Scribd Logo
Upload

Welcome to Scribd!

  • A Kegli I Vitkof - Svetska Politika 2006 - Spoljnopoliticko Odlucivanje PDF

    Uploaded by

    HanmaYujiro
    232 views26 pages

    Original Title

    A Kegli i Vitkof - Svetska politika 2006 - spoljnopoliticko odlucivanje.pdf

    Copyright

    © © All Rights Reserved

    Available Formats

    PDF or read online from Scribd

    Did you find this document useful?

    Is this content inappropriate?

    Report this Document

    Copyright:

    © All Rights Reserved
    Download as PDF or read online from Scribd
    Flag for inappropriate content
    232 views26 pages

    A Kegli I Vitkof - Svetska Politika 2006 - Spoljnopoliticko Odlucivanje PDF

    Uploaded by

    HanmaYujiro

    Copyright:

    © All Rights Reserved
    Download as PDF or read online from Scribd
    Flag for inappropriate content
    of 26
    Carls V. Kegli, Jr. Judzin R. Vitkof SVETSKA POLITIKA TREND I TRANSFORMACIJA, Beograd 2006, GLAVA 3 Spoljnopolitiéko odlucivanje Predmeti i teme Pojavasaveemenih sistema dciava Globaioe i domate odrednicespajpopsttishos ponatnja Jedinsevest uteseik i racionalno adlucivaaje Birokratska politica odhutivana ospotia} poi ‘Uoga voda u odlutivanja o spokjnoj poise: ‘Ogranigenja vodenju spolne politike: Problema persplaive fe bitno kakve su Sporno pitanje Politik liéaost da vode? nn ‘Spolna polis fe sistem autos haji su zajednice razole da bipromenile ponatanje drugih driava ida biswoje abtionosti pila: {gotile medunarodnom dkrasenje Diorst Modest, polska, 1962 nog pasa u spiny pole reculat je potrabe dake uspostave riortel med kaniuareninim,nokada suprottanjenin potrebama, Heart Kish, bet drawn sektetar SAD, 1989. Psi proucavanju sveiske polite po pravilu kristina erae akter (ucesnll) da bisbo oznatil nosiocesvetske politike. Ovi transeacior nal igri obuhatajy dr2ave Coa primer Sjedinjene Drtave i Japan), ‘medunarodne orgenizacve (Ujedinjene nacie dt UN i Nordisk s ved), multinacionalne korporacje (General Motors { Sony), k30 i n= ‘rtamne udesnike, kao 80 su neviadine medunarodne organizace Geisha federacja w nasute iu Zivotinj), autahtone nazode (Kurd u anu, Irakw | Toskop i teronsuizke grupe (globalna meta [AVRaide). Obigno se virais da na pozarnieiglumalw svetko) eat {geaju uloge koje su im dodeljene. Glavnt glumel dominiraju sted fom scene, dok se glumeiu sporedaia vlopama kreeu po obodu. (0 svskom tips utesnika govoricemo detaljnje w narednim pogla lima 3 ovde cemo se wsredsredi ua zemlje, oda0sno kako Se obicn0 nazi .dréave",Poscbne saglasavamo eaéin aa kot driave donose ‘dle w oblast spotine pole kojona reba dase este w koSae $3 ‘eazovima koji dolar iz iostranstva Proces ju dedave odlucoju 0 spotino} poltict oovediée 1 aktore koji wigu na to kako deugi ipovi ‘ansazcionalnh uzesoika donose soje sposinopalieke oluke. Me ‘oti, dave vasa napece pasa, jerim prema medinarodnam ‘rave prada poschan status ka plavnimi nosiocima ckonomeke io} he moti u svetskim poslovuma iskjucivo prav da karst vojau su POJAVA SAVREMENIH DRZAVNIH SISTEMA. Moderai deta sistem kao enefa odnosa med newavisaim ter ‘onjalim jedinicama aastao je Vesfalskin irom iz 1648. godine, kojim e okonan Teidesetogodiény at w Evropi Poste toga, evropsti lade su odbjal da prizoajasekularnu vast imokarolicke cekve, 2 120 menjyjud! sistem papske vast i scedojeg vee geogratsit 5 pobiteki Sirojenim driavama koje nis priznavalerukakv vibu last. Nowoo- Slobodcnim zemljama data su isa zakonska prav: ceitria pod ai PetSin nkjueivom Kootrolom, neogranizena kontrola upitanjima do- rasce pottke | sloboda vodenisspotine politike i zakjucivanja sport ‘Sima ss drogim delavama. Koncept drZavnog suvereniteta ~ da ne io nije tad drtave - objedinoje ova zakonskea prava, “einen suverenitet ‘Unio last dave u vodenju domage politike spol odio ‘esuflsi sistem je ob wveleprisucan uy svako| dimenaif svetske po- twike 1 i ojeea poste cerminolonin Koja se koristi a opisvanie panSvnin jedinica e medunaradnim odnosima, Mada se waz ,02cio- eer dea! esto Kovisti a Istom smishy kxo arava Pravin lice 2 stalin snovnisevom, aso definisanom ceioniom | hse sposobnom da relay sveremtet, sacija ‘Stop Hud kj se n2 nary nacional, ese i etre iskost matty pspudoicin ie prope 120 Kada generthi govasime © spotjn0} politicléprocesima adi anja koj do oe dovode, mislimo na cdjeve hoje Sunksonerl ma cel ‘etava (los transmacionalt alten) Zele da sivare u inostansoru, ‘rednose na koja eljew potivaju i seeders nadine kojima se 60 idol Dahismo aypacel nate ispitvanje o vome kako se od J 9 spalino| plies, pro cemo exzrusai steve Kojima defave ve $e ebor{okpInost van nacional granica koje akaytxbor Cine neo- hodaim. Zam Gemo eszmoteits odlucivane kao racionalan proces ‘Pre aego Sto se pozabavimo sa dva ugla ledanja ns odlutivanie 025. {ij Cinovnigkom pobukor medelor pojedinaca koi stvaraje stort jy. 2avrSicemo ipitivanjesn kako nacional karakterstike dara {a na njihowo ponatsnje a oblast epoline poli spoljna politika tae oj ist Sonos elyoxvarenia medunacodai iors GLOBALNE I DOMACE ODREDNICE $POLJNO-POLITICKOG PONASANJA DRZAVA Geostratei polots,vjpa mog, ckanomska spesslonaet sistem de ‘aenog uredenjssu sve promenlive koje wiz na ake w olas spl ‘ne politike Ipak,rhog rznotrsnort dria, ko nihove rari lok je polotajz unutarsavremenog sveskog sistema tik je generals. {Go utcspbifo kog pojedinacaog kta ss nek nove kombinacie. Da bismo odredil relativan uties) adredenib einiaca pod ri Lum okolnostins, moramo prvo rarl¥eit medunarodne 1 domace ttieaje na polileke odtake. Uotite nivoe analize date na slici 3.1 Prilisom svestavanja odrednica ne samo spojne politike driv, ne: go ttendencij sversko) politic wopste, Koncept nivoa analize uve- ‘den u Glavs | pomaze da se opisu viestrukiutieji oa proces oat ‘Gana drdava Sette se da dréave | globaln sistem cine da poses fs alvtox drisent sivo obubvata domace karakretsike, 4 niv0 glo balnog it medyoarodnog sistema obyhvata medudriavac oStose + ‘promene th oa0sa tokom vremena. Mada se sx jxCanjem potrebe Yoda da uskiaguju svoju domaés | spoljou polis u vsloten2 glo- balizacije megunarednih odnosa dradesct prvog veka ova Jva tra dicionalno ezzdeojena podrucia sve vise spsjajuu O80 Sea ea naa 1 ‘medudomacom politkom, kategoridko razlikovane ejo8 Ure Ko ‘sno u svthe analize stika 33. Glavai izvort spoljno-politiékih odhuka dezava: uuticaj na tri nivoa ato oj bt pine i tvs moss Sooanom novo mae Rrokturne bacaktenstie tvedunrodnoy ssc ao Soin preonmece past. Sw wessnlch row feosemenoe tan Sotee se uma er that occa ta #0 Ob {rtavnog wesort ave. Sow gradae 93 poe Suscnom aw su kate fae ode = nego ‘ens ann wren ed ar tie fa aoe ‘mowremeno wi on ake af oo eal nat 00 Sg pecteu pans lino wreme dnotens oe. Tonto 2 ks ecuoann psn nme Teg apt ete ec eet eee etoe Se a Rete ess v3 ‘gobalnaciis races kojim medudvns peveranos sve Bric ublana tadicionlas racdudomact (engl intermestic) Pitz koi rave suoeavaa, a Stoeemend si mesure fai domes Giana spony ica a plop bubs se a tivmost van granica deZave koje utico 2 odie Waje donosinjeno vost Ti faktor, 0 Sto $0 sides) medunarodnog pra¥s, 69, soja savers, uniStavanje Suma i ivotinjuih vrta | promena nivoa Imedunarodne saradnje nekada u veliko) meri uuu na odluke polite ara S droge strane, souteainj ll domadi wai sv oni Koj Posoje ‘a nivou drtave, 2a sistema, Ovde s pata wsmerava Ma Vajacife Watibotissa drdava, kao Sto su voina sposobnoe avo privrednog ‘azoja ip drzxvn0g uredenja kaj mogu vticati na spoljsopoliticko Ponasunje anliih dr2ava. U nastasku dajemo price 24 Obe vist seibud driava Kershtrsie dav toje uiew a speljpopoticeo posstanc, ko ‘toe jinor velicina,bogasioo | tepen odgovornee aihoWh vode pets radainia odosenadruge deve ‘alc zoned Gown medunacodnih polo dete Geopolitika emote