GENADIJ PETROVI MALAHOV

ZDRAVLJE MUKARCA
- LEENJE I PROFILAKSA -

(PREVOD S RUSKOG)

BEOGRAD
2004.

SADRAJ
UVOD

NAIN IVOTA I ZDRAVLJE

10

U KOM STEPENU ZDRAVLJE

ZAVISI OD OVEKA

10

TA JE ZDRAVLJE, A TA BOLEST?
Parametri koji odreuju zdravog oveka
Parametri koji odreuju bolesnog oveka

12
13
14

Kakvo treba da bude samoozdravljenje

15

NAVIKE KOJE NARUAVAJU ZDRAVLJE

16

Zavisnost od alkohola
Puenje
Narkomanija

16
23
29

Prodrljivost

31

KAKO SE OSLOBODITI
OD TETNIH NAVIKA

32

Leenje gladovanjem

32

Narodni metodi leenja alkoholizma

34

RASPROSTRANJENA
KOD MUKARACA

OBOLJENJA
36

PLUNA OBOLJENJA

36

OSTEOHONDROZA
Profilaksa i leenje osteohondroze

94
95

Kako oistiti i izleiti plua

36

Lekovite trave i smee za leenje plua

36

Kako otkloniti bolove kod osteohondroze

96

SRANO-VASKULARNA OBOLJENJA
Hipertenzija (povieni arterijski pritisak)
Leenje hipertonije
Leenje i profilaksa hipertonije
narodnim metodima
Problemi sa krvnim sudovima
Lekovito voe i jagode
kod srano-vaskularnih oboljenja
Orasi i povre
kod srano-vaskularnih oboljenja
Emocionalno-voljna motivisanost
za izleenje srca

41
41
42

ARTRITIS
Ishrana obolelih od artritisa
ta raditi za rastvaranje soli u zglobovima

97
98
99

ienje krvi
ONKOLOKA OBOLJENJA
Staje rak?
ienje organizma od ljake i parazita
Stimulacija zatitnih sila organizma
POLIPI
ienje od parazita pomou trojke"
PROBLEMI SA CREVIMA
Zatvori
Proliv
Hemoroidi

44
45
48
49
51
52
53
53
53
55
60
61
69
69
85
86

Odvar za izbacivanje ljake

SINDROM HRONINOG UMORA

99
101

Leenje sindroma hroninog umora

104

PROSTATITIS IADENOM PROSTATE

.107

Akutni bakterijski prostatitis

Hronini bakterijski prostatitis
Nebakterijski prostatitis
Faktori rizika
Dijagnostika
prostati
tisa
Osnovni naini leenja
Masaa kod prostatitisa
Fitoterapija kod prostatitisa
Profilaksa prostatitisa i adenoma prostate
TRIHOMONADNA OBOLJENJA
Leenje trihomonoze
HERPES
Leenje i profilaksa herpesa

109
109
Ill
111
112
113
114
115
118
121
123
126
128

SEKSUALNI PROBLEMI
KOD MUKARACA
Metod stiskanja (gnjeenja)"

PORODINI I SEKSUALNI IVOT

MUKARCA I NJEGOVO
ZDRAVLJE

UVOD
130
131

133

ULOGA MUKARCA
U PORODINOM IVOTU

133

Preporuke mladim muevima

133

INTIMNI ODNOSI

135

ZASIENOST IUZDRANOST

139

LEKOVTTI SEKS

140

Lekoviti mehanizam polnog akta

140

ISHRANA
KOJA STTMULIE SEKSUALNOST

142

Opte ozdravljenje pomou ishrane

Ljubavna trpeza

143
153

ZAKLJUAK

154

eina oboljenja, sa kojima se sukobljavaju mukarci,

esto su povezana sa nainom njihovog ivota. Naa
lost, alkohol, puenje, prejedanje, nedostatak fizikih ak
tivnosti toliko su izraeni u svakodnevnom ovekovom i
votu, da na njih skoro niko ne obraa panju. A upravo ta
kav nain ivota, uz razne infekcije, uzrokuje raznovrsna
oboljenja. Ako poznajemo uzroke njihovog nastanka, mo
emo odabrati efikasan nain da pomognemo vlastitom
organizmu.
Za ozdravljenje i odravanje zdravlja treba uvek
imati dovoljno vremena, snage i nadahnua. Ako vam to
predstavlja teret i izaziva glavobolje - nema izleenja. Tre
ba shvatiti sledeu istinu: ivot koji se sastoji u robovanju
svojim glupim navikama obavezno izaziva oboljenja. Leenje praeno negativnim raspoloenjem ne daje dobre
rezultate. Leenje bez normalizacije i harmonizacije veza
organizma sa okolnom sredinom ima samo privremeni
efekat. U leenju, ozdravljanju i podmlaivanju ovek po
nekad nema izbora, osim prirodnog. Priroda je ukazala
na jedan put - normalizacija i harmonija veza organizma
sa okolnom sredinom tokom celog ivota. I tim putem
treba ii sa radou i nadahnuem.

NAIN IVOTA I ZDRAVLJE

U KOM STEPENU
ZDRAVLJE ZAVISI OD OVEKA

tatistiki podaci govore da 20% ovejeg zdravlja zavi

si od naslea, da se isto toliko odreuje ekolokom si
tuacijom, da od zdravstvene zatite zavisi samo 8,5%, a
ak 51,5% ovejeg zdravlja odreuje se nainom njegovog
ivota. Razmotrimo detaljnije te podatke i nain na koji
moemo uticati na njih.
Dvadeset odsto naeg zdravlja zavisi od naslea podatak je na koji direktno ne moemo uticati - nekima
je dato, drugima ne. Naravno, mi ne moemo uticati na
svoje naslee, ali na nasledne osobine svoje dece i unuka
moemo uticati i uiniti ih mnogo boljim.
Dvadeset odsto naeg zdravlja zavisi od ekoloke si
tuacije. Ali i na tu cifru ljudi mogu uticati. Ko zagauje
ivotnu sredinu, ako ne ovek svojom nerazumnom aktiv
nou i nemarnim odnosom prema prirodi i njenim bo
gatstvima. ivimo stihijski i neorganizovano, ne vodimo
dovoljno rauna o svom zdravlju, a kada se razbolimo pri
zivamo u pomo ili prirodu ili lekare. Farmaceutska indu
strija proizvodi milione tona svakojakih lekova, a ljudi ih
neumereno i savesno koriste. Nedavno je otkriveno, da su
podzemni izvori pitke vode u banjama na Alpima otrovani... sa 30 vrsta najrasprostranjenijih lekova. Ispostavilo
se, da se pojedini lekovi, prolazei kroz organizam ne cepaju, ve zadravaju svoja lekovita svojstva. Zajedno za

mokraom oni dospevaju u otpadne vode, i dalje se meaju sa podzemnim vodama za pie i nagomilavaju u njima.
Korienje takve pitke vode", ak i kupanje u njoj (po
sebno male dece), izaziva alergije i druga oboljenja. Anti
biotici, sredstva za umirenje, za srana oboljenja, protiv
zaea i drugi lekovi ponovo bombarduju" ovekov orga
nizam. Osim toga, tetni mikroorganizmi, koji stalno bo
rave u medicinskoj sredini, prilagoavaju se na nju i po
staju otporni na dejstvo lekova. Tako nastaju virusi, gljivi
ce i mikrobi, protiv kojih su savremeni lekovi nemoni.
Potrebni su drugi, mnogo jai. Da biste zaustavili tu sulu
du trku i prestali da trujete okolinu, leite se prirodnim
sredstvima.
Osam i po posto ovejeg zdravlja zavisi od zdrav
stvene zatite. Neu razmatrati ovo pitanje, koje se uglav
nom odnosi na poboljanje zdravlja u ekstremnim slua
jevima - trovanja, traume i druga akutna oboljenja. Bor
ba protiv epidemija vie se odnosi na ekonomske uslove
ivota.
Ostaje jo 51,5% neposredno povezanih sa nainom
ivota svakog od nas. Od toga kako ovek ivi, misli, die,
hrani se, kree se, profilaktiki se isti i rastereuje - za
visi njegovo zdravlje.
U zakljuku se moe rei da, osim u 8,5% sluajeva,
zdravlje i blagostanje oveka zavise od njega samog. Ako
pravilno organizuje svoj ivot ovek moe izai na kraj sa
bilo kojim oboljenjem.

TA JE ZDRAVLJE, A TA BOLEST?

ovek se moe posmatrati u razliitim okolnostima i

uslovima ivota. S tim u vezi i pojmovi zdravlje i bo
lest mogu se na razliite naine tumaiti i objanjavati.
Prednost dajem razmiljanju da se pod pojmom ovek
podrazumeva harmonijski sistem, koji postoji na raun
toga to kroz sebe stalno proputa bujice informacija,
energije i materija. Zahvaljujui tome ovek moe da se
orjentie u okolini (rad sa informacijskim tokovima), da
radi (rad sa energijama), da se ispoljava u fizikom obliku
(rad sa materijama - ishrana). Kada u tokovima koji stru
je naim organizmom nastane neki poremeaj, to se ispo
ljava boleu. Medicina je zabeleila blizu dvadeset tri hi
ljade bolesti!
ovekovo zdravlje podrazumeva stanje u kome* se
odvija normalna, harmonina, informaciona, energetska
i materijalna razmena izmeu ovejeg organizma i okol
ne sredine, izmeu oveka i drutva, jer su rezervne spo
sobnosti organizma dovoljno velike.
Bolesno stanje oveka, podrazumeva stanje pri ko
jem je naruena normalna, harmonina, informaciona,
energetska i materijalna razmena izmeu ovekovog orga
nizma i prirode, izmeu oveka i drutva, jer su rezervne
sposobnosti organizma smanjene ili nedovoljne.

PARAMETRI
KOJI O D R E U J U ZDRAVOG OVEKA
Svest - Preovladava ivahno-radosno raspoloenje,
nema jakih negativnih preivljavanja, tekih misli i umo
ra, razvijena je elja za znanjem.
Disanje. - Zdrav ovek uini od pet do sedam disajnih ciklusa (udisaj, izdisaj i pauze izmeu njih - jedan disajni ciklus) u minutu. (to je manje ciklusa, ovek je
zdraviji.)
Ishrana. - Zasienost malom koliinom prirodne
hrane, stalan blagi oseaj gladi (govori o tome da se ovek
ne prejeda), normalna stolica posle svakog uzimanja hra
ne (to oznaava idealan rad probavnog trakta).
Koa. - ista, ravna, bez bubuljica, ireva i neprijat
nog mirisa, odlino regulie toplotnu razmenu.
Imunitet - Odsustvo bilo kakvih oboljenja, brzo zaraivanje rana, posekotina, opekotina i slino.
Miii. - Elastini, izdrljivi, umereno jaki (dobra
elastinost veza i zglobova), proporcionalno razvijeni.
U celini zdrav ovek ima dobro dranje tela, propor
cionalne je grae, ima manji sloj sala, malo se zamara,
poeljan je u drutvu, ekstremne dogaaje prihvata i raz
matra trezveno, razumno i bez suvine emocionalne obo
jenosti.

PARAMETRI
KOJI O D R E U J U BOLESNOG OVEKA

KAKVO TREBA DA BUDE

SAMOOZDRAVLJENJE

Bilo kakve promene u funkciji svesti, disanja, ishra

ne, koe, imuniteta, miia prema pogoranju govore o
jednom ili drugom stepenu pogoranja zdravlja ili bolesti.

Rad na ozdravljenju (leenju) mora se obavljati si

stematino i temeljito ukljuujui istovremeno sve lekovite sile organizma. 0 tim lekovitim silama ve je bilo rei,
a ovde ih samo ponavljamo: svest, disanje, ishrana, koa
(uglavnom posredstvom elienja i ienja), imunitet
(uglavnom pomou ienja, pravilne ishrane, trava i eli
enja) i motorna aktivnost.
Ako se pravilno pristupi samoleenju ono traje od
nedelju dana do 6 meseci. Pri tom, ne srne se gubiti iz vi
da da samoozdravljenje nije jednokratna mera, ve poste
pena, planska i redovna aktivnost tokom celog ivota. Na
in ivota treba podesiti tako da jaanje vlastitog zdravija
ne bude zamorno i nezanimljivo, ve da postane element
koji upotpunjuje nau svakodnevicu.
Ako je samoozdravljenje daleko od kompleksnog
pristupa i primenjuje se jednostrano, uz primenu jednogdva sredstva za izleenje (na primer, urinoterapije, glado
vanja), tada su rezultati ozdravljenja manje stabilni.
ovek, koji je poao putem samoozdravljenja da bi
brzo i na due staze imao zadovoljavajue efekte, mora da
ima u vidu vlastitu konstituciju, godine ivota i klimatske
uslove u kojima se nalazi. To je najvanije. Kada se nave
deni parametri uzmu u obzir, samoozdravljenje se odvija
po uzlaznoj skali, a postignuti rezultati su stabilni.

