UVOD

Vaspitanje je process planskog i sistemaskog usavrsavanja intelektualne, emocionalne,

moralnih i duhovnih svojstava i sposobnosti deteta i odraslih...
Kao oblik socijalizacije vaspitanje je usmereno na ponasanje u socijalno pozelnjom
smjeru.
Sto se tice vaspitanja po mom misljenju kao prvi faktor koji je najbitniji jeste vaspitanje
od roditelja, ako nas oni ne nauce na sve u zivotu tezak ce biti nas zivot..
Sobzirom na to da danasnje mame ne vode brigu o svojoj djeci tezak ce biti njihov zivot
u buduce.

Vaspitanje

Vaspitanje je jedna od osnovnih, egzistencionalnih aktivnosti oveka. Stara je koliko i

ljudsko drutvo i predstavlja bitan faktor i uslov procesa ovjekovog ooveenja.
Elementarnu strukturu vaspitnog procesa prouava pedagka nauka (pedagogija),
koristei istovremeno iskustva I prakse drugih nauka koje se bave ovekom I drutvom.

Pojam, znaaj i pojavni oblici vaspitanja

U razvoju oveka i ljudskog drutva, vaspitanje se javlja u razliitim formama.

Vaspitanje je znaajno zbog meusobnog povezivanja i zbliavanja ljudi, i njihove
uspene komunikacije. Vano je i zbog intenzivnijeg razvoja individualnih karakteristika
koje pojedinci nose u sebi.
Vaspitanje je, prije svega, proces formiranja i samoformiranja linosti, tj. Ima formativan
karakter. Njime se formira, obrazuje, izgrauje i kreira osoben sklop i sistem osobina
koje definiu jednu linost. Linost je, dakle, i objekt i subjekt vaspitanja.

Pod vaspitanjem podrazumevamo I posebnu delatnost, tj. posao koji ljudi obavljaju da bi
zadovoljili odreene potrebe.

Vaspitanje je historijska pojava I civilizacijska kategorija. Ono svojim posredovanjem

uva I neguje identitet odreenog drutva, omoguuje vezu izmeu generacija,
prolosti, sadanjosti I budunosti. Drutveni kontinuitet ne bi bio mogu da nije
vaspitanja.
Vaspitanje je izraz kojim oznaavamo rezultat I odreeni stupanj I nivo ovekovog
razvoja. Zato se kae za nekoga da je vaspitan, obrazovan, kolovan, uen I slino.
Vaspitanje je veoma sloena lina aktivnost I drutvena pojava koju je teko teorijski
ralaniti I protumaiti.

Mogunosti i granice vaspitanja

inioce ili faktore linosti grupiemo u dvije celine:

1. Bioloke (unutranje, nasledne, uroene)
2. Socijalne (spoljane, sredinske drutvena sredina i obrazovanje)
Oba ova faktora podrazumijevaju i ulogu ovjekove aktivnosti. Razvoj linosti ovjeka je
uslovljen uzajamnim dejstvom naslea, drutvene sredine, vaspitanja i aktivnosti samog
vaspitanika.
Naslijee je proizvod dosadanjeg razvoja ivota ljudi i ono genima obezbjeuje
preduslove za dalji razvoj linosti. Naslijeeno se ne ispoljava odmah, ve samo u vidu
dispozicija (nastrojenost, spremnost..)
Mogunosti i granice razvoja i vaspitanja linosti, pored toga to su uslovljene svojom
genetskom osnovom, zavise i od niza drugih okolnosti. Od pravovremenosti reagovanja
na pragove sazrevanja, od naina ivota i ivotnih prilika, pola, temperamenta,
pravovremenog otkrivanja talenata, od stanja zdravlja, drutvenog ureenja, kao i od
kulturne, religijske i druge tradicije.
Obino se kae da je ovek kova svoje sree. Dakle, vaspitanik nije pasivan, nije
samo objekt, ve je i subjekt vaspitanja.

Ciljevi vaspitanja

Cilj vaspitanja je uvijek bio drutveno-istorijski uslovljen i odreen. Svako konkretno

drutvo, klasa i socijalna grupacija traile su da se upravo njihove elje i interesi
proklamuju za opte i univerzalno vaee ciljeve ovekovog ivota.
Za Nemako drutvo krajem XIX vijeka cilj vaspitanja je radan i disciplinovan graanin.
U SAD-u to je poslovan ovjek i biznismen, snalaljiv u promenljivim okolnostima.
A za savremeni Japan, ovjek visoke organizacije i radne discipline.
Razliita gledita u cilju vaspitanja razvrstavamo u etiri grupe:

Hedonistiko - lina srea, fiziko i duhovno uivanje

Utilitaristiko sticanje praktinih, upotrebljivih iskustava i vetina
Moralistiko znati ta je moralno dobro djelo
Socijalno linost sposobna za aktivan drutveni ivot

Funkcije cilja vaspitanja su mnogobrojne i znaajne. Njima ovjek postaje svesniji i

vaspitanje ini promiljenijim i racionalnim procesom, odrava kontinuitet ideja i
vrednosnih sistema. Usaglaen i ire prihvaen cilj vaspitanja obezbjeuje visok nivo
organizovanosti, a smanjuje neodgovornost i improvizaciju.

