Hilandarska povelja Simeona Nemanje

Iskoni stvori Bog nebo zemlju i ljude na njoj, i blagoslovi ih i dade im vlast nad svim stvorenjem
svojim. I jedne postavi careve, druge knezove, druge gospodare, i svakome dade pasti stado svoje i
uvati ga od svakoga zla koje nailazi na nj. Zato, brao, Bog premilostivi utvrdi Grke carevima, a
Ugre kraljevima, i svaki narod razdeli, i zakon dade i naravi ustanovi, i gospodare nad njima, po
obiaju i po zakonu rasporedivi svojom premudrou.
Stoga po mnogoj svojoj i neizmernoj milosti i ovekoljublju darova naim pradedovima i naim
dedovima da vladaju ovom zemljom srpskom, i Bog svakojako upravljae na bolje ljudima, ne hotei
oveje pogibli, i postavi me velikoga upana, nareenoga u svetom krtenju Stefana Nemanju. I
obnovih svoju dedovinu i vema utvrdih Bojom pomou i svojom mudrou, danom mi od Boga, i
podigoh propalu svoju dedovinu i predobih: od morske zemlje Zetu i sa gradovima, a od Arbanasa
Pilot, a od grke zemlje Lab sa Lipljanom, Duboicu, Reke, Zagrlatu, Leve, Belicu, Lepenicu. I
Bojom pomou i svojim trudom to sve pridobivi, pospeenjem Bojim, poto je moja vladavina
odasvud primila mir i tiinu, poeh podsticati misao svoju i pouavati um svoj da elim i da se brinem
za duu svoju, u koji u broj biti ubrojan u dan stranoga suda, i kako bi mi bilo mogue primiti
anelski i apostolski obraz, i posledovati Vladiinim reima: "Uzmite jaram moj na se i nauite se od
mene, jer sam krotak i smeran srcem; jaram je moj blag i breme moje je lako". (1)
Kada je prolo mnogo vremena, Vladika moj premilostivi ne previde moljenja stvorenja svoga, no kao
tedri trudopolonik i nagraditelj, koji ree preistim svojim ustima: "Ne dooh prizvati pravednika,
no grenike na pokajanje",(2) i poto mi se po milosru njegovu iznenada ukazalo pogodno vreme, i sve
ovoga sveta, ast i slava doe mi kao nita, i sva krasota ovoga ivota i divan izgled, pokaza mi se kao
dim, a Hristova ljubav sve vie se vezivae za mene, makar i nedostojnog, ja odmah ostavih vladavinu
moju i sve moje, razlino moje, poto se tako izvolelo Hristu i presvetoj Gospoi Bogorodici. I
udostoji mene grenoga svoga jarma blagoga i satvori me zajedniara asnog i anelskog i apostolskog
obraza maloga i velikoga. Kada se ovo svrilo sa mnom, poto se ovako ustrojilo, ostavih na prestolu
mojem i u Hristom darovanoj mi vladavini ljubljenoga mi sina Stefana, velikoga upana i
sevastokratora, zeta Bogom venanoga kir Aleksija, cara grkoga. I makar i nedostojan da se nareem
sluga Hristov Simeon monah, blagoslovih ga svakim blagoslovom, kao to blagoslovi Isak Jakova sina
svojega, da on napreduje u svakom delu dobrom u vladavini svojoj, i da bude dobrosrdan prema
krstijanskom svetu, i da se brine za crkve i za one koji slue u njima, i da ne bude nikako zazoran od
Tvorca svih i Gospoda.
A posle ovoga, voljom Vladike moga Isusa Hrista, kao to objavljuje Pismo: "Nijedan prorok nije
primljen u svome otaastvu",(3) poe se podizati misao moja da napustim poznate moje i decu i naem
neko mesto, i da tu dobijem spasenje. I ne ostavi mene Vladika moj, ni moje elje, jer se jo vie
raduje zbog grenika koji se kaje. (4) Izioh iz otaastva svoga u Svetu Goru, i naoh manastir nekada
bivi, zvani Hilandar, Vavedenje svete i preslavne Vladiice nae Bogorodice, gde ne bee kamen
ostao na kamenu, no sasvim razvaljen. I potrudivi starost svoju, uz pomo sina mi velikoga upana
Stefana, udostoji me Vladika moj da mu budem ktitor. I delove njegove unitene potraih i obnovih ga
po volji Vladiice Bogorodice, i poto isprosih parike od cara u Prizrenu, dadoh od njih manastiru u
Svetoj Gori Svetoj Bogorodici, Tetivlju, Trnje, Retivtica, Trnovac, Hoa i druga Hoa i trg tu, i dva
vinograda tu nasadih; i 4 pelinjaka: jedan u Trpezama, drugi u Daboru, trei u Golievu, etvrti u
Paricima, a za svakim pelinjakom po dva oveka; i planinu Bogau; a od Vlaha, Radovo sudstvo i
urevo, a svega Vlaha 170. I dadoh od stoke to sam mogao, i u Zeti kobile i soli 30 merica. I ako ko
od manastirskih ljudi ili Vlaha pobegne pod velikoga upana ili kod koga drugog, da se opet vraaju;
ako li od upanovih ljudi dou u manastirske ljude, da se opet vraaju. I sve to dadoh manastiru u
Svetu Goru, da ne treba ni mome detetu, ni mome unuetu, ni mome roenome, ni kome drugome.
Ako li ko ovo izmeni, da mu Bog sudi i da mu je sveta Bogorodica suparnica na stranom sudu onom i
ja grenik Simeon.
Krst Simeonov i potpisanije