Svest - Potiteno (apatino) raspoloenje, esta

snana preivljavanja, nametljive misli, stalan oseaj za
mora i ravnodunosti prema ivotu.
Disanje. - Znatno vie od sedam disajnih ciklusa u
minutu.
Ishrana. - Zasienost velikom koliinom termiki
obraene ili neprirodne hrane, odsustvo oseaja gladi,
oteana stolica ili je nema 24 sata.
Koa. - Masna ili suva, ispucala, sa miteserima, bubuljicama i neprijatnim mirisom.
Imunitet - Stalno prisustvo nekih oboljenja, naro
ito infektivnih, sporo zarastanje rana, posekotina, opeko
tina i slino.
Miii. - Slabi, mlitavi, jedva pokretni i neproporci
onalno razvijeni.
Kod obolelog oveka, po pravilu, dranje tela je sla
bo, on je neproporcionalno graen, ima viak ili nedosta
tak sala, brzo se umara, nezadovoljan je ili se lako razdrai zbog sitnica, bilo koji dogaaj za njega je stres sa jako
izraenim emocijama.

NAVIKE KOJE NARUAVAJU ZDRAVLJE

aalost, mnoge tetne navike, kao to su: alkohol, pu

enje, neutoljiva potreba za hranom pa ak i narko
manija u razliitim oblicima - vrsto su se ukorenih u na
em ivotu. U emu je njihova tetnost?

ZAVISNOST OD ALKOHOLA
Istorija alkohola
Vino - napitak koji uzbuuje i uveseljava - odavno
je poznato. Meutim, ono se, po pravilu, proizvodilo od
itarica, u relativno malim dozama, bilo je skupo, pa su
ga mahom ispijali imuniji ljudi. Tek poetkom XIX veka
proizvodnja alkohola postaje masovna i jeftina i stvaraju
se uslovi za njegovu iroku rasprostiranjenost meu sta
novnitvom.
Kao i svaki drugi otrov, alkohol, uzet u odreenoj
dozi, moe uzrokovati smrt. Za oveka sa telesnom tei
nom od 64 kilograma smrtna doza je 500 grama istog al
kohola. Na tok trovanja bitno utie i brzina unoenja al
kohola u organizam. Sporo unoenje alkohola smanjuje
opasnost. Pri dospevanju smrtonosne doze alkohola u or
ganizam temperatura tela se smanjuje za 3 - 4 stepena.
Smrt nastaje 12 - 40 sati nakon trovanja. Naunici su
utvrdili da je za votku od 40 smrtna doza 1 200 grama.

Zablude u vezi sa alkoholom

Smatra se da je alkohol hranljivi produkt. U stvar
nosti alkohol je narkotik, koji podriva zdravlje stanovni
tva" (ovo je izvod iz odluke Meunarodne zdravstvene
organizacije - MZO, iz 1975. godine).
Sveruski kongres za borbu protiv pijanstva i alkoho
lizma odran 1910. godine (na kome je meu delegatima
bilo 150 lekara i naunika-lekara) doneo je specijalnu od
luku o tom pitanju: Hranljivi produkt moe biti samo
materija, koja apsolutno nije tetna za organizam. Alko
hol, kao narkotini otrov, u bilo kojim dozama nanosi oveku ogromnu tetu. Trujui i razarajui organizam, on
skrauje ovekov ivot u proeku za 20 godina", a takoe:
Alkohol - etilov piritus, spada u veoma jake narkotike".
U Velikoj sovjetskoj enciklopediji (tom 2, str. 116)
data je sledea formulacija ovog poroka: Alkohol spada
u veoma jake narkotike".
Smatra se da umerene doze alkohola nisu tetne.
Za alkohol, kao narkotik, ne postoje nekodljive doze, kao
i za morfijum, heroin i druge narkotike.
Danski naunici su ustanovili, da se pri umerenoj
upotrebi alkohola ve posle 4 godine kod ljudi koji piju al
kohol uoava smeuran mozak u 85% sluajeva (Nauka i
ivot", 1985, broj 10).
Razgovor o umerenim" dozama i kulturnom" pi
jenju vina je zamka za prostake. Svi koji piju i alkoholia
ri poinjali su od umerenih" doza i kulturno" su pili, a
zavravali su ivot u psihijatrijskim bolnicama ili na gro
bljima 20 godina pre roka.
Votka se smatra najboljim sredstvom protiv prehla
de. Budui da alkohol ima izraeno svojstvo da pojaava

cirkulaciju u organizmu, koja se smanjuje za vreme pre

hlade, smatra se da je lekovit. Meutim, i laici znaju da
se odmah posle tog dejstva javlja oseaj potitenosti, to
jo u veoj meri slabi organizam. Leenje" alkoholom
doprinosi estim oboljenjima i pogorava tok svih infek
tivnih oboljenja.
Veruje se da preieni alkohol (piritus) nije otro
van. Alkoholni proizvodi koji nisu dobro preieni, veo
ma su otrovni, ali je najotrovniji piritus, odnosno etil-alkohol, bilo da je trovanje akutno, bilo da je hronino.
Na osnovu eksperimenata i posmatranja pijanih lju
di utvreno je, daje otrovnost alkohola sve jaa, stoje nje
gova koncentracija vea. Time se objanjava nepovoljan
uticaj jakih alkoholnih napitaka na razvoj alkoholizma.
Smatra se, da male doze alkohola, ako njegova kon
centracija u krvi ne prelazi odreeni nivo - nisu tetne i
dozvoljene su ne samo za proizvodnju nego i za transport
(trgovinu). Istraivanja ehoslovakih naunika su poka
zala, da krigla piva, koju ofer ispije pre vonje, poveava
broj havarija za 7 puta, konzumiranje 50 grama votke - za
30 puta, a konzumiranje 200 grama votke - za 130 puta.
Veruje se, da alkohol poveava apetiti podstie pro
bavu. Pri konzumiranju alkohola strada, pre svega, elu
dac. Sto je alkoholni napitak jai, oteenja eluca su te
a.
Pod uticajem alkoholnih napitaka nastaju velike
promene u itavom lezdanom aparatu probavnog trakta.
lezde, koje se nalaze u zidovima eluca i proizvode eludani sok, koji sadri pepsin, sonu kiselinu i razne fermente, neophodne za probavu hrane, pod uticajem alko
holnog nadraaja pokuavaju da se od toga zatite lue-

njem vee koliine sluzi. Ako se alkohol redovno konzu

mira, lezde se pre vremena troe i atrofiraju. Javlja se ga
stritis i drugi problemi sa elucem.
Prolazei kroz jetrenu barijeru, alkohol negativno
utie na elije jetre, koje pod uticajem ruilakog dejstva
tog otrovnog produkta stradaju. Na njihovom mestu obra
zuje se vezivno tkivo, ili jednostavno oiljak. Jetra se po
stepeno smanjuje po razmerama, tj. smeura se, sudovi
jetre se skupljaju, u njima se zadrava krv a krvni pritisak
se poveava za 3 - 4 puta. Te promene su poznate pod na
zivom ciroza jetre.
Osim jetre, sklerotine promene se javljaju i u pan
kreasu (guterai). Pri seciranju ljudi, koji su pili alkohol
u veim dozama ili due vreme, uoene su velike prome
ne u pankreasu, ime se objanjava zato se pijani ljudi
stalno ale na slabu probavu, na otre bolove u stomaku
itd. Kod tih bolesnika esto se javlja dijabetes zbog unita
vanja posebnih elija, koje se nalaze u pankreasu i proiz
vode insulin. Pankreatitis i dijabetes na bazi alkohola su
uobiajene pojave.
Smatra se, da konjak i votka ire krvne sudove i da
su najbolje sredstvo kod bolova u srcu. U stvarnosti se de
ava obrnut proces. Kod ljudi koji piju usled poremeaja
regulacije tonusa krvnih sudova nastaje poremeaj u regulisanju krvnog pritiska. Prema miljenju naunika, kod
vie od 40% ljudi koji redovno piju postoji hipertonija i,
pored toga, skoro kod 30% nivo arterijskog pritiska je u
opasnoj zoni", tj. pribliava se hipertoniji, pri srednjem
starosnom dobu od oko 36 godina.
U osnovi oteenja sranog miia alkoholom je di
rektan toksini uticaj alkohola (piritusa) na miokard u

kombinaciji sa promenama nervne regulacije i mikrocirkulacije. Grubi poremeaji u tkivnoj razmeni, koji pri
tom nastaju, podstiu razvoj arine i difuzne distrofije
miokarda, to se ispoljava poremeajem sranog ritma i
sranom manom.
Uobiajeno je miljenje, da su proizvodnja i proda
ja alkohola dobar kapital za dravu. U 1983. godini u SAD
je prodato alkoholnih napitaka u vrednosti od etrdeset
est milijardi dolara. Istovremeno, drava je pretrpela te
tu od sto dvadeset milijardi dolara usled raznih gubitaka
vezanih za pijanstvo ljudi.
Opteje poznato da su suva vina korisna. Alkohol je
narkotik i protoplazmatski otrov, pa njegova upotreba neizbeno uzrokuje trovanje i alkoholizam. Nema nikakve
razlike, gde se on nalazi - u votki ili suvom vinu. Njegova
tetnost je ista.
V. M. Behterev je pisao: Od kako je dokazana bezuslovna tetnost alkohola sa nauno-zdravstvene take
gledita, ne moe biti rei o naunom odobravanju malih
ili umerenih doza alkohola. Svima je poznato, da se uvek
poinje sa malim dozama, koje postepeno prelaze u sve
vee i vee doze po zakonu sklonosti prema, uopte, svim
narkotikim otrovima, u koje, pre svega, spada alkohol."
Smatra se da alkohol smanjuje napetost i da, konzu
miranje alkohola otklanja napetost. U stvarnosti napetost
se zadrava u svesti, odnosno kada pijanstvo proe, ona je
vea, nego pre upotrebe alkohola.
Uticaj alkohola na mozak
U svetu postoji veliki broj predrasuda koje se odno
se na kulturnu" upotrebu alkoholnih napitaka. Da bi se

razjasnila besmislenost sintagme piti kulturno", neop

hodno je saznati vie o tome kako alkohol del uje na mo
zak.
Istraivanja na mozgu oveka, koji je umro od akut
nog trovanja alkoholom, pokazuju da su se u nervnim e
lijama javile promene, koje su isto tako jako izraene, kao
i pri trovanju drugim jakim otrovima. Pri tome su elije
kore mozga bile znatno vie oteene, nego elije delova
mozga ispod kore. U sluajevima akutnog trovanja alko
holom, ali ne smrtonosnog, u mozgu i nervnim elijama
kore mozga nastaju iste promene, kao i u navedenom pri
mer u, koje izazivaju duboke promene u ovekovoj psihi.
Konzumiranje alkohola pojaava i ubrzava cirkulacijske procese u organizmu. To, sa svoje strane, snano ak
tivira ivotni princip vetra. Poto je jedan od glavnih cirkulacijskih sistema sistem krvotoka, u njemu se i uoava
ju najvee promene. Smanjuje se ivotni vek crvenih krv
nih zrnaca, ona se razaraju direktno u krvotoku, to izazi
va pojavu tromba. Stoje koncentracija alkohola vea, pro
ces stvaranja trombovaje izraeniji. S obzirom na to daje
sadraj alkohola u mozgu povean, jae je izraen proces
stvaranja trombova. Konaan rezultat je da veliki broj mo
danih elija izumire.
Ako ovek popije manju dozu slabog vina od gro
a, sledei put ispije istu dozu posle 2 - 3 meseca ili na
kon pola godine, teta e biti relativno mala. Ako ovek
popije veliku dozu jakih napitaka, a posle nedelju ili dve
opijanje ponovi, njegov mozak nee uspeti da se oslobodi
od narkotikog otrova i ovek e se sve vreme nalaziti u
stanju trovanja. U tom sluaju teta e biti velika. Isti ui
nak (rezultat) je i kada se suvo vino pije u malim dozama,

