Tajna Ucenja Svih Epoha - Kratki Pregled

Biblioteka
Agarta
Urednik:
Aleksandar Dramianin
Menli P. Hol
TAJNA U^ENJA
SVIH EPOHA
Enciklopedijski pregled masonske,
hermeti~ke, kabalisti~ke i
rozenkrojcerske simboli~ke filozofije
u obliku interpretacije tajnih u~enja
sadr`anih u ritualima, alegorijama i
misterijama svih epoha
Prevod, napomene i komentari:
Mario Lampi
metaphysica
Beograd
2011
Naslov originala:
THE SECRET TEACHINGS OF ALL AGES
An Encyclopedic Outline of Masonic, Hermetic, Qabbalistic
and Rosicrucian Symbolical Philosophy
Being an Interpretation of the Secret Teachings concealed within
the Rituals, Allegories, and Mysteries of all Ages
By
Manly Palmer Hall
SAN FRANCISCO
PRINTED FOR MANLY P. HALL BY H.S. CROCKER
COMPANY, INCORPORATED 1928
Copyright 2011. za srpsko jeziko podruje

Metaphysica, Beograd
Ova knjiga posveena je razumnoj dui sveta.
SADRAJ
Predgovor
Uvod
11
Drevne misterije i tajna drutva Prvi deo
46
Drevni sistemi obrazovanja Cels o hrianima Zna

nja neophodna za pravilan ivot Druidske Misterije
Britanije i Galije Rituali posveeni Mitri Poreenje
mitraikih i hrianskih Misterija
Druidske Misterije Britanije i Galije
Obredi posveeni Mitri
Drevne Misterije i tajna drutva Drugi deo
Gnostike Misterije Simon Mag i Vasilid Abraksas,

gnostiki koncept boanstva Misterije Serapisa Sim
bolizam lavirinta Odinske, ili gotike, Misterije
Misterije Asar-Hapija
Odinistike Misterije
Drevne Misterije i tajna drutva Trei deo
Eleusinske Misterije Mali obredi Veliki obredi Or

fike Misterije Bahovske Misterije Dionizijske Miste
rije
Orfike Misterije
Bahovski i dionizijski obredi
51
60
67
73
81
85
95
98
Atlantida i bogovi davnina
Platonova Atlantida u svetlu savremene nauke Mit o

Umiruem Bogu Obred posveen Tamuzu i Itar Mi
sterije Atisa i Adonisa Obredi posveeni Sabaziju Ka
birske Misterije sa Samotrake
Mit o umiruem bogu
ivot i uenja Tota Hermesa Trismegistosa
Pretpostavke o Hermesovom identitetu Izvitopereni herme

tiki fragmenti Totova knjiga Poimander, Hermesova Vi
zija Tajna Univerzalnog Uma Sedam Upravitelja Sveta
Pretpostavke o Hermesovom identitetu
Izvitopereni hermetiki fragmenti
Totova knjiga
Poimander, Hermesova Vizija
102
111
120
121
124
127
129
Inicijacije piramida
139
Izida, devica sveta
157
Otvaranje Velike piramide od strane kalifa Al Mamuna

Prolazi i odaje Velike piramide Sfingina zagonetka
Misterije Piramide Tajna kovega Piramide Prebiva
lite Skrivenog Boga
Poblemi s piramidom
143
Sfinga
147
Misterije Piramide
152
Roendani bogova Ubistvo Ozirisa Hermetika Izida
Simboli karakteristini za Izidu Trubaduri Mumi
fikacija mrtvih
Mumifikacija mrtvih u Egiptu
Sunce, univerzalno boanstvo
Solarno Trojstvo Hrianstvo i Sunce Roendan Sun

ca Tri Sunca Nebeski stanovnici Sunca Sunce u al
hemijskoj simbologiji Ponono Sunce Solarne boje
171
175
Solarne boje
176
181
182
184
189
191
192
193
Zodijak i njegovi znaci
196
Solarno Trojstvo
Hrianstvo i Sunce
Roendan Sunca
Tri sunca
Nebeski stanovnici Sunca
Sunce u alhemijskoj simbologiji
Ponono Sunce
Primitivni astronomski instrumenti Ekvinociji i solsticiji

Astroloke epohe sveta Kruni zodijak iz Tentire
Tumaenje znakova zodijaka Horoskop sveta
Bembinska Izidina ploa
216
Platonova inicijacija u Velikoj piramidi Istorija Bem

binske Ploe Platonistia teorija o idejama Meudej
stvo tri filozofska zodijaka Haldejska filozofija trijada
Orfiko jaje
Simbolizam Bembinske Ploe
uda antike
226
238
Uvek-goree lampe Delfsko proroite Dodonsko pro

roite Trofonijevo proroite Inicirani arhitekti Se
dam svetskih uda
Grka proroita
243
Sedam svetskih uda
253
ivot i filozofija Pitagore
256
Pitagora i krotonska kola Osnove pitagorejstva Simetrina
tela Pitagorini simboliki aforizmi Pitagorejska astronomija
Keplerova teorija svemira
Osnove pitagorejstva
261
Simbolike Pitagorine izreke

Pitagorejska astronomija
269
271
Pitagorejska matematika
274
Simbolizam ljudskog tela
295
Legenda o Hiramu
311
Pitagorejska teorija muzike i boje
331
Ribe, insekti, ivotinje, gmizavci i ptice Prvi deo
351
Teorija brojeva Numerika vrednost slova Metod obez

beivanja numerike Moi rei Uvod u pitagorejsku teo
riju brojeva Eratostenovo sito Znaenja deset brojeva
Metod obezbeivanja numerike Moi rei
277
Uvod u pitagorejsku teoriju brojeva
280
Tabela deset brojeva
287
Filozofski oveuljak Tri univerzalna centra Hramovi
inicijacije Simbolizam ruke Veliki i mali ovek An
tropos, ili Naddua
Izgradnja Solomonovog Hrama Ubistvo Hirama Abifa
Muenitvo aka de Molea Duh vatre i pinealna le
zda Lutanja astronomskog Hirama Kleopatrina igla
i masonske oznake
Pitagora i dijatonska lestvica Terapijska muzika Mu

zika sfera Upotreba boja u simbolizmu Boje spektra i
muzike lestvice Zodijake i planetarne boje
Filozofija muzike
332
Muzika sfera
339
Filozofija boje
344
Jona i kit Riba, simbol Hrista Egipatski skarabej
Jupiterova muva Zmija mudrosti Sveti krokodil
Insekti
357
Gmizavci
365
Ribe, insekti, ivotinje, gmizavci i ptice Drugi deo
371
Golubica, joniki amblem Samoobnavljajui Feniks
Grb Sjedinjenih Amerikih Drava Bast, boginja maka
Ptolomejida Apis, sveti bik Monoceros, ili jednorog
Feniks
376
ivotinje
382
Cvee, biljke, plodovi i drvee
391
Kamenje, metali i dragulji
410
Ceremonijalna magija i arobnjatvo
429
Cvet, faliki simbol Lotosov cvet Skandinavsko Drvo

Sveta, Igdrasil Bagremova mladica Sok od groa
Magine moi mandragore
Cultus arborum
397
Preistorijski spomenici Ploe Zakona Sveti Garl
Epohe sveta Talismanski dragulji Kamenje i dragulji
Zodijaka i planeta
Ploe zakona
416
Sveti Gral
421
Magija metala i dragulja
424
Egipatska crna magija Doktor Johanes Faustus Me
fistofel iz Grimoara Prizivanje duhova Paktovi sa de
monima Simbolika pentagrama
Teorija i praksa crne magije
Izvod iz knjige o dr Faustu
Modus Operandi invokacije duhova
Pentagram
Elementi i njihovi stanovnici
Paracelzusova teorija o submundnima Redovi elemen

tarnih bia Gnomovi, undine, salamanderi i silfi De
monologija Inkub i sukuba Vampirizam
431
434
438
443
446
Gnomi
Undine
Salamanderi
Silfi
Opta zapaanja
Hermetika farmakologija, hemija i terapeutika
Paracelzusovi metodi lijeenja Palingeneza Herme

tike teorije o uzroku bolesti Lekovita svojstva trava
Upotreba droga u Misterijama Sekta Asasina
Paracelzijanski sistem
medicinske folozofije
Hermetika teorija o uzrocima bolesti
Hermetiko travarstvo i farmakologija
451
456
458
460
463
466
467
467
474
478
Kabala, tajna doktrina izraela
486
Osnovi kabalistike kosmogonije
504
Sefirotsko drvo
520
Kabalistiki kljuevi stvaranja oveka
534
Pisani i nepisani zakoni Poreklo kabalistikih spisa

Rabin Simeon ben Johaj Velike kabalistike knjige Po
dela kablistikog sistema Sefer Jecira
AIN SOF i Kosmiko Jaje Kabalistiki sistem sveta

Kabalistiki tumaenje Jezekiljeve vizije Velika slika
Nabukodonosorovog sna Veliki ovek svemira Pede
set vrata ivota
Kabalistiki sistem svetova
506
Trideset i dve staze mudrosti Veliko i Malo Lice Kirhe
rovo Sefirotsko drvo Misterija Daata Tri stuba koja
dre Sefirotsko drvo etiri slova Svetog Imena
Gematrija, Notarikon i Temura Elohim etiri Adama
Adam u arapskoj tradiciji Adam kao arhetip ove
anstva Rana hrianska crkva o braku
Analiza tarot karata
554
Poreklo karata za igru Rota Mundi rozenkrojcera Pro

blem simbolizma Tarota Karta bez broja Simbolizam
dvadeset jednog velikog aduta Znaci karata
Tabernakl u divljini
578
Mojsije, egipatski inicijat Izgradnja Tabernakla Op

remanje Tabernakla Zavetni Koveg Odore slave
Urim i Tumim
Izgradnja Tabernakla
582
Nametaj Tabernakla
586
Odeda asti i dike
590
Urim i Tumim
595
Bratstvo Ruinog Krsta
598
ivot Oca C.R.C. Johan Valentin Andrea Alhemijska

uenja rozenkrojcera Znaaj Ruinog Krsta Adepti
Ruinog Krsta
Prvi postulat
599
Drugi postulat
605
Trei postulat
613
etvrti postulat
616
Rozenkrojcerske doktrine i naela
620
Confessio Fraternitatis Anatomija Melanholije Don

Hejdon o rozenkrojcerstvu Tri planine mudrih Filo
zofsko jaje Ciljevi Rozenkrojcerskog Reda
Petnaest rozenkrojcerskih i
kabalistikih dijagrama
amajim, Okean Duha Sedam Dana Stvaranja Sim
boliki grob Kristijana Rozenkrojca Regioni elemenata
Novi Jerusalim Velika tajna Prirode
637
Ilustracije u boji
657
Alhemija i njeni predstavnici
673
Deo ilustracija koje je za prvo izdanje knjige Tajna uenja

svih epoha, iz 1928. godine, uradio August Knap
Umnoavanje metala Medalja cara Leopolda I Hoe

najm Paracelzus Ramon Lul Nikola Flarnmel Grof
Bernard iz Treviza
Paracelzus od Hoenajma
Ramon Lul
Nikola Flamel
Grof Bernard iz Treviza
678
683
687
691
Teorija i praksa alhemije Prvi deo
693
Poreklo alhemijske filozofije Aleksandar Veliki i drvee
koje govori Priroda i umee Alhemijski simbolizam
Pesma nad pesmama Zlato Filozofa
Alhemijski simbolizam
703
Teorija i praksa alhemije Drugi deo
714
Alhemijska molitva Hermesova Smaragdna Tabla Pis

mo Brae R. C. Magina Meseeva Planina Alhemij
ska formula Rosa mudraca
Poreklo alhemijskih formula
715
Hermesova Smaragdna Tabla
717
Pismo Brae R. C. (Ruinog Krsta)
721
Hermetike i alhemijske slike Klaudija De Dominika

Selentana Valisa Novija iz manuskripta napisanog i
ilumun
iranog u Napulju, Leta Gospodnjeg 1606.
733
Alhemijsko venanje
762
Poziv Kristijanu Rozenkrojcu na Alhemijsko Venanje Vir
go Lucifera Filozofska Inkvizicija Kula Olimpa Ho
munkuli Vitezovi Zlatnog Kamena
Prvi dan
Drugi dan
Trei dan
etvrti dan
Peti dan
esti dan
Sedmi dan
763
764
767
770
772
773
777
Bekon, ekspir i rozenkrojceri
780
Kriptogram kao inilac simbolike filozofije
802
Simbolizam slobodnog zidarstva
821
Rozenkrojcerska maska ivot Viljema ekspira Ser

Frensis Bekon Potpisi u akrostihu Znaajan broj tri
deset tri Filozofska smrt
Tajni alfabeti Dvoslovna ifra Slikovne ifre Akroa
matine ifre Numerike i muzike ifre Kodirane ifre
Stubovi koje su podigli Setovi sinovi Enoh i Kraljevski
Lukovi Dinizijske Arhitekte Rimsko Drutvo Solo
mon, personifikacija Univerzalne Mudrosti Neprocenji
vo naslee slobodnog zidarstva
Dionizijski arhitekti
825
Solomon, personifikacija univerzalne mudrosti
833
Neprocenjivo nasleeslobodnog zidarstva
839
Mistino hrianstvo
Sv. Irinej o Hristovom ivotu Prvobitno Isusovo ime Kr

ten ovek Eseni Arturijanski ciklus Merlin arobnjak
Arturijanski ciklus i legenda o Svetom Gralu
841
852
Krst i raspee u paganskom i hrianskom misticizmu 859

Legenda Aurea Izgubljene aleksandrijske biblioteke
Krst u paganskom simbolizmu Raspee, kosmika alego
rija Raspee Kecalkoatla Ekseri Stradanja
Izgubljene aleksandrijske biblioteke

Krst u paganskom simbolizmu
Tau krst
Crux ansata
Rimski i grki katoliki krstovi
Raspee kosmika alegorija
Razapeti spasitelji
Raspee Kecalkoatla
Ekseri Stradanja
862
863
864
865
867
869
871
874
877
Misterija apokalipse
881
Islamska vera
899
Simbolizam amerikih Indijanaca
919
Sveti grad Efes Autorstvo Apokalipse Alfa i Omega

Jagnje Boje etiri jahaa Broj zveri
Muhamedov ivot Objava Kurana Oprotajno hodo

ae Prorokov grob Kaba u Meki Tajna doktrina
islama
Ceremonija lule mira Istorijski Hijavata Midevivin

vraanje amerikih Indijanaca Popol Vuh Miste
rije ibalbe
Popol Vuh
928
Misterije ibalbe
931
Kljuevi za Misterije ibalbe
936
Misterije i njihovi emisari
940
Homerov zlatni lanac Hipatija, aleksandrijska neopla
tonistkinja Boanski Kaljiostro Grof od Sen er
mena Oblikovanje amerike zastave Deklaracija
nezavisnosti
Hipatija
942
Grof di Kaljiostro
946
Grof od Sen ermena
951
Epizode iz amerike istorije
958
Zakljuak
962
Bibliografija
977
Indeks
1001
Beleka o autoru
1127
Spisak ilustracija
1128
DREVNE MISTERIJE I TAJNA DRUTVA

Drugi deo
Gnostike Misterije Simon Mag i Vasilid Abraksas, gno

stiki koncept boanstva Misterije Serapisa Simbolizam
lavirinta Odinske, ili gotike, Misterije
Celokupna istorija hrianskog i paganskog gnosticizma uvijena

je u najdublje tajne i nejasnost, jer, mada su gnostici nesumnjivo bili
plodni pisci, malo njihovih dela je preivelo. Navukli su na sebe ani
mozitet rane hrianske crkve, a kada je ova institucija dostigla po
ziciju svetske moi, unitila je sve raspoloive podatke o gnostikom
kultu. Re gnostika oznaava mudrost, ili znanje, i izvedena je iz gr
ke rei gnosa. lanovi reda su tvrdili da su im poznate tajne dok
trine ranog hrianstva. Hrianske Misterije tumaili su na osnovu
paganske simbolike. Svoje tajne podatke i filozofska naela skrili
su od neposveenih i poduavali samo malu grupu posebno inicira
nih osoba.
Za Simona Maga, arobnjaka poznatog iz Novog Zaveta, esto se
pretpostavlja da je bio osniva gnosticizma. Ako je to tano, sekta
je formirana tokom veka koji je usledio nakon Hrista i verovatno
predstavlja prvi od mnogih ogranaka niklih iz glavnog tela hrian
stva. Sve ono sa ime se entuzijasti ranog hrianstva nisu slagali,
proglaavali su nadahnutim od strane avola. ak i neprijatelji Si
mona Maga priznavali su da on poseduje tajanstvene i natprirodne
moi, ali su tvrdili da su mu te moi dali pakleni duhovi i furije, za
koje su tvrdili da su njegovi uvek prisutni drugari. Nesumnjivo naj
interesantnija legenda o Simonu je ona koja govori o njegovom
67
TAJNA UENJA SVIH EPOHA
teozofskom nadmetanju sa apostolom Petrom, dok su obznanjivali

svoje razliite doktrine u Rimu. Prema prii koju su sauvali crkve
ni oci, Simon je trebalo da dokae svoju duhovnu nadmo tako to
e se uzdii na nebo u vatrenim koijama. Nevidljive sile su ga zai
sta podigle i odnele puno metara u visinu. Kada je sv. Petar to vi
deo, uzviknuo je naredbu demonima (duhovima vazduha) da puste
arobnjaka. Zli duhovi su, poto je naredbu dao svetac, bili primo
rani da posluaju. Simon je pao s velike visine i poginuo, to je ja
sno dokazalo nadmonost hrianstva. Ova pria je nesumnjivo
izmiljena, jer ona je samo jedan od mnogih izvetaja o njegovoj
smrti, sa kojim se malo koji
drugi slae. Kako je prikuplja
no sve vie dokaza o tome da
sv. Petar nije nikada bio u Rimu, poslednji mogui ostatak
njene autenti nosti brzo se
rasuo.
SMRT SIMONA MAGA

Iz Nuremberg Chronicle
Simon Mag, poto je prizvao du

hove vazduha, ovde je prikazan
kako ga podiu demoni. Sv. Petar
zahteva od zlih genija da puste a
robnjaka. Denomi su primorani da
se povinuju i Simon Mag pada i
gine.
Nema sumnje u to da je Simon bio filozof, jer gde god su njego

ve rei tano sauvanje, njegove sintetike i transcendentne misli su
predivno izraene. Dobar opis principa gnosticizma dao je u sledeoj
verbatim1 izjavi, za koju se pretpostavlja da ju je sauvao Hipolit:
1
68
Latinski doslovno. (Nap. prev.)
Drevne Misterije i tajna drutva drugi deo
Kaem vam, zato, ja govorim to govorim i piem ono to pi

em. A piem sledee. Meu univerzalnim Eonima [periodima, ni
voima, ili ciklusima stvaralakog i stvorenog ivota u sutini i
prostoru, nebeskim stvorenjima] postoje dva izdanka, bez poetka
ili kraja, koja rastu iz istog korena, nevidljive sile, neshvatljive ti
ine [Bitos]. Jedan od ovih izdanaka manifestuje se odozgo, to je
Velika Mo, Univerzalni Um koji nareuje sve stvari, muko, a
drugi [se manifestuje] odozdo, Velika Misao, ensko, proizvodei
sve stvari. Kada se upare jedno s drugim, oni se sjedine i manife
stuju meuprostor, neshvatljivi Vazduh, bez poetka ili kraja. U
njemu je Otac koji odraava sve stvari i neguje one stvari koje
imaju poetak i kraj.
(Videti G. R. S. Mead 2, Simon Magus)
Po ovome moemo shvatiti da je manifestacija rezultat pozitiv

nog i negativnog principa, koji utiu jedan na drugog, i ona se odi
grava u meuprostoru, ili taki ravnotee, koja se naziva pleroma.
Ta pleroma je naroita supstanca nastala meanjem duhovnih i ma
terijalnih eona. Iz plerome se individualizovao Demijurg, besmrtni
smrtnik, koji je odgovoran za nae fiziko postojanje i patnje kroz
koje zbog njega moramo da proemo. U gnostikom sistemu, tri
para suprotnosti, zvana Sizigije, emanirala su iz Veitog Jednog. Za
jedno sa njim, one ine zbir sedam. est (tri para) eona (ivih, boan
skih principa) Simon je opisao u delu Philosophumena na sledei
nain: Prvo dvoje bili su Svest (Nus) i Misao (Epinoja). Zatim do
laze Glas (Fon) i njegova suprotnost, Ime (Onoma) i, konano, Ra
zum (Logizmos) i Odraz (Entumeza). Iz ovih primordijalnih est,
sjedinjenih sa Veitim Plamenom, izali su Eoni (Aneli), koji su, po
uputstvima Demijurga, stvorili nie svetove. (Videti radove H. P. Bla
vacke.3) Mora se razmotriti kako su ovaj prvi gnosticizam Simona
Dord Robert Stouv Mid (George Robert Stowe Mead, 18631933) au
tor, urednik, prevodilac, ezoterik i uticajan lan Teozofskog drutva, kao i
osniva Quest Society. (Nap. prev.)
3 Helena Petrovna Blavacka (rus. ; ukr.
; 18311891), roena kao Helena Petrovna Gan (rus.
; ukr. ) ili Helena fon Han (nem.
Helena von Hahn) osniva teozofije i Teozofskog drutva. Glavni radovi
su joj Tajna doktrina (objavljena u dva toma, Kosmogeneza i Antropogeneza,
2
69
IVOT I UENJA
TOTA HERMESA TRISMEGISTOSA
Pretpostavke o Hermesovom identitetu Izvitopereni her

metiki fragmenti Totova knjiga Poimander, Hermeso
va Vizija Tajna Univerzalnog Uma Sedam Upravitelja
Sveta
Grmljavina zatutnja, munja bljesnu, zavesa Hrama pocepa se od

vrha do osnove. Visokodostojni inicijator, u svojoj plavoj i zlatnoj
odori, polako podie draguljima optoeni tap i uperi ga u tamu ot
krivenu cepanjem svilene zavese: Gle, svetlost Egipta! Kandidat,
u svojoj jednostavnoj beloj halji, zurio je u spoljanje crnilo kojem
ram behu dva velika stuba s lotosima u vrhu, meu kojima je visio
veo. Dok je gledao, svetlucava izmaglica irila se kroz atmosferu sve
dok vazduh ne posta masa sjajnih estica. Neofitovo lice bilo je oba
sjano mekim sjajem dok je ispitivao treperavi oblak u potrazi za
opipljivim predmetom. Inicijator ponovo progovori: Svetlost koju
posmatra je tajna blistavost Misterija. Odakle ona dolazi niko ne
zna, osim Gospodara Svetlosti. Evo ga! Iznenada, kroz belasastu
maglu pojavi se lik, okruen treperavim, zelenkastim sjajem. Inicija
tor spusti tap i, poklonivi glavu, postavi jednu aku bridom uz svoje
grudi u poniznom pozdravu. Neofit koraknu unazad u strahopotova
nju, delimino zaslepljen velianstvenou ukazanog lika. Skupivi
hrabrost, mladi ponovo pogleda u Boanskoga. Oblik pred njim bio
je znatno vei od smrtnog oveka. Telo se inilo delom providno,
tako da su se mogli videti srce i mozak kako pulsiraju i svetle. Dok
je kandidat posmatrao, srce se pretvori u ibisa, a mozak u bljetavi
120
smaragd. Stari inicijator, podiui svoj tap, glasno uzviknu: Svi Te

pozdravljaju, Tote Hermese, Trostruko Najvei, svi Te pozdravljaju,
Prine ljudi, svi pozdravljaju Tebe koji si stao na glavu Tifona! Is
toga trena pojavi se jezivi, vijugavi zmaj uasno udovite, delom
zmija, delom krokodil i delom krmak. Iz njegovih usta i nozdrva lilo
je more vatre, a grozni zvukovi odjekivali su kroz zasvoene odaje.
Hermes iznenada udari napredujueg gmizavca zmijoubojnom pali
com i zmaj se uz reei urlik srui postrance dok su plamenovi oko
njega lagano umirali. Hermes postavi svoje stopalo na lobanju po
beenog Tifona. Sledeeg trenutka, uz blesak nepodnoljive velian
stvenosti koja natera neofita da se posrui unazad pripije uz stub,
Hermes, praen trakama zelenkaste magle, proe kroz prostoriju i
nestade u nitavilu.
Pretpostavke o
Hermesovom identitetu
Jamblih je tvrdio da je Hermes bio autor dvadeset hiljada knjiga;
Maneton je taj broj poveao na trideset est hiljada (videti Dejmsa
Gardnera) podaci koji ine evidentnim da bi jedna osoba, ak i nat
kriljena boanskom povlasticom, teko mogla obaviti tako monu
mentalan posao. Meu umeima i naukama za koje je potvreno da
ih je Hermes otkrio oveanstvu su medicina, hemija, pravo, ume
tnost, astrologija, muzika, retorika, magija, filozofija, geografija, ma
tematika (posebno geometrija), anatomija i oratorstvo. Grci su to isto
pripisivali Orfeju.
U delu Biographia Antiqua, Frensis Baret 1 kae za Hermesa:
(...) ako se Bog ikada pojavio u oveku, pojavio se u njemu,
kao to je evidentno iz njegovih knjiga i njegovog Pimandera, de
la u kojima je saoptio sutinu Ambisa i boansko znanje za svo
1
Francis Barrett (c. 17701780) engleski okultist koji je za sebe izjavljivao

da je izuavalac hemije, mezafizike i prirodne okultne filozofije. Godine
1801. objavio je knjigu Mag, ili Nebeski izveta (The Magus, or Celestial
Intelliencer). (Nap. prev.)
121
potomstvo, ime je pokazao da i lino ne samo da je bio inspirisan

boanskim, ve i dubok filozof, koji je svoju mudrost dobijao od
Boga i nebeskih stvari, a ne od oveka.
Njegovo transcendentno uenje dovelo je do toga da je Hermes

poistiveivan sa mnogim od ranih mudraca i proroka. U svojoj Anti
koj mitologiji Brajant pie:
Pomenuo sam da je Kadmo bio isto to i egipatski Tot, a to se
manifestuje po tome to je bio Hermes i po izumu pisma, koji mu se
pripisuje. (U poglavlju koje obrauje teoriju Pitagorejske matema
tike moe se nai tabela originalnih haldejskih slova.)
Istraivai veruju da Hermes bio onaj koga su Jevreji znali kao

Enoha, koga Kinili2 naziva Drugi Boji glasnik. Hermes je pri
hvaen u grkoj mitologiji, a kasnije je postao Merkur kod Latina.
Potovan je u obliku planete Merkur, jer je to telo najblie suncu: od
svih stvorenja Hermes je bio najblii Bogu i postao je poznat kao
Glasnik Bogova.
Na egipatskim crteima Tot nosi votanu tablicu za pisanje i be
lenik je tokom vaganja due umrlog u Ozirisovoj Dvorani suda
to je veoma znaajan ritual. Hermes je na prvom mestu po va
nosti za masonske uenjake, zato to je autor masonskih inicijacij
skih rituala, koji su pozajmljeni iz Misterija koje je on ustanovio.
Gotovo svi masonski simboli su hermetiki po svom karakteru.
Pitagora je izuavao matematiku sa Egipanima i od njih stekao
svoje znanje o simbolici geometrijskih tela. Hermes je takoe po
tovan i zbog svoje reformacije kalendarskog sistema. On je pro
irio godinu sa 360 na 365 dana, tako uspostavivi presedan koji
jo uvek preovlauje. Naziv Trostruko Najvei Hermes je dobio
jer je smatran najveim od svih filozofa, najveim od svih sveteni
ka i najveim od svih kraljeva. Vredno je pomenuti da je poslednja
pesma amerikog omiljenog pesnika Henrija Vodsforta Longfeloua
2
Edvar Von Hajd Kinili (Edward Vaughan Hyde Kenealy, 18191880) ir

ski advokat i pisac. Najpoznatiji je po teolokom delu iz 1866. godine, Knji
ga Boja: Apokalipsa Adama-Oanesa (The Book of God: the Apocalypse
of Adam-Oannes). Njegovo delo Enoh, drugi Boji glasnik (Enoch, the se
cond messenger of God) objavljeno je 1872. godine. (Nap. prev.)
122
bila lirska oda Hermesu. [Videti embersovu Enciklopediju (Cham

berss Encyclopdia).3]
TOT, PSOGLAVI
Iz Lenoir 4,
La Franche-Maconnerie
Aroueris, ili Tot, jedan od

pet besmrtnika, zatitio je
dete Horusa od gneva Tifo
na nakon ubistva Ozirisa.
On je takoe prepravio dre
vni egipatski kalendar pro
irivi godinu sa 360 na 365
dana. Tot Hermes nazivan
je Psoglavi, zbog njego
ve vernosti i integriteta. Pri
kazan je okrunjen solarnim
nimbusom, kako u jednoj
ruci nosi Crux Ansata 5,
simbol venog ivota, a u
drugoj palicu oko koje je
obmotana zmija, simbol nje
govog dostojanstva kao sa
vetnika bogova.
3
Chamberss Encyclopdia (izdanje W. & R. Chambers, Edinburgh), 1860

1868. Naslovljena po prezimenu kotskih izdavaa, brae embers: Vi
ljem embers (William Chambers, 18001883) izdava i politiar i Robert
embers (Robert Chambers, 18021871) autor, novinski urednik i izda
va. (Nap. prev.)
Mari Aleksandar Lenoar (Marie Alexandre Lenoir, 17611839) francuski
arheolog posveen ouvanju francuskih istorijskih spomenika, skulptura i
grobnica; osniva Muzeja spomenika Francuske (Muse des monuments
franais). (Nap. prev.)
Krst sa drkom crux ansata, latinski je naziv za egipatski hijeroglif ank ,
koji ima znaenje veni ivot i u obliku je krsta sa krugom ili omom na
vrhu. (Nap. prev.)
123
BEMBINSKA IZIDINA PLOA 1
Platonova inicijacija u Velikoj piramidi Istorija Bembin

ske Ploe Platonistia teorija o idejama Meudejstvo tri
filozofska zodijaka Haldejska filozofija trijada Orfi
ko jaje
Rukopis Tomasa Tejlora sadri sledei izvanredan pasus:

Platon je iniciran u Velike Misterije kada je imao 49 godina.
Inicijacija je odrana u jednoj od podzemnih dvorana Velike pi
ramide u Egiptu. IZIJAKA PLOA formirala je oltar ispred ko
jeg je Boanski Platon stajao i primio ono to je oduvek i bilo
njegovo, ali koje je ceremonija Misterije probudila i iznela iz nje
govog uspavanog stanja. Sa tim usponom, nakon tri dana u Veli
koj dvorani, primio ga je Hijerofant piramide (Hijerofanta su mogli
videti samo oni koji su proli tri dana, tri stepena, tri dimenzije)
i usmeno mu dao Najvea Ezoterijska Uenja, svako propraeno
njegovim odgovarajuim Simbolom. Nakon sledea tri meseca bo
ravka u dvoranama piramide, inicirani Platon je poslat u svet da
obavlja posao Velikog Reda, kao to je bio sluaj sa Pitagorom i
Orfejem pre njega.
1
Lat. Mensa Isiaca Izijaka Ploa, ili Izidina Ploa bronzana ploa sa
umecima od emajla i srebra, verovatno rimska kopija egipatskog stila; na
ziva se i Bembinska Ploa, po Pjetru Bembu (Pietro Bembo, 14701547),
venecijanskom uenjaku, pesniku, teoretiaru knjievnosti, kardinalu i u
venom antikvaru, koji je doao u njen posed 1527. godine, posle pljake
Rima. (Nap. prev.)
216
Bembinska Izidina Ploa
BEMBINSKA IZIDINA PLOA
O teurgikom ili magijskom smislu u kojem su egipatski svetenici na Bem

binskoj Izidinoj ploi izloili filozofiju rtvovanja, obreda i ceremonija kroz
sistem okultnih simbola, Atanasije Kirher pie:
217
IVOT I FILOZOFIJA PITAGORE
Pitagora i krotonska kola Osnove pitagorejstva Sime

trina tela Pitagorini simboliki aforizmi Pitagorejska
astronomija Keplerova teorija svemira
Dok je Mnesarh, Pitagorin otac, bio u gradu Delfi u vezi sa svo

jim trgovakim poslovima, on i njegova supruga, Partenida, odluili
su da konsultuju delfsko proroite da li Mojre podravaju njihov
povratak u Siriju. Kada je Pitonesa (Apolonova proroica) sela na
zlatni tronoac iznad zjapeeg otvora proroita, nije odgovorila na
pitanje koje su postavili, ve je Mnesarhu rekla da je njegova supru
ga trudna i da e roditi sina kojem je sueno da nadmai sve mukarce
u lepoti i mudrosti i koji e svojim ivotom puno pridoneti dobrobiti
oveanstva. Mnesarh je bio tako duboko impresioniran proroan
stvom da je promenio ime svoje supruge u Pitazida, u ast pitijske
svetenice. Kada je dete roeno u Sidonu u Fenikiji, bio je to sin
kao to je proroite reklo. Mnesarh i Pitazida su dete nazvali Pita
gora, jer su verovali da je bio predodreen od strane proroita.
Mnoge udne legende su sauvane u vezi Pitagorinog roenja.
Neki su tvrdili da on nije bio smrtnik: da je bio jedan od bogova koji je uzeo ljudsko telo kako bi doao na svet i pouio ljudsku rasu.
Pitagora je bio jedan od mnogih mudraca i spasitelja antike za koje
se tvrdi da su roeni bezgrenim zaeem. U svom delu Anakalipsa,
Godfri Higins pie:
Prva upadljiva okolnost u kojoj se istorija Pitagore poklapa sa
istorijom Isusa je da su oni bili roeni u gotovo istoj zemlji; prvi
se rodio u Sidonu, drugi u Vitlejemu, oba u Siriji. Pitagorin otac, kao
256
i otac Isusa, bio je proroki obaveten da njegova supruga treba da

rodi sina koji e biti dobroinitelj ovjeanstva. Obojica su roeni
kada su njihove majke bile van kue, na putovanjima: Josif i nje
gova supruga otili su u Vitlejem na popis, a Pitagorin otac putovao
je iz svog prebivalita, Samosa, u Sidon, zbog svojih trgovakih
poslova. Pitaida [Pitazida], Pitagorina majka, bila je u vezi sa apo
lonskom utvarom, ili duhom Boga Apolona, ili Boga Sola, (narav
no, to mora da je bio sveti duh, a ovde imamo Duha Svetoga), koji
se kasnije pojavio njenom suprugu i rekao mu da ne sme optiti sa
svojom enom za vreme trudnoe pria oigledno ista kao ona
koja se odnosi na Josifa i Mariju. Zbog tih naroitih okolnosti Pi
tagora je bio poznat po istoj tituli kao i Isus, naime, sin Boji, i mno
tvo je pretpostavljalo da je pod uticajem Boanske inspiracije.
Ovaj najuveniji filozof roen je negde izmeu 600. i 590. godine

pre Hrista, a duina njegovog ivota procenjuje se na blizu sto godina.
Pitagorina uenja ukazuju da je bio temeljno upoznat sa pravilima
ezoterizma istoka i zapada. Putovao je meu Jevrejima i rabini su ga
uputili u tajne tradicije Mojsija, zakonodavca Izraela. Kasnije je esen
ska kola voena uglavnom u svrhu tumaenja pitagorejskih simbola.
Pitagora je bio iniciran u egipatske, vavilonske i haldejske Misterije.
Mada neki veruju da je bio Zaratustrin uenik, nije sigurno da je
njegov uitelj tog imena bio Bog-ovek kojega sada duboko potuju
Parsi. Iako se izvetaji o njegovim putovanjima razlikuju, istoriari
se slau da je posetio mnoge zemlje i uio kod mnogih nastavnika.
Nakon to je stekao svo znanje koje je bilo mogue nauiti od
grkih filozofa i, verovatno, postao inicijat u Eleusinskim Misteri
jama, otiao je u Egipat i, nakon mnogo neuspeha i odbijanja, ko
nano uspeo da osigura inicijaciju u Izidine Misterije koje su drali
svetenici iz Tebe. Zatim se ovaj neustraivi stolar zaputio u Fe
nikiju i Siriju, gde su mu poverene Adonisove Misterije, a prela
zei u dolinu Eufrata zadrao se dovoljno dugo da bude upuen u
tajnu nauku Haldejaca, koji su jo uvek boravili u blizini Vavilona.
Na posletku, napravio je svoj najvei i najvii istorijski poduhvat
kroz Mediju i Persiju u Hindustan, gde je ostao nekoliko godina
kao uenik i inicijat uenih bramina iz Elefante i Elora.
[Videti Drevno slobodno zidarstvo
(Ancient Freemasonry), Frenka K. Higinsa, 32]
257
Autor dodaje da je ime Pitagora jo uvek sauvano u zapisima

bramina kao Javanarja (Yavancharya), Jonski Uitelj.
Za Pitagoru je reeno da je bio prvi ovek koji je sebe nazivao
filozof, u stvari, svet mu je duan za re filozof. Pre tog vremena mu
dri ljudi su sebe nazivali sofoi 1, to je tumaeno kao oni koji znaju.
Pitagora je bio skromniji. On je skovao re filozof, koju je definisao
kao onaj koji pokuava da otkrije.
Vrativi se iz svojih lutanja, Pitagora je osnovao kolu, ili kao to
je to ponekad nazivano, univerzitet, u Krotonu, dorskoj koloniji u ju
noj Italiji. Kada je stigao u Kroton, gledali su ga popreko, ali nakon
kratkog vremena su oni koji su imali vane poloaje u okolnim ko
lonijama traili njegov savet u pitanjima od velikog znaaja. On je
oko sebe okupio malu grupu iskrenih uenika koje je upuivao u
tajnu mudrost to mu je otkrivena, a takoe i u osnove okultne ma
tematike, muzike i astronomije, koje je smatrao trougaonim teme
ljem svih umetnosti i nauka.
Kada je imao oko ezdeset godina, Pitagora se oenio jednom od
svojih uenica i u tom braku imali su sedmoro dece. Njegova supru
ga bila je izuzetno sposobna ena, koja ne samo da ga je nadahnjiva
la tokom njegovog ivota, ve je nakon njegovog ubistva nastavila
da iri njegove doktrine.
Kao to je to est sluaj s genijima, Pitagora je svojom iskreno
u stekao kako politike tako i line neprijatelje. Meu onima koji
su doli radi inicijacije bio je jedan koji je, zbog toga to je Pitagora
odbio da ga prizna, odluio da uniti i oveka i njegovu filozofiju.
Sluei se lanom propagandom, ovaj nezadovoljnik je okrenuo sve
sti puka protiv filozofa. Bez upozorenja, grupa ubica se spustila na
malu skupinu zgrada u kojima su veliki uitelj i njegovi uenici i
veli, zapalila graevine i ubila Pitagoru.
Izvetaji o filozofoj smrti se ne slau. Neki kau da je bio ubijen
sa svojim uenicima, drugi da su ga, dok je beao iz Krotona sa ma
1
U originalu stoji sages mudraci, od starofranc. sage (XI v.), od galo-ro

manskog sabius, od lat. sapius, od sapere imati ukus, imati dobar ukus,
biti mudar. Poto se prvobitno primenjivalo kao Seven Sages za sedam
grkih mudraca, opredelili smo se da na ovom mestu koristimo grku re
sofoi () iz grkog naziva za te mudrace hoi hepta sofoi (!
). Na drugim mestima u knjizi re sage je prevoena sa mudrac.
(Nap. prev.)
258
lom grupom sledbenika, njegovi neprijatelji zarobili i ivog spalili

u maloj kui u kojoj su odluili da se odmore preko noi. Drugi iz
vetaj navodi da su se uenici, naavi se zarobljeni u zapaljenoj gra
evini, bacili u vatru i od svojih tela napravili most preko kojeg je
Pitagora pobegao, ali samo da bi nedugo nakon toga umro od slom
ljenog srca zbog tugovanja nad oiglednom neplodnou njegovih
nastojanja da slui oveanstvu i prosvetli ga.
PITAGORA,
PRVI FILOZOF
Iz Historia Deorum
Fatidicorum
Dok je bio mlad, Pita

gora je bio uenik Fe
rekida i Hermodama, a
u adolescentnim godi
nama postao je poznat
po jasnoi svojih filo
zofskih pojmova. U vi
sinu je premaivao est
stopa; njegovo telo bilo je savreno oblikova
no poput Apolonovog.
Pitagora je bio perso
nifikacija velianstva i
moi i u njegovom pri
sustvu svi su se oseali
ponizno i uplaeno. Kako je postajao stariji, njegova fizika snaga se poveavala, a ne slabila, tako da
je, kad se pribliio stotoj godini, zapravo bio u najboljim godinama. Uticaj ove
velike due na one oko njega bio je takav da su Pitagorine rei hvale ispunja
vale njegove uenike ekstazom, a jedan je poinio samoubistvo jer se Uitelj
u jednom trenutku razljutio zbog neega to je uradio. Pitagora je bio tako dir
nut tom tragedijom da se vie nikada nikome nije neljubazno obratio niti je o
ikome neljubazno govorio.
259
PITAGOREJSKA MATEMATIKA
Teorija brojeva Numerika vrednost slova Metod obez

beivanja numerike Moi rei Uvod u pitagorejsku teoriju
brojeva Eratostenovo sito Znaenja deset brojeva
Bilo je mnogo spekulacija o tajnom znaenju brojeva. Iako je ui

njeno mnogo zanimljivih otkria, sa sigurnou se moe rei da je
sa smru Pitagore izgubljen veliki klju ove nauke. Gotovo 2.500 go
dina filozofi svih naroda pokuavali su da raspletu pitagorejsku pre
u, ali oigledno nijedan nije bio uspean. Bez obzira na pokuaje
da se unititi sva arhiva o Pitagorinom uenju, sauvani su fragmenti
koji daju klju za neke od jednostavnijih delova njegove filozofije.
Glavne tajne nikada nisu zapisivane, ve su saptavane usmeno ne
kolicini odabranih uenika. Oni svoje tajne oigledno nisu otkrili
profanima, a rezultat je da je arkana, kada je smrt zapeatila njihove
usne, umrla sa njima.
Neke od dananjih tajnih kola u svetu su produeci drevnih Mi
sterija i, mada je sasvim mogue da poseduju neke od originalnih
numerikih formula, o njima nema dokaza u obimnim spisima koje
su ove grupe izdale tokom posljednjih petsto godina. Ti spisi, mada
esto raspravljaju o Pitagori, ne daju indikaciju znanja o njegovoj
zapetljanoj doktrini koje bi bilo potpunije od onog to su imali post-pitagorejski grki spekulanti, koji su puno govorili, malo napisali,
jo manje znali, a svoje neznanje prikrivali nizom tajanstvenih na
govetaja i obeanjima. Tu i tamo se u literarnim delima ranih pisaca
mogu pronai zagonetne izjave koje se oni nisu potrudili da protu
mae. Sledei primer je citiran od Plutarha:
274
Pitagorejska matematika
Pitagorejci zaista idu dalje od toga i imenima i titulama bogova

poastvuju ak i brojeve i geometrijske dijagrame. Tako, jednako
stranian trougao nazivaju iz-glave-roena Minerva i Tritogenija,
jer on moe biti podeljen na jednake delove trima vertikalama po
vuenim iz svakog od uglova. Jedinicu nazivaju Apolon, sa bro
jem dva povezuju ime nesloge i drskosti, a sa brojem tri, pravde.
Jer, dok je nanoenje povrede krajnost na jednoj strani, a onaj koji
trpi krajnost na drugoj strani, patnja je u sredini izmeu njih. Na
slian nain, kako se o tome obino izvetava, broj trideset est,
njihov Tetraktis, ili sveti Kvaternion, koji se sastoji od prva etiri
neparna broja dodata grupi od prva etiri parna broja, smatraju za
najsveaniju zakletvu koju mogu da poloe i nazivaju ga Kosmos.
(Izida i Oziris)
TETRAKTIS
Teon iz Smirne izavljuje da je deset taa

ka, ili Pitagorin tetraktis, bio simbol od
najvee vanosti, jer je pronicljivom umu
otkrivao tajnu univerzalne prirode. Pita
gorejci su se vezivali sledeom zakle
tvom: Tako mi Onoga koji je naoj dui
dao tetraktis, u kojem su izvor i koren ve
no nicajue prirode.
KOCKA I ZVEZDA
Povezivanjem deset taaka tetraktisa for

mira se devet trouglova. est od njih je
ukljueno u formiranje kocke. Isti trou
glovi, kada se izmeu njih pravilno po
vuku linije, otkrivaju takoe i estokraku
zvezdu sa takom u centru. Samo sedam
taaka je iskorieno za formiranje kocke
i zvezde. Prema kabali, tri neiskoriene
ugaone take predstavljaju trostruku, ne
vidljivu, uzronu prirodu svemira, dok su
sedam taaka ukljuenih u kocku i zvezdu Elohim Duhova sedam kreativnih
razdoblja. Subota, ili sedmi dan, je sredinja taka.
275
NUMERIKE VREDNOSTI HEBREJSKOG,

