Scribd Logo
Upload

Welcome to Scribd!

  • Krivičnopravna Psihologija

    Uploaded by

    nyxstellar
    40 views20 pages
    Krivičnopravna psihologija

    Original Title

    Krivičnopravna psihologija

    Copyright

    © © All Rights Reserved

    Available Formats

    PDF or read online from Scribd

    Did you find this document useful?

    Is this content inappropriate?

    Report this Document
    Krivičnopravna psihologija

    Copyright:

    © All Rights Reserved
    Download as PDF or read online from Scribd
    Flag for inappropriate content
    40 views20 pages

    Krivičnopravna Psihologija

    Uploaded by

    nyxstellar
    Krivičnopravna psihologija

    Copyright:

    © All Rights Reserved
    Download as PDF or read online from Scribd
    Flag for inappropriate content
    of 20
    Dr MIHAILO ACIMOVI¢ redovni profesor KRIVICNOPRAVNA PSIHOLOGIJA I. Zakonska psihologija i krivicnopravna_psihologija. Sudsku psihologiju u Sirem smislu éine éetiri psiholoske discipline. To su: | minalna psihologija, sudska psihologija (a uzem smislu), zatvorska psi- hologija i zakonska Piibologiia. Kriminalna psihologija prouéava psi- hologiju zloéina. Sudska psihologija proutava psihologiju okrivijenog i drugih uéesnika u sudskom postupku. (Ovo je sudska psihologija u uzem smislu, jer u Sirem smislu sve ove éetiri discipline spadaju u sudsku psihologiju). Zatvorska psihologija prouéava psihologiju lica liSenih slobode i posebno osudenike na izdréavanju kazne ligenja slobode, Naj- zad, zakonska psihologija obja8njava psiholoske (a donekle i psihopato- lo&ke) pojmove éije je razumevanje potrebno za primenu vazecih kaz- nenih i drugih propisa. Govoreéi u predgovoru Altaviline »Sudske psi- hologije« o psiholoskim disciplinama koje prouéavaju zloginca, Enriko Feri izneo je da postoje ba’ te éetiri grane koje se bave posmatranjem zlotinéeve litnosti, Kriminalna psihologija prouéava zlokinca ukehko je autor zlogina; sudska psihologija ukoliko je on okrivijen za neki zlotin; zatvorska psihologija ga prouéava za vreme dok je na izdrava- nju kazne zatvora; a zakonska psihologija koordinira psiholoske i psi- hopatoloske pojmove koji su potrebni za primenu vazecih kaznenih propisa pri uslovima maloletnika (moé¢ rasudivanja, slaboumnog, glu- vonemog, pijanca, kao i pri nekim oteZavajucim (predumisljaj, surova zloba itd.) ili opravdavajucim. okolnostima (naglost, srd%ba_ ili jatina bola, ogitost nezakonitog polnog odnosa, itd.)) Shvatanje zakonske psihologije, koje mi usvajamo, sliéno je Ferijevom. Psihologki pojmovi koriste se u raznim granama prava, pa se tako u gradanskom i javnom prayu.testo govori o izjavi volje ili o sa- glasnosti volje ili 0 zabludi ili o poslovnoj sposobnosti, a ti i drugi pojmovi imaju svoju psiholoku sadrzinu.. Medutim, krivitno pravo je narotito mnogo povezano za. psiholoskom problematikom, pa se tak mote re¢i da .se. ono vise’ nego druge grane. prava koristi psiholoskim pojmovima. ett ; Zakonska: psihologija je ona psiholoska oblast (ili oblast sudske psihologije shvaéene u Sirem smislu) koja se bavi prouéavanjem psi- holoskih pojmova kori8éenih u zakonodavstvu i nuénih za razumevanje materijano pravnih propisa. Ona se razlikuje od sudske psihologije u uzem smislu je je ova orijentisana na procesna zbivanja ina procesno prav- ne propise i bavi se psihologijom uéesnika svihsudskih postupaka uklju- ') Altavilla Enriko: Forensische Psychologie, 2 Bde, Styria, Graz 1955, I str. 392, II str. 473 (nematki prevod sa italijanskog) — Ferijev predgovor. 79 éujuci kriviéni postupak.Po8to mi ovde neéemo govoriti osvim oblastima zakonske psihologije, nego emo da ogranitimo naSa izlaganja na kri- vino pravnu psihologiju (ostavljajuci po strani ostale zakonske psiho- logije), potrebno je da objasnimo i taj pojam. Krivitnopravna psihologija nije samostalna nauéna_disciplina, nego je to samo jedan deo zakonske psihologije i to onaj deo koji se bavi prougavanjem psiholoskih pojmova kori8¢enih u krivitnom pravu i nuinih za razumevanje materijalnog krivitnog prava. Postoji znatan broj tih pojmova i mi éemo se ovde u nastavku osvrnuti na vecinu od ih koji se koriste u optem delu kriviénog prava, a pomenuéemo i neke pojmove iz posebnog dela. Svi ti pojmovi donekle su grupisani oko vinosti kao centralnog psiholoskog pojma kriviénog prava. Vinost je psiholo&ka kategorija koja se ispituje kod svih krivitnih dela, pove- zana je sa drugim psiholoskim kategorijama, te se moze rei da je ona centralni psiholo&ki problem kriviénog prava. Postojanje vinosti_uslov- Ijava uzrast i uraéunljivost, tako da u krivitnopravnoj psihologiji posle vinosti po svome znaéaju dolaze uraéunljivost, uzrast i drugi psiholoski pojmovi. Kriviéno pravo ¢itavom jednom svojom Ginjenitnom stranom spada u domen psihologije, pa to nalazi svoj izraz i u kori8éenju_psi- holoskih pojmova u krivitnom zakonodavstvu. Bitno obelezje krivitnog dela sa njegovim uéiniocem, kao i kriviéne sankcije, je njihova psiho- loSka strana. Krivitna dela javljaju se kao rezultanta brojnih medusob- no povezanih ne samo druStvenih nego i biopsiholoskih faktora) Ali jored zajednitke psiholoske strane svih krivitnih dela, pojedine vrste jviénih dela i pojedina dela imaju i svoje specifiéne psiholoske ka- rakteristike. II. Vinost. Rekli_smo da je vinost centralni pioblem krivitno- pravne psihologije. Znaéenje reti vinost nije dato u krivi ivitnom zakono- davstvu. Zakonici naprosto smatraju da je vinost kako umi8ljaj tako i nehat, koji zatim bivaju definisani u pojedinim zakonicima. Pravna teorija defini’e pojam vinosti kao psiholo8ki odnos uéinioca prema nje- govom delu izrazen njegovom sve8cu i voljom. Profesor Tahovié naveo je razna znatenja regi vinost rekavsti: To je negde prosto subjektivni element krivitnog dela, negde subjektivna strana, subjektivno bice, mo- ralni elemenat krivitnog dela ili pak zlotinatka (kriviéna) volja. Kod nekih autora preoviaduje naziv moralni elemenat. Tahovi¢ zakljuéuje da prirodi subjektivnog elementa najvise odgovara kada se on ozatuje kao psihiéki elemenat krivitnog dela.) Krivica (»krivnja«) kao sinonim vinsti moge imati svoje znatenje u kriviénom pravu, ali moze daima zna- éenjei ukriviénoprocesnom pravu gde oznatava situaciju utinioca kod koga jeutvrdeno postojanje objektivnih i subjektivnih obelezja kriviénog dela, tako da su ispunjeni uslovi za primenu kazne.‘) Psiholo’ka nauka retko koristi termin vinost, koji je toliko potreban kriviténom pravu. Ali poSto se vinost éesto pominje kao sinonim krivice, onda se i u praksi, Pravni 2) Vuka’in PeSié: O primeni psihologtic uk Zivot 10/56 str. 10—11, kao i br. 11/56, 12/56, 3/57. 8) Dr Janko Tahanovié: Kriviéno pravo — opiti deo, str. 165, Savremena administracija, Beograd 1961. (380). *) Tahovié: Kriviéno pravo, str. 165. 