ali se koristi vie nego jednom u dve nedelje, tj. mozak se

nee vratiti u normalu usled narkotikog trovanja a teta
e biti velika.
Specijalno sprovedenim eksperimentima nad ljudi
ma, koji su popili jednu - jednu i po aicu votke, utvre
no je, da u svim sluajevima, bez izuzetaka, alkohol deluje isto: usporava i oteava umne procese. Pri tome u po
etku stradaju sloeniji psihiki procesi. Pri ponovom uzi
manju alkohola oteenja viih centara modane mase
traje od 8 do 20 dana. Ako se alkohol pije due vreme, rad
tih centara se ne obnavlja.
Promene u strukturi mozga javljaju se ve posle ne
koliko godina od upotrebe alkohola. Kod svih ispitanika
je utvrena smanjena zapremina mozga, ili, kako kau,
smeurani mozak". Pri tome su najizrazitije promene u
onim delovima kore mozga gde se obavlja misaona delatnost, funkcija uma i slino.
Kulturno" ispijanje vina na kulturan" oduzee
vam pamet, zdravlje, imovinu i sam ivot.
Uticaj pijanstva na zaee
Kada je ovek pijan, sve elije njegovog organizma
su zasiene alkoholom. Ako se spermatozoidi oteeni al
koholom susretnu" sa alkoholizovanom jajanom eli
jom, nagomilavaju se degenerativne promene, to e se
negativno odraziti na razvoj ploda i zdravlje deteta. Od pi
janih roditelja esto se raaju deca sa tekim psihikim i
fizikim poremeajima.
U Drevnoj Rusiji zabranjivano je da mladoenja i
nevesta na svadbi piju alkoholne napitke. Zakoni Drev
nog Rima zabranjivali su ljudima mlaim od 30 godina,

tj. u godinama najaktivnijeg stvaranja potomstva, da piju

alkoholne napitke. Zakonima Drevne Grke strogo se za
branjivao polni odnos sa enom u pijanom stanju.
U zakljuku kratkog izlaganja o tetnosti alkohola
istiem, da je poetkom XX veka 800 lekara iz Engleske,
Nemake i Austrije uputilo apel itavom oveanstvu da
prekine da smatra alkohol hranljivim produktom i da ga
svrstava u narkotike. Avaj, niko ih nije posluao.
Danas je slian apel uputilo 1 700 lekara: Mi, lekari, profesori i akademici medicine, obraamo Vam se
molbom da razmotrite i donesete odluku o zvaninom
priznavanju za narkotike alkohola i duvana, koji su ma
sovno rasprostranjeni u naoj dravi i koji su pricmili i
priinjavaju veliku tetu, oveku i drutvu, koji ugroava
ju opstanak nae Domovine kao kulturne drave''. Avaj,
opet ih niko nije uo i shvatio ozbiljno.

PUENJE
Engleski lekari, izuivi briljivo problem puenja
duvana, ustanovili su, da svaka popuena cigareta puaa
kota 15 minuta ivota. U proeku, prema statistikim po
dacima, ljudi koji mnogo pue ive krae od nepuaa za
6 -7 godina.
Poznato je, da je meu puaima smrtnost od ra
znih uzroka dvostruko vea, nego kod nepuaa.
Puai u poreenju sa nepuaima ee pate od
prehlada i alergijskih oboljenja. Proces izleenja, posle
oboljenja organa za disanje i hirurkih operacija, kod njih

traje due i esto se javljaju komplikacije. Puenje povea

va stepen rizika oboljenja od tekih hroninih oboljenja
ili prevremene smrti, tj. ovek ne doivljava predvieni i
votni vek. U broj ostalih oboljenja, tesno povezanih sa pu
enjem, spadaju peptini ir na elucu, ishemijska bolest
srca, hronini bronhitis, emfizem plua i druge, kod kojih
uticaj duvana pojaava teinu toka bolesti.
Da bi sebi to bolje predstavili u emu je tetno dejstvo dima od duvana, istraimo njegove komponente i nji
hov uticaj na oveji organizam.
U dimu od duvana sve materije tetno utiu na o
veji organizam. Od njih su najtetniji duvanski katran i
nikotin. U 1 kilogramu duvana, koji ovek u proeku po
pui za mesec dana, ima 70 mililitara duvanskog katrana.
Za 10 godina kroz disajne puteve puaa proe vie od 8
litara duvanskog katrana. Pri svim mogunostima samozatite organizma on ne moe da se odbrani od takve ko
liine kancerogene materije, koja sistematski iz dana u
dan dospeva u organizam. Plua kod puaa u 50. godini
ivota imaju iste promene, koje nepuai imaju tek u
70-80 godini ivota.
Eksperimenti na ivotinjama ubedljivo su dokazali,
daje duvanski katran kancerogena materija i da podstie
razvoj raka. Radi obavetenja napominjem, da su elije
ovejeg organizma, podvrgavajui se sistematski tetnom
dejstvu, prinuene da se na njega prilagoavaju, deformiu i slino. Rezultat toga je da se one neprimetno, poste
peno pretvaraju u elije potpuno strane naem organi
zmu - onkoloke elije. Ako elite da u sebi razvijete eli
je raka - redovno i to vie puite. Statistika potvruje da
je taj savet" taan.

Rak plua kod puaa sree se za 20 - 30 puta e

e, nego kod nepuaa; 96% obolelih od raka plua pue
due od 20 godina, dok nepuaa meu obolelim od raka
plua ima 1- 2%.
Koeficijent smrtnosti od raka plua na sto hiljada
stanovnika izraava se sledeim ciframa: nepuai - 4 o
veka, puai koji pue manje od pola kutije cigareta dnev
no - 52 oveka, od pola do 1 kutije cigareta - 144, kod pu
aa koji pue vie od 40 cigareta dnevno - 217, tj. kod njih
se rak plua javlja za 63 puta ee, nego kod nepuaa.
Kancerogeni duvanski dim javlja se i na drugim de1 ovima ovejeg organizma. Rak usne duplje, jezika, elu
ca, jednjaka itd. kod puaa je priblino 2 puta uestaliji,
nego kod nepuaa.
Nikotin iz duvanskog dima je veoma otrovna mate
rija. Po toksinosti on ne zaostaje iza cijanovodonine ki
seline. Unoenje 1 miligrama nikotina kroz usta (oralno)
predstavlja smrtnu dozu. Pri puenju jedne kutije cigare
ta asimiluje se dovoljno nikotina da ubije oveka. Samo
zahvaljujui tome, to se pri duem puenju kod oveka
stvara prirodni imunitet, koji se suprotstavlja tom otrovu,
i to asimilacija ne nastaje odjednom ve tokom dana, ne
dolazi do trovanja. Ipak o tetnom dejstvu nikotina na or
ganizam, posebno na njegov centralni nervni sistem, mo
e se suditi po uticaj u koji ispoljava prva ispuena cigare
ta: munina, povraanje, hladan znoj - simptomi su koji
govore o trovanju elija mozga nikotinom, i do takvog tro
vanja elija mozga dolazi svaki put, iako se organizam na
nikotin prilagoava.
Nikotin razara nervni sistem, srce, plua, jetru, probavne organe i polne lezde. Nikotin utie na funkciju

ulnih organa, smanjuje otrinu vida i sluha, otupljuje u

lo mirisa i ukusa. Smanjuje se i polna osetljivost. Kod mu
karaca, uporedo sa smanjivanjem polne osetljivosti, sma
njuje se ili se bolno produava duina trajanja polnog ak
ta, koji im takode ne priinjava zadovoljstvo.
Osim katrana i nikotina pod uticajem visoke tempe
rature iz duvana se izdvaja oko 30 tetnih materija: sumpor-vodonik, amonijak, azot, ugljen-monoksid i razliita
eterska ulja, meu kojima je posebno opasan benzidin stoprocentno kancerogen. U duvanskom dimu postoji i
znatna koliina polonijuma - 200, koji zrai alfaestice.
Pri puenju jedne kutije cigareta dnevno ovek dobija do
zu zraenja od 36 rada, stoje 7 puta vie od doze utvre
ne sporazumom o zatiti od radijacije. Duvanski dim tet
no deluje na srce, krvne sudove, polne organe i na potom
stvo. Ljudi, koji pue oko 10 godina, 3,5 puta ee bolu
ju od nepuaa. Hronini bronhitis dijagnostikuje se kod
puaa 2 puta ee, a itava grupa respiratornih obolje
nja za 4 puta je ea, nego kod nepuaa. Puenje poja
ava negativno dejstvo okolnih tetnih materija.
Pri puenju zidovi krvnih sudova se skupljaju, a to,
po pravilu, pojaava ili izaziva napade koronarnih nedo
stataka. Statistika svedoi, da puai boluju od stenokardije za 13 puta, a od infarkta miokarda za 12 puta ee
od nepuaa. Osamdeset dva odsto bolesnika, koji dospeju u bolnicu sa akutnim infarktom, jesu puai.
Pri leenju napada stenokardije kod puaa najbolji
lek je prekinuti puenje. To je esto dovoljno da bi se srce
obnovilo.
Kod puaa se javljaju nepovoljne promene u krv
nim sudovima, usled kojih esto nastaje oboljenje perifer-

nih krvnih sudova - endarteritis obliterans (unutranje

zaepljenje). U poetku bolest se ispoljava naizmeninom
hromou: pri hodanju se javlja otar (jak) bol u listovima
nogu. (Mnogi misle, da su listovi nogu - jednostavno mi
ii. Ispostavlja se, da se na tim mestima nalaze ivotno
vane take za organizam, koje u prvom redu reaguju na
intoksikaciju od puenja. Pri tome u listovima nogu dola
zi do posebnog prestrojavanja i oni reaguju na aktiviranje
posebne funkcije organizma s bolom.) To je signal puau da prestane da pui, inae e mu biti veoma loe, po
to nikakvo leenje pri puenju ne pomae ve uzrokuje
odumiranje prstiju na nogama i sline bolesti.
Puenje negativno utie na eludano-crevni trakt.
Ono stimulie razvoj gnojnih rana (ireva). I u tome ne
ma niega udnog, jer dim aktivira dva procesa: vetra i u
i, a svojstva sluzi, koja zaleuju - priguuje. Rezultat je
da vetur - dim, pojaava destrukcione procese u elijama
eluca i spreava stvaranje zatitne sluzi, a u - na raun
(usled) nagrizajueg dejstva dima poveava kiselinska
svojstva eluca, koja razjedaju sluzokou. Posmatranje bo
lesnika obolelih od ira na elucu pokazalo je, da se pri
puenju smanjuje efekat leenja.
U poreenju sa nepuaima mukarci - puai u
proeku umiru od raznih oboljenja 15 godina ranije; od
oboljenja koronarnih sudova srca - priblino 18 godina;
od hroninog bronhitisa - 14 godina; od raka plua - 11
godina ranije.
Puenje izaziva teka oboljenja ne samo kod puaa
nego i kod onih koji se sa njima drue, posebno kod dece.
To su pasivni puai". Nepuau je dovoljno da provede
1 sat u zadimljenoj sobi, da bi u njegov organizam dospe-

le tetne materije u koliini, koja se sadri u jednoj ispuenoj cigareti. Upravo zbog toga deca uzrasta do 5 godina
u porodicama puaa obolevaju od razliitih boljki u
73,9% sluajeva. U porodicama gde se mnogo pui nema
ni jednog zdravog deteta.
Puai izgledaju mnogo stariji od svojih vrnjaka ne
puaa. Oni imaju suvu, naboranu kou, utu boju lica i
mlitave miie.
Razmislite o sledeem alarmantnom upozorenju
SZO: svaki peti ovek umire od uzroka vezanih za puenje!
Dijeta za puae i pasivne puae
U duvanskom dimu ima oko etiri hiljade hemijskih
komponenti. Asimilujui se u krvi, te materije dospevaju u
elije organizma i gue ih. Dalje, one postaju nekodljive i
delimino se izbacuju iz organizma. Zato im se prikljuuju
(sa njima se veu) posebne materije organizma i izbacuju
se u vidu isparljivih jedinjenja. Naravno, organizam usled
toga gubi bioloki aktivne materije koje su mu potrebne i
stvara se njihov deficit. To se ne odnosi samo na puae,
ve i na one koji udiu vazduh sa dimom od cigareta.
Istraivanja su pokazala, da puai i ljudi koji se na
laze u drutvu puaa (pasivnih puaa) treba da upotre
bljavaju vie bioloki aktivnih materija. Oni treba da jedu
vie povra, voa i monolitnih prekrupa (posebno proklijalog zrna), da piju svee sokove od povra, to e obezbediti organizmu dovoljnu koliinu vitamina i minerala.
Svaka cigareta unitava 25 miligrama vitamina C, a
svaka kutija cigareta oduzima iz organizma puaa 500
miligrama tog vitamina.