GRKOG I SAMARIANSKOG ALFABETA
Iz Higgins, Celtic Druids
278
LEGENDA O HIRAMU
Izgradnja Solomonovog Hrama Ubistvo Hirama Abifa

Muenitvo aka de Molea Duh vatre i pinealna lezda
Lutanja astronomskog Hirama Kleopatrina igla i mason
ske oznake
Kada se Solomon od Boga ljubljeni graditelj Veite Kue i

Veliki Majstor Jerusalimske Loe popeo na presto svoga oca,
Davida, posvetio je ivot podizanju Bojeg hrama i palate za kra
ljeve Izraela. Davidov verni prijatelj, Hiram, kralj Tira, uvi da
je sin Davidov seo na presto Izraela, posla estitke i ponudi pomo
novom vladaru. U svojim Jevrejskim starinama, Josif Flavije spo
minje da su u njegovo vreme i u Jerusalimu i u Tiru mogle da se
vide kopije pisama koja su dva kralja razmenila. Uprkos Hiramo
vom nedostatku zahvalnosti za dvadeset gradova u Galileji koje
mu je Solomon poklonio po zavretku hrama, dva vladara ostali
su najbolji prijatelji. Obojica su bili poznati po svojoj duhovitosti
i mudrosti i, kada su razmenjivali pisma, svaki je smiljao zago
netna pitanja kako bi testirao mentalnu genijalnost onog drugog.
Solomon je sa Hiramom iz Tira sklopio sporazum i obeao mu og
romne koliine jema, penice, kukuruza, vina i ulja, kao i plate za
tirske zidare i tesare, za koje je dogovoreno da pomognu Jevrejima
u podizanju hrama. Hiram je takoer obezbedio kedrovinu i drugu
finu drvnu grau, koja je splavovima prebacivana preko mora u Jopu, odakle su je Solomonovi radnici otpremali u unutranjost ko
pna do gradilita hrama.
311
Zbog svoje velike ljubavi prema Solomonu, Hiram iz Tira poslao je

i Velikog Majstora Dionizijskih Arhitekata, Hirama Abifa, Udoviinog
Sina, kojemu nije bilo ravna meu zanatlijama na zemlji. Hiram je
opisan kao Tirianac rodom, ali izraelskog porekla, i drugi Vese
leilo (Bezaleel), kojemu kralj njegov oda poast nazvavi ga Otac.
Depni drugar slobodnog zidara (The Freemason's Pocket Compani
on) (objavljeno 1771) ovako opisuje Hirama:
(...) Najlukaviji, najvetiji i najudesniji radnik koji je ikada
iveo, ije sposobnosti nisu bile vezane samo za graditeljstvo, ve
su se irile na sve oblasti rada, kako sa zlatom, srebrom, bakrom
ili gvoem, tako i sa platnom, tapiserijama ili vezom; bilo da je
smatran arhitektom, vajarom [sic], livcem ili kreatorom, odvojeno
ili zajedno, u svemu je bio jednako odlian. Na osnovu njegovih
kreacija i pod njegovim rukovodstvom, zapoet je, pravljen i na
pravljen sav bogati i sjajni nametaj Hrama i njegovi brojni dodaci.
Solomon ga je imenovao da u njegovoj odsutnosti zauzme mesto
Zamenika Velikog Majstora, a da u njegovom prisustvu bude Vii
Veliki Upravnik, Majstor posla i opti nadglednik svih zanatlija,
kako onih koje je David ranije obezbedio iz Tira i Sidona, tako i
onih koje je Hiram tada trebalo da poalje. (Savremeni masonski
pisci ne slau se po pitanju tanosti posljednje reenice.)
Solomonov Hram je, iako je u njegovu izgradnju uloena ogro

mna koliina rada po reima Dorda Olivera bio samo mala
zgrada i vrlo inferioran po pitanju veliine u odnosu na neke od na
ih crkava. Brojne zgrade oko njega i veliko blago, koje su inili
zlato i drago kamenje iskorieni u njegovoj izgradnji, skoncentrisali
su ogromno bogatstvo u podruju hrama. U sredini hrama stajaja je
Svetinja nad Svetinjama, ponekad nazivana Proroite. Bila je to
pravilna kocka sa svakom stranom dugakom dvadeset lakata i bila
je primer uticaja egipatskog simbolizma. Grupa zgrada koje su sai
njavale hram bila je ukraena sa 1.453 velianstveno isklesana stuba
od parskog mermera i 2.906 pilastera okienih kapitelima. Postojao
je iroki trem okrenut prema istoku, a sanctum sanctorum bio je ok
renut prema zapadu. Razne zgrade i dvorita su, prema predanju,
mogli da prime ukupno 300.000 osoba. I svetilite i Svetinja nad
Svetinjama bili su u potpunosti obloeni ploama od istog zlata pre
krivenim draguljima.
312
Legenda o Hiramu
Kralj Solomon zapoeo je izgradnju hrama u etvrtoj godini svo

je vladavine na dan, koji bi prema savremenom raunanju, bio 21.
april, a okonao je 23. oktobra, u jedanaestoj godini svoje vladavine.
Izgradnja hrama zapoeta je 480. godine nakon to su Izraeliani pre
li Crveno more. Deo rada na izgradnji ukljuivao je zidanje veta
kog temelja na vrhu brda Morija. Kamenje za hram vaeno je iz
kamenoloma direktno ispod brda Morija i bee istesano pre no to je
vaeno na povrinu. Bronzani i zlatni ukrasi za hram odlivani su u
kalupima u glinenom zemljitu izmeu Sukota i Zeredaha, a drveni
delovi su svi bili zavravani pre no to su stizali na gradilite hrama.
Zgrada je, zbog toga, sklapana bez zvuka i bez alatki, jer su se svi njeni delovi tano uklapali, bez ekia svae, sekire podele, ili bilo koje pakosne alatke.
Andersonovo1 delo Ustrojstva slobodnih zidara (Constitutions of
the Free-Masons), predmet mnogih rasprava, objavljeno u Londonu
1723. godine, a zatim ga je ponovo objavio Bendamin Frenklin
(Benjamin Franklin) u Filadelfiji 1734. godine, ovako opisuje pode
lu radnika angaovanih u izgradnji Veite Kue:
Ali Dagonov Hram i najtananije graevine Tira i Sidona ne mo
gu se porediti sa Venim Hramom Bojim u Jerusalimu (...) tamo
je bilo uposleno ne manje od 3.600 Prineva, ili Majsora-Zidara,
da obave rad u skladu sa Solomonovim smernicama, sa 80.000 kle
sara kamena u planini, ili Kolega Zanatlija, i 70.000 radnika, sve u
svemu njih 153.600, pored onih koje je regrutovao Adoniram da
rade u libanskim planinama naizmenino sa Sidoncima, to jest, njih
jo 30.000, pa je ukupno bilo 183.600 radnika.
James Anderson (c.16791739) kotski svetenik najpoznatiji po svojoj

povezanosti sa masonerijom. Kao slobodni zidar, bio je Majstor masonske
loe i Veliki Nadzornik Velike loe Londona i Velike loe Vestminstera. Se
ptembra 1721. godine Velika loa ga je odredila da napie istoriju slobod
nog zidarstva koja je objavljena 1723. godine pod naslovom Ustrojstva
slobodnih zidara (The Constitutions of the Free-Masons). Andersonovo ime
se ne pojavljuje na naslovnoj strani dela, ali njegovo autorstvo je potvr
eno u dodatku. Ameriko izdanje ovog dela bilo je prva masonska knjiga
objavljena u Americi. (Nap. prev.)
313
Danijel Sikels2 govori o 3.300 nadglednika, umesto 3.600, i navo

di tri zasebna Velika Majstora. Isti autor procenjuje trokove izgra
dnje hrama na gotovo etiri hiljade miliona dolara.
Masonska legenda o izgradnji Solomonovog Hrama ne podudara
se u svim pojedinostima sa biblijskom verzijom, posebno u onim de
lovima koji se odnose na Hirama Abifa. Prema kazivanju Biblije,
ovaj Majstor radnik vratio se u svoju zemlju; u masonskoj alegoriji
muki je ubijen. O tome A. E. Vejt u svojoj Novoj enciklopediji slo
bodnog zidarstva (New Encyclopdia of Freemasonry) daje sledei
pojanjavajui komentar:
Legenda o Majstoru-Graditelju je velika alegorija masonerije.
Desilo se da se figurativna pria o njemu temelji na injenicama o
linosti koja se pominje u Svetom pismu, ali je ta istorijska poza
dina sluajna, a ne sutinska; ono to je bitno nalazi se u alegoriji,
a ne u bilo kom segmentu istorijskih podataka koji mogu biti u nje
noj podlozi.
Hiram, kao Majstor Graditelja, podelio je svoje radnike u tri gru

pe, koje su nazvane egrti-poetnici, Kolege-zanatlije i Majstori-zi
dari 3. Za svaku grupu odredio je lozinke i znakove po kojima su
njihove osobite odlike mogle biti brzo utvrene. Mada su svi bili kla
sifikovani prema svojim zaslugama, neki su bili nezadovoljni, jer e
leli su uzvieniji poloaj no to su bili sposobni da ostvare. Konano
su tri Kolege-zanatlije, odvaniji od svojih drugova, odluili da si
lom nateraju Hirama da im otkrije lozinku majstorskog stepena. Poto
su znali da Hiram svakog dana u podne odlazi da se moli u sanctum
sanctorum, te hulje ija su imena Jubela, Jubelo i Jubelum name
stie mu zasedu, po jedan na svakim od glavnih vrata hrama. Hiram,
koji se upravo spremao da napusti hram na juna vrata, iznenada se
suoi sa Jubelom, naoruanim dvadesetetveroinnim estarom. Na
kon to je Hiram odbio da mu otkrije Majstorsku Re, lupe ga je
udario estarom u grlo, a ranjeni Majstor je pourio na zapadna vra
ta, gde ga je sa istim zahtevom saekao Jubelo, naoruan vinklom.
2
3
Daniel Edgar Sickels (18151902) istaknuti ameriki mason, autor vie

knjiga o slobodnom zidarstvu.
Tri prva masonska stepena uenik, pomonik i majstor. (prim. prev.)
314
Legenda o Hiramu
Hiram opet nije dao odgovor, a drugi napada ga je udario vinklom

u grudi. Hiram se tada otetura na istona vrata, samo da bi se tamo
susreo sa Jubelumom, naoruanim maljem. Kada je Hiram i njemu
odbio da saopti Majstorsku Re, Jubelum je udario Majstora ma
ljem izmeu oiju i Hiram je pao mrtav.
MASONSKA KECELJA SA
SIMBOLIKIM SLIKAMA
Sa rane, runo tampane, masonske kecelje
Mada mistini simbolizam slobodnog zidarstva odreuje da kecelja treba da bude jednostavan kvadrat od bele jagnjee koe sa odgovarajuim preklopom,
masonske kecelje su esto ukraene udnim i upeatljivim slikama. Albert
Pajk pie:
Kada se nosi svila, pamuk ili lan, simbolizam je izgubljen. Isto je i
sa svakim odevnim predmetom koji je umrljan, isflekan, ili skrnavi
belu povrinu ornamentima, slikama, ili bojom bilo koje vrste.
(Videti Simbolizam)
315

Marsu, drevnoj ravni kosmike energije, atlantianski i haldejski zvezdoat
ci dodeljivali su Arijes kao dnevni presto, a Skorpio kao noni presto. Oni
koji se inicijacijom nisu uzdigli do duhovnog ivota opisivani su kao mrtvi
od ujeda korpije, jer oni lutaju kroz nonu stranu boanske moi. Kroz mi
steriju Pashalnog Jagnjeta, ili pronalaenje Zlatnog Runa, te due se uzdiu u
konstruktivnu dnevnu Mo Marsa u Arijesu to je simbol Stvoritelja.
Kada se nosi preko delova vezanih za ivotinjske strasti, ista jagnjea koa
oznaava regeneraciju stvaralakih sila i njihovo posveenje sluenju Boan
stvu. Veliina kecelje, bez preklopa, predstavlja simbol spasenja, jer Misterije
objavljuju da ona mora imati 144 kvadratna ina.
Kecelja prikazana na slici sadri bogat simbolizam: konicu, simbol same ma
sonske loe, pahtlu, malj i tablu na nogarima; grube i istesane kamene kocke;
piramide i libanske bregove, stubove, Hram i pod u obliku ahovske table, i blista
vu zvezdu i zanatska orua. Centar kecelje zauzimaju estar i vinkl, koji pred
stavljaju Makrokosmos i mikrokosmos, kao i naizmenino crno-bela zmija astralne
svetlosti. Nie je bagremova grana sa sedam granica, koja oznaava ivotne Cen
tre vieg i nieg oveka. Lobanja i ukrtene kosti su stalni podsetnik na to da se
duhovna priroda oslobaa tek nakon filozofske smrti ovekove ulne linosti.
Ubice su Hiramovo telo pokopale na vrhu brda Morija i na grobu

posadile mladicu bagrema. Potom su krenuli da se ukrcaju za Eti
opiju, pokuavajui da izbegnu kaznu za svoj zloin, ali je luka bila
zatvorena. Konano su sva trojica uhvaeni i, nakon to su priznali
krivicu, pogubljeni, kao to su u zasluili. Kralj Solomon tada posla
u potragu tri grupe i jedna od njih pronala je sve grob obeleen ve
no zelenim izdankom. Poto egrti-poetnici i Kolege-zanatlije nisu
uspeli da vaskrsnu svoga Majstora iz mrtvih, na kraju ga je Majstor
Mason uzdigao snanim zahvatom Lavlje Pande.
Za iniciranog Graditelja ime Hiram Abif znai: Moj Otac, Univer
zalni Duh, jedan u sutini, trostruk u pojavi. Stoga je ubijeni Majstor
neka vrsta Kosmikog Muenika razapeti Duh Dobra, umirui bog
ije Misterije se slave irom sveta. U Rukopisima dr Sigismunda
Bakstroma, iniciranog rozenkrojcera, pojavljuje se sledei odlomak
iz fon Velinga4 koji govori o istinskoj filozofskoj prirodi masonskog
Hirama:
4
Georg fon Veling (Georg von Welling, 16521727) bavarski alhemijski i

teoloki pisac, poznat po svom delu iz 1719. godine, Opus mago-cabali
sticum, objavljenom pod pseudonimom Gregorije Anglus Salvigt (Grego
rius Anglus Sallwigt). (Nap. prev.)
316
Legenda o Hiramu
Originalna re , CHiram, u korenu se sastoji od tri sugla

snika i , tj. Het, Re i Mem. (1) , Het, oznaava Hamah
(Chamah), Sunevu svetlost, tj. Univerzalnu, nevidljivu, hladnu
vatru Prirode koju je privuklo Sunce, manifestovano kroz svetlost
i poslato nama i svim planetarnim telima koja pripadaju solarnom
sistemu. (2) , Re, oznaava Ruah, tj. Duh, vazduh, vetar, kao
prevozno sredstvo koje prenosi prikuplja svetlost u brojnim ari
tima u kojima su solarni zraci svetlosti pokrenuti krunim pokre
tima i manifestovani u Toploti i plamteoj Vatri. (3) , ili Mem,
oznaava Majim, vodu, vlagu, ili pre majku vode, odnosno Koren
sku Vlanost, ili odreenu vrstu kondenzovanog vazduha. To troje
predstavljaju Univerzalni Agens, ili poar Prirode u jednoj rei,
, CHiram, ne Hiram.
Albert Pajk pominje nekoliko oblika imena Hiram: Khirm, Khurm

i Khur-om, pri emu se ovo poslednje zavrava svetim hinduskim je
dnoslonim OM, koje se takoe moe izvaditi i iz imena trojice
ubica. Pajk dalje povezuje tri hulje sa trijadom zvezda u sazveu
Libra i skree panju na injenicu da se haldejski bog Bal koga su
Jevreji preobrazili u demona pojavljuje u imenu svakog od ubica,
Jubela, Jubeloa i Jubeluma. Da bi se protumaila legenda o Hiramu
moraju se poznavati i pitagorejski i kabalistiki sistem brojeva i slo
va, kao i filozofski i astronomski ciklusi Egipana, Haldejaca i bra
mina. Uzmimo, na primer, broj 33. Prvi Solomonov hram stajao je
trideset i tri godine u svom netaknutom sjaju. Po isteku tog vremena,
opljakao ga je egipatski kralj iak i na kraju ga je (588. g.p.n.e)
potpuno unitio Nabukodonosor, a narod Jerusalima odveden je u rop
stvo u Vavilon. (Videti Optu istoriju slobodnog zidarstva, Roberta Me
koja.) Takoe je i kralj David vladao trideset i tri godine u Jerusalimu,
masonski red podeljen je na trideset tri simbolika stepena, postoji
trideset tri segmenta u ljudskom kimenom stubu, a Isus je bio raza
pet u trideset i treoj godini ivota.
Napori uloeni u otkrivanje porekla legende o Hiramu pokazuju
da, mada je ta legenda u svom sadanjem obliku relativno savreme
na, njeni temeljni principi seu unazad do najudaljenije davnine. Sa
vremeni masonski uenjaci generalno priznaju da je pria o Hiramo
vom muenitvu zasnovana na egipatskim obredima posveenim
Ozirisu, ija smrt i vaskrsenje figurativno prikazuju duhovnu smrt
oveka i njegovo ponovno roenje kroz inicijaciju u Misterije. Hiram
317
se, takoe, identifikuje i sa Hermesom, kroz natpis na Smaragdnoj Plo

i. Iz ove veze oigledno je da se Hiram smatra za prototip ovean
stva; u stvari, on je Platonova Ideja (arhetip) oveka. Kao to je Adam
nakon pada simbolizovao Ideju ljudske iskvarenosti, tako Hiram svo
jim vaskrsenjem simbolizuje Ideja ljudske regeneracije.
ak de Mole5, poslednji Veliki Majstor Vitezova Templara, spa
ljen je 19. marta 1314. godine na lomai podignutoj na onom mestu
na ostrvcu u Seni, u Parizu, gde je kasnije podignut kip kralju Anri
ju IV. [Videti Indijske religije (The Indian Religions), Hargrejva De
ningsa.] Denings pie:
U nekim izvetajima o spaljivanju kao predanje se spominje
da je Mole, pre no to je izdahnuo, prokleo Klementa, papu koji je
doneo bulu o ukidanju reda i osudio Velikog Majstora na lomau,
da se u roku od etrdeset dana pojavi pred Vrhovnim Venim sudi
jom, i Filipa [kralja] na isti uasan sud u roku od godinu dana. Oba
predvianja su se ostvarila.
Blizak odnos izmeu masonerije i originalnih vitezova templara

prouzrokovao je da pria o Hiramu bude povezana sa muenitvom
aka de Molea. Prema ovom tumaenju, tri nitkova koji su okrutno
ubili svoga Majstora na vratima hrama jer je odbio da im otkrije taj
ne svog reda, predstavljaju Papu, kralja i delate. De Mole je umro
tvrdei da je nevin i odbijajui da otkrije filozofsku i magijsku ar
kanu templara.
Oni koji su nastojali da identifikuju Hirama sa ubijenim kraljem
arlsom I smatrali su da je legendu o Hiramu za tu namenu smislio
Elija Amol6, mistiki filozof, koji je verovatno bio lan Rozenkroj
5
Jacques de Molay (c. 12445/1249501314) dvadeset trei i slubeno

poslednji Veliki majstor Reda siromanih vitezova Hrista i Solomonovog
hrama (Pauvres Chevaliers du Christ et du Temple de Salomon), odnosno
Templarskog Reda, najuveniji templar, koji je predvodio red od otprilike
1929. godine do njegovog ukidanja. Kao datum Moleovog pogubljenja
savremene enciklopedije navode 18. mart 1314. godine, dok kod Menlija
Hola stoji 19. mart. (Nap. prev.)
Elias Ashmole (16171692) uveni engleski antikvar, politiar, oficir, as
trolog i prouavalac alhemije. Podravao je rojalistiku strani tokom engle
skog civilnog rata. Bio je rani mason, ali su podaci o njegovom poloaju i
ulozi u redu nepoznati. Tokom ivota bio je strastan kolekcionar retkih i
318
Cvee, biljke, plodovi i drvee
Cultus arborum 6
Oboavanje drvea kao zastupnika Boanstva bilo je uestalo u ce
lom antikom svetu. Hramovi su esto graeni u srcu svetih lugova,
a none ceremonije odravane su pod irokim kronjama velikog dr
vea, fantastino ukraenog i ovenanog u ast njihovih boanstava
zatitnika. U mnogo sluajeva verovalo se da samo drvee poseduju
atribute boanske moi i inteligencije i zbog toga su se molioci e
sto obraali njima. Lepota, dostojanstvo, masivnost i vrstina hra
stova, brestova i kedrova dovela je do toga da budu usvojeni kao
simboli moi, celovitost, trajnost, muevnosti i boanske zatite.
Nekoliko antikih naroda posebno Hindusi i Skandinavci sma
tralo je Makrokosmos, ili Veliki Univerzum, za boansko drvo koje
raste iz jednog semena posejanog u prostoru. Grci, Persijanci, Hal
dejci i Japanci imali su legende koje opisuju osovinsko drvo ili tr
sku na kojem se vrti zemlja. Kapila7 izjavljuje da je svemir veno
drvo, Brama, koje raste iz neprimetnog i nematerijalnog semena ma
terijalne monade. Srednjovekovni kabalisti su kreaciju predstavljali
kao drvo ije korenje je u stvarnosti duha, dok su njegove grane u
iluziji opipljivog postojanja. Sefirotsko drvo kabale je stoga obrnu
to, pa mu je korenje na nebu, a grane na zemlji. Madam Blavacka
primeuje da je Velika piramida smatrana simbolom ovoga inverti
ranog drveta, sa svojim korenom na vrhu piramide i svojim granama
koje se razilaze u etiri toka prema osnovi.
Skandinavsko svetsko drvo, Igdrasil (Yggdrasil), podrava na svo
jim granama devet sfera ili svetova, koje su Egipani simbolizovali
sa devet pranika biljke persea ili avokada. Svi su oni zatvoreni unu
tar misteriozne desete sfere ili kosmikog jajeta nedefinisane Nule
Misterija. Jevrejsko kabalistiko drvo takoe se sastoji od devet gra
na, ili svetova, koji emaniraju iz Prvog Uzroka ili Krune, koja okru
6
7
Lat. gajenje, uzgajanje drvea, ali i kult, oboavanje drvea. (Nap. prev.)
Kapila (hindi. ) vedski mudrac kojem se pripisuje da je jedan
od osnivaa Samkhja filozofske kole. Tradicionalni hinduistiki izvori ga
opisuju kao potomka Manua, Braminog unuka i Vinuovog avatara, Bha
gavad Gita prikazuje Kapilu kao joginskog pustinjaka sa visoko razvi
jenim sidisom, ili duhovnim moima. (Nap. prev.)
397
uje svoje emanacije kao to ljuska okruuje jaje. Jedan izvor ivota
i beskrajna raznolikost njegovih izraza imaju savrenu analogiju u
strukturi drveta. Stablo predstavlja jedinstveno poreklo svih raznoli
kosti; korenje, duboko usaeno u tamnu zemlju, simbol je boanske
hrane, a mnotvo grana to se ire od centralnog stabla predstavlja
beskonanost univerzalnog delovanja zavisnog od jednog uzroka.
DRVO VITEZOVA
OKRUGLOG STOLA
Ovaj izuzetan primer upotrebe dr

veta u simbolizmu je iz Chateau de
Pierrefonds u malom gradu Pijer
fondu, u severnoj Francuskoj. Osam
bonih grana zavrava se konven
cionalnim kupolikim cvetovima, a
iz svakog od njih uzdie se telo vi
teza koji u ruci nosi traku sa svojim
imenom. Sredinje stablo je nadvi
eno veim cvetom, iz kojeg se po
javljuje telo samog kralja Artura.
Drvo je omiljeni motiv u heraldici.
Stablo sa svojim mnotvom grana
prouzrokovalo je da se drvo esto
koristi u dijagramskim prikazima
porodinih linija, a iz te prakse na
stao je obiaj da se takve tabele na
zivaju porodina stabla.
Drvo je isto tako bilo prihvaeno i kao simbol Mikrokosmosa, to

jest, oveka. Prema ezoterijskoj doktrini, ovek prvo postoji poten
cijalno unutar tela svetskog drveta, a kasnije na njegovim granama
398
CEREMONIJALNA MAGIJA
I AROBNJATVO
Egipatska crna magija Doktor Johanes Faustus Mefi

stofel iz Grimoara Prizivanje duhova Paktovi sa demo
nima Simbolika pentagrama
Ceremonijalna magija je drevno umee prizivanja i kontrolisanja

duhova pomou naune primene odreenih formula. Mag, obuen u
posveenu odoru i sa tapom na kojem su upisane hijeroglifske fi
gure, mogao je, posredstvom moi sadrane u pojedinim reima i
simbolima, da kontrolie nevidljive stanovnike elemenata i astralnog
sveta. Mada razvijena ceremonijalna magija antike nije bila nuno
zla, iz njenog izopaenja razvilo se nekoliko lanih kola arobnja
tva, ili crna magija.
Egipat, veliki centar uenja i mesto nastanka mnogih umea i na
uka, predstavljao je idealno okruenje za transcendentalno eksperi
mentisanje. Tu su crni magovi Atlantide nastavili da vebaju svoje
nadljudske moi sve dok nisu potpuno potkopali i iskvarili moral pri
mitivnih Misterija. Uspostavljanjem sakerdotalne kaste, uzurpirali su
poziciju koju su ranije zauzimali inicijati i ugrabili uzde duhovne vla
sti. Tako je crna magija diktirala dravnu religiju i, zahtevajui potpun
i neoklevajui pristanak na dogmu koju je formulisalo svetenstvo,
paralizovala intelektualne i duhovne aktivnosti pojedinaca. Faraon je
postao marioneta u rukama Skerletnog Vea odbora arhimagova ko
je je svetenstvo uzdiglo na vlast.
Ti arobnjaci su zatim poeli sistematsko unitavanje svih klju
eva drevnih mudrosti, tako da niko ne bi mogao imati pristup zna
nju neohodnom za dostizanje zvanja adepta, bez da prethodno ne
429
postane pripadnik njihovog reda. Osakatili su rituale Misterija, ma

da su izjavljivali da ih uvaju, tako da neofit, ak i kada bi proao
kroz predviene stupnjeve inicijacije, nije mogao osigurati znanje
na koje je imao pravo. Podsticanjem oboavanja slika, koje su u po
etku mudri podigli iskljuivo kao simbole za prouavanje i medi
taciju, uvedeno je idolopoklonstvo. Amblemima i figurama Misterija
data su lana tumaenja, a razraene teologije su stvorene kako bi
zbunile umove privrenika. Mase, liene svog roenjem dobijenog
prava na razumevanje, puzale su u neznanju i konano postale bedni
robovi duhovnih samozvanaca. Prevladao je opte praznoverje, a crni
magovi su potpuno dominirali u nacionalnim pitanjima; rezultat to
ga je da oveanstvo jo uvek pati zbog krivotvorina svetenstava
Atlantide i Egipta.
Potpuno uvereni da je njihovi Spisi odobravaju, brojni srednjove
kovni kabalisti posvetili su svoje ivote praktikovanju ceremonijalne
magije. Transcendentalizam kabalista zasnovan je na drevnoj magi
noj formuli kralja Solomona, koga su Jevreji dugo smatrali prin
cem ceremonijalnih magova.
Meu srednjovekovnim kabalistima bio je veliki broj crnih ma
gova koji su zastranili iz plemenitog koncepta Sefer Jecire i upleli
se u demonizam i vetiarstvo. Teili su da maginim ogledalima, po
sveenim bodeim i krugovim rairenim oko eksera sanduka zame
ne ivljenje onog estitog ivota koji, bez pomoi komplikovanih
rituala ili podzemnih kreatura, uspeno dovodi oveka u stanje istin
skog individualnog dovrenja.
Oni koji su nastojali da kontroliu elementarne duhove ceremo
nijalnom magijom inili su to u velikoj meri s nadom da e iz ne
vidljivih svetova osigurati ili retka znanja ili natprirodne moi. Mali
crveni demon Napoleona Bonaparte i sramotne proroanske glave
Mediija su primeri katastrofalnih rezultata nastalih od dozvoljava
nja elementarnim biima da diktiraju tok ljudskih postupaka. Mada
se ini da je Sokratov ueni i boanski demon bio izuzetak, zapravo
je dokazano da intelektualni i moralni status maga veoma utie na
vrstu elementala kojeg je sposoban da prizove. Ali, ak i Sokratov
demon napustio je filozof kada je donesena smrtna kazna.
Transcendentalizam i svi oblici fenomenalistike magije samo su
slepe ulice izdanci atlantianskog arobnjatva, a oni koji napu
taju pravu stazu filozofije kako bi njima lutali gotovo uvek bivaju
430
rtve svoje nepromiljenosti. ovek, nesposoban da kontrolie sop

stvene apetite, nije dorastao zadatku upravljanja vatrenim i olujnim
elementarnim duhovima.
Mnogi magovi su izgubili ivote zbog otvaranja puta kojim su
submundana bia mogla postati aktivni uesnici u njihovim poslo
vima. ta je Elifas Levi oekivao da e ostvariti kada je prizvao duh
Apolonija iz Tijane? Da li je zadovoljenje znatielje dovoljan mo
tiv da opravda posveivanje itavog ivota opasnoj i neprofitabilnoj
poteri? Ako je ivi Apolonije odbio da otkrije svoje tajne profani
ma, postoji li ikakva verovatnoa da bi ih on nakon smrti otkrio ne
kom znatieljniku? Sam Levi nije se usudio da tvrdi kako je sablast
koja mu se prikazala uistinu bila veliki filozof, jer je Levi isuvie do
bro poznavao skladnost elemenata da bi utelovljavao one koji su pre
li. Veina savremenih medijumskih prikaza samo su elementarna
stvorenja zamaskirana u telima sastavljenim od misaone supstance
koju im je dobavila upravo osoba eljna da vidi privienja bestele
snih bia.
Teorija i praksa crne magije

Neto uvida u zapetljanu teoriju i praksu ceremonijalne magije
moe se izvesti iz kratkog razmatranja njenih temeljnih premisa.
Prvo Vidljivi univerzum ima nevidljivog dvojnika, vie nivoe
koji su naseljeni dobrim i lepim duhovima; nii nivoi, tamni i zlo
slutni, prebivalita su zlih duhova i demona koje predvodi Pali An
eo i njegovih deset Knezova.
Drugo Tajnim procesima ceremonijalne magije mogue je kon
taktirati ta nevidljiva stvorenja i dobiti njihovu pomo u nekim ljud
skim poduhvatima. Dobri duhovi rado pomau vredne poduhvate,
dok zli duhovi slue samo one koji ive da bi izopaili i unitili.
Tree Mogue je nainiti ugovore s duhovima, ime mag na
odreeno vreme postaje gospodar elementarnog bia.
etvrto Istinska crna magija se izvodi uz pomo demonskog
duha, koji slui arobnjaka tokom njegovog zemaljskog ivota, s tim
da e mag nakon smrti postati sluga svog demona. Zbog tog e crni
431
arobnjak ii u nezamislive krajnosti samo da produi svoj fiziki

ivot, jer za njega iza groba nema niega.
Najopasniji oblik crne magije je nauno izvitoperivanje okultnih
moi radi zadovoljenja linih elja. Njegov manje sloen i univer
zalniji oblik je ljudska sebinost, jer je sebinost temeljni uzrok sveg
svetskog zla. ovek e zameniti svoju venu duu za privremene
moi, a kroz vekove se razvio misteriozni proces koji mu zaista omo
guava da obavi tu razmenu. Crno umee u svojim raznim ogranci
ma obuhvata gotovo sve oblike ceremonijalne magije, nekromantiju,
aranje, arobnjatvo i vampirizam. Pod istim optim naslovom ta
koe su obuhvaeni i mesmerizam i hipnotizam, osim kada se koriste
iskljuivo u medicinske svrhe, pa ak i tada postoji element rizika za
sve koji su ukljueni.
BAFOMET,
JARAC IZ MENDESA
Iz Levi, Transcendental Magic
Praksa magije bele ili crne

zavisi od sposobnosti adepta da
kontrolie univerzalnu ivotnu si
lu onu koju Elifas Levi naziva
veliki magijski agens ili astralna
svetlost. Manipulisanjem tom flu
idnom esenc ijom proizvode se
fenomeni transcendentalizma. Po
znati hermafroditski Mendesov
jarac bio je sloeno stvorenje for
mulisano da simbolizuje tu astral
nu svetlost. Identian je Bafometu,
mistinom panteosu onih uenika
ceremonijalne magije, Templara,
koji su ga verovatno dobili od
Arabljana.
Iako se ini da je srednjovekovni demonizam nestao, postoji mno

tvo dokaza da je u mnogim oblicima savremene misli naroito
432
takozvane psihologije prosperiteta, metafizike graenja snage vo

lje i sistema vetine trgovanja pod visokim pritiskom crna ma
gija samo prola kroz metamorfozu i, mada joj je ime promenjeno,
priroda joj je ostala ista.
Poznati srednjovekovni mag bio je dr Johanes Faustus1, obino
poznat kao dr Faust. Prouavanje magijskih spisa omoguilo mu je
da vee u svoju slubu elementala koji ga je sluio mnogo godina u
razliitim svojstvima. Postoje neobine legende o maginim moima
koje je posedovao dr Faust. Jednom prilikom filozof je, oigledno
raspoloen za igru, prebacio plat preko gomile jaja u korpi pijaar
ke i naveo ih da se odmah izlegu. Drugom prilikom, poto je pao sa
palube malog broda, podignut je i vraen u lau, a odea mu je i da
lje bila suva. Ali, poput gotovo svih drugih magova, dr Faust je na
kraju stigao do propasti; pronaen je jednog jutra s noem u leima
i ustaljeno je uverenje da ga je ubio njegov duh familijar. Iako se Ge
teov dr Faust obino smatra samo izmiljenim likom, taj stari mag
zaista je iveo u esnaestom veku. Dr Faust je napisao knjigu sa opi
sima svojih iskustava s duhovima, a njen deo je dat u nastavku. (Dr
Faust ne sme se brkati sa Johanom Fustom2, tamparom.)
1
Dr Johan Georg Faust (nem. Johann Georg Faust, lat. Johannes Faustus,
1480 c. 1540) nemaki renesansni putujui alhemiar, astrolog i mag.
Istorijski Faust je obavijen velom tajne. Mali broj podataka koji su nepo
uzdani i protivreni oteavaju rekonstrukciju njegove biografije. Roen
je verovatno u Knitlingenu, proveo je nemiran i skitniki ivot, a pred
stavljao se kao lekar, astronom, nekromant, arobnjak vian itanju sud
bine iz dlana, vazduha i vatre. Tvrdio je da zna napamet dela Platona i
Aristotela. Umro je, verovatno nasilnom smru, oko 1540. godine u bli
zini Frajburga. U godinama posle Faustove smrti u prie o njemu unet je
motiv saveza sa avolom i dve decenije kasnije su o njemu i tom savezu
narodom ve kruile legende. Pria o njegovom ivotu posebno je kul
minirala u delu engleskog lirskog i dramskog pesnika Kristofera Marloa
(Christopher Marlowe, 15641593), Tragina istorija doktora Faustu
sa (The Tragical History of Doctor Faustus) (1604), i Geteovom Faustu
(1808). (Nap. prev.)
Johann Fust (c. 14001466) rani nemaki tampar iz Majnca. Poto je dr
Faust veoma rano postao mitski lik i literarni junak, ve u XVII veku se po
javila sumnja da je ikada postojao istorijski Faust, a legendarni lik je esto
poistoveivan sa tamparem Fustom. (Nap. prev.)
433
ELEMENTI I NJIHOVI STANOVNICI
Paracelzusova teorija o submundnima1 Redovi elemen

tarnih bia Gnomovi, undine, salamanderi i silfi Demo
nologija Inkub i sukuba Vampirizam
Najiscrpnijim i najlucidnijim izlaganjem o okultnoj pneumatolo

giji (grani filozofije koja se bavi duhovnim supstancama), koje je jo
uvek sauvano, oveanstvo je zaduio Filip Aureolus Paracelzus (Teo
frast Bombastus fon Hoenajm) [Philippus Aureolus Paracelsus (Theo
phrastus Bombastus von Hohenheim)], princ alhemiara i hermetikih
filozofa i istinski posednik Kraljevske Tajne (Kamena mudraca i Elik
sira ivota). Paracelsus je verovao da se svaki od etiri glavna ele
menta za koje su drevni znali (zemlja, vatra, vazduh i voda) sastoji od
suptilnog, gasovitog principa i zgusnute telesne supstance.
Vazduh je, dakle, po prirodi dvojak opipljiva atmosfera i neopi
pljivi, isparljivi supstrat koji se moe nazvati duhovni vazduh. Vatra
je vidljiva i nevidljiva, primetna i neprimetna duhovna, eterina va
tra manifestuje se kroz materijalni, supstancijalni plamen. Nastavlja
jui dalje analogiju, voda se sastoji od guste tekuine i potencijalne
esencije fluidne prirode. Zemlja isto tako ima dva osnovna dela
donji, koji je stalan, zemljan, nepokretan; vii, razreen, pokretan i
virtualan. Opti pojam elementi primenjen je na nie, ili fizike faze
ova etiri osnovna naela, a naziv elementarne esencije na njihova od
govarajua nevidljiva, duhovna ustrojstva. Minerali, biljke, ivotinje
1
Paracelzusov termin Paracelzus bia koja nastanjuju elemente naziva

submundni, ili elementli, odnosno elementri. Sama re submundano zna
i podzemno, od lat. sub ispod, nie, i mundus zemlja, svet, svemir,
nebo, odnosno, mundnus zemaljski, svetovni. (Nap. prev.)
446
i ljudi ive u svetu sastavljenom od zgusnute strane ova etiri ele

menta i od njihovih raznih kombinacija stvaraju svoje ive organizme.
Henri Dramond 2, u svom delu Prirodni zakon u duhovnom svetu
(Natural Law in the Spiritual World), opisuje ovaj proces na slede
i nain:
Ako analiziramo onu materijalnu taku u kojoj poinje sav i
vot, nai emo da se ona sastoji od jasne supstance bez strukture,
nalik na ele, koja podsea na albumen, odnosno belance. Sainje
na je od ugljenika, vodonika, kiseonika i azota. Njeno ime je pro
toplazma. I to nije samo strukturna jedinica u kojoj sva iva tela
poinju ivot, ve i ona u kojoj se kasnije nadograuju. Protopla
zma, rekao je Haksli, prosta ili s jezgrom, formalni je temelj sveg
ivota. To je Grnareva glina.
Element voda drevnih filozofa metamorfoziran je u vodonik sa

vremene nauke, vazduh je postao kiseonik, vatra azot, zemlja ug
ljenik.
Upravo kao to je vidljiva Priroda naseljena beskonanim brojem
ivih bia, tako je, prema Paracelzusu, i nevidljivi, duhovni dvojnik
vidljive Prirode (sastavljen od razreenih naela vidljivih elemenata)
nastanjen mnotvom naroitih bia, kojima je on dao ime elementali,
a koji su kasnije nazvani duhovi Prirode. Paracelsus je podelio te na
rode elemenata u etiri razliite grupe koje je nazvao gnomi, undine,
silfi i salamanderi. On je uio da su oni zaista ivi entiteti, oblikom
veoma slini ljudima, i da nastanjuju svoje svetove, nepoznate o
veku, jer njegova nerazvijena ula nisu sposobna da funkcioniu van
granica zgusnutih elemenata.
Civilizacije Grke, Rima, Egipta, Kine i Indije verovale su u sati
re, duhove i gobline kao u neto to se podrazumeva. Naselili su more
sirenama, reke i izvore nimfama, vazduh vilama, vatru larima i pena
tima, a zemlju faunima, drijadama i hamadrijadama. Tim duhovima
Prirode ukazivano je najvie potovanje i prinoene su im prigodne
rtve. Povremeno, kao posledica atmosferskih uslova ili naroite oset
ljivosti posveenika, postajali su vidljivi. Mnogi autori su o njima pisali
2
Henry Drummond (18511897) kotski evangelist, teoloki pisac, preda

va, istraiva i geolog. Delo Natural Law in the Spiritual World (1883)
je rasprava u kojoj je nauni princip kontinuiteta proiren iz fizikog i na
duhovni svet. (Nap. prev.)
447
na nain koji ukazuje da su zaista videli te stanovnike finijih sfera