80 psihologiji mogu na¢i obja8njenja koja se odnose: na’ krivicu, ‘pa-ih-se moze primeniti na vinost. U psihologiji krivica je oseéanje rdavog delanja, prekr¥aja, i ono dozivljeno kao neprijaino i bolno. Kada éovek opazi da je prekrsio »moralne« zahteve, javlja se ose¢anje krivice. Ose¢anja krivice mogu da budu neodredea ‘u pogledu svog izvora. Ponekad se krivica objek- tivizira i pripisuje »loSime delima. U drugim prilikama ona je u vecoj meri subjektivizirana i pripisuje se »loSeme ja.) Kasnije éemo jo8 go- voriti o psiholo’kim objasnjenjima oseéanja krivice. Potsetimo se ovde da su osecanja »dozivljaji nageg subjektivnog odnosa« prema stvarima, ljudima, dogadajima i prema sopstvenim pos. tupcima«.) Tako bi onda ovo psiholosko shvatanje krivice, odnosno vinosti kao »dodivljaja subjektivnog-odnosa« imalo dodirne tatke sa kivitnopravnim shvatanjem vinosti_ kao »subjektivnog odnosac. Kri- vitnopravno shvatanje bilo bi precizirano jo8 i retima da se taj odnos izrazava sve8¢u i voljom. Kada se setimo definicije umidljaja (1. 13 KZ SFRJ), kazemo da je kriviéno delo uéinjeno sa umisljajem, kad je udinilac bio svestan svog dela i hteo njegovo izvrsenje (direktni umis. ljaj); ili kad je bio. svestan da usled njegovog dinjenja ili netinjenja moze nastupiti zabranjena posledica pa Je pristao na njeno nastupanje (eventualni umiiljaj). Poznata je i definicija nehata Gl 14 KZ SERJ) Koji postoji kadje utinilac bio svestan da usled njegovog dinjenja ili netinjenja moze nastupiti zabranjena posledica ali je olako dr’ao da ée je moci spreéiti ili da ona neée nastupiti (svesni nehat) ili kad nije bio svestan nastupanja zabranjene posledice, iako je prema okol- nostima i prema svojim liénim svojstima bio duzan i mogao biti svestan te moguénosti (nesvesni nehat).° . a ie U ovim kriviénopravnim definicijama javljaju se pojmovi svesti i volje. To su op8ti psiholoski pojmovi a koriste se iu krivitnom pravu. IL, Svest. Obja’njavajuci sudsko psihijatrijska pitanja svesti, dr Jevtié je nastojao da pruzi i jadno krivitnopravno shvatanje svesti, pa je dao ovakvu definiciju: Svest da neka konkretna radnja prouzrokuje izvesne posledice znati postojanje znanja i iskustva (litno Stetenog ili drugih prihva¢enog) da bag ova radnja prouzrokuje izvesne posledi ce.) Psiholoske definicije svesti govore o njoj kao o psihitkoj funkci kao o dozivljaju samog sebe i okoline u vremenu i prostoru. Svest j¢ i sposobnost takvog dozivljaja. Ona je zasnovana na minulim iskust- vima.) Mowe’ se definisati j Kao zbir iskustava u jednom danom mo- mentu.) Ponekad’ se svest identifikuje sa redstavom,”) a predstave su reprodukcije opazaja ili njihovih delova.") Dr Krstié kaze: kako: psi- ) Kreé i Kradfild: Elementi psihologije, str. 251, 253, Nautna kniiga, Beo- grad 1969. (758). ‘) Dr Nikola Rot: Opita psihologija, str. 190, Zavod za izd. udib. SRS, Beograd 1966. (339), ' ) Dr Dusan Jevtié: O uraunljivosti sa sudsko-psihijatrijskog gledista, str. 96, Nauéna knjiga, Beograd 1953. (104). Dr Bozidar Krstié: Sudska psihijatrija, str. 12, 13, Kulturni. centar, Gor- nji Milanovac 1980, (136). . 5 *) Inglis i Inglis: Obuhvatni retnik psiholo’kih i psihoanalitiékih pojmova, str. 540, Savremena administracija, Boograd 1972. (620). *) Tahovic: Krivigno pravo, str, 171. : ¥) Rot: Opsta psihologija, str. 132, "-- ~ Fi 2 81 hijatrijska definicija svesti, koja se najée8ée i primenjuje u_sudskoj psihijatriji elasi: Svest je sposobnost autopsihi¢ke i alopsihiéke ori- entacije.2) On jo8 dodaje kako su najéeSi uzroci narugavanja svesti, a koji su od interesa za sudsku psihijatriju: trovanja centralnog nerv- nog sistema raznim otrovima ili intoksicirajucim sredstvima, ‘oboljenja i zapaljivi procesi na mozgu, povrede glave sa oStecenjem mozdanog tkiva, kao i posebna afektivna stanja, a u prvom. redu patoloski afekt i jaki afekti straha i gneva.")Postoji misljenje da je termin »sveste, zbog mnogobrojnih znaéenja i postojece konfuzije pri odredivanju, iz- gubio svoju korisnost u psihologiji i treba da bude zamenjen nekim drugim.") Sligno se i za volju smatra da je kao termin malo kori8éena u savremenoj psihologiji.") ‘0 razvoju Zovekove svesti regeno je sledeée: »Covekov razvoj lignosti je drustveno predodreden, a narotito je to razvoj njegove evesti kso izvora odgovornog druStvenog ponaSanja. Spoljna drustvena determinacija obrazuje svest liénosti u procesu stalno reprodukovanih aktivnih wzajamnih odnosa i uzajamnih dejstava izmedu drustva i po- jedinca. Svest omogu¢ava pojedincu, da aktivno .kroz sopstvenu de- Jatnost ostvaruje, razvija i unapreduje dru&tvene odnose. Kao jedinstvo misli i oseéaja, svest se menja u ovom uzajamnom 'procesu. Predodre- denost koja proizilazi iz druStva prelama se u svesti i biva pre svega ostalog prenogena kroz konkretne grupne. odnose, u koje je pojedinac Cktivee bivuten, Na razvoj lignosti ne utiéu samo oni doZivljaji, iskus- tva i tadnje, Koji nastaju posredstvom odredenih socijalnih grupnih odnosa ili putem neposredne ,empiriéke’ Komunikacije sa spoljnim Svetom. Ova} razvoj nesumnjivo biva odreden i putem. neposres ‘i GuuStvenih uticaja i utisaka, doYivijaja i iskustava, koji bivaju dati pu- tem neposredne svedruStvene jnformacije, a narocito putem proizvoda kulture ili putem Stampe, radija itd«.4) IV. Volja, Volja se moze posmatrati kao psihitki proces ili kao sposobnost (dok u pogledu svesti mozZemo govori o stanju svesti). Volja predstavlja sposobnost ili proces opredeljivanja za unapred za- migljene i prihvacene ciljeve. Njome se ne samo vrsi izbor izmedu raz- nih moguénosti postupanja, nego se i kote: izvesni unutra’nji podsti- caji. U osnovi Sovekove delatnosti naalze se potrebe i Covek tev da ih zadovolji svojom delatnoSéu. Dr Jevtié kaze kako delatnost mofe biti podstaknuta nesvesnim ili svesnim te%njama, Nesvesne te%nje proisti- En iz nagona i emocija i, kada bi goveka pokretale na delatnost samo nesvesne teZnje, takav Covek bio bi prototip nagonskog ili emotivnog Zoveka. Svesne te%nje nastale su pomocu procesa rasudivanja, to su: nade, Zelje i htenja. Postoji borba izmedu nesvesnih teénji i intelekta, uma, razuma, koji koi te teZnje. U toj ‘borbi na jednoj strani su: teZnje magona samoodrzanja i nagona razmnoiavanja, emocije prijatnog i neprijatnog i temperament ¥) Krstié: Sudska psihijatrija, str. 12. ») Krstié: Sudska psihijatrija, str, 13—14. %) Ing inglis: Obuhvatni retnik, str. 540. ¥) Ingli8 i Inglis: Obuhvatni retnik, str, 606. *) Bicholz, Hartmann, Lekschas i Stiller: Socijalistische Kriminologie, str. 244—245, Staatsverlag der DDR, Berlin 1971. (492). 82 aktivni (koleriéni, sangvinitni) ili pasivni (melanholitni, flegmatiéni). Na drugoj strani je: intelekt prozet stetenim visim kompleksnim ose. éanjima Gndividualnim, eti¢kim, socijalnim, estetskim, reli; joznim, in- telektualnim), koji kodi ili podréava i usmerava éovekovu delatnost. U rezultatu te borbe kaze Dr Jevtié, odrazava se ¢ovetija volja. Prema tome, volja je rezultanta medusobnog dejstva: nagona, emocija i tem- peramenta.s jedne strane i intelekta, sa stecenim visim kompleksnim Ose¢anjima, s druge strane. Htenje se definiée kao takva teinja da se cilj ostvari, koja potpuno’ angazuje individu u ostvarivanju cilja, jer ostvarenje cilja izgleda verovatno. Rezultat te medusobne borbe razlitit je _u svakom_ pojedinom sluéaju. Kod nekih osoba preoviaduju nagonske te”nje, kod drugih emocionalni prohtevi, kod tre¢ih pak preovladuje intelekt. Covek jakog intelekta, a sa ste’enim viSim kompleksnim’ ose¢anjima, gospodari nagonima i elementarnim ose¢anjima, tj. koti ih, sputava, potiskuje ili pak podréava ih, odobrava i opravdava ih. Obiéno se za Coveka sna- zne volje smatra onaj koji moze da sputava svoje nagone i emocije, a za coveka slabe volje onaj koji je nedovoljno borben i slabe inici- jative: Spomenuli smo ranije kako savremena psihologija koristi termin volja veoma retko, dok se na njega ée8¢e nailazi u siarijoj psiholoskoj literaturi, a njima se i pre i sada sluzilo kriviéno pravo, pa i sudska psihijatrija. Pod voljom se podrazumevalo htenje_ostvarenja dogadaja odnosno htenje posledice kriviénog dela.") u psihologiji se spominje da se ret »htenje« uglavnom onda upotrebljava kada postoje alternative izmedu kojih treba izvr8iti izbor odredene vrednosti, te je »htenjee po znataju blisko »dugnosti«, Stoga u osnovi pojma volja leZi jedno o- biéajno shvatanje razlitito u raznim kulturnim oblastima, prema kome Je volja (za razliku od nahodenja i Kakav si ti muSkarac kad sa sobom ne nosi8 noz?