosie simbol, w njo} sie 12 sear je: Suche ea, nego plane: kako nina Spooner kakvog inodennby pisca, poput pesnika i ro- ante fe 2aaunfen ptangem “Pogatnjik on u duh lspreplice vlastitt posao Ka. FoPtidenjem_o Jeska kao. sredstvu pomoctt Tejog son obevija. Pop mlh, on svoje wtvaralatke ‘rake, obelodaniue, aiken homentrie, ane sare Tres Stnim probicmima kao pisct nedavne.proslost a terenuer na pitanjima koja se fic ad" iagieost on, Kot Je ‘oga veemens (e rarlogom je i "Sekspir uw svakom dobu, ali da ee oe hnogag bith ante samo svom) spreskodioe He ane retaken | dosao we dostuly sa romanticarina fan Ret Souove 1 otkili (kao i Sckspira, uostalon), EHoplad, pogreino, za. svona pisca w cel See Plaau idcje 0 aarodnom. sjeziku pastirac ao oma oes aizenosty pout ea a0 moe ante im je prvi dao jedinstvemt osngvst Pe ae on fe, kako’ kaze Edmund Gardner ko- 1 eeienisue Krotea bio prvi_romanski filolog reratina da su njegov! eititkt sudovi povremeno po- ZOOPER Set hjegoes, sakUucivanja ponegde zastraut}a- Facartmanje ieenagule et orginalnostt ajepova wvids Sie aCmosda’narosto ie Hvanredne peve kale Ke ove seetom mista, (@ njegovom tretiranja italijanski Yugaidiana’"na primes), predstavija.po duh ono najmo- eee Molnar Je Bante uopste ostaviowe (Dante kao Knpzevn kriticare) ; . ‘Ree jor dabome, © spist SDe_Vulyari_Eloquentias: i nieets SSaouna ideja o saposobnostie narodnog jezika [Micger Csteana, knjidemont nam je vee pornaia, ali Sede seers njom, upozorith na ona} kepitalni para 8doks istorije { Dantcove rece peije: kad je Danteova’ »Bozanstvena komedijax ‘u doba humanizma, pa sation | fenesanse i Klasicizma, bila. zaboruvijena { Fapostare jena, to nije bilo samo zato so je bila probvok debe _-iinratnog srednjeg vekas, nego i zato sto je bila pisana ( teagaresnom Heafshskoin, S”mumanizam er dc ae | Mfednostima antike, ponovo vaspostavio autonitet latin skog kao jedinog Jeztka dostojnog da se na njome staas | kniizevnoats pes " ‘Tako novo doba koje je okrenulo leda teologifi kao iwvoristu i utecisiu covekovor alje moglo ni da. vic Kakav je kritiéar teolozije Dante bio jer nije pristajale: a Blog Jeal, Vestal, znalaj te njgove itike mje Istorijski, w sinisla doprinosa odredden}, ideologigt 1 ugeica u neko} »polemici vekovas, nego ona predsitlja doprinos riznici Zovekovog midljenja o prirodt i tunkert jezik, doprinos w kome poimovt i termini srednjors, Kovne’ teologije.dobijaju u istorijsko}. perspektiv? tok ‘ornamentalan ‘znaéaj, a sustina mu se otktiva kao ran rava o veitim problemima o Kojima nase vreme ima nislienje veoma shisno Dantcovomn Dante Je, vee i u »De Vuleari Eloquentiae savremen { po tome sto postavija pitanja kojs''su 1 nasa, pitanie 4.na Kola zajetino trazimo odgover. Razarajucl mito paWerzalnom jeziku kojt je, u obligju latinskog. vladao Kuluurom srednjeg veka (e-. “sve ono sto ne goverl is, Unski, ne govort uopste, nema fecika, Kei popu fives tinja.'Pisci, cak i oni Kojl se sluse narognit jesikoe smatraju laeinski za'sinonim jerika, I kod Viljema TX, Akvitanskog, ‘kao i kod Kretjena de Tros, plice pevaia, ‘na svome latinskom’...« —~ Rois Dragnet: SDaste pred Nimrodoms), Danis 2apravo utestvuje 1 u modes om razaranju mita o univerzalno} clvilizaciji, kof po. Heuct ip jednog izvora (a ovom slutaju ie Bvrope thee Zapadla) Uw ime rsvowa latinskoge zanemaruje y Coste Fporobljava duh i civilisacije chavih rasa T neroda 1 Sed aoe sa nada neka od al iupnilhsavreme- nih pitanja filozotife i ontologije Jezika. Bol erkvent eel raspravijaju o jezik andela, Dante, "§ _dubokin oct ‘mevanjem prirode jezik, njegove judske ommove iz. 16 Yoritta, osporava njegove postojanje, Nije dato covelu 120 andsla’da elstont dubavnonh viijon prodre a dis 408 jen Je duh Covekov prekriven masom 1 magiom sit fog lay Kage Dante, & tr. tops proiziaal sobrnutoe Dk tanje: moze i Ona} ko fivi'w vetivom svetiu sted mee Hovora koja Je nuda 4 sreca "samo onih Koji sive uve. Eitom ‘mrakei‘s predetavijs njihow pokusa) obratuna s ‘jim? Ono sto hije bilo prekrivens! moze lac otk? Ko ne moze da ima tajng, moze Ida ima vette Coan Lay "Kretjen: Teste andela prema skolastici)- 1 tg bi faemiljanj @ rvikama Teme diskur zivnog | 'poctskog jerika, Dante se pokazuje-u pallicno) iment kao’ tntelektdalae-joretik koji, na njeeove 1 nese Stecu, nije bio. progomen (dobro? ye wostalom, sett se dau Danteovo vreme erkea jos nije progonila ljade ijt je jedint sreh to Sto misle avojom glavom: doth, pre gona je dodo tek kasnije u dobe velikin krira | raskols), Jer oit ne samo da dokaruje, suprotno crkvenim och da andeli ne" mogu imal jezik nego. portva}uel sens Bibl, rarlikuje'w Jeriékam snake njegov_ racionalat ‘9 Goma u Biblijt neina ni-govors. Dante kate da je prvi glas prvog Covel, Adams morao. bee Svake’suinnje biti dosivanje Boga, a potto je Bog izvor Srekolike Covehove radont, ta) Brel glas nije mogso Bit mista drugo nego zvuk radosth A toga vel a Bibuijt nema, tog pesnidhog insistiranja.na eulnosti‘t euystvenosti_govora, u odnostt na spive crlevenihy otaca tava misao predstaulja.jeres, jer ont lskifucivo govore Osmislu Poeh, stants nigts slieno nije mogao neck 2 ‘Knjiat postanja’ koja je seu ispreturaoe, kaze. Dra goneti: sT0 je on sam odigrao, u evome spliu, scena Iz Svetog plsma, uzimajucl ng scbe Wk Adama, coveks Koll Je'prel progovorio, Nije dakis acena te ‘Rajige postanis’ ta Teojasasniva ‘Danteow doktrins, nego fe dokirina pesnika (podvakao TK) ia koja, rations bilitan, Podvreavs imperativa Poezi}e. paw scenu Biblijes Dali ge sada, isti autor postavlja relevantno pitanje, ta nova doktring jezika iso zvulh uspostavit 1 nov ddoginu, nova netcleranciju, nova otietocae? aznaey I to'da'ée' sve ono Sto Je inuino bit iskljuceno le Poe azije, da opori zvukovi i ett, neprijatne dijaletske in- Ficksijesnece’tmatl pristupa u dels ireneegbog” posh ka? Ni'u kom sluéaju,-. Dante uklapa'u svete pO emu taki strane jezikc, kao Sto su provansalski la: tinski, izmislja nove retl ine ustrucava se da uvrstl i Sibi dele resonance djslckata ove it one oblast, Kako je bila moguca, kod pesnika koji se ite kako da osivari istinsko umetniéko delo, pravu Poca, tik Gemokratienost, toliki rizik, I toliks, ako