KONTAKT

HO M E

TE KSTO V I

V I DE O

A U DI O

A U TO RI

PRE V O DI

CO RA X

TE M E

E NG LI SH

Vladan Jovanovi / 08/08/2013 |

ija je kola, toga je Maedonija

Svi autori
Lae, Kolinda! i drugi
ogledi o Ustavu RH
03/02/2016
Predrag Luc i

O teologiji spasenja
open in browser PRO version

Are you a developer? Try out the HTML to PDF API

03/02/2016
Zoran Grozdanov

pdfcrowd.com

Zoran Grozdanov

Kanada u Hrvatskoj
02/02/2016
Vladimir Gligorov

Osnovno obrazovanje i kulturna asimilacija

Loe posledice migracije

02/02/2016
Branko Milanovi

Jedan od najveih izazova jugoslovenske kraljevine bila je

kulturno-prosvetna politika u Makedoniji i na Kosovu (tzv. Junoj

Biljenica Robija K.:

Srbiji), budui da je jedva petina tamonjeg stanovnitva bila

funkcionalno pismena, a o poznavanju slubenog jezika da se i
ne govori. Susret mlade jugoslovenske drave i introvertne
otomanske arije zanimljivo je pratiti upravo u domenu kulturne
politike, tim pre to je prosvetna tradicija junih krajeva od 19.
veka bila optereena rivalstvom srpske, bugarske i grke
propagande. Nova drava je po inerciji nastavila politiku koju je
srpska kraljevina zapoela u novim krajevima nakon balkanskih
ratova, baziranu na etnikoj stratifikaciji prostora.

Ustaka mlade

Da je prosveta najbolji i najbri tvorac nacije bili su svesni i

lanovi uprave Jugoslovenske omladine Vardarske banovine kada

ekajui policijskog
Godoa

su poetkom 1930-ih lamentirali nad neizvesnom sudbinom

Filozofskog fakulteta u Skoplju. Kulturna, ali i etnika asimilacija
juga, kojima je Kraljevina SHS otvoreno teila zahtevale su
Are youinfrastrukturu,
a developer? Try out the disciplinovane
HTML to PDF API
open in browser
PRO version
razraenu
kolsku
izvoae u vidu

02/02/2016
Viktor Ivan i

CORAX
02/02/2016
CORAX

Simboli
02/02/2016
Sofija Mandi

02/02/2016
Saa orevi

Izbori za kamiak u cipeli

02/02/2016

pdfcrowd.com

razraenu kolsku infrastrukturu, disciplinovane izvoae u vidu

strunog i odanog nastavnog kadra, kao i vernu publiku,

02/02/2016
Nadeda Milenkovi

odnosno visoki procenat ake populacije obuhvaene

Pismo Mahiru

prosvetnim sistemom. Zadovoljavajui nivo usvojenih znanja koji

02/02/2016
Alisa Mahmutovi

se moe meriti npr. optim akim uspehom, bio bi znak da je

realizacija takve ideje bila na dobrom putu. Iz ovog teksta e se
videti da je uprkos kompletnom angamanu drave svaki od ovih

Dalje

segmenata zavrio neslavno.

***
U pokrajini sa etiri petine nepismene populacije preambiciozni
programi za osnovne kole, sraunati na korigovanje
neknjievnog govora aka, nisu naili na plodno tle. Iako je
Vidovdanski ustav (1921) proklamovao optu, obaveznu i
besplatnu osnovnu nastavu, ustavopisci su predvideli mogunost
da se ona prilagoava sredini kojoj se namenjuje, dok su na
obrazovanje na maternjem jeziku nacionalne manjine mogle
raunati samo u etvororazrednim osnovnim, tzv. narodnim
kolama.

Prevodi
Posle Ajove Berni
Sanders moe pobijediti
03/02/2016
The Guardian

Kako se uimo fer

ponaanju
03/02/2016
The New Yorker

Loe posledice migracije

Imajui u vidu da je u Kraljevini SHS egzistiralo vie razliitih
prosvetno-pravnih podruja, provizorno stanje u kolskoj politici
drave bilo je donekle razumljivo. Na prostoru Kosova i
Makedonije se radilo
po srpskim zakonima sve do kraja 1929.
Are you a developer? Try out the HTML to PDF API

open in browser PRO version

02/02/2016
Branko Milanovi

Faizacija antifaizma
01/02/2016

pdfcrowd.com

Makedonije se radilo po srpskim zakonima sve do kraja 1929.

kada je stupio na snagu Zakon o narodnim kolama. Prvih godina
jugoslovenske drave presudan uticaj na razvoj prosvetne
infrastrukture imali su elnici Odeljenja javne bezbednosti, pa je
tako novembra 1924. ivojin Lazi inicirao izgradnju kolskih
zgrada u pograninim srezovima za sprovoenje nacionalne i

01/02/2016
Gasan Gusejnov

Ne krivite Kinu
01/02/2016
Ha- Joon Chang

kulturne propagande.