« »Kad stavljaS robu na vagu ti ovu zaljuljaj prstome, itd.) Tako se unapred stvaraju povoljni uslovi za umi8ljaj za vrsenje odgovarajucih krivignih dela. V. Umisljaj i nehat. Govore¢i 0 vinosti spomenuli smo da je to centralni problem kriviénopravne psihologije i da je to psihitki odnos uginioca prema njegovom delu izrazen njegovom sve8éu i voljom. Zna- mo iz krivitnopravne teorije i zakonodavstva da postoje dve vrste toga *) Jevtié: O uraéunljivosti, str, 6162. *) Tahovié: Krivitno pravo 171. . *) Dr Peter Hofstitter: Psychologie, str. -330—331, das Fischer . Lexikon, Frankfurt a/M 1971 (367) *) Krstié: Sudska psihijatrija, str. 19. 83 psihitkog odnosa i da su to umi8ljaj i nehat. Iz napred citiranih defi- ‘nicija ovih dveju vrsta vinosti videlo se da svaka od ovih vrsta ima po dva svoja oblika — direktni i eventualni umisljaj i svesni i nesves: ni nehat. Ove vrste i oblici vinosti_u naSem zakonodavstvu odredene su psiholoskim kriterijumima i definisane su psiholoskim pojmovima. To ne mora uvek da bude tako, jer neka zakonodavstva teZe da odrede yrste i oblike vinosti putem objektivnih standarda (»ima svestan cilj«, Yevestan je prirode postupanjac, »zanemaruje rizike, »odstupanje od Standarda brizljivosti koga bi se pridréavalo jedno razumno lice«, itd.) 2) Prema nagim shvatanjima direktni umi&ljaj postoji onda kada je wéinilac bio svestan svoga dela (pojam dela ukljutuje posledicu) 3 Sico niegovo izvrkenje. Tako je u psiholoskoj nauci moguéno razliko- Vanje } nijansiranje pojmova Zelje, htenja i volje, uw krivi¢nopravnoj Tontinologiji se te ravlike retko susrecu. Eventualni umisljaj postojt bnda Kkada je utinilac bio svestan da usled njegovog tinjenja ili nett njenja moze nastupiti zabranjena posledica, pa je pristao na njeno nastupanje. Pristanak, o kome se govori u definiciji eventualnog umi- Sljaja, je pojam na koji se u psihologiji nailazi znatno rede. nego. u piavu, U krivitnopravnoj terminologiji on se obitno smatra za sinonim saglasavanja. Tako su pristanak ili saglasnost shvaceni kao niZi stepeni Salje. Jer dok kod Zelje postoji aktivno zalaganje, za ostvarenje eilj Loje izgleda moguéno, kod pristanka ili saglasnosti nastupanje posledi joca a on se ne zalaze da posledicu ostvari, a SSsb ni ne menja u svom ponaganju da do posledice ne bi doslo, On pristaje na posledicu, saglaSava se sa njom. Svesni nehat postoji kad je udinilac bio svestan da zabranjena posledica moZe nastupiti ali je olako dréao da ona ne¢e nastupiti ili da €e je moci otkloniti. Dakle postoji svest 0 moguénosti nastupanja po- Kledlice, ali volja kao psihicki proces nije ni u blazem stepenu usme- tena ka ostvarivanju posledice. Nje nema na toj relaciji. Pravnici su se prilikom rargraniéenia umisljaja od nehata, ili bolje reteno eventualnog umi8ljaja od svesnog nehata, ‘koristili takozvanom Frankovom formu- Jom, To je formula nematkog profesora Franka prema kojoj je izvr- Silzc posiupao. umisljajno ako se moze smatrati da. je on sam_ sebi kazao: »Neka bude tako ili drukéije, neka se desi tako ili druktije, ja éu u svakom sluéaju postupati«.”) Ako se smatra da on ne bi postupao da je znao sve okolnosti, odnosno da je znao da ée dod ‘do posledice, onda je bio samo nehatan. Nesvesni nehat postoji kad utinilac nije bio svestan mogu¢nosti nastupanja zabranjene posledice, iako je prema eKelnostima i-svojim lignim svojstvima bio duzan i mogao biti svestan te mogucnosti. U ovom sluéaju postoji odsustvo svesti koje se ne op- ravdava ni objektivnim okolnostima ni uéiniotevim lignim_svojstvima. ‘Ali naravno, kao Sto ¢e se to jo8 bolje videti kada niZe budemo go- vorili o uratunljivosti, ne radi se o nekom potpunom odsustvu svesti nego samo o odsustvu svesti o mogué¢nosti nastupanja posledice. 2) Model Penal Code, Tentative Draft N4, str. 124—125, The American Law Institute, Philadelphia 1955. 3) Reinhard Frank: "Das Strafgesetzbuch ftir da Deutsche Reiche, XVII re Aufl; Tubingen 1931, par. 59, V, str. 190. 84 Profesor Jovanovié ukazuje na znataj utvrdivanja motiva i cilja radi odredivanja da li se radi o eventualnom umiljaju ili. svesnom nehatu. Prema ovom autoru, motiv i cilj bili bi odlucuju¢i faktori za utvrdivanje postojanja ili nepostojanja pristanka ma posledicu. Buduci da se svaka radnja preduzima pod dejstvom odredenog motiva ili grupe motiva kao pokretata akcije i da takva radnja ima odredenu svrl odnosno cilj, koji je izrazen u teinji da se ne8to stvori ili promeni, to su ova dva faktora odluéuju¢a za razgraniéenje eventualnog umi’- ljaja od svesnog nehata u formi nemara.”) Govore¢i 0 razgranivenju umi8ljaja i nehata profesor Pesié kaze kako je predvidanje posledice kod eventualnog umisljaja jate obuhva- Geno pagnjom i time je blize centru svesti nego kod svesnog nehata. Ekscentrignost svesti i painje u odnosu na moguénost prouzrokovanja jene posledice veca je kod svesnog nehata nego kod eventualnog . Ukoliko je predvidanje da se posledica moze prouzrokovati blize centru svesti, utoliko je takav sluéaj svesnog nehata blizi even- tualnom umi8ljaju. Ova okolnost relevantna je kod utvrdivanja stepena kriviéne odgovornosti uéinioca) Time je istaknut znaéaj vazne psiho- lo’ke pojave paznje pri razlikovanju raznih ‘vrsta i oblika vinosti, a paznja je, kao Sto znamo, usmerenost mentalne aktivnosti na ograni- éen broj drazi. VI. Zabluda kao osnov iskljuéenja vinosti. U_ kriviénopravnoj teoriji pominju se razni osnovi isklju¢enja vinosti. Takvi subjektivni osnovi iskljuéenja krivitnog dela bili bi besvesnost, vi8a sila, prinuda (sila i pretnja) i zabluda.*) Zabludu pojedini autori smatraju za osnov iskljuéenja vinosti. I to bi onda bio najznaéajniji osnov, koji uz to otvara i najnatajnije psi- holoske probleme. Zabluda moze: biti stvarna i pravna zabluda. Stvarna zabluda u kriviénom pravu postoji kada uéinilac u vreme izvr8enja kri- vitnog dela nije bio svestan nekog njegovog zakonom odredenog obe- leZja, ili kad je pogre’no smatrao da postoje okolnosti prema kojima bi, da su one stvammo postojale, to delo bilo dozvoljeno. Ako je do zablude do8lo usled nehata uéinilac je odgovoran za nehatno kriviéno delo onda kada zakon i za takvo kriviéno delo odreduje odgovornost @. 16 KZ SFRJ). Pravna zabluda postoji kada uéinilac kriviénog dela iz opravdanih razloga nije znao da je to delo zabranjeno (&. 