Prirode. Vie autoriteta je miljenja da su mnogi od bogova koje su
potovali pagani bili elementali, jer se za neke od tih nevidljivih ve
rovalo da su po stasu iznad svih i da se izvanredno ponaaju.
Grci su nekim od tih elementala dali ime dmon, posebno onima
iz viih redova, i klanjali im se. Verovatno najpoznatiji od tih demona
je tajanstveni duh koji je upuivao Sokrata, o kojem je veliki filozof
govorio najviim reima. Oni koji su puno prouavali nevidljivo us
trojstvo oveka shvatili su da, zapravo, Sokratov dmon i aneo Ja
koba Bemea sasvim verovatno nisu bili elementali, ve natkriljujue
boanske prirode samih tih filozofa. U svojim belekama za Apu
lej o Sokratovom bogu3, Tomas Tejlor kae:
Poto je Sokratov demon, dakle, bez sumnje pripadao najviem
redu, to se moe zakljuiti na osnovu intelektualne superiornosti
Sokrata u odnosu na veinu drugih ljudi, Apulej je u pravu kada tog
demona naziva Bog. A da je Sokratov demon zaista bio boanski,
vidi se iz iskaza samog Sokrata u Prvom Alkibijadu, jer tokom tog
dijaloga on jasno kae: Dugo sam smatrao da me Bog nije kao sa
da uputio da se uputam u razgovor sa vama. A u Odbrani on naj
nedvosmislenije pokazuje da je tom demonu dodeljena boanska
transcendentnost, shvaena kao rang u redu demona.
Ideja nekada aktuelna, da su nevidljivi elementi, koji okruuju i

proimaju zemlju, nastanjeni ivim, inteligentnim biima, moe se
initi smenom prozainom umu dananjice. Tu doktrinu, meutim,
prihvatali su neki od najveih intelekta sveta. Silfi Faciusa Kardina4,
milanskog filozofa, salamander kojeg je video Benvenuto elini,
3
Apuleius on the God of Socrates je naslov pod kojim je izaao (1822) kla
sian prevod Tomasa Tejlora Apulejevog dela O Sokratovom bogu (De Deo
Socratis). (Nap. prev.)
Facius Cardin je Holova transkripcija imena Facija Kardana (Fazio Carda
no, 14441524), italijanskog pravnika i matematiara, oca irolama Karda
na (Girolamo Cardano, 15011576), italijanskog renesansnog matematiara,
fiziara, astrologa i kockara. Facije Kardano bio je temeljit prouavalac per
spektive, prijatelj Leonarda da Vinija i profesor na Univerzitetu u Paviji,
posveen hermetikoj nauci i svetu okultnog. Za Kardana se govorilo da je
uvek bio u drutvu duha familijara sa kojim je razgovarao. (Nap. prev.)
448
pan sv. Antuna i le petit homme rouge (mali crveni oveuljak, ili
gnom) Napoleona Bonaparte, nali su svoje mesto na stranicama
istorije.
U knjievnosti je takoe ovekoveen koncept duhova Prirode. Ne
stani Puk iz ekspirovog Sna letnje noi, elementali iz rozenkroj
cerske pesme Silovanje uvojka (The Rape of the Lock), Aleksandra
Poupa, tajanstvena stvorenja iz Zanonija (Zanoni), lorda Litona, be
smrtna Zvonica Dejmsa Barija5 i uveni duhovi koje je Rip Van
Vinkl6 susreo u Ketskil Planinama, likovi su poznati studentima knji
evnosti. Folklor i mitologija svih naroda obiluju legendama o tim
misterioznim malim likovima koji opsedaju stare dvorce, uvaju bla
go u dubinama zemlje i grade svoje domove pod okriljem otrovnih
peurki. Vile su radost detinjstva i veina dece ih se nerado odrie.
Ne tako davno, najvei umova sveta verovali su da vile postoje, a
jo uvek je otvoreno pitanje da li su Platon, Sokrat i Jamblih bili u
pravu kada su javno priznali njihovu realnost.
Kada opisuje supstance koje ine tela elementala, Paracelzus ma
teriju tela deli u dve vrste, pri emu je prva ono telo koje smo svi na
sledili kroz Adama. To je vidljivo, opipljivo telo. Druga vrsta je telo
koje ne vodi poreklo od Adama i, poto je razreenije, nije podlono
ogranienjima prvog. Tela elementala su sastavljena od te nadsup
stancijalne telesne materije. Paracelzus je izjavio da izmeu tela lju
di i tela duhova Prirode postoji toliko mnogo razlika kao to postoji
izmeu materije i duha. On dodaje:
Ipak, elementali nisu duhovi, jer oni imaju meso, krv i kosti,
oni ive i ire potomstvo, oni jedu i razgovaraju, dejstvuju i spavaju,
itd, te ih stoga nije ispravno nazivati duhovi. Oni su bia koja za
uzimaju mesto izmeu ljudi i duhova, slina i ljudima i duhovima, po
svojoj organizaciji i obliku nalik mukarcima i enama, a po brzi
ni svog kretanja nalik duhovima.
(Philosophia Occulta, prevod Franca Hartmana)
5
Dejms Metju Bari (James Matthew Barrie, 18601937) kotski romano

pisac i dramatiar; Zvonica (Tinker Bell) je lik iz njegovog najpo
znatijeg dela, Petar Pan. (Nap. prev.)
Rip Van Winkle je glavni junak istoimene kratke prie amerikog pisca, eseji
ste, biografa i istoriara, Voingtona Irvinga (Washington Irving, 17831859).
(Nap. prev.)
449
HERMETIKA FARMAKOLOGIJA,
HEMIJA I TERAPEUTIKA
Paracelzusovi metodi lijeenja Palingeneza 1 Hermetike

teorije o uzroku bolesti Lekovita svojstva trava Upotreba
droga u Misterijama Sekta Asasina
Umee isceljivanja je izvorno jedna od tajnih nauka svetenstva,

a misterija njenog porekla zaklonjena je istim velom koji skriva nasta
nak verskih uverenja. Sve vie oblike znanja prvobitno su posedo
vale svetenike kaste. Hram je bio kolevka civilizacije. Svetenici
su, ostvarujui svoje boanske prerogative, pravili i sprovodili za
kone; imenovali su vladare i kontrolisali ih; sluili su potrebama i
vih, a usmeravali sudbine mrtvih. Svetenstvo je imalo monopol nad
svim ograncima uenja i u svoje redove je primalo samo one koji su
bili intelektualno i moralno kvalifikovani da nastave njihov arka
num. O tome govori sledei citat iz Platonovog dijaloga Dravnik:
(...) u Egiptu, sam kralj ne sme da vlada osim ako nema svete
nika ovlaenja, a ako pripada nekoj drugoj klasi i silom je zau
zeo presto, mora se prikljuiti svetenstvu.
Kandidati koje su teili lanstvu u religijskim redovima podvrga

vani su tekim testovima kako bi dokazali svoju vrednost. Ta isku
enja su nazivana inicijacije. One koji bi ih uspeno proli, svetenici
1
Palingeneza (gr. plin opet, ponovo, gnesis roenje, postanak)

ponovo raanje, preporod, obnova; moralni preporod oveka; ponavljanje
(ili: nasleivanje) osobina predaka; vaskrsenje mrtvih na dan stranog suda;
preporod vernika krtenjem. (Nap. prev.)
466
su pozdravljali kao brau i bili su upuivani u tajna uenja. Meu

drevnima, filozofija, nauka i religija nikada nisu uzimane u obzir od
vojeno: svaka je smatrana sastavnim delom celine. Filozofija je bila
nauna i religijska, nauka je bila filozofska i religijska, religija je bi
la filozofska i nauna. Savrena mudrost smatrana je nedostinom
osim ako nije bila rezultat usklaivanja sva tri od ovih izraza duev
nog i moralnog delovanja.
Dok moderni lekari proglaavaju Hipokrat za oca medicine, drev
ni terapeutici osnivanje umea isceljivanja pripisivali su besmrtnom
Hermesu. Kliment Aleksandrijski je u opisu knjiga za koje se podra
zumevalo da su iz pera Hermesa podelio svete spise u est optih kla
sifikacija, od kojih je jedna, Pastoforus, bila posveena medicinskoj
nauci. Smaragdina, ili Smaragdna tabla, pronaena u dolini Ebrona
i generalno pripisana Hermesu, zapravo je hemijska formula visokog,
tajnog reda.
Hipokrat, uveni grki lekar, izdvojio je tokom petog veka pre
Hrista umee isceljivanja od drugih nauka hrama i time uspostavio
presedan odvojenosti. Jedna od posledica je dananji, iroko raspro
stranjen, potpun nauni materijalizam. Drevni su shvatali meuza
visnost nauka. Modernisti ne shvataju i, kao rezultat toga, nepotpuni
sistemi uenja pokuavaju da odre izolovani individualizam. Pre
preke s kojima se suoavaju dananja nauna istraivanja su u veli
koj meri posledica tetnih ogranienja nametnutih od strane onih koji
nisu voljni da prihvate ono to transcendira konkretne percepcije pet
osnovnih ljudskih ula.
Paracelzijanski sistem
medicinske folozofije
Dugo zanemarivani aksiomi i formule Hermesove mudrosti su to

kom srednjeg veka jo jednom skupljeni i sloeni po vremenu na
stanka, te su uinjeni sistematski pokuaji provere njihove tanosti.
Teofrastu Hoenajmu, koji je sebe nazvao Paracelzus (to znai vei
od Celzusa), svet duguje za mnoga znanja iz drevnih sistema me
dicine koja sada poseduje. Paracelzus je ceo svoj ivot posvetio
467
prouavanju i izlaganju Hermesove filozofije. Svaki pojam i teorija

bili su ito za njegov mlin i, mada lanovi medicinskog bratstva sa
da omalovaavaju uspomenu na njega, kao to su se protivili njego
vom sistemu u ono vreme, okultni svet zna da e on tek biti priznat
kao najvei lekar svih vremena. Mada su Pracelzusovi neprijatelji
njegov jeretiki i egzotini temperament koristili kao oruje protiv
njega, a njegovu elju za putovanjem nazivali skitanjem, on je bio
jedan od retkih umova koji su inteligentno nastojali da pomire ume
e isceljivanja sa filozofskim i religijskim sistemima paganizma i
hrianstva.
Branei svoje pravo da traga za znanjem u svim delovima zemlje
i meu svim klasama drutva, Paracelsus je napisao:
Stoga smatram da zasluujem pohvalu, a ne kuenje, zbog to
ga to sam do sada dostojno sprovodio svoja lutanja. Jer, potujui
prirodu, mogu da posvedoim: onaj ko eli da istrai njene naine
mora peice proputovati kroz njene knjige. Ono to je napisano is
trauje se preko slova koja ga ine, a priroda od zemlje do zemlje
koliko zemalja, toliko stranica. Takav je Kodeks Prirode, tako se
moraju listati njegove stranice.
(Don Makson Stilman2, Paracelzus)
Paracelsus je bio veliki posmatra, a oni koji su ga najbolje po

znavali zvali su ga Drugi Hermes! i vajcarski Trismegistos.
Putovao je s kraja na kraj Evrope i moda prodro i u istone zemlje,
dok je trao za sujeverjima i isterivao iz jazbina navodno izgublje
ne doktrine. Od Cigana je nauio mnogo o upotrebi lekovitih bi
ljaka, a od Arapa, kao se ini, o izradi talismana i uticaju nebeskih
tela. Paracelzus je osetio da je isceljivanje bolesnih daleko vanije
od odravanja ortodoksnih medicinskih stanovita, pa je, ogoreno
napavi terapijski sistem svoga vremena, rtvovao ono to bi inae
2
John Maxson Stillman (18521923) ameriki hemiar, profesor organske

i opte hemije na Kalifornijskom univerzitetu (University of California), di
rektor odseka za hemiju na Univerzitetu Stanford (Stanford University); pun
naslov navedenog dela iz 1920. godine je Teofrast Bombastus fon Hoenajm,
zvani Paracelzus: njegova i linost i uticaj kao lekara, hemiara i reforma
tora (Theophrastus Bombastus von Hohenheim Called Paracelsus: His Per
sonality and Influence as Physician, Chemist and Reformer). (Nap. prev.)
468
bilo dostojanstvena medicinska karijera i umesto nje dobio doivot

ni progon.
Najvanije mesto u njegovom umu zauzimala je hipoteza da je
sve u univerzumu dobro za neto; takav njegov stav smatra se raz
logom njegovog rezanja gljiva sa nadgrobnih spomenika i pononog
sakupljanja rose sa staklenih ploica. Bio je istinski istraiva arka
numa Prirode. Mnogi autoriteti su smatrali da je on bio pronalaza
mesmerizma, a da je Mesmer3 razvio svoje umee na osnovu prou
avanja spsa ovog velikog vajcarskog lekara.
Krajnji prezir, koji je Paracelzus oseao prema uskim sistemima
medicine modernim u njegovo vreme, i svoju osudu njihove neade
kvatnosti, najbolje je izrazio na svoj neobian nain:
Ali broj bolesti koje potiu iz nekog nepoznatog uzroka je da
leko vei od broja onih izazvanih mehanikim uzrocima, a za takve
bolesti nai lekari nemaju leka, jer ne mogu da uklone njihove uzro
ke, poto ne znaju koji su. Sve to mogu razborito da uine jeste da
posmatraju pacijenta i naprave pretpostavke o njegovom stanju, a
pacijent moe biti zadovoljan ako mu lekovi koje mu daju ozbiljno
ne nakode i ne spree njegov oporavak. Nai najbolji narodni le
kari su oni koji nanose najmanje zla. Ali, na alost, neki truju svoje
pacijente ivom, drugi ih iste ili im putaju krv do smrti. Postoje
neki koji su nauili toliko puno da ih je njihova uenost potpuno od
vojila od zdravog razuma, a postoje i oni kojima je mnogo vie sta
lo do vlastite dobiti nego do zdravlja njihovih pacijenata. Bolest ne
menja svoje stanje kako bi se prilagodila znanju lekara, ve bi le
kar trebalo da razume uzroke bolesti. Lekar bi trebalo da je sluga
Prirode, a ne njen neprijatelj; trebalo bi da je u stanju da je vodi i
usmerava u njenoj borbi za ivot, a ne da svojim nerazumnim up
litanjem baca nove prepreke na put oporavka.
(Iz Paragranum, prevod Franc Hartman)
3
Franc Anton Mesmer (Franz Anton Mesmer, 17341815), roen Fridrih An

ton Mesmer (Friedrich Anton Mesmer) nemaki lekar i astrolog koji je
pronaao, kako je s to sam nazvao, magntisme animal (animalni magneti
zam) i druge duhovne sile, esto zajedno grupisane pod nazivom mesmeri
zam. Razvoj Mesmerovih ideja i prakse doveo je do toga da kotski hirurg
Dejms Brejd (James Braid, 17951860) 1842. godine razvije hipnozu.
(Nap. prev.)
469
KABALA, TAJNA DOKTRINA IZRAELA
Pisani i nepisani zakoni Poreklo kabalistikih spisa

Rabin Simeon ben Johaj Velike kabalistike knjige Po
dela kablistikog sistema Sefer Jecira
Albert Pajk, citirajui iz Transcendentalne magije, ovako saima

znaaj kabalizma kao kljua za masonski ezoterizam:
ovek je ispunjen divljenjem kada prodre u Svetilite Kabale,
kada se suoi sa doktrinom tako loginom, tako jednostavnom, a
u isto vreme tako apsolutnom. Neophodno jedinstvo ideja i znako
va, osvetavanje najosnovnijih istina primitivnim znakovima; Troj
stvo Rei, Slova i Brojeva; filozofija jednostavna kao azbuka, duboka
i beskrajna kao Re; teoreme potpunije i svetlije od Pitagorinih,
teologija saeta tako da se moe zbrojati na prste; Beskonano ko
je se moe odrati na dlanu ruke deteta; deset cifara i dvadeset i
dva slova, trougao, kvadrat i krug sve su to elementi Kabale. To
su osnovni principi pisane Rei, odraza one izgovorene Rei, koja
je stvorila svijet!
(Moral i dogma)
Hebrejska teologija bila je podeljena na tri dela. Prvi je bio zakon,

drugi je bio dua zakona, a trei dua due zakona. Zakon su uila
sva deca Izraela, Mina, ili dua zakona, otkrivana je rabinima i na
stavnicima, ali je Kabala, dua due zakona, bila veto skrivena i sa
mo najvii inicijati meu Jevrejima upuivani su u njena tajna naela.
Prema nekim jevrejskim misticima, Mojsije se tri puta penjao na
planinu Sinaj, ostajui u prisustvu Boga svaki put po etrdeset dana.
Tokom prvih etrdeset dana proroku su date ploe pisanog zakona,
486
Kabala, tajna doktrina Izraela
tokom drugih etrdeset dana primio je duu zakona, a tokom posle

dnjih etrdeset dana Bog ga je uputio u tajne kabale, due due zako
na. U prve etiri knjige Pentateuha Mojsije je sakrio tajna uputstva
koja mu je dao Bog, a prouavaoci kabale su unutar tog teksta ve
kovima tragali za tajnom doktrinom Izraela. Kao to je duhovna pri
roda oveka skrivena u njegovom fizikom telu, tako je nepisani zakon
Mina i Kabala skriven unutar pisanih uenja Mojsijevog koda.
Kabala znai tajna ili skrivena tradicija, nepisani zakon, a prema
ranom Rabinu, data je oveka ne bi li, uz pomo njenih teko shvat
ljivih naela, mogao nauiti da razume tajnu kako univerzuma oko
sebe tako i univerzuma unutar sebe.
Poreklo kabalizma je legitiman predmet kontroverzi. Rani inici
jati Kabalistikih Misterija verovali su da je o njenim naelima prvo
pouavao Bog u koli Svojih anela, pre pada oveka. Aneli su kas
nije saoptili tajne Adamu, tako da, kroz znanje steeno shvatanjem
njenih principa, palo oveanstvo moe povratiti svoj izgubljeni po
loaj. Aneo Razijel poslat je s neba da uputi Adama u tajne kabale.
Razliiti aneli dobili su zadatak da u ovu teku nauku iniciraju pa
trijarhe koji su sledili. Tofijel je bio uitelj Simu, Rafael Isaku, Meta
tron Mojsiju, a Mihael Davidu. [Videti Vere sveta (Faiths of the World).]
Kristijan D. Ginsburg1 je napisao:
Od Adama je prela do Noja, a zatim do Avrahama, prijatelja
Bojeg, koji je s njom emigrirao u Egipat, gde je patrijarh dopustio
da deo te tajanstvene doktrine iscuri. Tako su Egipani stekli neko
znanje o njoj, a drugi istoni narodi mogli su da je uvedu u svoje fi
lozofske sisteme. Mojsije, koji je nauio sve mudrosti Egipta, naj
pre je u nju iniciran u zemlji u kojoj je roen, ali je najstruniji u
njoj postao u vreme svog lutanja pustinjom, kada ne samo da joj
je posvetio slobodno vreme itavih etrdeset godina, ve mu je lek
cije o njoj drao jedan od anela. (...) Mojsije je takoe inicirao
sedamdeset Stareina u tajne ove doktrine, a oni su ih, opet, preno
sili iz ruke u ruku. Od svih koji formiraju neprekinutu liniju tra
dicije, David i Solomon bili su najvie inicirani u Kabalu.
[Videti Kabala (The Kabbalah)]
1
Christian David Ginsburg (18311914) britanski naunik (Poljak roe

njem), strunjak za Bibliju i prouavalac masoretske tradicije u judaizmu.
(Nap. prev.)
487
Prema Elifasu Leviju, tri najvee knjige kabalizma su Sefer Je

cira, Knjiga Stvaranja; Sefer ha Zohar, Knjiga Sjaja, i Apokalipsa,
Knjiga Otkrivenja. Vreme pisanja ovih knjiga nije temeljno ustanov
ljeno. Kabalisti tvrde da je Sefer Jeciru napisao Avraham. Mada je
to daleko najstarija kabalistika knjiga, verovatno je iz pera rabina
Akibe, iz 120. godine posle Hrista.
Sefer ha Zohar je verovatno napisao imon ben Johaj, Akibin ue
nik. Rabina imona je Lucije Ver, koregent cara Marka Aurelija
Antonina, osudio na smrt oko 161. godine. On je pobegao sa svojim
sinom i, skrivajui se u peini, prepisao rukopis Zohara, uz pomo
Ilije, koji se povremeno pred njima pojavljivao. imon je u peini
proveo dvanaest godina, tokom kojih je razvio komplikovnu simbo
liku Velikog Lica i Malog Lica. Rabin imon je preminuo dok
je diskutovao sa uenicima i Svetiljka Izraela je ugaena. Njego
vu smrt i sahranu pratile su mnoge natprirodne pojave. Legenda ka
e da tajne doktrine kabalizma postoje od poetka sveta, ali da je rabin
imon bio prvi ovek kojem je doputeno da ih same u pisani oblik.
Hiljadu dvesta godina kasnije, knjige koje je on sastavio otkrio je i
objavio, za dobrobit oveanstva, Moe de Leon. Postoji i mogunost
da je Moe de Leon sam sastavio Zohar oko 1305. godine, crpei ma
terijal iz nepisanih tajni ranijih jevrejskih mistika. Vreme nastanka
Apokalipse, koja se prisuje sv. Jovanu Boanskom, takoe je neizve
sno, a identitet njenog autora nikada nije dokazan na zadovoljavaju
i nain.
Zbog svoje saetosti i zato to predstavlja klju za kabalistiku
misao, Sefer Jecira je u ovom poglavlju reprodukovana u celini.
Sefer ha Zohar do sada, kao to je poznato, nikada nije u potpunosti
preveden na engleski jezik, ali se moe dobiti na francuskom. (S. L.
Mekgregor Maters preveo je tri knjige Zohara na engleski.) Zohar
sadri velik broj filozofskih naela, a parafraza njegove istaknute su
tine otelotvorena je u ovom radu.
Nekolicina je shvatila kakav je uticaj kabalizam imao na srednjo
vekovnu misao, kako hriansku tako i jevrejsku. On je uio da unu
tar svetih spisa postoji skrivena doktrina koja je klju za te spise. To
je simbolizovano ukrtenim kljuevima na papskom grbu. Mnotvo
uenih umova poelo je potragu za tim arkanskim istinama pomou
kojih bi narod bio iskupljen, a da njihov rad nije ostao nenagraen,
pokazuju njihovi kasniji spisi.
488
SEDEMDESET DVA IMENA BOGA

Iz Kircher, dipus gyptiacus
Ovaj retki iseak pokazuje ime Boga na sedamdeset dva jezika upisano na la
ticama simbolinog suncokreta. Iznad kruga su sedamdeset i dve moi Boga
prema hebrejskoj kabali. Donje drvo na levoj strani nosi simbole planeta, a do
nje drvo na desnoj strani sadri znake zodijaka i imena plemena Izraelovih. Ezo
terijske doktrine kabale su usklaene sa tajnim uenjima svih filozofskih kola,
ali je neobian metod kojim mudrima otkrivaju svoje tajne, a skrivaju ih od ne
ukih. Kako religijski svet svoje spise tumai obrazovnim sredstvima dvadese
tog veka, postaje sve oigednije da svete knjige nisu istorijski dokumenti, ve
da su kraljevi, mudraci, proroci i spasitelji, koje su prouavaoci Biblije od dav
nina potovali kao nekad postojee linosti, zapravo samo personifikovani atri
buti samog oveka.
489
TETRAGRAMATON
Svrstavanjem etiri slova Velikog Imena, , (I H V H), u obliku pitagorej

skog tetraktisa, manifestuju se 72 moi Velikog Imena Boga. Klju problema je
sledei:
=
=
=
=
I
H
V
H
I
H
I
H
=
=
=
=
10
5 + 10
6 + 5 + 10
5 + 6 + 5 + 10
=
=
=
=
10
15
21
26
Veliko Ime Boga
72
Teorije kabalizma su nerazmrsivo isprepletane sa naelima alhe

mije, hermetizma, rozenkrojcerstva i slobodnog zidarstva. Rei Ka
balizam i Hermetizam se sada smatraju sinonimnim pojmovima koji
pokrivaju svu arkanu i ezotericizam antike. Jednostavan kabalizam
prvih vekova hrianske ere postupno je evoluirao u razraen teo
loki sistem, koji je postao toliko sadrajan da je gotovo nemogue
shvatiti njegove dogme.
Kabalisti su podelili upotrebu njihove svete nauke u pet odeljaka.
Prirodna Kabala je koriena iskljuivo da pomogne istraivau u
njegovom prouavanju misterija Prirode. Analogna Kabala je for
mulisana tako da pokazuje odnos koji postoji izmeu svih stvari u
Prirodi i ona objavljuje mudrima da su sva stvorenja i supstance u
sutini jedno, a da je ovek Mali Univerzum minijaturna replika
490
Boga Velikog Univerzuma. Kontemplativna Kabala je evoluirala

zarad otkrivanja misterija nebeskih sfera kroz vie intelektualne spo
sobnosti. Uz njenu pomo omogueno je da sposobnostima apstrak
tnog razmiljanja budu spoznati nemerljivi nivoi beskonanosti i da
se uvidi nain spoznaje stvorenja koja unutar njih postoje. Astroloka
Kabala upuivala je one koji su prouavali njenu nauku u mo, ve
liinu i stvarni sadraj zvezdanih tela, a takoe im je otkrivala i mi
stina ustrojstva samih planeta. Petu, ili Magijsku Kabalu, prouavali
su oni koji su teili da steknu kontrolu nad demonima i subhuma
nim inteligencijama nevidljivog sveta. Takoe je bila veoma cenjena
i kao metod leenja bolesnih pomou talismana, amuleta, amajlija i
invokacija.
Sefer Jecira se, prema Adolfu Franku2, razlikuje od ostalih sve
tih knjiga po tome to ne objanjava svet i pojave kojima je on po
zornica oslanjajui se na ideju Boga, ili postavljajui sebe kao tumaa
vrhovne volje. Ovaj drevni spis pre otkriva Boga na osnovu procene
viestrukog dela Njegovih ruku. U pripremi Sefer Jecire za razma
tranje itaoca, uporeeno je pet odvojenih engleskih prevoda. Re
zultat, mada obuhvata istaknute crte svakog od njih, nije direktan
prevod s bilo kog hebrejskog ili latinskog teksta. Iako je cilj bio da
se prenese duh, a ne slovo drevnog dokumenta, nema veih odstu
panja od originalnog izlaganja. Do sada je, koliko je poznato, prvi pre
vod Sefer Jecire na engleski uradio veleasni dr Isidor Kali3, 1877.
godine (videti Artura Edvarda Vejta). U tom prevodu engleske rei
prate hebrejski tekst. Rad dr Kalia je korien kao osnova za tuma
enje koje sledi, ali je ukljuen i materijal uzet od drugih autoriteta
i prepisani su mnogi odlomci kako bi se pojednostavila opta tema.
2
Adolphe Franck (18091893) francuski filozof, koji je kao deak pokuao

da dobije rabinsku stipendiju, a kada nije uspeo, jedno vreme je uio me
dicinu, da bi se, na posletku, posvetio filozofiji. Uspeno je predavao na ko
ledima u Dueu, Nantu, Versaju i na Collge Charlemagne u Parizu. Objavio
je vie radova, meu kojima su Kabala, ili filozofija religije Jevreja (La
Kabbale ou Philosophie Religieuse des Hbreux) (1843), estotomni Re
nik filozofskih nauka (Dictionnaire des Sciences Philosophiques) (1843
1852) i druga dela. (Nap. prev.)
Isidor Kalisch (18161886) rabin roen u Pruskoj, a iveo je u Nemakoj,
Engleskoj i SAD; prouavao je teologiju i filozofiju, a pisao i prozu i sti
hove. (Nap. prev.)
491
OSNOVI KABALISTIKE KOSMOGONIJE
AIN SOF i Kosmiko Jaje Kabalistiki sistem sveta

Kabalistiki tumaenje Jezekiljeve vizije Velika slika
Nabukodonosorovog sna Veliki ovek svemira Pedeset
vrata ivota
Kabalisti zamiljaju Vrhovno Boanstvo kao Neshvatljivi Princip

koji moe da se otkrije samo kroz proces eliminacije, redom, svih
njegovih spoznatljivih atributa. Ono to ostaje kada je uklonjena
svaka spoznatljiva stvar to je AIN SOF, veno stanje Bivstvovanja.
Mada je nedefinisan, Apsolut proima itav prostor. Apstraktan do
stepena neshvatljivosti, AIN SOF je neuslovljeno stanje svih stvari.
Supstance, esencije i inteligencije se manifestuju iz nedokuivosti AIN
SOFA, ali je sam Apsolut bez supstance, esencije ili inteligencije.
AIN SOF se moe uporediti sa velikim podrujem plodne zemlje iz
koje raste bezbroj biljaka, svaka razliite boje, oblika i mirisa, ali sve
sa svojim korenjem u istoj tamnoj ilovai koja, meutim, ne lii ni
na jedan od oblika koje je odgajila. Biljke su univerzumi, bogovi
i ovek, sve ih je odgajio AIN SOF i svi su sa svojim izvorom jedna
nedefinisana esencija; svima su njihovi duhovi, due i tela uoblieni
iz te esencije i svi su osueni, poput biljaka, da se vrate u crnu zem
lju AIN SOF, jedino Besmrtno odakle su i doli.
AIN SOFU su se kabalisti obraali kao Najdrevnijem od svih drev
nih. Uvek je smatran bespolnim. Njegov simbol bilo je zatvoreno
oko. Mada se za AIN SOF moe rei da definisati Ga znai oskrnaviti
Ga, rabini su postulirali neke teorije o nainu na koji AIN SOF pro
jektuje kreacije iz Sebe, a takoe su tom Apsolutnom Ne-Bivstvova
nju dodelili i odreene simbole kao opise, barem delimine, Njegovih
504
moi. Prirodu AIN SOFA oni simbolizuju krugom, koji je i sam sim
bol venosti. Taj hipotetiki krug zatvara bezdimenziono podruje
neshvatljivog ivota, a kruna granica tog ivota je apstraktna i neiz
merna beskonanost.
Prema ovom konceptu, Bog nije samo centar, ve i Podruje. Cen
tralizacija je prvi korak ka ogranienju. Stoga, centri koji su obliko
vani u supstancama AIN SOFA su ogranieni, jer su predodreeni da
se razlue natrag u svoj Uzrok, dok je sam AIN SOF po sebi besko
naan, jer je krajnje stanje svih stvari. Kruni oblik dat AIN SOFU
ounaava da je prostor hipotetiki zatvoren unutar velikog, kristalu
slinog, globusa, izvan kojega ne postoji nita, ak ni vakuum. Unutar
tog globusa simbola AIN SOFA odigravaju se stvaranje i ras
padanje. Svaki element i princip koji e ikada biti upotrebljeni u bes
konanosti Kosmikog raanja, rasta i propadanja nalazi se unutar
transparentnih supstanci te neopipljive sfere. To je Kosmiko Jaje
koje se ne razbija sve do velikog dana Budi-S-Nama1, koji je kraj Ci
klusa Nunosti, kada se sve stvari vraaju u svoj prvobitni uzrok.
U procesu stvaranja se difuzni ivot AIN SOFA povlai sa peri
ferije u centar kruga i uspostavlja taku, to je prvo manifestovanje
Jednog primitivno ogranienje sveproimajueg O. Kada se Bo
anska Sutina tako povue sa granice kruga u centar, za sobom os
tavlja Ponor, ili, kako to kabalisti nazivaju, Veliku Oskudicu. Na taj
nain je u AIN SOFU uspostavljeno dvostruko stanje tamo gde je
ranije postojalo samo jedno. Prvo stanje je sredinja taka primi
tivni objektifikovani sjaj venog, subjektifikovanog ivota. Oko tog
sjaja je tama prouzrokovana odlaskom ivota koji je odvuen u cen
tar da stvori prvu taku, ili univerzalnu klicu. Univerzalni AIN SOF,
dakle, vie ne sija kroz prostor, ve pre nad prostorom, iz ustanov
ljene prve take. Isak Majer opisuje taj proces na sledei nain:
1
Dan-Budi-S-Nama, ili Dan posle Mahamanvantare, je istonjaki naziv

za ono to hriani nazivaju Sudnji dan. Mahamanvantara (od maha veliko
+ manvantara period manifestacije) je veliki ciklus kosmike manifesta
cije i aktivnosti, bilo univerzuma, zvezdanog sistema ili planete. Mahaman
vantara Sunevog sistema, ili ivot Brame, je period od 311.040.000.000.000
zemaljskih godina. Kada nastupi Dan-Budi-S-Nama sve pojedinano se
spaja u jedno, a svaka jedinka i dalje poseduje esencijalno znanje o sebi; u
to vreme e sve to nam se sada ini da je bez svesti ili nesvesno, biti ap
solutno svesno. (Nap. prev.)
505
Ain Sof je isprva ispunjavao Sve, a zatim se apsolutno koncen

trisao u Sebi, to je proizvelo Ponor, Dubinu, ili Prostor, Aveer
Kadmon, ili Primitivni Vazduh, Azot; ali to se u Kabali ne smatra
savrenom prazninom ili vakuumom, savreno praznim prostorom,
ve se smatra vodom ili Kristalnim Haotinim Morem, u kojem po
stoji odreen stepen Svetlosti, inferiorne u odnosu na onu kojom
je nainjeno sve to je stvoreno [svetovi i hijerarhije].
(Videti Kabalu)
U tajnim uenjima Kabale kae se da je ovekovo telo obavijeno

jajolikim mehurastim prelivanjem u duginim bojama, koje se zove
Auriko Jaje. To je kauzalna sfera oveka. Ona ima isti odnos pre
ma ovekovom fizikom telu kao globus AIN SOFA prema Svojim
stvorenim univerzumima. U stvari, to Auriko Jaje je AIN SOF sfera
entiteta nazvanog ovek. U stvarnosti, dakle, vrhovna svest oveka
je u toj auri, koja se prostire u svim smerovima i potpuno okruuje
njegovo nie telo. Kao to je svest u Kosmikom Jajetu povuena u
sredinju taku, koja je zatim nazvana Bog Vrhovno Jedno tako
je koncentrisana i svest unutar Aurikog Jajeta oveka, ime je pro
uzrokovano uspostavljanje take svesti koja je nazvana Ego. Kao to
su univerzumi u Prirodi formirani od latentnih moi unutar Kosmi
kog Jajeta, tako je i sve to je ovek koristio u svim svojim inkar
nacijama irom kraljevstava Prirode proizalo iz latentnih moi unutar
njegovog Aurikog Jajeta. ovek nikada ne izlazi iz tog jajeta; ono
ostaje ak i nakon smrti. ovekova roenja, smrti i ponovna roe
nja, sve se odvija unutar jajeta, a ono se ne moe razbiti sve do ma
njeg dana Budi S Nama, kada se oveanstvo poput univerzuma
oslobaa od Toka Nunosti.
Kabalistiki sistem svetova

Na priloenom krunom grafikonu, koncentrini prstenovi dija
gramski predstavljaju etrdeset nivoa vibracije (kabalisti ih nazivaju
Sfere), koje emaniraju iz AIN SOFA. Krug X1 je spoljanja granica
prostora. On okruuje podruje AIN SOFA. Priroda samog AIN SOFA
506
podeljena je na tri dela, predstavljena razmacima izmeu X1 i X2,

X2 i X3 i X3 i A1; dakle:
X 1 do X 2
AIN, vakuum, ili isti duh
X 2 do X 3
AIN SOF, Bezgranino, ili Neogranieno
X 3 do A 1
AIN SOF AUR, Bezgranina Svetlost
KABALISTIKA EMA ETIRI SVETA
U gornjem grafikonu tamna linija izmeu X3 i A1 predstavlja granicu pr

vobitne take, a koncentrini krugovi unutar te deblje linije simbolizuju ema
nacije i svetove koji iz take izlaze. Kao to je ova toka sadrana unutar
507

spoljanjih prstenova X1, X2 i X3, te predstavlja prvo uspostavljanje individu
alizovanog postojanja, tako je i donji svet, simbolizovan sa etrdeset koncen
trinih krugova unutar take koja predstavlja donje stvaranje, razvijeno iz
unutranje prirode prve Krune (i u njoj sadrano), koja se moe nazvati Bog,
unutar koga boanske moi, nebeska bia, zvezdani svetovi i ovek ive, kre
u se i imaju svoje bie. Veoma je vano da se svi prstenovi unutar A1 smatra
ju zatvorenim primitivnom takom, koja je i sama okruena velikim prstenom
X1, ili Aurikim Jajetom AIN SOFA.
Svaki prsten ukljuuje unutar svoje vlastite prirode sve prstenove koji su unu
tar njega, a ukljuen je u prirode svih prstenova izvan sebe. Dakle, A1 pri
mitivna taka kontrolie i sadri trideset devet prstenova koje zatvara, a svi
oni uestvuju u njenoj prirodi u razliitom stepenu, u skladu sa svojim dosto
janstvom. Prema tome, itavo podruje od A1 do D10, ukljuujui i njega, je
prvobitna taka, a prstenovi simbolizuju podele koje su se odigrale unutar nje
i emanacije koje su se iz nje izlile nakon njenog uspostavljanja usred apstrak
tne prirode AIN SOFA. Moi prstenova opadaju prema sreditu dijagrama, jer
se Mo meri brojem stvari koje kontrolie, a svaki prsten kontrolie prstenove
unutar sebe, a pod kontrolom je prstenova izvan sebe. Tako, dok A1, pored se
be, kontrolie jo trideset devet prstenova, B1, osim vlastitog, kontrolie samo
dvadeset devet prstenova. Stoga je A1 monije od B1. Poto je najvea duhov
na vrstina, ili trajnost, na periferiji, a najvea materijalna gustina, ili prolaz
nost, u sreditu dijagrama, prstenovi, kako im se smanjenje Mo, postaju sve
materijalniji i supstancijalniji, sve do centralne sfere, D10, koja simbolizuje
stvarne hemijske elemente zemlje. Stope vibracije su takoe nie kako se pr
stenovi pribliavaju centru. Dakle, vibracija A2 je nia nego kod A1, ali je vi
a nego kod A3, i tako dalje, u opadajuoj skali prema centru, pri emu je A1
najvia, a D10 najnia sfera stvaranja. Mada A1, vladar stvaranja, kontrolie
krugove oznaene sa B, C i D, on je manji od tri prstena AIN SOFA X1, X2
i X3 i zbog toga se klanja pred prestolom neizrecivog Tvorca, od ijih sup
stanci je individualizovan.
Treba imati na umu da je u poetku Vrhovna Supstanca, AIN, sa

ma proimala podruje kruga; unutranji prstenovi jo nisu bili do
li u manifestaciju. Kako je Boanska Sutina koncentrisala Sebe,
prstenovi X2 i X3 postali su pojmljivi, jer AIN SOF je ogranienje
AINA, a AIN SOF AUR, ili Svetlost, je jo vee ogranienje. Zbog
toga se smatra da je priroda Vrhovnog Jednog trostruka, a iz te tro
struke prirode su se moi i elementi stvaranja odrazili u Ponoru, ko
ji je ostao nakon pokretanja AIN SOFA prema Svom centru. Stalno
kretanje AIN SOFA prema Svom centru rezultiralo je uspostavlja
508
njem take u krugu. Taka je nazvana Bog, kao vrhovna individuali

zacija Univerzalne Esencije Zohar o tome kae:
Kad skriveni od Skrivenog poele da Se otkrije, On prvo na
pravi jednu taku: Beskonano je bilo potpuno nepoznato i nije i
rilo svetlost pred tom sjajnom takom, koja silovito prodre na
videlo.
Ime te take je JA JESAM, a Hebreji su je zvali Eheieh. Kabalisti

su dali mnogo imena toj taki. Na ovu temu Kristijan D. Ginsberg
pie, u biti: Taka je nazvana prva kruna, jer zauzima najvie mesto.
Nazivana je stara, jer je prva emanacija. Zvana je primordijalna ili
glatka taka. Nazivana je bela glava, Dugo Lice Makroprozopus
i nedokuiva visina, jer ona kontrolie i upravlja svim ostalim ema
nacijama.
Kada se bela sjajna taka pojavila, nazvana je Keter, to znai Kruna,
a iz nje je zrailo devet velikih globusa, koji su se rasporedili u ob
liku drveta. Njih devet, zajedno sa prvom krunom, konstituisali su
prvi sistem Sefirot. Njih deset su bile prvo ogranienje za deset ap
straktnih taaka unutar prirode samog AIN SOFA. Mo AIN SOFA
nije se spustila u te globuse, ve se reflektovala na njih, kao to se
svetlost reflektuje na zemlju i planete. Ovih deset globusa nazvani
su sjajni safiri, a mnogi rabini veruju da je re safir osnova rei Se
fira (jednina od Sefirot). Veliko podruje koje je ostalo nakon povla
enje AIN SOFA u sredinju taku, Keter, tada je ispunjeno sa etiri
koncentrina globusa nazvana svetovi, ili sfere, a svetlost deset Se
firot se reflektovala kroz svaki od njih. To je rezultiralo uspostav
ljanjem etiri simbolika drveta, a svako je primilo refleksije deset
sefirotskih globusa.
etrdeset sfera stvaranja iz AIN SOFA podeljeno je u etiri veli
ka svetska lanca, na sledei nain:
A1 do A10
Acilut
Bezgranini Svet Boanskih Imena
B1 do B10
Brija
Arhanelski Svet Stvaranja
C1 do C10
Jecira
Hijerarhijski Svet Oblikovanja
D1 do D10
Asija
Elementarni Svet Supstanci