Kako uiti
matematiku (3)

U krajevima sa veinskim albanskim stanovnitvom otvarane su

01/02/2016
L. P. Benezet

kole na turskom, a ne na albanskom jeziku. Prema tvrdnjama

zvaninika, tokom perioda 1919-1929. u pokrajini je izgraeno
487 kolskih zgrada, od kojih petina u albanskim sredinama.
Vaee uverenje da su kole i uitelji jedino mono sredstvo da
se narod pridobije nije se odnosilo na stariji narataj vaspitavan u
bugarskom duhu (on se moe samo silom drati i naterati da
potuje zakone, tvrdio je 1921. naelnik tikvekog okruga).

Da li e se Amerika i
Rusija sudariti u Siriji
30/01/2016
Aleksandar Goljc

Zato je teko
ne verovati u boga
27/01/2016
New Statesman

Meu skamijama i zmijama

Licenca za ubistvo

Inspirisan budetskim restrikcijama za kolstvo narodni poslanik

Svetozar orevi je sredinom jula 1922. lepo primetio da ko

27/01/2016
Radio Eho Moskve

ali da dade dinar na prosvetu, taj daje deset dinara na kazamate i

andare. Konstantna opoziciona kritika je urodila plodom i do
kraja decenije udeo sredstava koja je Ministarstvo prosvete

Jo 20 godina za nas

open in browser PRO version

Are you a developer? Try out the HTML to PDF API

26/01/2016
The Guardian

pdfcrowd.com

kraja decenije udeo sredstava koja je Ministarstvo prosvete

izdvajalo za izgradnju kola na Kosovu i u Makedoniji dosegao je
ak 43 odsto na jugoslovenskom nivou. inilo se da se kulturna

Dalje

politika iz krajnje iskrenih pobuda okree prosvetno

najzaputenijim oblastima.
Meutim, iako je broj osnovnih kola nominalno rastao razlika
izmeu propisanih i isplaenih sredstava (npr. skopske kole su
dobile svega 16 odsto predvienih sredstava) jasno je ukazivala
na loe funkcionisanje sistema: dotiranje preko optinskih sudova
pokazalo se neefikasnim, posebno kada su te obaveze pale na
teret siromanih seoskih optina. Situaciju su pogoravale i
crkvene vlasti koje su, pod izgovorom da im je uzurpiran crkveni
posed, izbacivale ake iz uionica. U selu Gluvu 1927. svetenici
su uz pomo policije po zimskom vremenu terali decu napolje
kako bi zatvorili kolu.
Teatralni napor drave na podizanju novih kola imao je skromne
razmere: u najveem, skopskom srezu podignuto je u periodu
1913-1927. svega 17 novih kolskih zgrada, dok su 22
popravljene da privremeno poslue. Stoga se nastava i dalje
odvijala po iznajmljenim privatnim kuama i naputenim turskim
brvnarama, mehanama i ambarima.
Veliki broj kola pohaalo je svega po 4-5 uenika, a mimo
Are you a developer?
Try out the HTML
proklamovane
kolovanja
okoto PDF
40API
odsto dece na jugu
open in browser
PRO version obaveze