17 KZ SFRJ). Psiholo3ki razlozi zablude su slitni kod obe njene vrste, s tim Sto se kod pramne zablude ispituje opravdanost razloga zbog kojih neko nije znao da je njegovo delo ka%njivo, a ta opravdanost i ti razlozi mogu biti psiholoske prirode. Razlozi stvarne zablude nisu toliko zna- éajni za samo postojanje ovog krivitnopravnog instituta, kao Sto je to sluéaj kod razloga pravne zablude, sem ako se ispituje da li je do za- blude doslo usled nehata. Ovi razlozi su ipak va%ni za razumevanje ovog krivitnopravnog instituta i zablude kao psiholoske pojave. *) Dr LjubiSa Jovanovié: Granice izmedu eventualnog umiSljaja i svesnog nehata, str. 89, Zbornik PF u Nisu X/1971., 8192. *) PeSié: O primeni psihologije u kriviénoj teoriji i praksi, PZ br. 3/57 str. 813, *) Tahovié: Kriviéno pravo, str. 188. 85 Psiholoski razlozi stvarne zablude mogu biti gre’ke u opazanju, améenju i mi8ljenju. Poznati su fizitki, fizioloSki i psiholoski faktori oji dovode do gre’aka u opazanju. Konfiguracija fizickih procesa, vre- me delovanja na receptore drazi i fizigki nuzprocesi utiéu na kvalitet percepcije, pa mogu dovesti i do odgovarajucih greSaka, Takav zacaj imaju i karakteristike éulnih organa i opite stanje organizma.- Psiho- loSki faktori od kojih zavisi kvalitet opazanja su prethodno iskustvo i postojeci stavovi. Gre’ke u paméenju, kao i pomenute moguée greske pri opazanju, mogu dovesti do zablude. Pri tome se ima u vidu potpuno ili delimigno zaboravljanje sadréaja, a kod zadriavanja sadrZaja nje- govo upros¢avanje, tumaéenje i naglaSavanje. Prilikom mi8ljenja moze doéi do zablude usled netaéne upotrebe pojmova i revi, usled odstupa- nja misli od pravca koji vodi ka resenju problema, kao i usled pogres- nog uvidanja odnosa, tj. usled nelogiénog sudenja i zakljutivanja, Zna- éaj pa’nje za otklanjanje gre’aka pri opavanju paméenju i mislj je poznat kao Sto je poznat uticaj ose¢anja i motiva na nase miSljenje. Mo%emo re¢i da kriviénopravna psihologija objaSnjava_stvarnu pa i pravau zabludu sliéno kao Sto sudska psihologija objainjava netaénost iskaza sasluSavanih lica. Ali kod zablude u kriviénopravnom smislu ne- dostatak predstave (neznanje) i resna predstava postoje kod uéi- nioca u vreme izvréenja kriviénog dela, dok se kod sasluSavanog lica sudskopsihologka greska u iskazu javlja pri saopStavanjima u toku kri- vitnog ili nekog drugog sudskog postupka. Zabluda se po svome znatenju razlikuje i od sumnje, koja je pojava dosta prouéavana u sudskoj psihologiji. Dok je zabluda psihic- ka pojava koja se sastoji u nedostajanju predstava ili u greSenju u predstavama (misaonim slikama stvari ili dogadaja), dotle kod sumnje kao oblika misli ili kao ose¢anja postoji sukob predstava i sudenja, sukob koji spretava da se ima ubedenje i da postoji izvesnost. VII. Uraéunljivost. Kriviéno zakonodavstvo definiSe neuratunlji- vost tako 8to ka¥e: »Nije uraéunljiv uéinilac koji u vreme izvrSenja kriviénog dela nije mogao shvatati znataj svog dela ili nije mogao up- ravljati svojim postupcima usled trajne ili privremene dusevne bolesti, privremene du8evne poremecenosti ili zaostalog duSevnog razvoja (ne- uragunljivost)« (Gl. 12 st. 1 KZ SFRJ). Pravna teorija odredila je pret- postavke neuraéunljivosti koje su u8le u citiranu zakonsku formulaciju. Te pretpostavke sadrZane su u takozvanim »metodima« za odredivanje neuratunljivosti, a za takve metode se obiéno smatraju bioloski, psiho- Joski j meSoviti metod. Takozvani bioloski metod sastoji se u wl - vanju neuraéunljivosti samo prema uzrocima, tj. prema onim psi stanjima koja su prouzrokovala poremeéaj psihitkih funkcija rasudi- vanja i odluéivanja (du’evna bolest, privremena duSevna poremecenost ili zaostali duSevni razvoj). Takozvani psiholo&ki metod sasloji se u ut- vrdivanju neuraéunljivosti samo prema simptomima, tj. prema poreme- éaju psihiékih funkeija rasudivanja i odluéivanja (nemoguénost shva- tanja znataja svoga dela i upravijanja svojim postupcima). Takozvani meSoviti metod za utvrdivanje neuratunljivosti, koji je usvojen u naSem zakonodavstvu, primenjuje oba pomenuta kriterijuma (metoda), medu- sobno povezana. Uratunljivost. bi, dakle, bila stanje koje postoji kod onog kod koga nema neuraéunljivosti, odnosno kod onoga ko je sposo- 86 ban za rasudivanje i odlu¢ivanje. Ponekad se umesto uragunljivost kaze sposobnost za uratunljivost, jer uracunljivost i jeste sposobnost za svest o svome delu. To we skup svojstava toveka koji ga ¢ine psihitki zdravim, svesnim bi¢em.*) adnje neuratunljivih lica prouzrokovane su nagoskim teZnjama, a pra¢ene minimumom psihitkih odnosa vezanih za nagone. Kod tik radnji nedostaju intelektualne operacije putem kojih se utvrduje drué- tveni znataj radnji. Zbog toga nedostatka kod takvih radnji ne moze biti voljnog odlucivanja.”) Uratunljivost moze postojati i bez vinosti, a vi- nost bez uraéunljivosti ne moze. Videli smo da do psihitke nenormalnosti (a psihitki nenormalni su obiéno neuratunljivi ili smanjeno uracunljivi) moze do¢i zbog traj- nog ili privremenog duSevnog oboljenja, privremene duSevne poreme- éenosti ili zaostalog duSevnog razvoja. Ako kratko definisemo ove poj- move, mo%emo re¢i da duSevno oboljenje, psihoza, podrazumeva obo- ljenje nervnog sistema odnosno mozga, koje se ispoljava u patoloskim oblicima (poreme¢ajima i stanjima) vecine psihitkih funkcija) Privre- mena duSevna poremeénost je takav poremeéaj vecine psihiékih funk- cija koji traje dok postoji dejstvo prouzrokovata poremecaja, ili traje dok se ne prekrati medicinskom pomoéi (na pr. akutni alkoholizam, hipnotiéko stanje, narkoza, stanje posle povrede mozga, itd.). Pod zao- stalim duevnim razvojem podrazumeva se intelektualno i karakterno nerazvi¢e prouzrokovano zakr#ljalo$¢u centralnog nervnog sistema (pr- venstveno mozga) i nezivljenjem u socijalnoj sredini (idioti, debili, i becili, a zatim i defektni Culima, retke osobe koje su Zivele izvan civili- zacije, itd.).») Iz gornjeg kratkog izlaganja o neuratunljivosti vidi se da postoji psiholo’ko opravdanje za postojanje instituta smanjene uradunljivosti (odnosno bitno smanjene uratunljivosti), koji je vecina zemalja unela u svoje kriviéno zakonodavstvo. Posto je uracunljivost sposobnost, spo- sobnost shvatanja svoga dela i upravljanja svojim postupcima, sposob- nost rasudivanja i odlutivanja, to ona moze biti ve¢a ili manja. Za ocenu odgovornosti potrebno je izvrsiti gradaciju te sposobnosti i us- vojiti postojanje smanjene uraéunljivosti. VIII. Actiones liberae in causa. (U pribliznom prevodu: slobodno odluéene radnje), Znatajan problem krivitnopravne psihologije nastaje u vezi sa takozvanom actio libera in causa, koja pretstavlja izuzetak od pravila da uéinilac krivitnog dela izvr’enog u stanju neuracunljivosti nije krivitno odgovoran. Ovaj psiholo’ki problem dosta temeljeno je raspravljen u pravnoj literaturi. Zakonska formulacija iz él. 12 st. 3 KZ SFRJ glasi: »Kriviéno je odgovoran udinilac kriviénog dela koji upotre- bom alkohola, droge ili na drugi natin dovede sebe u stanje u kojem nije mogao shvatiti znaéaj ‘svog dela ili upravijati svojim postupcima, ako je pre nego Sto se doveo u to stanje delo bilo obuhvaceno njegovim umiljajem ili je u odnosu na kriviéno delo kod njega postojao nehat, ») Tevtié: O uragunljivosti, str. 1, | . ag) Pesic: © priment psihologije u krivignoj teorifi i praksi, PZ br. 12/56, str. 18. *) Jevtié: O uragunljivosti, str. 2. ») Jevtié: O uraéunljivosti, str. 5. 