palin ie ‘mote veg ‘uticati na oe poltitara (vidi Kartu 3.1) Uzmir weenie bien ae Sree aver an nrepegms fei pecs cee er erat hole archer See temnaneas Donon ety 124 sik spot pot. planinekaSexjcarska ae ropogratia dp Maia da newerlnost postane priviaéno spolinopatiagkn apredeliene, sliéno tome, adeZavanje autonome u odnosu oa konvinentaln politika bilo Je dugo tema w spono) poi! Velice Beta. ost Ped groave eis je fnkka odvojenost od Evrope istorii slutila kao eS por koi fe odvajao od mesanlau sporove glavmih silt na Kon- Gincnen. Oberanje vg zalticoog sca bio je prionicet za Brita i Sprinostobjatnjenj auto elika Britaniarako okleva postednjth aeeleee godina dx privats porpuno ubijutseane v Evropsk unis (Ev) (ids Glave 15) ‘Vecina remalja, medutim, nisu ostrske; one se geaie sa vecim brojem crugth tema, Sth speedava da ostanu po san od sveskih errtanya Nematka, koja se nalaziu geografskom centra Evrope, kroz raat jets u stvacij da jo) éraaci poli sistem i spobinopot- cirbtereeie budu's velo] mer pod utcajem njenog seostrate ‘Sos Dotsan Lociana u sreu Eveope, Nemadka je u dvadesctom ve ree eawets ni manje ni vite nego Sestvelkih radian promena Ai din insu od koji esvaka Vola savim druRetj spol we Pikes CD earstvo Kajrra Viheleva 1, (2) Vaimaesia republika, Ghtutoncana diketura Adalfa Hilera{ osvajatkl ator kako bi se hostaiohiljadugociji raj kojim bi se wiaalo setom, see do nje- vein nacednia poste Drugog svetkog rata, (4) kapitalicke Save, Soe Republike u Zapadnoj Nesazko, (5) komunisticke Nematke De ‘okratake RepublikewIstono| Nematic), nano, (6) ponovo ue ‘Thajene Némacke posi zavederka Mladnog rca, sada opredeene 7a - Dodane Jemokratju i puno uedjucivanje v Evropsku uni, Saka od Rhhalade bia je eaokupljenasvojim odnosima sa susedima, al je odeo- ‘ana na pilke | aazove koe fe pruiao polos Nemacke u sted Tonunena sao raisin spolinopoliiekim cijevima. 2a svaku va ‘Go medutim, unlacionisueko povlacenje i wees u kontinentalnim poslovima nije predsavalo reals geostratetks OpCiU ‘Signo me, ge graces biviim Sovfetskim Saverpm teal 38 93 osmuranjespolne politike Kine | Finke Neuuralnost iaske v vreme qhudnor Fata omogucilajojjeopstanak pored moénog opasnon suseds Tuan yes druge strane, so} odnos ss sada acpostojeti Sexe Se esod thigo seatea 2 netavnopeavan,a kraj Seadesch godina Weir den Wmunisia diva su se! vojoo sukobsa kaa su Kinext pol {ands lprive stare nepravde.Neravnopeavai sporazum!” famed Kine Fipatahstn,kosuobutatall droge rine aeprevde,delimin0 sePSosedica ogromoe veliine Kine | neodbronjiah ranica 0 fe Ant 125 {aim cijem vedi sa hoje su e peedhodais vekows parece se rewic. ‘Kao Kina i ainoaracrigke zemlje se geograse naz ublizini ano go fate se Sjedinjenin Draaa, ca je moe delimieno fonkcia geograk ‘shin fkcora Latnsex Amerika je dygo bia peedmet zantcresovanog, proutavanj i Gstinitervencia diva sa severs Latinoameriéke zee ‘Su cecenjama feko rezgovale na prisusvo SAD, jer su smatrale da ne ‘mogu nemoprsyno da se takmige s2ekonorsskom i vojaom mod SAD. Iihowa spolina politika ofporstakomranon!jenkjevskom imperial 2amu podsakaura je nshovom ugrozenosen Naravno,imnoge druge ‘omasne zemlje obalnog Juga bez mnogo moguénost akode smatre In imajudiu vidu soe sae geockonomske uslove, ds now spolino pollid eijev tea da bude onjentisan az suprostavjanje wspeniale {mu ~ onome Hoje nekadain) cp pst! predsednik Gamal Abdel Naser efinisa kzo .pottnjavanje malin naroda inceresima velki impenjalias Namerno ameeanje mot jane eeiae drvgo},texdcionalao puter tertoiatvh ojo) nowje vreme puteen chonomeke dome. Jespa comu se pogodenom sarod uskacupeslobods uéek dono. Sena oaks osc retin. {son oblluje { dragim primera geograskog sticaa oa spalion. politike ciljewe driava zbog ce82 su geopoliitketeorip korisne. Geo- ‘politidka Sola realne mill | poliudia geografa uopste naglasaraja {sca} geogratsah faluora 22 006 i medunarodno ponaane drtavt IMostratvne 2a poet geopoliticke mish jstedelo Alfred Tejen Max hana, Uc} pomorske sil Wx istorju,w kore seed da fe hontola ‘ad enorima utiala na moe pojedinih acmala Tako su drZave sa dust kim obslams i fukama adtalekomparsuvau preénost Kasi geopale {ear kao Sto su ser Halford Mekinder i Nikolas Sparen naghaval ‘ida savaine odredaice spolne poiske pojedinih drfava ne s8m0 po- lois, nego i topograia, velco Ceritorye stanovnssv2), ima suas: nos iemedu drfavs Princip koi ei y osoow geapotinickog ug gle dana fe oigledan: oa shvacanje voda o faspolozium spotioopouitekin ‘opciama uti geopaliticke okolnest koje odeeduju mesto hove ‘ve aa etsko)pozoenice ‘seopolitika “Teoreasks posvia po kojoj ma spolinu poishu driava wie anor polos} pevodna bopststvs | oie olin. 126 Gcopotiia je samo jean aspeké globalnog okeuzenj koji moze és unite na spoinu politica, U drugim poglaljma razmotrigemo t Groge plobaine Einioce. Ovde demo urate prokomentarisat ci nutrainje katakteriske drfavs loje vigv na apnovu spolinw police Jas vojnu moe. nivo priviednog eazveiajoblik detavnog uredenja Vojna moé Tew da unutrainje sposobnosti defave doprinose uspostaviianit rjenth spolinopaliickin priorteta poteduje Cijenics da priprea (Goiaes zx at soning utie nanos lesen uporzebu sleCeidt LY ook Vasque, 1993) Znads, mada see drlave mogu tet sis ce Teva, alnova mogucnoet da ih osevareeanikovaée se zavisno of hove vojne modi oft vojna moe ograniava mogue inbor razumaih potitickih 04 tule, ona predstavija posredn faktor pri doooSenju olka voda 0 93 ‘ionalno| bezbednost. Na primer, 19804 je Ubjse voda Moarber Gu Gan vazirao Sjedinjene Drdave ancamerickom \antizraclskom ret ‘kom 1 podeicanjem raznih teristic aktivnast, Gadafi fe bio ‘ogucnest da ako postupa uglavnom zato stow Lib ie posojal fi bieoksauka organtzacija ni mobilisano javno eanjenje koe Bt oBF™ nidilo njegove ligne poliicke hicove 1 miltariscitke spolinopoliitke proricete: Medusim, Gadafl fe bez soranje bio mnogo Wise ogranicen Spoljnim svetom nego sto su bile vode vojno anatno jth zemlja na oj fe bio uperen alegor bes. Ogeanizena vojna mo¢ u ednoss na Sie dinjcne Drdave spreil je da w delo sprovede ravoborno ponataaje koji je pei, Suprotno tome, Sadam Husein, rath dkaator,maksimalno se zat go de ingradivojou sy Trak (delimicno wz pomoe naoruzania nabs ‘jenog od SAD) 11990. godine je tmao éetvit po veiini vojske oa ‘ems Tako je invazia aa Kuvajt postaa cealna spolinopolitigka ope FLNs kraj Se, meduti, | 2ndiujuea teak vojna sila pokazala ne- rrocnom pred znatno nadmoéniom koalieijom vojnih ss, predvode- om Sjedinjcoim DrEavams, Rats Persiskom zalive 1991. primor20 je ‘dams Huceioa da kapialira {da se powute sa osvojen trite Je. ‘Sanaest godin kasnije, 2002, kada se antratka konica aspals na ton acuspeiog pokutaja uvodeaja sankcija UN dx bi se spretlo aao- snutavange aka, lak je posao prkosan. 