Da bi se dobio betakarotin, koji se u jetri pretvara u

vitamin A, pijte sok od argarepe. Taj vitamin jaa sluzokou plua i drugih organa.
Tkiva plua tite vitamini E i B ] 2 , folijeva kiselina i
mineral sclcn. Svega toga u izobilju ima u proklijaloj pe
nici.
Izbegavajte masnu hranu: ona pogorava asimilaci
ju bioloki aktivnih materija. Manje pijte alkohol jer do
punski optereuje organizam, a u kombinaciji sa pue
njem naruava zdravlje.

NARKOMANIJA
Narkomanija je, bez sumnje, zlo koje razara svest i
ovekov organizam. Ukratko emo objasniti kako se to de
ava. ovek nikada ne bi uzimao narkotike, kada oni ne
bi delovali na jedne ili druge ulne centre i u njima osta
vljali prijatno seanje (memoriju)" o tom dogaaju u nje
govoj svesti. Posle nekoliko kura narkotika u ovekovoj
svesti ostaje snano arite seanja. Kao bilo koja informaciono-energetska tvorevina, to arite, radi svog posto
janja, trai novo ulno potkrepljivanje, inae e se raspa
sti. Da do toga ne bi dolo, narkotika memorija", kao
kompjuterski virus, deluje na sve elije i oseanja u ovekovom mozgu i njegovoj svesti s jedinstvenim ciljem - po
noviti stimulaciju. Tako nastaje narkotika zavisnost sa
tendencijom za sve veom i veom upotrebom narkotika.
Slino irenje narkotike memorije" povezano je s tim,
to ona sve snanije potinjava svest, ostavljajui joj mini
mum za trezveno razmiljanje.

Objasniu potinjavanje ovekovoj svesti od strane

narkotike memorije" na jednostavnom primeru. ovek
je edan i hoe da pije vodu. U njegovoj svesti aktiviran je
prvi nivo - zadovoljavanje ei. Da bi je zadovoljio, u o
vekovoj svesti treba da se stvori program, kako je zadovo
ljiti, tj. prei na drugi nivo. 1 na kraju program treba da
pone da konkretno deluje - izlazak na trei nivo.
Sada paljivo analizirajte tok mojih rasuivanja. Po
stoji elja za uzimanjem narkotika. Radi njenog zadovolja
vanja ukljuuje se drugi nivo svesti - kako to najbolje ura
diti (gde nabaviti narkotike). Zaokupljenost" tim misli
ma govori o tome, da narkotika memorija" poinje da
potinjava i obuhvata drugi nivo svesti. Ona jaa na raun
toga, to u poetku obuhvata dozvoljene varijante, kako
to uraditi?". Nakon stoje to uinjeno, narkotika memo
rija" jaa i poveava se u svesti, i za odravanje svojih uve
anih informaciono-energetskih struktura potrebno joj je
snanije i ee stimulisanje. Rezultat je da ovek, radi za
dovoljavanja poveane narkotike memorije", poinje da
koristi i nedozvoljena sredstva. On postaje okoreli narko
man, koji je spreman na sve. To se ve ostvaruje na tre
em nivou. Tako se ovek degradira, pretvara u dodatak
vlastite narkotike informacije", koja ga na kraju vodi u
smrt.
Kada je re o fizikom telu, uzimanje narkotika
znai (omoguava) da ih organizam ukljuuje u procese
razmene materija. Da bi ih izbacio treba uloiti znanje i
strpljenje. U naem organizmu postoje razni receptori ko
ji reaguju na prirodne narkotike, koji postoje i koji se stva
raju. Ti receptori su potrebni za normalnu ivotnu aktiv-

nost organizma. Vetaki narkotici u zavisnosti od vrste

razliito deluju na receptore. Na primer, u naem organi
zmu se prirodno stvara vlastiti alkohol. Znai, alkohol, ve
taki unesen u organizam, uticae na organizam upravo
preko tih receptora. To se odnosi i na morfijum, opijum i
sline droge. Poto te materije dospevaju u organizam
spolja, njihovo prirodno stvaranje u organizmu se blokira.
I sada radi normalnog linog oseanja ovek mora da ih
redovno uzima. Da bi se izleio ovek treba da primora
organizam da prirodno proizvodi te materije i da se od
rekne od njihovog dostavljanja spolja. Za to je potrebno
odreeno vreme, tokom kojeg se ovek osea veoma loe,
u njegovom organizmu i svesti deava se lom".
Prema tome razmislite, vredi li uzimati narkotike, a
zatim se leiti od njih, tim vie ako ima mnotvo drugih
naina za lino zadovoljstvo i uivanje u ivotu.

PRODRLJIVOST
Prodrljivost je blai" oblik narkomanije. Kod o
veka koji je podloan prodrljivosti, u svesti se formira od
govarajua psiholoka orjentacija, koja gui njegov razum
i primorava ga da radi sve, da bi nekontrolisano ispunio
svoj eludac hranom. Ta elja se posebno snano ispoljava uvee. Rezultat prejedanja je da se organizam brzo uni
tava a ovek oboleva.

KAKO SE OSLOBODITI
OD TETNIH NAVIKA?

ivotu se svata moe dogoditi. ovek ivi normal

nim ivotom, a zatim neprimetno postaje alkoholi
ar ili narkoman. Tako polako, ali sigurno sebe unitava.
Zato u daljem tekstu dajemo predloge o tome kako pomo
i oveku u takvim sluajevima.
Mnogi pribegavaju kodiranju" od alkoholne i nikotinske zavisnosti. ta to znai? U osnovi datog metoda, ko
ji je predloio doktor Dovenko, lei blokiranje informaciono-energetskog arita alkoholne ili nikotinske zavi
snosti drugim, njima suprotnim aktivnostima. Da bi se ta
blokada unela u svest, potrebno je za izvesno vreme iza
zvati stanje oka, prekida, tokom kojeg se unosi potrebna
informacija. Upravo iskljuivanje svesti omoguava da se
unese nova informacija, jer samo u besvesnom stanju (ili
stanju hipnoze) svest je osetljiva za slinu manipulaciju.

LEENJE GLADOVANJEM
Postoji univerzalnije, individualno sredstvo, koje
pomae da se oslobodite tetnih navika - alkoholizma,
puenja, narkomanije i prodrljivosti, a to je - post, pod
kojim podrazumevam i gladovanje.
Kada kau, da se ovek pridrava posta" ili posti",
to znai, daje dobrovoljno nainio pregradu ispred svojih
ulnih zadovoljstava s ciljem da ih obuzda i potini.

Prema tome, kada ovek pone dobrovoljno da gla

duje u njegovom organizmu nastaje posebno prilagoavajue prestrojavanje, koje na blag nain izbacuju strane
narkotike materije i uspostavljaju vlastiti, pravilni meta
bolizam. Rezultat je da se ovek bez apstincntnog sindro
ma oslobaa od narkotine zavisnosti.
Specijalista za gladovanje G. Vojtovi posebno istie
tu injenicu i navodi primer, kako mu je bolesnik - nar
koman B., 42 godine, priao da se posle prve kure glado
vanja pojavio u drutvu narkomana, presedeo tamo celu
vee, ne dodirnuvi narkotike, i samim tim doveo u nedo
umicu drugove" oko sebe. Posle toga njegovim primerom je poao isti takav bolesnik - narkoman S., 34 godi
ne.
Najtei period kod narkomana koji gladuju je prvi
dan gladovanja. Posle gladovanja oni ne treba da se poja
vljuju u ranijem drutvu, da se ponovo ne bi nali u isku
enju.
Gladovanje u trajanju 24- 36 sati jednom nedeljno
pomae da se vaspitava" i smiri" prodrljivost. Dobro je
gladovati jednom u 3 meseca po 7 - 10 dana. To pomae
da se izbrie" informacija o prodrljivosti u ovekovoj
svesti i da se suzi razvueni eludac. Ali kao najefikasni
je sredstvo preporuuje se uzdravanje od jela. Posle 16
sati mogu se piti samo neki napici. Tako treba izdrati lunarni mesec. Za to vreme preanja navika e se rasplinu
ti, a nova ojaati.

NARODNI METODI
LEENJA ALKOHOLIZMA
Alkoholizam se veoma efikasno moe leiti travom,
koja se naziva plaun-baranec (Lycopodium obscurum, L.
Selago). 1
Priprema: 10 grama trave staviti uvee u termos i pre
liti aom kljuale vode. Ujutro procediti i popiti sat vreme
na posle doruka. Nakon 20-30 minuta posle uzimanja na
pitka dati bolesniku - alkoholiaru da popije 40-50 mili
grama votke (rakije) ili 50- 60 miligrama vina. Priblino
posle 10-20 minuta javlja se munina i povraanje.
Tokom dana bolesnik treba da ispije au napitka
(po 50 grama u jednom obroku) i da to zaliva alkoholnim
napicima. 2

Primedba prevodioca: Ova biljka podsea na biljku preica.

Biljka je otrovna. Raste na alpskim livadama, na visini 1 000 - 1 400
metara nad morem i u Sibiru. Trava se priprema u julu - avgustu, za
vreme sazrevanja spora. Izaziva povraanje, pobaaje, deluje kao
purgativno sredstvo i protiv glista. Leenje ovom travom treba sprovoditi pod nadzorom lekara. Od nje se pripremaju odvar i ekstrakt.
Njeni preparati su kontraindikativni kod teih oboljenja sranovaskularnog i centralnog nervnog sistema, kile i hemoroidnih krvare
nja. Posebno su opasni za trudnice, kao i za ljude starije od 60 godi
na.

Kura leenja proraunata je na 1-2 nedelje. Radi

postizanja trajnog efekta odvratnosti bolesnika prema al
koholu kuru leenja treba ponavljati nekoliko puta posle
6 meseci.
Za vreme leenja, kada se uzima plaun-baranec
(Lycopodium obscurum), treba se odrei ivotinjske hrane.
Leenje plaun-baranecom kontraindikativno je kod
srano-vaskularnih oboljenja i epilepsije.
Protiv pijanstva postoje i molitve kod hriana.

Primedba prevodioca: Prema P. A. Kosevu, autoru knjige

Potpuni prirunik lekovitih biljaka, pripremaju se sledei napici: odvar
i ekstrakt. Odvar: 10 grama trave preliti sa 200 mililitara vode i kuvati
15 minuta, ohladiti, procediti, iscediti ostatke biljke i dodati vode do
200 mililitara. Uzimati po 80 - 100 mililitara sveeg odvara, a posle 3 15 minuta manju koliinu alkoholnog napitka uz istovremeno udisan
je para alkohola. Nakon 10-15 minuta izaziva povraanje.

Posle 3 - 7 kura sa petoprocentnim rastvorom odvara u kom

binaciji sa alkoholnim napicima, javlja se stalna (trajna) odvratnost
prema alkoholu. Odvar se spolja primenjuje kod elavosti i psorijaze,
a moe se primeniti i kao insekticid.
Ekstrakt: 10 grama trave pomeati sa 500 mililitara votke (rak
ije) u posudi sa poklopcem. Posudu dobro zatvoriti, oblepiti testom,
dinstati na blagoj vatri u rerni, a zatim smeu procediti. Uzimati po
1 kafenu kaiicu 3 - 4 puta dnevno kod reumatizma, histerije,
neurastenije, poremeaja razmene materija, psorijaze i elavosti.

RASPROSTRANJENA OBOLJENJA
KOD MUKARACA
PLUNA OBOLJENJA
rema zvaninim podacima Meunarodne zdravstvene
organizacije (1996), na zemlji samo od infekcija svake
godine umire sedamnaest miliona ljudi, a glavni ubica je
- pneumonija (4 400 000 ljudi), zbog ega su i namenjeni, u prvom redu, pozivi da se jaa organizam u borbi pro
tiv te bolesti.