pdfcrowd.com

proklamovane obaveze kolovanja oko 40 odsto dece na jugu

nije ni upisivano u kolu, jer bi kua izgubila radnu snagu. Na
kraju kolske 1927/28. godine u osnovnim kolama pokrajine
June Srbije uilo je svega 7.565 albanske dece (1,7 odsto
albanske populacije), od ega samo 232 devojice. U samom
Debru pripravni razred je pohaalo svega 2 odsto dece kolskog
uzrasta. Naravno, nije samo drava snosila krivicu. Uzroke treba
traiti i u konzervativnom mentalitetu roditelja, optereenih
feudalnim strahovima i optom averzijom prema koli ak i
nakon to je osnovno obrazovanje postalo obavezno.
Preko milion muslimanske dece etaju kao goveda po ulicama i
ne idu u kolu, alio se poslanik Demijeta enan Zija optuujui
za to ministra prosvete Svetozara Pribievia. Govorei o
njegovoj akciji zatvaranja turskih kola Zija kae: Moja deca koja
imaju od 7-16 godina, oni mogu lepo da itaju i pevaju srpski,
francuski i malo engleski. Ali pitajte moju decu da li mogu na
materinjem jeziku da napiu meni: Mili otac, seamo te se i
pozdravljamo, mi smo tvoja dua. To ne mogu, a to to ne mogu
to je greh gospodina Pribievia.
Drava je bila uverenja da su Albanci osnovnu kolu doivljavali
kao prinudu zbog saobraajnih komplikacija, tetnog iskustva pod
turskom vlau koja nije propisivala obavezno kolovanje i
odsustva
kolske
tradicije.
To
stanovite
suAPIu
Are you
a developer?
Try out
the HTML to PDF
open in browser
PRO version

praksi potvrdile i

pdfcrowd.com

odsustva kolske tradicije. To stanovite su u praksi potvrdile i

neke kolske optine kojima su rukovodili sami Albanci, a koje
nisu bile zainteresovane za izgradnju kolskih zgrada. Sa druge
strane, podatak da za zidanje novih kola u Gnjilanu, Gostivaru i
Pritini nije bio izdvojen nijedan dinar tokom 1920-ih, moe se
tumaiti iskljuivo kao posledica selektivne dravne politike.
Osnovne kole u bitoljskom kraju pretrpele su najvea oteenja
tokom ratova, pa je i obaveza drave za njihovu rekonstrukciju
tamo bila najvea. kolski nadzornik je 1924. primetio da kolske
zgrade za muslimansku i jevrejsku decu ne odgovaraju
elementarnim higijenskim kriterijima. Pored toga, u nekoliko
navrata je dolazilo do sporenja sa crkvenim vlastima koje su
raspolagale tapijama na kolske zgrade. Znaajan problem u
nastavi predstavljao je pogrean govor slovenskog ivlja, pa je
1921. kolski nadzornik izvetavao kako se sa reavanjem tog
problema poinje jo u zabavitu.
Zbog materijalne oskudice seoskih optina kolske zgrade su
liile na kaznione i stona prebivalita, dok ih uitelji iz
gornjopolokog sreza opisuju kao predvorja grobnica u kojima
mladi i neni ivot nae dece vene i trune. eleznoreka kola
bila je smetena u crkvenoj staji, dok je onovika kola umesto
toaleta koristila oblinji umarak kraj eleznike pruge. U
pealbarskom selu Sretkovu kolski podrum bio je pun vode i

open in browser PRO version

Are you a developer? Try out the HTML to PDF API

pdfcrowd.com

pealbarskom selu Sretkovu kolski podrum bio je pun vode i

blata, a na tabli je i dalje stajao natpis: Srpska pravoslavna kola
u Sretkovu u turskoj imperiji. kolska zgrada u Vrapitu
sastojala se od dva sprata, pa je kroz tavanicu padalo blato sa
deijih nogu na stanove, kuhinju i kancelariju. Slina situacija bila
je i u Dobrom Dolu, Mavrovu i Cerovu.
Nasuprot tome, kola u Vrutoku na Vardaru bila je prava
suprotnost pomenutim sluajevima, verovatno zato to se
nalazila kraj puta za Debar kuda prolazi i strana aristokracija, pa
je ovo velelepno zdanje trebalo da ostavi utisak na prolaznike
kako se ine svi napori za prosveivanje naroda. Zgrada stare
turske kole u Crvniku je stavljena u funkciju novembra 1924.
kada se u nju uselilo osam andarma, a aci prebaeni u podrum
bez prozora. Vrata? Prozori? ta je to?, pitao se tamonji
kolski nadzornik 1925. godine.
***
Situacija se nije mnogo promenila ni u narednoj deceniji, pa nije
udo da je tokom kolske 1930/31. osnovnu kolu pohaalo tek
svako deseto dete kolskog uzrasta. Osnovno obrazovanje u
narodnim kolama je zakonom ostavljeno blizu sela i seljaka, tj.
izdravanje prosvetne infrastrukture je zavisilo od svesti graana
o znaaju kole i ekonomskih mogunosti optina iz ijih su se
Are you a developer? Try out the HTML to PDF API
open in browser
PRO version
budeta
izdravale.

