Zastava Bosne i Hercegovine

Na prvi pogled ova zastava izgleda jednostavno, ali ona u sebi krije duboku
simboliku. Osnovu zastave ini plava boja sa utim trouglom i sedam celih zvezda i
dve poluzvezde bele boje ispod hipotenuze trougla. Trougao predstavlja etniki
sastav BiH, zapravo svaki ugao predstavnlja po jedan narod: Bonjake, Srbe i
Hrvate. Takoe, trougao simbolizuje i mapu BiH, koja pomalo lii na ovu
geometrijsku figuru. Zvezde predstavljaju Evropu, a prva i poslednja nisu prikazane
cele na zastavi kao znak da je niz neprekidan, tj. da se ne zaustavlja na zastavi.
Boje plava, uta i bela po obiaju su asocijacija za mir.
Politiko ureenje i geografski poloaj
BiH se nalazi na zapadnom delu Balkanskog poluostrva, sa zapadne i severne strane
granii se sa Hrvatskom, na istoku sa Srbijom i na jugu sa Crnom Gorom. Reklo bi se
da BiH nema pristup moru, ali ako malo bolje pogledate videete da ima kratku
morsku obalu kod Neuma oko 25km dugu, i pored toga nema pristup meunarodnim
vodama da nema ni luke.
Ime BiH potie od dva geo grafska regiona u dravi, Bosna na severu i Hercegovina
na jugu. Kulturalno posmatrano narod u oba ova dela je skoro identian, jedina
razlika je to u Hercegovini vii veina hrvatske etnike pripadnosti, pogotovo na
granici sa Hrvatskom. Region Hercegovina je dobio naziv po Stjepanu Vukiu koji je
vladao ovim delom, a nosio je titulu hercega.
Bosna i Hercegovina je po svom dravnom ureenju jedinstvena u svetu. Njeno ureenje je
republikog karatera, iako BiH ne funkcionie niti se definie kao republika zbog sloenosti jedinica
na koje se dijeli. Nezavisnost je stekla 5. aprila 1992., nakon to se referendumom o nezavisnosti
odvojila od SFRJ, iz koje su prethodno istupile Slovenija, Hrvatska i Makedonija. Vlada se po
trenutnom ustavu poela sastavljati od 14. decembra 1995. godine nakon potpisivanja Dejtonskog
mirovnog sporazuma, koji je zaustavio rat.
Evropski parlament bira visokog predstavnika. Trenutni visoki predstavnik u Bosni i Hercegovini je
Miroslav Lajak iz Slovake. Predsednitvo Bosne i Hercegovine sastoji se od tri lana, iz svakog
konstituivnog naroda po jedan, koji se izmenjuju na mestu predsednika predsednitva svake 8
meseci. Njih podjednako bira narod: Federacija bira predstavnika Bonjaka i predstavnika Hrvata, a
Republika Srpska bira predstavnika Srba. lan predsednitva sa najvie glasova obino postaje prvi
predsednik. Mandat traje 4 godine. Predsedavajueg Vijea ministara imenuje predsednitvo, a
odobrava Parlamentarna skuptina. Predsedavajui zatim imenuje ministre.

Drava je podeljena na dva samostalne autonomne pokrajine: Federacija BiH u kojoj

ivi veina Bonjaka i Hrvata, i Republika Srpska ije je stanovnitvo veinom srpske
nacionalnosti. Oba dela imaju svoju prestonicu: Sarajevo - Fed. BiH-a, i ujedno
nacionalni glavni grad BiH-a , i Banja Luka Rep. Srpska. Rep. Srpska je podeljena
na dva dela, a oni dalje na sedam kantona i okruga, dok Fed. BiH-e broji ukupno 10
okruga, ali i dve optinske eksklave na obali Save, zvane zajednikim imenom