hocete, ber briznoste? Moguca je zato Sto Je\ Dante kao pesrik po: Sedoveo” jas vce o"onome’ ho a" Jerky moderne ritike zove poetskim smeta-jeziicome. Znao je. da Poe potinje od retl ali da ne cavrsava na njima, 290 je da oblikovnl postupak, Komporicija, knjievna arhi tektonika mogu j od ovakve sjesicke smeses stvoritl = Yerenu Poeziju, To samanje, tina, nije u spisu obe Vale ari Eloquentia« iskazao (mada ga je anatinaos ie samo iu nego Iw sPismu gospodinu Ran Grande dela Skala gil ga je u sBlozanatyeng} komedijio pok azo, ne kaa Formulu, nego kao beskrajnt niz pitanja koja se mute dana sébe sama odgovore. Je ll onda tudo to ga sma trpmo nasi “serementkont moderim_pesmikom, Ho ‘ip Solers, jedan od najmacajnijin: predstavmike, fran cuske nove Kritike. jegovo delo tumadl st taalarmeov. skom kijucus | pred svoj tekst sDante | prijelaz kroz Pisanjee s postovanjem stavija kao moto stih-i »Rajae Koji elas sVodom, kud podoh, nitko jox ne kretee Danas, kate Solers, ssve bolje i bolje zapazame te reljnu povijesma vaznost simboliema plsanteny kapige: Beskonacna metafora koja, kroe vrijeme, samjeniaie sa mu sebe, predstavija.., svojewrgnt, poviastent. toekt, drealo, refcrencijaln granica <” Fa} uetryjsteent Sambo: Tizam "taj skrivent zajednitki nazivaik halal 5 Danteom, na Zapady, svoje najpotpuatfe eéliovanyec, Za njega je vezano szasnivanje t gradnja Kajige Koja se Do. stavlja w presjeciste svih kajiga . knjige koja skate sve knjige-. s druge strane, sitemeljenje — naukovanie wn < subjekta te knjige Take raspon ko} ideal Sp Sn aime se kere simbatizmom Lnfige kao thetnnizmom vlasitog postojanje: hnjga Se oh jetave'bnjiga, ail ona to jena iskacsjele Podwe reo eS re Ho Fanci strukturaita angle om karte sis he nels serueas Mele pa keakae pee a ne Soetvle reee Mente cee See eo Oe dutn's Benicar sre caine Poe cea o Denia Sin eR We Mike aed ps ite pe duce tee od ages ome on Re See apa areca, aston Meme ite fee geile tomes, le pers ed Seer nen ee eer ede kao Seer ea _, ees Tce J tia u sola) suo Dancy — da soy Bebe ds Averi sroleh ull Manes an Jars ate epee Coen ere See oe ey aan eerokeanine Pa ie 1 ois rete ee Be ee, a ae ae ee ee ae ere meet iam ciniristice orto alt tact pedenenoarre tae eee en pense ne Sera dalle, Pot Richelle tue ena su olevto s Baskcareen isn, Prva ye ‘samenaspaliae Beem ta arma rat time Danieov" pet coli ye TikiFasaiiisansan, dijon ber obsira me to Kollko jo‘delaila Ralnoot tncseno a nies, diuga Je zamena svete knit resinosts Sasa atl okanife Rurchas,optta‘pretpostavka Eeijee veka, ‘Baio je niegova zaudbinne hoju,mu fe dodo, yrsme Mt krajnjem zakljutku najvite podscea na modern roman. Ro: Tan Je" devetnscstort velar bio televinja evopa wremes ‘Sante ad mam televtjus on tn poten nto dn Bude Rilwvek, u onolike) meri u Kolko} je meudijum to dozvo- Tavao, bila unotena henost prepisivaéa. Gutembergourk Knjige’ je industrijs, tchnia koja ce’ sari. kod kon Sumenta stchnile bizog ctanjac koja Ge tmzvath hiper: Produkeiju knjige sto potinje sa osamnaestim vekom. Ta razlika Koju je Kurcius sjajno opisao, moze nas dovestt do uocavanja i rasumevanja. vera koje postoje med Dantes i karaktcristicnih tendenclja’ moderne njevnost ( Danteov realizam ada glvatanle realiema w kajewnost we neizbetno ‘aalazi pod pritiskom realirma kao knjizevnoz pravea na Stalbe [a'doba ‘wspona Tacionalistichog ‘dua © Rapiea \ Stitkog progresa, sRealizame se, po definicii, progl a objektivan prikaz istorijekih dogadaja, dru nih | dusevnih stanja, dime se potiskuje & drugi plan pi [fanje sutorove subjcoktivne sposobnosti da stvarmo ‘bude realista, odnosno ta sposobnost se srazresavas. sa hekolike ovlénih odredaica (dubina percepeije, oftrina posleda) Koje- i takve ovlasne, brzo izmicu Tz pslholoske Slere w sociolosku, pa soétar pogled« postaje sibajucic, ita! Sekretar drustva, Balzak, kojt je sbio na strant sta: rog sveta, aristokratije, a ipak bolje nego iko pokazao olet novog, burtoazijes, uzima se 28 model rea igen 1 ume se neirzrio anemaraja dug fi jel realizma “Koji_potivaja na veri | poteinjavani, Na Sposobnosti identifikacije tempatije. Onaj ko slika figuru, ako se ne moze s njom poisto- vvtit, ne moze je mi nasiikati, kage Dante. To je stay} Jednog'sveta koji doslowno veruje u 2nake, w aimbole| | stvari, all preko te vere, preko magije znagenja, speva da uspostavi prisniju veru { sa samim stvarima ‘Takav stav prema stvarnosti Karakteristika Je velikih ct vilzactja Istoka, a w okvira nage zapadne civilizaciie 80 \narodito katolitkog briséanstva,)Vino jeste krv Isu Sova, hieb jeste njegovo telo 1te Missa est. Dan te je dete toga sveta a sBotanstvena komedijae puna Je primera Kosi pokazaja kako Tunkeionise realizam kojt Polazi sa takvih osuova. ° © ‘onom.detalju iz petog pevanja »Paklae kojim potinjePravgeskina.sspovest (la ‘moze ‘govert samo Rok vietur Satie) pisao je 1 kod nas Ive Franges. a rTalijanskim temamax GL kao sto se tuna ispovijed Frallegslin, mint na mabe saslulsl dok neue vihor Kazne kojom su obavijena tjela gresnih ljubavni- Kae. ), 0 Daiteovon realizmu, 1 pod um naslovora, postoji éitava knjiga (ell realismo ‘di. Dantes. pesnika Svangardiste Eduarda Sangvinetija), a i drugi autori ‘(uerbab, Fergason) bavili su se tom temom. ‘Ali »Bozanstvena komedijae, poput drugih velikih knjidevnih dela, | vise od mnogih’ drugih, jeste neobican, Aragul) koji uvek’ ima nova plobu spreinnu za susret Sa svetloscu duha, tekst koji ne:samo dozvoljava, nego heprestano. midi i taxi uvek nove mogucnosti” inter pretacije- Franceskin sti sdok vjetar Suti, kao evo sadae cotvara nateino pltanje © reallzma u,knjisvoost kof aa PaO ain esata pce Se rere eta: atin pejeen ao soe eee meta slosenoetl Inelektudinih operscia ISEENSIN, tensa moguenostHoju on adhd omc bakasskt anttopelog Watmund LIS Jeu Jed 10 ee eee eee ana BOER Ne eS tpoueohet ee mod See ee a et i Pikes cee ret a tom avioks pouraaimeral Shea de eco a aces ope as mete ie He ane Pe erie, a deueh posrane ae arom, a tanbeione hae aide, © PH rate newt de Met na nice |‘ Rowrako shvatnje feticna w kniternowtspetn 2 eS ae ey ne cpl Nad oat atvatnij: najuzbudljivjt, najautoritativni svet je svet em Ding pte Teal ounos knjibergeth prom