27 [Novi predsednik SAD. Diocda V. Bu ewrdo je da fe trak spreman {65 vojno suprotstavisvom glavnom nepratelj Govsvio se da po. ‘nejana vojna mo¢ Iraka dae Sadsmu Hosein moguénon da peti som mnogo snaiijem protivniku, Taka fe vojoa moe 8 jedaom hat _laions kao odeedniea nacionaine besbednonne politike eda prow ‘sednik BUS odlucio da se uhvativ kestac sa oasovom kof fe roscoe Jo8 kadaje jegov tac napusto Bela kueu 1992, kako ds Saveat se ‘ama Husciaa od naorudavanja aukleacnim bojevim glavama | dea. Bim oruajem za masovno unideenle | da spreet eventualow podcle (ovog orufj teroristira koji bi mili da mapacnu Sfedinjene Octave Ijihove savernike, naga vojne se k2O pokreucig tics na spol nopoitiékeodluke posal je oZighedna seprembra 2002. kad fe Bue najvio nov Buttory dokteios” obavezav se da ce upotrebitsojna su dag. Huscina Ukloni sa last odnosna da éepeedunet netaxeerm: ‘apad na neprjateseu detavy kako bl l2nudio tazoraiaaje prome Ne ianenaduje da je Bulova potika prema iraku odoah naila ox 2estoky Kru Kakow zemjcako tu inosransty,eak od elanov2 he gave vade i politike strane, jerbi preventivn napad bez prethodee Agresime provokacie predstalio kzSenjeustanonjenih noni med. rnarodnog prava koe sabranjujuuaapced smiljeai napad da bse sp és obekivana akc, Biv amen defavmy seeretar Hear Kiadct {tom prilkom upozorio da je opanosu tome So bi seas semi tno. ‘14 da zai da fe prevencya petwativa prakey, on fe savetovso da 8 mozemo doktrins prevencijeimat 2a sea vremena”, er bina o3Po- ‘wu togasvaka dréava mops da napadae bilo Log nepristelia ea Koga ju da jo pret Ipak, va) suea}obeacuna sa takin dooeo use snagu uotene promene tawnotest vojae rood med nepal Kao odrednicu Spalinopaluieht osiuks Ekonomski uslovi [Nivo peivrednog | industskog raroja zemlje wie ma spojopote eke cijerehojiraa mote da teat Fo ravi sto zeae eaten tO fe dol da igre akuvou uogu u sveiskoj polities) ekonomi Bagate fave imu intereve koji se presi daleko van oihovihgranica po ‘ravi ima i moguénosti da th renuj | atu Nye slutajno da nt Actave koje imap ekonomsku mo¢: koje su veora udjudene uw miad ‘arodau tpovinw istovremeno snazne y vojaom sist ~ delimiens hog ing Ho fe vojaa moe farkiachonomsteg potenciala 128 Sjedinjene Driave su danas najierait supers upravs 20g prednost koje proistiu te Kombinacie ogromne ckonomste | vojne ‘mod, uiluduud! | veuki potencial auklesenog nsoruzaaja To Seo jenim Drtavama omoguéaje da sprovode neogranizeni slobalizars, plhow imperial omer ntervencion sicko ponstanje ged da ‘isu omedent opranigenim bogatstom tt mogacnastina 12 10g ex Toga, drustveni bruto proizvod (DBP) 2 ceo korlst v Kombing ‘isa cstalim aktorima ds ise ideaifikovae elke sie 8m pO se bifevadan clement 2 predvidanje vlifne globslnog inecesa ang. ovanost pojedinih 2emalja, “deuieven bru protived (DBP) Meio proievodaje robe uslugs wnetoj em dom peviods adh so chonorslé eapredaje zeae slato ave «0 8e anid dove prvlegnaneoxtinost nae ants pat {G6 ogi seme su est satan” inate ogo 6 agube poucetanem sewluionanih pronens ik gobainon nesbunts), {5 eto tata dat ale As win seina ee, 1962) 2hog toga sone toto ab meduarade pl ‘Sito 300i onapede on eaviaa poloa ase alse jer Nive! produto i prosperitet ako Hag 48 soln pot ks sromtin dren pi dau esa Neke ean arave ogg ‘raj no sos ekonomi nemoe wool pontine sce Sogaih ot koh save. Deve se ponao Dune | nckags epee (pros sven nepovljom pregoraraiom peloiah) dase dupe ‘tonne vllh as | octin meduntodnih organic “pctah movi medonarodni pontajem, “Tako se Seto ispostaa d3 su uopStavaaiao ekonomskhen asnove sma medunarodnog poliickog ponasanja nesta. Mada nis privred nog razvoja vveiko} mer varita edu zemljama u svetskom sistema, ‘one same ne oereduj spoljau policy, Umesto toga, predstave vod ‘o moguénostina jogranieenjima koje prufaju chonomsls cesars a howinzemala moge mas znatna jac utiajnaajhorespolinopaliie ke odluke. 129 Oblik drzavnog uredenja ‘Treéa znatajna karakterisuik Loja wige na medunarodno ponata je daa jest nov polite sistem Mada acoraltam precenda ds ese sve seme ponaia sliéao da bi edule svoj intcrese obi de aenog uredeaiaocigledno opranicava labor tod donosenjsvafaih odluka, oijucujct id i ees pretne upoctebor volne ale sprove 30 u peaks Ovde je vaina raza tmedu ustavae demokeatje (predsavnice ve) jedne strane spekiraautoksatske vadatt se (autortane i coraltarne) sa deoge ‘stayna demokranja, Proce upravana emom kj oma du preks rah recite vice neon phan ‘aucokeatsa viadavina Sistem auortare ii toutiame vag gee ncagraniéen vat kon: ‘entsana vruamsjednogeovcka [Niu demokratskim (nekada ozzvznim joovorenim) ov autokrat skim Czarworeaim") poliickim sistemima polticke wode ne mogt Heve oi: Kegley and Hermann, 2002). Mog proces uses police koje tazmatramo w Glavara 111 15 dake éeukazat na domace korene spolmopoliiog pooasana, eoUberaltzas ‘Teodaojaojaojvs oat na to enedunsrodoe tnsieuje umapre uj pooaine promene sada), mie prospertet pum Kleene 13 Poito smo opisal medunarodne uslove na koje paliiarireagur fu domace fakrore ho} uicu na nihove odluke, sada prelazime nap tanje kako se dota spolinopaliicih odluka Poginjemo 3 rack nainim modelom odluéwvana JEDINSTVENI UCESNIK TRACIONALNO ODLUCIVANJE ‘Prema reall teouj, osnovni cil spoline politike jeste da osigura ‘opstanak dedave. 1108 aspekta,seatetke kalkulacic 0 nacionalno} Dexbednost su glavne odrednice odluka poliigars, Unotrataia polit sm proces donoenn poh odluka suo Srugocarednog, matin Dréave kao jedinstveni uéesnici Realzam. jw svom Kasicnom i neorealnom ab, aglatva da r= mene na globatnoen nivou analze odredvju delovare dréava. On prc posta da se odlvivane oblast spatjne potcke stop preenssrend 0d priagodavana dave pridseima anashiéiog svetskog sina Gp i+ Snska soja nese vais Shodno tome on pretpostata dae oe de {ave pojedinc! odgoworn 2 njbivu spoine polities oa sigan main ss ‘eavai sx problemom nacionalnog opsanke Tako su si nosioc dl ‘anja vosoow signi kadae u pany pristup doncsenp spoline poke: ‘Ao se pridr2avafu previa (odtutivanja), mle potrebmo da znamo nisia ‘drugo 0 nina. Uasnous ako se nosdac odtucivania ponaia ncionab, ‘posmatra, poznajucs pravla racionainosis mate w glass wwezbaveat proces odiudivania. ako 7a cjove donasiocacdluba moe pradeide ‘ode rast zat edoia bas tas (Verbs 1969, 8225) ‘slobalaiaivo anatize ‘Anal psu sverto) poli! ko agllaen vis uslov v ens ‘a ponaiane detvn, medunsrodaih deavaih organic: acrad: fb organiacia | drugih medunarodaih ater Posto reals smatraju da su cljevi woda taihov odgovarajucs pet sup spoljoopolitidkom odlvtivanju ist, proces odludivanja moze se [proucavat kao da je svaka drava fediastvead ucesai~ homogena {i monolitna celina ss mali st be kalvih znadajnih unatraajis 2 14 tka koje miu na nieno odludvanje. Jedan od aacina da se predsavi ths protpostavka jeste da rarpislim drfave k20lopre za bila, ast re Kome one uzajarno deluje kz0 sistem dréava. Lopte (rave) Se Mino sudarso. 2 delovanje Svake 2avisi od wzajamnog delovana s2 ‘stalin ane Od toga Sa se dogada vmutar aj. Prem ovom Fealnom Sanoviiay vode koje kreieja spolinu polvku, vrata uredeoa dave fa cjem se ele nalae, kaaktenstike njdhovog drusies | wautraSoi onomskd&politgkt ustovi nemaju znaéap. [ave aik - “Teansacinalo uesnk(obiena saverens dav) po preiposavel sa TER in yalinswor, ko dx promene neni enucasjm oko weetiauneuseu nr njenu spol plc toliko Koko odie fen ree teins se atu fosine se promenama som pobalnon okrvtenis Vodenje politike kao racionalan izbor ces olan jensenth esis kj dred mcionine eet Spf tao acionaan Orde raconalos lt aes deiaiame lao namerno, cj orentsane pons Sena fc pees tadn pojdinacuodgovor aa medunaodel 2 Reaafoac nornscietoje arbres anova moguch Fa ore Slernniv haa & naperoree mks =e Met hee let, 999) Navies opi raconaloost ta a2 Se odlevenetojeobuhvtaje sledede lee ork: 1 Problem raspoznavana i defini, Potreba 22 odutva wren ae he kata poican uoee pole! pobiem | be TeGuhte cbjetuwmo defiita oggore spectae torte SIME Ooptivocs beer potpuow inormaciv 0 ack fra mourns | spocaboonina Srgih tein, H20 1 0 [Eiicre madumrodnog okrotenj teendencian unt Ee alps Traaoje as tnormacjzoa mora bit sveobu ‘er orf se pip jes od aa proble- 2. nbor eijeva Zam oni kof #4 odgovoral zz ouke w Cita spote pouue moray odrede Sa kde da po Sigbe Ora wctute jednostar rabte Je eesto cee Seinen ieneiovnle 1 vonaiasie svih erednoet 1s (kao So su berbednost, demoktauja i ekonomsko blago- ‘stanje)w hjerarh of ajpozaife do njmanje podstne. 