509
SEFIROTSKO DRVO
Trideset i dve staze mudrosti Veliko i Malo Lice Kirhe

rovo Sefirotsko drvo Misterija Daata Tri stuba koja dr
e Sefirotsko drvo etiri slova Svetog Imena
Sefirotsko drvo moe se uzeti u obzir kao neprocenjiv kompen

dijum tajne filozofije koja je prvobitno bila duh i dua hasidizma.
Kabala je neprocenjivo naslee Izraela, ali je onih koji shvataju nje
na prava naela iz godine u godinu sve manje. Dananji Jevrejin je,
ako ne uvia dubinu doktrina svog naroda, obino proet najopas
nijim oblikom neznanja, modernizmom, i sklon je da na kabalu gle
da kao na zlo od kojeg se treba sklanjati kao od kuge, ili kao na
smeno praznoverje koje je preivelo crnu magiju Mranih doba.
Ipak, bez kljua koji obezbeuje kabala, ni Jevreji ni Grci ne mogu
reiti duhovne tajne kako Starog tako i Novog zaveta.
Sefirotsko drvo sastoji se od deset globusa svetleeg sjaja, raspo
reenih u tri vertikalna stuba i povezanih sa 22 kanala ili staze. De
set globusa nazivaju se Sefirot, a dodijeljeni su im brojevi od 1 do
10. Tri stuba nazivaju se Milost (na desnoj strani), Strogost (na levoj
strani) i, izmeu njih, Blagost, kao mo pomirenja. Za stubove se
takoe moe rei i da predstavljaju Mudrost, Snagu i Lepotu, koje i
ne trojednu podrku svemiru, jer je napisano da je Tri temelj svega.
Dvadeset dva kanala su slova hebrejskog alefbeta i njima su dode
ljeni glavni aduti u pilu simbolikih karata Tarota.
Elifas Levi izjavio je da bi ovek, rasporeivanjem Tarot karata
prema odreenom redosledu, mogao otkriti sve to je za njega mo
gue da sazna o Bogu, svom svetu i o sebi. Kada se deset brojeva koji
se odnose na globuse (Sefirot) iskombinuju sa 22 slova koja se odno
se na kanale, dobije se iznos 32 broj svojstven za Kabalistike
520
Sefirotsko drvo
Staze Mudrosti. Te Staze, koje se povremeno nazi

vaju 32 zuba u ustima Velikog Lica, ili 32 nerva to
se granaju iz Boanskog Mozga, analogne su sa pr
va 32 stepena masonerije, koji uzdiu kandidata u
dostojanstvo Princa Kraljevske Tajne. Kabalisti, ta
koe, smatraju da je izuzetno znaajno to to se u iz
vornim Hebrejskim Spisima ime Boga pojavljuje 32
puta u prvom poglavlju Postanja. (U engleskom pre
vodu Biblije ime se pojavljuje 33 puta.)1 U mistinoj
analizi ljudskog tela, prema rabinima, 32 kimena se
gmenta vode navie do Hrama Mudrosti lobanje.
etiri kabalistika drveta opisana u prethodnom
poglavlju su kasniji jevrejski uenjaci ukombinovali
u jedan sveobuhvatni dijagram koji su nazvali ne sa
mo Sefirotski, ve i Arhetipski, ili Nebeski Adam.
Prema nekim autoritetima, u poetnim poglavljima
Postanja opisano je stvaranje tog Nebeskog Adama,
a ne zemaljskog oveka. Od materije tog boanskog
oveka formiran je svemir; on ostaje u njemu i na
stavie tu da bude ak i kad raspadanje razloi sfere
nazad u njihovu primitivnu supstancu. Nikada nije
zamiljano da je Boanstvo zaista sadrano unutar
Sefirot, koje su isto hipotetike posude upotrebljene
za definisanje granica Stvaralake Esencije. Adolf
Frank Sefirot radije uporeuje sa raznobojnim provi
dnim staklenim inijama ispunjenim istim svetlom,
koje prividno poprima boju svojih kontejnera, ali ija
esencijalna priroda ostaje uvek ista i nepromenjiva.
ETIRI SEFIROTSKA DRVETA
etrdeset koncentrinih krugova prikazanih u velikom kru

nom preseku u prethodnom poglavlju ovde su rasporeeni u
1
U prvom poglavlju Postanja na srpskom jeziku, u prevodu ure Daniia

ime Boga pojavljuje se 32 puta, a kod dr Luja Bakotia 31 put. Razlika je
u Post. 1:28. Kod Daniia stoji: I blagoslovi ih Bog, i ree im Bog,
a kod dr Bakotia: I blagoslovi ih, i ree im Bog (Nap. prev.)
521

obliku etiri drveta, od kojih se svako sastoji od deset krugova. Ova stabla ot
krivaju organizaciju hijerarhija koje kontroliu sudbine svega stvorenog. Stabla
su ista u svakom od etiri sveta, ali moi unutar globusa izraavaju se razliito
kroz supstance svakog od svetova, to rezultira beskrajnom diferencijacijom.
Deset Sefirot od kojih je sastavljeno telo prototipiskog Adama, bro

jevi koji se na njih odnose i delovi svemira kojima one odgovaraju su:
Sefirot
Svemir
Alternativa
Keter Kruna
Primum Mobile
Vatrena nebesa
Hohma Mudrost
Zodijak
Prvi pokret
Bina Razumevanje
Saturn
Zodijak
Hesed Milost
Jupiter
Saturn
Gebura Ozbiljnost
Mars
Jupiter
Tiferet Lepota
Sunce
Mars
Necah Pobeda
Venera
Sunce
Hod Slava
Merkur
Venera
Jesod Temelj
Mesec
Merkur
10
Malkut Kraljevstvo
Elementi
Mesec
Br.
SEFIROTSKO DRVO KASNIJIH KABALISTA

Prevedeno iz Kircher, dipus gyptiacus
Poto je pokazano da su kabalisti univerzum podelili na etiri sveta, od kojih se

svaki sastoji od deset sfera, sledee to je potrebno razmotriti je kako je deset sfe
ra svakog sveta rasporeeno u okviru onoga to se naziva Sefirotsko drvo.
To Drvo je sastavljeno od deset krugova, koji predstavljaju brojeve od 1 do 10,
a meusobno su povezani sa dvadeset dva kanala dvadeset dva slova hebrej
skog pisma. Deset brojeva plus dvadeset i dva slova kao rezultat daju okultni
broj 32, koji, prema Mini, oznaava Trideset dve Staze Mudrosti. Slova i
522
Sefirotsko drvo
523

brojevi su, prema kabalistima, kljuevi celokupnog znanja, jer tajnim sistemom
njihovog ureenja otkrivaju se tajne stvaranja. Zbog toga se nazivaju Staze
Mudrosti. Ta okultna injenica je paljivo skrivena u 32. stepenu masonerije.
Postoje etiri drveta, po jedno u svakom od etiri sveta o kojima je govoreno
u prethodnom poglavlju. Prvi je u Acilutskom Svetu, gde su deset krugova de
set globusa svetlosti uspostavljenih u sredini AIN SOFA. Moi i atributi ovog
drveta odraavaju se na svakom od tri nia sveta, u kojima oblik Drveta ostaje
isti, ali, to je nie, njegove moi se smanjuju. Kako bi dodatno iskomplikovali
svoju doktrinu, kabalisti su stvorili jo jedno drvo, koje je sastavljeno od sva
etiri svetska drveta, ali ima samo deset globusa. U tom jedinstvenom drvetu
kondenzovana je celokupna arkana prethodno ratrkana kroz obiman arhiv ka
balistike literature.
Neprestano se mora naglaavati da su Sefirot i svojstva koja su im

dodeljena, poput tetraktisa pitagorejaca, samo simboli kosmikog si
stema i njegovog mnotva delova. Preciznije i potpunije znaenje tih
simbola ne moe se otkrti u pisanom ili usmenom obliku, ve se mo
ra spoznati kroz prouavanje i meditaciju. U Sefer ha Zoharu je na
pisano da postoji odeda pisana doktrina koju moe svako da
vidi. Oni koji razumeju ne gledaju u odedu, ve u telo pod njom
intelektualni i filozofski kod. Najmudriji od svih, meutim, sluge
Nebeskog Kralja, ne gledaju ni u ta osim u duu duhovnu doktri
nu koja je veni i uvek niui koren zakona. O toj velikoj istini
pie i Elifas Levi i izjavljuje da niko ne moe ui u tajnu Kuu Mu
drosti ukoliko nije ogrnut ogromnim ogrtaem Apolonija iz Tijane i
ako u ruci ne nosi Hermesovu svetiljku. Ogrta oznaava kvalitete
samoposedovanja i oslanjanja na vlastite snage koje tragalac mora
razviti kao plat snage, a veno gorua svetiljka mudraca predstavlja
prosvetljeni um i savreno uravnoteen intelekt, bez kojih misterija
vekova nikada ne moe biti reena.
Sefirotsko drvo se ponekad opisuje kao ljudsko telo i tako se de
finitivnije utvruje pravi identitet prvog, ili Nebeskog oveka Adama
Kadmona Ideje Univerzuma. Deset boanskih globusa (Sefirot) se
tada smatra analognim sa deset svetih udova i organa Protogonosa,
i to prema sledeem rasporedu. Keter je kruna Prototipske Glave i
moda se odnosi na pinealnu lezdu, Hohma i Bina su desna, odno
sno, leva hemisfera Velikog Mozga, Hesed i Gebura (Pehad) su desna,
odnosno, leva ruka i oznaavaju aktivne stvaralake udove Velikog
524
Sefirotsko drvo
oveka, Tiferet je srce, ili, prema nekima, itava viscera2, Necah i Hod
su desna, odnosno, leva noga, ili potpore sveta, Jesod je generativni
sistem, ili temelj oblika, a Malkut predstavlja dva stopala, odnosno
temelj bia. Povremeno se smatra da je Jesod muka, a Malkut en
ska generativna mo. Ovako zamiljen Veliki ovek je gigantski lik
iz Nabukodonosorovog sna, sa glavom od zlata, prsima i rukama od
srebra, telom od tua, nogama od gvoa i stopalima od blata. Sre
dnjovekovni kabalisti su, takoe, svakoj od Sefirot dodelili po jednu
od Deset Zapovesti i po desetinu Molitve Gospodnje.
to se tie emanacija iz Ketera, koje se uspostavljaju kao tri trijade
Kreativnih Moi u Sefer ha Zoharu nazvane tri glave, svaka sa tri
lica H. P. Blavacka pie:
To [Keter] je bila prva Sefira, koja u sebi sadri ostalih devet
Sefirot, ili inteligencija. U svojoj sveukupnosti i jedinstvu one
predstavljaju arhetipskog oveka, Adama Kadmona, %,
koji je, u svojoj individualnosti, ili jedinstvenosti, ipak dualan, ili
biseksualan, grki Didimos, jer je prototip itavog oveanstva. Ta
ko smo dobili tri trojstva, svako smeteno u glavi. U prvoj glavi, ili
licu (hinduski Trimurti sa tri lica), nalazimo Sefiru [Keter], prvog
androgina, na vrhu gornjeg trougla, kako emituje Hahamu [Hohma],
ili Mudrost, muku i aktivnu potenciju takoe nazvanu i Jah,
i Binu, , ili Inteligenciju, ensku i pasivnu potenciju, koja se
naziva i imenom Jahve, . To troje obrazuje prvo trojstvo ili li
ce Sefirot. Ta trijada emanira Hesed, , ili Milost, muku aktiv
nu potenciju, zvanu takoe i El, iz koje emanira Gebura, , ili
Pravda, koja se naziva i Eloha, enska pasivna potencija; iz sjedi
njavanja ovo dvoje nastaje Tiferet, , Lepota, Blagost, Duhov
no Sunce, poznato po boanskom imenu Elohim i osnovana je
druga trijada, lice, ili glavu. Ona, sa svoje strane, emanira mu
ku potenciju Necah, , vrstinu, ili Jahve Sabaot, iz koje se iz
liva enska pasivna potencija Hod, , Slava, ili Elohim Sabaot;
to dvoje proizvodi Jesod, , Temelj, koji je moni ivi El-Hai, i
tako se stvara tree trojstvo ili glava. Deseta Sefira je pre duada i
na dijagramima se predstavlja kao najnii krug. To su Malkut, ili
Kraljevstvo, , i ekina, , koja se takoe naziva i Adonaj,
2
Viscera (lat. viscera) izraz u medicini koji iznaava unutranje organe

ivotinjskog tela; utroba, iznutrice, drob, naroito srce, plua, creva, jetra
itd. (Nap. prev.)
525
a Heruvimi meu aneoskim horovima. Prva Glava se naziva In

telektualni svet, druga Glava je Senzualni, ili svet Percepcije, a
trea je materijalni, ili Fiziki svet.
(Videti Razotkrivenu Izidu)
TABELA SEFIROTSKIH KORESPONDENCIJA

Iz Fludd, Collectio Operum
Gornji dijagram je posebno preveden s latinskog jer je od jedinstvene vredno

sti za prouavaoce kabalizma, a takoe i dobar primer neobine sposobnosti
Roberta Flada za sastavljanje tabela korespondencija. Robert Flad ubraja se
526
Sefirotsko drvo
meu najeminentnije rozenkrojcere i slobodne zidare, u stvari, esto se naziva
prvi engleski rozenkrojcer. Napisao je nekoliko vrednih dokumenata zasno
vanih direktno na rozenkrojcerskim zagonetkama. Znaajno je da je najvanije
od njegovih dela trebalo da bude objavljeno u isto vreme kad i dela Bekona,
ekspira i prvih rozenkrojcerskih autora.
Kod kasnijih kabalista postoji i podela Sefirotskog drveta na pet

delova, u kojoj su globusi postavljeni prema sledeem redosledu:
(1) Makroprozopus, ili Veliko Lice, je pojam koji se primenjuje na
Keter kao prvu i najuzvieniju od Sefirot i obuhvata devet po
tencija ili Sefirot koje izlazi iz Ketera.
(2) Aba, Veliki Otac, je pojam koji se generalno primenjuje na Hoh
mu Univerzalnu Mudrost prvu emanaciju Ketera, ali, prema
Ibn Gabirolu3, Hohma predstavlja Sina, Logos, ili Re, a roena
je iz sjedinjavanja Ketera i Bine.
(3) Aima, Velika Majka, je ime pod kojim je opte poznata Bina, ili
trea Sefira. To je Sveti Duh, iz ijeg tela istiu generacije. Po
to je trea osoba Tvorake Trijade, ona odgovara Jahveu, De
mijurgu.
(4) Mikroprosopus, ili Malo Lice, sastoji se od est Sefirot He
seda, Gebure, Tifereta, Necaha, Hoda i Jesoda. Mikroprozopus
se obino naziva Mali Adam, ili Zauir Anpin, dok je Makropro
zopus, ili Veliki Adam, Arikh Anpin. Malo Lice je ispravno sim
bolizovano estokrakom zvezdom, ili isprepletanim trouglovima
Siona, a takoer i sa est strana kocke. Ono predstavlja smerove
3
Solomon ibn Gabirol, ili Solomon ben Judah [heb. ,

Shelomo ben Yehuda ibn Gevirol; ar. , Abu
Ayyb Suleiman ibn Yahya ibn Jabirl; poznat i po latiniziranom imenu Avi
cebron (lat. Avicebron), oko 1021 oko 1058] pansko-jevrejski srednjo
vekovni filozof, neoplatonist. Najvanije delo mu je Izvor ivota (Yanb
al-Hayh), koje je napisano na arapskom jeziku, ali je poznato samo u la
tinskom prevodu (lat. Fons Vitae); u njemu pokuava da princip bojeg
stvaranja sveta ni iz ega spoji sa idejom emanacije; univerzalna materija
definisana je kao telesna i duhovna, a od materije je slobodan samo Bog,
koji se nalazi s one strane materije i oblika; na najviem stepenu hijerar
hijske lestvice je univerzalni oblik, koji sadri sve oblike, a na najniem su ul
ne stvari; volja je osnovni stvaralaki uzrok sveta izvor ivota. (Nap. prev.)
527
ANALIZA TAROT KARATA
Poreklo karata za igru Rota Mundi rozenkrojcera Pro

blem simbolizma Tarota Karta bez broja Simbolizam
dvadeset jednog velikog aduta Znaci karata
Miljenja autoriteta razlikuju se po pitanju porekla karata za ig

ru, svrhe za koju su namenjene i vremena njihovog uvoenja u Ev
ropi. U svojim Istraivanjima istorije karata za igru (Researches into
the History of Playing Cards), Semjuel Veler Singer1 podrava mi
ljenje da su karte stigle u junu Evropu iz Indije, preko Arabije.
Tarot karte su verovatno bile deo magijske i filozofske nauke koju
su Vitezovi Templari preneli od Saracena, ili neke od mistinih sekti
koje su u to vreme cvetale u Siriji. Po povratku u Evropu, Templari
su, da bi izbegli progon, skrili arkansko znaenje simbola prikazavi
svoje magijske knjige toboe kao sredstvo za zabavu i kockanje. U
prilog ovoj tvrdnji, gospoa Dona Kinga Van Renselera2 kae:
1
Samuel Weller Singer (17831858) engleski knjiar, prevodilac i autor,

izdava veeg broja zapaenih izdanja dela autora XVI i XVII veka. Pome
nuto delo je njegova najinteresantnija originalna kompilacija nastala 1816.
godine, a obiluje izvanrednim gravurama koje delo ine posebno intere
santnim i vrednim. (Nap. prev.)
Mrs. John King Van Rensselaer (18481925), amerika autorka kojoj je ime
zapravo Mej (May) Van Renseler, ali je, po anglosaksonskom obiaju, pred
stavljana kao gospoa Dona Kinga Van Renselera, amerikog politiira i
guvernera Njujorka, pa se pod tim imenom pojavljuje i kao autor na svo
jim izdanjima, meu kojima je i delo iz 1890. godine, iz kojeg je ovde dat
citat, a iji pun naslov je avolja slikovnica: istorija karata za igru (The
devils picture-books. A history of playing cards). (Nap. prev.)
554
Analiza Tarot karata
ini se da je dobro potkovana injenica to da su karte, vrativi

se kui, sa sobom doneli ratnici, koji su uvezli mnoge novosteene
obiaje i navike Orijenta u svoje vlastite zemlje, a to nije u suprot
nosti sa izjavama nekih pisaca koji su objavili da su Cigani koji
su u to vreme poeli da lutaju po Evropi doneli sa sobom i uveli
karte, koje su koristili, kao to to ine i danas, za proricanje bu
dunosti.
(Videti avolju slikovnicu)
Preko Cigana je Tarot karte mogue pratiti unazad do religijske sim

bolizma drevnih Egipana. U svom izvanrednom delu, Cigani (The
Gypsies), Semjuel Roberts3 predstavlja dovoljno dokaza o njihovom
egipatskom poreklu. Na jednom mestu on pie:
Kad su Cigani prvobitno stigli, u Engleskoj je bilo vrlo nesi
gurno. U naim zakonima se prvi put pominju u nekoliko odredbi
protiv njih u vreme vladavine Henrija VIII, u kojima su opisani kao
prekomorski ljudi, koji sebe nazivaju Egipanima a ne bave
bilo kakvim zanatom ili trgovinom, ve idu naokolo u velikom
broju (...).
Interesantna legenda pripoveda da se, nakon unitenja Serapeuma

u Aleksandriji, veliki broj tamonjih svetenika povezao kako bi sa
uvali tajne obreda posveenih Serapisu. Njihovi potomci (Cigani)
su, nosei sa sobom najdragocenije od knjiga spaenih iz plamtee
biblioteke Knjigu Enoha, ili Tota (Tarot) postali lutalice po licu
zemlje, ostavi narod odvojen od drevnog jezika i prvorodnog prava
na magiju i tajnu.
Kur de ebelen4 je verovao da je sama re Tarot nastala od dve
egipatske rei, Tar, to znai put, i Ro, to znai kraljevski. Tako
3
Samuel Roberts (17631848) engleski autor i pisac pamfleta, poznat kao

Prosjaki advokat (Paupers Advocate); napisao je veliki broj knjiga i pam
fleta politikog i socijalnog sadraja. Pun naziv pomenutog dela je Cigani:
njigovo poreklo, trajanje i odredite (The Gypsies: Their Origin, Continu
ance, and Destination). (Nap. prev.)
Antoan Kur (Antoine Court), koji je sebe prozvao Antoan Kur de ebelen
(Antoine Court de Gbelin, c. 17191784) sin francuskog protestantskog
pastora, roen u Nimu (Nimes), inicirani mason; bio je osniva i predsednik
Apolonijevskog drutva (Socit Apollonienne), kasnije nazvanog Pariski
555
Tarot predstavlja kraljevski put do mudrosti [videti Primitivni svet

(Le Monde Primitif)]. U svojoj Istoriji magije (History of Magic), P.
Kristijan5, portparol jednog francuskog tajnog drutva, daje fantasti
an izvetaj o navodnoj inicijaciji u Egipatske Misterije, gde 22 glav
ne Tarot karte poprimaju razmere prezentacionih tabli neizmerne
veliine i predstavljaju veliku galeriju. Zaustavljajui se, redom, pred
svakom od karata, inicijator je kandidatu opisivao njen simbolizam.
Eduard ire, kojem je izvor informacija bio slian kao i Kristijanu,
poziva se na istu sveanost u poglavlju o inicijaciji u Hermetike Mi
sterije (videti Veliki posveenici). Mada je mogue da su Egipani
upotrebljavali Tarot karte u svojim ritualima, pomenuti francuski mi
stici, osim tvrdnji da podravaju ztu teoriju, o tome ne pruaju nika
kve dokaze. Ni valjanost takozvanog Egipatskog Tarota, koji je danas
u opticaju, takoe nikada nije uspostavljena na zadovoljavajui na
in. Crtei ne samo da su prilino savremeni, ve je i sama simbo
lika vie pod francuskim nego pod egipatskim uticajem.
Tarot je nesumnjivo vitalni element rozenkrojcerskog simboliz
ma, mogue i sama knjiga univerzalnog znanja koju lanovi reda
tvrde da poseduju. Rota Mundi je pojam koji se esto pojavljuje u
ranim manifestima Bratstva Ruinog Krsta. Re Rota, kada se pre
sloe njena slova, postaje Taro, antiki naziv tih tajanstvenih karata.
V. F. C. Vigston (William Francis C. Wigston) je otkrio dokaze da je
ser Frensis Bekon upotrebljavao simbolizam Tarota u svojoj ifri.
muzej (Muse de Paris), drutva posveenog umetnosti i nauci; bio je i je

dan od prvih lanova Filaleta (Philalthes), ezoterijskog bratstva poveza
nog sa slobodnim zidarima, kao i mistike sekte Izabrani Koeni (lus Coens).
Pun naziv referentnog devetotomnog dela, koje je sukcesivno objavljivano
od 1773. do 1782. godine, je Primitivni svet: analiza i poreenje sa savre
menim svetom (Le Monde primitif, analys et compar avec le monde mo
derne), a u eseju o Tarotu, koji je ebelen u njega ukljuio (vol. VIII, 1781),
autor je tumaenje Tarota predstavio kao arkansko spremite bezvremene
ezoterijske mudrosti. (Nap. prev.)
Pol Kristijan (Paul Christian) bio je pseudonim pod kojim je francuski no
vinar an Baptista Pitoa (Jean Baptiste Pitois, 18111877), poznat i kao
an Baptista, pisao svoje novinarske i publicistike radove; radio je i kao
bibliotekar pri ministarstvu javnog obrazovanja. Pun naslov pomenutog
dela iz 1870. godine je Istorija magije, natprirodni svet i sudbina kroz vre
me i narode (Historie de la Magie, du monde Surnaturel et de la fatalit a
travers les Temps et les Peuples). (Nap. prev.)
556
Brojevi 21, 56, i 78, koji su svi direktno povezani s odeljcima Tarot
pila, esto su ukljueni u Bekonove kriptograme. U velikom folio
izdanju ekspirovih dela iz 1623. godine, hriansko ime lorda Be
kona pojavljuje se 21 put na strani 56 Istorijata. [Videti Kolumbo
literature (The Columbus of Literature).]
RANE PORTUGALSKE KARTE
Iz Chatto, Origin and History
of Playing Cards
Piui o pilu iz kojeg su ovde

reprodukovanja etiri kavaljera
(andara), Viljem Endrju ato6
primeuje:
Neki primerci portugalskih
karata dati u Jeux de Cartes,
Tarots et de Cartes Num
rales 7 imaju u svom izgledu
jako puno od onoga to je pr
vobitno sugerisao orijentalni
tip, ako nisu iz njega i kopi
rane; pogotovo u odelima Da
narija i Bastanija Dinara i
tapova. Na tim kartama kru
na figura, opte shvaena da
predstavlja Danari, ili Dinar,
svakako mnogo vie lii na
akru, ili Vichnou-ov [Vi
nuov] disk, koji se vidi na
6
William Andrew Chatto (17991864) britanski autor koji je pisao i pod

pseudonimima Dozef Fjum (Joseph Fume) i Stiven Oliver Mlai (Stephen
Oliver the Younger). Pun naslov citiranog iz 1848. godine je injenice i
spekulacije o poreklu i istoriji karata za igru (Facts and Speculations on
the Origin and History of Playing Cards). (Nap. prev.)
Fr. Karte za igru, Tarot i brojevi na kartama delo ana Diena Starijeg
(Jean Duchesne Ain, 17791855) konzervatora u Sektoru tampe Carske
biblioteke (Bibliothque Impriale). Najpoznatiji je kao autor prve monogra
fije o nijeliranju, urezivanju ukrasa na bakarnim, zlatnim i srebrnim plo
ama i njihovom ispunjavanju crnim emajlom nijelom. (Nap. prev.)
557

hindustanskim crteima, nego na kovanicu, a na vrhu tapa je dijamant,
to je jo jedan od atributa istog boanstva.
Dostojni pomena su takoe i rozenkrojcerski i masonski amblemi koji se po
javljuju na raznim srednjovekovnim pilovima. Poto su tajne tih organizacija
esto skrivane u kritinim gravurama, vrlo je verovatno da su zagonetni di
jagrami na raznim pilovima karata korieni kako za sakrivanje tako i za pro
duavanje politikih i filozofskih arkana tih drutava. Naslovna strana knjige
gospodina atoa prikazuje andara herc koji nosi tit ukraen krunisanom ro
zenkrojcerskom ruom.
Mnogi simboli koji se pojavljuju na Tarot kartama definitivno imaju

masonski znaaj. Pitagorejski numerolog e takoe pronai postoja
nje vanog odnosa izmeu brojeva na kartama i slika koje prate te
brojeve. Kabalist e se momentalno odueviti znaajnim redosledom
karata, a alhemiar e otkriti da su odreeni simboli besmisleni za sve
osim za one koji su upueni u boansku hemiju transmutacije i rege
neracije. Kao to su Grci postavili slova svog alfabeta s njihovim
odgovarajuim brojevima na razne delove tela svog Logosa pred
stavljenog u ljudskom obliju, tako i Tarot karte imaju analogiju ne
samo u delovima i lanovima svemira, ve i u podeli ljudskog tela.
One su, zapravo, klju za magijsko ustrojstvo oveka.
Tarot karte moraju se uzeti u obzir (1) kao zasebni i potpuni hije
roglifi, od kojih svaki predstavlja razliito naelo, zakon, mo ili ele
ment u Prirodi, (2) u meusobnom odnosu kao rezultatu delovanja
jednog inioca na drugi i ( 3) kao samoglasnici i suglasnici filozofske
azbuke. Zakoni koji reguliu sve pojave predstavljeni su simbolima
na Tarot kartama, ije numerike vrednosti su jednake numerikim
ekvivalentima pojava. Kao to se svaka struktura sastoji od odree
nih elementarnih delova, tako i Tarot karte predstavljaju komponente
strukture filozofije. Bez obzira na nauku ili filozofiju kojom se prou
avalac bavi, Tarot karte mogu se identifikovati sa esencijalnim sa
stavnim delovima njegovog predmeta izuavanja, pri emu se svaka
karta odnosi prema odreenom delu u skladu sa matematikim i fi
lozofskim zakonima. Elifas Levi pie:
Zatvorena osoba, bez drugih knjiga osim Tarota, ako bi znala
kako da je koristi, mogla bi za nekoliko godina stei univerzalno
558
znanje i postati sposobna da govoti o svim temama sa uenou

koja nema premca i neiscrpnom reitou.
(Videti Transcendentalnu magiju)
Razliita miljenja eminentnih autoriteta po pitanju simbolizma

Tarota su prilino nepomirljiva. Zakljuci uenog Kur de ebelena i
bizarnog Velikog Eteje (Grand Etteila)8 prvih autoriteta po ovom
pitanju ne samo da se radikalno razlikuju, ve ih, kako jednog ta
ko i drugog, Levi jednako diskredituje; njegov raspored Tarot aduta
su, zauzvrat, kao pokuaj da se zavedu prouavaoci, odbacili Artur
Edvard Vejt i Pol Kejs9. Levijeve sledbenike posebno Papusa10, Kri
stijana, Vestkota i irea reformisani Tarotisti smatraju za potene,
ali zaostale pojedince koji lutaju u mraku jer nemaju novi pil Tarot
karata Pamele Kolman Smit11, sa revizijama gospodina Vejta.
Etteilla je pseudonim an-Baptiste Alijeta (Jean-Baptiste Alliette, 17381791)
francuskog oklutiste koji je prvi (1785) popularisao proricanje Tarot kar
tama pred irokim auditorijumom, pa je stoga prvi profesionalni Tarot okul
tista u istoriji koji je zaraivao za ivot proricanjem iz karata. Eteja je objavio
svoje ideje o korespondencijama izmeu Tarota, astrologije i etiri klasi
na elementa, kao i etiri duevna stanja, i bio prvi koji je izdao revidiran
Tarot pil, dizajniran naroito za okultnu namenu (1791). (Nap. prev.)
9 Pol Foster Kejs (Paul Foster Case, 18841954) ameriki oklutist i autor
brojnih knjiga o Tarotu i kabali; njegov najvei doprinos okultizmu su ve
rovatno lekcije koje je napisao za lanove drutva Graditelji Aditona (Buil
ders of the Adytum). (Nap. prev.)
10 Ezoterijski pseudonim erara Ankosa (Gerard Encausse, 18651916), fran
cuskog lekara, hipnotizera i propagatora okultizma (rodom panca), osni
vaa savremenog Martinistikog reda oblika mistinog i ezoterijskog
hrianstva koje se bavi padom prvog oveka iz njegovog boanskog iz
vora u materijalnost i procesom njegovog povratka, nazvanog reintegra
cija ili prosvetljenje (iluminacija). (Nap. prev.)
11 Pamela Colman Smith (18781951) slikarka, ilustratorka i spisateljica,
najpoznatija po dizajniranju pila Tarot karata za Artura Edvarda Vejta, a taj
pil je, poznat kao Rajder-Vejtov (Rider-Waite) Tarot (Rajder je prezime
izdavaa), do danas ostao jedan od najcenjenijih i najee korienih. Vej
tova knjiga Slikovni klju za Tarot (The Pictorial Key to the Tarot), u pre
vodu Duice Milojkovi, objavljena je i kod nas, a dobija se u kompletu
sa Rajder-Vejtovim pilom Tarot karata (izdanje Metaphysica, Beograd,
2006). (Nap. prev.)
8
559
BRATSTVO RUINOG KRSTA
ivot Oca C.R.C. Johan Valentin Andrea Alhemijska ue

nja rozenkrojcera Znaaj Ruinog Krsta Adepti Ruinog
Krsta
Ko su bili rozenkrojceri? Jesu li bili organizacija dubokih misli

laca koji su se pobunili protiv inkvizicijskih, religijskih i filozofskih
ogranienja svog vremena, ili su bili izolovani transcendentalisti
ujedinjeni samo slinou svojih stavova i zakljuaka? Gde je bila
Kua Duha Svetoga, u kojoj su se, prema njihovim manifestima,
susretali jednom godinje kako bi planirali budue aktivnosti svoga
reda? Ko je bila misteriozna osoba kojoj su se obraali sa Na Pro
slavljeni Otac i Brat C.R.C.? Da li su ta tri slova zapravo stajala
umesto rei Kristijan Ruin Krst (Christian Rosie Cross, odnosno,
Christian Rosencreutz)? Da li je Kristijan Rozenkrojc, navodni au
tor Himijskog venanja (Chymical Nuptials)1, ista osoba koja je s
jo tri osobe osnovala Drutvo Ruinog Krsta?
Kakav je odnos bio izmeu rozenkrojcerstva i srednjovekovnog
slobodnog zidarstva? Zato su sudbine ove dve organizacije toliko
usko isprepletane? Predstavlja li Bratstvo Ruinog Krsta toliko tra
enu vezu srednjovekovnog slobodnog zidarstva i simbolizma i mis
tike antike i da li je njegove tajne ovekoveila savremena masonerija?
1
Ovde je u prevodu namerno upotrebljena re himijsko, umesto hemijsko,

jer je takav sluaj i u originalu s poetka XVII veka (Chymische Hochzeit
Christiani Rosencreutz anno 1459), a taj oblik rei, kada je ovo delo u pi
tanju, koristi i veina autoriteta. Na srpskom jeziku, meutim, ustaljeno je
prevoenje naslova ovog dela kao Alhemijsko venanje Kristijama Rozen
krojca. (Nap. prev.)
598
Da li se izvorni rozenkrojcerski red raspao u drugoj polovini osam

naestog veka, ili drutvo jo uvek postoji kao organizacija, odra
vajui iste tajne po kojima je i postalo poznato? Koji je bio pravi
razlog nastanka Bratstva Ruinog Krsta? Jesu li rozenkrojceri bili
religijsko i filozofsko bratstvo, kao to su tvrdili, ili su njihova vid
ljiva naela prikrivala istinsku svrhu Bratstva, koja je moda bila
politiki nadzor u Evropi? Ovo su neki od problema koji su uklju
eni u prouavanje rozenkrojcerstva.
Postoje etiri razliite teorije o rozenkrojcerskoj enigmi. Svaka
je rezultat paljivog razmatranja dokaza od strane uenjaka koji su
ivote proveli u traganju po arhivama hermetike nauke. Doneti za
kljuci jasno pokazuju neprimerenost dostupnih izvetaja koji se od
nose na genezu i rane aktivnosti Bratstva Ruinog Krsta.
Prvi postulat
Pretpostavlja se da je, istorijski posmatrano, Rozenkrojcerski red
postojao u skladu sa opisom njegovog osnivanja i naknadnih aktiv
nosti koji su objavljeni u njegovom manifestu Fama Fraternitatis,
za koji se veruje da je napisan 1610. godine, ali, kako izgleda, nije
tampan do 1614, mada neki autoriteti veruju da je postojalo i ranije
izdanje. Inteligentno razmatranje porekla rozenkrojverstva zahteva
poznavanje sadraja njegovih prvih i najvanijih dokumenata. Fama
Fraternitatis zapoinje podseanjem itavog sveta na Boju dobrotu
i milost, te upozorenjem inteligenciji da su ih njihov egotizam i po
hlepa naveli da slede lane proroke i ignoriu istinsko znanje koje
im je Bog u Svojoj dobroti otkrio. Dakle, neophodna je reformacija,
a Bog je u tu svrhu uzdigao filozofe i mudrace.
Kako bi pomogao u sprovoenju reformacije, misteriozna osoba
nazivana Visoko Prosvetljeni Otac C.R.C., Nemac po roenju, po
tomak plemenite porodice, ali sm siromaan ovek, ustanovio je Taj
no drutvo Ruinog Krsta. C.R.C. je dat u manastir kada je imao
samo pet godina, ali se kasnije, nezadovoljan manastirskim obrazov
nim sistemom, povezuje sa bratom Svetog Reda, koji se spremao na
hodoae u Svetu zemlju. Krenuli su zajedno, ali je brat umro na
599
Kipru, a C.R.C. je nastavio sm do Damaska. Slabo zdravlje spreio

ga je da doe do Jerusalima, pa je ostao u Damasku, studirajui sa
filozofima koji su tamo iveli.
Dok se bavio svojim prouavanjima uo je za grupu mistika i
kabalista koji su prebivali u arapskom mistinom grada Damkar.
Odustavi od elje da poseti Jerusalim, dogovorio je sa Arapima svoj
prevoz do Damkara. C.R.C. je imao samo esnaest godina kada je sti
gao u Damkar. Primljen je kao neko ko je dugo oekivan, kao drug
i prijatelj u filozofiji, i upuen je u tajne arapskih adepata. Dok je
tamo boravio, C.R.C. je nauio arapski jezik i preveo je svetu knjigu
M na latinski, a kada se vratio u Evropu, tu vanu knjigu doneo je sa
sobom.
Nakon tri godine uenja u Damkaru, C.R.C. je otputovao u grad
Fes2, gde su mu arapski magovi obznanili dalje informacije. U Fesu
je upuen kako da komunicira sa stanovnicima elemenata (verovatno
duhovima Prirode), a oni su mu pokazali mnoge druge velike tajne Pri
rode. Mada filozofi u Fesu nisu bili tako veliki kao oni u Damkaru,
C.R.C. je iskoristio svoja prethodna iskustva su razlui istinito od
lanog i da na taj nain znaajno uvea svoje znanje.
Nakon dve godine provedene u Fesu, C.R.C. je zaplovio prema
paniji, nosei sa sobom mnoga blaga, meu kojima i retke biljke i
ivotinje koje je prikupio tokom svojih lutanja. Naivno se nadao da
e ueni ljudi Evrope sa zahvalnou primiti retka intelektualna i ma
terijalna blaga koja im je doneo da ih razmotre. Umesto toga, naiao
je samo na porugu, jer su se takozvani mudraci bojali da bi prizna
vanjem svog prethodnog neznanja izgubili steeni ugled. Na tom se
mestu u pripovesti pojavljuje interpolacija o tome da je Paracelzus,
mada nije bio lan Bratstva Ruinog Krsta, proitao knjigu M, a
razmatranje njenog sadraja obezbedilo mu je informacije koje su ga
nainile najistaknutijim lekarom srednjovekovne Evrope.
Umoran, ali ne i obeshrabren neplodou svojih pokuaja, C.R.C.
se vratio u Nemaku, gde je sagradio kuu u kojoj je mogao na miru
da nastavi svoje prouavanje i istraivanje. Takoe je, u istraivake
2
Fes ili Fez [ar. (Fs)] trei po veliini grad u Moroku posle Kaza
blanke i Rabata. Nekada je bio prestonica, jedan od etiri carska grada
(uz Rabat, Marake i Meknes). U Fesu se nalazi najstariji univerzitet na
svetu koji je jo uvek u funkciji [univerzitet Al-Karauin (ar. ),
osnovan 859. godine]. (Nap. prev.)
600
svrhe, napravio i vie retkih naunih instrumenata. Iako je mogao da

se proslavi, samo da je hteo da komercijalizuje svoje znanje, oprede
lio se radije za drutvo Boga, nego za potovanje ljudi.
Nakon pet godina povuenosti odluio je da obnovi borbu za re
formu umetnosti i nauke svoga doba, ovaj put uz pomo nekoliko
pouzdanih prijatelja. Iz manastira u kojem je primio ranu obuku po
zvao je trojicu brae i vezao ih zakletvom, kako bi spreio povredu
tajni to je eleo da im obznani, te im izdiktirao informacije za do
brobit potomstva. Njih etvorica osnovali su Bratstvo Ruinog Kr
sta. Nainili su tajni ifrovani jezik i, prema Fami, veliki renik u
kojem su svi oblici mudrosti klasifikovani na slavu Boju. Oni su,
takoe, otpoeli i rad na transkribov anju knjige M, ali su uvideli
da je posao isuvie teak, jer im je dol azio veliki broj bolesnih,
oekujui da im pomognu i iscele ih.
Poto su zavrili noviju i veu zgradu, koju su nazvali Kua Du
ha Svetoga, odluili su da u bratstvo ukljue etiri nova lana, i
me se broj poveao na osam, a od toga su sedmoro bili Nemci. Niko
od njih nije bio u braku. Marljivo radei zajedno, brzo su zavrili na
poran posao pripreme dokumenata, uputstava i arkana Reda. Takoe
su doveli u red kuu nazvanu Sancti Spiritus 3.
Tada su odluili da se razdvoje i posete druge zemlje, ne samo
da bi svoju mudrost dali onima koji to zasluuju, ve i da provere i
isprave sve greke koje postoje u njihovom sistemu. Pre razdvajanja,
Braa su ustanovila est pravila, ili naredbi, i svako od njih se oba
vezao da e ih potovati. Prvo pravilo bilo je da ne prihvataju nijedno
drugo dostojanstvo ili zaslugu osim spremnosti da lee bolesnike bez
naknade. Drugo je bilo da od tog momenta pa doveka ne nose bilo
kakve posebne odede ili odore, ve da se oblae u skladu sa obi
ajima zemlje u kojoj borave. Tree pravilo nalagalo je da se svake
godine, na odreeni dan, sastanu u Kui Duha Svetoga, ili da, ako
nisu u mogunosti da to uine, obezbede svoje poslanike. etvrto
pravilo bilo je da svaki lan pronae osobu dostojnu da ga nasledi na
kon njegove smrti. Peto je odreivalo da od tog trenutka pa nadalje
slova R.C. budu njihov peat, oznaka i karakteristika. esto pravi
lo je preciziralo da Bratstvo treba da ostane nepoznato svetu za raz
doblje od sto godina.
3
Lat. Sveti Duh (Nap. prev.)
601
ROZENKROJCERSKE
DOKTRINE I NAELA
Confessio Fraternitatis Anatomija Melanholije Don