Zadatak vaspitanja
Zadatci vaspitanja su:

Drutvena zajednica (karakter ljudskog rada)

Sistem vrednosti (ideoloka i politika shvatanja)
Saznanja o oveku i njegovoj linosti
Drutvena tradicija
Razvijenost pedagoke nauke i sistema vaspitanja
Potrebe, interesi, elje i ambicije samih linosti koje se vaspitavaju
Svi uesnici vaspitanja, prije svega, vaspitai, kao i nauni radnici u oblasti
pedagoke nauke treba stalno da rade na prouavanju, menjanju i odreivanju
novih i vrednovanju efekata i ostvarivanja postojeih ciljeva i zadataka
vaspitanja. Cilj vaspitanja je ideal samo ukoliko to se u njemu tei, to nije
automatski ostvariv, ali on nije neto to se ne moe ostvariti. U suprotnom, on je
postavljen i formulisan realno i objektivno.

Sistem vaspitanja

Za razliku od nekadanjih shvatanja prema kojima se sistem vaspitanja poistovjeeva

iskljuivo sa instuticionalnom strukturom kolskih organizacija, savremeno gledanje na
ovaj sisem je znatno ire. On, pored tradicionalnih institucionalnih reenja vaspitnih
organizacija sadri i mnotvo drugih inilaca koji, ne samo to pomau u postizanju
eljenog cilja vaspitanja, ve sve vie preuzimaju dominantnu ulogu u tome. Sistem
vaspitanja kao suprasistem, u savremenim uslovima, ine tri osnovna podsistema, i to:
1. Formalni, dakle, insitucionalni kolski sistem koji obuhvata starosno stasale
generacije mladih za kolovanje,a ine ga: predkolske ustanove, osnovne,
srednje, vie, visoke kole i univerziteti sa postdiplomskim studijama.
2. Neformalni obuhvata obrazovanje odraslih u cilju prekvalifikacije, dokvalifikacije
i slino.
3. Informalni koji ukazuje na raznovrsne oblike obrazovanja koje se stie izvan
sistema formalnog i neformalnog obrazovanja, a koji se danas sve ee
oznaavaju terminom paralelna kola. Informalni sistem se tie obrazovanja
koje se stie u porodici, putem medija, nastavnih komunikacija i putem mnotva
drugih uticaja u drutvu.

Zakljuak

Dakle, vaspitanje podrazumeva sloenost i isprepletanost faktora vaspitanja i aktivnosti

vaspitanika u meusobnoj komunikaciji. Komunikacija se zasniva na sposobnostima,
aktivnostima i psihikim procesima. Ono ne podrazumeva samo prenoenje
informacija, ve podrazumeva aktivnost, akciju u cijlu prilagoavanja i menjanja
ponaanja. U procesu vaspitanja, koje se odvija u koli, u prvom redu mislimo na onu
komunikaciju koja je svesno i planski usmerena odreenom cilju i koja zahteva svesnu
aktivnost vaspitanika i vaspitaa. Dakle, vaspitanik je aktivni subjekt vaspitanja.
Vaspitanje podrazumeva shvatanje oveka, ivota i ljudskog drutva, shvatanje
zakonitosti psihikog i fizikog rasta i razvoja i postavljanje akciolokih, telealokih i
vaspitnih normi kojima se tei u tom procesu. ovek je svesni i aktivni uesnik u
menjanju drutvene sredine i sebe samog. Vaspitanje ima svoje granice i mogunosti i u
direktnoj je zavisnosti od uroene dispozicije, od drutvenih uslova u kojima se ivi,
raste i razvija vlastite aktivnosti jedinke, odnosno od naslea, socijalnih faktora i
vlastitog odnosa.

Literatura

Vlahovi B., orevi J., Jovanovi B., Potkonjak N. / opta pedagogija Beograd,
1996.

Sadraj

1.
2.
3.
4.
5.
6.
7.
8.

Uvod . .......
Vaspitanje...................................................
Pojam, znacaj i pojavni oblici vaspitanja.....
Mogucnosti i granice vaspitanja
Ciljevi vaspitanja .................................
Zadatci vaspitanja...................................................................................
Sistem vaspitanja ..................................................................................
Zakljuak ................................................................................................
9

1
2
3
4
5
6
7
8

9. Literatura ................................................................................................ 9
10. Sadraj ................................................................................................... 10

10