pdfcrowd.com

budeta izdravale.
Neprekidno insistiranje na utisku da je kola pripadala onome ko
je gradi i izdrava, ukazivalo je na smiljenu taktiku vlasti da
sitnosopstveniki mentalitet seljaka Vardarske banovine
usmere ka neemu od ireg drutvenog interesa. Opte mesto u
izvetajima kolskih nadzornika bio je utisak da je nakon 6.
januara 1929. finansiranje kola postalo efikasnije, a mogunost
malverzacija svedena na minimum. Oni su primeivali da su seljaci
na jugu veoma skromni u svojim zahtevima zbog ega su zgrade
pravljene mimo propisanih normi. Nehigijenske zgrade kao da
nisu smetale prosvetarima, a jo manje seljatvu.
Za razliku od ostalih krajeva zemlje, stanje kolskih zgrada na
jugu bilo je ispod propisanih normi, uprkos tome to su dravni
izdaci za zidanje kola u periodu 1930-1938. bili najvei upravo za
Vardarsku banovinu (26 odsto). Da stvar bude udnija, Vardarska
banovina je prednjaila i prema sredstvima izdvojenim za izgradnju
kola po glavi stanovnika i kvadratnom kilometru.
Nastojanje vlasti da za to krae vreme kolom obuhvati to vie
dece doprinelo je da mnoge kole budu otvorene u privatnim
kuama, naputenim zgradama turskih velikodostojnika, crkvenim
objektima, pa i kafanama. kolske zgrade su i dalje bile oronule,
nehigijenske i neosvetljene,
a u nekoliko sluajeva je zabeleena
Are you a developer? Try out the HTML to PDF API

open in browser PRO version

pdfcrowd.com

nehigijenske i neosvetljene, a u nekoliko sluajeva je zabeleena

obustava rada zbog pojave zmija.
Zidanje reprezentativnih kolskih zgrada bilo je privilegija Skoplja,
politikog sredita banovine. Poetkom 1933. osvetana je
skupocena zgrada kole Car Duan koju je posetio i sam kralj
Aleksandar. U pasivnijim, geografski izolovanim sredinama kole
su sve manje liile na prosvetne ustanove. Jula 1934. u selu
Kremenci (morihovski srez) kolska zgrada je bila na dva dana
ustupljena regrutnoj komisiji iji su se lanovi pri ulasku u kolu
zapanjili: umesto kolskih klupa na sred uionice su stajala tri
kamena gnezda sa urkama i pojilom, dok su se sa zida njihale
razbijene slike lanova kraljevske porodice. Ovu nadrealnu scenu
upotpunio je glavni krivac, upravnik kole Svetislav Nikoli, koji je
poeo da vie na sluitelje to su otvorili vojsci uionicu, ali i na
predsednika optine jer je ustupio kolu regrutnoj komisiji.
Proteiranje izgradnje modernih kolskih zdanja du bugarske
granice, uz izgovor da je na istoku opasniji neprijatelj, svedoilo
je o propagandnoj funkciji prosvetne politike. Nasuprot tome,
zapadni deo banovine, poznat po pealbarstvu i odsustvovanju
veeg dela populacije, bio je potpuno zaputen u tom smislu.

Uitelji promoteri i rtve maedonskog metoda

open in browser PRO version

Are you a developer? Try out the HTML to PDF API

pdfcrowd.com

Uitelji promoteri i rtve maedonskog metoda

Nastavni kadar je formiralo Ministarstvo prosvete koje je
kaznenim premetajima dovodilo na jug uitelje iz Srbije, Crne
Gore, Bosne, Hercegovine i Vojvodine. Mladi prosvetni radnici koji
nisu imali protekciju upuivani su u jugoslovenski Sibir, kako su
ovi krajevi esto nazivani ak i u parlamentu. Pritom nije voeno
rauna o vremenu kada se premetaji vre, pa su uenici dugi
period ostajali bez nastave, sve do popune uiteljskog mesta.
Osim niskih plata prosvetni radnici imali i stambenih problema
zbog ega su iveli u dotrajalim delovima kolskih zgrada.
Mnogi od uitelja su takvo stanje podnosili nadajui se brzom
premetaju u neku varoicu, a bilo je i sluajeva da su nakon
provere politike podobnosti radili u varoicama, a zvanino
voeni kao nastavnici seoskih osnovnih kola. Zauzvrat su
povlaivali svojim dobrotvorima, pa koliko god nadzornika
promene, toliko puta promene i svoje politiko uverenje.
Prema opservacijama vojnih vlasti na jugu je bilo nedovoljno
uitelja i svetenika, dok su meu postojeim kadrom dominirali
polupismeni egzarhisti, nepotizam i korupcija. Naim putem
Bugari sigurno ne bi poli ve bi doveli ovde ono to je najbolje.
Mi, dakle, radimo sasvim obratno, primetio je pukovnik D. Tasi
jo 1921. godine.
open in browser PRO version

Are you a developer? Try out the HTML to PDF API

pdfcrowd.com

Tokom 1920-ih uiteljski kadar je bio izuzetno arolikog sastava.