KAKO O I S T I T I I I Z L E I T I P L U A
Mnogi ljudi u mladosti pate od plunih oboljenja,
jer je u tom dobu jak ivotni princip sluzi. Upotreba pro
dukata sa slatkim ukusom (hleb, meso, poslastice, ma
snoe) podstie nagomilavanje sluzi oko plua i njeno tru
ljenje, to izaziva pneumoniju i druga oboljenja plua.

ka i kuvati na blagoj vatri, uz povremeno meanje, do po

lovine prvobitne zapremine. Kada se ovas skuva, propu
stiti ga kroz sito. Dobija se oko pola ae tene (boje kafe
sa mlekom) kaice. Tu kaicu treba popiti u jednom obro
ku pre jela. Ovakav lek treba pripremati i upotrebljavati 3
puta dnevno.
Melasa od zrna moe se kroz sito isprati mlekom i
tu tenost treba piti kod teih sluajeva. Ostaci melase se
bacaju.
Priblino posle nedelju dana poee ienje plua
od sluzi u vidu jakog i dugotrajnog kalja u trajanju od 20
do 30 minuta. Kod ljudi koji ozbiljno boluju od pneumonije moe izlaziti zelena sluz u vidu presovanih paria.
r/ Vana napomena: ako patite od zatvora, njihova posledica su bolesti plua. Obavezno odstranite zatvore.

Oman

(Inula helenium)

Uzeti 20 grama isitnjenog korenja omana, preliti sa

aom vode (najbolje protijeve) i kuvati 10 minuta na sla
boj vatri. Posle toga sipati u termos i drati 4 sata, procediti i uzimati po 1 supenu kaiku 3 - 4 puta dnevno pre jela.

L E K O V I T E TRAVE
I SMEE ZA L E E N J E P L U A

ilovlak (Plantago major, P. media, P. lanceolata)

U narodnoj medicini postoji mnotvo proverenih recepata za leenje plua.

Evo jednog od njih. Uzeti punu au monolitnih zr
na od ovsa (bolje neopranih), preliti ih sa pola litra mle-

Staviti 1 supenu kaiku suvih listova ilovlaka u ter

mos i preliti sa aom kljuale vode. Ostaviti da odstoji 2
sata i procediti. Uzimati po 1 supenu kaiku 4 puta dnev
no pre jela. Pomae kod napada kalja.

Uzeti 3 supene kaike sveih listova ilovlaka i pomeati sa 3 supene kaike meda. Smeu staviti u dobro za
tvoren lonac i drati lonac na toploj ringli nekoliko (od 3
do 6) sati. Dobie se tenost u vidu sirupa. Uzimati po 1
kal'enu kaiicu sirupa pre jela.

Pupoljci od bora

1 deo, cvetovi sleza (Malva borealis, M. Rotundifolia) - 2

dela, trava majine duice (Thymus serpyllum) - 2 dela,
koren belog sleza (Althaea officinalis) - 2 dela i koren
slatkog drvceta (Glycyrrhiza glabra) - 5 delova. Uzeti 1 su
penu kaiku smee, sipati je u au hladne vode (namagnetisane protijeve), ostaviti da odstoji 2 sata, zatim je sta
viti na vatru i dovesti do kljuanja, posle ega sipati u ter
mos i ostaviti da odstoji. Piti iz termosa po 50 grama to
plog odvara 3 - 4 puta dnevno.

Sipati u termos 1 supenu kaiku pupoljaka i preliti

sa aom kljuale vode (najbolje protijeve vode), ostaviti
da odstoji u termosu oko 1 sat, a zatim procediti. Piti po
1-2 gutljaja kod napada kalja.

Zova

(Sambucus nigra)

Jednu supenu kaiku suvih cvetova preliti sa pola li

tra kljuale vode. Ostaviti da odstoji u termosu oko 1 sat,
pa procediti. Piti preko noi po 100 - 200 grama u toplom
stanju. Moe se malo zasladiti medom.

Vranilova trava (Origanum vulgare)3

U vranilovoj travi sadre se eterska ulja, koja razmekavaju sluz i podstiu njeno izbacivanje iz organizma.
Vranilova trava se smatra dobrim sredstvom za iskaljavanje. Koristi se sama trava i u vidu smee sa drugim trava
ma.
Vranilova trava - 1 deo, koren belog sleza - 2 dela i
list podbela - 2 dela. Jednu supenu kaiku smee preliti
sa 2 ae kljuale vode i ostaviti da odstoji u termosu. Uzi
mati po 100 grama posle jela.

Anis (Anisum vulgare gaertn.)

Zahvaljujui svojim posebnim isparljivim svojstvi
ma anis podstie izbacivanje sluzi. Obino ga primenjuju
u smeama sa drugim lekovitim biljkama, to pojaava
njihova lekovita svojstva.
Plodovi anisa - 1 deo, listovi podbela (Tussilago farfara) - 1 deo, cvetovi andelike (Archangelica officinalis) -

Autor ne navodi latinske nazive biljaka, pa sam za svaku

biljku uneo latinski naziv radi lakeg pronalaenja biljaka. - Primedba
prevodioca.

Kaitop

(Viburnum

opulus)

Ukus gorak, opor (trpak) - antagonist sluzi. Odlino

sredstvo za iskaljavanje. Koristi se odvar od cvetova i plodova.
Radi pojaanja dejstva moe se dodati med. Odvar od
plodova kartopa priprema se na sledei nain: 1 au plodo
va preliti sa 1 litrom vrele protijeve vode (moe se namagnetisati) i kuvati 10 minuta. Procediti, sipati u termos i dodati
3 supene kaike meda. Piti po 100 grama 3-4 puta dnevno.

SRANO-VASKULARNA OBOLJENJA

HIPERTENZIJA (Hipertonija)

Ima gorak ukus, koji je antagonist sluzi. Cedi se sok

i upotrebljava sa medom po 1- 2 supene kaike pre jela.
Sok se priprema samo za jedan dan! Sok se uva u friide
ru u dobro zatvorenoj posudi.
Sok se moe dobiti i na druge naine.
Izrezati u rotkvi udubljenje i napuniti ga medom.
Otvor zatvoriti paretom rotkve i ostaviti da odstoji 4 sa
ta. Sok koji se stvori u udubljenju izliti i uzimati po 1 supenu kaiku pre jela.
Narezati svezu rotkvu u veoma tanke kriice ( 6 - 8
komada). Svaku kriicu preliti medom. Slatki sok koji se
pojavi uzimati po 1 supenu kaiku svakog sata.
Lekovi od rotkve smatraju se najefikasnijim kod ka
lja i lece kaalj za vrlo kratko vreme.

nogi ljudi povezuju re hipertonija" sa visokim

krvnim pritiskom. U stvarnosti to oznaava nenor
malno visok miini tonus". Povieni krvni pritisak ozna
ava se slinom reju hipertenzija".
Postoji nekoliko vrsta visokog krvnog pritiska: opti
visoki arterijski krvni pritisak, nenormalno visoki krvni
pritisak u pluima i visoki venozni krvni pritisak u vratnoj
veni jetre (portalna hipertonija). Sve te vrste visokog krv
nog pritiska imaju razne uzroke i izazivaju razna obolje
nja. U daljem tekstu bie rei samo o jednom - optem vi
sokom arterijskom pritisku u organizmu.
Da bismo shvatili mehanizam njegovog nastanka,
upoznajmo se sa tim kako krv cirkulie kroz organizam.
U celini sistem krvotoka oveka deli se na srce, arterijski
sistem, sistem kapilara i venozni sistem. Uproeno, to se
moe predstaviti ovako: srce - pumpa, koja pokree tenost; arterije i vene - cevi kroz koje se tenost kree (te
e); kapilari - veoma male cevi, koje se nalaze izmeu ve
likih cevi arterija i vena.

Primedba. Navedene biljke imaju lekovita svojstva

jer sadre eterska ulja, koja brzo isparavaju. Zbog to<^ gase pripremljeni ekstrakti i sokovi moraju uvati u
dobro zatvorenim posudama i ne smeju se suvie
prelivali i cediti. Treba ih popiti za jedan dan. Sledeeg dana pripremiti nove ekstrakte i sokove.

Srce pumpa krv u arterijski sistem, stvarajui u nje

mu visok pritisak, usled ega krv tee prema kapilarima.
Povean pritisak u arterijama potreban je da bi se krv pro
gurala kroz kapilare. Meutim, to nije dovoljno. Kapilari
su toliko mali da delii krvi - eritrociti (crvena krvna zrn
ca) s tekom mukom prolaze kroz njih. Eritrociti imaju

Rotkva sejana

(Raphanus sativus)

elektrino punjenje (naboj) i pri pribliavanju jednog pre

ma drugom oni se odbijaju. Kapilar se moe predstaviti u
vidu male cevice u kojoj su eritrociti rasporeeni na jed
nakom meusobnom rastojanju. Arterijski i venozni kraje
vi te cevice su raireni. Na arterijskom kraju cevice usled
sranih impulsa i pritiska eritrociti se stalno pribliavaju je
dan drugom i odbijaju (zbog naboja), izazivajui kretanje
prema venoznom proirenju, gde je pritisak manji. Kao re
zultat kretanje krvi kroz kapilare podstiu dva mehanizma
- kompresioni rad srca i elektrini naboj samih eritrocita.
To kretanje pomae i trei mehanizam - razliite miine
kontrakcije (koje potiskuju krv) i vibracije u organizmu.
Prema tome, arterijski pritisak se moe poveavati
usled suavanja samih arterija (spazmi od emocija), sma
njenja naboja eritrocita (ishrana kuvanom hranom u ko
joj nema naboja; smanjivanje opteg naboja organizma ili
njegovo izoblienje usled nagomilavanja statikog elektri
citeta zbog nenormalnog kontakta organizma sa ze
mljom), spazma miia ili organa (negativne emocije, ko
je se stalno ponavljaju, dovode do toga da se miii, orga
ni skupljaju i veoma oteavaju kapilarni krvotok), zagae
nosti vezivnog tkiva ljakom (razmena materija, gasova vr
i se preko vezivnog tkiva, i ako je ono zagaeno, krv te
ko prolazi kroz tkivo).

manje uznemiravali. Prema njima se treba odnositi ra

zumno, bez emocija.
Treba nauiti da se oputamo i moda da ovladamo
autogenim treningom. To e nam pomoi da otklonimo
nagomilanu napetost tokom dana, da se dobro odmorimo
i da obnovimo kapilarni krvotok. Pri tom dobro pomau to
ple vodene terapije, umotavanja i sauna. To ne samo da nas
oputa i poboljava kapilarni krvotok, ve podstie ienje
od ljake i izjednaavanje opteg naboja organizma.
Fizike vebe do blagog znojenja (etnje, tranje, ba
vljenja obinom gimnastikom, posebno atletikom) dopri
nose poboljavanju kapilarnog krvotoka i smanjivanju ar
terijskog krvnog pritiska.
Korisne su i vebe disanja prema metodu Butejka i
Streljnikove, ritmiko disanje jogista i disanje koje isti
spoljanje manifestacije ivota. Sve te vrste disanja podsti
u nagomilavanje ugljenine kiseline u organizmu, koja
utie na otvaranje krvnih sudova i oputanje miia.
Od lekovitih i profilaktinih sredstava vaan znaaj
imaju ishrana i ienje organizma. U ishrani treba da
preovladaju salate od sveeg povra, voe, klice od peni
ce, koje poveavaju naboj organizma i ne dozvoljavaju da
se krv zgrua. Najbolje je primenjivati povremeno glado
vanje. Upravo ono podstie ienje organizma na nivou
vezivnog tkiva i poveava opti naboj organizma. Obave
zno treba oistiti jetru i debelo crevo.

LEENJE HIPERTONIJE

Za sniavanje arterijskog pritiska dobra je urinoterapija. Raspolaui blagim diuretikim dejstvom urin izba
cuje suvinu vodu iz organizma, podstie otvaranje kapilara, a posledica toga je smanjen arterijski, modani i o
ni pritisak.

Ako se znaju uzroci, mogu se odabrati efikasni na

ini za leenje hipertenzije. U prvom redu treba preispita
ti svoj odnos prema ivotu, da bi nas spoljanji dogaaji

Uz navedene mere, moe se normaltzovati krvni

pritisak i osloboditi mnogobrojnih nepovoljnih posledica
za zdravlje.