3. Idensinkacia alternatives, Racionalnost takode ahteva sasjanje sveobubvacnog spiska svih caspolozivih politic {ah nnguenost i procenu cene koja svaka sa sobom aos 4. thor. Konséno, racionalnost zahtevs labor jedne jedine sitcenative 5a najboljim depledima da se. postigne Zeljeni Gi eit Ute svehe, poliicass moras sprovest go orn analizy scedsava i cilevs, coskova 3 dobitaka, pri Geme se monja rukovodits aénim predvidaniem mop eg uspeha sake opaje sracionalan izbor Procedure donanis od vadene psjvom defiicom sna, fdimersvanjm ceva, exmateajem sth akerntis | eborom ont ‘ope koe ce narervatie post nape cere Kreator politike svoje ponatanje esto opisyjy kao rezultat racio- ‘alnog process odativana sa cjem da se dode do .njbale" roogu Ge adluke. Neke desadsinje spoljnopotitike odtuke rasta otkevajv tlemente ovogideaizovanog process, koji jedobro opisa0 nckadatnj merida drdavni sekretar Henri KisindSerkada je primo da fthasen proces odlutivanja mora ..odrzti dobro promisjene po- laeke tzbore,odnosno mora odgovorit na sledea pitanja: Sta na. stojimo da postgnemo tl Sa pokutavamo da spresimo? Koje pose ‘ice dub ocekujemo § koje mere tama te vida dina rh reagie Jemo? Koja je cona prediazone akcije?Jesmo i sprenat da pla aceon like dugo? (Sisingee, 1999, ste 1067) Kobanskacaketnakria 2 1962, godine, na primer ilustuje neko- Liko nacina oa kaj je exzalanje Kjucaih amerekih polars ogg varalo racionalnom procesu (Allison and Zelikow, 1999). Cin. je Va Egon odo prisusvo sovesiih cakets a3 Kul, predsednik Dion ened obrazovae je krzna grupu 2a odlucivane dao joj zadatak da sav na sraau sve druge pasiove da bi sini hitant intenzivan Dregled opasnost isvib mogudih pravaca delovanj” Na kraj ifen- lufkovaso Sest mogucib ope: ge Gini nit wii diploraatst pr Lisle jno stuplt uw Kootakt sa kubanskim vodom Fidclom Kastrom ‘vee lnvaniis oa Kudu; aves peecizan vandusai capad radi voice 36 nia caket i blokicati Kubu. Pee nego Sto se grup odlala 2 edn fd navedenih variant, moral fe da ssta sip cjeve prema reao- Sedu priorteta Dall ec uklananyesovjetsih rakets,odmazdapro- lav Kastr ill odrdavanje vaoteze sie? Ml su mozda rakete predsts ale mala opasnost x2 ialne amerigkeinterese? See dok mii ustan- Sijeno da rakete predseaviaja oxi opasnest za nacionalnu bez bednoetopeia ne ni nit je bia i ada eu se snvetnici dogovoril da je njihow cil uslanjane rake, rargovor se usmesto na procenu precianog vazdusnog aapada u od ‘os na blokadu, Na kraj su se odluéiiza ovo deugo, bog preipost ‘jensh prednost, ukljucujct demonstraciy edluenost kaj je ov3 ‘opcia orogcaala Sjedinjenim Drzavama t fleksiblnost w pogleds ‘att kovaka Koya je omogucavala obema sranama (dla predsednika Bla Kiintona da se Sjedinjene Delave angaze jus da vode vojnu intervencju NATO-a na Kosove nakoa genocidal [poerupaks ssp erupa igoslovensiog diktstora Slobodana Mifte- ‘igs prod albanske manne aa Kosovt 1999, cesto se aavod kao jos jedan primer odlutivanja u kriznim situzeijama koji deloieno odgo- ‘ica modelo racionalnog izbora. Nakon padhivog vaganja razoih mo- fucnost, odabrana je jena od identuihovanihalcernaiva. vadusni {dei Zestoko bormbardovanje dz bi sc Jugosaija primoraa da pre “stane sa krvoprolicem, da se preds ida pritwati vojnu okupaciia Ko Sova od strane NATO-2 Dal jeco bila mudea odluka Blo jer disk ‘abilno, ali malo je pasmutrata sumialo da je Klintonova administra ‘is polsal ue taednicke koasultacij s svoj NATO saveznicim, ‘ds keo2 racionalan posnupak polickog odluCivanja postigne ono 50 Je po njhovom misljenj bila .najboja"odiaka. Neadredene traganie 2 racionalnim odtutivinjem takode te vide- lo iu krii sa kojom se suoela administra deugog predsednika Bu 5. Veeina lanova najuteg Krupa Busovih americkih savetnlka sep- tembea 2001, godine evra fe da su se doslovno drial pravila rac falaog iabora kada so, posie dogadaja od 11. sepremba, obavl xt _vetskom terorizmu i kasnie, septembra 2002, godine, prilkom od ike dase napadne cach dktator Sadam Huscin. Na primes, admin: stadia jeu drugom sludsu preduzela kampanju javae diplomatic d2 bi bedi sve detave da jeu nihovoro najbolom interes da pews enepostedav opasnosttzzzvanu mogucnosea 6a Tak legalno nabs Via orutje 22 masovno wolltenfe | Glodla je vole argumente pred Ujedinjenim aacama Poruka je bila maodevena u jen nameraog 1o- 137 idkog ixbora da bse skeptici wen da su pozitvne i negulvne srt ine svih opcia bile pazhvo razmotrens. Medutim, kao (lepota racionalnost se esto natal w o&ima onog ko gledai exurmni judi ap sno razmisjajamogu da Se ne slazu +e so'se ne sats u pogleds Ciojeaica si madeost spoljnopoltickl Cje- ve ocite da su Konteanrgumenti prouv Butovih etn plaaova (ak0- {e bil formulisaaiwracioralnom smisla ~ kao Kitka postavki a kO- jms su ge atiraltBosovi weit plano 2a veliki rat Na pimer, jedan Bustaljselposmateat se Zaho da ako Buk ne bode Mogae da peu Ubedljvje dokzze da je Sadam zis opasan, nasilna smena east Irak bi predstavjalasoadne poruku da je sla ured 4d Sjedijene Drive ime odlucuju 0 pravilima igee. 70 bi predstavialo odricanie fd norms Koj su posledajih pola veka reglisale ponatanje w medo- ‘narodnim adnosims: (Dupont 2002)-1 u samojzemii kre at st o> ‘dil wpitanje racionalnost process odlucivanja Republikanski Sena (or Cak Hejgel na primer, bralio je predsednikov ulimatum od 10. eptembea 200), gadine £30 valan prvi Kora u proces odlucivanja koji fe sukob sa akon! postvio kao multilateral globalno pitanje 2 fe biateraina borbs: Medutim, Helgel se brinuo da BuS nije urco & ‘bri ana pitaeja koa so neaphodna 22 nacionainifabor «Ako izvr Simo invazis a leak, Koj savezke cemo iat? Ko ée Jodi na vis poste Suaama? Sta jecil Jesmo suze w bie postedice, aaraeito ne {ajene posledice” Sa on (ets Ieakom) znaciw pogledu nczavrien0g ppsia u Avganistanu? Za tzraelskopalestinskisukob? Za kh primi: Je lzmedu nuldearao naoruzane lade Pakistana?. Podriavam pol ‘ku Botove administacije 22 promeny retima u Irak (i) moramo, ‘meduti, uvatiti da ne postofe ednostavne, neriigne opie. Slane ‘lad i devojaka rt nikada ne tea shasta, Leabrane vose {reba da postave ceika pitanja pre nego So th poSalju u suaciu koja mote doves do nape 2ewe" (Broder, 2002). (Ono St je ova raspe2va w jesen 2002. godine pokczal jeste (a9 sto upozocava Konstruletvizm) dae ecionalnost ci adlacivans kor jem ee si medunarodni akter, al da fe tesko ode ada ou kite ‘jum: 2a racionalan 2bO¢‘spunjei, To pokrede pitane: Sa sv pre- reke acionalnast? 138 Prepreke racionalnom izboru LUpskos ogigledne primene racionalnostiv ovim krizama, eacio- alan labor je cesto vide idealizovan standard nego ea€an opis po- haSaoja u svacnom fivaty, Teodor Sorenson, jedan od nablizih sx ‘eroika predsednika Kenedija # uéesoik u raspravama o Kubanskoj ‘aketno) krizt,pisao je ne samo 0 meramsa koje poltifari u Kenedi Jevoj administexeii preduzimaju u aastojanju da oponaSaju proces Facionalnog odlueivanja nego +0 come kako stwarno odlucivanie Ce fo edstupa od toga. On je opisao pastupak u osam koraka 24 dono- fenje polish odloka koje u skladu sa opisanim modciom: (1) pontizanje saplasnosti 0 éinjenicarsa; (2) postizanje saplasnosti 0 DSpitem poliidkom cifu: (3) precizno defiisanje problema: (4) Pamatranje svih mogucih resenja; (5) nabrajanje eventualash po- Sledtes koje proisrigu iz svakog reseoja: 6) preporutivanje jedne pele, CD saopttavanje odabeanog resenja: i (8) abexbedcoje nje Bovog sprovodenis. Ali o0 je objasnio kako je tefko pridrtavad se ‘wih korake, jer cout horact se ne mogu preduzimati redom. Cinjonice mogu biti ne JJasne ts kontradistorne Nokolsko politika, svaka ponaosob do- ‘ors mag bil ue suprotnoste Nekoltko nadina, sv fit, mogu bit _Jedino neraspolagante Vrednosne ocene magus razlikowatt, Na- tbedent clfert mogu biti neprectzns. Moze lt mnogo tumacenja tae upraumo, tea fe mogucet Sa jew necionainom interest (So- onsen, 1963, str. 1920) UUptkos vilina koje obedava racionalan iabor, prepreke njegovom cosivarivanju © vodenja speline politike su znatne, bog éega je i ‘San upledi istoriear zaijto da je tokom istonje woteno da bez Shuirtna mest wrem slate vode politike suprotnu svojim