Hejdon o rozenkrojcerstvu Tri planine mudrih Filozofsko
jaje Ciljevi Rozenkrojcerskog Reda
Nisu dostupne pouzdane informacije o stvarnim filozofskim uve

renjima, politikim tenjama i humanitarnim aktivnostima Rozen
krojcerskog Bratstva. Danas su, kao i u stara vremena, tajne Drutva,
vrednou svoje esencijalne prirode, ouvane nepovreene, pa su po
kuaji da se rozenkrojcerska filozofija interpretira samo spekulacije
i nita vie.
Dokazi upuuju na verovatno postojanje dva razliita rozenkroj
cerska tela: unutranju organizaciju, iji lanovi svetu nikada nisu
otkrili svoj identitet ili uenja, i spoljanje telo pod nadzorom unu
tranje grupe. Po svoj prilici, simbolika grobnica Kristijana Rozen
krojca, Viteza Zlatnog Kamena, bila je zapravo to spoljanje telo,
iji je duh u uzvienijim sferama. Nakon 1614. godine, tokom pe
rioda od vie od jednog veka, spoljanjim telom kruili su traktati i
manifesti bilo pod njegovim imenom, bilo pod imenima raznih ini
ciranih lanova. Svrha tih tekstova je oigledno bila da se zbune i
zavedu istraivai, te da se na taj nain efikasno prikriju stvarne na
mere Bratstva.
Kad je rozenkrojcerstvo postalo filozofski hir sedamnaestog
veka, kruili su i brojni dokumenti na tu temu, koji su imali isklju
ivo komercijalnu svrhu, a njihovi autori bile su varalice koje su
elele da popularnost Bratstva pretvore u kapital. Lukavo smiljene
izmiljotine samog Bratstva i pogrene knjievne prevare arlatana
620
Rozenkrojcerske doktrine i naela
formirali su dupli veo iza kojeg je unutranja organizacija nastavila

svoju delatnost na nain potpuno razliit od onoga kako su javno na
sve strane predstavljani njena svrha i naela. Fratres Rosa Crucis se
naivno odnosi na nesporazume kojima je, iz oiglednih razloga, do
zvoljeno da postoje, jer su shvatani kao oblaci unutar kojih su oni
delali i iza kojih su se sakrili.
SIMBOLINI DIJAGRAM DELOVANJA PRIRODE

Iz Fludd, Collectio Operum
Ova slika, de Brijeva1 gravura, najpoznatiji je od dijagrama koji ilustruju fi

lozofska naela Roberta Flada (Robertus de Fluctibus). Tri su figure koje pred
stavljaju izrazitu vezu izmeu rozenkrojcerstva i slobodnog zidarstva: Mihael
1
Teodor de Bri (Theodorus de Bry, 15281598) graver, zlatar i izdava,

rodom iz valonskog grada Lijea. (Nap. prev.)
621

Majer, Elias Emol i Robert Flad. De Kvinsi smatra da je Robert Flad neposre
dni otac slobodnog zidarstva. [Videti Rozenkrojceri i slobodni zidari (The Rosi
crucians and Freemasons).] Edvard Vejt je miljenja da je Robert Flad iznad
svih ostalih Paracelzusovih uenika i ak ide tako daleko da izjavljuje kako je
Flad daleko nadmaio svoga uitelja. On dalje dodaje:
Sredinji lik rozenkrojcerske knjievnosti, koji se uzdie kao intelek
tualni gigant iznad gomile suflera, teozofa i arlatanskih Profesora
magnum opusa, koji su, direktno ili indirektno, bili povezani s tajan
stvenim Bratstvom, jeste Robertus de Fluktibus, veliki engleski filo
zof i mistik iz XVII veka, ovek ogromne erudicije, uzvienog uma i,
sudei po njegovim spisima, izvanredne line svetosti.
[Videti Stvarna istorija rozenkrojcera
(The Real History of the Rosicrucians)]
Robert Fludd je roen 1574, a umro je 1637. godine.
Priloeni de Brijev dijagram je gotovo sam po sebi razumljiv. Izvan kruga zve
zdanog neba su tri vatrena prstena empireuma trostruka vatra Vrhovnog Stvo
ritelja u kojoj borave nebeska stvorenja. Unutar zvezdanog kruga su krugovi
planeta i elemenata. Iza elementa vazduha dolazi krug sveta (zemlja). Krug i
votinja sledi za krugom biljaka, koji, pak, sledi za krugom minerala. Zatim do
laze razliite delatnosti, a u centru je zemaljska kugla sa majmunolikim ovekom
koji na njoj sedi i estarom meri sferu. Ta mala figura predstavlja animalno
stvaranje. U spoljanjem vatrenom prstenu, iznad je sveto ime Jahve, okrueno
oblacima. Iz tih oblaka prua se ruka koja dri lanac. Izmeu boanske sfere i
nieg sveta, personifikovanog majmunom, nalazi se lik ene. Posebno se mora
napomenuti da enski lik samo pridrava lanac koji je povezuje sa niim sve
tom, dok se lanac koji je povezuje sa viim svetom zavrava okovom oko zglo
ba njene ruke. Taj enski lik se moe tumaiti na nekoliko naina: ona moe
predstavljati oveanstvo obeeno izmeu boanstva i ivotinje, ona moe pred
stavljati Prirodu kao vezu izmeu Boga i nieg svet, ili moe predstavljati ljud
sku duu zajedniki imenilac vieg i nieg.
Nagovetaj supstance rozenkrojcerstva njegova ezoterijska dok

trina moe se pribaviti iz analize njegove senke njegovih egzo
terikih spisa. U jednom od svojih najvanijih oblaka, Confessio
Fraternitatis, Braa Bratstva R.C. nastojala su da opravdaju svoje
postojanje i objasne (?) namere i aktivnosti svoga Reda. U svom iz
vornom obliku Confessio je podeljen u etrnaest poglavlja, koja su
u nastavku saeto prikazana.
622
PETNAEST ROZENKROJCERSKIH I
KABALISTIKIH DIJAGRAMA
amajim, Okean Duha Sedam Dana Stvaranja Simbo

liki grob Kristijana Rozenkrojca Regioni elemenata
Novi Jerusalim Velika tajna Prirode
U svom poznatom delu, Rozenkrojceri, njihovi obredi i tajne, Har

grejv Denings reprodukuje pet kabalistikih dijagrama za koje tvrdi
da su originalni rozenkrojcerski crtei. On ne daje podatke o njiho
vom poreklu niti pokuava da pojasni njihovu simboliku. Jedan sko
ranji pisac, koji reprodukuje jedan od tih dijagrama, povezuje ga sa
simbolinim grobom Oca C.R.C. i na taj nain otkriva pravu prirodu
Kristijana Rozenkrojca.
Pet ilustracija reprodukovanih u knjizi Hargrejva Deningsa deo
su serije od petnaest dijagrama koji se pojavljuju u delu Magijski, ka
balistiki i teozofski spisi Georga fon Velinga1, na temu soli, sum
pora i ive. Ova izuzetno retka knjiga objavljena je u Frankfurtu i
Lajpcigu 1735. i 1760. godine. Brojevi i figure na dijagramima se od
nose na poglavlja i delove Spisa. Tih petnaest dijagrama predstav
ljaju izuzetan i neprocenjiv dodatak grupi od svega nekoliko drugih
1
Georgius von Welling (16521727) bavarski alhemiar i teozofski pisac;

pun naslov dela o kojem je ovde re, po kojem je najpoznatiji, je Opus
magico-cabbalisticum et theosophicum, darinnen der Ursprung, Natur,
Eigenschaften und Gebrauch des Saltzes, Schwefels und Mercurii, in dreyen
Theilen beschrieben... Deme noch beygefget: ein Tracttlein von der
gttlichen Weisheit; und ein besonderer Anhang etlicher sehr rar- und kostbarer
chymischer Piecen, a objavio ga je pod pseudonimom Gregor Anglus Sal
vigt (Gregorius Anglus Sallwigt). (Nap. prev.)
637
poznatih kabalistikih i rozenkrojcerskih dijagrama koji se mogu

prihvatiti kao autentini.
Lucifer je najvea misterija simbolizma. Tajno znanje rozenkroj
cera smatra da Lucifer nigde nije tako jasno predstavljen kao u ovim
dijagramima, koji doslovno otkrivaju njegov pravi identitet, paljivo
uvanu tajnu o kojoj se malo pisalo. Lucifer je predstavljen brojem 741.
Fon Veling ne daje potpuno izlaganje o petnaest dijagrama; da je
to uinio, bilo bi to u suprotnosti s naelima kabalistike filozofije.
Dublje znaenje simbola se otkriva samo dubokim prouavanjem i
kontemplacijom.
TABELA I, slike 1-11. Na slici 1 je ptolomejska shema koja prika

zuje istinski odnos izmeu primordijalnih elemenata. Njeno tajno
znaenje je sledee: spoljanji prsten koji zatvaraju linije A i B je
638
Petnaest rozenkrojcerskih i kabalistikih dijagrama
podruje amajima2, kabalistikog naziva za vrhovno boanstvo, to

znai prostranstvo nebesa, ili duhovna vatrena voda. amajim je Oke
an Duha u kojem postoje sve stvorene i nestvorene stvari i iji ivot
ih pokree. U niim svetovima amajim postaje astralna svetlost.
Prostor izmeu B i C oznaava orbite ili nivoe sedam Duhovnih
Inteligencija, koje se nazivaju Boanske Planete (planete koje nisu
vidljive). Prema Misterijama, due ljudi ulaze u nie svetove kroz pr
sten B, fiksne zvezde. itavo stvaranje odraava slavu amajima,
energije koja se filtrira u sfere elemenata kroz prozore zvezda i pla
neta. Izmeu C i D se nalazi podruje suptilnog, duhovnog vazduha,
podrazreda etera. D do E oznaava povrinu zemlje i mora, pod ko
jima se takoe podrazumevaju nivoi etera. E do F oznaava donji
region, koji se naziva Okupljanje Voda i proizvodnja Device Zem
lje, ili Ares. Alhemiari taj ivi pesak nazivaju istinski mistini
temelj vrste zemlje. F do G oznaava krug podzemnog vazduha,
koji je gui i grublji od onoga u spoljanjem prostoru, C do D. Zve
zdani uticaji i nebeski impulsi su u toj guoj atmosferi kristalizo
vani u telesne duhove i na taj nain formiraju mnotvo oblika koji
postoje bez znanja njihovog sopstvenog vatrenog izvora. G je oblast
sredinje vatre elementa zemlje, grubi plamen suprotstavljen boan
skom vatrenom amajimu. Slino tome, sfera zvezdanih nebesa isto
ima svoju suprotnost u sferi podzemnog vazduha, a sfera gornjeg
vazduha (ili suptilna isparljiva voda) ima svoju suprotnost u sferi E
do F. Fokusna taka, D do E, izmeu tri vie i tri nie sfere, naziva
se Rezervoar. Ona prima utiske kako iz viih tako i iz niih regi
ona i zajednika je i za jedne i za druge.
Slika 2 je kabalistiki simbol elementarne vode; slika 9 predsta
vlja duhovnu, nevidljivu vodu. Slika 3 je kabalistiki simbol ele
mentarnog vazduha; slika 7 predstavlja duhovni i nevidljivi vazduh.
Slika 4 je kabalistiki znak za elementarnu zemlju; slika 8 pred
stavlja duhovnu i nevidljivu zemlju. Slika 5 je kabalistiki znak za
elementarnu vatru; slika 6 predstavlja duhovnu i nevidljivu vatru.
Slike 6, 7, 8 i 9 simbolizuju etiri elementa pre silaska Lucifera. To
su etiri reke o kojima se govori u Postanju, iji izvor je u jednoj reci,
slika 10, koja predstavlja elemente preklopljene jedne preko drugih.
2
amajim (heb. )je hebrejska re za nebo. U Postanju 1:1 se kae: U

poetku stvori Bog nebo ( Schamayim) i zemlju. (prevod uro Da
nii) (Nap. prev.)
639
Zlatna lopta u centru je amajim, vatreni izvor svih elemenata. Sli

ka 11 je amblem poetka i kraja svih stvorenja. Odatle izlaze sve
stvari i tu se sve ponovo mora vratiti, kako bi postalo jedno sa va
trenom vodom boanskog razumevanja.
TABELA II, slike 12-51. Slike 12, 13 i 14 prikazuju sferu kao simbol
kretanja, koje treba da bude amblemska oznaka vatre, vode i vazdu
ha, a kocku kao simbol teine, koja treba da bude amblemska ozna
ka zemlje. Sfera poiva na taki, kocka na povrini; sfera je stoga
upotrebljena da simbolizuje duh, a kocka materiju. Slika 14 prika
zuje da atmosfera nalee iza objekta u padu, poveavajui mu brzi
nu i oigledno mu uveavajui teinu. Esencijalna priroda svakog
elementa je okultno oznaena naroitim simbolom i slovom koji su
mu dodeljeni.
640
ILUSTRACIJE U BOJI
Deo ilustracija koje je za prvo izdanje knjige
Tajna uenja svih epoha, iz 1928. godine,
uradio August Knap (J. Augustus Knapp)
HERMES STOJI NA
LE\IMA TIFONA
Hermes, kao personifika
cija Univerzalne Mudrosti,
ovde je prikazan s nogom
na leima Tifona, pobee
nog zmaja neznanja i izo
paenosti. Tifon, prodira
dua, oznaavao je, za egi
patske inicijate, donji svet
to guta duhovnu prirodu
pojedinca, koji je, kao ne
savren, prisiljen da se spu
sti iz viih sfera i ponovo
rodi u fizikom univerzu
mu. Dakle, biti progutan
od strane Tifona oznaava
proces ponovnog roenja,
od kojeg se ovek moe
osloboditi samo savlada
vanjem svog smrtog nepri
jatelja.
U jednoj ruci Hermes
nosi kaducej, krilati tap
oko kojeg su isrprepletene
dve zmije koje se bore; u
drugoj, besmrtni Smaragd, na ijoj povrini je izboenim slovima ispisana su
tina filozofije. Lik nosi drevnu egipatsku zidarsku kecelju, prema mustri koju
je otkrio Belconi (Belzoni), ugledni egiptolog. U dva mala kruga su obrasci i
simboli najue povezani sa Hermesom. U gornjem krugu je ibis, ije udne ka
rakteristike su uzrokovale da bude posebno povezan s medicinskim umeem.
Egipatski svetenici su u obredima inicijacije nosili maske u obliku glave ibi
sa, oznaavajui na taj nain da predstavljaju atribute Tota, ili Hermesa. U do
njem krugu je pas, ivotinja koja je, zbog svoje inteligencije i odanosti, uvek
povezivana sa Hermesom. Na Hermesovom elu nalazi se ureus, tajni simbol
sazvea Skorpio, koji predstavlja regeneraciju iste one snage to u obliku zmaja
lei bespomona pod njegovom nogom. Skarabej, na Hermesovom srcu, pred
stavlja prisustvo duhovne i regenerativne svetlosti u njegovoj dui; okovratnik
svojim krugovima simbolizuje orbite nebeskih tela. Tri kraka na Tifonovom repu,
koja se zavravaju vrhovima strela, oznaavaju tri destruktivna izraza univer
zalne energije mentalno, moralno i fiziko izopaenje. itav dijagram oznaa
va ovladavanje kroz regeneraciju tela, prosvetljenje uma i transmutaciju emocija.
SAISKA IZIDA
Ja sam Izida, gospoda
rica itave zemlje: Upu
tio me je Hermes i s
Hermesom sam izmi
slila pisma naroda, ka
ko ne bi svi pisali istim
slovima. Dala sam ove
anstvu njegove zakone
i odredila ono to niko
ne moe promeniti. Ja
sam najstarija erka Kro
nosa. Supruga sam i se
stra kralja Ozirisa. Ja
sam ona koja se uzdie
u pseoj zvezdi. Ona
sam koju nazivaju bo
ginja na. (...) Ja sam
ona koja odvaja nebo od
zemlje. Ja sam zvezda
ma postavila njihove pu
tanje. Ja sam izumela
pomorstvo. (...) Spojila
sam ljude i ene. (...) Ja
sam odredila da deca
vole starije. Zajedno sa
bratom Ozirisom, uininila sam kraju kaniba
lizmu. Ja sam uputila
oveanstvu u misterije.
Pouavala sam da se potuju boanske statue. Uspostavila sam delokruge
hramova. Svrgla sam tirane s vlasti. Uzrok sam ljubavi mukaraca prema
enama. Uinila sam da pravda bude jaa od srebra i zlata. Ja sam razlog to
se istina smatra lepom.
[Videti Ermanov (Adolf Erman)
Prirunik o egipatskoj mitologiji (Handbook of Egyptian Religion)]
Lice i obris Izide bili su prekriveni velom od grimiznog platna, to simboli

zuje neznanje i emocionalnost, koji zauvek stoje izmeu oveka i istine. Izida
podie svoj veo i otkriva se iskrenim i mudrim istraivaima, koji nesebino,
ponizno i uporno nastoji da shvate tajne to ih okruuju u univerzumu. Svi ko
jima se ona otkrije upozoravaju se da ne govore o misterijama koje su videli.
Velika opomena od Mudraca bila je: Ako zna, uti. Vulgarnim i profanim,
nevernim i nezainteresovanim, ona ne otkriva svoje lice, jer oni ne mogu shva
titi tajne procese nevidljivih svetova.
VELIKA
ROZENKROJCERSKA
ALHEMIJSKA
FORMULA
Precrtano iz
Museum hermeticum reformatum
et amplificatum
U nebesima, okrueni kako spo

ljanjim tako i unutranjim ore
olom i hijerarhijama nebeskih
bia, nalaze se sjajni simboli Sve
tog Trojstva: hvhi (Otac?), Jagnje
(Sin) i golubica (Sveti Duh). Od
govarajua dostojanstva nebes
kih horova odreena su brojem
i rasporedom njihovih krila. Sla
va Boanstva i nevidljivog sve
ta skrivena je od nie kreacije
linijom i, delom, krugom zve
zdanog neba, koje je zaklonjeno
oblacima. Pet ptica vrana (Sa
turn, olovo), labud (Jupiter, kalaj),
petao (Mars, gvoe), pelikan
(Venera, bakar) i feniks (Mer
kur, iva) zauzimaju polukrug,
direktno unutar trake zvezdanog
neba. Gornju polovinu plavog
kruga, koji sadri pet planetarnih
znakova, zauzimaju znakovi zo
dijaka. U zelenom krugu su rei: Solarna godina, zvezdana godina i godina ve
trova; u utom krugu: iva mudraca, telesna iva i obina, ili vidljiva, i
va; u narandastom krugu: Zapaljivi sumpor, stabilni sumpor i isparljivi, ili
eterini, sumpor; u crvenom krugu: Elementarna so, zemaljska so i centralna
so, a u ljubiastom krugu: etiri vrste vatre potrebne su za delo. U belom cen
tralnom trouglu je oznaka solarne ive.
itav gornji deo slike je ezoterini dijagram ustrojstva trostrukog duhovnog
sunca. U donjem prvom planu je brdo na kojem raste vie stabala, a svako no
si simbol alhemijske supstance. (Za detalje pogledati Tabelu alhemijskih simbo
la Bazila Valentina, u poglavlju TEORIJA I PRAKSA ALHEMIJE, strana 706.)
Dole desno, predstavljen nonom scenom, nalazi se nii svetu, dok je vii svet,
predstavljen dnevnom scenom, dole levo. Tako je voda je simbolizovana de
snom, a vatra levom stranom stranom slike. Pod krilima feniksa su dva kruga
u kojima su simboli vatre i vazduha; pod krilima orla su dva kruga sa simbolima
zemlje i vode. Ljudske figure,

muka i enska, obe zlatnim lan
cem povezane sa viim svetom,
koje na svojim telima nose sim
bole stvaralakih sila, predstav
ljaju boanske (muka figura) i
ljudske (enska figura) principe
u svakom stvorenju. Duh i volja
su predstavljeni goropadnim la
vom; dua i intuicija jelenom,
koji ima dvanaest zvezdanih sve
tlosti na rogovima i nosi trolist,
kao simbol trostruke podeljeno
sti svih prirodnih stvari.
U sreditu slike je prikaz filo
zofske ravnotee i ostvarenja
magnum opusa. Lav sa dva tela
naglaava iniciranome neophod
nost konanog sjedinjenja svih
raznolikih delova, kao i to da su
svetlost i tama (simboli svih pri
rodnih suprotnosti) dva tela s je
dnom glavom. Na tom udnom
stvorenju, koje je proizvod nje
govog umea i koje simbolizuje
pomirenje naizgled nepomirlji
vih elemenata, stoji alhemistiki
filozof. Zvezde na njegovoj odo
ri otkrivaju svetlu prirodu proi
enog i regenerisanog adepta,
a on sekirama (prosvetljenim in
telektom) unitava iluziju svetlosti i tame, te ujedinjuje razliite, rasprene de
love kosmosa, oblikujui na taj nain filozofskog androgina. U Hermetikom
muzeju je uz ovu sliku priloen sledei citat: Reju Gospodnjom uspostav
ljena su nebesa, a njihovi domaini dahom iz usta Njegovih. Duh Jahvea ispu
nio je pustaru. Sve stvari su zadovoljne Tvojom dobrotom, o Gospode. Kada
odvrati Svoje lice, one se uznemire. Kada odvrati Svoj Duh, one umiru i po
novno se vraaju u prainu. Kada prui Svoj Duh, one su stvorene i obnavlja
se lice zemlje. Tvoja slava je za veke vekova. U Hermetikom muzeju je, uz ovu
sliku, priloen takoe i slobodan prevod Hermesove Smaragdne table (q.v.).
Samo se dubokom kontemplacijom i upoznatou s naelima srednjovekov
ne alhemije moe otkriti istinski duh hemijskog misticizma. Na priloenoj slici
je prikazan potpuni klju za regeneraciju metala, transmutaciju zemaljskosti u
nebeski sjaj, kao i misterija generacije, koju su uenjaci dvadesetog veka tako
alosno i neuko protumaili.

LISTOVI
HERMESOVOG
SVETOG DRVETA
Precrtano iz originalnog
manuskripta iz 1577. godine
U svom delu Klju alhe

mije, Semjuel Norton6 pro
cese ili stanja kroz koja
prolaze alh emijske sup
stance, od tren utka kada
se prvi put nau u epru
veti do momenta kada su
spremne kao lek za biljke,
minerale ili ljude, deli na
etrnaest delova:
4.
5.
6.
7.
8.
6
1. Solucija (otapanje), in
prelaska iz gasovitog
ili vrstog stanja u te
no stanje.
2. Filtracija, mehaniko
odvajanje tenosti od ne
rastvorenih estica koje
su se u njoj zadrale.
3. Evaporacija (isparavanje), menjanje ili preobraa nje tenog ili vrstog stanja u gasovito stanje uz pomo toplote.
Destilacija, operacija kojom se isparljive tenosti mogu odvojiti od sup
stanci koje se nalaze u rastvoru.
Separacija (razdvajanje), operacija razjedinjavanja ili razlaganja supstanci.
Rektifikacija (popravljanje), proces poboljavanja ili proiavanja bilo ko
je supstance ponavljanjem destilacije.
Kalcinacija (usitnjavanje), pretvaranje u prah ili pepeo posredstvom toplo
te; izbacivanje isparljivih supstanci iz materije.
Komikscija (meanje), meanje razliitih sastojaka u nove smese ili masu.
Samuel Norton (15481621) engleski alhemiar, autor nekoliko alhemij
skih traktata [ponekad pod pseudonimom Semjuel Rinvil (Samuel Rinville)],
meu kojima je i navedeno delo Klju alhemije (The Key of Alchemy) (1630).
(Nap. prev.)
698
Teorija i praksa alhemije prvi deo

9. Purifikacija (proiavanje) (kroz truljenje), dezintegracija spontanom raz
gradnjom; raspadanje izazvano umetnim sredstvima.
10. Inhibicija, proces zadravanja ili ograniavanja.
11. Fermentacija, pretvaranje organskih supstanci u nova jedinjenja putem vrenja.
12. Fiksacija, akt ili proces uvrivanja tenosti; vrsto stanje.
13. Multiplikacija (umnoavanje), akt ili proces umnoavanja ili poveavanja
broja; stanje umnoenosti.
14. Projekcija, proces pretvaranja baznih metala u zlato.
Alhemija ui da je Bog u svemu, da je On Jedan Univerzalni Duh,

koji se manifestuje kroz bezbroj oblika. Bog je, dakle, duhovno se
me posejano u tamnu zemlju (materijalni univerzum). Pomou umea
je mogue to seme uzgajiti i proiriti tako da celi univerzum materije
bude njime proet i postane poput semena isto zlato. U duhovnoj
prirodi oveka to je nazvano regeneracija, u materijalnom telu ele
menata nazvano je transmutacija. Kako je u duhovnom i materijal
nom univerzumu, tako je i u intelektualnom svetu. Mudrost se ne moe
usaditi u idiota, zato to seme mudrosti nije unutar njega, ali se mu
drosti moe usaditi u neuku osobu, ma koliko neuka ona bila, jer seme
mudrosti u njoj postoji i pomou umea i kulture se moe razviti. Sto
ga je filozof samo neuki ovek u ijoj se prirodi odigrala projekcija.
Kroz umee (proces uenja) je itava masa baznih metala (men
talno telo neznanja) transmutirana u isto zlato (mudrost), jer je pro
eta razumevanjem. Ako se, dakle, kroz veru i blizinu Boga ovekova
svest moe transmutirati od baznih animalnih elja (predstavljenih
mnotvom planetarnih metala) u istu, zlatnu i pobonu svest, pro
svetljenu i iskupljenu, a manifestujui Bog unutar nje se uvea od
siune iskre do velikog i velianstvenog Bia, ako se, takoe, bazni
metali mentalne neukosti mogu, kroz odgovarajuu obuku i vebe,
transmutirati u transcendentni genij i mudrost, zato onda proces pri
menjen u dva sveta ili sfere ne bi podjednako vaio i u treem svetu
ili sferi? Ako se i duhovni i mentalni elementi univerzuma mogu umno
avati u svom izrazu, onda se, po zakonu analogije, i materijalni ele
menti univerzuma mogu umnoavati, ukoliko je mogue utvrditi za
to neophodan proces.
699
U svojoj Istoriji hemije, Dejms Kembel Braun, pokojni profesor

hemije na Univerzitetu u Liverpulu, sumira ciljeve koje alhemiari tee
da postignu u sledeim stavkama:
To je, dakle, bio je opti cilj alhemiara da u laboratoriji, ko
liko god je to mogue, izvedu procese koje Prirode sprovodi u
unutranjosti zemlje. Sedam je glavnih problema koji su okupirali
njihovu panju su:
1. Priprema jedinjenja nazvanog eliksir, opti lek, ili kamen
mudraca, koji je posedovao svojstvo transmutacije baz
nih metala u zlato i srebro, kao i izvoenja drugih udes
nih operacija. (...)
2. Stvaranje homunkula8, ili ivih bia, o kojima su ispriane
mnoge velianstvene, ali neverovatne prie.
3. Priprema alkahesta, ili univerzalnog rastvaraa, koji ras
tvara svaku supstancu koja se u njega uroni. (...)
4. Palingeneza, ili obnova biljke iz pepela. Da su u tome us
peli, mogli bi se nadati da e podii mrtve. [Profesor Bra
un mnogo toga uzima zdravo za gotovo.]
5. Priprema spiritus mundi9, mistine supstance koja pose
duje mnoge moi, meu kojima je glavna njeno svojstvo
razlaganja zlata.
6. Ekstrakcija kvintesencije, ili aktivnog principa svih sup
stanci.
7. Priprema aurum potabile, tenog zlata, suverenog leka, jer
zlato, poto je savreno, moe da proizvede savrenstvo u
ljudskoj grai.
8
Lat. homunculus (deminutiv od homo, pl. homunculi) mali ovek, ove

uljak termin generalno korien u mnogim oblastima prouavanja da
se oznai predstavljanje ljudskog bia. U alhemiji se homunkul odnosio
konkretno na koncept minijaturnog, ali potpuno oblikovanog ljudskog tela,
a isto znaenje imao je i u preformacionizmu, filozofskoj teoriji o nasleu,
odnosno prethodnoj uoblienosti, prema kojoj je unutar jajeta ili spermato
zoida (sporno pitanje je u kojem od njih) sadrana kompletna preformirana
(ranije uobliena) jedinka nazvana homunkul, a razvoj je pitanje proirenja
tog potpuno formiranog bia. Paracelzus je u svom spisu De generatione
rerum naturalium dao iscrpno uputstvo za hemijsko stvaranje homunkula.
(Nap. prev.)
Lat. duh sveta (Nap. prev.)
702
Alhemijski simbolizam
U alhemiji postoje tri simboline supstance: iva, sumpor i so. Nji
ma je pridodat etvrti tajanstveni ivotni princip nazvan Azot. to se
tie prve tri supstance, gospodin fon Veling je napisao:
Postoje tri osnovne hemijske supstance, a filozofi su ih nazvali
so, sumpor i iva, ali njih ni na koji nain ne treba izjednaavati sa
sirovom solju, sumporom i ivom koji se vade iz zemlje, ili nabav
ljaju u apotekama. I so i sumpor i iva imaju trojednu prirodu, jer
svaka od tih supstanci, prema tajnom arkanumu mudrih, zapravo,
u sebi sadri i ostale dve supstance. Telo soli je, dakle, trostruko, na
ime, so, sumpor i iva, ali u telu soli jedno od to troje (so) prevla
dava. iva se isto tako sastoji od soli, sumpora i ive, a prevladava
potonji element. Sumpor je, na slian nain, zapravo so, sumpor i
iva, sa dominantnim sumporom. Tih devet podela 3 puta 3, plus
Azot (tajanstvena univerzalna ivotna sila), daje 10, Pitagorinu sve
tu dekadu. Po pitanju prirode Azota postoji mnogo kontroverzi. Je
dni su smatrali da je to nevidljiva, vena vatra, drugi da je u pitanju
elektricitet, a trei da se radi o magnetizmu. Transcendentalisti ga
nazivaju astralna svetlost.
Univerzum je okruen sferom zvezda. Iza te sfere je sfera amajim,
koji je Boanska vatrena voda, prvi izliv Rei Boje, plamena reka
koja izvire iz prisustva Venoga. amajim, vatrena androgina voda,
se deli. Vatra postaje solarna vatra, a voda postaje lunarna voda. a
majim je univerzalna iva ponekad nazivana Azot nemerljiv duh
ivota. Duhovna vatrena prvobitna voda amajim prolazi kroz
Eden (na hebrejskom, isparava), te se uliva u etiri glavne reke [ele
mente]. To je reka ive vode Azot [vatrena esencija ive], koja
istie iz prestola Boga i Jagnjeta. U tom Edenu [isparljivoj esenciji
ili magli] nalazi se duhovna zemlja [neshvatljiva i neopipljiva], ili
praina Afar, od koje je Bog nainio Adama min Haadamaha10,
duhovno telo oveka, koje jednom mora biti razotkriveno.
Fon Veling u drugom delu svojih spisa kae i to da materijalnog

univerzuma nije bilo sve dok Lucifer, nastojei da izvede kosmikeu
10
Videti napomenu br. 3 na 642. strani. (Nap. prev.)
703
alhemiju, nije zloupotrebio amajim, ili Boansku Vatru. Kako bi se

obnovio amajim, kojeg je Lucifer izopaio, ovaj univerzum je for
miran kao sredstvo njegovog oslobaanja iz tamnog oblaka u kojem
je bio zakljuan usled Luciferovog neuspenog pokuaja da ga kon
trolie. Te izjave jasno naglaavaju injenicu da su rani filozofi u
Bibliji prepoznavali knjigu hemijskih i alhemijskih formula. Bitno je
da se to uvek ima na umu. Jao onom tragaocu koji kao doslovne pri
hvati razbacane alegorije alhemiara. Takav nikada ne moe ui u
unutranje svetilite istine. Elijas Emol, u svom delu Theatrum Che
micum Britannicum, ovako opisuje metode koje su alhemiari prakti
kovali kako bi prikrili svoju pravu doktrinu:
Njihova glavna zaokupljenost bila je da uviju svoje Tajne u
Bajke i zaklone svoje Sklonosti u Velove i senke, iji se Radijusi,
kako se ini, proteu u svim pravcima, ali tako da se susreu u Za
jednikom Sreditu i pokazuju jedino na Jedno.
injenica da Sveto pismo otkriva skriveno znanje, ako se shvati ale

gorijski, jasno je pokazana parabolom koja opisuje kralja Solomona,
njegove supruge, konkubine i device, koja se pojavljuje u Tajnim sim
bolima rozenkrojcera (Geheime Figuren der Rosenkreuzer), objav
ljenim u Altoni 1785. godine. Dr Hartman, koji je preveo deo tog dela
na engleski, izjavio je da Solomonove supruge predstavljaju umea,
konkubine nauke, a device jo uvek neotkrivene tajne Prirode. Po na
logu Kralja device su prisiljene da uklone svoje velove, oznaavaju
i na taj nain da su, pomou mudrosti (Solomon), mistina umea
bila prisiljena da filozofima obznane svoje skrivene delove, dok su za
neinicirani svet bile vidljive samo spoljanje odore. (Takva je i mi
sterija Izidinog vela.)
Poto alhemiar, da bi ostvario Magnum Opus, svoj rad mora oba
viti istovremeno u etiri sveta, tabela koja prikazuje analogije tri prin
cipa u etiri sveta moe razjasniti meusobni odnos raznih delova.
Rani majstori umea alhemijskog simbolizma nisu standardizovali
ni simbole ni njihove odnose. Stoga je potrebno veliko poznavanje
materije, u kombinaciji sa znatnom moi intuicije, da bi se razjasnile
neke od njihovih zagonetnih izjava. Za treu i etvrtu stavku u sle
deoj tabeli data su i alternativna tumaenja, zbog injenice da neki
autori nisu povukli jasnu granicu izmeu duha i due. Prema Svetom
704
pismu, duh je neunitiv, dok je dua unitiva. Oigledno je, dakle, da

oni nisu sinonimi. Jasno je reeno: Koja dua zgrei ona e umre
ti11, ali: duh se vrati Bogu, koji ga je dao12. Tabela analogija, onoli
ko koliko je mogue da bude napravljena, je sledea:
Trojedna mo u etiri sveta
Svet
Otac
Sin
Majka
1. Boga
Otac
Sin
Sveti Duh
2. oveka
Duh
Dua
Telo
3. Elemenata
Vazduh
Vatra
Voda
4. Hemikalija
iva
Sumpor
So
Alternativna tumaenja 3. i 4. stavke su:

Svet
Otac
Sin
Majka
3. Elemenata
Vatra
Vazduh
Voda
4. Hemikalija
Sumpor
iva
So
Paracelsus je napravio drugaiji raspored, pomalo aristotelovski,

u kojem su tri faze Trojednog Boga izostavljene, a iskombinovani su
samo elementi drugog, treeg i etvrtog sveta:
Svet
Otac
Sin
Majka
2. oveka
Duh
Dua
Telo
3. Elemenata
Vazduh
Voda
Vatra
4. Hemikalija
Sumpor
iva
So
11
12
Jezekilj 18:20, prevod uro Danii. (Nap. prev.)

Knjiga Propovednikova 12:7, prevod ura Danii. (Nap. prev.)
705
TEORIJA I PRAKSA ALHEMIJE

Drugi deo
Alhemijska molitva Hermesova Smaragdna Tabla Pis

mo Brae R. C. Magina Meseeva Planina Alhemijska
formula Rosa mudraca
Svi istinski filozofi prirodnih i hermetikih nauka poinju svoj

rad uz molitvu Vrhovnom Alhemiaru Univerzuma, molei Njegovu
pomo u ostvarenju Magnum Opusa. Reprezentativna je sledea mo
litva, koju je na provincijskom nemakom, pre vie vekova napisao
danas nepoznati adept:
O, sveto i posveto Trojstvo, Ti nepodeljeno i trostruko Jedin
stvo! Uini da potonem u bezdan Tvoje neograniene vene Vatre,
jer samo u toj Vatri smrtna priroda oveka moe biti promenjena u
skromnu prainu, dok novo telo od ujedinjene soli lei u svetlosti.
O, istopi me i pretvori u Tvoju svetu Vatru, tako da me, na dan Tvo
je komande, vatrene vode Svetog Duha izvuku iz tamne praine,
dajui mi novo roenje i oivljavajui me Svojim dahom. Neka se,
takoe, uzvisim kroz skromnu poniznost Tvoga Sina, neka se uz
Njegovu pomo uzdignem iz praha i pepela i promenim u isto du
hovno telo poput duginih boja, u, kao kristal prozirno, rajsko zla
to, tako da se moja priroda moe iskupiti i proistiti, kao to to ine
elementi predamnom, u ovim aama i flaama. Raspi me u vode
ivota, kao da sam u vinskom podrumu venog Solomona. Ovde
e vatra Tvoje ljubavi dobiti novi podstrek i razbuktati se, tako da
nijedan potok nee moi da je ugasi. Moda u, na kraju, uz po
mo boanske vatre, biti dostojan da budem pozvan u prosvetljenje
pravednika. Neka tada budem zapeaen svetlou novog sveta,
714
Teorija i praksa alhemije drugi deo
tako da i ja mogu postii besmrtnost i sjaj, u kojem vie nee biti

smenjivanja svetlosti i tame. Amin.
Poreklo alhemijskih formula

Izgleda da je svega nekoliko srednjovekovnih alhemiara samo
stalno otkrilo Veliki Arkanum, a neki autori izjavljuju da niko od njih
nije postigao eljeni cilj bez pomoi Majstora ili Uitelja. U svakom
sluaju, identitet tih Majstora paljivo je skriven, pa se ak i tokom
srednjeg veka o njima nairoko spekulisalo. Bilo je uobiajeno da se
takvi prosvetljeni mudraci nazivaju adepti, to je naziv koji ukazuje
da su posedovali istinske tajne transmutacije i umnoavanja. Ti adepti
bili su poznati pod mnogim imenima i neoekivano su se pojavlji
vali i ponovo nestajali, ne ostavljajui trag o svom boravitu. Posto
je indicije da je meu njima postojao odreeni stepen organizacije.
Najsnanije meu alhemijskim organizacijama bile su rozenkrojceri,
iluminati i neke arapske i sirijske sekte.
U dokumentima koji slede govori se o Bratstvu ili Brai. Ti
me se oznaava da su oni koji su zaista ostvarili Magnum Opus bili
meusobno povezani i jedni drugima bili poznati po ifrovanim ko
dovima i tajnim znakovima ili simbolima. Izgleda da je vie tih pro
svetljenih adepata ivelo u Arabiji, jer je nekoliko velikih evropskih
alhemiara bilo inicirano u Maloj Aziji. Kad bi uenik alhemijske
vetine nauio vrhovnu tajnu, ljubomorno ju je uvao, nikome ne
otkrivajui svoje neprocenjivo blago. Nije mu bilo doputeno da je
otkrije ak ni lanovima najblie porodice.
Kako su godine prolazile, onaj ko bi otkrio tajnu ili, tanije, onaj
kome bi bila otkrivena tragao je za nekim mlaim ovekom dostoj
nim da mu formule budu poverene. Njemu bi, i, po pravilu, samo nje
mu, filozof dozvoljavao da otkrije arkanum. Mlai ovek bi tada postao
filozofski sin starog mudraca i ovaj bi mu zavetao svoje tajne. Me
utim, ponekad je adept, pronaavi iskrenog i zaslunog tragaoca,
ovoga pouio o temeljnim naelima umea, a ako bi uenik ustrajao,
bio bi tiho iniciran u velianstvenu zajednicu Brae. Na taj nain su
715
alhemijski procesi bivali sauvani, ali se broj onih koji su ih pozna

vali ubrzano poveavao.
KLJU ALHEMIJE
PREMA EGIPANIMA
Iz Kircher,
dipus gyptiacus
Egipatski svetenici skara

beja nisu koristili samo kao
simbol obnove, ve su u
njegovim navikama otkrili
i mnoge analogije sa taj
nim procesom kojim se
bazni metali mogu trans
mutirati u zlato. U jajetu
skarabeja videli su seme
metala, a priloena slika
prikazuje put tog semena
kroz razna planetarna tela
sve dok, konano, ne sti
gne do sredita, gde po
staje savreno, a zatim se
ponovo vraa svome izvo
ru. Rei u centralnoj spi
rali na vrhu glase: Spirala Napretka svetovnog duha. Nakon to je skarabej,
vijugajui, proao svoj put oko spirale do centra donjeg dela slike, on se vraa
u vii svet du puta na kojem su rei: Povratak duha u sredite jedinstva.
Tokom esnaestog, sedamnaestog i osamnaestog veka, znatan broj

alhemijskih adepata premetao se s mesta na mesto irom Evrope,
oigledno se pojavljujui i nestajui po volji. Prema narodnom pre
danju, ti adepti bili su besmrtni, a odravali su se u ivotu uz pomo
misterioznog leka koji je bio jedan od ciljeva alhemijskih nastojanja.
Tvrdi se da su neki iveli vie stotina godina, ne uzimajui nikakvu
hranu osim tog eliksira, a nekoliko njegovih kapi odravalo je njiho
vu mladost za dui period vremena. U to da su takvi misteriozni lju
di postojali ne moe biti sumnje, jer o njihovoj prisutnosti svedoe
izvetaji pouzdanih svedoka.
716
Iznoene su i tvrdnje da ih jo uvek mogu pronai oni koji su se

kvalifikovani da im se obrate. Filozofi su uili da slino privlai sli
no i da e se adepti, kada uenik razvije vrlinu i integritet koji su im
prihvatljivi, pojaviti pred njim i otkriti mu one delove tajnih procesa
koji ne mogu biti otkriveni bez takve pomoi.
Mudrost je kao cvet iz kojeg pela pravi svoj med, a pauk ot
rov, svako prema sopstvenoj prirodi.
(Nepoznati adept)
italac uvek mora imati na umu da alhemijske formule i amble

me treba prvenstveno uzimati kao alegorijske simbole, jer dok se ne
shvati njihovo ezoterijsko znaenje, njihovo doslovno tumaenje je
bezvredno. U gotovo svakoj alhemijskoj formuli je po jedan element
namerno izostavljen, to je odluka srednjovekovnih filozofa, jer oni
koji vlastitom inteligencijom ne mogu da otkriju nedostajuu sup
stancu ili postupak nisu kvalifikovani da im se povere tajne koje bi
im mogle dati kontrolu nad velikim masama oveanstva i koje bi,
isto tako, potinile njihovoj volji elementarne sile Prirode.
Hermesova Smaragdna Tabla

Najstarija i najcenjenija od svih alhemijskih formula je sveta
Hermesova Smaragdna Tabla. Autoriteti se ne slau po pitanju ori
ginalnosti te Table, pa neki izjavljuju da je to post-hrianska preva
ra, ali postoji mnogo dokaza da je, bez obzira ko je njen autor, Tabla
veoma drevna. Iako je simbol Smaragdne Table od posebnog znaa
ja za masone poto se odnosi na linost CHirama (Hiram) to je
prvenstveno i u osnovi alhemijska formula, koja se odnosi kako na
alhemiju baznih metala tako i na boansku alhemiju ljudskog pre
poroda.
U kolekciji alhemijskih rukopisa dr Sigismunda Bakstroma nala
zi se odeljak posveen prevodima i tumaenjima te izvanredne Table,
koja je antikim narodima bila poznata kao Tabula Smaragdina. Dr
Bakstroma je u Bratstvo Ruinog Krsta na ostrvu Mauricijus inicirao
717
jedan od onih nepoznatih adepata, koji je u to vreme sebe nazivao