U etnikom pogledu primetna je apsolutna dominacija Srba,
premda su dravni podaci govorili i o prisistvu 204 nastavnika
turske narodnosti i 130 albanskih uitelja. Svi zateeni uitelji su
1918. proizvedeni u stalne, bez polaganja ikakvih dopunskih
ispita. Njihove kvalifikovane kolege su ih solidarno podrale
nadajui se da e predanou prosveti nadoknaditi
profesionalne nedostatke. Meutim, vreme je pokazalo da je
upravo zateeno osoblje bilo najpodesnija masa iz koje e
Ministarstvo prosvete regrutovati svoje poslune partizane,
pijune i postavljati ih na nadzornika mesta. Poto ih je drava
bez pravnog osnova proglasila stalnim uiteljima, oseali su
obavezu da joj se revaniraju na svaki nain, izmiljajui lana
svedoanstva protiv nepodobnih uitelja. Tako je slubeni
premetaj postao rutinsko orue da se antidravni i liberalni
elementi uklone iz svakog sreza: od matovitosti kolskih
nadzornika zavisili su tehniki detalji, tj. razlozi za premetaj.
Sluaj uitelja iz umadije koji je kolskom nadzorniku prijavio da
upravnik kole skoro godinu dana neovlaeno raspolae
novcem namenjenim za gradnju nove zgrade bio je svakodnevna
pojava. Uitelju je odozgo predloeno da trai novo radno
mesto, jer se navodno znalo da on pipa svoje uenice I i II
razreda
osnovne
kole.
Stvar
jethereena
diskretno,
Are you
a developer?
Try out
HTML to PDF
API
open in browser
PRO version

a uiteljeva

pdfcrowd.com

razreda osnovne kole. Stvar je reena diskretno, a uiteljeva

tuba protiv naelnika rutinski je zagubljena. Upravnik draevske
kole kraj Skoplja je premeten u kavadarski srez, a za svog
zamenika proglasio je sopstvenog paenoga. Nekoliko lokalnih
zemljoradnika je teretilo novog upravnika da je maltretirao
seljake, u pijanom stanju pucao iz revolvera u kafanske prozore,
otimao automobile, a na javnom mestu optuio lokalnog
svetenika da zlostavlja tamonje ene. Uitelji koji su svedoili
protiv upravnika bili su ekspresno premeteni u druge srezove
bez prava na putne i selidbene trokove.
Pokuaj drave da objektivno sagleda kvalitet prosvetnog kadra
na jugu pretvorio se u pljusak od odlinih ocena nastavnika
kojem su doprineli popustljivi kolski upravnici i nadzornici. Rei
skopskog uitelja Spasoja Koia izgovorene juna 1927. na
godinjoj skuptini Jugoslovenskog uiteljskog udruenja (ima
nadzornika koji nisu ni za telad, a nekmoli da su kolski
nadzornici) podigle su veliku prainu u javnosti, ali bez odjeka u
Ministarstvu prosvete koje je sporne nadzornike i dalje
nagraivalo najviim ocenama.
Od 1919. do 1923. dunost kolskog nadzornika u kievskom
srezu je obavljalo sedam uitelja od kojih nijedan nije imao
odgovarajuu strunu spremu. Uglavnom su postavljani predratni
privremeni uitelji koji su po automatizmu zadrali svoje pozicije u