vers fvidafe Kao dobar 1 uspeo prepis (sekretara drustvas Kaka fe Zeleo da bude Bales), dalle u smisha modela Koji ligt alt kojt-pri tom ne mora na odgovarajucl, ni tuostalam ne bilo kakav matin, t da funketonise, U rede Rjovekouno} kulturt je drukelje: njen naivarniji, najuz Dual najautorttivnlt svet Je aver koncepel|a — 2ak 1 prastart simbol ogledaia vekovima vezan 2a ideja »preslikavanjae ovde se, kako pokazuje Lotman inter: BietrajucUehoy sredhjovekornng, autora Fomata titnog, upotrebljava dase objasnt Koncepetja @ ne se pokase odraz U okviru takvog shvatanja sveta model realnosti ne moze se praditi po prineiptslignost, fer koncepetja nije obiik, elo koje se Ua prestikati, nego intelekeualna 60 Fevina ‘kojo} se mora sasledat! susting, a 2atim to) su: Hint dati kngizevna autenticnost na privespa sutcntienos Funkcionisanja. Tako je bilo 1 u Klasieno) indijsko} umet hosti za kojw Ananda. Kumarasvam kaze da ona sient lira’ privodkt u natinima na koje ona stvarac Pomalo glomano tumagenje ove éinjenice dao je Auerbah u svo- Jo) tconjt.o stigurls kao dominantzont sredsivu izraza Wanja.arednjovekovne umetnosti, sPigurae nije prika eke postojece stvarnosti, nego jedne buduce w budue: hosti Strashog sua Konstitssane isting koja je samim tim { nadvremena, to, jest univerzalna. Time se najbolje mote ‘ebjamiti svisoko. prisustvoe liénost! iz Kiasiene ntike w Jednom strogo hiécanskom speve kakva je »Bo- Zanstvena Komedijac. Sam Danteov vodie, Vergihije, i Katon Utighi koji upuéuje i rasporeduje. duse na prvim Koracima po cisulistu, Koj je niegov.scuvare, nisu th Kakei sGrdl 4 Rimljanis nego po Danteu izabran uzori Gija Je stivotna reainost«. koncepcljska, vanvremena, Knjizevna realnost mora, dabome, postati umetickt Tentigna, sistordjeka ietinae 9 njitha nema Prestidan 2 aj Jer s¢ ont, kao predmett knjitevnog prikaza ne nalaze ‘ko empirije nego.u svett intelcktualne Koncepeije, pa se niihova umetnicka istinitost ne ver! kkuje nalikovanjem, nego funkeionisanjem 2 Wiopste je da ogc suteoon, 20 ede ss Monee de dey geomet putnam oe eter shat ep hentia Ming cognate 2 eta atten eae Baek aaa a Ta ce a Os Derneric reid ocelot pst Pagicre! erate ona Peng Unie te ere Ut oun Nope ede Sadat ae Sema EP SP pe sent um ora, Sak ot ia, searal g anne, ema ae soe Nats sumnje da je veoms uspela 1 ona vine dinates gugeadja tava thee tbaontbe woke Sin‘vihors kao morskt alas noat do satay riba» Hovoge rugs paler pa ih onde sston salem wrsen tatrag_ Ato fe gotoro podjzdnako spine ‘unco aa Prtkale {Ginty Dore na dojo) pornsto) Nutra; Daa. Tee por ttmer ne bt ble Badia: On pe atk lie oo tela a lepot! stiky Sak ni iw Tepot. strato testo fea hetio, knjaevnot 4 tpetost mel oh Primers me Iopote ntgtaog ta onik Roja pepe ober BRiniO, see ye bis deaeeiian edne od ah Te Sind) colopak deamakol wad: bake upessrava Fel son, graliely vanredno pracienog 1 seems ia. Rio sioSenog’ wind, Ce bi ntgore, etietget ils Ena, ou mors ispenvge ae fosionioe ata Bie payne Rinketnitats? Said seek nasra da se oie, PraET ut "inors na pdpovarafcel natiy da ude wees: Yaralul nb. Zato France mote dari swe Iga tata peiee dae vor ng nop sie a eee Ei isdn ie sha tro ealge? odie tah pepe Sophie hie sepobalane't savior sigurte aie aubehl eBasindtvSnoj ame, lone Soom Katakicotea {2 Danteow postapele spevu dugusjemo na prvom mestu Danteovom ge i Pisct se toga jednostavno ne bi setili, a malih pisaca je 83ghana true shane: eee oe as siciebe see natty ie a wey erie eekan arora be. Sts P'aposell ova) ese. Damteova »Bozanatvena kome- 273 Sera te pore eee a igs ey Ta cio ‘Sividualnog plana Video Jédnu od najyecih v BE ea cade -enttin fat Sn areas feos beni. ee mca tae Sok ate h haem tee enas { bolje ridetaaje masta. Zelelt bismo. da poks. oer aes ee sdnosti »Ko- ADante, videli smo, polazi od koncepeijo ali gradi ver autentiean s kad se saabuktic \ svojom-umutarnjom logikom, zahieva-da so svi tockicl “Ovi savremeni pisel polaze | hiegovog metanieme poke 3 od koncepeije ali ne_grade svet, ne stvaraju mehanizam Kori kad? se" Jednompokrene, ‘sam dalje sad, "pogo nam nude sei fepeiju koja deja, dale opet jedan Je samo prividno 1 samo verbaina sprotvorenae & Ke} Hevnoat, Takorvanim spociskime Jezikom oni samo obla- Sev oblcpluta svoj ctaovn, Od gol ideba pokutavajucl Gat je sakriju od deugih sod sebe. Kad pak pokusavaja doviline da umetncki | wakt drugi set niofe da Dos ling da wpetickt | sah drug gn da a paseait rat adn “a-drogog- anglaise eet lak ror manima delaje neskad izmedu nih detajo-koje-pre- pornajemo-kao-detalje i svakodnevnos. 2vots t-onih Kojima bi sutori hich da_reprezentaja svoje ideje. Ne shalaze se na Telacii lamedu Roncepelje | kojiiewne sv ‘host! jer’ m njihova ‘clviizacijahije. dala. Instrumente eophadine 7a takva snalazenje. Naini su na ona) nacin hia koji_je nalena naa umniverzalna, i'w svim naucno- ‘Tantastighin Hilmovima do kraja zadovoljena predstava po kojel robot moraju da lige na ijude, da imaja nesto Rio lie ha glavu, I netto sto ek na rake, 1 mesto to list hha trup i na noge, 2a njih je zapravo jedino vagng da Bsiujukoo judi a mogu da lige ina Korpa 2a ved. U pitanju je jedna relipie-unutar knjitevnost Kota je Ta: Ena nie Zato sto su, jo} sdeje Tazne (mada je velo éesto 1 to sluca) nego zato sto. svome wernikt Gopusta. dase Bjma igra, umesto dod njega bezustono zahteva da hiihov intélekraalni skelet'popuni evrstim a drhtavim zmesom #ivota.y ¢ Danteov »strukturali Vera koja se mote uspostaviti izmedu Dantea i strukturalistickog shvatanja knjizevnosti 1 u knjizevnosti vee. je. dodimota. Cinjenica dau Danteovom delu, u Shari i slozenosti_njepove strukture postoli mnostvo thajava strukturalizmas, danas se uveliko komentarise, pat aloupotrebljava. Osnova te slicnosti Je f ovde ch 85aactthe, Jr ako Kae Sulla. Keiptera: Seagal viel) eecpoha "pijase navlastito sem element zn: Inost! prema nekomt dit gom_ispod sjedinjujuce —previasti,transeendentalnog, ‘Sznaéenop’ (Bosa).. Ali, kako opet Kade Zvonimir Nrko- [Re Komentarisaci de njene sedove w dlankur »Dante i ‘prijestup maka's,: sSimpatija doba koje je otkrilo se- mhictiku za takvu’ semiotichy epohu, ralazi 1 Danteovee djelu svoj povlastent predmet« (Podvakso: T. K) “Tako se { Lotman, kao predstavnik sovjetakog struk: ‘ycalizma, pono iy Jedne nelatolitke tradi, w svo- im analizama »paradigmatskog tipa kulturee oslanja ma Brock rede wek, st poscbno ina Dantes: “-Kohcina slucajeva kada broj, povrh svog osnownog, eifarskog za Eenja dobijat neka dopunska — kultumo-tipoloska — Yeoma fe velikae U njima se i scola slika sveta pred: Stavlja kao neka vremenska paradigma ¢ijt se. element Fespateja'na tazrim nlvoa, predatavljucl rasiste Varljante jedtoz invarijantnog. magenja.» razni nivoi ‘znaéenja wsajamno su izomortni« =U reprezentativnom delt anike, u Vergilijevoj »Ene- idis, upozorava Lotman, éitavo je carstvo, seni organi. zpvano samo oa dhe prostomme ote: sgoredole. | sdesn0- ‘evor. Pakao je udublie a Olimp uzvisen, Plazena olin fetiajuma nalazs te" deen oa Tair Teo Naprotiv, WBakao je kod Dantea satinjen kao, nekakva_ prostomovrojana. (podvukao T.