LEENJE I PROFILAKSA
HIPERTONIJE NARODNIM METODIMA
Hipertonici treba da promene ishranu i da redovno
piju jabukovo sirce (2 supene kaike na 1 au vode), da
iskljue slane produkte, umesto penine prekrupe i bra
na da koriste kukuruz; u dnevnom obroku da smanje sa
draj ivotinjskih belanevina i da zapamte sledee pravi
lo - upotreba meda posle svakog jela smanjuje krvni pri
tisak.
Narodni metodi leenja hipertonije zasnivaju se na
korienju povra i jagodiastog voa. Tako, na primer,
dobar efekat daje sok od mahovice (Oxycoccus palustris)
sa eerom (u odnosu 1:1). Treba uzimali po 1 supenu ka
iku 3 puta dnevno posle jela.
Koristan je i odvar od boranije, koji se priprema na
sledei nain: 20 grama ljuske od boranije preliti sa 1 li
trom vode i kuvati na blagoj vatri 3 sata. Uzimati po 1/3
ae na 30 minuta pre jela.
Dobro pomae i smea soka crvene cvekle sa me
dom (u odnosu 1:2). U smeu se moe dodati sok od li
muna. Smeu uvati u friideru. Uzimati po 1/2 ae 1 sat
posle jela.
Kod hipertonije se preporuuje peeni krompir sa
ljuskom (jesti i ljusku), svee glavice luka, crna ribizla (Ribes nigrum) - slatko i odvar od osuenih plodova, beli luk

(enjak) - kod sklerotinog oblika hipertonije 2-3 renja

svakodnevno.
Salatu (Lactuca sativa) - ekstrakt od listova (1 supe
nu kaiku isitnjenih listova preliti sa aom kljuale vode,
ostaviti da odstoji 1- 2 sata, procediti i piti po 1/2 ae 2
puta dnevno ili po 1 au uvee.

P R O B L E M I SA KRVNIM SUDOVIMA
U najrasprostranjenija oboljenja krvnih sudova spa
daju: ateroskleroza - podmukli neprijatelj svih sudova u
ovejem organizmu; insult - teka posledica oteenja
krvnih sudova mozga; varikozno proirenje vena - obolje
nje, koje nastaje kao rezultat istezanja venoznih zidova i
poremeaja rada venoznih ventila.
Sve te bolesti meusobno su tesno povezane i mogu
imati iste posledice i komplikacije. Tako, na primer, ako
je kod oveka uoena ateroskleroza, on ima veliku ansu
da dobije infarkt miokarda.
Kao to je reeno, u srano-vaskularni sistem spada
ju srce i krvni sudovi. Da bi sistem krvotoka normalno
funkcionisao, veoma je vano imati zdrave krvne sudove.
ta su to zdravi krvni sudovi? Prvo, kod zdravih sudova zi
dovi su elastini, oni su sposobni da se ire i suavaju pre
ma potrebi. Elastinost krvnih sudova je vana i zato, to
se zahvaljujui njihovom skupljanju i irenju regulie priti
sak u arterijama i venama. A razlika pritiska obezbeuje
kretanje krvi kroz krvne sudove. Kada zidovi vena gube
elastinost, pune se krvlju, a skupljati se vie ne mogu. Za
to raste pritisak u venama, a razlika pritiska izmeu veno-

znih i arterijskih kapilara se smanjuje. To je uzrok uspore

nog procesa razmene, razvoja hipoksije (kiseonikog gla
dovanja), zasienosti tkiva produktima raspadanja, a to
znai naruavanje njihovih funkcija. Drugi vaan uslov
normalnog rada sistema krvotoka su glatki zidovi krvnih
sudova. Ako se na glatkom zidu krvnog suda pojavi izrasli
na, stvara se vrtlog, vir - elije krvi meusobno se sudara
ju i mnoge od njih ginu. Hemijski sastav krvi menja se na
gore, stvaraju se ugruci crvenih krvnih zrnaca - trombovi, koji mogu izazvati ozbiljna oteenja. Trea osobenost
zdravih krvnih sudova vezana je za njihovu sposobnost da
spreavaju zgruavanje krvi. U zdravom krvnom sudu krv
se nikada ne zgruava, zahvaljujui tome to su njegovi zi
dovi iznutra prekriveni slojem endotela. Endotelne elije
lue specijalne materije, koje spreavaju zgruavanje krvi.
A kada je unutranji sloj elija krvnog suda oteen, pro
ces zgruavanja poinje odmah. Na oteenje endotela pr
vi reaguju trombociti. Oni se lepe na oteeni deo, pa ak
i daju signal nesree" - lue posebne materije koje provo
ciraju spazam krvnih sudova i pozivaju u pomo nove
trombocite, koji se takoe lepe na povreena mesta. Zatim
se slepljeni trombociti smanjuju i tromb od ugruaka krvi
je formiran. U zdravom krvnom sudu to se ne deava. Zna
i, unutranjost zida krvnog suda ne srne biti oteena. Za
normalan rad vena, pored toga, veoma je vano daje apa
rat zalistaka u ispravnom stanju. Ako krilca zalistaka vr
sto prileu jedno uz drugo i zatvaraju celu upljinu vene,
krv tee upravo tamo gde je potrebno, tj. prema srcu. Ali
ako zalistak nije vrsto zatvoren, krv se ustremljuje obrnu
to, vene se prepunjavaju krvlju, javlja se venozni zastoj prvi simptom varikoznog oboljenja.

Prema tome, elastini, glatki, neoteeni zidovi krv

nih sudova i normalno funkcionisanje aparata venoznih
zalistaka - osnovni su uslovi za normalan rad srano-vaskularnog sistema.

Pravilna ishrana za profilaksu ateroskleroze

Da ne bismo imali problema sa krvnim sudovima
treba posebno obratiti panju na ishranu.
Sistem ovekovog krvotoka u primitivnom obliku
predstavlja sistem za rasporeivanje tenosti. U zavisnosti
od toga kakvog je sastava tenost koja se pumpa kroz taj
sistem, uoava se jedna ili druga dotrajalost. Na primer,
agresivne materije, rastvorene u tenosti, vie deluju na
zidove dalekovodne cevi", a lepljive materije - doprinose
zaepljenju. Ako se sa ovog primera pree na sistem krvo
toka, ispostavlja se da se mineralne materije, koje su pod
vrgnute termikoj obradi (na primer, kalcij um, koji se sa
dri u produktima ishrane), taloe u vezivnom tkivu zido
va krvnih sudova, inei ih manje elastinim. Lepljive
materije tipa kroba, belanevina i posebno masti ine na
u krv lepljivom tenou, koja sa tekoom prolazi kroz
kapilarni krvotok. Ako se slina hrana jede uvee, kada se
temperatura tela smanjuje, lepljivost krvi se znatno pove
ava, to uzrokuje poremeaj kapilarnog krvotoka, u pr
vom redu u udovima - rukama i nogama.

LEKOVITO VOE I JAGODE KOD

SRANO-VASKULARNIH OBOLJENJA
Kajsija. - U osuenim plodovima ima mnogo kalijuma. Preporuuju se kao dijetalno sredstvo u da
ne rastereenja - dranja dijete 4 (300 grama osue
nih i isitnjenih plodova i pola litra soka od kajsije
uzeti 4 puta) jednom nedeljno radi ishrane sra
nog miia.
Pomoranda. - kod ateroskleroze i ishemijske bo
lesti srca.
Ekstrakt od mladih listova trnjine (Prunus spinosa). - Kod otoka izazvanih oboljenjem srca.
Groe. - Dugotrajna upotreba plodova ili soka
veoma je efikasna za poveanje tonusa sranog
miia.
Nar (mogranj). - Preporuuje se kod aterosklero
ze, poto njegov sok rastvara krenjake taloge na
krvnim sudovima.
Grejpfrut. - Ima antisklerotina svojstva.
Batenska (umska) jagoda. - Dragoceno sredstvo
kod sranih oboljenja; plodovi i ekstrakt od lia:
2 supene kaike listova preliti sa 2 ae kljuale vo
de i ostaviti da odstoji 24 sata. Piti po 1/2 ae 4
puta dnevno kod poveanog krvnog pritiska, ubr
zanog sranog ritma, slabljenja kontrakcija sra
nog miia.
Breskva. - Kod ateroskleroze.

Primedba prevodioca.

ljiva. - Kod ateroskleroze i hipertonije.

Crna ribizla. - Sredstvo koje tonizuje srano-vaskularni sistem; sok iz plodova - kod aterosklero
ze i hipertonije.
Beli dud. - Plodovi i sok kod oboljenja srano-vaskularnog sistema. Upotreba crnog duda sniava
krvni pritisak.
Fejhoa (Feijoa sellowiana Berg.). - Poto ima veli
ku koncentraciju joda plodovi i sok se upotreblja
vaju kod ateroskleroze i oboljenja titaste lezde.
Jabuke. - Kod oboljenja srca, hipertonije, obolje
nja jetre, gojaznosti i podagre (kostobolje). Veoma
su korisni dani dijete sa jabukama: 300 - 400 gra
ma sveih slatkih jabuka 5 - 6 puta dnevno.

ORASI I POVRE
KOD SRANO-VASKULARNIH OBOLJENJA
Orah. - aj: 1-2 kafene kaiice suvih listova pre
liti 1 aom kljuale vode i ostaviti da odstoji. Piti
po 1/2 ae 3-4 puta dnevno kod ateroskleroze.
Za leenje hipertonije upotrebljavati svakodnevno
po 100 grama oraha sa medom ili bez meda u tra
janju 45 dana.
Patlidani. - Smanjuju sadraj holesterina u krvi.
U lekovitoj ishrani patlidani se preporuuju kod
ateroskleroze, srano-vaskularnih oboljenja i sla
bog rada srca.
Dinja. - Kod ateroskleroze krvnih sudova mozga i
srca.

Tikvice. - Kod otoka srano-vaskularnog porekla,

ateroskleroze i suvine telesne teine; izbacuje su
vinu tenost i holesterin.
Krompir. - Kod oboljenja srano-vaskularnog si
stema i bubrega, propraenih otocima.
Svezi krastavci. - Kod srano-vaskularnih obolje
nja; smanjuju pritisak i normalizuju rad titaste
lezde.
Pastrnjak. - Jaa zidove krvnih sudova i kapilara.
Ekstrakt: 5 supenih kaika isitnjenog kore nj a pre
liti sa pola litra kljuale vode i ostaviti da odstoji
preko noi u termosu. Piti po 1/3 - 1/4 ae (sa e
erom i medom) 4 puta dnevno kod opte slabosti.
Kornioni. - Kod ateroskleroze; bolje je upotre
bljavati sitne, po 5 - 7 cm prenika, na dan ubira
nja.
Paradajz. - Za profilaksu ateroskleroze, ljudima
srednjeg i starijeg doba.
Tikva (bundeva). - Kod srano-vaskularnih obolje
nja, ateroskleroze i hipertonije.
Mirodija. - Kod hipertonije, stenokardije, neuro
za i nesanice. Ekstrakt: 1 supenu kaiku plodova
ili trave preliti 1 aom kljuale vode i ostaviti da
odstoji preko noi u termosu. Piti po 1 au dnev
no.

Smee trava kod srano-vaskularnih obofjenja

1. Nana (Mentha piperita), listovi, srdaica (Leonurus cardiaca), trava - po 3 dela, odoljen (Valeriana offici-

nalis), koren, hmelj (Humulus lupulus), iarke - po 2 de

la.
Piti po 1/2 ae ekstrakta 3 puta dnevno kod nervne
uzbuclenosti, razdraenosti i nesanice.
2. Odoljen (koren), srdaica (lie) - po 3 dela, haj
duka trava (Achillea millefolium), trava, anis (Anisum
vulgare), plodovi - po 2 dela.
Piti kao ekstrakt po 1/3- 1/4 ae 2- 3 puta dnevno
kod bolova u srcu.