87 a zakon za takvo delo’ predvida’ krivitnu odgovornost’ i za'nehat«. Za- konska odredba o actiones liberae in causa, makoliko bila iscrpna, mozda éak-ne mora ni da postoji da bi se na osnovu opstih propisa o neuratunljivosti i vinosti zakljucilo da u navedenim sluéajevima utini- Jac krivignog dela ostaje kriviéno odgovoran. Dovodenje sebe u stanje neuracunljivosti predstavlja ovde samo jedan deo umisljajne ili nehatne aktivnosti upravijene ka izvrsenju kriviénog dela odnosno ka ostvari- vanju zabranjene posledice. Po8io su moguée kako umiiljajne tako i nehatne actiones liberae in causa, to onda i ovo »dovodenje sebe u stanje u kojem nije mogao shvatiti znataj svog dela ili upravijati svo- jim postupcimas, biva kao jedna od karika u uzroénom nizu, obuhva- dena sve8éu i voljom uéinioca. Ona ulazi u sadrZaj vinosti. Radnja koja jepotom izvrSena u stanju neuratunljivosti predstavlja samo deo slozene aktivnosti koja je u vreme kad je utiilac bio uraéunljiv obuhvacena odgovarajucim oblikom vinosti. U sadagnjoj zakonskoj formulaciji actiones liberae in causa navo- de se i neki natini »dovodenja u stanje« neuraéunljivosti, pa se_kaze da to mode biti »upotrebom alkohola, droge ili na drugi natin«. Kako kave dr Krstié, alkohol sigurno dovodi do popuStanja ili otupljenja intelektualnih koénica i ponaSanja moralno-eti¢kog ‘karaktera, usled éega je ne samo rasudivanje i odlutivanje ve¢ i ponaSanje mnogo slo- bodnije i smelijec. Menjaju se »posebno one socijalne komponente. psi- hitkog Zivota koje drée litnost u okvirima dozvoljenog ponaSanja i lovanja«. Sligno je i dejstvo droge”) Kao »drugi naéini« vinog dovodenja sebe u stanje neuratunljivosti pominju se u literaturi sluéajevi gde epileptiéari planiraju kriviéna dela koja ne izvrse ukoliko ne dopadnu u sumratno stanje, a kada ih izvrse u sumratnom stanju nisu krivit- no odgovorni. Zatim, histeritne osobe se voljno predaju_histeriénim stanjima da tada izvrse nedelo, pa se onda pravdaju neuratunljivoséu.») Uéinioci kriviénih dela koja se cine propuStanjem legnu da spavaju pre onog vremena kada treba neSto da ucine, itd. Tako dakle u slu¢ajevima actiones-liberae in causa sadrzina vi- nosti obuhvata ne samo veé ranije pominjane op&te i posebne elemente krivitnog dela, nego i »dovodenje sebe u stanje neuratunljivosti«. Svest kao psihiki dozivljaj odnosi se ili se bar moze odnositi na ovakvo stavijanje sebe u neuratunljivo stanje, a volja kao psihitki proces iza- biranja postupanja takode, kod odgovarajucih oblika vinosti, moze biti usmerena na to stavijanje u neuratunljivost sa onim drugim daljim ciljevima. IX. Zivotno doba. Uzrast je jedan od subjektivnih uslova za po- stojanje kriviéne odgovornosti, i to je on prva od tri postojece pret- postavke odgovornosti, tako da druge dve bez ove prve ne mogu pos- tojati. Bez odgovarajuceg uzrasta nema uratunljivosti, a bez uratunlji- vosti nema vinosti. Jugoslovensko krivitno zakonodavstvo zahteva uz- rast od 14 godina da bi se jedno lice smatralo za maloletnika, a uzrast od 18 godina da bi se smatralo za pronoletnog utinioca kriviénog dela. Lica. mlada od 14 godina smatraju se za decu i krivitnopravno su neodgovorna, -tako da u sluéaju da izvrse neko krivitno delo *) Krstié: Sudska psihijatrija, str. 110-115. %) Jevtié: O uraéunljivosti, str. 89. 88 moze eventualno do¢i-do primene izvesnih mera socijalne.za8tite i sta: ranja, koje nemaju krivi¢nopravni karakter. Maloletnici se dele na mla- de maloletnike od 14 do 16 godina i starije od 16'do 18 godina, pa to podrazumeva izvesne razlike u krivitnopravnom polozaju jednih i dru- gih., Zakon govori i-o mladim punoletnim licima medu koja spadaju lica izmedu 18 i 21 godine, te i oni kao utinioci mogu imati neSto povoljniji kriviénopravni polo%aj od starijih punoletnika. Ocena njiho- vog psihitkog razvoja pretstavlja jedan od ée&¢ih zadataka psiholoskih veStaéenja pred nagim sudovima. Ova krivi¢nopravna podela uéinilaca krivitnih dela prema njiho- vom uzrastu odnosno. prema njihovom Zivotnom dobu. izvrsena je zbog biolo&kih, socijalnih i psiholo&kih razlika koje postoje kod lica razli- Gitog uzrasta. Narodito su za ocenu kaénjivog ponaganja znatajne psi- hologke razlike. One su delimitno zapazene kroz vekovno ljudsko iskus- tvo, a u novije vreme razvojna psihologija nauéno je upotpunila ta saznanja. Krivitnopravna psihologija zaniteresovana je za dostignuca razvojne psihologije jer krivitnopravne odredbe o odgovornosti lica razlititog uzrasta treba da budu u skladu i sa psihologijom i drugim naukama. Najée8¢e se govori o éetiri razdoblja u razvitku Zivota toveka. To su detinjstvo, mladalatko doba, zrelo doba i -staratko doba.*) De- tinjstvo prema razvojnoj psihologiji traje od rodenja do puberteta, odnosno negde do kraja dvanaeste godine, te se skoro podudara sa de- tinjstvom u kriviénopravnom smislu, koje traje do éetrnaeste godine. Ova krivignopravna granica detinjstva je neSto visa od proseéne psiho- loSke granice, te se tako kriviénopravne prednosti detinjstva odnose i na onu decu kod koje pubertet potinje ne&to kasnije od proseka. Pri tome treba imati u vidu da praktitni razlozi nalazu da se u kriviénom pravu postavi jedinstvena fiksna granica izmedu razlititih starosnih ka- tegorija, dok psiholoSkoj nauci stoji na raspolozenju da u svakom po- jedinatnom sluéaju ispituje stepen psihitkog razvoja dotiénog ispitanika. Dete se odlikuje nedostatkom Zivotnog iskustva i znanja, Sto mu oteZava razumevanje mnogih zbivanja i pravilno odlutivanje. Bréi raz- voj liénosti i njena neizgradenost i nezrelost onemoguéavaju ili bar ote- Zavaju da kod deteta postoji moguénost posobnost da u dovoljnoj meri shvati znaéaj svoga dela i upravlja svojim postupcima. Mladalatko doba je doba puberteta i priblizno traje negde od posle jedanaeste godine Zivota, pa do posle Sesnaeste godine. U krivié- nopravnom smislu to je period maloletstva, formalno odreden kao vreme izmedu 14, i 18, godine. U tome preiodu smenjuju se revolt pre- ma porodici, 8koli i okolini, padovi i skandali prouzrokovani u druétvu sa vr8njacima, i podizanje i smirivanje lignosti®) Promene i nagli ra- zvoj u ovome relativno kratkom Zivotnom ‘periodu uogeni su i od strane zakonodavaca, pa se zato na primer kod nas ovaj ¢etvorogodis- nji period deli na dva dvogodi’nja podperioda tj. na mlade i starije maloletstvo. Krivitnopravni poloZaj svih maloletnih utinilaca krivitnih dela ima medusobne slitnosti, ali se izmedu mladih i starijih malolet- *) Rot: Op&ta psihologija, str. 76. *) Ljubia Lazarevic: Polo%aj mladih punoletnika u krivitnom pravu, str. 49. Inst. za kriminol. istr. Beograd 1963. (319). 