inte fesipa" Cluchman, 1984). U stvari, omedena racionalnost jé Fitna (Simon, 1999). Neke od prepreka koje doprinose da greske Epoljngj poliiel bud tko Eeste jesu Yudske, koje pot od nedo- sds icigeneje, sposobnosti psihoinsksh porreba te oni Kot donose spoljnopoliticke adiuke. Druge-su organizacione, jer je wey caine odluka potrebna grupna saglasnost 6 aacionalnim intere- ‘nai najmudsji tok akeljePostizanje sporazums, nedutim, nije lx iho, jer se ruzuma Idi s2raaldicim vrednostima esto oe slau posledu cljeva prioriteta | verovatnihishoda ateroativnin ope Sroga ne treba porcenit otezavajuce okolnost prt danosenj Facc- feanin polikdh odiuka, be ‘omedeos racionalnos: Koncept po home fe sposobost noses aahuivania de eatery nj Soll ope eo ogranicena mpi stim oganizacionim pre rekon. Pad analiza svarnog procesa odluGvanja okra j deg teSko- de Raspolotive informacie Cesta isu dovalne dase eno voce Pro- Diem w samom zagetk, so dovodt do toga da se odluke donose na ‘snow neporpunih informacija,Poced toga, raspoladive informacfe ‘bu éatonetaén, je sh icokracke organize mace svete se pol {iéke vode oslanij, provera, sortraj i preureduja. Problem ote {va atdonost noslaca osluéwanja ke sznajnoj isonainek~ a0! patholo kon: da sljuce negrtvne i disonantne nfor@aci ute Ske 0 ishoru koi im se Ein poz da umesto toga craze informa Ce keje opeavdavajynjihov iabor Ta objadnjava ze poliiéar nck a obracas malo pazaje ma upcrocenia « zancmarvi ifoxtacje 9 ‘pasnoima, ako da ponavlau smje prose imteiekeualae geese Jjuocens dim eal alterna koja agleda bali oh et ranma Wi tesber ajon (Simon, 1957) apse abv ponasanje kao zado- raiieanje (engl nushcing). Umesto 2 opimbrjs" aganjem 2 Toyo rcenjem, donosiol oda Se eutns) zadovolna ebo- aestire wanante Kom spoejora misimam pevatiey tandarea Fed cea svoten! sa -neretvins bora Kot spretaaja dae etturentte prefeenche budu tadovojarauce, cst se dogada da aor cpoluganh sao dopustive: (eid Lev, 1990) Ua, done Mee outeka sa son 6 acjueyo naprecac bro procenjut da sekprowntens opcie dobre i lose reaguuct na ako Konstruss Jeevan everovtnim dobicima gubicima. potiitka agenda | Promeni sik problems pitanis Kojima ade v ofredeno m0- fens posceups posebnu paar stansjnadisonancs Opti psnolatkatendenci das porte nesknd tamed prethodna foemleaag nena nee) aoe normache Pored toga, Ska je odtediti koi cer nsjdoe sue eacionalnim Interesima ,Odludivane se sto Odvija w atnosteri Koj karakterge satenose Viednost + neirvesnost. Postojane euiiuih vredaast. 0 {stom pitanju dovodi do taudensh zamena vrednost; acbvesnost se fodnest na odsustwo potpune i dobro organizovane informacie na key Joi bi pociva0 poundan ixboe politike” (Walker 1991). Dale, nemoguénost nosiaca odluewania da bree prikupe tobeade ‘bile informacia ogranieavanjihovy sposabnost ra kvateae adhe ‘anje Poste pollacan rade sa presrpanim politiekim agendama sa ‘eatkim rokovima, raganje za moguéim poliekiaeefemin je retko kad sveobuhwatno. Node imu malo remeda va razmianie, prime je DSI americh drtuvns Sekretae Henn Kinder (Kisinges, 1979) 015i rarobleniu beskrsjaojborbi u Kojo] hitost poste sve znatay iia Jays Ev svake politike Wenost je stalaa bors da element bors spae od pits okolnost” U fxs bora, stim. donesioc! od ‘ene prave ior sa makstniranjem veednost, Umesto da biraju vz ‘janes #8 najboli egledima na uspeb, ont po pewvila zxerbaaja sve 140 [ sadocetjranje (engl sstsfcing) ‘ensenca noe editvma dn odsberu prov rasp rns |G mimo wn ae Sposobnost donogenja odluks je orefana time Sc judi retko aa usta formirana miljenla i skloni gu peeteranim reakeljiama u kr prin suaciima Teorsja perspektive informs nas da pct donose ju odluks ont Kot odiuéuju polaze od formiranjasvog tbota w od ‘osu na seepceno taeku" wocemu ea osnove prethodaihiskustave 0 tmogueiss dabicima | gubiclma ireaguju rzlcvo u popledu toga Sea ‘eek ds dabij i igube od odredenog Iaboratako So presenjo- Jngubite v odnose na odgovarajuce dobitke.PoRo judi tee da vi Te Etcanuj ono So maja nego 800 Sto nemafu, (0 dovodt do) uote: rn tendencie prema satus kvo odlukama’ (Levy, 1997) Teoria pee Spektive ukazuje da vode ne odluéuju ma osnowy modelaracionalnog, ‘bora. oni dozvoljzvsyu da njinove poerebe | ofekivanja ute nro Kua ce bit apremat ma preutimanje Fink, 2 Kada ée Did psibolosis ezeevisaal prema rizicima promese politike da bi se osvario dob (ie Jodna of implikaca t dokaz ove teorie jest da kada vode nau the da peevemy fz da bt odlucao krenul nove spolfaopottckire ‘Korsom, 0a Ge imat maoge teBko da przaayy svoju grefis spre AeSloke ako ae kasnje pokaze da isu bil w prave. Kao investito. on i Koji preusimaju velikeezike u nadi dae ostvais veliku dobit ‘me Sto predugo zadriavau investice aa Wim gube, poiigar’ po ‘smatraju perspetivu nove pote sa dom ai astavijaj da sche 4e nenypele politike dugo makon Sto ta neni nedostact postal ote aledni. Ovo, sjedno sa abladom 0 izgubljenim iroSkovita” Cale 44 nisu volt da se odrekaw necega 73 Sta su prethodno plas bee obtira na posledice), kao itendeneya adda bita opel hoa ale. da potejna sudedi na osniowu neke rane epeene take umesto ane sa boli agledima za budues dabicak mode abjanti oklevanje vod 4 doness i sprovedu lovekaivne odluke & suaha og lavne krvee GBosidertt, 1953), teorijs perspektive Seciopsnolote crn po | je proces oda v ola ne polite agraneco formas mijenies | adenchoo oe Breer ecg whim sivas, psn sMgnont doe tao postepem Temcus pole ern malin horse Candbiom, {bro} Kao to ree jedan amereh polar -Uness paren ve Tih oust eli reden)y promenc polite leds dese dogs ‘aj kao nis manihinmens pstojece pice, pom se noes Po ita jon plak a sadekom, puter malin obienanesoaveea Koran pocpom pokusis'gretats kro ko poliika we cle Dem cust se toprtnom amen a sat kets nape IE smin 987 fprowtagenje “Tendenoia vod ds spalopalitigkeodlake danote korea kroz fiz poeuia2 Break ohatojanja 3 5 kboce saxo. Uprios slike koju poliicars nastoje Ja projekayu, stvaena praksa spolinopatiekog odluéianja jee postupak podltan pogresoim rocenama, grekarma ineuspesima.Plititari nactoje da begau no- ‘Ya tumazenfa oboline, da odabirju\ postupaja prema tradicionalnim ‘jevims, da ogranice raganje 2a alteraatvams na mali bro} visece ‘ih | Konagno da raul camo tama ede Sy mst toskow? (Caplin, 1971). Sega, mada poliitari mogu sekada Ja nove inform@aciye bao 3 ‘osoje pa velkim pitiskom ‘upuste sew sacunat rik kroz namer mo platianje 684 e sues} da Stepen racionalnos ima malo veze {SE svetom n kome funkeiones ezmurapy pieanja © Kojroz odloZujo™ ‘Roser, 1980). Tabela 3.1 Spoljnopoliticko odiudivanje u teoriji i praksi “Tata FacTonaln proces | Wobitajond svar praca “Taéne, Seobuhwaine informach|Iskrivjene, Beporpune iAlOre le ie Jasnedefinilja” wacionalaag] Ligne morivacje | exgantzacion fneresa client interest koji iskeletjjuacio- nane cows ‘Rapa analira Svih mogUG | Ogranigeni broj opcja Koj se opel rarmatra od kojlh Jed aije bile temeljon rsemotiena [ousbir oprimalnog toka ake Tox akcje bira sé pute pole | {debi se postigao felien renal | rckog. pregowaranja { koopro- Jasao Gialen’ odluka 1 njeno Zhunjujece | Kontradiewrae be fbradofenje kako bi se pridobir ave o odluci, esto formulisane Ta domaca podetks| mr medisku upotreby ‘ullivw pracenje primene odluke| Birokrauje zatusene 2 spoline fod strane sluibl zadutenin 2a) poslovezanemaryju naporan posto Spaineposove ‘previa premenor odie Powtina occna politike, neo ‘Tienuina ocena posledicaprage-| dredena odgovornost, "stabo ri gpravkom geesaka pratenje izakasnele koreke Konstruitivizam se zlaie 22 koncept prema tome $8 aosioci politckib odluka pojedinai formiraet pod veka uticajem devsove- Ro pritracenih ejedniélah shestanja nacionalaog interest i spoljac Dolluke u okviru seoje eopstene tjeanice pollcara «kulture i te ue preavladujce ideje