EMOCIONALNO-VOLJNA
M O T I V I S A N O S T Z A I Z L E E N J E SRCA
Moje srce je apsolutno zdravo. Potpuno je zdravo
moje srce. Mladalaka, energina krv naisto-naisto ispira srce, sve bolje i bolje hrani moje srce. Veito mlada
energija neprekidno podmiauje srce. Veito mlada krv,
koja stvara ivot, ispoljava snano dejstvo na srce. Velika
snaga Vasione, koja mi je podarila ivot, ini moje srce
mladalaki zdravim, mladalaki snanim, mladalaki
monim.
Svi sistemi organizma rade sa mladalakom smelou, sa ogromnom snagom za potpuno ozdravljenje srca.
Svakog trenutka srce postaje mladalaki energino. Veli
ka je i neograniena snaga srca. Srce pulsira ivotom no
voroeneta, mladia. Rad srca je snaan i besprekoran.
Svakoga trenutka u srce se uliva prvobitna-mladalaka
sveina, snaga i dugovenost. Obnavlja se prvobitna-mla
dalaka snaga, prvobitna-mladalaka elastinost sranih
miia. Mlado zdravo srce je elastino i gipko. itavo srce

ispunjeno je Boanskom svetlosnom snagom. Moje srce

je apsolutno zdravo, ispunjeno neogranienom energijom
i snagom. Takvim e ono biti danas, sutra i zauvek."
Ova motivacija se moe itati, a moe se snimiti na
magnetofonsku traku i presluavati vie puta redom, po
navljajui u sebi, stvarajui u mislima emociju mladog,
energinog i neumornog srca.

I E N J E KRVI
Mere za ienje krvi poinju sa trodnevnom dije
tom na sokovima. Ona se moe produiti i 5-7 dana. Ko
riste se svee isceeni sokovi od voa i povra crvene bo
je: vinje, mahovice, cvckle, groa, kupine (Rubus caesius, R. fruticosus) i crvenog kupusa. Moe se uzimati ne
koliko vrsta soka dnevno.
Crvena boja sokova ima poseban znaaj. Prvo, crvena
boja usled svoje posebne energije i frekvencije stupa u rezonansu sa istim takvim karakteristikama krvi, to stimulie stvaranje krvi. Drugo, sokovi od povra i voa zasieni su
bioloki aktivnim materijama, koje podiu organizam hronino obolelog oveka na nivo normalnog funkcionisanja.
Izobilje prirodne, aktivne vode, dospeva sa sokovi
ma u organizam i omoguava da se iz krvi brzo izbacuje
rastvorena neistoa.
Da bi se pomoglo organizmu da to bolje izbacuje
toksine, preporuuju se klistiri.
Sline mere za ienje krvi dobro iste i tene sre
dine, limfu. Ovoj terapiji treba dodati posetu sauni svakog
drugog dana (ako nema kontraindikacija). Posle saune
treba odmah ispiti udarnu dozu soka.

ONKOLOKA OBOLJENJA
TA JE RAK?
Zlocudni
(maligni) tumor (rak) je teko oboljenje,
uzrokovano nekontrolisanim razmnoavanjem izmenjenih (malignih) elija.
Organizam gubi kontrolu nad razmnoavanjem tih
elija, oni se kao lavina dele, zamenjuju normalna tkiva,
razrastajui se u njima. To dovodi do poremeaja razmene materija i organizam se truje produktima raspada tu
mora. Maligne elije skoro se ne razlikuju od normalnih
elija iz kojih su nastale, pa ih zatitni sistemi organizma
ne smatraju stranim i ne odbacuju ih blagovremeno.
Savremeni metodi leenja malignih tumora istovre
meno sa neoplazmama oteuju i normalna tkiva. Rezul
tat je da slabe zatitni sistemi organizma i esto posle to
ga rak deluje sa novom snagom.
Osnova onkoloke profilakse je u poveanju zatitnih
sila organizma (imuniteta). Korienje prirodnih sredstava
pomae da se pobolja stanje kod ljudi koji pate od ontolo
kih oboljenja, ak i u kasnim stadijumima, da se povea
efikasnost leenja i da se praktino postigne izleenje.

IENJE ORGANIZMA
OD L J A K E I P A R A Z I T A
Ljudi, koji dobro poznaju probleme onkolokih obo
ljenja, tvrde, da se u poetku organizam zagauje lja-

kom. U organizmu se pojavljuju zagaena mesta u kojima

se naseljavaju razni paraziti. ovek poinje pomalo" da
boluje i njega lece. Kao odgovor na leenje paraziti se u
poetku skrivaju, a po zavretku leenja pojaano raz
mnoavaju. Ali sada postaju opasniji, jer na leenje odgo
varaju prilagoavanjem. Oni prodiru u tkiva, koja su naj
manje dostupna lekovima i tu se pojaano razmnoavaju.
Rezultat tog procesa je stvaranje tumora.
Hemioterapija podriva imunitet organizma i ini ga
nezatienim. Hirurgija ne moe sve da odstrani, ve pro
vocira tumor da se jo bre deli. Zraenje slabi organi
zam, i samim tim stimulie rast elija raka.
Prema tome, ako kod oveka postoji onkoloko obo
ljenje, znai daje njegov organizam prilino oslabljen, za
gaen ljakom i oteen parazitima. Zato u prvom redu
treba primeniti proiavajue-protivparazitno leenje.

ienje na elijskom nivou

Za ienje na elijskom nivou preporuuje se odvar
od etina (igliastog lia etinara). Uzeti 5 supenih kai
ka mladih etina, preliti sa pola litra aktivirane vode, do
dati 2- 3 supene kaike suvog ipka i 2 supene kaike lju
ske od luka. Kuvati dok ne prokljua, a zatim produiti
kuvanje na blagoj vatri 10 minuta. Preko noi ostaviti da
odstoji na toplom mestu. Iako ovaj napitak nije tetan, ne
preporuuje se uzimati ga due od 4 meseca, da se orga
nizam ne bi privikao na njega.
Moete koristiti i sledei recept: 1/2 limuna oistiti
od kore, isitniti, preliti odvarom od etina i uzimati na je-

dan sat pre ili sat posle jela. Treba upotrebljavati do 2 li

m u n a dnevno. Limun pojaava snabdevanje elija kiseonikom, zasiuje oksidacionim fermentima i zaustavlja nji
hovo odumiranje.

STIMULACIJA
Z A T I T N I H SILA O R G A N I Z M A
Istovremeno sa proiavajue-protivparazitnim leenjem treba poeti sa stimulacijom zatitnih sila organi
zma.
Tumor se odvaja od tkiva organizma i deluje kao
ogromni sluzni parazit tipa peurke ili kolonije, pa je po
trebno spreiti da ostvari to odvajanje. U prvom redu tre
ba aktivirati energetsko dejstvo spoljanjih manifestacija
organizma. Zatim poveati ne samo optu, nego i lokalnu
cirkulaciju tenosti (krvi, limfe).
Dalje - zasiavati tkiva kisconikom i materijama-regulatorima, aktivirajui nervno upravljanje od stra
ne organizma.
Ako ovek moe da gladuje i pije vlastiti urin - to je
jedan od najboljih naina otklanjanja opte intoksikacije
organizma i stimulacije njegovih zatitnih sila.
Kako za profilaksu, tako i u toku procesa protivtumorskog leenja mogu se koristiti protivonkoloki mikroklistiri. Njihovo dejstvo je zasnovano na tome, to hlorofil aktivno unitava patogenu mikrofloru creva, podstie
dezinfekciju i normalizaciju krvi, ispoljava opte stimuli
raj ue dejstvo na ceo organizam. Tome doprinose i fitoncidi.

Protivonkoloki

mikroklistiri

Protivonkoloki mikroklistiri pripremaju se na sledei nain.

Sakupiti zelene delove biljaka: koprive, mirodije, ce
lera, peruna, ruse (sedefa - Chelidonium majus), listove
cvekle, vinograda (groa), maline, oraha i rastavia (Equisetum arvense). Ako nedostaje neka od biljaka, moete
koristiti to to imate, ali je obavezan rastavi (ako ga ne
mate, moete koristiti njegov ekstrakt od suve sirovine: 1
supena kaika trave na 200 grama kljuale vode). Veoma
je poeljan i list oraha. Zelene delove biljki samleti u ma
ini za meso ili u sokovniku i isccditi sok. Posle toga 2 kafene kaiice zelenog soka razblaiti u 100 grama tople
prokljuale vode (moe i svee mokrae), naliti u gumenu
kruku i uliti u pravo crevo. Tokom nedelju dana tu tera
piju vriti svakodnevno, najbolje uvee. Sledee nedelje
uraditi to isto, ali svakog drugog dana, razblaujui 4 kafene kaiice zelenog soka u 200 grama vode.
Zeleni sok od navedenih biljki treba pripremati ne
posredno pre terapije. Ranije pripremljen sok brzo gubi
svoja lekovita svojstva. Najefikasniji od preporuenih bi
ljaka su listovi rastavia, oraha i ruse. U rastaviu ima
mnogo silicij uma, koji podstie unitavanje mikroorgani
zama i gljivica u organizmu. Orah sadri jod, usled ega
odlino otklanja baktericidne i gljivine infekcije. Sok od
ruse (sedefa) ima odlina protivtumorna svojstva. Fitoncidi ostalih biljaka su dosta jaki, efikasni i meusobno se
dopunjuju. Zato je najbolje koristiti itavu smeu.

Fitoncidi luka i enjaka (belog luku)

Kao dopunu onkolokim mikroklistirima preporu
uje se uzimati luk i enjak, koji sadre mone fitoncide.
Radi toga treba sitno samleti luk i enjak (u istim kolii
nama), preliti ih biljnim uljem (zejtinom) i promeati.
Obino se na 100 grama dobijene kaice od luka i enja
ka dodaje od 50 do 150 grama ulja. U zavisnosti od toga
kako organizam podnosi luk i enjak dnevno treba uzi
mati od 100 do 500 grama (ne raunajui ulje). Kada se
zavri sa kurom leenja onkolokim mikroklistirima, tre
ba zavriti i sa uzimanjem luka i enjaka.
Podizanje imuniteta (naroito kod teih oboljenja i
skrivenih infekcija) u nekim sluajevima praeno je sna
nim kriznim pojavama. Budite za to unapred spremni.
Pilule od propolisa
Kod raka eluca i creva mogu se uzimati pilule od
propolisa. Uzeti 100 grama propolisa, 100 grama sveeg
maslaca i 2 supene kaike meda. Sve to rastopiti na vode
noj pari, meajui dok se ne dobije kompaktna masa. Iz
dobijene mase uvaljati loptice veliine kukuruznog zrna i
uvaljati ih u brano, da se ne bi meusobno lepile.
Uzimati po 1 pilulu 3 puta dnevno pre jela.
Metod leenja onkolokih oboljenja pomou kerozina
Paula Kerner iz Austrije smatra da kerozin lei obo
ljenja krvi. Metodom uzimanja kerozina, koji ona predla
e, izleila je vie od dvadeset hiljada bolesnika i dobila je
patente u mnogim zemljama!

Paula je ozbiljno obolela od raka creva sa metasta

zama. Za vreme bolesti i leenja smrala je 14 kilograma.
Za vreme operacije odstranili su joj 75 centimetara creva.
Drugu operaciju da bi se odrala u ivotu ve je bilo ka
sno raditi. Pojavila se paraliza. Otpustili su je iz bolnice
kao beznadenu bolesnicu. Lekari su predviali njenu
smrt kroz dve nedelje.
Paula se, leei u kui paralizovana, seala pria voj
nika o tome, kako su u Jugoslaviji ljudi kod raznih obolje
nja pili kerozin i trljali se njime. Ona je odluila da proba
leenje destilovanim kerozinom. Prvo je popila 1 supenu
kaiku. Posle nekoliko sati poboljalo joj se raspoloenje i
bolovi su se stiali. Posle 3 dana terapije ona se podigla na
noge. Ubrzo je mogla i da jede. este nedelje osetila je
glad i vratio joj se apetit. Posle izvesnog vremena obnovi
la je izgubljenu telesnu teinu. Otada se Paula vie nije
bojala strane bolesti, protiv koje nije bilo lekova.
Posle toga spaavala je od malignih tumora bolesni
ke kojima nisu pomagali nikakvi lekovi.
Uzroci. Paula Kerner ne koncentrie panju na
uzroke nastanka onkolokih oboljenja, smatrajui da ona
nastaju usled nekih promena u krvi.
Leenje. Paula Kerner savetuje da se pije samo destilisani kerozin, koji, prema njenom miljenju, pobuu
je limfne sudove i leci krv. On leci bolesnike kojima ne
pomau ni operacija, ni zraenje. I najvanije, nema kontraindikacija.
Kerozin pomae kod raka sa metastazama, leci deju cerebralnu paralizu, infekciju krvi, prostatitis i druga
oboljenja.