-K) hijerar. hija, koja’ je izomorfna ‘moralnol ~hijerathiji grehova Tamed gresnikovog mesta uzagtobnom aver 1 te2ine njegovih grehova postojl jednornaena, podudarnost. TS jeuu ver sa odredenom struturom duhoynog prosiors, ‘oat, twrdichik 1 rasipnistvo, ene’ everateo prewar » edajstyo oa Danica heave Bresi nego rarnovrsnost Greha, niegovl razli€iG stepent Grech je ii w'naratavanju duhowne ravnoteke, prewvelia: Saale eos od Gutexmih Strait koje, Save harmo nnitno date, if u izmiijanju onog Sto je strano Covekovo} yirodi...’Na taj natin, ave dukovne izopatenostt most et usajamno Korelativne kao tazieiti stepent, razigita Koligine jednog istog, 1 prema tome, mogu biti‘oznacent brojevima, A-ukoliko je taj prineip wniverzalan, brojéani odnosi postaju najprikladnija forma za izraza- vanje Konstrukelje sveta« =Pakao« je odista prepun skarakteristiéno struktue | [valistickthe odnosa stienosti i opozicije, pre pun je simetrije, narocito u medusobnim odnosima | Bole dover Keanu: tako spoput olujnog mora | Sami Wetlog koji vietno-vitla dusama gretnih ubavnika Kao sto iit je strast sqviadala u 2ivotue (slignos), dok Su nmiitavel gol lzvrgnuti obadima Losamae (opozictja).. Uz to je vihor koji nos! greéne Tubavnike crn vihor: lumesta svetlosts koju su otekivalt od ispunjenja svojih oekih lj debit mre nikad zadevoliene 2udje Gajedno su, jer je i njihovo prepustanje strastt zajed- hitko, prozaijivel su naprotiy’svaki za sebe zabijent u. Smrdijive blato koje 2deru, dok Kerber 2dere jth ‘Ponekad su sstrukturalisticke fraplikacijex ovih od- rosa yeoma slogene ine vide seu prvi mah, neyo tele w Derspektivis u potencijainom razvoju radnje. Tako Je sa Forinstom i Kavalkanteom, sa jeretielma { epikurejcimay, | rato Sto gu yerovali da duta umire zajedno's telom, osu”) Geni st da borave w usijanim rakama: as ws. da tako wsijana Biota nijedan camat ne zabeijevae (IX, 120) ‘To Je nesumnjivo strana kazna, ali Covel u njoj ne moze Ga Vidi nekakay narociti sstrukturalizame sve dok ne Sauna sta co's tim gresnicima dalje biti Zasada, naime, Na rakama je pokrov dignut svimas, | kako Kombol prevodt Danteovor eee Gid son levati tutti copercht---« (X, 89) sce ono side ne znaéi svecs, nego slobodno prevedeno, Slots, oznaka za vreme koja se.pojavljuje kao stragno Upozdrenje: kad dode dan Strashog sua, poklopel_na Ahihovim takama ce se jos I zatvoriti, nikakva. komuni- Kaclja sa okolinom im vige nece bil omogucena, 1 tada Ecim zaista nl duta umreti zajedno sa teloms, Da bi ov, Syoju sstrukturalisti¢hkyanalogijueueinio-dramati¢nl Jon Dante ovde vrlo efikasno koristi prastaro verovanje ) | 87 rpo kome mrtvi znaju buduénost, all ne znaju sadainjost Stalno su svesni da je'ono Sto ih Geka jot mnogo stras- hilje od onoga Sto sada trpe: oMi cemo, vidis, svi jednoga sata stati sitjep! 1 tminama sivin Cin zaivore buduénostt se vrata.e (X, 105—108) ‘Takvih primera, manje ili vie slofenih, ima bezbroj. V »Rajue Dante svoju iiterarna grad tcoloskog porekta , direktno podvrgava jednoj sstrukturalisuitko) ‘operaciie Koja prolelazi iz zahteva naracije: bladene duse borave tu Empiriju, all se rasporeduju po ostalim nebesima,da bi omogueile Danteu da rarvije svoju poetska nomenklar \furu kad on stigne do Empirija, | one! ce se tamo vratit ‘Ovo poslednje vee donekle pokazuje da se kod Dantes ne pojavljuju samo, ui velikom broja, sstrakturalitiekt Primerie, vee su sha delus kao mechanism knjidevne Strukturé j fzvesne opste pretpostavke strukturalistickog nadia misljenja. Sasvim je moguée slotiti se sa Zilom Delezom da Je omnovna pretpostavka strukturalizma simbollean ko Se od ranitih simbolizama razlikuje po tome sto mi nife Safin Simbol nego, Simbel "micia “uKoju ie om tukljucen, ‘time se dolaci do otkrivanja »treceg’ pofttkae Simbolitkog, Koji se rastikuje ma jedno} strani od. real hog a na druzo} od imaginarmog poretia, koje su otkrile Klasiéne’ ciulizacije. ‘Ako ‘pogledamo Danteove simbole Po sebi, lako se motemo Sloniti da ont nis narosits Fisk a8 SekEDIF tom poled uweliko prevaciar Beatrige kao simbol ljubavi "po snazineposrednog de) sha Eco Zaontaleg a daleko vaostaje za Sekspirovorn Tulijom, dat ione fefstvo, KolKO pa tmha, >pot- Somoprror Dente cet Emogtenye erapaia: Kelturtetiodiseea. as lubay kale ‘oma simbolizaje predstavlja vchunae svake spoznaje koji se ne moze dosegnuti intelck jografskim, da je ona bila Danteova Ijubljena Koja jerano simsla ‘a koju eon titmog tveie wales ld Sails noe Siac kao wibal noua. Kao. Ae aSHELS- tyres, oo Pa er eres ‘odgovaralo Kinsiéno} tra ti seetloeisom {Kio bi odgovaraioy modernom” debts HTapravo,predetala dstownesukturlitih erin ‘Bislim smenome koje susina a cel dels u-pdasai| rem. smenimas drug svar fia. \ ‘To je jedan muxitki princip organigaci, to ona) ostvatei! w Sahovo} music, Fa se Orip Mandeljstam po ove pojavijuje kao tovek Tkojt Je. najbolje. razantco Drntes kad je pitao: »Dugo pre Baha tu vreme kad se jor misaieradlvale veike. monumentalne’orgulle, vee Heino weoma skromne embrionaine prastike buducce er dovitia, kad je glaval instrument jax bila eltra, koja Je Prati elas, Alpi Je sagradio w vero protons BeSkrajsio mocne orgulje T'vee se nasladivao @ vim ni fovim zamisivim registrima i maduwavao mchove, 1 et gutao wove cove Wiastito} regenicis »Ponckad Dante tako ume’ caps da ‘od nfo apelin ita ne tar hes, treba dodatl kao Kkentrapunit reeniew! “panelead Dante ume da ne opise mista, ili gotovo nists, a'da kaze ako mnogo, i to, razumljiva, mnogo 1 knjiécvnom simi sha neti da feazove dozivija, emotivnt reakelfay inte. iciono prosirenje svestl. Ta) nodnos mestay kod Dantea Koj bismo najprbliznije mogit uporediti' sa odnosom Kedrovau filmu, odnos ukome se stvari pomaljaja 1 Iscezavaju | oblikuja svoju literarma autenti¢nost time Kooliko su trajale, 1 izmedu gega. su trajale, oduvek Je fascinirao { citagce 1 knjizevm kritien, koja medutim nije uspevala da whvati princip fer je osvetljavala uvek samo najbliae okolina. Pojava 1 ‘na primer, Odavno predstavija vec ropste estos svakolike danteo Joie: 89sToskance, koji tim graiom Sto gort Hiv ides, ako uljudan u zbori, hha ovorn mjestis kotak svoj wsporite (X, 22—~24) obraga se on Dantew i zove ga da stane, a da pre toza nije bilo nijedne reel, nikakvor nazovestaia njegover po- javitivanja, Dante je upravo. vulludno,zboriow aa Vere fem iskazujucl po koma koji put duboko postovanje zanjcgow mudrost. To jeste fifmski rer, all Je filmski fer za to. preslaba kvalifikacija. To Jeste mesto na kome jedan muzitki instrument prestaje a drug! preuzima, all, Fe hom, beprestano mati na’ umu da fe delo ypis.e cojt neprestano nos dubs citavu ogtomnd Kompor ij, kao nijedan drugi w istorii knjizevnost. ‘pia de" Tolomet fe lignost koja je inspitisala pesnike { sikare od Beja | Roseiia do Bere Paumnda, intrigiala keritléare, nije ostavila hladnog nijednog pailjivos ita: Oca. Ona se nsastojie od sctlam stihova, od. cetrdeset fedi: ju Gemu "je tajna njene modi, osim’u tuene} Priel Koju su Danteovi savremenie! zali ©) a koja mi saan jemo iz komentara na kraj knjige? Franéeska bar ima ‘Gueu, optima pricu kako | prili} melanholii, Pijina isto- Tile je uategnuta Kao tetiva na luku iz kog Ge poletet| Eurela, a opet nije signa tragediji. Ona nije mikskav {ike nego samo podsecanje na porhati dogada} t. kome jus je mladozenja odveo iz roditeljskog doma brdovito} Sijent'wsvo} dvorac u primoriu, w Maremi, 1 tamo fe Ublo odmah po dalasku. Ne proistice It jedan deo njene Shageupravo iz tc ostrukturalisticke hikavosti« Kojom Se stihovi uw spevis poveruja sa usmenim ih pismenim Komentarom van hjega. Da it ima nekog znataja 1 to Sto se Dia nalazi w petom pevanju sCistiligtas, kao sto se Frangeska nalazi w petom pevanju »Paklae? Da lt je “Govoljno to Sto se Sijena nalazi smestena u plavim brdl ma, a Marema se sastojt I nezdravih barustina, pa 2a Pijin lik, 2a kompletnost njene sudbine nije potrebna rnikakva priéa nego je sasivm dovoljan ona] kijucnl, na potresniji stih: Siena mi fe’, disfecemi: Maremma: »Siena me rodi, a Maremma ubis (V, 134). ong Gav compan eb edema pote, Jer germane, reason, we fein ohne oe eet pike, a oe ne Eee! Bil copy oe pesPina reeuha eda eacs Get om Po oracle care ca meses genie shee sree oy Deen ey fea aes sink eee Laon, Uezenlel a rent Hades aol Je wo ah gre Hatem Je cana eet tae ae an acca eae eee ee ee png spuercenn nee agra »Botanstvena komedija« kao moderni roman a imamo pravo da »Botanstvenu komedijue nazo- vema,romangm, to, nam Je danas svima jas. Tok na joeetku istorije modernog romana sugerisao nam Je ti Vicja Waleak: danas, motia vet na njenom kraja, Dan teov zemljak. peanik, krititar { romansijer, avangardista Eduardo Sangvinet!’ potvrduje da je. »Bofanstvena. kor Imedijac: »..-upravo fo, jedan teolasko-politiékl roman, Koji zahteva. upravo'da i bio shvacen kao. poerijay ne Jedno lirsko Sitanje na krogeovski natin, nego Jedno itanje narativnos, Nije nam vite €udo sto fe Dante sa ‘onom vremenie napisao roman all feste Gudo sto. Je apisao roman kojt tak prevazilast 2elye 1 ambieije. mor Gernin romanopisaca, © Fezultatima da {ne govorlme. tone tePe umenickos Kepstruktivama Koll, je Pant losegao’(t_pod. Kojim se, kao Sto smo videli, podraru. ievaja sve'one smodeme feels: simbolizacii, somantl zactja, somiotizacija) a da pri tom nimalo nije »nasho- adios svome, podjednako umetnickom, mimesisu, Izgleda Sve vise nedasti2an. ‘Diojs, cije je delo Danilo. Kis lepo hazvao »vellcanstvenim poravome odgovorio je, prema svedogenju Ricarda Elmana, na pitanje postavljeno w ne Kom interejuu sta ocekuje od svojih éitalaca: »Zahtev Koji ja. postavljam ‘Svome. eltaoeu je. da ‘provede Citav svoj Hivor titajuel moja dela« Dariteovo defo, »Bozan- Stvena komedijas, zahteva od éitaoca ne da provede tay svoj zivot eitajucl ga, ali da ga ita titavog zivota, uvek mova i ponovo, jer'Ge w njemu uvek maci nesto novo Pneto’ staro kao novo. ‘Svakako da taj zahtev u seb nore f druga velika knjzewna dela prosfost, all Danteovo delo medu suima njima zauzima posebno mesto uw odnosu, nna, ssavremeno éitanjes | savremenos citaoca (otuda po: redenje 1 poverivanje s Dzojsom), uesenika u »danasnjo} Tecepcljie knjaevnog dela koji ne stitae samo. pric ego i strukturu, il cak vige strukturu nego pritu. »Bo- Zanstvena Komedijae je delo koje od svog ‘itaoca ne trail tolike ‘ni stosecavanjec, empatiju Ger uopsie ne Spada u vest literature koja se prvenstveno tako prima), ali ni sravumevanjes (Jer svojam strukturom pokazulé no sto svojom idejom 2eli da kaze: da je takay prosede nedovolian 2a prodiranje u ono u cetu je ovaplocen Zivod), nego sagledanje koje u sebl nerazdruzive Sjedinjuje oba ova process. Njena slozenost nema niéexa ‘Rlednithos Sa priprontom strukturalom ospovom antio Pomorfnog vremena na kojo} potiva evropski roman de Yetnsestoz veka, all je, razimijivo, jos manje svodijiva hha moderna ideju seksperimentac, na svesno traganje za Strukturom koje ubija Zivotnu osnovu rome. knjizev- nosti, pricu, 6 Slozenosti strukture »Bovanstvene komedijex napi gall Su'moderal keiart xgonim Konuekatima, wee favu mala biblioteku, Carls Singlton jo} je posvetlo 2a. Sebnet knjigu. ‘Tekstalal primert koji’ Bi poslusili Hustracija tt nasem ese mogu se svuda nach. Vise- Struko inspirativan je ove} odlomak iz predgovora za Dantoova dela u izdanju Matice Hrvatske Kojt su nap Sali Frano Cale i Mate Zorle: »Koherentnost 1 logiénost Danteove zamisli ofituje se prije svega w moralno) funk- 2 OEkt i