neizbedno umaniuju shove sposobnost donose- ‘ia porpuno eacionalnih oaks, ‘Sauda prep ierevan oj agi ana ates (od ¢ ane (i) edna satan koa oni Kose d i defn ten Ste nterese nate - satan kon wc ca novo posatnie Mada je vodenj racionalne spone politike wife ideal nego sar ot, ot uvek moteme pretpostats da politiat tee racionaloom onaSanju pe odluévanju, kome se poveemeno pribldavaj. Stog2 je forisno, kab dae pretpostavk,prihvatit acionalnost kao steaks ko proces odluvanjateba da fuakcionse, kao {opis klucnih eleme- fata Wako on asta fuakcionise (vid tabelu 3.1). BIROKRATSKA POLITIKA ODLUCIVANJA © SPOLJNOJ POLITICI Zamiaite case Sef driave exdufen 2 vpravianje odnosima sioje dr {aves ostatkom sveia Da biste donosilprave odluke, orate uate in formacje save 4 morite se pabrigut! dase aktavaosu koje proisicu ‘2 vas odluka pravno sprovode. Ko vara mote pomoé:v tim zadaci fa? Te mutde se morale oat onimna Sa seruenos vam nedostaje. U danatojem svetu, razudeni poliid, voi | ekonomsk! odaosi ‘meds drfavana namecu zavisnost od veliklh organiza, Suoceni = sudbinskio spojnopolitickim odlukams, vode se obraaja tim orga rizacijma za iformace saver Mada ovo wie vai za vellkesle ne {024 male drfave Eke tone ber velikog budetaslobenog spolino- Doliidkog aparata retko donose odivke ber saveia i pomoci moe Pojedinaca # administraivash organa (Koray, 1986). Organizaciie pruzaju vitae usluge, unapredujod sposobaost drzave da delve w ‘slovima globalaih okonosi koje se stlno meni. U Sjedinjenim Drlavaroa, na primer, Stet departmant, Minitarso ‘cdbrane i Centralna obavestajan agencja (CIA) su Wj ubesniciv spaljnopolitke) matinerii. Osull organ! takode spose odgovornost 24 specialzovane aspekte spoljruh odnosa SAD, k2o 0 sv ministar sa finansia, tpovine i polloprivcede.Siéat organi su karakteristé ‘of maSinerie toostranths odnosa vecine ostalinvelikih i,j wl 145 de se svosavaju sa onckvom sin spoljnopoliich aazova kz i Sie" Ginjene Dedave. Birokratska efikasnost i racionalnost Diokratso upeavanjespoinim odnosaa nije now Medutim, sainternacionalatom donne polite oom vadesctog ves, oo So jedo sirenat esta vel organizaci koji se upralsplim ‘Sdnosma, Burokratste procedure batrane na teoretiom rad ne adhogsocofoga Makss veoers postal su opiteposaate, precast (0 eo to se sata da one unapredu exconatno oaludvane (eh tase upraviie Rirokratijapoveanciasnostracionalaost ak eo exit od _govornasti pa radite odatke dodeljuje razligitio ljudima. Ona defini. 5 praviasatndardneradne postupke koja ge preci kako posi fe ata cbawit: ons osm nn tem evidence da bse prikuple {tatural infrsacilgona del nadetnos a mht organtaace da bse abeplo daplsanje posto: ona esto vod do meriakeate koe lngalovane | unapeedsanje ajsposobnihpojedinaca. Brokraa ‘le omogucae uke bavea perspelaonun plaieajem same rom dz se rede dugoroéne potrebe 1 eatin dase do ah dose. 22 Fault od Sefova raya Gijsulogs stews ds pss posvete akc tim trzama, irre mga da acantrajy budénot so he | {jort Prisusto vie organisa mote tkode dz dovede do vikestr. og zalaganja 1 rule oduke (George, 1972), ime se pobolve jangle da robot bu uct oe mogue police ope birokradia (Organi, normatvne Lois nistarsva Koj vite funkie cera wae visererako alagaaie Koncept pein kome edo boli rcioaliih olka doen kad ‘ne donor sgrupaom honchst oj omoguctje ds se Cute aie fe cagororita raid ators ks dase Ess een vod osc enulah ope 46 Ogranigenja birokratske organizacije (Ono Sto peosan iz naseg opisa bicokratie fe jo edna idealizows a sike pracesapoltichog odlueivan/». Meducr, pre nego to pba Fhmo #2 tadjuckom da je buckeatsko udludivanfesavremend space je, moramo da aaglasimo da nam prethadne teze govore 0 tome ks obi birakratho adludiwanjetrebalo da Se odvja al ne kako 070 stvarno odwia, Swans praksa | spoljaopoltigke odhuke koje i ae proiaze olkrvau nam prednost i nedostake birokraie, ‘Vrain se panove kubansko raketnojkrzi 1962. godine, vero no najopasnijo) pretni miru w periodu poste Drugog sversiog fat Merod kj sr ameriths politeae! koesul vformuinnjy edgawora = Sto se smntta 1a gotovo idealan primer racionalnogisbor Te drvgoe ‘pa ledanja ma proces odlucwanja, vedutim, ekena kria otk ako odlucivanje od strane iv okviru organizacionog koateksta pooe- kad kompromitye wmesto da olaksava racionalan bor, LU seojoj pornato jit 0 eaketno) kta SuStina odluke (1971), ha vardski poliikslog Grejem Elson identifuje dra elements bir leratskog politidhog modela (vidi takode- Alison and Zeon, 1999; Caldwell, 1977, C. Heemann, 1988).edan, koj on azziva orga. izacioni proces” predstavia ogranicenjz koja oreznizacie i kealcye ‘rganizacau pollickim mrezama posta donostocima odtuka pt aihovom aalueivanj. Drug, ded2vna polis, ukazuje a2 te {anje" do hogs dolax umedu Wjualh ueesnika i bicokratje swstane tw kokuse u procesu edludvania. Dicokeatekl poltehd mode! Opis nttucivanj kd kog se smtsa das spolpopoitieke oe ba Bane ns progovarane tkompromisa tamed deta oreana pollidke mete ode: orgnizovas interes (opis) ko formiru privemene x sexe da bea ea odsedens spalneaiachs oat locus eagh exvenses) Neformalae grup» koje wdruujs pojedin! usd ds bie Bort roe eda Iterese a Jedan od natina 03 koji velikebirokcatske organizacije doprinose proceso paliteizog adlutivanja este onosenje standardnth opera: vaih procedurs (SOP) ~ustajenh metoda kojh se reba prdeda ‘at pri ebavtanju odeedeath radataks Na primer, hada Kenedije: va administra opcedela za pomorskutolaey) Kube, mornarica Je mofla da predsednikors odluku tev prema prettodao s2nje- fim procedurama Ta pravla, medutim, zapravo ogranicavaj lepen raagucin poliuckih inbora. Umesto da Site bro} poltchih altecativa 1a tatin koji odgovara logic! racionalaog odluewvania, Sta se smatra mojgcim ata ne 226 96 39g na Sa so Organlaacijespreraae.U sl Gaju bubsnske Ere, prednost je davana ogranigenom wadusoom ludeeu u odnost a biokady, al Yada je ratno vazduhoplovsevo prizaa fo da ne mode da garantie poxpuni uspeh unistenja rake, ova van jana je napuitens “Handardac operativae procedure (SOP) Prawn 2 dooce odisha 8 ateedeaom dp siti, ‘Delavoa poli, dragi elemento birokraskom polikom model, ‘odnosi sna organinaions karakter donodenjaspoline politike w slaz=. fim drevima Ne tznenaduje da uéesnie ysvjim sazmatranjina Koja ‘dorode do politicih adluka sto defialka ona pitanja ifavortaujy on ‘paliikareseoja koja odrativau nihoww organtzcions pripadnce Po nan aforaam 0 birourasiaiaperatiima bade da od toga gde S03 lant svi kaka ee stv Shodno tome, magi naataics ba se Dave lautavanjem dréavee politike primeduju da profesional diplomate po praviu predacer dau diplomatscom pristopu poliickim problems zn dok su wai ofc tink soni voi rena. Posto su igratw ige dréavne politike odgovorni 24 zaitine drdavne ‘peabednost, on su ,obsvezni da se bore 23 O00 Sco smatrai ipa fine, Postediea je da rata prope tote wake urauiicim peaveuna ‘dovode do rezltata ti, tae Fexutance ~ meSavine konstkenih pre Tereacija nejednake Snape pojedinacs ~rauiiee od oa082 89 sb lo kop pojedinac i grups aamersvali(Alisoo, 1971) Unpesto da bo e proces koji ce maksirirativredaost, donoteafe pause je sso po Sb intenzivno politicko. Tako jedna od abjasnjenja zaSto se detave ‘predaly 2a odredene opie leti ne samo w ajihovom medusob- nom ponaéanju nego: adnosima vautarnjngvinviada I umesto ds {Ee pretpostavja potojangeJediastvenog utesnika, -pattebao Je en: Uinkora igre 1 raze, ket Koalisje, nagodbe 1 korpromise spre 8 neti ncito of oseéanjasbrke” (Alison, 1971), 1coR a Bledanja od Tuk 0 blokadi Kube bila je Kolko proinvod toga koje davao prednost tom reSeni tlio i sojstvene logike koa g ye preporucwala Kad suse Robert Keneds (predsedaikov brat @riavat tule), Teodor So- essen (gredsedaikoy specjalni savetnik alter €80") { minisar of brane Robert Naknamara