89 nika ipak prave neke razlike i to-narotito -u oblasti-kriviénih sankcij (Maloletnitki zatvor se: moze izre¢i-samo starijim maloletnicima). Zakonodavac je, sa nauéno psiholoske tatke gledista, pravilno uvideo da krute datumske granice izmedu raznih krivitnopravnih sta- rosnih kategorija, makoliko da su praktitno potrebne, nisu u skladu sa stvarnim postepenim i individualno razlititim granicama_odnosno prelazima izmedu pojedinih razdoblja u razvitku éovekovog Zivota. Psi- ologija ukazuje na tu postupnost, pa je i zakonodavstvo nastojalo da se prilagodi nauci i iskustvu. Ovo je bilo narodito vaino kad je u pita- nju granica izmedu maloletstva i punoletstva, jer je krivicnopravni po- lozaj, u vezi sa odgovornoS¢u i sankcijama, veoma raz] kad je reé 0 maloletnim i punoletnim licima, a na individualne razlike koje’ postoje u okviru ovih kategorija mogu’ se primeniti pravila o stepenima ura- éunljivosti i druga. Ta nepreciznost granice izmedu ova dva razdoblja Yivota, pored drugih razloga (nezavrseno formiranje mladih ljudi, laksa moguénost njihovog popravijanja i dr.), dovela je do uvodenja krivit- nopravne kategorije mladih punoletnih 'lica (u psihologiji bi im prib- lino odgovarali adolescenti). Kriviténopravno punoletstvo donekle odgovara dobu zrelosti iz razvojne psihologije. Opsta zrelost je zavr8no bio-psiho-socijalno stanje lignosti, koje obuhvata pojedinatne zrelosti( telesnu, polnu, intelektual- nu, ose¢ajnu, dru’tvenu, itd.) i znaéi sposobnost za reprodukciju, za stvaranje porodice, za prihvatanje dru8tvenih obaveza, za samostalno prosudivanje i voljno upravljanje, kao i za uskladivanje litnosti sa sredinom. Ali poSto samim osamnaestim rodendanom neko ne mora au- tomatski postati potpuno zreo, uvedena je kategorija mladih punoletnih lica. To su osobe od 18. do 21. godine, kod kojih se mogu primenjivati i vaspitne mere (mere pojaéanog nadzora i zavodske mere), koje se inate primenjuju samo prema maloletmicima, ako sud nade da se »s obzirom na njegovu liénost i okolnosti pod kojima je delo utinio, moze oéekivati da ée se i vaspitnom merom posti¢i svrha koja bi se ostvarila izricanjem kazne« (¢1. 82 st. 1 KZ SFRJ). Ispada dakle da se kod mladih punoletnih lica moze utvrdivati da li se oni po svome psihitkom raz- vitku eventualno ne nalaze na nivou maloletnika. Ako im stepen psi- hitkog razvitka nije kao kod maloletnika, tada i oni imaju tretman kao punoletne i zrele osobe. Medutim, videli smo napred, u psiholo’koj podeli éovekovog raz- vitka Zivota pojavljuje se i éetvrto razdoblje, pored detinjstva, mla- dosti i zrelosti. To je staratko doba. Ve¢ od 50. godine Zivota javijaju se izrazitiji znaci siarenja, ali bi se moglo re¢i da u proseku doba sta- rosti poéinje od 65. godine. Funkcionisanje pojedinih organa slabi i javljaju se sklerotiéne promene. Razlitito se kod svakog pojedinca sma- njuje sposobnost paméenja i pojatava se zabrinutost, snalazenje u no- vim situacijama je teZe, i tee se menjaju navike. Dolazi i do povlatenja u sebe i do otudivanja od okoline. Ali ipak u mmogim sluéajevima sposobnost shvatanja i rezonovanja ne opada znatno.") Neelasti¢nost u stavovima i ponaSanju, ili konzervatizam, kao i nemoguénost ili te3- ko¢a prihvatanja i uklapanje u nove tokove i ponaSanja mogu biti *) Rot: Op8ta psihologija, str. 73. 90 razlog nerazumevanja i sukoba izmedu stare i mlade generacije:). Kri- viéno pravo ipak stara lica ne izdvaja u posebnu kriviénopravnu kate- goriju, kao Sto ¢ini sa maloletnicima i mladim punoletnim licima, nego se na lica u staratkom dobu u sluéaju potrebe primenjuju odredbe o neuraéunljivosti odnsno o smanjenoj uratunljivosti. Prouéavanjem pro- blema u vezi sa starijim licima bavi se posebna nauéna disciplina, ge- rontologija. Treba razlikovati normalnu starost od senilnosti. Pozni uzrast (starost) je normalno biopsiho’ko stanje u razvoju lignosti_uslovijeno vremenom, a senilnost je posledica biopsiholoSkih patoloskih promena u ljudskom organizmu. Op%ta karakteristika starijih osoba je znatno slabljenje svih psihiékih funkcija kao posledica izvesnih promena u sa mom nervnom sistemu. To ima za posledicu izvesne promene u svim Zivotnim funkcijama, pa i u oblasti éula, senzibilnosti, painje, pamce- nja, itd. Sve to ima za posledicu jedno psihi¢ko stanje koje je sliéno stanju smanjene uraéunbjivosti jz nepatoloskih razloga.*) Senilnost ili senilna demencija ili ialapelost je skup simptoma poremeéaja psihitkih funkcija, koji nastaju kao posledica “organskog ili degenerativnog o8te- éenja mozga. Javlja se nemogucnost paméenja, te’ko¢e u mi8ljenju, su- manuti sadriaji, preosetljivost, razdraZljivost, nepristojnost, potenciran nagon za Zivljenje, halapljivost, tumaranje itd.”) X. Pol. Pripadnost polu se ne pominje izri¢ito u opStem -delu kriviénog zakonodavstva, a u posebnom delu pominje se izri¢ito ili pos- redno samo kod relativno malog broja kriviénih dela. Tako, kriviéno delo ubistva deteta pri porodaju moze da izvr$i samo majka tj. Zenska osoba (njeni sautesnici su sauéesnici u obiénom ubistvu). Kod toga kriviénog dela pominje se »poremeéaj to ga je kod nje izazvao po- rodaj« (él. 50 KZ SRS), koji u stvari i da se ovo delo tretira kao lakSe od obiénog ubistva. Silovanje se mo%e izvrSiti samo nad Zenskim licem (él. 103 KZ SRS). Zavodenje se vr8i prema maloletnicama (él. 109). Protivprirodni blud je izgleda kainjiv samo kad ga sprovode muskarci, a razni oblici obljube i bludnih radnji verovatno mogu da se izvrse samo prema Zenskim licima. Razlititi zakonodavni tretman pripadnika dvaju polova, kao 8to se vidi, dolazi do izrazaja pre svega kod takozvanih seksualnih delikata odnosno kod krivitnih dela protiv dostojanstva lit- nosti i morala. To je zato Sto je izvrSenje ovih krivitnih dela uslovljeno izvesnim biolo’kim, pa i psiholoSkim, osobinama polova. Pojave za koje bi se moglo re¢i da dovode do nekih razlika u pogledu opsteg krivitnopravnog polozaja muSkih i Zenskih lica ipak postoje. Medutim, one nisu izritito navedene u op8tem delu krivitnog zakonodavstva , nego se podvode pod odredbe o neuraéunljivosti i sma- njenoj uratunljivosti. Radi se o psihitkim stanjima kod Zena u vreme trudnoée, porodaja, dojenja, menstruacije i klimakterijuma, kada spo- sobnost shvatanja znataja svoga dela i upravljanja svojim postupcima moie biti smanjena ili nepostojeca. Ovo se re’ava od slu¢aja do sluéaja, bez generalnog pravila, kao Sto se razmatra i eventualno ve¢a oseéay- nost Zena ili snaZnije delovanje materinskog motiva. Uotava se takode ®) Krstié: Sudska psihijatrija, str. 97. . *) Tahovié: Krivigno pravo, str. 204. *) Krstié: Sudska psihijatrija, str. 98—99. 91 i. vrmenska ‘nejednakost biolo’kog, -psiholo’kog i socijalnog sazrevanja detaka i devojéica, iako i za jedne i druge vave iste kriviénopravne od- redbe o maloletnicima i starosnim granicama. XI. Namera. Cilj. Motiv. U posebnom delu krivitnog prava jav- ljaju se kod posebnih bia pojedinih kriviénih dela i neki psiholoski pojmovi, koji su va%ni i oznatavaju relativno éeste pojave, iako se ne pojavljuju medu glavnim pojmovima op8teg dela krivitnog zakonodav- stva. Takvi su pored ostalih: namera, cilj i motiv. Namera je veoma slitna direktnom umi8ljaju, koji postoji onda kad je uéinilac bio sves- tan’ svoga dela i Zeleo njegovo izvr8enje. Medutim, namera je takav psihiéki odnos utinioca prema’ delu i posledici, gde pored direktnog umiéljaja postoji i predstava o nekim daljim posledicama dela. Namera, prema Tahovicu, pretstavlja psihi¢ki pokretaé odluke za izvrsenje dela. Predstava utinioca o posledici ne ogranitava se samo na neposrednu posledicu dela, veé obuhvata i neke dalje posledice koje upravo i dine stvammu sadriinu njegovog htenja u vezi sa tim kriviénim delom (aa pr. namera pribavijanja protivpravne imovinske koristi kod krade)>) Cilj je ona promena ili stanje kome utinilac teZi vr8e¢i_kriviéno delo. Cilj se’ postize nastupanjem posledice krivitnog dela. Cilj sluzi kao okolnost pri odmeravanju kazne. Cilj se odnosi na objektivne spo- ljne promene, a za kriviénopravnu psihologiju matajan. je ukoliko je obuhvaéen ucinioéevom vinoscu. Pojam motiva stoji u vezi sa pojmovima namere i cilja. Motivi su organski ili psiholo’ki faktori_ koji pokrecu ili reguli8u ponaSanje radi postizanja odredenih ciljeva.