sredista svemira; fot’ se tako na ajo) toe Sh ee cm kl Pol ine trie Glebe nae ROE eis, Ss aseraee i icy ir cena eT aed Seis ees Le as ah eka Re omit as i aah fn pomavao i kojt Je’ jedino mogao poznavati. All vee BRS ooh i oo vets bili su vec stvoren! u oto} Dogato) arednjoyekovre| SeLrabene A) Ser aaa abr genre cie ia Rie tah ae pokarao Koliko Dante ‘duguje odgovarajucoj islamsko} Hiteraturi) sto medu tim drugim izvorima 7 rima evakako Vergilie, odnosno Devanje > Ene: ides ‘syel, all se Upravo-w-odnosu-ne~aju_moze ko” suave, te op s-onim sto. je Dante ssam_stvorio Vergilijev »podzemni svet« je i beskrajno zanimlj 1 impresivan po bogatstvu detalja koje sade Gtatistict naklonjeni istrazivaei su pokazali da *Eneidas u odnosa ha bopatetvo. dogadaja i detalja koje =po stihue sadri nadmasuje Cak I Ovidijeve »Metamorfozee), all “su detalii uw sklopu opite ssemantivacije« teksia ili ircl Yantmy, ih'sluze, previse jasno 1 jednostavno na Zalost, Versilfjevom opstam 1 jedinom cilju, veliganju Tima. »Podzemnes reke su kod Vergilija jednostavno »pokup: +JJenes iz mitologtie. Zafedno sa ostalim detaljima deluju 2vopisho, alt ne uspostavijaie mikakav osmishjen Faspo- Fedi'ne outvaruu drugo znatenje oxim onoga dosiown | epskog, narativnog. Dante jh je od njega prewero, smestio! ik'sve osim jedne, Lete (a | to idvajanje je ‘ueinjeno 5 jednim kripnim vstrukturalnime rezlogom) u Pakao, i iano usbezmate stom rasporeas Ae kakve raz | Sn drupe srvarl salle. Rheront je daife graniésa reka Ezmedu ovox | onog sveta, reka blata | mulja koja na govestava tmarno nmedu atmosteru najveceg dela Paki. Duboko ispod nije u pakleno} rupi, pred Sedmim krugom, nala se Flegetont, reka vrele krvir u nju su, prema vec pomatom Danteovom sstrukturalistitkom re: / feptus, uronjent masilnie! protiv biiznjih. Ali {or foF nije’ do Fulda: na dnd oo xing KORG ro fen Leda, “znledena mahanjem ogromnih Lucifsrovih ‘krila. Uinjo) su najtett gresnict, tdajniel, | 2a nju su Verani helt od najfantastiénijih, { najpoeatijin primera Dante Ove umetnosti na najdosiovnije shvacenom planu mine Sisne, sto ce rect f-na planw izazivanja empatije, pobic enja emocije u citaocu ne pricom, Ijudskom istorijom, ego. fantastiénim opisnim detaljem. Tu su prvo oni Kojima led ne da vite plakati, a to ce reel ni qaaiti nad ‘ sobom ni Kajati se 2bog onoga Sto su drugima ucinily U Kiasieno} ‘mitologijt Kolit je upravo sreka placas, 2 Danteovi gresnici su kaynjent tako da vise ne mogu da placu, Jer prve suze tu se ledom stvore * Tisee Tao tte SET Sbetine’ Soke deeb tore: planta aa Helge om lsc, it DS Zatim nema vise ni toga, samo prividna Iedena pust wkejo} ved bijah — jo8 se i napisat bojim! — ile eae see tap ede Ror, fo da pred staklom punim trunja stojim.« (OEXHIV, 10—12) haesiovekovnih sevoluclonistickibe teorija, po, kojima Je hasilje ustov napretia. Al obrnuter tao’ gde prestaje Svakaaktionost, svako.delovanje, tamo 1 moral Sela fa dno; 2bog toga Dante mie volle miitavee 1 ssklonijt (Go) pravim gresnieima, pogotovw ako su u nesredt Bo- Eazali Evrst snacaj iveliding duhae (Cale i Zorid.-U ol slugaja, covekovi eticki imperativy =u identi njegovizn Sgristencijainim imperativima: to Je poruka koja es se: posle svih haosa koje je moderna ietorija. donela, i 18 Kako tite, po kojoj je Dante nas savremenik Pogotovs je nai savremenik po naginu na koji ostva ruje te poruke, po svojo) umetnosti koja je tako sigurno Therasdruzivo isprepletena sa stvaralatkom inteneijom, Pogledajmo samo, na primera paklenih rks, Koliko se uta mogao duh wspotacie | uputti u pogresnom pravcu, Ga. je bio manji duh: unogao se. zaustaviel-odmah na posetku, na Aheronts, uw blat, i oko toga plesti svoju | moraln poruku i svoju umetnicku slike. Dopusticemo da je ta) nivo plltak i da je mogao privucl samo nistavne duhove koji robuju verbalnim aavikama, alt kod lege: tonta se wes moramo samisiit: kupati seu keri, kervi svojih bliznjh, ar to nije dno epzisteneije? Dante ostavlja its mogucnost otvorenu, vee samim tim Sto Ispisuje odgovarajuce stihove, all ide dalje, do leda, do dina, do zajednickog utrnuca morala 1 aivora koje pred. stavija pravi kraj svih covekowth stvark. Da li ov izuzetnu sposobnost umetaitkog otivlja vanja idejne poruke Dante duguje awretnoj zbajenostt 1 habljenosti radnje, sbroju dogadaja po stihus, a kojem "Bozanstvena Komedijae daleko premasuje 1 Vergiijeva *Eneidue? Drugim resims, dav it je u pravu Fergason koji u »Bozanstveno} komediji«. wi »Cisuiistus posebno, vidi jedno’od najvecih dela evropske dramske'knjizew: nosti'koje se kao takvo ne ostvaruje samo tim spoljas- njim intenzitetom radnje, nego na prvom mest dubin- 95skim dramskim ustrojstvom? »Postoit samo. jedng delo hnamenjeno iscrpljivanja mogucnosti sadrzanih w Aristo: | Telovo) definici, podrazavanju svih vidova liudske akeije tu sredenom | titmiskom odnosu. To delo je, naravno, SBozanstvena komedi) ae, kaze on vec ¥ uvodu" Aa svoju nideja pozoristas. T odmah zatim: »Cis til Yee je posebno Korisno za fu svehu, Huduel da opisaje Prelamne stanje, ono prikazuje beskrajne oblike moralnih Fromens 1-potoine je bliske fhumano namerenom car- Ztvu Sofokin | Sckspira.« Da bi-zatim, posle tri stotine Eranicaanalizn-evropskog” draotog ‘naseda, zavrsio svoju Knjigu novom pobvalom Danteu: »Danteova Bo- Fenstvena komodisa,narotiio gs stiliste, wo sham je korisna'w tom pogledus ona je najobahvathija ¥ Rajevesnije. racradena "shema, koju” imamo. Bozan- Etyena komedi}a obulvata u ritmicnom odnosa hacine vadnje | svesnosti koji su u modernim teatarskia Sblicima apsolutnl 1 izolovant. Dante svoje savremenike Drikaruje so fotogratskom preciznosai Ibvena t Cohovay E'pokavuje I sve drustvene 1 politicke probleme svora Srbnena, All Su bukvalne realhosti videne takode. cela. Mitovsa'svim dimensijama magenja, istorijskim, moral- ina’s Eonaénim —- alegorijom, tropom | anagogoim, kako Suh tada avail — Koja Je njegova cetvorostruka simbo: Tika" pameravala da Wlodl. Perepektive sna, mita 1 naj budnijeg rasuina, © Kojima mivmislimo kao o neserat, Eto se uzajamno. iskljacuje, smenjuju se w pokretima Rjegove poeme fii me potifu jedna drugu..