open in browser PRO version

Are you a developer? Try out the HTML to PDF API

pdfcrowd.com

privremeni uitelji koji su po automatizmu zadrali svoje pozicije u

prosvetnoj upravi. Primera radi, novi upravnik kievske kole imao
je samo dve godine kragujevake topolivnike kole. Kad ve nisu
dobili kvalifikovane uitelje, smatrali su kievski prosvetari, onda
bi bar bio red da dobiju kvalitetnog nadzornika, jer ija je kola,
toga je Maedonija. Meutim, sreske vlasti u Kievu su zadrale
problematine nadzornike koji su i dalje iveli iftinskim
ivotom podiui hotele, mehane, knjiare i zloupotrebljavajui
sredstva iz kolskog budeta.
Uitelji i kolski upravnici su se pojavljivali i kao rtve sistema
kome su sluili. Carevo Selo na Bregalnici je bilo poznato i po
drastinijim oblicima nasilja koje je sprovoeno nad prosvetarima,
pa su lokalne vlasti ironino poruivale uiteljima da pre nego to
tamo dou napiu testament! Upravnika tamonje kole su
presrela dva andarma i istukla ga kundacima kao staru
slamnjau, a i pored lekarskog uverenja o telesnim povredama,
upravnik je proglaen pijanim laovom. Tokom 1923. Narodna
prosveta je pisala kako tamonja andarmerija po nalogu civilnih
vlasti hapsi i premlauje uitelje.
***
Uprkos hroninom nedostatku nastavnog kadra Ministarstvo
prosvete je i tokom 1930-ih vrilo redukcije i trijau uitelja
you a developer? Try
the HTML to PDF API
open in browser
PRO version
pozivajui
se naAre(nezvaninu
alioutoiglednu)
potrebu selekcije po

pdfcrowd.com

pozivajui se na (nezvaninu ali oiglednu) potrebu selekcije po

nacionalno-politikoj podobnosti, a u formi suzbijanja bugaratva
i odstranjivanja uitelja-egzarhista. Manje od jedne treine
tamonjih uitelja bilo je sa prostora Vardarske banovine, dok su
dve treine nastavnog kadra inili mladi i neiskusni koje je
prosvetna centrala smatrala povrnim osobama, nespremnim da
se rtvuju za vii interes.
Iako je ideologiju integralnog jugoslovenstva bilo najefikasnije
plasirati kroz kolski sistem, u drugoj godini diktature svega
deseti deo dece stasale za kolu ju je stvarno i pohaao. Do
1937. brojno stanje osnovnih kola u Vardarskoj banovini je
uveano 9 odsto, nastavnika 12 odsto, dok je broj osnovaca
narastao za 22 odsto. Istina, estina uenika je godinje otpadala
zbog prestarelosti, siromatva, ali i usled bolesti i smrti.
Na podruju skopskog kolskog sreza dve treine kola je
oskudevalo u nastavnim sredstvima, stanovima za nastavnike,
kolskim dvoritima i obaveznim sanitetskim pregledima. Rezultat
drastinih mera tednje u godinama ekonomske krize bilo je
otputanje i penzionisanje 600 uitelja i zatvaranje 23 kole.
Samo 1932. deficit uiteljskog kadra uslovio je prestanak rada
248 odeljenja. U banovini nije bilo stalnog strunog nadzora jer
su svi kolski nadzornici nekim udnim sticajem okolnosti imali
status
Are you a developer? Try out the HTML to PDF API
open in browser
PROvrilaca
version dunosti.

pdfcrowd.com

status vrilaca dunosti.

Upravnici kola su ostali bez sekretara i administrativnog osoblja,
dok su na uiteljska mesta postavljani iskljuivo poetnici. Krajem
1939. svaka druga seoska kola u Vardarskoj banovini bila je bez
nastavnika zbog ega je prosvetno odeljenje banske uprave
molilo da se prekine sa premetajima. Preoptereenost uitelja
nije mogla biti reena bez upoljavanja 3.000 novih prosvetnih
radnika.

Kosovski ciklus vs. bugaratvo

Prosvetna politika jugoslovenske kraljevine bila je opsednuta
potrebom provlaenja antibugarske akcije kroz sve nastavne
programe i planove. Svetozar Pribievi je jo kao ministar
prosvete februara 1922. predloio mere koje su podrazumevale
potenciranje nastave iz grupe tzv. nacionalnih predmeta
srpskog jezika, nacionalne geografije i istorije: Insistirati da se
naa kolska omladina utvruje u uverenju da ni njihovi roditelji, ni
njihovi preci uopte nemaju niega narodnosnog zajednikog sa
formiranjem i ivotom bugarskog naroda.
Suzbijanje bugaratva je sistematski sprovoeno jo nakon
Balkanskih ratova, ali je svoj vrhunac doivelo izmeu dva svetska
open in browser PRO version