Posavinski kanton (Posavina, koja je ujedno i najmanji kanton). Distrikt Brko se

moe posmatrati kao neutralna teritorija koja ima skoro potpunu samoupravu.
U Sarajevu kako podsetnici rata nalaze se Tunel muzej i Sarajevske rue krateri
na ulicama nastali usled granatiranja i danas su ispunjeni betonom crvene
(ruiaste) boje. Takoe, u Sarajevu se nalazi i Spomenik Meunarodnoj Zajednici skulptura koja je napravljena od paketa pomoi koju su zemlje EU slale narodu BiH-e
tokom ratova 90., a koju su inili i proizvodi isteklog roka upotrebe kao i proizvodi od
svinjskog mesa koji su neupotrebljivi za stanovnitvo islamske veroispovesti koje
ini veinu BiH-e (to ovo ini jednim od najsarkastinij spomenika na svetu).
Sarajevo je pozant i kao mesto gde je Prvi svetski rat poeo, atentatom na
prestolonaslednika Austrougarske Franca Ferdinanda od strane Gavrila Principa 28.
juna 1914. godine.

Fizika geografija
BiH-om uglavnom dominiraju planinski i brdski teren: teritorija drave nalazi se na
Dinarskim Alpima/planinama; a na severoistoku zemlje se nalaze ravnice u
Panonskom basenu. Polovina drave se nalazi pod umama, dok je jedna treina
zemlje pod obradivim povrinama preteno na severoistoku, dok je na jugu
kamenitija zemlja i sa manje padavina. Iako ima velikog poljoprivrednog potencijala,
mali deo zemlje se obrauje zbog velikog broja neuklonjenih mina iz minulih ratova.
Procenjuje se da je preostalo jo oko 200 hiljada mina u BiH-i.
U Rep. Srpskoj je nalazi park Peruica jedna od poslednjih preostalih prauma u
Evropi, i ovo je mesto mogue posetiti samo uz nadzor nadlenog lica (umara).
Peruica je dom najvioj norvekoj smreki na svetu, brojim drevnim stablima kao i
mesto gde moete nai brojne vodopade.
U blizini mesta Visoko nalazi se brdo Visoica, koje po svom izgledu podsea na
pravilnu etvorostranu piramidu.
Zahvaljujui planinskom terenu BiH, Sarajevo je domain zimskim olimpijskim
igrama 84. godine. Iako su graavine namenjene za taj dogaaj danas naputene i
iarane grafitima, i dalje predstavljaju popularnu turistiku destinaciju.
Demografija
Stanovnitvo BiH broji priplino 4 miliona osoba: 48% - Bonjaci, 33% - Srbi, 15% Hrvati i 2% ostalih nacionalnosti. Bosanski, crnogorski, hrvatski i srpski su praktino
jedan jezik sa zanemarivim razlikama leksikim razlikama, tako da se moe rei su
to dialekti istog jezika. Uprkos tome, moe te videti trojezike znake upozorenja na
paklama cigareta.

Tokom protosti BiH je bila pod uticajem raznih naroda. Najvei uticaj ostavila je
Otomanska imperija, najvei deo stanovnitva islamske veroispovesti oko 45%
(ovde moete videti najbelije musline na svetu nisam siguran da li ovo treba da
spomenemo), pravoslavaca ima oko 36% i katolika oko 15%. BiH je takoe veliki deo
istrorije bila i pod Austrougarskom, tako da se stie oseaj meavine
istonoevropskog i muslimanskog uticaja kako u kulturi naroda tako i u arhitekturi
na ovim prostorima.

Meunarodni odnosi
Prva zemlja koja je priznala nezavisnost BiH-e je Bugarska, i koja je u kratkom roku
uspostavila bilateralne odnose sa njom. Malezja je takoe jedan od velikih poboraca,
ona je tokom rata 90. Bila jedina zemlja koja je primala bosanske izbeglice, pa i
danas mnogi iz BiH odlaze na studije u Meleziju. Inae veliki etniki diverzitet znatno
doprinosi ukupnoj diplomatiji BiH-e, npr. cela zemlja ima koristi od odnasa srpske
strane sa Rusijom, iako bonjaka i hrvatska strane ne preferiraju ovu saradnju.