®) Proces toga pokretanja, regulisanja i usmeravanja nase aktivnosti naziva se motivacija. Razna ose¢anja, po- trebe, Zelje, nagoni, (po nekim: mi8ljenjima i psil |, mo: biti motivi Govekovog ponaganja, pa i kriminalnog ponaanja. Na pr. kod krade je motiv koristoljublje. Kod sukoba protivreénih motiva odnosno kod takozvane borbe motiva, ¢ovek se ponekad voljno opredeljuje za cilj koji ima. nameru da postigne. Volja se u takvim sluéajevima znatno priblizava ose¢anju duZnosti. Medutim, u tom sukobu motiva kod éoveka ponekad nadvla- daju nagoni i elementarna oseéanja suprotna duinosti, koja takode spadaju u motive.*) Pored svesnih mogu delovati i nesvesni motivi i to narotito u oblasti nagona. Ali po8to je volja psihitki proces kojim se éovek odluéuje za izvr’enje neke radnje ili se opredeljuje za postupa- nje u praveu nekog cilja, tako da se pretpostavlja svest kod uéinioca, — voljno opredeljivanje, tj. nameravanje, tj. donogenje odluke, vrii, se samo. izmedu onih motiva kojih smo svesni, iako pri tome na nas de- luju i nesvesni motivi. -~ U tradicionalnoj psihologiji analiziran je éovekov voljni akt, pa se smatralo da on sadréi nastanak motiva, njihovo ispitivanje, pa od- luku i zatim izvrSenje akta. Pri tome se imalo u vidu da motivi mogu biti u sticaju ili.u sukobu. Ne osporavajuci u potpunosti ovakvu ana- lizu, savremena psihologija istite da se ne-radi o jednom kontinuira- %) Tahovié: Krivitno pravo, str. 176. *) Dr Nikola Rot: Psihologija li¢nosti, str. 87, Zavod za izd. udzb. SRS, Beograd 1969. (202). . *) Jevtié: O uratunljivosti, str. 61. 92 nom ‘psiholoskom.procesu u kome bi ‘se: ispoljavala éetiri_navedena posebna stanja. O tome pitanju Pinatel citira sledede ‘reti Olofa. Kin- berga:.»U vecini slutajeva, tetnost iz kojé se kristalige. jedan akt nije ona ,bitka motiva’ o kojoj govori stara psihologija, niti je to odmera- vanje vrednosti raznih motiva na*kantaru razuma. To obitno nije mi- saoni proces, u suStini’. intelektualan, racionalan i logiéan, u kome najbolji i najrazumniji motiv ima najbolje Sanse da trijumfuje, nego je to ve&ticin kazan u kome kljuéaju svakovrsne Zelje i ose¢anja i gde najjaée Zeljé i ose¢anja imaju, a priori, najbolju Sansu da opredele rezultat«.) Psihopatologija takode doprinosi potpunijem objagnjenju mo- tivacije opisujuci takozvane »bolesti volje«. Kod takvih poremeaja volja.moZe biti ili preterena ili slaba i ¢ak nepostojeda, a takvi pore- meéaji uvek. idu uporedo sa slabljenjem psihitke sinteze. Voljni akt je determinisan preovladujuéim motivom tek uz Sire angagovanje litnosti i tek tako Sto je motiv integrisan u celinu liénosti.*) Psihoanaliza, sa svoje strane, doprinela je razumevanju motiva time Sto je ukazala da pored svesnih postoje i nesvesne motivacije. Kod kriviénih dela neura- éunljivih lica motivi deluju razliito. Kod neuratunljivih: lica. najéeSée se zapaza otsustvo motiva ili njihova nestvarnost, nesrazmera, neuklo. pljenost, neodgovarajuéi: izbor, neodgovarajuéa usmerenost ka. cilju, a mofe se raditi i 0 neodoljivom postupanju na koje nisu uvek uticali utiniogevi motivi. Razni stepeni ‘smanjene uracunljivosti, koji postoje izmedu uratunljivosti-i neuratunljivosti, deluju na odredeni natin i na motive. Kod umi8ljajnih krivitnih dela, kao Sto se to vidi iz poznate zakonske. definicije umi8ljaja, motiv se dosta lako moze. odrediti. Kod nehatnih kriviénih dela motiv takode ima svoju ulogu. Ali ovde, vise nego kod umiljajnih dela, postoji uticaj drugih spoljnih faktora, Kod nesvesnog nehata Gesto deluju negativni motivi, pored pozitivnih, a kod nesvesnog nehata mogu biti znatajni i nesvesni motivi ¢ije smo posto- janje ranije uzgred spomenuli. Profesor Jovanovié kaze kako nijedan od poznatih oblika umi8ljaja ne moze postojati bez postojanja motiva. Ovo je najizrazitije kod direktnog umi8ljaja, jer je on u majvisem ste- penu svesna i voljna radnja koja je usmerena na tatno odredeni cilj, a motiv i cilj ne mogu postojati jedan, bez drugoga.: Motiv se pojav- Ijuje kao, uzrok a cilj kao posledica delatnosti. Eventualni umiéljaj je takode izraz voljne i-ciljne i, prema tome, motivisane delatnosti. Ali za razliku od direktnog umigljaja, ovde cilj delatnosti nije druStveno opasna i zabranjena posledica koja je nastala, veé neka druga_posle- dica ili drugi rezuliat. Stoga se, veli Jovanovit, moze"re¢i'da je dejstvo motiva’ kod eventualnog umi8ljaja neposredno'u pogledu radnje, ali ne iw pogledu posledice. Nehatno pona’anje je takode motivisano, ali ") Jean Pintal: La théorie pénal_de I'intention devant les’ ‘sciences de Vhomme, str. 186 u knj. L’evolution du Droit.criminel contemporain (181—193), PUF, Paris 1968 (218) — citira O. Kinberg-a: Les. problemés, fondamentaux. de la Criminologie (Cujas, Paris 1959, 39). ~ *) Pinatel: La théorie pénale de l'intention, str. 186. 93 ne i-rezultat toga ponaSanja. Posledica je nevoljna i izvan motiva iako je radnja bila voljna.*) Motiv izvr’enja kriviénog dela je vrlo vaina okolnost pri oceni, pa éak i pri utvrdivanju postojanja pojedinih kriviénih dela. 0 motivu se kratko govori i u opStem delu kriviénog zakonodavstva i to u onoj odredbi gde su dati kriterijumi odmeravanja kazne i gde se kate da ée sud, medu olakSavajucim i oteZavajucim okolnostima, pored ostalog uzeti u obzir »pobude iz kojih je delo udinjeno« @l. 41 KZ SFRJ), Na nekim mestima u posebnom delu Kriviénog zakona_takode se izritito govori o motivu, kao na primer da se, kao tezi, kvalifikovaniji oblik keri- iénog dela posmatra ubistvo izvréeno »iz koristoljublja, radi izvr’enja ili prikrivanja drugog krivi¢nog dela, iz krvne ili bezobzirne osvete ili iz drugih niskih ida« (él. 47 st. 2 tat. 4 KZ SRS). Na drugim mestima se motivi izritito ne navode, pa oni ipak postoje i imaju veliki znataj za_upoznavanje specifitnih psiholo’kih karakteristika raznih krivitnih dela. Zbog svega toga je krivitnopravna psihologija zainteresovana da se u kriviénom pravu razjasne pojmovi namere, cilja i motiva. XII. Navike, sklonosti, povrat. Krivitnopravna, kao i kriminalna, psihologija zainteresovana je za obja’njenje navika i sklonosti kao psiholoskih fenomena. Ona narodito teZi upoznavanju kriminalnih na- vika i kriminalnih sklonosti. JoS od vremena Lombroza i Ferija govori se o kriminalcu iz navike i kriminalcu po sklonosti. Ovi tipovi krimi- nalaca, odnosno ovi psiholo’ki fenomeni, istrazuju se narotito u vezi sa krivitnopravnim institutom povrata, jer se ba’ medu povratnicima nalaze kriminalci iz navike i kriminalci po sklonosti. Navika pretpostavlja svojstvo éoveka (ili drugog zivog bia) da se u istim situacijama podjednako ponaSa, dok sklonost pretstavlja ‘svojstvo Goveka da se u slitnim situacijama podjednako ponaga. Navike i sklonosti nastaju kao rezultat individualnog iskustva i uglavnom nisu nasledene, kao Sto su nasledene instiktivne radnje. Navike i sklonosti predstavljaju nauéena ponaganja, elasti¢nije su od instiktivnog ponaSa- nja, lak’e se menjaju, i manje su jednoobrazne. Kod éoveka nema kao kod Zivotinja instiktivnih radnji u pravom smislu. Kod njega postoje refleksne aktivnosti, a to su urodeni, automatski i celishodni pokreti pojedinih organa izazvan odredenim drazima. (Kod toveka o instikti- ma govorimo kao o urodenim tendencijama za zadovoljenje odredenih potreba).