zjedaiek) opredelii 22 blokadu, kako je predeedaik mogao teabratineito drugo? ‘octa medu insajgerima v okview adminiseacije i etvaranje sera doje se bare za pravac spoljnopolii¢xom odlucivanj ysu neon tu gotovo svako) xem (a nazotit w demokratskim sistemima kai pe hvatajuucesée mnogit judi u proces polinckog odtucivaga). U2 tuo poneve za primer Sjedinjene Dedave- Reader’ imedu juga ‘vetakau popledy anaéaiaih spolimonlisekih oda bili su eesti. Na primer u doba peedsednka Niksona | Focda, detavni sekretat Heart Kisindder éesto se sukobljava0 «2 DZcmwom Slexindlerom | Donat ‘dom Ramsfeldon, koji su se nals na dela Ministarsova odbrane, postedu strategie v Vietnamskors cat; Zbignjev Baerinsksaetaie Basacionainy herbes00st predeedoika DSimija Karterau vie navi {ise sokobio sa dezzvnin SekretaromSajrusom Vensom wy Vex keine {ala uranu, au doba viaurine Ronald Regans, Kaspar Vsjaberger rministar odbraae, i Déord# Sele, dria¥aisekretas, bit se Paznat po ome 80 $v om Kopi 0 vecini politi ptanj. Talo ukObi as ‘uéno negacvai, er oni siaku stranv primoravaj 62 Dole objasa svojestanovt, 1 10 Omogucoje tofovima drdava da odmerenjlowe ‘precne savete pre nego Sto donesu adluks, Medusim, bosbe meds sveinicima mogu dovest do paralize i do nesmocenih odluks koje ovode do sab exslarx ‘Ta moguenost postala je ofigledna nedavno, vesen 2002, ada je oslo do ozbilnog rashola unutat administracje Dz0td24 Bua 0 10- ‘me kako aso fe predsedntkoy il) bie da vod at prou Sadama Hur Sina w rst. Pukotne so postle ogledne kad su kl funkcio- refi two raspravu w javnost © najbojens nagin d3 se ave ines 1a a drogu zemlju i ak o modrost same dey Osan w odnost bz nastavak polite zzosajajadiplomatskim pacer Sjedne strane Se jvila uacaina grup superjastecbova takozvarsh mgeenih loses fa Sadupa nestpljh da upotrebe ameritky nadmocae vojny sit ‘Be hajucl pa tome ma reakie dugogodisoih americkihsaveznika 03 Inlay jedsostrant vojat poduhvat Uratne bubojeve su udarali mint ‘Sar odbeane Doaald Ramsteld jegow zamenik Pol Volfovi, uz pod ‘Sku porpredsedaika Dika Cejalja | predsednika Odbora m1 oabrarobe- 49 ‘98 poltiku Pentagona Rigarda Peta kao i vode vetine u Kengresu ‘Toma Deleja konzervativnog republianca, Protivnicivoje iavanije da bi se cei polseki problem bili sur ‘avn sekrerar Kolin Pave, oj je odo neizzzvani prevencivni udat {42D ze abacio strani lider Se pribavjanje orvifa a masorno unite Ie | podeses terovsickim napadima od 11. septembra[o8 isu bili powedent.Pauela je podrizvalakoalieja neogekivanh krittara pred: Sednikomih esti sijews. Meds nim su blk Dik Arm, gavin vod republikanske vetine u Kongresu, koji je upozoravao d2.sio okusa mo d2 delujemo protv Sadema Huselna, koko pod da fe mre, ber ‘rive provokacie, neéemo imati podesku deugih dedava, 2) neies {an napad da droga zemlja ne bi boa sada s3 oni 80 Smo Nekad Di kao nai Sa wea da budemo kao Nac edu krititaima je boi nekadafnj drdavn sekeetar u pve) Bato oj administra Loren flbesge, koi esavetovao da se atkakva ak cija ne preduzima dok se ne dokate da Sadam dri prt na obaratu a Leaenog ti drupop orutja x4 masowno unistenje. Najodand savetnict ‘a nacionalnu bezbednost bioseg predsednika Buss, Brent Skokrofti Dizm Bejke IM akode su se priklonli golubovima u boebs 2a peed sedaikovu paZojy, pri temu jeg. Skokroftwrdio da -Sadamovicijewt imap malo Sta ajedeiCko sa teroristima koi name preee"daiaehd o> 4 ne i eakovao s2 auklearnom ucenom jer je on ,borae fljan vis ‘su kojizna da Bi amen edgovor bio ezrin, Sv koji dovode u pitanjeratne planove predzednika Diordis Buss 12 of} i ona) aati iratarajy sunsoje Kalina Paula 8a osaovw je [Rorog iskoats generala americke vojske 0 aeprivatin) cent pogre Sno osmisengg rata Pavel Gedini od Butowih vin saradnika $2 Dor benim iskustvom) aapis20 je uknjni Moje americko puteranfe: Mno- [Bizmoje generac profesionaini kaperany, majors pospukovnic + Krust tom rat, are su se da kag na oss ode ted da doom ‘duke, necemo pristati na neubedjv cate pedarecemih rzloga KO- Jeamericki narod ne bi mogeo da shvat i pode Sa irenjem glasinao rai intesziviranjem meduvladine rsprave iamedu ove dve suprotstaviiene grupe politicaa saveuniha, proces ‘odiuéivanso politic nacionalne Dezbednost pretorio ev potpuns ‘hvku. Borbi a Vaslngtonu bl su posveéen pent naslov, a predsed ‘ik je imao teSkoea da ispual obeCanje koe fe dao u avom podiinjem ‘obraéanju macy januara 2002: ,Bidemo obazriet Gledajucs sa sane ‘a 000 Ro fe nazva0.2beka oko Vavlona",Pared Zakaria (20020), ae 150 kadatoji uredoik Zazopiss Foreign Affais, sumirzo je venemirajudh rain ma koj se od odlueivanjeo kruprim spolinopolitickim pits fina orate /birokratky osnows fog nespretnog procesa kada je 2+ Uijucio da ,Razlog 2a ory aciglednu neracionalnostjeste So pravi cl} Ecjnijevih't Ransfeldovin nastojanja nije Sadar Husein nego Kolin Pauel Nihova strategie birokratska, sriliena da opale Samar koe fiane iradkom dktatora. Kuloarska poliuka je podréala pot sile {i huSovoj administra .Nema suranje da bt sve bio boi bez Sad tmovog rezims".primetio je Semjucl Rerger,savetmik 22 aacionalou Bezbednost predsedna Bia Klinton, al ako ove operaci ne ie demo na pravi nati, zvrSiemg sa netim jo goria. Moramo jasno | fvorenn govorld © opasnostima,rizicima i cei pottebno) 72 stvacan sped, 1 jesigurnija Amerika tsigurnj swe. Prepceke vst se Eonaiog racionainog odlutivaniablize ve objasnavay detalii Sp tivanjem Karakteristka biokratsko ponasan Svojstva birokratskog ponaganja Pred vticaja na poise odluke potiieiih rods, birokratske org nizaeije imaju nekoliko drugia karakteriska koje utca na odludiva je Prema jednom glee, birokratski organi su uskogrudt i svaka Miiinsteatvns jedioiea w olwiru dPavne iokrapje maduzene 2 Spoline poslove nastoj dase valoli 22 sopstvene cijeve | vast Ong3- fuacione potrebe, xo S10 su vel bo} zapaslenin | vel budZet, {naj prednos® uw odnosu na dréavne potsebe,cime se ponckad pod: Mize Zwovanje nacionalaih interesabirokratskim interesima, post 5 biokratesklone da voje sopstvene interes posmatrajkx0 dréay the Birokratie se Dore za opsanak, €ak! ada je pore ta ajima pre eal Program koj ne smisle neki novi argument u pelog svoje nepre stane neophodnosti kode imaju cendenciju da opstanu, To se dogs 42 xbog nepromenlivog zakoua vlade:€ak | aajanahronis, najkat cfalij asipais | kontraprodudcivan sadn prograo uradie bat Jed svar kop eteSko osporss. (Greenfield, 1995) Birokraska ogsavigenost dovodi do konkuteaciie wmedy organa aduenih za spoljnopaliticke posiove. Daleko ed toga da budu neu. ‘alah nepristrasas upraviae, ia fe jedia Rela da sprovedy od le defa drive, buokratske organizicie sto zauzimsju police st vove sa cliem da porecajusopstreat utca)w odoosy 0a ostale orga ne, Karakterieng fet on! imaju Zl da uveeaja oie prerorauive 1st { prose Koncept svoje mise, nastojecs da preurma odgovor nos last drug jedinics, ‘Tragigan enenadn! teocistehi napad 11. septembra 2001 pred va sukowt primer th karakeristka koje se pripisujybirokr23koi po: ‘iuek fedanaest seprembar mnogi smatraju 22 naj obavestajni jropust od Perl Harbura:americke obavebiane agen, kasi fe OF Eriveno, pre su pre napads mnogobrojne poruke da tecorist pax firaju da napadnu Sjedijene DrZave + dt im je stratega konitéenje ‘uth avons kao oruijs dvs mesecs pre 11 septembra CUA je infor tmativaimn dopisom upouorla predsednika BuSs Verujemo da Ce na fednih nedejs Bin Ladea preduzet naéz[an rors napad protiv SAD il terala, Napa bik spektakularan $9 namerom 6 izzove imasovne five" Urbuojeni americhi gradani se pit 380, 8 Oro ftom armijom agence prptsiy obavettajoe podaske, mnoioo Dorota { upozorenja 0 aapady Il. septembea na Sects trgovinskt enuar i Pentagon aye bilo blagovremeno prosumsaéeno db se spre ‘is eagedia, Zato te C2bke nis bile povezane? Zao su upororenja ‘gcotsana? Odgovor