« Zaljubljen uw dramu, 1 posmatrajuél je na jedan, da nas nedopustiv nagin, kao entitet odvojen od pozorista, Fergason i ne primecaje da ono 0 éemu govori, narocito Gno-o cemi govor! w poslednjem eitatu, zapravo | nije Stama nego roman. Upravo ona) Roman, za kojim nage obs Gezne, a ne uspeva da ga ostvarl: »Perspektive sna, Be JCsbeatiee rerum Kojima mi mistime ie | Sinevomu so se tizajamno Iskijutuje).-e? zar to nile | ealedi'do reti upravo ono sto je hteo Diojs kad je pisao | Suiisas 1°sFineganove bdenjee? sbrojs Jee, kaée. jedan Gd njegovih obozavalaca, Marsal Makluan, »u “Bdenju’ Racinlo svoju vlastitu Altamiru sa ertezima Citave isto 96 vife Hudskog dua, predogavajuc ain osnowne geste pees eee, date Ratearecetuike © on feleterio nacin simultanog ‘Eilienia oa aes) eos a mas mop anenel featee fs je spas da svar Kom Bikdtivnd umetnizko delo, a Dante Jeste. Razioal tog me: pei she se enrsni rend ce bi ipa wepeetatadine priaie wo iest Esko ‘ase! Perpason oar dna Petes: <° Maa ten eakay je Ba PG elke Wevtia pod bio Rosin wlavimas: £22" ne bi bila ete ft onalovavana fone ‘uo tints PBSxdtttcn Romedifn nassall drama por eee eae ena ake da je nasovene, Noy ee nate Scare al Ses nile cotvarena toh Rona temo dtidowa” Brau? problem ew tome to Ho eens powelijne wt Rojes sadesajnc} S for Kaino} qrecbubvatsont ono} svegguinataont® kofo} moe) Roepacen tu pestedaje weitors stan) mnogo Sots Pen. ABD potepe of dane, congo Tene dea iy obevesnog stanevite dae dean me tn a pena widccene tae we Bosssetvena} sae ea rama bichaisiee edema Kola’ au poe (Hae elle nmi ncdostapaa, Pemenul stno See ae aaa forme oe saritayy ack od Dats Sih gE Hac napsonmin dramobih iekaia ape Sonitar to jest eds ae : Fae seeet for on feta koh recto ereme fe nt aaa crete nas hai olan Hk 1 obi se eat ne sig sa dadeter “kad Pi erate he tstehnita atentartog rerar ed Danes Hi seares taste mek aa og) poten, nag eect eabas alanine hod Grier I Ajetstalta Me thetropligue Hsca Langa ko} vizuelodinai om aetepbeedStactia mead naif ckrantncta Da {SolopraPaklas mada njm nema miswe veo, Zaparicome, ako. ne. osmatramo. drama. odvoleno od renee Mote aPpumente Kel govare a Pe Saakon aan :Boranvivene korean “ala Seuument Seaban jel a Solersowey formulas po kao} Dante, uz pomo¢ metafizi¢ke ljubavi prema Beatridi,.kao De SSE spore dijo samnom SOT wfc vlogs, our speva dap * CeSgn da mtn chojicndatijavg to wale SRE aM at oka denies ao ale poses Se Tea nee, a atale ae Ect Su Rie de loath gstale grade spova, ima mnogo vise nego ste ie drasicks fois rab pam ie pg J dame IEP a eade ceaa, tm Saks ooge ieee saat ee ete Se se ee ee ee sage te Stay eollul tag les 1 ag, te aiid d mae th setae, podem br emu carmen od toe» he teste) each feat fs, bane fond Lone ee Hone rows ammo obras ene, ed Seiad ours eae, Pa als oe Seuee ed Dans Pas nee Pe 1% caddi come corpo morto cade.s (Inf. V, 142) Preko tog odnosa dnugih, prema njemu samome Dant=) dirckino dramski G filmek) wieualloien rasve sopke ome) Ske propastes a to Ge reel tune soja hendebe ae statke bog koji Versi, a zatim Beatriee moraje Ga ~7 32 opominfe Ta dinjenica dau radnju uvodi svoje »pravo jac omogucuje mu da ostvarl jos Jednu vilinu ba" Kojo odsina inievost dome, a: ne mois dae donne, iskrenost,doslovau autentiGnost »dokumentdenosee ee Aime, nikakva sich forma ‘nf tehnike asks ee Taos Potted odernom pact da ontvart ues okeehosd Polutendénostt ako Je ona] Ko se tom wonikene a eet manu slut neko drugh, svarna ill famisliens: hence Reclike izmedw takvih Hikova t Dantealica Ui ckomen ie Je analogna ono} tarlict tanedu posorista i cirkers be Sugerite Majerhold-kad objasnizee princips sents Ashe Bichanikes. 0 -porovitu, ma Kaliko" sve fo se slowed bilo skrupnos,"sve se zaprave:doyada nekom® dragon) 58) | dogada se cirkuskom art a ne onome koga vidimo na sceni: glumeu. Cirkus, na- prot; ma Kolike bio sbedans ne podieze to} elemen- Timo lazit sve sto se dogada, sva opasnost i sva radost, hikom drugom (osim, da: ome, eventualno 1 posredno, gledsoeu). Setimo se, da Bismo Jor jednom podvuklt’Danteova modernost,” da jozorigna svangarda,naseg doba, ono, sto zovemo fzic im, ritualnim itd. teairom, a sto Je 1 poselo sa Majer. holdom i njegovimn Jatomiijenicinia, poles od zahteva Zs ukidanjem ove clementarne pororiéne laat: to je umet post Roja tne atina dase ‘one sto se des a sca Tonacng jednom pocue defavati samom glumeu. Dane Koova sichformas a sBofimstveno} komedijie nije nk iva forme nego dubokt sadreay delat pitcevog odnosa fem Zivotu, Koji je. on yasno formnulisao mnogo pre Rego ato Je poceo da pige +Bozanstvenn komedijus. »Re- iisticke Soma Novog Zivotac, kaze Fergason uw Solo} Enjiat o Dantea, wu kolo} se Dante pojavijuje Ko “protagonist { Kao’ autor” omogucuje mu da pricy. prezntira krivcki, « svetlu dveju simultanih tacaka Fredista, | on ce upotrebitl sta Semau, mnogo T'vrlo sve Sno rasijenu, Fu samo} "Komediji-e sBoranstyena komedijac je roman kojl predustece sve Zelje modernog romansijera i modernog krstieara 1 | IMerprétatora romana: da bude pisan zgusnuto kao po- Gajansadimajuct siziijek do onih kristala. kojt-nam 23. Ciitajur tek hada iskusimo njihove Cvrstocas, @Zvonimir Mrkonjic),-a da bude Kemponovan slozeno kao simfo- Inijar il }08 bolje. kao neka’veoma velika Bahova fuga, iit Kako opet Kate Fergason, nono sto Pakao ini jedinstvenim jeste njegova Taznovrsnost unutar najstroze KGnzistentnosti, potpona svesna tehni¢ka kontrola pesni- Ke kojt ga je stvotios. Ona je Toman po tome 30. je, Sbuhvatila sobom i poezija { muziku, + dramu i film, )) {Berpela u sebi mogucnosti ih, drugth medija u tohko} ‘meri da so'vige ne moze u njth pretogiti, to jest »drama- riratic ih sekraniziratia, ona ima ont slavna univer-\) alnost oblika koju jedino roman moze da ima, kad | fe ima. 996 Likovi »Pakla« i recepcija »Boianstvene komedije« Jo8 za tivota Dante, je postao slavan pesnik, £10, | zahvalujets mesa onttog Povo) tpeanidy mabiht \Siavan peanit cele ale Bod sides ae sun ineva uplawnom severe fala al to fe tee one nals Kojo) ‘Se Dunte‘obrata ond’ ola ie’ amaerag stats SemovinorsBotanetveng homedige. joan ee point njegove amit a foe tecture we tana Gnake kako fo"tdingtgesume tgstarana set dna poste tela ata nobarc hah {emu wll bolansia