*) Ma koliko da razlika izmedu navika i skolonosti na prvi pogled ne’ izgleda velika ona postoji, i zbog te razlike se u krivi¢éno pravnoj psihologiji ée8¢e govori o kriminalnim sklonostima nego o kri- minalnim navikama. Profesor Lazarevi¢ smatra da je kod delinkventa iz navike kriminalna sklonost vige uslovljena egzogenim socijalnim fak- torima, dok delinkvencija po tendenciji rezultira iz endogenih uzroka.*) Navike za vrSenje kriviénih dela postojale bi na primer kod nekog lica koje se potuée skoro svaki put kada dode u kafanu, ili koje uvek (65-9), DT Liublin Jovenovie: Motiv { vinost, str. 80, Zboralk PF u Nisu, xI/1972, “) Rot: Opsta psihologija str. 5355. *) Dr Ljubi8a Lazarevié: Povratnici, delinkventi po navici, profesionalni_de- Unkvent delinkvent! po tendoneif u sevtemenoen krivignom prawt, tt. 16 JRKKP r. 36). 94 ukrade neSto kada ode’ w.samoposlugu, ili uvek ne&to Svercuje kada putuje preko granice, itd. Sklonost pak postoje kod onoga ko se testo potuce, krade, bavi_nedozvoljenom trgovinom, uopSte éesto wri kri- viéna dela, itd. Refleksi su. manje zna¢ajne pojave za krivitnopravnu psihologiju, ali se tu ponekad i o njima govori, na primer kada se kod vozaéa, koji je prouzrokovao saobra¢ajnu nezgodu, konstatuje da ima usporene reflekse,.ili kada se neko pravda da’ je delovanjem neke neo- éekivane drazi kod njega izazvan refleksni pokret koji je doveo do iz- vrsenja kriviénog dela (ispustio eksploziv, ili volan, itd.) Ni pomenuti nepravi instinkti nisu posebno znaéajni za kriviénopravnu psihologiju, iako se mogu pojavljivati kod nekih kriviénih dela (na pr.. silovanje, krada namirnica, itd.). ° Znaéaj koji imaju sklonosti, a donekle i navike, gini da kod ob- ja8njenja povrata, narotito viSestrukog povrata, éesto ovu kriviénoprav- nu odnosno kriminolosku pojavu tumatimo kriminalnim sklonostima povrainika. Medu povratnicima postoje oni koji ponavljaju ista krivi- éna dela (posebni povrat) i oni koji vr’e raznovrsna krivigna dela (op’- ti povrat). Kod prvih je moguée postojanje kriminalnih navika, dok kod drugih. verovatno postoje kriminalne sklonosti i to narotito kad je reé o vi8estrukim povrainicima. Psiholosko objasnjenje povrata ipak je matno slozenije od jednostavnog pozivanja na sklonosti i navike, a proufavanjem psiholoskih i drugih EXktora koji dovode do recidivizma avi se kriminalna psihologija odnosno kriminologija, Krivitnopravna psthologija obja’njava ovde samo kriminame sklonosti, kriminalne navike i povrat kao psiholoske pojmove koji se koriste ‘u kriviénom pravu. Povrat je dodu&e samo donekle psiholoski pojam, To je prven- stveno pojam krivitnog prava, kriminologije i penologije. U tim nau- aon ima svoje odredeno znaéenje, koje u svakoj od njih ne mora da bude potpuno isto. (Ponavijanje vrgenja kriviénih dela), Profesor Pe&ié na primer daje ovakvu kriminolo’ku definiciju povrata: »Povrat predstavija duzevremeno prestupniéko ponaganje jednog licac.*) Ta definicija povrata ne odreduje ga »ponavijanjem kriviénih dela ili osu- dae nego sklonostima za vrsenje kriviénih dela, a sklonosti su psiholo’- ki pojam. Na jednom drugom mestu isti autor govori o navikama kao © veStinama, pa kaze da se u osnovi navika nalazi paméenje,. tj. pam- éenje pokreta i radnji.”) Ovo nas podse¢a na vezu kriminalaca iz navike i kriminalaca po skolonosti sa profesionalnim kriminalitetom, koji se pored ostalog odlikuje time 8to ovi profesionalci zlogina raspola’u i posebnom veStinom za vréenje krivinih dela. (Ve&tina se ovde smatra za sinonim navike).") XIIT. Oseéanja, Oseéanjima (emocijama) se a kriminalnoj psiho- logiji pridaje dosta veliki znaéaj. Ona imaju svoju. vainost i u krivié- nopravnoj odnosno u zakonskoj psihologiji. Tu je njihovo objasnjava- nje potrebno radi razumevanja odredenih zakonskih pojmova. koji: se “) Dr oan Pe&i¢: Kriminologija, str. 356, Univerzitet V., Viahovi¢, Ti- t id. 198 ey i praksi, PZ br. 3/57, © primeni psihologije u krivitnoj’ teori: str, 12, ¥) Rot: OpSta psihologija, str. 124, 95 odnose' na-oseéanja, kao Sto su uzbudenje (afekt), jarost, prepast i drugi. Ovde demo prihvatiti definiciju po kojoj su oseéanja dojivljaji nageg subjektivnog: odnosa prema stvarima, ljudima, dogadajima i pre- ma sopstvenim postupcima.”) Od velikog broja osecanja, Rot primera radi navodi samo neka ose¢anja: radost, Zalost, sauée8ée, simpatija, ponos, .zluradost, oholost, stid, zahvalnost, briga, strepnja, oéekivanje, nada. Za razliku od intelektualnih procesa (opazaja, utenja i mi8ljenja) Kojima sti€emo saznanja o svetu Koji nas okruzuje, osecanja sluze 2a vrednovanje tih saznanja. Ose¢anja ipak ne moraju uvek da budu jasno dofivljena””) Govore¢i napred o vinosti ili krivici, mi smo spomenuli ose¢anje krivice. Ono moze da nam posluyi za ilustrovanje prednjeg tvrdenja. Ako je neko usvojio druStvena moralna shvatanja kao sopstvena pra- vila ponaSanja, te su se kod njega stvorila takozvana moralna ose¢anja (stid, krivica, kajanje), onda svest o prékrSaju nekog od usvojenih mo- ralnih principa izaziva kod te osobe ose¢anje krivice. Tako je ovo ose- ¢anje kriivce jedan oblik vrednovanja postupka protivnog sopstvenim moralnim pravilima. Tog ose¢anja nema kod osobe koja recimo nije usvojila:neko up8te moralno pravilo, pa ga je prekrSila. Ako uz ose¢anje krivice osoba doZivi svoj postupak kao Stetan i nepravilan, tada kod nje postoji i ose¢anje kajanja. Ova dva osecanja krivice i kajanja, zna- éajna su za kriviénopravnu psihologiju, utoliko Sto su povezana sa pravilima o odmeravanju kazne, gde se medu okolnostima koje treba uzeti.u obzir pominje dréanje utinioca posle uéinjenog krivitnog dela (él. 41. KZ SRS). Neka’ osecanja se izrigito pominju u kriviénim zakonima. Tako se na primer, doduSe u posebnom delu tamo gde je reé o ubistvu na mah, govori da taj oblik ubistva moze da se izvrSi za vreme dok traje jaka razdrazenost izazvana napadom ili teskim vredanjem od strane Zrtve @. 48), Afekt ili uzbudenje je stanje koje moze postojati kod razih oseéanja, ponekad i kompleksa ose¢anja, a izrazom jaka razdrazenost zakon je verovatno hteo da oznati takvo uzbudenje. Afekt (uzbudenje) je intenzivno.i kratkotrajno stanje ose¢anja. U sluéaju ubistva na mah obiéno se misli na jak strah (ose¢anje izazvano postojecim ili neposto- jecim opasnostima). Ali uzbudenja mogu nastati iu vezi sa stidom, gnevom, rado8¢u, Zalo8

    You might also like