Koh prinvaa vecinaanaligara este dz je me ‘ecki Naotigan obaveSiaja sistem fp paraisaa tumom tnkestanih fodicinost birokrauia, koe su bile 20kupljene medusobnitn bik fsa ertoniy nis razmenjvale iaformacie koje su opravdano ™e- ile identfikovati Al Kaidiou zaveru | speed je, Problem je bio lor Dj komunikaci odssstu Komunikseie; signal 0 nzpadu nis bil blagoveemeng prosledent ivrénim Organima, Zea? Morton Abra movi, ackadasny pamacnik driavnog selzetarau Regaovo| 23min ‘trac, ponudio fe a¥gusta 2002 sledece objasajenc 1H harabterictae Preoeladuju datas pri danotenju spoline politike 1 Vasinglomie teraena preopterecenos postom,wnuranytsukobt 1 Irathorocno urtesto dugoroenog Sedanja. Tt problem! postofe u ‘Stakojadministraci Ont su najgort w sadatnoj » Urata prot ter ovkzma (Dond= i) reduseo raat reform vldde drzav- ne uprace sa wetzvesnim pobolianjima, barem hada fe pltant Irate roe dob se zahteus znaba paznja dtaijma, borbs 2a sfere Licajatkongresnim konsullacJama.Vedenjespolinepoitke Je 2° _20v bilo koje ureme. Njeno votenje us dodaine probleme tzazvane 1 septembrom je poderg Stave (ako jesuod miijenjaxdrav 12 so dovodl do bole ollie, ous Spolinepotiicka ekipaje zahuacena imuirainjim ratovima.. Rat st vad! soakodnenno w rovovtma bir Irate na usokom mivous Ideologifa je teal irk. Ate zane ‘orbs potencrajc xaos nedoslednost (polite retorick. 152 ‘no Se 299) dagada otrivajeste obim paralisuceg uicaja bors lunutar izimeds birokeana. U stutapySjedinjcain Dreavs pret pede ct vadinih fedinia je udjuéeno v politiky nacionalne bexbedaost, ‘agence K20 CIA, FBI INS u okvira Stee departmenta pa pravilu suvoline da medusobao rzzmeajujy informacie i straha da ne Kory Dpromiuja Jvore 1 metode". Seakz agencij Se kao u geabom sport [lke #2 0] cvalima, pokszuje prstora | tradi Ervene jrce. Po: fed toga, kao io je specpins agent FRI Klin Rauli posvedodto juna 2002, Ul okviru bcokrat posto pakeo vzafamanoj zig. Rekowod- foci stcjeg nivoa iabegivaju odtoke iz staha da bi pogredka mogls {a im skrene anja a sporedan kolosek, dok rigidan hierar ‘besheabraje agente da se suproxstave svojim prespostaiiznlna Po- oj veka: Veli slug3jevl, Veliki problem, al slocajest, ali pro ‘lems nama sucaieva, nem problema’ deja da je neakonost Wise uspehastalno se porveduje™ Toner, 2002). Ove-vste problema je 4g kontzolisar paleo} nautnika koi se bavi aucavanjem fave 4 iministracife verve da se oni moguy automtsi prevazer putem ma sovac reorganizacie | resirukturisana.Stoga su keiutan plana pred sednika Diordza Buss da stvor: novo Ministartvo 23 tadPbinsk bez ‘bednos bill sumajiéav pogledu tpleda da ono wvede vif racional nos! u politike nacionalne bexheringst uopét, a poscbno bors roti ceroria S20se¢a)uc sa injenicora da jeg BUSU Pozi kao Ga pokutava da upravjasupertankerom od 80,000 fond samo uz po- ‘moe kormilsjedrice, Diord? Meloun (George Mell0%4, 2002) je tofio dt se brow sevatanje Ministretv2 22 oedbinskt besbednost redsednik Bus .nesuanjvo aadao di €e ko tj proces moc da rack ‘onalizuje neke od ovth postova Codlutivana, al) imajue vidu aacio ‘alnu teadenciu birokratje da daje prosiedae sojepasiave bie Jo- bro ako nakraju ne dobje mnogo ve duplirana hlasa nego So 4 ima. Kao Sto je Ronald Regan jedeom prokomentaiso,vdréwmna ancelarja je neSv>eajpebUaiije weénom Zivot Sto se maze Nadi na ada se stavi y perspektiny,otkvamo neka kjucna sojee bir kratske politike. Medu ajima narodno wotaeama dx biroksatska orga lzacijanastoj da mast svoje sopsivencinterese. Oni nasoje da sna ‘je mean | prodor kako poitickih voda koja su odgovorns tao | ddnugih dréavain organa. Posto je manje saaga,zjedoitho sredstvo 22 lunapredenje organizactoae ratvorenostjeste da e unstrainje del ‘vane poitickeaksvnost sary od dragih. .Nevidjva vada" koja e Selovalaw ober ameridhog Savet 22 nacionalnu bezbednost tokom™ Reganove admlasstacje Uustrje ova} sindrom. Porpolwnie Quvet 133 Nore korstio je sey aucortet lana Savet da organinuje tiny ca2me nu ora 24 taoce a ianskom visor, operaciy dit je deo posta poonat pod neformainim nano Ianska kontea afer Privodaa sklonos steuenjaka ko} ade u elk oxganizacama je ste da svoj poglede i verovanja prilagode onima koji preavladuju imo gée rade. Svaka birokratija Faz zane menralasklop preovladujuGnadin gledanja na stvarnost sliénu katakteristic grup ‘nog razeisljanja koje se Zest javja kod malth rupa Canis, 1982) Insitucionaint menealn) sklop il druitwena konstruisan Koasenzus uli kreativaast neslagaye i nczavisno zmianeson podetice ost jane a stndardne opecatvne procedure | popusthivest presedan Ima umesto istasivna Novih opaja da bi ee adgoworlo na nove fa ove. To dovods do poltiih oluka koje etko odstupaju od konven Clonal preferencia, ‘grupno eaxmisijanje Sklonost anova grpe da pana sagas esa preovladujuin st ‘ome grup uresio da onoreng inofe ono to sami mise Posledice birokratskog vodenja politike Posledica uiska da bvokrauje esx sue same scbi i d2 $9 Euvac sans kv jest tea da Se one suprotstalndieltivama poliicdh lati koja bs ebalo da site. Da bi oswietile nepopularne zaheeve asi, vokratie Geto Fade spor | neefikasno. Drug pt, pa biso- leat sabotaa je direkina{ renutna, Sta ope Fvopisno iasraje ku bansiaraketna kia. Dok e predsenic Kenednasiojao da organtnsje mericku akeju { pregovore, negara bieokratia w celost 3 naroeio ‘moraaica.w star je upaviala dogadaima po som nahodenu (Birokratija) je odlutia da sluéa naredbe abo su joj se dopadats, ok Je dnuge ignortsala i odugovlatiua Tako je Kenedy naton Se. ‘toke racprave sa mornaricom, naredio ace linia blokade posers ize Kuby ako bt Russ teat ue vromena dase povwle. Posto jeiz> [tubilorasprael sa predsednthom, mornarica fe fednosiavno 1gno- ‘Reale nfegovu naredou Bex Kenedijevoy manja, mornaria 2 lako- Ae rudiia na tome da prisil sovjeske Podmornice da f7aMe mn0gO ‘bre nego Ste Kenaai odobrio bile hakaw kontakt sa souls Dro- (dovima Tsrtos predsedntvove naredbe da seprekinu sve Provoke: Home obaveitajne akttonast, amertlel avion 0:2 wlao Jeu sowjeskt 134 vazduint prostorna urauncu krize Kada je Kered shat da nema potpunt konirole zamolo Je vo muisira odbrane da pokuta dat fama fia (9 zapravo Memnarica rai. Mlaenamara je tad prot put ‘poteto komandu mornarice u Pentagont. U ¥estoko) rasprand ef ‘pomorskih operacja Je prediosio Mabmarrar iz 2 trai siajs ‘hancolarju{pusttmornaricy az upravia blokadom. (Gelb 304 Hal prin, 1973,st 256) Birokeaskl oxpor nije jedina sla tneccife koja promovite spon polsku sates kvoa Dinamika drdavne palicike koja bor mogueih politi odiuka svod na ishod borbe #2 poliizku sadmoc rakode Dsvjeeujetglede 22 promene. fe perspektive uéesaika odlucvane je politika ira sa veldkim uloaioa wu kajo| se rive Geno eSav3ju pox ‘aoe najmanjesajednickog Sadrzaqca vmestocacionalnim agmera. vanjer sh predaost i nedostaraka, Nekacasniamericki deZivnt se: kretar Hear Kisinder je ova] pustupak opisao na sledeei matin Swale od konkurentsih straja unutor birokratife wma najusts mo- (2U2s podelicnj da svaie suanovise tzlozi na najdrasticnji nan jer Ierajnjt shod u velo) mori 22st ad procera pregovaranya. Lnize- tan mada) bof se pridaje zaurimanju ua odredent soar preara (diucivanfe u nix prtagodavana temeds porebnith interes 10 je proces kojt ule odgovara domaco} nego spoljno) poli -- lshad Obléno wise zavst od pris il ubediivosts suprotstaljenth 2ago- vores nego of konespta opitep cia, (Kisinger 1969, str 268) Stoga ne iancnaduje dae DieokratjaSicom svera esto predmet kt tke kako poliidkah Yoda Kojima navodna studi ako § gradana na ij fivot esto wise ULOGA VODA U ODLUCIVANJU © SPOLJNOJ POLITIC “Tok wor odredujuodluke politike elite. Vode {vista vodstva ko: Jesprovode ui ns nin na Kojse spolina polka éonost sbodno tome ns poosianje drdava vu svetsko) politic. ReCenicam

    You might also like