Grof de azal (Comte de Chazal). U sledeim prevodima i belekama
dr Bakstroma o Smaragdnoj Tabli, izmeu ostalog, nalazi se i njen
stvarni tekst, reprodukovan velikim slovima:
Smaragdna tabla, Najdrevniji Spomenik Haldejaca o Lapis Phi
losophorum-u (kamenu mudraca).
Smaragdna Tabla stavlja na raspolaganje poreklo alegorijske is
torije kralja Hirama (bolje Chiram). Haldejci, Egipani i Jevreji su
svoje znanje o Hiramu pribavili iz jednog istog izvora, od Homera,
koji se prema toj istoriji odnosi na drugaiji nain, sledei original,
a Vergilije je sledio Homera, kao to je i Hesiod odatle uzeo temu
svoje Teogonije, koju je nakon toga Ovidije uzeo kao model za svo
je Metamorfoze. Poznavanje tajnih operacija Prirode predstavlja
glavni smisao svih tih drevnih spisa, ali je neznanje iz toga razvilo
spoljanju ili prikrivenu mitologiju, a nie klase ljudi su to pretvo
rile u idolopoklonstvo.
Pravi Prevod sa Originalnog Veoma Drevnog Haldejskog glasi:
TAJNA DELA HIRAMA, JEDNOG U BITI, ALI TROSTRU
KOG U SPOLJANJOSTI.
(Prve dve velike rei oznaavaju Tajno Delo.)
(U drugom redu je velikim slovima ispisano: Chiram Telat Ma
chasot, to jest, Hiram, Univerzalni Agens, Jedan u biti, ali trostruk
u spoljanjosti.)
ISTINA JE, NIJE LA, SIGURNO, I NEKA SE U TO IMA
POVERENJE, VIE SE SLAE SA NIIM, A NIE SA VIIM,
KAKO BI SE PROIZVELO JEDNO ZAISTA PREKRASNO DE
LO. KAO TO SVE STVARI DUGUJU SVOJE POSTOJANJE
VOLJI JEDINSTVENOG JEDNOG, TAKO SVE STVARI VODE
POREKLO OD JEDNE JEDINSTVENE STVARI, NAJSKRIVE
NIJE, KAO TO JE UREDIO JEDINI BOG. OTAC TE JEDNE
JEDINSTVENE STVARI JE SUNCE, NJEGOVA MAJKA JE ME
SEC, VETAR JE NOSI U STOMAKU, ALI NJEGOVA NEGO
VATELJICA JE DUHOVNA ZEMLJA. TA JEDNA JEDINSTVENA
STVAR (POSLE BOGA) JE OTAC SVIH STVARI U UNIVER
ZUMU. NJENA MO JE SAVRENA, NAKON TO SE SPOJI
LA SA DUHOVNOM ZEMLJOM.
(Proces Prva Destilacija.) ODVOJITE, S MNOGO PANJE,
TU DUHOVNU ZEMLJU OD GUSTOG ILI GRUBOG POMO
U BLAGE TOPLOTE.
718
(Posljednje Rastvaranje.) U VELIKOJ MERI TO SE USPINJE

SA ZEMLJE NA NEBO I SPUTA SE, NOVOROENO, PONO
VO NA ZEMLJU, A MO VIEG I NIEG SE POVEAVAJU.
Azot se uzdie iz Zemlje, sa dna ae, i ponovo se sputa u ile i
pada na Zemlju, a tim stalnim kruenjem Azot postaje sve suptil
niji, Isparava Sunce i nosi isparene Solarne atome sa sobom, te
tako postaje Solarni Azot, tj. naa trea i prava Mudra iva; to
kruenje Solarnog Azota mora se nastaviti sve dok se samo od se
be ne prekine, a Zemlja ga itavog ne usisa, kada postaje crna smo
lasta materija, aba [supstance u alhemijskoj retorti, a takoe i nii
elementi u telu oveka], to oznaava potpunu putrefakciju, ili Smrt
jedinjenja.
TAKO E TI PRIPASTI DEO POTOVANJA ITAVOG SVE
TA. Bez sumnje, kada crna, smolasta materija postane, a nuno
mora postati, Bela i Crvena, a Crvena, kada je dovedena do savr
enstva, medicinski i za Metale, u potpunosti je sposobna da ouva
mentem sanam in corpore sano1 tokom prirodnog trajanja ivota i
obea nam dovoljno sredstava, koja mogu do u beskraj da se
umnoavaju, da budemo dobronamerni i milostivi, bez ikakvog
smanjenja naih neiscrpnih resursa, onda se to moe nazvati Slava
[Poast, Potovanje] itavog sveta; kada istinsko prouavanje i kon
templacija o L. P. [Lapis Philosophorum], usklaujui se sa Boan
skim Istinama, uzdigne um ka Bogu, naem Stvoritelju i milosrdnom
Ocu, i ako nam On dopusti da posedujemo, to praktino mora is
koreniti samo naelo krtosti, Zavisti i Zlih Stremljenja i izazvati
da se naa srca istope iz zahvalnosti prema Njemu, koji je bio to
liko ljubazan prema nama! Zato Filozofi kau, s puno Istine, da L. P.
ili pronalazi dobrog oveka, ili ga napravi.
I TAMA E ODLETETI OD TEBE. Pomou okrepljenih Orga
na, koje Dua koristi za komunikaciju sa spoljanjim objektima,
Dua mora stei vee moi ne samo za zaee, ve i za uzdrava
nje, pa, stoga, ako elimo da steknemo jo vie znanja, a organi i
tajni izvori fizikog ivota su predivno ojaani i okrepljeni, Dua
mora stei nove moi za zainjanje i uzdravanje, naroito ako mo
limo Boga za znanje i verom potvrdimo svoje molitve, sva Tama, na
ravno, mora nestati. To to takav nije bio sluaj sa svim posednicima,
bila je njihova vlastita greka, jer su se zadovoljili samo sa Trans
mutacijom Metala.
1
Lat. akuzativ od Mens sana in corpore sano U zdravom telu zdrav duh.
(Nap. prev.)
719
ALHEMIJSKO VENANJE
Poziv Kristijanu Rozenkrojcu na Alhemijsko Venanje Vir

go Lucifera Filozofska Inkvizicija Kula Olimpa Ho
munkuli Vitezovi Zlatnog Kamena
Samoproklamovani autor Alhemijskog venanja, Johan Valentin

Andrea, roen u Virtenbergu (Wrttemberg) 1586. godine, imao je dva
deset osam godina kada je to delo prvi put objavljeno. Verovatno je
napisano oko dvanaest godina pre objavljivanja ili kada je autor
imao petnaest ili esnaest godina. Gotovo je neverovatno da je neko
tako mlad mogao stvoriti knjigu koja sadri bogatstvo simbolikog
miljenja i filozofije skrivene izmeu redova Alhemijskog venanja.
Ta knjiga je najstarija poznata referenca o Kristijanu Rozenkrojcu, pa
se generalno smatra kao trei u nizu originalnih rozenkrojcerskih ma
nifesta. Kao simboliko delo, knjiga je, sama po sebi, beznadeno ne
pomirljiva sa Andreinim izjavama o njoj. Pria Alhemijskog venanja
se detaljno odnosi na niz dogaaja koji su se desili starom oveku,
verovatno Ocu C.R.C. iz manifesta Fama i Confessio. Ako je Otac
C.R.C. roen 1378. godine, kao to je navedeno u Confessio, i iden
tian je sa Kristijanom Rozenkrojcom iz Alhemijskog venanja, uzdi
gnut je u dostojanstvo Viteza Zlatnog Kamena u osamdeset i prvoj
godini ivota (1459). U svetlu njegove vlastite izjave, nezamislivo je
da bi Andrea mogao biti Otac Ruinog Krsta.
Mnoge slike koje se mogu pronai u raznim knjigama o simboli
zmu, objavljenim u prvom delu sedamnaestog veka, nose markantnu
slinost sa likovima i epizodama iz Alhemijskog venanja. Moe se do
kazati da Alhemijsko venanje predstavlja klju za zagonetku bekonov
kog rozenkrojcerstva. Prisustvo nekih rei na engleskom u nemakom
762
Alhemijsko venanje
tekstu Alhemijskog venanja ukazuje da je njegov autor bio upoznat

sa tim jezikom. Sledei saetak glavnih epizoda iz sedam dana Al
hemijskog venanja dae itaocu prilino sveobuhvatnu ideju o du
bini njegovog simbolizma.
Prvi dan
Kristijana Rozenkrojca, nakon to je u svom srcu pripremio Pashal
no Jagnje, zajedno sa malim beskvasnim hlebom, jedne veeri pre
Uskrsa, dok se molio, uznemirila je silovita oluja, koja je pretila da
e sruiti ne samo njegovu malenu kuu, ve i samo brdo na kojem
je stajala. Usred oluje neto mu je dodirnulo lea i, kada se okrenuo,
spazio je velianstvenu enu s krilima ispunjenim oima i odenutu u
haljinu boje neba, posutu zvezdama. U jednoj ruci je drala trubu, a
u drugoj sveanj pisama na svim jezicima. Predavi pismo C.R.C.-u,
odmah je uzletela u vazduh, istovremeno dunuvi u svoju trubu, to
bee eksplozija koja je potresla kuu. Nad peatom pisma bio je u
dan krst i rei In hoc signo vinces 1. Unutar njega, ispisan zlatnim slo
vima na plavoj povrini, bio je poziv na kraljevsko venanje.
C.R.C. je bio duboko dirnut pozivnicom, jer je to bilo ispunjenje
proroanstva koje je primio sedam godina ranije, ali se oseao tako ne
dostojnim da je bio paralisan od straha. Konano, nakon posezanja
za molitvom, potraio je san. U snovima se naao u gnusnoj tamnici
sa mnotvom drugih ljudi i svi su bili vezani i sputani velikim lanci
ma. alost njihove patnje poveavala se dok su posrtali jedni preko
drugih u tami. Odjednom, odozgo se zau zvuk trube, poklopac tam
nice se podie i zrak svetlosti probode tamu. Uokviren u svetlu sta
jao je ovek sede glave koji najavi da e sedam puta biti sputen
konopac, a ko god se uz njega uspne bie osloboen.
Nastade velika zbrka. Svi se pokuavali da dohvate konopac i je
dni druge su od njega odgurivali. C.R.C. je oajniki eleo da se
spasi; konopac, iznenada, zamahnu prema njemu, a on ga zgrabi i
uzdie se iz tamnice. Stara ena, zvana Drevna Matrona, zapisivala
1
Lat. U ovom znaku e pobediti. (Nap. prev.)
763
je u zlatno-utu knjigu imena onih koji su se izvukli, a svaki od ot

kupljenih je za uspomenu dobio komad zlata na kojem je bio simbol
sunca i slova D L S. Poto se povredio dok se penjao uz konopac,
C.R.C. je teko hodao. Starica mu ree da ne brine, ve da se zahvali
Bogu, koji mu je dopustio da ue u tako visoku svetlost. Nakon
toga oglasie se trube, a C.R.C. se probudio, ali san bee tako ivo
pisan da je jo uvek bio osetljiv na mestima gde behu povrede koje
je zadobio dok je sanjao.
S obnovljenom verom C.R.C. ustade i pripremi se za Hermeti
ko Venanje. Obukao je beli laneni kaput i vezao crvenu traku po
preko preko ramena. U eir je zadenuo etiri rue, a za jelo je poneo
hleb, vodu i so. Pre no to je napustio kuicu, kleknuo je i zavetovao
se da e svako znanje koje mu bude otkriveno posvetiti sluenju svo
jim blinjima. Potom je s radou napustio svoju kuu.
Drugi dan
Kada je stupio u umu koja je okruivala njegovu kuicu, C.R.C.-u
se inilo da se itava Priroda radosno pripremila za venanje. Veselo
pevajui, stigao je u zelenu pustopoljinu u kojoj stajae tri velika ke
dra, a na jednom od njih bee tabla sa natpisom koji je opisivao e
tiri staze to vode u palatu Kralja: prvu, kratku i opasnu, drugu,
zaobilaznu, treu, ugodni kraljevski drum, i etvrtu, namenjenu sa
mo za nekvarljiva tela. Umoran i zbunjen, C.R.C. odlui da se od
mori; odsekao je kriku hleba i spremao se da se poslui kad ga beli
golub zamoli za malo hleba. Goluba odjednom napade gavran, a
C.R.C. se, u svojim nastojanjima za razdvoji ptice, nesvesno znatno
udaljio niz jednu od etiri staze onu koja je vodila prema jugu. Jak
vetar spreio ga je da se vrati pratei svoje tragove, pa se svat po
mirio sa tim da je izgubio hleb i nastavio je putem sve dok u daljini
nije ugledao veliku kapiju. Poto se sunce spustilo, on pohita prema
portalu, na kojem je, meu ostalim figurama, bila tabla sa reima
Procul hinc procul ite profani 2.
2
Lat. Odbite odavde, odbite vi koji ste profani. (Nap. prev.)
764
Alhemijsko venanje
ALHEMIJSKO VENANJE
KRISTIJANA ROZENKROJCA
NASLOVNA STRANA
IZDANJA IZ 1616. GODINE
Iz Rosencreutz,
Chemical Marriage
Najznaajnija od svih publi

kacija koje su ukljuene u
rozenkrojcersku kontrover
zu je Alhemijsko venanje,
objavljeno u Strasburgu. Ovo
delo, koje je vrlo retko, tre
balo bi reprodukovati u ta
nom faksimilu, kako bi se
prouavaocima pruila mo
gunost da pregledaju stvar
ni tekst, zbog raznih oblika
ifri koje su upotrebljene.
Verovatno nijedna druga knji
ga u istoriji ili knjievnosti
nije stvorila tako duboku uz
nemirenost kao ova nepre
tenciozna knjiica. Odmah
nakon objavljivanja, pred
met irokih nagaanja posta
la je svrha za koju je knjiga
namenjena. Teolozi i filozofi
su je podjednako i napadali i
branili, ali kada su se razli
ite tvrdnje ohladile, miste
rije koje okruuju knjigu ostale su nereene. Priznato je da je njen autor bio
izuzetno uen ovek, a vredno je napomenuti da su se meu onima to su bili
duboko impresionirani sadrajem Alhemijskog venanja nalazili umovi koji su
posedovali najdublje razumevanje misterija Prirode.
Vratar u odori boje neba odmah je od C.R.C.-a zatraio njegovo

pozivno pismo i, kada mu ga ovaj dade, pozvao ga je da ue i zatra
io da kupi oznaku. Nakon to se predstavio kao brat Crvenog Rui
nog Krsta, C.R.C. je u zamenu za svoju flau za vodu dobio zlatni
765
BEKON, EKSPIR I ROZENKROJCERI
Rozenkrojcerska maska ivot Viljema ekspira Ser Fren

sis Bekon Potpisi u akrostihu Znaajan broj trideset tri
Filozofska smrt
Danas se razmatranje kontroverze Bekonekspirrozenkrojceri

ne preduzima radi uzaludnog kopanja po kostima mrtvaca, ve u nadi
da e kritika analiza pomoi u ponovnom otkrivanju znanja koje je
za svet izgubljeno od kad su proroita uutala. V. F. C. Vigston je
bio taj koji je Barda iz Avona1 nazvao fantomski kapetan ekspir,
rozenkrojcerska maska. To predstavlja jednu od najznaajnijih izja
va vezanih za kontroverzu Bekonekspir.
Prilino je oigledno da Viljem ekspir nije mogao, bez neije po
moi, proizvesti besmrtne spise koji nose njegovo ime. On nije pose
dovao potrebnu knjievnu kulturu, jer grad Stratford, gde je odrastao,
nema kolu osposobljenu da prenese takve, vie oblike uenja, kakvi
su se ogledali u delima koja mu se pripisuju. Njegovi roditelji bili su
nepismeni, a u mladosti je ispoljio potpunu nezainteresovanost za ue
nje. Postoji samo est poznatih primera ekspirovog rukopisa. Sve su
to potpisi, a tri od njih nalaze se u njegovoj oporuci. vrljajui, ne
siguran nain na koji su napravljeni pokazuje da ekspiru nije bilo
blisko korienje pera i oigledno je da je on ili kopirao potpis, koji
je za njega pripremljen, ili da mu je ruku, dok je pisao, vodio neko
drugi. Nije otkriven nijedan potpisan rukopis ekspirovih komada
ili soneta, niti postoji ak i predanje o njima, osim fantastine i ne
mogue izjave koja se pojavljuje u predgovoru za Veliki Folio.
1
Nadimak Viljema ekspira (William Shakespeare, 15641616), po njego

vom rodnom mestu, Stratfordu na Avonu (Stratford-on-Avon). (Nap. prev.)
780
Dobro snabdevena biblioteka trebalo bi da je esencijalni deo op

reme autora ija knjievna dela pokazuju da je upoznat sa literaturom
svih epoha, pa opet, nije zabeleeno da je ekspir ikada posedovao
biblioteku, niti je na bilo kom mestu u svojoj oporuci pomenuo knji
ge. Komentariui poznatu nepismenost ekspirove erke Dudit
(Judith), koja je u dvadesetsedmoj godini mogla samo da nacrta krst,
umesto potpisa, Ignjacijus Doneli izjavljuje kako je neverovatno da
bi Viljem ekspir, ako je ve napisao drame koje nose njegovo ime,
dopustio da se njegova vlastita erka zadevoji i uda, a da nije mo
gla da proita nijedan red iz dela koja su njenog oca uinila bogatim
i lokalno uvenim.
Postavljano je, takoe, i pitanje: Odakle je Viljem ekspir stekao
svoje znanje o suvremenom francuskom, italijanskom, panskom i
danskom, da se ne govori o klasinom latinskom i grkom? Jer, up
rkos retkoj sposobnosti razlikovanja s kojom je latinski koristio au
tor ekspirijanskih komada, Ben Donson2, koji je blisko poznavao
ekspira, izjavio je da je stratfordski glumac razumeo slabo latin
ski, a grki jo slabije! Isto tako, nije li vie nego udno to nema
podataka o tome da je Viljem ekspir ikada igrao glavnu ulogu u u
venim dramama koje je navodno napisao, ili u nekim drugim, koje je
postavila trupa iji je bio lan? Istina, moda je imao mali interes u
Globus pozoritu (Globe Theatre) ili Pozoritu crnih monaha (Black
friars Theatre) , ali, kako se ini, vrhunac njegovih glumakih dostig
nua bio je Duh u Hamletu!
Usprkos njegovoj dokazanoj krtosti, ekspir se, kako izgleda, ni
je ni najmanje potrudio da za svoga ivota preuzme kontrolu nad
komadima koji nose njegovo ime, od kojih su mnogi prvo objavljeni
anonimno, ili da za njih osigura naknadu. Onoliko koliko se moe do
kuiti, nijedan od njegovih naslednika nije bio ni na koji nain uk
ljuen u tampanje Prvog Folia nakon njegove smrti, niti su od toga
imali financijske koriste. ekspirovi rukopisi i neobjavljene drame
bi mu, da je on bio njihov autor, svakako pribavile najvredniji ime
tak, pa, ipak, u njegovoj oporuci dok odreuje naroito raspolaganje
2
Ben, odnosno, Bendamin Donson (Benjamin Jonson, 15721637) en

gleski renesansni dramski pisac, pesnik i glumac, ekspirov savremenik.
Najpoznatiji je po svojim satirinim komadina, naroito Valpone, ili lisica
(Volpone), Alhemiar (Alchemist) i Bartolomejski sajam (Bartholomew Fair),
i po lirskim pesmama. (Nap. prev.)
781
njegovim drugim najboljim krevetom i njegovom irokom srebr

nom inijom niti se pominje niti nagovetava da je posedovao ma
kakvu knjievnu produkciju.
Dok su Folios i Quartos3 obino oznaeni sa William Shakespeare,
svi poznati potpisi stratfordskog glumca glase William Shakspere.
Krije li se u toj slovnoj razlici znaenje koje je dosad uglavnom pre
viano? tavie, ako su izdavai Prvog ekspirijanskog Folia poto
vali svoje kolege glumce onoliko koliko su tvrdili, na ta se u toj knjizi
ukazuje, zato su, kao da se radi o ironinoj aluziji na prevaru koju su
poinili, na naslovnu stranu stavili njegovu oiglednu karikaturu?
Nepomirljive su i odreene apsurdnosti u ekspirovom privatnom
ivotu. Dok je, navodno, bio u zenitu svoje knjievne karijere, on je,
zapravo, bio angaovan u kupovini slada, verovatno za prozvodnju
piva! Takoe, zamislite besmrtnog ekspira navodnog autora Mle
takog trgovca kao zelenaa! Pa ipak, meu onima koje je ekspir
proganjao da od njih prikupi sitne sume bio je i njegov sugraanin
neki Filip Roders (Philip Rogers) kojega je tuio za nevraenu
pozajmicu od dva ilinga, to je oko etrdeset osam centi! Ukratko,
ne postoji nita poznato o ekspirovom ivotu to bi opravdalo knji
evnu izvrsnost koja mu je pripisana.
Filozofski ideali obznanjeni kroz ekspirove komade izrazito poka
zuju da je njihov autor bio u potpunosti upoznat sa odreenim doktri
nama i naelima svojstvenim za rozenkrojcerstvo; zapravo, dubina
ekspirovih dela oznaava njihovog tvorca kao jednog od iluminata
te epohe. Veina onih koji su tragali za reenjem kontroverze Be
konekspir bili su intelektualisti4. Bez obzira na njihova uenjaka
dostignua, oni su prevideli vanu ulogu koju je u toj epohi u filozof
skim dostignuima igrao transcendentalizam. Nadfizike misterije su
neobjanjive za materijalistu, kojega njegova obuka nije osposobila
za procenu obima njihove razgranatosti i kompleksnosti. Opet, ko
bi osim platoniste, kabaliste ili pitagorejca mogao napisati Buru, Mag
beta, Hamleta, ili Cimbelina? Ko je osim nekog duboko upuenog u
paracelzijansko znanje mogao smisliti San letnje noi?
3
4
Formati tampe. Svaki list folio knjige predstavlja polovinu originalnog pa

pira, a kod quarto knjige je on etvrtina tampanog tabaka. (Nap. prev.)
Oni koji su posveeni vebanju i razvoju intelekta, kao i sledbenici filozof
skog pravca nazvanog intelektualizam, koji intelektu daje prvenstvo nad
svim ostalim duhovnim funkcijama. (Nap. prev.)
782
VINJETA KOJA PRIKAZUJE SVTLO I OSENENO SLOVO A

Iz Shakespeare, King Richard The Second, Quarto iz 1597.
Ovde prikazana ukrasna vinjeta se odavno smatra bekonovskim ili rozenkroj

cerskim potpisom. Svtlo i tamno slovo A pojavljuju se u nekoliko knjiga koje
su izdali rozenkrojcerski emisari. Ako se ova slika uporedi sa onom iz Alciati
Emblemata 5, na jednoj od narednih strana, ifrovana upotreba dva slova A e
biti dodatno dokazana.
Otac moderne nauke, preinaitelj modernog prava, urednik moder

ne Biblije, patron moderne demokratije i jedan od utemeljivaa mo
dernog slobodnog zidarstva, ser Frensis Bekon, bio je ovek mnogih
ciljeva i svrhe. Bio je rozenkrojcer, a neki su nagovetavali, onaj ro
zenkrojcer. Ako i ne ba Slavni Otac C.R.C. iz rozenkrojcerskih ma
nifesta, on je sigurno bio visoki inicijat Rozenkrojcerskog reda i upravo
su njegove aktivnosti povezane sa tim telom tajnim od primarne va
nosti za prouavaoce simbolizma, filozofije i knjievnosti.
Veliki broj tomova napisan je kako bi se ser Frensis Bekon usta
novio kao stvarni autor drama i soneta popularno pripisanih Viljemu
ekspiru. Nepristrasno razmatranje tih dokumenata ne moe da ne
5
Delo obino poznato jednostavno kao Emblemata, prva knjiga simbola, koja se pojavila u Augsburgu (Nemaka), 1531. godine pod naslovom Viri
Clarissimi D. Andreae Alciati Iurisconsultiss. Mediol. Ad D. Chonradum
Peutingerum Augustanum, Iurisconsultum Emblematum Liber. To neauto
rizovano prvo izdanje je kompilovano iz manuskripta latinskih pesmama
koje je italijanski pravnik Andrea Alkijato [Andrea Alciato, 14921550),
poznat kao Alkijati (Aciati) (Andreas Alciatus), navodni osniva Francuske
kole pravnih humanista (French school of legal humanists)] posvetio svom
prijatelju Konradu Pojtingeru (Conrad Peutinger) i razdelio poznanicima.
Ubrzo je usledilo izdanje iz 1534. godine, koje je Alkijato autorizovao, ob
javljeno u Parizu pod naslovom Andreae Alciati Emblematum Libellus (Mala
knjiga amblema Andree Alkijata). (Nap. prev.)
783
KRIPTOGRAM KAO INILAC

SIMBOLIKE FILOZOFIJE
Tajni alfabeti Dvoslovna ifra Slikovne ifre Akroa

matine ifre Numerike i muzike ifre Kodirane ifre
Nijedna rasprava koja se bavi simbolizmom ne bi bila potpuna

bez odeljka posveenog razmatranju kriptograma. Korienje ifara
je odavno priznato kao nuno u vojnim i diplomatskim krugovima,
ali je savremeni svet prevideo vanu ulogu koju kriptografija igra u
knjievnosti i filozofiji.
Kada bi umee deifrovanja kriptograma postalo poznato, rezul
tiralo bi otkrivanjem mnogo dosad nesluene mudrosti koju su po
sedovali kako antiki tako i srednjovekovni filozofi. Dokazalo bi da
su mnogi naizgled preopirni i rasplinuti autori bili priljivi kako bi
prikrili rei. ifre su skrivene na najsuptilniji nain: one mogu biti
sakrivene u vodenom igu na papiru na kojem je knjiga tampana;
mogu biti povezane u koricama drevnih knjiga; one mogu biti skri
vene u pogrenoj numeraciji stranica; mogu se izvaditi iz prvih slova
rei, ili prvih rei reenica; one mogu biti veto skrivene u matema
tikim jednainama, ili u naizgled nerazumljivim znakovima; mogu
biti ekstrahovane iz lakrdijajog argona, ili otkrivene pomou to
plote, ako su napisane nevidljivim mastilom; one mogu biti ifre rei,
ifre slova, ili naizgled dvosmislene izjave, ije se znaenje moe
razumeti samo paljivim ponovnim itanjem; mogu se pronai u de
taljno iluminiranim inicijalima ranih knjiga, ili otkriti procesom bro
janja rei ili slova. Ako bi oni koji su zainteresovani za istraivanja
slobodnih zidara ozbiljno razmotrili ovu temu, mogli bi u knjigama
i rukopisima iz esnaestog i sedamnaestog veka pronai informacije
802
potrebne da se premosti postojei jaz u masonskoj istoriji izmeu Mi

sterija drevnog sveta i poslednja tri veka masonerije.
Arkane drevnih Misterija nikada nisu otkrivene profanima, osim
preko medija simbola. Simbolizam je ispunio dvostruku dunost pri
krivanja svetih istina od neiniciranih i njihovog otkrivanja onima ko
ji su kvalikovani da razumeju simbole. Modeli su simboli bezoblinih
boanskih naela; simbolika je jezik Prirode. Mudri s potovanjem
probijaju veo i s jasnijom vizijom razmiljaju o stvarnosti, dok ne
uki posmatraju unverzum simbola nesposobni da razlikuju lano od
istinitog. O Prirodi Velikoj Majci moe se rei da ona uvek os
tavlja tragove u obliku udnih znakova na povrini stvari, ali samo
svojim najstarijim i najmudrijim sinovima, kao nagradu za njihovu
veru i pobonost, ona otkriva kriptini alfabet, koji je klju za zna
enje tih tragova.
Hramovi drevnih Misterija razvili su svoje vlastite svete jezike, po
znate jedino njihovim inicijatima, i njima je govoreno samo u sveti
litu. Prosvetljeni svetenici smatrali su za svetogre raspravljanje
o svetim istinama viih svetova ili boanskim istinama vene Prirode
na istom jeziku koji vulgarni koriste za prepirke i razmirice. Svetoj
nauci potrebno je da bude formulisana na svetom jeziku. Izumljeni
su, takoe, i tajni alfabeti, pa su, kad god je tajne mudrih trebalo za
pisati, upotrebljavani znakovi koji su neupuenima bili besmisleni.
Takvi oblici pisanja nazivani su svetim ili hermetikim alfabetima.
Neki od njih poput aneoskog pisma jo uvek se koriste u viim
stepenima masonerije.
Meutim, tajni alfabeti nisu bili potpuno zadovoljavajui, jer, ia
ko su inili nerazumljivom pravu prirodu spisa, samo njihovo posto
janje otkrivalo je injenicu da postoji i skrivena informacija to su
svetenici takoe eleli da prikriju. Strpljivou ili proganjanjem,
kljuevi tih alfabeta su vremenom konano pronalaeni i nedostojni
su otkrivali sadraj dokumenata. Zbog toga je bilo neophodno upo
trebiti suptilniji metod za skrivanje boanskih istina. Rezultat je bila
pojava kriptinih sistema pisanja, napravljenih tako da prikriju prisu
stvo kako poruke tako i kriptograma. Kada su smislili takav metod
prenoenja svojih tajni potomstvu, prosvetljeni su podstakli kruenje
odreenih dokumenata, naroito obraenih umetanjem ifara koje sa
dre najdublje tajne misticizma i filozofije. Na taj nain su srednjove
kovni filozofi rasejali svoje teorije irom Evrope, a da nisu izazivali
803
sumnju, poto ni najdetaljnije ispitivanje knjiga koje su sadravale

te kriptograme nije moglo da otkrije postojanje skrivene poruke.
Tokom srednjeg veka je mnogo pisaca lanova tajnih politikih
ili verskih organizacija objavljivalo knjige koje sadre ifre. Tajno
pisanje postalo je hir; svaki evropski dvor imao je svoju diplomatsku
ifru, a inteligencija se meusobno nadmetala u osmiljavanju ud
nih i komplikovanih kriptograma. Literatura petnaestog, esnaestog
i sedamnaestog veka proeta je iframa, od kojih nekoliko nikada ni
je deifrovano. Mnogi od velianstvenih naunih i filozofskih inte
lekta tog perioda, zbog verske netolerancije njihovog vremena, nisu
se usuivali da objave svoje zakljuke. Kako bi za oveanstvo sau
vali plodove svojih intelektualnih napora, ti pioniri napretka sakrili
su svoja otkria u iframa, verujui da e budue generacije, ljubaz
nije od njihove vlastite, otkriti i znati da cene njihova uenja.
Zanimljivo je napomenuti da su mnogi ljudi iz crkve koristili kri
ptograme, strahujui da bi, ukoliko se posumnja u njihova nauna is
traivanja, mogli biti ekskomunicirani, ili doiveti jo goru sudbinu.
Tek nedavno je razmrena zapetljana ifra Rodera Bekona, koja ot
kriva injenicu da je taj rani naunik bio dobro upuen u teoriju e
lija. Drei predavanje pred Amerikim filozofskim drutvom (American
Philosophical Society), dr Viljem Romejn Njubold1, koji je preveo
monaki ifrovani manuskript, izjavio je:
Postoje crtei koji tako tano prikazuju stvarni izgled odree
nih objekata da je teko odupreti se zakljuku da ih je Bekon video
kroz mikroskop. (...) To su spermatozoidi, telesne elije i semene
cevi, jajne elije, s jasno naznaenim jezgrima. Postoji devet veli
kih crtea, od kojih barem jedan znatno nalikuje odreenoj fazi ra
zvoja oploene elije.
(Videti Review of Reviews, jul 1921)
1
William Romaine Newbold (18651926) ameriki filozof sa posebnim in

teresom za psihika istraivanja. Radio je 37 godina na Pesilvanijskom uni
verzitetu (University of Pennsylvania), od ega je dve poslednje decenije
(19071926) proveo kao profesor intelektualne i moralne filozofije. Bio je
autoritet za orijentalne jezike i grku filozofiju, a proslavio se svojim us
pesima u deifrovanju srednjevekovnih manuskripta, za koje je dokazao da
su delo Rodera Bekona, i svojim prevodima semitskih svitaka iz rimskih
katakombi. (Nap. prev.)
804
Da Roder Bekon nije uspeo da prikrije to otkrie komplikova

nom ifrom, bio bi progonjen kao jeretik i verovatno bi doiveo
sudbinu ostalih ranih liberalnih mislilaca. Uprkos brzom napretku
nauke u poslednjih 250 godina, ona jo uvek nita ne zna o mnogim
originalnim otkriima srednjovekovnih istraivaa. Jedina zabeleka
o tim vanim nalazima je
ona koja je sadrana u kri
ptogramima u knjigama
koje su obavili. Mada su
mnogi autori pisali o kri
ptografiji, knjige koje su
najvrednije za prouava
oce filozofije i religije su
sledee: Polygraphia i Ste
ganographia, Tritemija2,
opata iz panhajma, Mer
kur, ili tajni i hitri glasnik
(Mercury, or The Secret and
Swift Messenger), Dona
Vilkinsa3, esterskog bis
kupa, dipus gyptiacus
i druga dela jezuite Ata
nasija Kirhera i Cryptome
nytices et Cryptographi,
Gustava Selena.
UVENA KRIPTINA
NASLOVNA STRANA
Iz Selenus, Cryptomenytices et
Cryptographi
Godinu dana nakon objavlji

vanja prvog ekspirijanskog
2
3
Videti napomenu 3 na strani 143. (Nap. prev.)

John Wilkins (16141672) engleski svetenik, prirodni filozof i pisac, os
niva Kraljevskog drutva (Royal Society). Bio je jedan od osnivaa nove
prirodne teologije, kompatibilne sa naukom toga vremena. Pomenuto delo iz
1641. godine je prva knjiga o kriptografiji na engleskom jeziku. (Nap. prev.)
805

Velikog Folia, objavljena je znaajna knjiga o kriptogramima i iframa. Ovde
je data naslovna strana tog dela. Te godine kada je objavljeno (1642), u toku je
bila rozenkrojcerska kontroverza. Prevod naslovne strane je sledei: Kripto
logija i kriptografija, Gustava Selena, u devet knjiga, kojoj je dodato jasno ob
janjenje sistema stenografije Johana Tritemija, opata iz panhajma i Herbipolja,
oveka zadivljujueg genija. Proeto dostojnim izumima autora i drugih, 1624.
Verovalo se da je autor ove knjige Avgust, vojvoda od Braunvajga. Simboli i am
blemi kojima je ukraena naslovna strana, meutim, konani su dokaz da je iza
ove publikacije bila prefinjena rozenkrojcerska ruka. Na dnu slike je plemi
(Bekon?) koji postavlja svoj eir na glavu drugog oveka. Mogue je da sve
tla u ovalnom ramu na vrhu predstavljaju svetionike, odnosno, da su poigra
vanje sa Bekonovim imenom4. U dva prikaza sa strane su upadljive i suptilne
ekspirijanske aluzije. Na levoj strani je plemi (mogue Bekon), koji preda
je papir oveku zlokobnog izgleda, koji u ruci nosi koplje. Na desnoj strani,
ovek, koji na prethodnom prikazu nosi koplje, sada je u kostimu glumca, nosi
mamuze i duva u rog. Aluzija na glumca koji duva u rog i figura koja nosi kop
lje mnogo sugeriu, pogotovo to je koplje krajnji slog imena Shakespeare.
Kako bi se ilustrovale osnovne razlike u konstruisanju ifara, one

su ovde grupisane pod sedam optih naziva:
1. Slovna ifra. Najpoznatiji od svih doslovnih kriptograma je
uvena dvoslovna ifra koju je opisao ser Frensis Bekon u svom de
lu De Augmentis Scientiarum5. Lord Bekon je stvorio sistem dok je
jo bio mlad ovek, nastanjen u Parizu. Dvoslovna ifra zahteva upo
trebu dva stila slova, jedna uobiajenog izgleda, a druga naroito iz
rezana. Razlike izmeu dve garniture tamparskih slova su u mnogo
sluajeva toliko minuciozne da je potrebna mona lupa kako bi se
otkrile. Prvobitno su ifrovane poruke skrivane su samo u reima, re
enicama ili pasusima u kurzivu, jer kurzivna slova, koja su kitnja
stija od regularnih slova, nude vie mogunosti za skrivanje tananih,
ali neophodnih varijacija. Ponekad se slova samo malo razlikuju u veli
ini, a u drugim sluajevima u debljini, ili u ukrasnim dodacima. Ka
snije se verovalo da je lord Bekon posedovao dva posebno pripremljena
Engleska re za svetionik je baecon. (Nap. prev.)
5 Lat. O napretku nauka. Pun naslov ovog Bekonovog najveeg rukopisa na
latinskom jeziku, objavljenog 1623. godine, je De dignitate et augmentis
scientiarum (O vrednosti i napretku nauka) (Nap. prev.)
806
rimska alfabeta, u kojima su razlike tako trivijalne da je strunjaci

ma gotovo nemogue da ih razlikuju.
Paljivi pregled prva etiri ekspirova folios otkriva da je i
rom knjige upotrebljeno nekoliko stilova slova, koji se meusobno
razlikuju u siunim, ali primetnim detaljima. Mogue je da su svi
ekspirovi folios sadravali ifre ubaene u tekst. Te ifre su mo
da dodate originalnim komadima, koji su mnogo dui u folios, ne
go u izvornim quartos, pri emu su, u nekim sluajevima, dodate
itave scene.
Meutim, dvoslovna ifra nije ograniena samo na spise Bekona
i ekspira, ve se pojavljuje i u mnogim knjigama objavljenim to
kom ivota lorda Bekona i skoro vek nakon njegove smrti. Govorei
o dvoslovnoj ifri, lord Bekon ju je nazivao omnia per omnia. ifra
se moe protezati kroz itavu knjigu i biti u nju ubaena u vreme
tampanja, bez znanja originalnog autora, jer ne zahteva promene
kako rei tako ni interpunk
cije. Mogue je da je ta
ifra, iz politikih razloga,
umetnuta u vie dokume
nata i knjiga objavljenih
tokom sedamnaestog veka.
Dobro je poznato da su i
fre, u istu svrhu, upotreb
ljavane ve na Nikejskom
saboru.
DVOSLOVNI ALFABET
Iz Bacon, De Augmentis
Scientiarum
Ova slika je reprodukovana iz

Bekonovog dela De Augmentis
Scientiarum i prikazuje dva al
fabeta koja je on napravio za
svoju ifru. Svako veliko i ma
lo slovo imaju po dva razliita
oblika oznaenih sa a i b.
U dvoslovnom sistemu nisu
807

uvek koriena dva alfabeta kod kojih su razlike tako uoljive kao u ovde da
tom primeru, ali su uvek upotrebljavana dva alfabeta; ponekad su varijacije to
liko minuciozne da je potrebna snana lupa da bi se videla razlika izmeu a
i b tipova slova.
Bekonovsku dvoslovnu ifru je danas teko koristiti, zbog toga

to je usvojena precizna standardizacija tipova slova, kao i zbog i
njenice da se sada vrlo malo knjiga slae runo. Kao dodatak ovom
poglavlju, na prethodnoj strani je prikazan faksimil dvoslovnog al
fabeta lorda Bekona, u obliku u kojem se pojavio u engleskom pre
vodu dela De Augmentis Scientiarum, 1640. godine. Postoje etiri
alfabeta, dva za velika slova i dva za mala slova. Paljivo osmotrite
razlike izmeu njih i imajte na umu da svakim alfabetom vlada ili
slovo a ili slovo b, a da je, pri itanju rei, slova od kojih je sastav
ljena mogue podeliti u jednu od dve grupe: ona koja odgovaraju
slovu a i ona koja odgovaraju slovu b. Kako bi se primenila dvo
slovna ifra, dokument mora da sadri pet puta vie slova nego to
ih ima u poruci koja se ifruje, jer ifra zahteva da se svako slovo
prikrije pomou pet drugih slova. Dvoslovna ifra pomalo nalikuje
na telegrafski kod, u kojem su slova promenjena u takice i crtice;
prema dvoslovnom sistemu, meutim, takice i crtice su predstav
ljene slovima a, odnosno, b. Re dvoslovna je izeta zbog injenice
da se sva slova alfabeta mogu svesti ili na slovo a, ili na slovo b. Pri
mer dvoslovnog pisanja prikazan je u prateem dijagramu. Kako bi
se pokazao rad ove ifre, bie deifrovana poruka skrivena u reima:
Wisdom and understanding are more to be desired than riches 6.
PRIMER DVOSLOVNOG PISANJA
Paljivo pogledajte oblike slova u ovoj

reenici. Uporedite svako slovo sa dva
tipa slova u dvoslovnom alfabetu repro
dukovanom iz dela lorda Bekona, De
Augmentis Scientiarum. Kada se uporede slovo d u rei wisdom sa slo
vom d u rei and, otkriva se veliko zakrivljenje na vrhu prvog, dok drugo
6
Eng. Mudrost i razumevanje bi trebalo eleti vie nego bogatstvo. (Nap.