Are you a developer? Try out the HTML to PDF API

pdfcrowd.com

Balkanskih ratova, ali je svoj vrhunac doivelo izmeu dva svetska

rata. Na udaru su bili srezovi uz bugarsku granicu, ali i itavo
Povardarje. Uiteljima skopskog sreza je 1928. skretana panja
da vie panje obrate na nacionalno vaspitanje i osnivanje
horova, drutava trezvene mladei, streljakih i sokolskih druina.
Inae, nastavnim programom za osnovne (etvororazredne)
kole bilo je predvieno izuavanje 17 predmeta. Nauka
hrianska imala je za cilj buenje religijsko-moralnih oseanja,
pa je u prvom razredu panja posveena molitvama, dok su u
narednim razredima uene razne poune prie agrarnopatrijarhalne tematike. Nastava srpskog jezika imala je za cilj
razvijanje nacionalnih i patriotskih oseanja, te su deca ve od
drugog razreda uila napamet poune izreke i lako razumljive
narodne pesme. U narednom razredu uiteljima je sugerisano
da praktikuju uenje naizust to vie narodnih pesama iz ciklusa
Kosovo. U poslednjem razredu osnovce su ekali vebanje u
lepom pisanju, pravopisne vebe i uenje napamet to duih
narodnih pesama.
Predmet Istorija Srba, Hrvata i Slovenaca imao je za cilj
poznavanje prolosti svoga naroda i buenje nacionalnih i
patriotskih oseanja i izuavao se u III i IV razredu. Tokom jedne
kolske godine aci su uili o staroj srpskoj postojbini, seobi,
upanima i Nemanjiima, zakljuno sa propau Srbije i patnjom
open in browser PRO version

Are you a developer? Try out the HTML to PDF API

pdfcrowd.com

pod Turcima. Druga polovina programa nastave istorije

obuhvatala je period od Prvog srpskog ustanka, s tim to je
posebna panja poklanjana balkanskim ratovima.
Zemljopis je takoe upoznavao uenike III i IV razreda sa
otadbinom, ali i budio ljubav prema njoj. Osnovci su na
asovima crtali okolinu, orijentisali se u prostoru, uili o renim
slivovima, putevima, upravi i dravnim simbolima otadbine, a u IV
razredu nastava zemljopisa bila je posveena izuavanju
teritorijalno-administrativnih jedinica Kraljevine SHS.
Crtanje i krasnopis imali su za cilj razvijanje ula vida i oseanja
za tanost, pravilnost i lepotu, dok su Pevanjem stimulisani sluh,
glas i oseanje za lepotu i postizani upitomljavanje i
oblagoroavanje srca. Crkveno pevanje bilo je dozvoljeno samo
u akim horovima dok se u nastavi sugerisalo izvoenje
svetovnih patriotskih narodnih pesama. Korespondencija je
drana samo u IV razredu i sudei po njenom sadraju pripremala
je decu na razmiljanje o eventualnoj dravnoj slubi.
Krajem 1920-ih bilo je oigledno da su oekivani rezultati
podbacili na svim poljima. Napredak je bio jedva vidljiv ak i u
reprezentativnom skopskom srezu. Iako je uspeh u nastavi
ocenjivan kao zadovoljavajui, posebno kada se radilo o
upoznavanju Otadbine i irenju lepe pesme i lepih navika,
open in browser PRO version Are you a developer? Try out the HTML to PDF API

pdfcrowd.com

upoznavanju Otadbine i irenju lepe pesme i lepih navika,

procenat osnovaca koji su 1923. zavrili upisanu kolu iznosio je
16 odsto u Skoplju, a u Kaaniku svega 7 odsto od broja upisanih
aka!
Iz ugla predstavnika estojanuarskog reima kolsko pitanje u
Vardarskoj banovini bilo je prvenstveno vano kako bi se putem
sistema kola razbijala svest o privremenosti srpskog prisustva
koju su svojevremeno generisale albanska, bugarska, turska i
austrijska propaganda. Prilikom javnih rasprava o kulturnoj i
prosvetnoj politici na jugu dominirali su predlozi o boljoj
koordinaciji i kadrovskoj politici, iskorenjivanju povrnosti u
kulturi, racionalnijem shvatanju nacionalnog tona i potrebi
promocije jugoslovenstva.
Sredinom decembra 1933. kolski nadzornik je obavio pregled
kola u Bujanovcu, Vladiinom Hanu, Predejanu i Grdelici i
ustanovio da tamo nije bio naglaen pravilan govor ve sirotno
itanje. Gramatika se uila posebno, bez praktinih primera i
vebanja. Zemljopisnu nastavu karakterisali su puki verbalizam i
nedostatak orijentacije, dok je nastavnik istorije bio iskren: Moj
nije cilj da naui povest, nego da se vaspitno deluje na mlade, da
ju oduevi za plemeniti rad velikih ljudi i da budi ljubav prema
kralju i otadbini i prema svim onim ustanovama koje su
izvojevane junatvom i radom naih dedova.

open in browser PRO version

Are you a developer? Try out the HTML to PDF API

pdfcrowd.com

izvojevane junatvom i radom naih dedova.