nguku. | “Po* KOH s¥ 28 svoju Lx. Kolko si Danteor stvremenict zainty_viednoval ijeno sawrscnsvo n Koike woes Son dustoe ee fini Sbozanotoy auc: co Js plane kale se ee Bi moguce, jou tanjepoirebnd ae kane mesa Einjonicn je'dd ga fe tole dob kcke Seda TP aN, Upravo time Ste donot! Kuler, pene sent [Eaboravila Prvo sto sto fe chads sbozanaker ale ke koja tie nije Sle sinitrcceninae Drees ea rate mo vee rok vile paradakecinovake ss geugcatamegesie pespektie upravb mate satis biendeeua saan Rectnamoy’ all's edna Galdka bedvenoet = bi ye Pisenonaodnin jetikom deh se hues,” rteae e'vrednoatima atike, vrtie fattchajevekowpore is Thnokom “rece, fine najmanje valnon 200°A fe owe tae propane ont wednost je cr sRaltaae Smatralatajesanjon: sl Mogi pomatt havea a Tava doba klasteistickog ukusss, kage Anetbah, sais Se dobro osecal hod te suite opore suvremeint ie visenom, Kod Danteose ‘prijtne, costo usasne weg (te su Geteove reti iz Annalen od 1821). I to je lako Fanumljvo. Nalme. nigde suprotnost bale trast nvzke, Koja advaja ilove. hriseanhe koe 100 th moka nije tako jasna_ kao u tom mocnom temperaments, ost obe i antcke holo) eal drug, hole moze da se lisi— postaje opet svestan: nigde se meganje sti {ova ne primive tako bli rasbijanju sila {ove Sri ovi moment odigrali sti znagajne uloge w »Dan- | peovo) renesansie koja je dosla potetkom devetnaestog fcka, sa romantizmom, 1 Rigordjtmentom, Najwazaiit 16 vakako bio drugi: Talija nije nigde w prosiostt nalazila Velika politika lignost koju bi-mogla uzeti za. simbol Svoua Budenja, i ujedinjenja. Tmala je, medutim, Pesnic ia "tije ‘su wrednostt nesumnjivo bile ogvommne, ako Zaboravijene, a Koji je svojim neposredmim. porukama, Bto_ je Jo8 vaznije, praksom svoga »pisanjae, svojim arodhiim ezikom, propovedao upravo te ideje. Zatim Je Pmetanjé stilovac! pact srazbijanje stila predstavijalo, ‘rling u ogima romantigara, pogotovu kad je ostvarivano tia tako genijaian nacin na kakav ga je Dante ostvarivao. Ronséno, sbozanska naukas s Danteovom del svakake Joy nije poscbno privlatila romantigare, all oni su iu ajo} “7 naliono Sto im je tebalo, nash su szupes koje su zatim roglasili z=. sustinu. . Bile su to iste one srupes koje su, prvenstveno na stilskom planu, nervirale Kigsicistickt nastrojene duhove. Koji se snisu dobro osecalt kod te stvise opore suvre menos w uavisenome Romantigari su einjenice te vrste, Koje nesumpjivo postoje Danteovora delt, 1 koje-ou dakako, prvcnstveno einjenice sadivainog pa tek zatim Stilskog feda, naduvali, preuvelieali do te mere da st od \ Srednjovekovnog. Dantéd natinili romanticarskog bogs bores, ideologs Greha i zastupnika palog andela. Cinjeniea da je =Pakaos, uprkos svim argumentima koji drakeije yovore, spak nesumnjivo najuspeliji deo *Romedijes: mnogo im je u tome pomogla. A unutar | Beaklac Tikevi koje, su romanticary Eno" knjizevau Gti iu, struktarsing) Ginjenteu uadizali tznad_svih ostaliy Zar’ nisu svi Kojt-su Litall_peto pevanje.»Paklae osetili aa" je Damcova, samilost prema Pranceski tolika daca 1} (pravo prelaai w ljubav. u gresnus zemaljsku Ljubav koja Suprotstavija Beatricl Kao nebesko} Hjubavi? Zar Dante T pred njom, kao i pred Beatricom. ne pada u nesvest, 101i nevina Dulijetas, Sta onda da kalemo za Franéeska g ‘selom Farinatt koji sse grudma ispravi kao Sto mrtvo tijelo padac? Zar Farinata veg sam: olan Dojorn: nacinoms ha oft Joona strukateat ne liva divljenje? Zar Danteoy Ulis (poput, feclmo: at og ‘Rolumbs) nije out himna Govckovon Slt epomnatox? Zar sve to nisu tragicki likov Kojt se, poput Junaka gréke tragedije, u ime ljudske slobode stpror [stavfjaid'nadmodho}. ncliadatos sil tut cof neraunobest ino} borbi stradaju? Zar nije Dante’ tak direktno pret. 720, iz grtke tragedije, lik Kapane}a oj je prkosio been anda je paklu prkositi htio.. (X, 36) stim wedignjem dobijamo tisak 0 vein’ utliko ott dtednij akolixo manje mote a so"merk to fo ted ses elt ate tad" eliny atom. Nat atin — Seo ein ote sty Dante ie ton fo bog sto ‘je'Mfeo'a tate cla tsi gotaye neogranifenc-sea" Klueng Binieseaucan odgeears: apn 886; 42 2 aleingsbe Sankin-ea, arakicrotiene za stove Kaki anim 'Bjos SA" O@BOrHEN w}a sam {'mrtay Sy, "Pore sa Napoleonom’ Aux Farina Ga, a - {drugt vee pomenutl, takav je Ugolino koji, ne osvréuct slot sttazho ments, fr kole je baten, initava oh Such, ote tit biskups Ruder cea pao je mete" Sins" Vafkth’ esther tenth srant(imamo tage: ‘ijeert on carotve hjses tg tanketakog | teoloshog Blbicas kel jel protmod ate t ips obiledney Reothost sa fin ick onal druat Dente, onakvor ke Qual io fui vivo, tal som morto « (XIV, $2) Yerovaino je ovo romantiarsko_tumatente lkova sPaklaw pry na suveran nadin formule Beg ipetng tree pada pinto tbs» Pe ERiGn je nasiva stesmrinom Geve}beme Fopisaje tesa SHED fstorjarh ‘kakog smo ‘ga malotas EgPayAGo, Sagetie aan, dude ij Je sojstvo, kno yop, nam ge ck nore nani Seve betcha, sti, Romanticarski Covek sew niol peti a ne tra. ante, sav €ovek i telo«, romanticarski covek, i,| {lige ee neki Speljin eaken, tina ne sukobliava | RARE Bo likovima »Pakias,romantiéarskbogoborae,| 4 sudbinome, Kao kod Fshila, all se sukobljava, kao koa De Sanktis je «1 svojim tekstovima 0 Danteu pola | Bich tntirasnin konunge eee asst ao RE stn ta apoio lena rage eh aston Sablnonnny Sou beat eto he ue ee ean hog aS Sahu Meucjs Tay unutratnf Sule ehcce se he adl ‘HMLin’ prebleaue, Nicbovorn ractkovanyu, tagedte od sa boye taba te sn mae, ee, oe rating ae Dee tao prance Brndeal, tnelmtne senna Ope Ere 2s aon see eter, ak ies ke on se nine case aly fick OP ida Seka oh eaU BOISE Bugs, fe pases ne tes SSovolim plasm’ | SithajusSetea Pesos eayeates! Beha Splut su" aaooy st, salublenny Luba sree Sag cae Rey PA eo ne “Que giorno pit nov egg eugtege abede i Pataca Meet Rooney yeas gee (ae aes da Jesters ees, sheccuteh PRY, ethasena is pull eine mee —— ‘jhe SaPecan npg doe aa koja cna edn oleae a ne eae Se AuPeTeRatan kde" iuban jl cial spied ‘to'su anrinja, ili jetkost, ii pakoste i po tijem se sljup Five u dusi ine mogu jedno drugo da unite; ako unl- kom govoru teSko razaznaje da li je pred nama gresta Stite svest o grehu, unistili ste Frantesku da Rimi 102 foal