prev.)
808

praktino da uopte nema zakrivljenja. Uporedite slovo i u rei wisdom
sa slovom i u rei understanding. Kod prvog su linije zaobljene, a kod dru
gog uglaste. Slina analiza dva slova e u rei desired otkriva oigledne
razlike. Slovo o u rei more razlikuje se od slova o u rei wisdom,
jer ima malenu linijicu koja se prua s njegovog vrha prema slovu r. Slovo
a u rei than je tanje i uglastije nego slovo a u rei are, dok se slovo
r u rei riches razlikuje se od onog u u rei desired po tome to se kraj
nji uspravni zamah zavrava loptom, umesto otrom takom. Te male razlike
otkrivaju da su u pisanju reenice primenjena dva alfabeta.
Prvi korak je da se otkri

ju slova svakog alfabeta i
zamene njihovim ekviva
lentim a ili b, u skladu sa
kljuem koji je lord Bekon
dao u svom dvoslovnom
alfabetu (q.v.). U rei wis
dom, slovo W je iz alfabeta
KLJU DVOSLOVNE IFRE
b, pa ga treba zameniti sa
Iz
Bacon, De Augmentis Scientiarum
b. Slovo i je iz alfabeta a i
stoga se umesto njega sta Nakon to je dokument koji treba da se de
vlja a. Slovo s je takoe iz ifruje redukovan na njegove a i b ekvi
alfabeta a, ali slovo d pri valente, razbija se u grupe od po pet slova, a
pada alfabetu b. Slova o i poruka se ita pomou prikazane tabele.
m, koja oba pripadaju al
fabetu a, zamjenjuju se sa a. Na taj nain re wisdom postaje baabaa.
Kada se ostale rei u reenici tretiraju na slian nain, and postaje aba,
understanding, aaabaaaaaabab, are, aba, more, abbb, to, ab, be, ab,
desired, abaabaa, than, aaba, riches, aaaaaa.
Sljedei korak je spajanje svih slova zajedno: baabaaabaaaabaa
aaaabababaabbbabababaabaaaabaaaaaaa. Sve kombinacije upo
trebljene u bekonovskoj dvoslovnoj ifri sastoje se od petoslovnih
grupa. Zbog toga se pun red slova mora razbiti u grupe od po pet,
na sledei nain: baaba aabaa aabaa abbba aaaab ababa babab
aabaa aabaa aaaaa. Svaka od tih petoslovnih grupa sada predstavlja
po jedno slovo ifre, a potrebno slovo se moe odrediti poreenjem
grupe sa alfabetnom tabelom Klju dvoslovne ifre iz De Augmen
tis Scientiarum (q.v.): baaba = T; aabaa = E; aabaa = E; aaaab = B;
809
ababa = L; abbba = P; babab = X; aabaa = E, aabaa = E; aaaaa = A;

meutim, zadnjih pet slova rei riches, postavljenih nakon take iza
poetnog sova r, odnosno, posljednjih pet slova a, ne raunaju se u
ifru. Tako ekstrahovana slova se sada redom spajaju, to rezultira
kao TEEBLPXEE.
Razumljivo je da na ovom mestu ispitiva od slova oekuje da
naine razumljivu re, ali e se vrlo verovatno razoarati, jer, kao u
prikazanom sluaju, ovako ekstrahovana slova i sama predstavljaju
kriptogram, dvostruko primenjen, kako bi oni, koji sluajno provale
dvoslovni sistem, bili obeshrabreni. Sledei korak se sastoji u tome
da se primeni devet slova, koja se obino nazivaju toak (ili disk) i
fra (q.v.), sastovljena od dva alfabeta, od kojih se jedan okree oko
drugoga na taj nain da su omogu
ene brojane transpozicije slova. U
propratnoj rotaciji, slovo A unutra
njeg alfabeta stoji nasuprot slovu H
spoljanjeg alfabeta, tako da su za po
trebe ifre ta slova meusobno zame
njiva. Slova F i M, P i Y, W i D,
zapravo sva slova, mogu se premes
titi kao to dva kruga pokazuju. Pre
ma tome, devet slova ekstrahovanih
dvoslovnom ifrom, pomou toak i
fre moe se zameniti sa devet drugih.
SAVREMENA TOAK,
Tih devet slova se uzimaju kao da su
ILI DISK IFRA
u unutranjem krugu toka i zame
njuju se sa devet slova u spoljanjem
Ovaj dijagram prikazuje to
krugu, koja stoje nasuprot unutranjim
ak ifru. Manji, ili unutra
nji alfabet kru i, tak o da
slovima. Na taj nain slovo T postaje
svako njegovo slovo moe
slovo A, dva slova E postaju dva slo
biti dovedeno naspram sva
va L, slovo B postaje slovo I, slovo
kog od slova veeg, ili spo
L postaje slovo S, slovo P postaje slo
ljanjeg alfabeta. U nekim
vo W, slovo X postaje slovo E, dva
sluajevima je poruka napi
slova E postaju dva slova L. Rezultat
sana unazan, ali se u naem
je ALLISWELL, to, kada se razdvoji
sluaju oba alfabeta itaju u
u rei, glasi: All is well.7
istom smeru.
7
Eng. Sve je dobro. (Nap. prev.)
810
SIMBOLIZAM SLOBODNOG ZIDARSTVA
Stubovi koje su podigli Setovi sinovi Enoh i Kraljevski

Lukovi Dinizijske Arhitekte Rimsko Drutvo Solomon,
personifikacija Univerzalne Mudrosti Neprocenjivo nasle
e slobodnog zidarstva
U nekoliko ranih masonskih manuskripta na primer, Harlejan, Slo

an, Lansdoun i Edinburg-Kilvining1 navedeno je da je zanatski sta
le iniciranih graditelja postojao pre Potopa, a da su njegovi lanovi
1
Harlejan manuskript (Harleian Manuscript, 1625) je stari zapis Pravilnika

slobodnog zidarstva, tako nazvan jer je zaveden kao folio br. 2054 u zbirci
rukopisa u Britanskim muzejima, koje su prvobitno prikupili Robert Harli
(Robert Harley, 16611724), erl od Oksforda, proslavljeni premijer kralji
ce Ane, i njegov sin Edvard Harli (Edward Harley, 16891741), a poznati
su kao Biblioteka Harlejan (Bibliotheca Harleian, ili Harleian Labrary), i
kao Harlejan, ili Harli kolekcija (Harleian, ili Harley Collection); kolek
cija sadri iliminirane manuskripte iz perioda od ranog srednjeg veka do
renesanse, nastale u Francuskoj, Nemakoj i Italiji.
Sloan manuskripti (Sloane Manuscripts) su tri kopije (br. 3848 iz 1646,
br. 3323 iz 1659. i br. 3329 iz c. 1700. godine Britanski muzej) masonskih
Starih pravilnika (Old Constitutions), a deo su velike kolekcije rukopisa i
artefakta koje je sakupio lekar ser Hans Sloan (Hans Sloane, 16601753);
teme tih nekoliko hiljada manuskripta obuhvataju medicinu, alhemiju, he
miju, botaniku i hortikulturu, istraivanja i putovanja, matematiku i priro
dnu istoriju, magiju i religiju.
Lansdoun manuskript (Lansdowne Manuscript, c. 1560) je veoma rana ver
zija porekla Reda slobodnih zidara, iz sredine ili druge polovine XVI veka.
Edinburg-Kilvining manuskript (Edinburgh-Kilwinning Manuscript, c. 1670)
je ime dobio po slavnoj kotskoj Materinskoj Kilviling loi (Mother Kil
winning Lodge), a znaajan je zbog detalja o ranom slobodnom zidarstvu
u kotskoj. (Nap. prev.)
821
radili na uzgradnji Vavilonske Kule. Masonski Pravilnik, koji datira

iz 1701. godine, daje sledei naivni izvetaj o poreklu nauka, umetnosti
i zanata iz kojih je izveden najvei deo masonskog simbolizma:
Rei u vam kako je prvi put poela ta dostojna Nauka. Pre No
jevog Potopa postojao je ovek zvan Jameh, kao to je zapisano u
etvrtom poglavlju Postanja, a taj Lameh imao je dve ene. Jednoj
ime bee Ada, a drugoj Sela; sa prvom enom, Adom, dobio je dva
Sina, jednog koji se zvao Jovil i drugog, Juvala, a sa drugom e
nom, Selom, dobio je Sina i erku, a to etvoro dece pokrenue sve
Zanate na svetu. Jovil je bio stariji sin i on je osnovao Vetinu Geo
metrije, i on je razdvojio stada, na Ovce i Jagnjad u poljima, i prvi
nainio Kue od Kamena i Drveta, kao to se navodi u pomenutom
poglavlju, a njegov Brat, Juval, ustanovio je umea sviranja i pevanja,
Orgulje i Harfu. Trei brat [Tovel, odnosno, Tovel-Kain] osnovao
je Kovaki zanat, da se obrauje Gvoe i elik, a njihova sestra,
Noema, izumela je umee Tkanja. Ta deca znala su da e se Bog Os
vetiti za Greh, pa su, zbog toga, bilo vatrom, bilo vodom, zapisali te
Nauke, koje su osnovali, na dva kamena Stuba, kako bi mogle biti
pronaene nakon Potopa. Jedan kamen nazivan je Mermer nesa
goriv u Vatri, a drugi Laturus [mesing?], nepotopiv u Vodi.
Autor ovog Pravilnika nakon toga izjavljuje da je jedan od tih stu

bova kasnije pronaao Hermes, koji je oveanstvu preneo tajne, koje
su na njemu bile upisane.
U svojim Jevrejskim starinama, Josif Flavije pie da je Adam una
pred upozorio svoje potomke da e greno oveanstvo biti uniteno
potopom. Sitova deca su, zbog toga, kako bi sauvali svoje nauke i
filozofiju, uzdigla dva stuba, jedan od cigala, a drugi od kamena, i na
njima zapisali kljueve svoga znanja. Patrijarh Enoh ije ime zna
i Inicijator oigledno je personifikacija sunca, poto je iveo 365
godina. Takoe, on je konstruisao podzemni hram sastavljen od devet
zasvoenih odaja, jednu ispod druge, i u najdublju odaju postavio
trouglastu zlatnu plou, na kojoj se nalazilo apsolutno i neizrecivo
Ime Boje. Prema nekim izvetajima, Enoh je napravio dve zlatne
delte. Veu je postavio na beli kockasti oltar u najnioj odaji, a ma
nju je dao na uvanje svom sinu Matusalu, koji je obavio rad na kon
struisanju odaja od cigle, prema obrascu koji je njegovom ocu otkrio
Najuzvieniji. Kroz oblik i raspored tih zasvoenih odaja Enoh je
822
ovaplotio devet sfera iz drevnih Misterija i devet svetih nivoa ze

mlje, kroz koje inicijat mora proi da bi dosegao plamtei Duh to
boravi u njenom sredinjem jezgru.
Prema simbolizmu slobodnog zidarstva, Enoh je, u strahu da e ce
lokupno znanje o svetim Misterijama biti izgubljeno u vreme Potopa,
podigao dva stuba pomenuta u citatu. Na metalnom stubu je, odgova
rajuim alegorijskim simbolima, ugravirao tajno uenje, a na mermer
nom stubu je postavio natpis, koji kae da e uskoro u podzemnoj odaji
biti pronaeno neprocenjivo blago. Poto je tako, pun vere, dovrio svoja
dela, Enoh je prenesen sa vrha brda Morija. Vremenom je lokacija taj
nih odaja izgubljena, ali se, nakon to su protekli vekovi, pojavio drugi
graditelj inicijat iz reda Enoha i on je, dok je postavljao temelje
za drugi hram posveen Velikom Arhitekti Univerzuma, otkrio dav
no izgubljene odaje i tajne koje su se u njima nalazile.
Kralj Henri VIII je odredio Dona Lejlanda2 da pregleda arhive ra
zliitih religijskih institucija, koje je kralj raspustio, i skloni na uva
nje svaku znaajnu knjigu ili manuskript. Meu dokumentima, koje je
Lejland iskopirao, bila je i serija pitanja i odgovora o tajni Masone
rije, koju je napisao kralj Henri VI. U odgovoru na pitanje: Kako je
Masonerija stigla u Englesku?, dokument kae da je Piter Gover,
Grk, putovao u potrazi za znanjem u Egipat, Siriju i svaku zemlju u
kojoj su Feniani posadili Masoneriju; uspevi da ue u sve masonske
loe, mnogo je nauio i, vrativi se, iveo je u Velikoj Grkoj. Prouo
se po svojoj mudrosti, osnovao veliku lou u Grotonu i proizveo mno
go masona, od kojih su neki otputovali u Francusku i tamo irili Ma
soneriju; iz Francuske je, vremenom, red preao u Englesku.
ak i povrnom prouavaocu ove teme mora biti vidljivo da je ime
Piter Gover, Grk, samo anglicizovan oblik imena Pitagora; shodno
tome, Groton, gde je osnovao svoju lou, se lako moe identifikovati
kao Krotona. Tako je uspostavljena veza izmeu grkih filozofskih
Misterija i srednjovekovnog slobodnog zidarstva. U svojim beleka
ma o pitanjima i odgovorima kralja Henrija, Viljem Preston3 opirno
2
John Leyland, takoe i Leland (c. 1503/15061552) engleski pesnik i an

tikvar, opisan kao otac engleske lokalne istorije; kapelan kralja Henrija
VIII. (Nap. prev.)
William Preston (17421818) lotski pisac, mason. Taan datum njegove
inicijacije u slobodno zidarstvo nije poznat, ali se veruje da je bio izmeu
823
govori o zavetu tajnosti, koji su praktikovali drevni inicijati. Poziva

jui se na Plinijev autoritet, on opisuje Anaksarha, koji je, kada je
zatoen sa namerom da se iz njega izvuku neke od tajni koje su mu
bile poverene, odgrizao sopstveni jezik i pljunuo ga u lice Nikokreo
nu, kiparskom tiraninu. Preston dodaje da su Atinjani duboko potovali
bronzanu statuu bez jezika, koja je oznaavala pobonost s kojom
su se odnosili prema svojim tajnama vezanim zakletvom. Vredno je
pomenuti i da je, prema manuskriptu kralja Henrija, Masonerija po
reklom sa Estoka i da je bila prenosilac umea i nauka civilizacije
primitivnim ljudima zapadnih naroda.
Meu simbolima slobodnog zidarstva upadljivo je sedam slo
bodoumnih umea i nauka. Pomou gramatike se ovek ui da na
plemenit i odgovarajui nain izrazi svoje najdublje misli i ideale;
pomou retorike on je osposobljen da sakrije svoje ideale ispod
zatitnog omotaa dvosmislenog jezika i metafora; pomou logike
on je uveban da organizuje intelektualne sposobnosti kojima je
obdaren; pomou aritmetike on ne samo da je upuen u tajnu uni
verzalnog poretka, ve stie i klju za koliinu, veliinu i propor
ciju; pomou geometrije je uveden u matematiku oblika, harmoniju
i ritam anela i filozofiju organizacije; pomou muzike se podsea
da je univerzum zasnovan na zakonima nebeskih harmonija i da
su sklad i ritam sveproimajui; pomou astronomije on stie ra
zumevanje neizmernosti vremena i prostora, pravih odnosa izme
u samog sebe i univerzuma i velianstvenosti one Nepoznate Sile,
koja vodi neizbrojne zvezde nebeskog svoda kroz bezgranini sve
mir. Slobodni zidar, dakle, suoava se sa nekoliko problema s kojima
se ne moe izboriti.
1762. i 1763. godine, u Londonu. Preduzeo je veliko prouavanje slobod

nog zidarstva, njegovog porekla i uenja, a jo ga je vie intenzivirao kada
je izabran za Potovanja dostojnog Majstora. Kroz kontakte sa masonima
irom sveta stekao je veliko znanje o Zanatu i skupio materijale od kojih je
kasnije nastala njegova najpoznatija knjiga, Masonske ilustracije (Illustra
tions of Masonry), objavljena 1772. godine. (Nap. prev.)
824
Dionizijski arhitekti
Najproslavljenije od drevnih majstorskih bratstava bilo je bratstvo
Dionizijskih arhitekata. Ta organizacija bila je sastavljena iskljuivo
od inicijata kulta Baha-Dionisa i bila je naroito posveena nauci gra
dnje i umetnosti dekorisanja. Poto su proglaeni za uvare tajnog i sve
tog znanja arhitektonike, njenim lanovima bilo je povereno ukraavanje
i izgradnja javnih graevina i spomenika. Vrhunske odlike njihovih ru
kotvorina uzdigle su lanove gilde na poziciju uzvienog dostojanstva;
smatrani su vodeim zanatlijama na svetu. Zbog prvih plesova izvede
nih u ast Dionisa, on je smatran osnivaem i pokroviteljem pozorita,
a dionizijanci su se specijalizovali u konstruisanju graevina prilago
enih za predstavljanje dramskih izvoenja. U krunom ili polukrunom
parteru oni su uvek podizali oltar Eshilu, uvenom grkom pesniku,
kojeg je, kad se pojavio u jednom od svojih komada, gomila besnih gle
dalaca optuila da je otkrio jednu od duboko potovanih tajni Miste
rija, te je bio primoran da sklonite potrai na Dionisovom oltaru.
Dionizijski arhitekti su tako paljivo obezbeivali tajne svog maj
storstva da postoje samo fragmentarni zapisi o njihovim ezoterijskim
uenjima. Don A. Vajs ovako sumira oskudne podatke o redu koji su
dostupni:
Sigurno je da su se pojavili pre 1000. godine pre nove ere, a iz
gleda da su uivali posebne privilegije i imunitete. Posedovali su
tajne naine raspoznavanja i bili spojeni naroitim vezama, koje su
bile poznate samo njima. Bogatiji pripadnici bratstva obavezivali
su se da e obezbeivati siromaniju brau. Bili su podeljeni u za
jednice, kojima su rukovodili Majstor i Upravnici, a nazivane su
(povezane kue). Jednom godinje su odravali veliku
sveanost i visoko su potovani. Njihove ceremonije smatrane su
svetim. Tvrdilo se da ih je Solomon, na zahtev Hirama, kralja Tira,
zaposlio u svom hramu i palatama. Bili su, takoe, angaovani za
izgradnju Dijaninog hrama u Efesu. Imali su sredstva meusobne
komunikacije irom tada poznatog sveta i od njih su, nesumnjivo,
nikle gilde Putujuih Masona, koji su bili poznati u srednjem veku.
(Videti Obelisk i slobodno zidarstvo)
825
Bratstvo Dionizijskih arhitekata proirilo se irom Male Azije, sti

gavi ak i u Egipat i Indiju. Bilo ih je u gotovo svim zemljama koje
izlaze na Sredozemno more, a sa rastom Rimskog carstva utrli su svoj
put i u centralnu Evropu, pa ak i u Englesku. Najvelianstvenije i
najtrajnije graevine u Konstantinopolju, na Rodosu, u Atini i Rimu
podigli su ti nadahnuti majstori. Jedan od najuvenijih meu njima
bio je Vitruvije4, veliki arhitekta, poznat kao autor dela Deset knjiga
o arhitekturi (De Architectura Libri Decem). U raznim odeljcima svo
ga dela Vitruvije daje nekoliko nagovetaja o filozofiji koja je u po
zadini dionizijskog koncepta primene principa simetrije na nauku
arhitekture, izvedenog iz proporcija koje je Priroda ustanovila izme
u delova i organa ljudskog tela. Reprezentativan je sledei izvod iz
Vitruvijevog dela, na temu simetrije:
Oblik hrama zavisi od simetrije, principa koji arhitekta mora
najpaljivije razmotriti. Usled proporcije, oni su u . Pro
porcija je korespondencija izmeu mera delova itavog dela i izme
u celine i odreenog dela koji je uzet za standard. Iz toga rezultiraju
principi simetrije. Bez simetrije i proporcije ne bi moglo biti prin
cipa u obliku ma kog hrama, to jest, ako meu njegovim delovima
nema preciznog odnosa, kakav je meu udovima dobro oblikova
nog oveka. Jer, ljudsko telo je priroda tako oblikovala da je lice,
od brade do vrha ela i poetka korena kose, deseti deo itave vi
sine; rairena aka, od runog zgloba do vrha srednjeg prsta, je iste
veliine; glava, od brade do temena, je osmi deo visine, a sa vra
tom i ramenima, od vrha grudi do najnieg korena kose, je esti deo;
od sredine grudi do vrha temena je etvrti deo visine. Ako posma
tramo visinu samog lica, razmak od dna brade do unutranje stra
ne nozdrva [i odatle] do linije izmeu obrva je identian; odatle do
najnieg korena kose je takoe trei deo, ukljuujui i elo. Dui
na stopala je jedna estina visine tela, podlaktice jedna etvrtina, a
4 Marko Vitruvije Polio (lat. Marcus Vitruvius Pollio, ivio i radio u I veku
p.n.e.) rimski pisac, arhitekta i inenjer, autor slavnog rimskog arhitek
tonskog traktata De architectura, libri decem (Deset knjiga o arhitekturi).
Ovo delo se prvi put pojavilo na srpskom jeziku 1951. godine u prevodu Ma
tije Lopca i izdanju Svjetlosti, iz Sarajeva; isti izdava je objavio delo i
1990. godine. Beogradska Graevinska knjiga objavila je tri izdanja ovog
dela, u prevodu Renate Jadrein-Mili, 2000, 2003, i 2006. godine, a beo
gradski Zavod za izdavanje udbenika, u prevodu Zoje Boji, svoje izdanje
2009. godine. (Nap. prev.)
826
irina grudi je takoe jedna etvrtina. Ostali udovi takoe imaju

svoje simetrine proporcije i, njih koristei, uveni antiki slikari i
vajari stekli su veliku i beskrajnu slavu.
Kao preiveli ostaci drevnih dionizijskih rituala, dva ezarijano

va5 dijagrama prikazana na ovim stranicama su od neprocenjive
vrednosti za savremenog mistikog arhitektu.
MISTERIJA
MAKROKOSMOSA
Precrtano iz ezarijanovog
izdanja Vitruvija
Sumirajui odnose izme

u ljudskog tela i teorije
arhitektonike, Vitruvije
pie:
Poto je priroda ob
likovala ljudsko telo ta
ko da su njegovi udovi
u pravoj meri propor
cionalni sa okvirom
kao celinom, ini se da
su drevni imali dobar
razlog za svoje pravi
lo da u savrenoj gra
evini razliiti delovi
moraju biti u tanim
simetrinim odnosima
prema optoj emi. Otu
da, dok su nam pre
nosili odgovarajua
ureenja za sve tipove
5
ezare di Lorenco ezarijano (it. Cesare di Lorenzo Cesariano) arhitekta

i teoretiar arhitekture u Milanu, krajem XV i poetkom XVI veka. Najvie
je zapamen upravo kao prvi prevodilac Vitruvijeve rasprave O arhitekturi
(De Architectura) na savremen jezik (italijanski), a prevod je nadogradio
svojim komentarima; delo je objavljeno, sa kopiranim drvorezima, u Komu,
1521. godine. (Nap. prev.)
827

graevina, oni su bili posebno paljivi da to urade u sluaju hramova po
s veenih bogovima, graevina kod kojih vrednosti i greke obino traju
zauvek. () Stoga, ako je utvreno da je broj zasnovan na ljudskim pr
stima i da postoji simetrina korespondencija izmeu pojedinanih udo
va i celokupnog oblika tela, u skladu sa odreenim delom odabranim
da bude standard, moemo samo imati potovanje prema onima koji su,
pri konstruisanju hramova besmrtnih bogova, tako uredili delove svo
jih dela da pojedini delovi i itav projekat budu usklaeni u svojim pro
porcijama i simetriji.
[Videti Deset knjiga o arhitekturi (The Ten Books on Architecture)]
Neki veruju da je sv. Pavle bio iniciran u Dionizijske Misterije, jer u desetom
stihu treeg poglavlja Prve poslanice Korinanima on sebe naziva majstorom
graditeljem, ili adeptom:
Po blagodati Bojoj koja mi je data, ja sam kao mudar neimar posta
vio temelj, a drugi zida na njemu. 6
MISTERIJA
MIKROKOSMOSA
Precrtano iz
ezarijanovog izdanja
Vitruvija
Ovde je prikazana mi
steriozna Platonova
Re, koja je bila raza
peta u pros toru pre
postanka svet a. Ano
nimn i autor Kanona
(The Canon) pie:
Logos, ili dua sve
ta, prema Platonu,
grki Hermes i Hrist,
prema hrianskim
gnosticima, svi su
jedno te isto, kao i
hebrejski Adam Kad
mon druga osoba
6
Prevod Vuk Stefanovi Karadi; kod njega, dakle, stoji mudar neimar.
U prevodu dr Luja Bakotia kae se dobar neimar. (Nap. prev.)
828
KRST I RASPEE U PAGANSKOM

I HRIANSKOM MISTICIZMU
Legenda Aurea Izgubljene aleksandrijske biblioteke Krst

u paganskom simbolizmu Raspee, kosmika alegorija
Raspee Kecalkoatla Ekseri Stradanja
Jedna od najzanimljivijih legendi povezanih sa krstom je ona

sauvana u delu Aurea Legenda, Jakova Voraginskog1. Pria je o to
me da je Adam, osetivi da se blii kraj njegovog ivota, zamolio
svog sina Sita da obavi hodoae u Edenski vrt i od anela koji stra
ari na ulazu osigura Ulje Milosra, koje je Bog obeao oveanstvu.
Sit nije znao put, ali mu otac ree da je u smeru istoka i e biti lako
slediti stazu, jer kad su Adam i Eva bili proterani iz Vrta Gospodnjeg,
na stazi, kuda su njihova stopala koraala, nikada nije narasla trava.
Sit je, sledei uputstva svoga oca, pronaao Edenski vrt bez pote
koa. Aneo koji je uvao kapiju dozvolio mu je ulazak i Sit na
sred vrta ugleda veliko drvo, ije grane su dosezale do neba. Drvo
je bilo u obliku krsta i stajalo na rubu litice koja je vodila nadole, u
dubine pakla. Meu korenjem stabla video je telo svog brata Kajina,
koji je tu bio zatoen upletenim granama. Aneo je odbio da Situ d
Ulje Milosra, ve mu je umesto toga podario tri semenke Drveta
ivota (neki kau Drveta Poznanja). Sit se s njima vratio svome ocu,
koji je bio toliko presrean da vie nije eleo sa nastavi da ivi. Tri dana
1
Jakov Voraginski (lat. Jacobus de Varagine, ili Voragine; it. Giacomo da

Varazze, ili Jacopo da Varazze; c. 12301298) italijanski hroniar i e
novljanski arhibiskup, autor, ili bolje reeno, kompilator hagiografije Zlatna
legenda (lat. Legenda aurea, ili Legenda sanctorum), jednog od najpopu
larnijih religijskih dela u srednjem veku. (Nap. prev.)
859
kasnije je umro, a tri semenke su pokopane s njim, u njegovim usti

ma, onako kako je aneo naredio. Semenke su postale mladica sa tri
debla u jednom, koja je u sebe upijala Adamovu krv, tako da je Ada
mov ivot bio u drvetu. Noje je iskopao to stablo iz korena i uzeo ga
sa sobom na Arku. Kada su se vode povukle, on je sahranio Adamo
vu lobanju ispod brda Kalvarija, a drvo zasadio na vrhu brda Liban.
Kada se naao usred tog drveta (gorueg grma), Mojsije je imao
vizije i od njega odsekao arobni tap pomou kojeg je mogao da
uini da voda potee iz kamena. Ali, poto je propustio da pozove
Gospoda kada je drugi put udario u stenu, nije mu dozvoljeno da po
nese sveti tap u Obeanu Zemlju, tako da ga je zasadio u brdima
Moava. Nakon mnogo traganja, kralj David je ponaao stablo, a nje
gov sin Solomon pokuao je da ga upotrebi za stub u hramu, ali nje
govi stolari nisu mogli da ga iseku tako da odgovara; uvek je bilo
ili predugako ili prekratko. Na kraju, zgroeni, oni ga odbacie i
upotrebljeno je za most koji spaja Jerusalim sa okolnim brdima. Ka
da je kraljica od Sabe dola kralju Solomonu u posetu, od nje se oe
kivalo da pree preko mosta. Ona je, meutim, kad je videla drvo,
odbila da na njega spusti svoje stopalo, ve je, umesto toga, nakon to
se kleei pomolila, skinula sandale i pregazila potok. To je toliko
impresioniralo kralja Solomona da je naloio da se klada obloi zlat
nim ploicama i postavi iznad vrata njegovog Hrama. Tamo je os
tala sve dok njegov pohlepni unuk nije ukrao zlato i, kako zloin ne
bi bio otkriven, zakopao drvo.
Iz zemlje u kojoj je deblo zakopano odmah je izbio izvor vode,
koji je postao poznat kao Vitezda. Tu su dolazili bolesni iz cele Sirije
da se lee.2 Aneo banje postao je uvar drveta i ono je ostalo neuz
nemiravano dugi niz godina. Na kraju je deblo isplutalo na povrinu
i opet je upotrebljeno kao most, ovaj put izmeu Kalvarije i Jerusa
lima, i preko njega je Isus preao da bude razapet. Na Kalvariji nije
bilo drvea, tako da je stablo iseeno na dva dela, kako bi posluilo
kao krst na kojem je Sin oveji razapet. Krst je postavljen na is
tom mestu na kojem je bila pokopana Adamova lobanja. Kasnije,
kada je krst pronala carica Jelena3, pokazalo se da su u tom jednom
2
3
Jevanelje po Jovanu 5:1-4 (Nap. prev.)

Flavija Julija Helena (lat. Flavia Iulia Helena, c. 249 c. 329), poznatija
samo kao carica Jelena, ili sv. Jelena; majka rimskog cara Konstantina I
860
Krst i raspee u paganskom i hrianskom misticizmu
drvetu sadrane etiri razliite vrste (koje predstavljaju elemente), a

krst je potom nastavio da lei sve bolesnike kojima je bilo doputeno
da ga dodirnu.
ISTORIJAT
SVETOG KRSTA
Iz Berjeau 4,
History of the Holy Cross
(1) Adam upuuje Sita ka

ko do stigne do Edenskog
vrta.
(2) Sit stavljatri semenke sa
Drveta ivota pod jezik
mrtvog Adama.
(3) Kraljica od Sabe, odbiv
i da stupi nogama na sveto
drbo, gazi preko potoka.
(4) Postavljanje svetog dr
veta iznad vrata Solomono
vog hrama.
(5) Hristovo raspee na kr
stu napravljenom od greda
nainjenih od svetog drveta.
(6) Razlikovanje pravog kr
sta od druga dva proverom
njegove moi da mrtve vra
ti u ivot.
Preovlaujua ideja da je potovanje krsta ogranieno na hrian

ski svet pobija se ve najpovrnijim istraivanjem njegovog mesta
u religijskom simbolizmu. Rani hriani koristili su sva raspoloiva
Velikog. Po predanju, nastalom ve u IV veku, Jelena je u Jerusalimu pro

nala jednu od najveih hrianskih relikvija, asni krst, pa se zbog toga
potuje kao svetica i u rimokatolikoj i u pravoslavnoj crkvi. (Nap. prev.)
an Filiber Bere (Jean Philibert Berjeau, 18091891) francuski novinar,
mason. Knjiga Istorijat svetog krsta je iz 1863. godine. (Nap. prev.)
861
sredstva da prikriju pagansko poreklo svojih simbola, doktrina i ri

tuala. Oni su ili unitili svete knjige drugih naroda meu kojima su se
naselili, ili ih uinili nedostupnim prouavaocima uporedne filozo
fije, oigledno verujui da su na taj nain mogli da suzbiju sve po
datke o prehrianskom poreklu svoga uenja. U nekim sluajevima su
spisi razliitih antikih autora kvareni, pasusi kompromitujue priro
de su odstranjivani, ili su ubacivani strani materijali. Verovatno laan
pasus kod Josifa u vezi Isusa je primer naveden da ilustruje tu sklonost.
Izgubljene aleksandrijske biblioteke

Pre poetka hrianske ere, sedam stotina hiljada najvrednijih knji
ga, pisanih na pergamentu, papirusu, velenu5 i vosku, kao i ploe od
kamena, terakote i drveta, skupljeno je iz svih delova antikog sveta
i smeteno u Aleksandriji, u zgradama posebno pripremljenim za tu
svrhu. To velianstveno skladite znanja bilo je uniteno serijom od
tri poara. Delove koji su izbegli poar koji je zapalio Cezar kako bi
unitio flotu u luci, unitili su hriani oko 389. godine, posluavi
naredbu Teodosija, koji je naloio unitenje Serapeuma, graevine po
sveene Serapisu, u kojoj su knjige drane. Pretpostavlja se da je taj
poar unitio biblioteku koju je Marko Antonije poklonio Kleopatri
da delom nadoknadi onu, izgorelu u poaru 51. godine.
O tome je H. P. Blavacka u Razotkrivenoj Izidi napisala:
Oni [rabini iz Palestine i mudraci] kau da nisu svi svici i ma
nuskripti, za koje se u istoriji belei da su ih spalili Cezar, hrian
ska rulja, 389. godine, i arapski general Amru, propali kako se
obino veruje, a pria koju nam govore je sledea: U vreme nad
metanja oko prestola, 51. godine p.n.e, izmeu Kleopatre i njenog
brata Ptolomeja Dionisa, Brukion, koji je sadravao vie od sedam
stotina hiljada u drvo povezanih svitaka i vatrootpornih pergame
nata, je popravljan, pa je veliki deo originalnih manuskripta, koji su
smatrani najdragocenijim, a kojima nisu bili napravljeni duplikati,
5
Velen (st. fr. vlin, lat. vitulus) pergament od telee koe; fina i glatka,
pergamentu slina hartija. (Nap. prev.)
862
pohranjen u kui jednog od bibliotekara. (...) Proteklo je nekoliko

sati izmeu spaljivanja flote, koja je zapaljena po Cezarovom nare
enju, i trenutka kada su se zapalile prve zgrade smetena u blizini
luke; a (...) bibliotekar, uz pomo nekoliko stotina robova dodelje
nih muzeju, uspeo je da spasi najdragocenije svitke.
Po svoj verovatnoi, knjige koje su spaene lee zakopane ili u

Egiptu, ili u Indiji, a dok ne budu pronaene, savremeni svet mora
ostati u neznanju o mnogim velikim filozofskim i mistinim istina
ma. Antiki svet je jasnije razumeo te karike koje nedostaju konti
nuitet paganskih Misterija u hrianstvu.
Krst u paganskom simbolizmu

U svom lanku o Krstu i raspeu u Enciklopediji Britanika, Tomas
Mekol Felou (Thomas Macall Fallow) baca mnogo svetla na drev
nost tog ideografa.
Upotreba krsta kao religijskog simbola u prehrianskim vre
menima i meu nehrianskim narodima verovatno se moe sma
trati gotovo univerzalnom i u veoma mnogo sluajeva bila je
povezana sa nekim oblikom oboavanja prirode.
Ne samo da je sam krst objekat poznat u umetnosti svih naroda, ve

je njegovo potovanje je esencijalni deo verskog ivota veeg dela o
veanstva. To je zajedniki simbol meu Indijancima Severna, Sre
dnje i June Amerike. Viljem V. Sejmur (William Wood Seymour) kae:
Asteka boginja kie nosila je krst u ruci, a Tolteci su tvrdili
da ih je njihovo boanstvo Kecalkoatl pouilo o znaku i ritualu kr
sta, dakle njegovog tapa, ili skiptra moi, slinog krosi6, a njegov
plat bio je prekriven crvenim krstovima.
[Krst u tradiciji, istoriji i umetnosti
(The Cross in Tradition, History and Art)]
6
Krosa (fr. crosse; it. croccia) biskupski tap, ili taka (takoe, pastirski tap).
(Nap. prev.)
863
Krst su takoe visoko cenili i Japanci i Kinezi. Za pitagorejce je

najsvetiji od svih brojeva bio broj 10, iji simbol je X, ili krst. Kako
u japanskom tako i u kineskom jeziku oznaka broja 10 je krst. Bu
distiki toak ivota sastoji se od dva preklopljena krsta, a njegovih
osam vrhova je sauvano u hrianstvu u naroito oblikovanom kr
stu vitezova templara, koji je u sutini budistiki. Indija je sauvala
krst ne samo u svojim rezbarijama i na slikama, ve i u arhitekturi;
veliki broj tamonjih hramova je poput hrianskih crkava i ka
tedrala podignuto na temeljima u obliku krsta.
Na tibetanskim mandalama, nebo je prikazano u obliku krsta, s
demosnkim kraljem na svakoj od etiri kapije. Upeatljiv krst ve
like drevnosti otkriven je u peinama na ostrvu Elefanta, u bombaj
skoj luci. Razliite vrste krstova su omiljeni motiv u umetnosti
Haldeje, Fenikije, Egipta i Asirije. Inicijati Eleusinskih Misterija u
Grkoj, dobijali su krst koji su, u vreme inicijacije, nosili oko vra
ta na lancu, ili vrpci. Za rozenkrojcere, alhemiare i iluminate, krst
je bio simbol svetlosti, jer je svako od tri slova L V X izvedeno iz ne
kog dela krsta.
Tau krst
Postoje tri razliita oblika krsta. Prvi se naziva TAU (tanije TAV).
On veoma nalikuje savremenom slovu T i sastoji se od horizontalne
preage koja stoji na vertikalnom stubu, a dva kraka su mu jednake
duine. Hrast, poseen nekoliko stopa iznad zemlje, sa gornjim delom
poloenim, u ovom obliku, preko donjeg, bio je simbol druidskog
boga Hu. Pretpostavlja se da je taj simbol nastao meu Egipanima,
od rairenih rogova bika ili ovna (Taurus ili Arijes), sa vertikalnom
linijom koju ini njegovo lice. Ponekad se oznaava kao krst eki,
jer ako se dri za vertikalnu bazu, ne razlikuje se od malja ili ekia.
U jednoj od kabalistikih masonskih legendi, Hiram Abif je dobio
eki u obliku Tau krsta od svog pretka, Tubal-Kajina. Tau krst je sa
uvan u savremenoj masoneriji u obliku simbolizma glavatog lenji
ra7. Kako se ini, to je najstariji oblik krsta koji postoji.
7
Na engleskom T square. (Nap. prev.)
864

TAU KRST
TAU krst bio je znak za koji je Gospod rekao ljudima

iz Jerusalima da njime obelee svoja ela, kako prenosi
prorok Jezekilj.8 Takoe je, kao simbol osloboanja, bio
stavljan na one koji su bili optueni za zloine, ali do
bili oslobaajue presude.
Tau krst bio je nacrtan na elu svih koji su

primljeni u Misterije Mitre. Kada bi kralj bio ini
ciran u Egipatske Misterije, TAU krst mu je po
stavljan na usne. Tetovirali su ga na svoja tela
kandidati za neke od Misterija amerikih Indijanaca. Kod kabalista,
TAU krst je simbolizovao nebo, a pitagorejci su njime oznaavali
tetraktis. Hermesov kaducej bio je izdanak TAU krsta (videti Alberta
Pajka).
Crux ansata 9
Drugi tip krsta je onaj kod kojeg se iznad T, ili TAU krsta, nalazi
krug, obino spljoten u obliku uspravljenog ovala. Drevni su ga na
zivali Crux ansata, ili krst ivota. To je bio klju drevnih Misterija i
verovatno je na osnovu njega nastala savremenija pria o zlatnom klju
u za nebo, u posedu sv. Petra. U egiptskim Misterijama kandidati su
prolazili kroz sve oblike stvarnih i imaginarnih opasnosti, drei iz
nad glave Crux ansata, pred kojim su sile tame zbunjene padale. Pro
uavalac treba da se seti rei In hoc signo vinces10. Kao to je uoio
Riard Pejn Najt, TAU oblik krsta se ne razlikuje od Venerinog pe
ata. On navodi:
Krst tog oblika se ponekad uoava na kovanicama, a nekoliko
ih je pronaeno u Serapisovom hramu [Serapeumu], sruenom u
Jezekilj 9:4-6 (Nap. prev.)
9 Videti napomenu 5 na strani 123. (Nap. prev.)
10 Videti napomenu 1 na strani 763. (Nap. prev.)
8
865
sveoptem unitenju tih graevina koje je preduzeo car Teodosije,

a hrianski antikvari tog vremena za njih su rekli da oznaavaju
budui ivot.
CRUX ANSATA
I krst i krug bili su faliki simboli, jer je drevni svet

oboavao generativne sile Prirode kao izraz kreativnih
osobina Boanstva. Crux ansata je, kao kombinacija
mukog TAU i enskog ovala, predstavljao principe
raanja.
Ogist Le Plonon, u svom delu Svete Mis

terije kod Maja i Kia (Sacred Mysteries Among
the Mayas and Quiches) primeuje da se Crux
ansata, koji on naziva Klju Nila i Simbol sim
bola, bilo u potpunom obliku, bilo kao jednostavan TAU, moe videti
kao ukras na grudima statua i bareljefa u Palenki, Kopanu i irom
Srednje Amerike. On primeuje da je taj krst uvek povezan sa vo
dom, da je kod Vavilonjana bio amblem vodenih bogova, kod Skandi
navaca, neba i besmrtnosti, a kod Maja, podmlaivanja i oslobaanja
od fizike patnje.
Imajui u vidu povezanost tog simbola sa vodama ivota, grof
Goble d Alvija 11, u svojoj knjizi Migracija simbola, upozorava na
injenicu da su instrument koji nalikuje na Crux ansata, nazivan Ni
lometar, drevni Egipani koristili za merenje i regulisanje plavljenja
reke Nil. Verovatno je ta povezanost sa Nilov prouzrokovala da Crux
ansata bude smatran simbolom ivota, jer Egipat je u potpunosti za
visio od plavljenja te reke, neophodnih za navodnjavanje koje bi osi
guralo dovoljno letine. U svicima od papirusa Crux ansata prikazan je
kako izlazi iz usta egipatskih kraljeva kada su neprijateljima izricali
11
Een Felisian Alber, grof Goble d Alvija (Eugne Flicien Albert, Count Goblet
d'Alviella, 18461925) belgijski mason, pravnik. liberalni senator, pro
fesor istorije religije i rektor na briselskom univerzitetu (Universite Libre
de Bruxelles ULB). Proslavio se upravo pomenutom knjigom iz 1891.
godine, Migracija simbola (La Migration des symboles), koja predstavlja
jedan od osnova religijske arheologije. (Nap. prev.)
866
ISLAMSKA VERA
Muhamedov ivot Objava Kurana Oprotajno hodoae