Na sve uestalije pisanje tampe o surovosti uitelja reagovalo je
jugoslovensko Ministarstvo prosvete iznosei podatak da je od
2.920 uitelja u poslednje tri godine svega njih deset odgovaralo
za zloupotrebu fizike kazne, te da su to bili uglavnom nervno
oboleli nastavnici.
Sofijski list Makedonija je decembra 1932. objavio tekst Kako
vaspitavaju srpski uitelji, inspirisan traginim dogaajem u Krivoj
Palanci koji je nastupio kao posledica besomunog svoenja
celokupne nastave na srpski jezik. Uitelji su navodno zlostavljali
decu koja su slabije govorila srpski, pa je tako kolski nadzornik
januara 1933. na smrt prebio dvanaestogodinjeg Miru
Stevanovia. Na pitanje nadzornika ime se putuje od Palanke
do Kumanova? nesreni deak je odgovorio S kola, pa je
pretuen i ve posle dva dana umro.
I druge bugarske novine su na udarnim stranama prenosile vesti o
torturi koju su sprovodili srpski uitelji. Sofijska Zarja je
poetkom 1931. donela lanak o tragediji u kumanovskoj
osnovnoj koli gde je uitelj usmrtio sina tamonjeg optinskog
inovnika Stevana Josifova. Naime, nakon to je okruni
prosvetni inspektor iz Skoplja posetio kolu i zakljuio kako mali
Josif ne zna srpski jezik, uitelj se razbesneo. im je inspektor
you a developer?
Try out the deaka
HTML to PDFza
API ui udarajui mu
open in browser
PRO version
napustio
kolu,Are
uitelj
je dohvatio

pdfcrowd.com

napustio kolu, uitelj je dohvatio deaka za ui udarajui mu

glavu o zid sve dok se ovaj nije onesvestio. Optinski lekar je
konstatovao potres mozga, a deak je posle etiri dana
preminuo. Njegov otac se sa ostatkom porodice preselio u
Sofiju.
Antibugarske aktivnosti su podrazumevale i strogu cenzuru
knjiga u srezovima uz bugarsku granicu. Iz naelstva
carevoselskog sreza su stizali izvetaji o masovnom unitavanju
bugarskih udbenika koji su zaostali jo iz vremena bugarske
okupacije. Krajem 1930. u bosiljgradskom srezu su zaplenjene
bugarske knjige u kojima se Kraljevi Marko velia kao Bugarin
zbog ega je doneta odluka da se u istonim srezovima razdele
knjige o zdravlju i one sa patriotskim sadrajem. Ova praksa se
odrala i u narednim godinama, pa se tako u prolee 1938.
upravnik ohridske itaonice hvalio kako je zahvaljujui
dareljivosti Dvora uspeo da otvori deju knjinicu sastavljenu od
broura o Karaoreviima, kosovskim junacima, ali i monografija
posveenih Beogradu i umadiji, matici srpstva.
Pomenute mere nisu dale oekivane rezultate, ak bi se reklo da
su izazvale kontraefekat. Uoi Drugog svetskog rata u gotovo
svim osnovnim kolama istono od Vardara nastava je izvoena
na bugarskom dijalektu. Probugarski nastrojeni roditelji su
nerado
u dravne
a prosvetne
Are youslali
a developer?
Try out thekole
HTML to PDF
API
open in browser
PRO svoju
version decu

vlasti su bile

pdfcrowd.com

nerado svoju decu slali u dravne kole a prosvetne vlasti su bile

nemone da utiu na lokalno stanovnitvo.

Peanik.net, 06.08.2013.

Nedeljni izbor tekstova

email adresa

English Summary

P ri j a vi se

Pescanik.net

Home

Knjige

Autori

Svi tekstovi

Teme

Svi autori

Tefter

Izabrani autori

Efekat leptira

Prevodi

English Summary

Prenosimo

Radio i TV

Prevodi
English Summary

email address

Audio podcast
S ubscri be

iTunes

Video
Audio

open in browser PRO version

Are you a developer? Try out the HTML to PDF API

stanic e
O nama / About
Us

pdfcrowd.com

Kontakt

PEANIK

open in browser PRO version

Are you a developer? Try out the HTML to PDF API

Povratak na vrh

pdfcrowd.com