Prorokov grob Kaba u Meki Tajna doktrina islama
Reprezentativan primer hrianskog stava prema islamu, barem do

skoranjih godina, predstavlja postskriptum Aleksandra Rosa1 angli
ziranoj verziji ser d Rierovog2 fransuskog prevoda Kurana, objavlje
noj 1649. godine. Autor postskriptuma protiv Muhameda i Kurana
usmerava sledeu pogrdu:
Dobri itaoe, veliki Arapski Prevarant sada je konano, posle
hiljadu godina, preko Francuske stigao u Englesku, a njegov Kuran,
ili zbrka greaka, (derite deformisano kao i roditelj i toliko ispu
njeno jeretinou koliko je i njegova oparena glava bila puna skor
buta) nauio je da govori engleski. (...) Ako bacite pogled na Kuran,
nai ete da je to papazjanija sastavljena od sledea etiri sastojka:
1. od Kontradikcija, 2. od Bogohuljenja, 3. od smenih Bajki, 4. od
Lai.
1
Alexander Ross (c. 15901654) plodni kotski pisac i konzervativni po

lemiar. Prevod Kurana na engleski (sa francuskog prevoda) jedno je od nje
govih najveih dostignua. (Nap. prev.)
Andre d Rier (Andr Du Ryer, 15801660) francuski orijentalista, diplo
matski predstavnik u Konstantinopolju i francuski konzul u Aleksandriji
u Egiptu, a po povratku u Francusku, oko 1630. godine, postao je kraljev
prevodilac za orijentalne jezike. Autor je treeg zapadnog prevoda Kurana
(L'Alcoran de Mahomet), objavljenog 1647. godine. Godine 1630. objavio
je Tursku gramatiku na latinskom, a 1634. preveo je na francuski Saadijev
ulistan, carstvo rua (Gulistan ou l'Empire des Roses, de Saadi); za so
bom je ostavio Tursko-latinski renik. (Nap. prev.)
899
Optuba protiv Muhameda zbog bogohuljenja naglaena je zbog

toga to je on potvrdio da Bog, kao neoenjen, nije mogao imati Si
na! Varljiv argument, meutim, oigledno je iz Prorokovih vlastitih
pogleda na prirodu Boga, sadranih u drugoj suri Kurana:
A Allahov je i istok i zapad; kuda god se okrenete, pa tamo
je Allahova strana. Allah je, zaista, neizmjerno dobar i On sve
zna. Nevjernici govore: Allah je uzeo sebi dijete. Hvaljen neka je
On! Naprotiv, Njegovo je sve ono to je na nebesima i na Zemlji.
Njemu se sve pokorava; On je stvoritelj nebesa i Zemlje, i kada ne
to odlui, za to samo rekne: Budi! i ono bude. 3
Drugim reima, Bog islama samo poeli, a predmet te elje od

mah nastaje, dok Bog Aleksandra Rosa mora nastaviti u skladu sa
zakonima ljudske generacije!
Muhamed, islamski Prorok, eljeni svih naroda, roen je u Meki,
570. (?), a umro u Medini, 632. godine, ili jedanaeste godine nakon
Hidre. Voington Irving4 ovako opisuje znakove i uda koji su prati
li Prorokovo roenje:
Njegova majka nije imala nikakvih poroajnih muka. U trenu
tku njegovog dolaska na svet, nebeska svetlost osvetlila je okolne
zemlje, a novoroene je, podiui oi ka nebu, uskliknulo: Bog
je velik! Nema Boga do Boga, a ja sam njegov prorok! Nebo i ze
mlja, uvereni smo u to, bili su uznemireni njegovim dolaskom. Je
zero Sava povuklo se nazad u svoj tajni izvor, ostavljajui svoje
ivice suve, dok se reka Tigari izlila iz svog korita i preplavila suse
dne zemlje. Palata persijskog kralja Kosrua potresla se iz temelja,
a njenih nekoliko kula sruilo se na zemlju. (...) Iste znamenite no
i, sveta Zaratustrina vatra, koju su uvali mudraci i koja je bez pre
kida gorela vie od hiljadu godina, iznenada se ugasila, a svi idoli
popadae.
[Videti Muhamed i njegovi naslednici
(Mahomet and His Successors)]
3
4
Kur'an, sura 2, Al-Baqara (Krava), 115-117, prevod Besim Korkut (Nap. prev.)
Washington Irving (17831859) ameriki pisac, esejista, biograf i istoriar.
(Nap. prev.)
900
Islamska vera
Dok je Prorok jo bio tek prohodala beba, doao je aneo Gavrilo,

sa sedamdeset krila, razreza ga i otvorio, te mu izvukao srce. Tako ga
je Gavrilo oistio od crne kapi prvobitnog greha, koja je u svakom
ljudskom srcu zbog Adamove izdaje, a zatim je organ vratio na nje
govo mesto u telu Proroka. (Videti napomenu u E. H. Palmerovom5
prevodu Kurana)
U mladosti je Muhamed putovao sa mekanskim karavanima, a je
dnom prilikom sluio je kao titonoa kod svog strica i proveo dosta
vremena meu Beduinima, od kojih je nauio mnogo o verskoj i fi
lozofskoj tradiciji drevne Arabije. Dok je putovao sa svojim stricem,
Abu Talibom, Muhamed je doao u dodir sa nestorijanskim hriani
ma, poto su se jedne noi utaborili pored jednog od njihovih mana
stira. Tu je mladi budui Prorok dobio mnogo informacija o poreklu
i doktrinama hrianske vere.
Kako su prolazile godine, Muhamed je ostvario znaajan poslov
ni uspeh i, kada je imao oko dvadeset i est godina, oenio se boga
tom udovicom, gotovo petnaest godina starijom od njega, koja je bila
jedan od njegovih poslodavaca. Udovica, Hatida po imenu, bila je
oigledno pomalo koristoljubiva, jer, uvidevi da je njen mladi po
slovoa veoma delotvoran, reila je da ga zadri na tom poloaju
doivotno! Hatida je bila ena izuzetnog mentaliteta i njenom inte
gritetu i predanosti treba pripisati rani uspeh islamskog pokreta. Svo
jim brakom Muhamed se uzdigao iz pozicije prilinog siromatva do
velikog bogatstva i moi, a njegovo ponaanje bilo je i tako uzorno
da je u cijeloj Meki postao poznat kao verni i istiniti.
Muhamed bi iveo i umro kao potovani Mekanac da nije bez ok
levanja rtvovao i svoj imetak i drutveni poloaj zbog slube Bogu,
iji glas je uo dok je meditirao u peini na planini Hira, u mesecu Ra
mazanu. Iz godine u godinu Muhamed se penjao stenovitim i pustim
obroncima planine Hira (od tada nazvane Debel Nur Planina svet
losti) i tamo, u svojoj usamljenosti, molio Boga da mu ponovo otkrije
istu religiju Adama, onu duhovnu doktrinu koja je, kroz nesuglasice
religijskih frakcija, bila izgubljena za oveanstvo. Hatida, zabrinuta
zbog asketizma svoga mua, koji mu je naruavao fiziko zdravlje,
5
Edvard Henri Palmer (Edward Henry Palmer, 18401882) engleski ori

jentalista, mnogostrano talenatovani autor brojnih radova velikog lingvisti
kog dometa. Njegov prevod Kurana pojavio se 1880. godine. (Nap. prev.)
901
ponekad mu se pridruivala u njegovim iznurujuem bdenju i en

skom intuicijom je oseala patnje njegove due. Napokon, jedne noi,
u njegovoj etrdesetoj godini, dok je leao na podu u peini, umotan
u ogrta, velika svetlost eksplodira nad njim. Prevladan oseajem sa
vrenog mira i razumevanja u blaenstvu nebeskog prisustva, on je
izgubio svest. Kad je doao k sebi, opet je aneo Gavrilo stajao pred
njim i pokazivao svileni al ispisan tajanstvenim znakovima. Iz tih
znakova Muhamed je stekao osnovnu doktrinu, koja je kasnije otelov
ljena u Kuranu. Tada je Gavrilo progovorio jasnim i prekrasnim gla
som, objavljujui Muhamedu da je on Prorok Boga ivoga.
Drhtei u strahu, Muhamed je pourio do Hatide, bojei se da su
ga vizijom nadahnuli isti zli duhovi to su sluili paganskim mago
vima, koje je toliko mnogo prezirao. Hatida ga je uverila da ga titi
njegov sopstveni ivot pun vrlina i da ne treba da se plai zla. Poto
ga je uverila, Prorok je oekivao naredne posete Gavrila. Kada one
nisu usledile, meutim, duu mu je ispunio takav oaj da je pokuao
samoubistvo, ali u trenu kad je hteo da se baci sa litice, zaustavila
ga je iznenadna ponovna pojava Gavrila, koji je opet uverio Proroka
da e mu, kada se za bude pravo vreme, biti data objava, koja je po
trebna njegovom narodu.
Verovatno kao rezultat perioda usamljenosti provedenih u medi
taciji, Muhamed je, kako se ini, imao ekstatike gubitke svesti. Kae
se da je, dok su mu diktirane razne sure Kurana, povremeno padao
u nesvest i da je, bez obzira na hladnou okolnog vazduha, bio pre
kriven grakama znoja. esto su ti napadi nastupali bez upozorenja;
u drugim prilikama sedeo bi umotan u ebe, kako bi spreio hladno
u od obilnog znoja, a, dok je oigledno bio nesvestan, diktirao je
razne pasuse, koje je mali krug pouzdanih prijatelja pamtio ili za
pisivao. Jednom prilikom, u poznijoj dobi, kada je Abu Bekr ukazao
na sede dlake u njegovoj bradi, Muhamed je, podigavi kraj svoje
brade i pogledavi ga, objasnio da je njena belina posledica fizike
agonije, koja je pratila njegova razdoblja nadahnua.
Ukoliko se smatra da su spisi koji se pripisuju Muhamedu samo
halucinacije epileptiara i zbog toga se odbace njegovi hrian
ski kritiari bi trebalo da paze kako ne bi, zajedno sa Prorokovim
doktrinama, takoe ugroziti i sama uenja koja lino prihvataju, jer se
za mnoge od uenika, apostola i svetaca rane crkve zna da su imali
nervne poremeaje. Muhamedov prvi preobraenik bila je njegova
902
Islamska vera
ena, Hatida, a za njom su sledili ostali lanovi njegove ue porodi

ce, to je okolnost koja je podstakla ser Viljema Mjuira6 da zabelei:
Muhamedovu iskrenost snano potkrepljuje to to najraniji pre
obraenici u islam ne samo da su bili estitog karaktera, ve su bili
njegovi bliski prijatelji i ljudi iz njegovog domainstva, koji, blisko
upoznati sa njegovim privatnim ivotom, nisu mogli da ne uoe,
ukoliko ih je bilo, one protivrenosti koje, vie ili manje, postoje iz
meu zanimanja licemernog prevaranta van kue i njegovih postu
paka kod kue.
[Vidi Muhamedov ivot (The Life of Mohammad)]
Meu prvima koji su prihvatiti islamsku veru bio je Abu Bekr,

koji je postao Muhamedov najblii i najverniji prijatelj, zapravo, nje
gov alter ego. Abu Bekr, ovek briljantnih postignua, materijalno
je doprineo uspehu Prorkovog poduhvata i, u skladu s eljom koju
je Prorok izrazio, postao je voa vernika nakon Muhamedove smrti.
Aja, Abu Bekrova erka, kasnije je postala Muhamedova supruga i
tako je jo vie uvrena bratska veza izmeu ta dva oveka. Tiho,
ali marljivo, Muhamed je objavljivao svoje doktrine u malom krugu
monih prijatelja. Kada ga je entuzijazam njegovih sledbenika ko
nano naterao da javno obznani svoju misiju, ve je bio voa snane
i dobro organizovane grupe. Plaei se Muhamedovog rastueg pre
stia, stanovnici Meke su, odriui se starostavne tradicija da krv ne
moe biti prolivena u svetom gradu, odluili da ubiju Proroka i tako
zatru islam. Razne grupe udruile su se u tom poduhvatu, kako bi kri
vica za zloin bila ravnomernije rasporeena. Otkrivi opasnost na
vreme, Muhamed je ostavio svog prijatelja Alija u krevetu i sa Abu
Bekrom pobegao iz grada, a nakon to je veto izmakao Mekancima,
pridruio se glavnini svojih sledbenika, koji su pre njega otili u Jatrib
(kasnije nazvan Medina). Na tom dogaaju, nazvanom Hidra, ili
let utemeljen je islamski hronoloki sistem.
6
Sir William Muir (18191905) kotski orijentalist specijalizovan za vreme

Muhameda i ranih kalifata; pun naslov ovde citiranog etvorotomnog dela,
objavljenog od 1858. do 1862. godine, je Muhamedov ivot i istorija isla
ma do ere Hidre (A Life of Mahomet and History of Islam to the Era of
the Hegira), a pored njega, glavna dela su mu Anali ranih kalifata (Annals
of the Early Caliphate) i Kalifat: njegov uspon, slabljenje i pad (The Ca
liphate: Its rise, decline and fall). (Nap. prev.)
903
MUHAMEDOVO NONO
PUTOVANJE NA NEBO
Iz D'Ohsson7, Tableau
Gnral de l'Empire Othoman
U sedamnaestoj suri Kurana

pie da je jedne noi Muha
med prenesen iz hrama u Me
ki u hram u Jerusalimu, ali
nisu dati detalji o tom ude
snom putovanju.8 U Mikat
al-Masabihu9, navodi se Mu
hamedov opis sopstvenog
uspona kroz sedam nebesa
u ledeno prisustvo Boga pod
mnogim velovima i svog ka
snijeg povratka u postelju,
sve u jednoj noi. Muhame
da je usred noi probudio
aneo Gavrilo, koji je, izva
divi Prorokovo srce, oprao
7
904
Ignjacije Murad dOson (Ignatius Mouradgea d'Ohsson, 17401807)

ameriki orijentalist, istoriar i diplomata; poreklom je iz jermenske, kato
like porodice i ponekad se pominje kao Muradkan Tosunijan (Muradcan
Tosunyan), to je njegovo pravo prezime. Nasledio je oca kao prevodilac u
vedskoj ambasadi; s usponom na plemikoj lestvici, uzeo je ime sa vedsko-francuskim prizvukom. Dugo je iveo u Francuskoj. Delo Opti prikaz oto
manskog carstva (Tableau Gnral de l'Empire Othoman) objavljeno je u
Parizu, sukcesivno, u 7 tomova, izmeu 1788. i 1824. godine. (Nap. prev.)
Kur'an, sura 17, Al-Isra (Nono putovanje), 1, prevod Besim Korkut: Hva
ljen neka je onaj koji je u jednom asu noi preveo Svoga roba iz Hrama
asnog u Hram daleki, iju smo okolinu blagoslovili kako bismo mu neka
znamenja Naa pokazali. (Nap. prev.)
Mikat al-Masabih (Mishktu l-Masabih) jedna od najveih zbirki ha
disa (ar. ), pouka koje je poslanik Muhamed govorio, ili na neki drugi
SIMBOLIZAM AMERIKIH INDIJANACA
Ceremonija lule mira Istorijski Hijavata Midevivin

vraanje amerikih Indijanaca Popol Vuh Misterije
ibalbe
Severnoameriki Indijanac je po prirodi simbolist, mistik i filo

zof. Kao kod veine uroenikih naroda, njegova dua je en rapport
sa kosmikim silama koje se manifestuju oko njega. Ne samo da su
njegovi Manidoi1 kontrolisali stvaranje iz svojih uzvienih sedita
iznad oblaka, ve su silazili u svet ljudi i meali se sa svojom cr
venom decom. Sivi oblaci koji su visili iznad horizonta bili su dim
1
Manido, ili Manitu naziv koji se koristi za oznaavanje duhova meu mno
gim algonkinskim narodima, koji ine najbrojniju i najraireniju jeziku
grupu (vie stotina plemena) meu domorodakim narodima u Severnoj
Americi. Koncept Manidoa podrazumeva aspekt meusobne povezanosti
i ravnotee prirode i ivota, a u jednostavnijim uslovima moe znaiti duh.
Taj duh je shvatan i kao (opipljiva) osoba i kao koncept. Sve ima svog Ma
nitua svaka biljka, svaki kamen, ak i ureaji. U amanistikoj tradiciji
manitui (ili manidoog ili manidoowag) su povezivani kako bi se postigao
eljeni efekat, poput manitua biljaka za ozdravljenje, ili manitua bizona
za dobar ulov. U tradiciji Aniinabega manidoowag su jedan aspekt Velike
povezanosti. Slini termini koje koriste Aniinabegi su manidoowish, za
male ivotinje, manidoowag i manidoons, za insekte, a ta dva pojma znae
mali duh. U nekim jezicima, kao to su algonkinski Jinu (Iynu), re
manituw je prvobitno oznaavala podvodna bia kojima lovci nude duvan
kako bi se smirila kada putuju preko njihovih teritorija. Ime kanadske pro
vincije Manitoba, nazvane po istoimenom jezeru, potie od imena mesta
Manitu-wapow, Manituov tesnac, na jeziku plemena Kri ili Odibve.
Manitoulin takoe znai i duh ostrva. (Nap. prev.)
919
od kalumeta2 bogova, koji su mogli da prave vatru od okamenjenog

drveta i koriste komete kao plamen. Ameriki Indijanci naselili su
ume, reke i nebo mirijadama natprirodnih i nevidljivih bia. Po
stoje legende o itavim plemenima Indijanaca, koja su ivela na dnu
jezera, o rasama koje nikada nisu viene tokom dana, ve su izlazile
iz svojih skrivenih peina i lutale zemljom po noi, te iz zaseda na
padale neoprezne putnike; takoe, i o imi Indijanacima, s ljud
skim telom i krilima kao kod slepog mia, koji su iveli u mranim
umama i na nepristupanim liticama, a spavali obeeni o grane i iz
boine stena, sa glavom prema dole. Filozofija crvenog oveka o
elementarnim stvorenjima je verovatno rezultat njegovog bliskog
kontakta s prirodom, ija su neobjanjiva uda postala izvor takvih
metafizikih pekulacija.
Indijanci Severne Amerike su, kao i rani Skandinavci, smatrali da
je zemlja (Velika Majka) srednji nivo i da je omeena odozgo nebes
kom sferom (prebivalitem Velikog Duha), a odozdo tamnim i za
straujuim podzemnim svetom (prebivalitem senki i submundanih
sila). Poput Haldejaca, oni su prostor izmeu povrine zemlje i neba
delili na razliite slojeve, koji se sastoje, jedan od oblaka, drugi od
staza nebeskih tela, i tako dalje. Podzemlje je bilo podeljeno na sli
an nain i, kao u grkom sistemu, za inicirane je predstavljalo kuu
Manjih Misterija. Stvorenja sposobna da funkcioniu u dva ili vie
elemenata smatrana su glasnicima izmeu duhova tih razliitih nivoa.
Pretpostavljalo se da je prebivalite mrtvih na udaljenom mestu: go
re, na nebesima, ispod zemlje, u udaljenim kucima sveta, ili s one
strane irokog mora. Ponekad reka tee izmeu sveta mrtvih i ivih
i, u tom smislu, javlja se paralela sa egipatskom, grkom i hrian
skom teologijom. Za Indijance je broj etiri naroito svet, valjda za
to to je Veliki Duh stvorio Svoj Univerzum unutar kvadratnog rama.
To podsea na potovanje koje su pitagorejci odavali tetradi, smatra
jui da je ona odgovarajui simbol Stvoritelja. Legendarne prie o
2
Kalumet je ceremonijalna sveta lula koju su neki ameriki indijanski naro

di tradicionalno koristili da zakljue dogovore ili ugovore, ili da upute mo
litve tokom religijskih ceremonija. Duvan je kod Indijanaca bio simbol
uda stvaranja, pa su puenjem iskazivali potovanje Velikom Duhu, Stvo
ritelju. Sveta lula imala je i znaajnu politiku ulogu, jer je koriena pri
zakljuivanju sporazuma izmeu razliitih plemena, kao i sa evropskim
doseljenicima, pa je esto nazivana i lula mira. (Nap. prev.)
920
Simbolizam amerikih Indijanaca
udnim pustolovinama neustraivih heroja, koji su, mada su bili u fi

zikom telu, prodrli u svetove mrtvih, nesumnjivo dokazuju prisu
stvo Misterijskih kultova meu severnoamerikim crvenim ljudima.
Gde god da su Misterije bile ustanovljene, priznavane su kao ekviva
lent filozofske smrti, jer su oni koji su prolazili kroz rituale iskua
vali sva zagrobna stanja dok su jo bili u fizikom telu. Prolaenjem
kroz ritual, inicijat je, zapravo, sticao sposobnost da po volji ulazi i
izlazi iz svog fizikog tela. To je filozofski temelj alegorija o avan
turama u indijanskoj Zemlji Senki, ili Svetu Duhova.
Hartli Bur Aleksandar3 pie:
Od obale do obale, sveti Kamulet je indijanski oltar, a njegov
dim je prikladna ponuda nebu.
[Videti Mitologija svih rasa (Mythology of All Races)]
U Napomenama, u istom delu, dat je sledei opis ceremonije lule:

Majstor ceremonije je, ponovno se podigavi na noge, napunio
i pripalio lulu mira, svojom sopstvenom vatrom. Povukavi tri di
ma, jedan za drugim, prvi je ispustio prema zenitu, drugi prema tlu,
a trei prema Suncu. Prvim inom iskazao je zahvalnost Velikom
Duhu, zbog toga to je ouvao njegov ivot tokom proteklih go
dina, kao i zbog toga to mu je dozvoljeno da prisustvuje na tom
veu. Drugim se zahvalio svojoj Majci, Zemlji, na njenim razlii
tim proizvodima koji su mu sluili kao hrana. A treim je iskazao
zahvalnost Suncu, na njegovoj nikad-nedostajuoj svetlosti, koja
nad svima veito sija.
Indijancu je bilo neophodno da za svoj Kalumet nabavi crveni ka

men iz kamenoloma za lule, gde je, u dalekoj prolosti, doao Veliki
Duh i, oblikovavi svojim vlastitim rukama veliku lulu, puio je na
3
Hartley Burr Alexander (18731939) ameriki filozof, pisac, pedagog,

naunik, pesnik i ikonograf, sa naroitim poljem interesovanja usmerenim
na amerike Indijance. Pomenuto enciklopedijsko izdanje, Mitologija svih
rasa (Mythology of All Races), vietomno je delo koje je sukcesivno izla
zilo u drugoj polovini XIX veka i poetkom XX veka, a Aleksandar je au
tor dva toma vol. X: Severna Amerika (North American, 1916) i vol. XI:
Latinska Amerika (Latin American, 1920). (Nap. prev.)
921
etiri ugla stvaranja, te na taj nain ustanovio tu najsvetiju ceremo

niju. Mnotvo indijanskih plemena od kojih su neka putovala hilja
dama milja nabavljalo je sveti kamen iz tog jednog kamenoloma,
u kojem je Veliki Duh odluio da bi trebalo da vlada veni mir.
NAVAHO
PEANA SLIKA
Prema originalnom
crteu Hostina Klaha4
Navaho suve ili pe

ane slike pravljene su
prskanjem raznoboj
nih zemljanih pig
menata na osnovu od
glatkog peska. Ovde
4
Hosteen Klah (Ser levoruki na Navaho nareju); roen kao Avej Eskej
(Ahway Eskay, 18671937) Navaho umetnik i vra. Dokumentovao je as
pekte Navaho religije i njene ceremonijalne prakse. Takoe je bio i majstor
tkalac. Roen je poto su se Navaho Indijanci vratili u svoju postojbinu,
nakon to su bili silom smeteni u rezervat u Bosk Redondu (Bosque Re
dondo). Klah nije pohaao dravnu kolu, ve je proao obuku tradicional
ne muke ceremonijalne prakse (pojanje i slikanje u pesku). Najee se
veruje da je Hostin Klah bio interseksualan, odnosno, da je posedovao ati
pina seksualna obeleja na osnovu kojih se nije moglo rei da je muko
ili ensko, pa je proao i obuku enske ceremonijalne prakse (tkanje). Klah
je bio nadle (to znai onaj koji je transformisan, ili onaj koji se me
nja). Godine 1916. istkao je prostirku sa prikazom Jejbihej (Yeibichei)
plesa. U svoje tkanje uneo je vie predstava Navaho religije, kao to je
sluaj i sa ovde prikazanom peanom slikom iz 1919. godine. Tu njegovu
praksu su mnogi Navaho tradicionalisti smatrali svetogem, to je i danas
stav mnogih Navaho Indijanaca. (Nap. prev.)
922
INDEKS
A
Aba, Veliki Otac njegovo mesto u Sefi
rotskom Drvetu 527
Abrakadabra kao antiko razlikovanje
promene polova, prema Mekiju 202
Abraksas kao antiko razlikovanje pro
mene polova, prema Mekiju 202
Abraksas Kingov opis 71
Abraksas njegova numerika vrednost
70, 277
Abraksas opis izgleda 70, 71
Abraksas Vasilidov naroit koncept Bo
anstva 70
Abraksas obino simbolizovan kao slo
eno stvorenje 70
Acilut Bezgranini Svet Boanskih Ime
na 509
Adam (ADM) njegov znaaj, prema No
tarikonu 543
Adam analogija sa Hiramom 318
Adam analogija sa Sefirot 521
Adam etiri Adama, svaki u po jednom
od etiri kabalistika sveta 543
Adam dua koja se ukljuuje 547
Adam Denings u njegovom liku vidi tip
ivinog lingama 546
Adam filozofsko znaenje njegovog pro
terivanja iz Edenskog vrta 543, 551
Adamiki ovek crvena zemlja od koje
je oblikovan predstavlja vatru 548
Adamiti gnostika sekta 73
Adam kabalistika koncepcija 521
Adam kabalistika legenda o Adamu i

krstu 860, 861
Adam Kadmon analogija sa Sefirotskim
drvetom 524
Adam Kadmon personifikacija deset ko
renova Drveta ivota 511
Adam Kadmon prototipski Univerzalni
ovek 511
Adam kojem je pripisana mo duhovnog
raanja 549
Adam koncept prema Zoharu 544
Adam, Mali (Zauir Anpin) Mikroprozo
pus 527
Adam muhamedanski koncept njegovog
proterivanja iz Raja 545
Adam nakon pada simbol Ideje ljudske
iskvarenosti 318
Adam Notarikon u njegovom imenu pre
ma sv. Avgustinu 543
Adam njegova androgina priroda 544,
545
Adam njegova mo duhovnog raanja
549
Adam njegova univerzalna priroda i kon
stitucija 543
Adam njegov pad u svet Asija 543
Adamovo drvo legenda o njemu 860
Adam platonistika Ideja oveanstva
prema neoplatonistima 542
Adam povratak u Edenski vrt 551, 552
Adam predstavnik pune duhovne priro
de oveka 544
Adam primitivni Falus 546
1001

Adam prototip Hrista 543, 545
Adam Sv. Avgustin ga poredi sa Hris
tom 551
Adam tip Hrama 549
Adam uporeen sa Makrokosmosom, ili
Demijurgom 545
Adam uporeen sa Mikrokosmosom
545
Adam uporeen sa pitagorejskom mo
nadom 542
Adam, Veliki (Arikh Anpin) Makropro
zopus 527
Adepti kao posednici istinskih tajni trans
mutacije i umnoavanja 714
Adepti njihove moi 715
ADM znaenje 543
Adonaj personifikacija sunca 175
Adonaj Misterije ezoterijskog uenja ju
daizma 535
Adonis (Adoni) njegove Misterije 113
Adonis egzoterijsko ime jevrejskog Bo
ga 113
Adonis jedan od razapetih spasitelja o
veanstva 871
Adonisove Misterije inicijacija Pitagore
u njih 257
Adonis oboavanje sunca pod njegovim
imenom 81
Adonis shvaen kao sinonim za Atisa
114
Adonis solarno boanstvo 81, 114, 175
Afar min haadamah prah zemaljski 642
Afrodita ime planete Venere 272
Agnosticizam verovanje da je priroda kraj
nosti nespoznatljiva 39
Ahriman Duh Zla u Persijskim Misteri
jama 61
Ahriman njegov simbolizam u igri aha
576
Ahriman ovaploen u nioj prirodi o
veka 61
Ahura-Mazda, ili Ormuzd Duh Dobra u
Persijskim Misterijama 61
1002
Aima, Velika Majka njena konstitucija u

Sefirotskom drvetu 527
AIN deo trojedne prirode AIN SOFA
508
AIN SOF AUR deo trojedne prirode AIN
SOFA 506
AIN SOF jedino besmrtno, iz kojeg je sve
dolo 504
AIN SOF kabalistika teorija o nainu
na koji je stvaranje iz Njega projekto
vano 505
AIN SOF kabalistiki koncept 504
AIN SOF neuslovljeno stanje svih stva
ri 504
AIN SOF njegova trojedna priroda 506
AIN SOF njegov simbol 654
AIN SOF prema kabalistima, iz njega
emanira etrdeset sfera 506
AIN SOF simbolizovan krugom 505
AIN SOF simbolizovan zatvorenim okom
504
AIN SOF veno stanje Bivstvovanja 504
AIN SOF za kabaliste, Najdrevniji od svih
drevnih 504
Ajntajn, Albert (Albert Einstein) teorija
koja napada mehanike principe pove
zane sa brzinom 36
Akacija (Videti Bagrem)
Akademici ogranak Akademske filozof
ske kole 22
Akademija Platonova kola 20
Akademska filozofska kola koju je osno
vao Platon 20
Akiba, rabin verovatni autor Sefer Jeci
re 488
Akroamatina ifra definicija 815
Akroamatina ifra najsuptilniji oblik i
fre 815
Akroamatina ifra primeri 815
Akrostih (Videti Potpis u akrostihu)
Aksiomi drevnih o Prirodi 168
Aktniki jedna od najvanijih podvrsta sa
lamandera 459
Indeks
Akustina svojstva hramova inicijacije
342
Akvarijus kae sa da silfi imaju njegovu
prirodu 463
Akvarijus njegova simbolika 207
Albert Veliki (Albert de Grot) [Albertus
Magnus (Albert de Grott)] njegove al
hemijske moi 674
Albert Veliki (Albertus Magnus) jedan od
alhemiara 676
Alborak ivotinja koja je prenela Muha
meda u Jeruslaim 904
Alegorija i mit korieni za ovekovee
nje znanja 306
Alegorija o Adamu i Evi kosmiki mit
401
Alegorija oblik akroamatine ifre 815
Alegorija o Bogu Sinca hrianstvo je po
zajmilo od pagana 181
Alegorija raspea njena tumaenja 880
Alegorija tajna formula regenracije skri
vena u njoj 162
Aleim (Videti Elohim)
Aleksandar, Hartli Bur (Hartley Burr Alex
ander) o Kalumetu i ceremoniji lule
921
Aleksandar Veliki njegova dostignua u
poreenju sa Aristotelovim 963
Aleksandar Veliki njegova privrenost
Aristotelu 962
Aleksandar Veliki njegovo priznanje Ari
stotelu o nedostatnosti svetovne pom
pe i snage 963
Aleksandar Veliki odrastao pod Aristo
telovim tutorstvom 962
Aleksandrijska biblioteka njeno spalji
vanje 862
Aleksandrijski Serapis 76
Aleksandrijski svetionik 255
Alfabet, boanski njegova slova oboa
vana su kao bogovi 817
Alfabet, dvoslovni koji je nainio ser
Frensis Bekon 807
Alfabeti, hermetiki njihova primena

803, 818
Alfabeti, kabalistiki 818
Alfabeti, magijski 818
Alfabeti numerike vrednosti 278
Alfabeti, sveti njihova primena 803, 818
Alfabet tabela ponavljanja u njemu 817
Alfa i Omega odnos sa sedam svetih pla
neta 884
Alfa i Omega otelovljuju evolucioni rast
oveanstva 885
Algebra njenu teoriju uveo je Ben Musa
916
Alhazen utemeljiva optike 916
Alhemiari jedna od karika u zapadnom
lancu okultne nauke 618
Alhemiari njihove alegorije treba do
slovno shvatati 704
Alhemiari njihove istinske doktrine skri
vene su u bajkama 704
Alhemiari, rani njihova molitva 714
Alhemiari simbolizovani kao rudari ko
ji kopaju zemlju 191
Alhemiari spisak 674
Alhemiar mora da radi istovremeno u e
tiri sveta 704
Alhemija uva trostruki klju za dveri ve
nog ivota 697
Alhemija, egipatska njen klju 716
Alhemija intenziviranje prirodnih pro
cesa 701
Alhemija izvorno boanska nauka 634
Alhemija jedna od najstarijih nauka 693
Alhemija, kosmika nastojanje Lucifera
da je izvede rezultiralo je materijalnim
univerzumom 703
Alhemija misterija u tri sveta 697
Alhemija nije proces pravljenja neega
ni iz ega 697
Alhemija nije samo spekulativno ve i
operativno umee 674
Alhemija njena naela bila su poznata
drevnim narodima 694
1003

Alhemija njena naela isprepletana su sa
kabalizmom 490
Alhemija njena svrha je da se oplodi i od
gaji seme onoga to je ve prisutno
175
Alhemija njena svrha nije da se napravi
neto ni iz ega 175
Alhemija njene dvadesetdve faze prema
Solomonu Trismozinu 711
Alhemija njene simboline supstance
703
Alhemija njenih dvanaest faza 710
Alhemija njenih etrnaest procesa ili sta
nja 698
Alhemija njeno poreklo 694, 696
Alhemija njen simbol je tri puta tri 697
Alhemija oblikovana po uzoru na zako
ne Prirode 701
Alhemija otkrivanje semena Boanstve
nosti 192
Alhemija pregled njenih ciljeva 702
Alhemija razlozi za njeno skrivanje 696
Alhemija religija tokom srednjeg veka
696
Alhemja tajna formula regenracije skri
vena u alegoriji 162
Alhemija temelji se na prirodnom feno
menu rasta 697
Alhemija trasmutacija luciferskog inte
lekta u hristovski intelekt 187
Alhemija tri glavne boje hermetike me
dicine 164
Alhemija trostruko umee simbolizova
no trouglom 697
Alhemija ukidanje engleskog zakona pro
tiv umnoavanja metala 675
Alhemija umee poveanja i dovoenja
u savren procvat 701
Alhemija verni asistent Prirode 701
Alhemijska definicija sunca 187
Alhemijska formula jedan od njenih sa
stojaka postoji samo u prirodi oveka
712
1004
Alhemijska formula za Kamen mudraca

724
Alhemijska so njeno trostruko telo 703
Alhemijska iva njeno trostruko telo
703
Alhemijske formule iz njih je namerno
izostavljan po jedan element 717
Alhemijske formule prvenstveno su ale
gorijski simboli 717
Alhemijske organizacije 715
Alhemijski androgin predstavlja ostva
renje magnum opusa 631
Alhemijski kriptogram primeri 805,
812
Alhemijski procesi pogreno shvaeni kao
isto materijalni 712
Alhemijski simboli rani majstori ih nisu
standardizovali 704
Alhemijski simboli tabela 707
Alhemijski sumpor njeno trostruko telo
703
Alhemijsko poreklo reda slobodnih zidara
321
Alhemijsko venanje epizode u njemu
762
Alhemijsko venanje iza njegovog sim
bolizma skriven je tajni sistem duhov
ne kulture 778
Alhemijsko venanje mogu klju za be
konijansko rozenkrojcerstvo 762
Alhemijsko venanje njegov autor 762
Alhemijsko venanje njegovih prvih est
dana izlau procese filozofskog stva
ranja 778
Alhemijsko venanje pregled njegovog
simbolizma 762
Alhemijsko zlato mogu proizvesti sa
mo inicirani 713
Alkahest njegova priprema jedan je od
ciljeva alhemije 702
Alkalija (luina) njen simbol 643
Aligijeri, Dante (Dante Alighieri) klju
za njegovu Boanstvenu komediju 672
BELEKA O AUTORU
Menli Palmer Hol (Manly

Palmer Hall, 18. mart 1901
29. avgust 1990), roen je u Pi
terborou (Peterborough), Onta
rio, Kanada, a othranila ga je
baba, koja ga je kao veoma mla
dog odvela u SAD. Od rane mla
dosti Hol je prouavao drevne
mudrosti u razliitim tradicija
ma sveta. Za razliku od mnogih
svojih savremenika, zakljuio je
da mudrost nije povezana samo
sa jednim putem ili samo jed
nom religijom, ve ju je video
kao najviu dimenziju, u kojoj filozofija, religija i nauka idu ruku pod
ruku, bez ikakvih ogranienja. Sa nepunih dvadeset godina, mladi,
talentovani Menli Hol zapoeo je svoju javnu karijeru, kada je u je
sen 1920. u Santa Moniki, u Kaliforniji, odrao predavanje o rein
karnaciji. Naredne godine pozvan je da odri seriju predavanja u
Los Anelesu, a nakon toga je nastavio da predaje i pie narednih est
decenija.
Prve publikacije Menlija Hola bile su dve male knjiice, Napr
snik Velikog svetenika (The Breastplate of the High Priest) i tapovi
i zmije (Wands and Serpents), a zatim su usledile knjige s poetka
dvadesetih godina, Izgubljeni kljuevi slobodnog zidarstva (The Lost
Keys of Freemasonry) i Putevi usamljenika (The Ways of the Lonely
Ones). Ve tokom tog perioda Hol je odluio da naini veliku knjigu
o simbolinoj filozofiji, Tajna uenja svih epoha. Puno je putovao i
1127
posetio mnoge velike kulturne centre u Evropi, Aziji i Egiptu, a omi

ljeno mesto za istraivaki rad pronaao je u Britanskom muzeju u
Londonu. Trebalo mu je est godina da dovri posao na knjizi i sku
pi enormnu sumu od 100.000 dolara, koliko je 1928. bilo potrebno
da se knjiga odtampa.
Godine 1934, Hol je u Los Anelesu osnovao Filozofsko istrai
vako drutvo (Philosophical Research Society) i posvetio ga ideali
stikom pristupu reavanja ljudskih problema. Filozofsko istraivako
drutvo se izjanjava kao nesektako drutvo, sasvim slobodno od bi
lo kakve obrazovne, politike, ili crkvene kontrole, a njegov pro
gram naglaava potrebu za integracijom filozofije, religije i nauke u
jedinstven sistem nastave. Biblioteka Drutva poseduje preko 50.000
knjiga, meu kojima su i mnogi retki tomovi, koje je nemogue pro
nai na bilo kom drugom mestu.
Godine 1973. (47 godina nakon pisanja Tajnih uenja svih epoha),
Hol je, na sveanosti odranoj 8. decembra u Filozofskom istrai
vakom drutvu, proizveden u Masona 33 [najviu titulu koju dode
ljuje Vrhovno vee kotskog obreda (Supreme Council of the Scottish
Rite)]. Nema sumnje da je ta poast usledila zbog njegovog dugo
godinjeg prouavanja filozofskih osnova slobodnog zidarstva, kao
i toga to je napisao nekoliko knjiga na tu temu, pomenuto delo Iz
gubljeni kljuevi slobodnog zidarstva, a zatim i Masonski redovi brat
stva (Masonic Orders of Fraternity), Slobodno zidarstvo drevnog
Egipta (Freemasonry of the Ancient Egyptian) i Tajna sudbina Ame
rike (The Secret Destiny of America).
U svojoj karijeri, duoj od ezdeset godina, Menli Hol odrao je
preko 8.000 predavanja i napisao preko 150 knjiga i eseja, kao i ne
brojene lanke. Hol je priznat kao vodei uenjak u podruju religi
je, mitologije, misticizma i okultnog. Karl Jung (Carl Jung) je, prilikom
pisanja svog dela Psihologija i alhemija, posudio grau iz Holove pri
vatne kolekcije.
1128

Tajna Ucenja Svih Epoha - Kratki Pregled

Uploaded by

Document Information

Copyright

Available Formats

Share this document

Share or Embed Document

Sharing Options

Did you find this document useful?

Is this content inappropriate?

Copyright:

Available Formats

Tajna Ucenja Svih Epoha - Kratki Pregled

Uploaded by

Copyright:

Available Formats

Biblioteka

Copyright 2011. za srpsko jeziko podruje

Ova knjiga posveena je razumnoj dui sveta.

Drevne misterije i tajna drutva Prvi deo

Drevni sistemi obrazovanja Cels o hrianima Zna

Drevne Misterije i tajna drutva Drugi deo

Gnostike Misterije Simon Mag i Vasilid Abraksas,

Drevne Misterije i tajna drutva Trei deo

Eleusinske Misterije Mali obredi Veliki obredi Or

Atlantida i bogovi davnina

Platonova Atlantida u svetlu savremene nauke Mit o

ivot i uenja Tota Hermesa Trismegistosa

Pretpostavke o Hermesovom identitetu Izvitopereni herme

Izida, devica sveta

Otvaranje Velike piramide od strane kalifa Al Mamuna

Sunce, univerzalno boanstvo

Solarno Trojstvo Hrianstvo i Sunce Roendan Sun

Zodijak i njegovi znaci

Primitivni astronomski instrumenti Ekvinociji i solsticiji

Bembinska Izidina ploa

Platonova inicijacija u Velikoj piramidi Istorija Bem

Uvek-goree lampe Delfsko proroite Dodonsko pro

Sedam svetskih uda

ivot i filozofija Pitagore

Simbolike Pitagorine izreke

Simbolizam ljudskog tela

Pitagorejska teorija muzike i boje

Ribe, insekti, ivotinje, gmizavci i ptice Prvi deo

Teorija brojeva Numerika vrednost slova Metod obez

Pitagora i dijatonska lestvica Terapijska muzika Mu

Ribe, insekti, ivotinje, gmizavci i ptice Drugi deo

Cvee, biljke, plodovi i drvee

Kamenje, metali i dragulji

Ceremonijalna magija i arobnjatvo

Cvet, faliki simbol Lotosov cvet Skandinavsko Drvo

Elementi i njihovi stanovnici

Paracelzusova teorija o submundnima Redovi elemen

Hermetika farmakologija, hemija i terapeutika

Paracelzusovi metodi lijeenja Palingeneza Herme

Kabala, tajna doktrina izraela

Osnovi kabalistike kosmogonije

Kabalistiki kljuevi stvaranja oveka

Pisani i nepisani zakoni Poreklo kabalistikih spisa

AIN SOF i Kosmiko Jaje Kabalistiki sistem sveta

Analiza tarot karata

Poreklo karata za igru Rota Mundi rozenkrojcera Pro

Mojsije, egipatski inicijat Izgradnja Tabernakla Op

Odeda asti i dike

Bratstvo Ruinog Krsta

ivot Oca C.R.C. Johan Valentin Andrea Alhemijska

Rozenkrojcerske doktrine i naela

Confessio Fraternitatis Anatomija Melanholije Don

Alhemija i njeni predstavnici

Deo ilustracija koje je za prvo izdanje knjige Tajna uenja

Umnoavanje metala Medalja cara Leopolda I Hoe

Teorija i praksa alhemije Prvi deo

Teorija i praksa alhemije Drugi deo

Alhemijska molitva Hermesova Smaragdna Tabla Pis

Hermetike i alhemijske slike Klaudija De Dominika

Bekon, ekspir i rozenkrojceri

Kriptogram kao inilac simbolike filozofije

Simbolizam slobodnog zidarstva

Rozenkrojcerska maska ivot Viljema ekspira Ser

Solomon, personifikacija univerzalne mudrosti