Bolesnicima sa skrivenim bolestima Paula preporu

uje da uzimaju po 15 kapi kerozina na kocku eera. Ra
di profilakse i spreavanja oboljenja od raka ona savetuje
da se uzima po 1 kafena kaiica kerozina ujutro i uvee
sa ajem, jednom u 12 dana ili da se pije po 1- 2 kapi ke
rozina sa prokuvanom vodom 2- 3 puta uz jelo. Kura le
enja - 6 nedelja.
Bolesnicima sa teim oteenjima preporuuje se
da uzimaju po 1 kafenu ili supenu kaiku destilovanog ke
rozina jednom dnevno natate.
Na osnovu svog iskustva i iskustva primene kerozi
na od strane lanova moje porodice (supruga - 41 godina,
kerke - 13 i sina - 18 godina), mogu rei, da nije teko
popiti jednu kaiku preienog kerozina. ak nije po
trebno posle toga nita piti. Niko nije uoio negativne posledice, osim podrigivanja na kerozin. Ako se uz to poje
de neto slatko, nema ni podrigivanja."

POLIPI

Tenosti treba piti pre jela, ne piti mnogo posle jela - to

je jedan od uzroka slabe probave i stvaranja obilja sluzi
usled loe probavljene hrane. Ne jesti uvee. Poslednji
obrok hrane treba da bude lagan i ne uzimati ga kasnije
od 18 do 19 sati. Ako elite da jedete posle tog vremena,
moete popiti au jogurta ili kiselog mleka.

olip - tumor (najee dobroudni - benigni), koji se

uzdie iznad povrine sluzokoe. Polipi se esto stva
raju u nosnoj upljini i upljini maksilarnih sinusa, naru
avajui prolazak vazduha i uzrokujui razvoj hroninih
infektivnih oboljenja, propraenih stalnim luenjem sluzi
iz nosa.
Uzroci nastanka polipa su za medicinu velika zago
netka. Lekari to reavaju jednostavno - ili hirurki ili spa
ljuju polip. Mislim da hronino infektivno oboljenje nije
posledica polipa, nego njegov uzrok. Kad infekcija prodre
u slozokou nosne duplje, izaziva razrastanje tipa adeno
ma ili polipa.
Primarni uzrok je nepravilna ishrana, od koje se
stvara obilje sluzi, koja, luei se kroz nosnu duplju, stva
ra povoljne uslove, hranljivu sredinu za naseljavanje tog
dela ljudskog organizma infekcijom (mikroparazitima).
Da bi se oslobodili od polipa, u prvom redu treba
promeniti ishranu, naglo smanjiti upotrebu produkata od
kojih se stvara sluz - mlenih, poslastica, masnoa, kro
ba i belanevina. to vie jesti povre i jela od njega. Sve
e povre zimi rashlauje oveji organizam, pa je tetno.
Korisne su monolitne kae sa minimumom pretopljenog
maslaca, jela od belanevina sa garnirom od povra, raz
liiti ajevi od trava sa medom ili kompoti od suvog voa.
Vaan je i pravilan redosled unoenja hrane u organizam.

Osim toga, treba isterati iz organizma mikroparazite pomou trojke".

I E N J E OD PARAZITA
POMOU TROJKE
Doktor Hilda Klark, leei obolele od raka, uoila je
u njihovom organizmu neistoe i parazite. Posle dugogo
dinjih istraivanja ona je dola do sledeeg zakljuka: 90%
hroninih oboljenja imaju dva uzroka nastanka: od parazi
ta i ekotoksina (ekoloki toksini, koji su prodrli u organi
zam). Pred njom se postavilo nezaobilazno pitanje: kako
efikasno istiti organizam od parazita i ljake (ekotoksina)?
Eksperimentalno Hilda Klark je odredila, da tri ma
terije koje se unose u organizam imaju sposobnost da i
ste oveji organizam od glista, njihovih jajaca, i od dru
gih parazita, virusa i bakterija, to omoguava da se rak
uspeno leci. Te tri materije su: zelena kora oraha, pelen
i praak od semena karanfilia.
Njih treba koristiti na sledei nain: od nesazrele ko
re crnog oraha napraviti koncentrovani ekstrakt, a zatim
uzeti travu pelena i praak (prah) od semena karanfilia.
Istovremenim uzimanjem te tri komponente uni
tavaju se svi odrasli paraziti, njihove larve, jajaca, kao i
patogeni mikroorganizmi i gljivice.

1. Ekstrakt od crnog oraha

Prvi dan: uzeti 1 kap i kapnuti je u 1/2 ae vode (to
je priblino 100 mililitara). Poeljno je uzimati na prazan
eludac, na primer pre jela. Klarkova savetuje da se pri
premljeni ekstrakt pije - sisa u trajanju od 15 minuta.
Drugi dan: 2 kapi u 1/2 - 1 ae vode.
Trei dan: 3 kapi u 1/2 - 1 ae vode.
etvrti dan: 4 kapi u 1/2 - 1 ae vode.
Peri dan: 5 kapi u 1/2 - 1 ae vode.
esti dan: 2 kafene kaiice u 1 ai vode.
Ekstrakt treba popiti 15 minuta posle pripremanja.
Ekstrakt crnog oraha ne treba sipali u vruu vodu

jer unitava njegovu protivparazitnu snagu. Posle uzima

nja ekstrakta ne srne se nita piti jer to e svesti ceo efekat na nulu. Ako vaa telesna teina prelazi 70 kilograma,
uzimajte po 2,5 kafene kaiice. Ako je iznad 100 kilogra
ma - po 3 kafene kaiice.
Radi profilakse protiv parazita treba uzimati 2 kafe
ne kaiice ekstrakta na 50 grama vode jednom nedeljno.
Istu dozu treba uzimati i kao lekovito sredstvo, ali samo 2
puta dnevno tokom 5 dana. Dalje uzimati po 2 kafene ka
iice jednom dnevno tokom godine dana.
Vano. lanovi porodice i prijatelji treba da uzimaju
/ po 2 kafene kaiice svake nedelje, da vas ne bi ponoA vo zarazili. Oni mogu biti skriveni nosioci parazita u
crevima. To se posebno odnosi na teko obolele ljude.

2. Pelen (u prahu)
Prvi dan: uzeti 1 prstovet pre jela (sa vodom).
Drugi dan: 1/4 kafene kaiice pre jela (sa vodom).

Trei dan: 1/3 kafene kaiice pre jela.

etvrti dan: 1/2 kafene kaiice.
Poveavajte dozu do 14. dana, kada moete uzeti po
1/2 supene kaike. Doza se moe uzimati iz 2- 3 puta pre
jela ili ccla odjednom.
Tokom 6 dana uzimati po 1/2 supene kaike, a za
tim po 1/2 supene kaike jednom nedeljno.
Hilda Klark preporuuje jednonedeljnu dozu pele
na - po 1/2 supene kaike dnevno. Meutim, treba imati
u vidu individualnu konstituciju oveka. Savetujem vam
da izuite svoj organizam, njegovu reakciju na trojku" i
da odaberete svoju individualnu dozu.
Uzimanje pelena u prahu potrebno je da bi on pro
ao kroz ceo probavni trakt. U vidu ekstrakta pelen se asimiluje u elucu i tankom crevu, a debelo crevo ostaje ne
taknuto. U sluaju sa suvim pelenom - on prolazi kroz
ceo probavni trakt, dejstvujui usput na parazite.

3. Karanilli (u prahu)
Karanfili, posebno mleveni, vrlo je ljuta materija.
Zahvaljujui tim svojstvima njeni fitocidi unitavaju neu
obiajeno snano ne samo sve mogue parazite, ve i ak
tiviraju toplotne sposobnosti organizma i jaaju imunitet.
Praak karanfilia pri samo u usnoj duplji,.dok se
u eludano-crevnom traktu osea samo prijatno zagrevanje organizma. To vrlo brzo prolazi.
Prvi dan: uzimati po 1/5 kafene kaiice 3 puta
dnevno pre jela.
Drugi dan: po 1/4 kafene kaiice 3 puta dnevno
pre jela.

Od 3. do 10. dana: po 1/3 kafene kaiice 3 puta

dnevno pre jela.
Posle 10. dana: 1 kafena kaiica jednom nedeljno.
U sluaju potrebe kuru protivparazitnog leenja
moete ponoviti. Ako ste teko oboleli, postupak ponovi
te posle 1-2 nedelje. U ostalim sluajevima radite u zavi
snosti od nastale situacije.
Radi kvalitetnog oslobaanja od parazita treba para
lelno leiti sve lanove porodice. U svim sluajevima, ka
da su posle leenja ljudi sebi dozvoljavali da narue dije
tu (nedokuvano meso, riba, konzerve, polufabrikati),
simptomi oboljenja i paraziti su se ponovo pojavljivali.
U daljem tekstu detaljnije o tome, kako pripremiti
komponente trojke" samostalno.
Ekstrakt od kore oraha moe se pripremati na sledei nain: 15 komada kore oraha sitno narezati, preliti sa
pola litra alkohola i ostaviti da odstoji na svetlom mestu
30 dana. Posle toga ekstrakt skloniti na tamno mesto.
Orahe treba ljutiti kada su sazreli na drvetu i spre
maju se da padnu na zemlju ili su tek pali. Zelena kora u
tom periodu pogodna je za ekstrakt jer u njoj ima mnogo
joda.
Ako nemate tu komponentu, moete je zameniti
rastvorom Lugola (jodom u glicerinu). Primenjivati po
5-10 kapi na 50-100 grama vode.
Pelen koristiti samo sazreo. Njegove listie i plodo
ve (najbolje plodove u obliku loptice) treba osuiti i isitniti. Uzimati u obliku praka sa obinom vodom. Doza jed
nog obroka je 200 -300 miligrama (1/2 kafene kaiice).
Seme karanfilia je obino seme, koje se prodaje za
kulinarstvo. Treba ga istucati (isitniti) i u takvom stanju

uzimati. Doza jednog obroka - 500 miligrama (priblino

zrno graka).
Doktor Klark preporuuje da se uzimaju sve 3 kom
ponente trojke" zajedno - ekstrakt oraha, pelen i karanfili. Ako neka od komponenata nedostaje, leenje protiv
parazita moe se poeti i bez nje, na primer, uzimanjem
pelena i karanfilia.
Trojka" pomae da se efikasno oisti organizam od
raznih vrsta parazita i gnojne infekcije. To je odlina do
puna drugim lekovitim sredstvima - ishrani, gladovanju,
kretanju, elienju, radu sa sveu i urinoterapiji. Praksa
je pokazala, da su lekovi nedovoljno efikasni protiv para
zita i gnojne infekcije, a trojka" (ili pelen sa karanfiliem) odlino izvrava taj zadatak.
Hilda Klark je otkrila, da paraziti sami po sebi ne
mogu biti uzrok nastanka raka a ist organizam e ih ubi
ti. Ali ako postoji neistoa, paraziti upravo tu tee da dopru i da se u njoj razmnoavaju. Samo ta dva uslova podstiu razvoj onkolokog oboljenja.
Organizam zagauju toksinima i slabe njegov imu
nitet predmeti za domau upotrebu, pakovanja produkata
ishrane i mnoge druge materije. Posebno su opasne pla
stine flae, koje u svom sastavu imaju propilen i benzol
(kao i kozmetike boice, dezodoransi, losioni ak i pasta
za zube), aluminij timska ambalaa, freon i naftalin.
Povremeno gladovanje po 2 - 3, a jo bolje po 7 - 14
dana, omoguava ienje organizma od raznih vrsta tok
sina i ljake na elijskom nivou, liava parazite uslova za
ivot i odlino dopunjuje dejstvo trojke".
Panja! Za vreme trudnoe navedeni metod treba
primenjivati veoma oprezno, dozu smanjiti za 3-5 puta.

Poslednjih 2-3 meseca trudnoe najbolje je ne primenjivati ovaj metod.

Ruska varijanta trojke"
Doktor medicinskih nauka Valerij Andrejevi Ivanenko razradio je rusku varijantu trojke". U trojku" ula
zi povrati (Tanacctum vulgare), trava gorkog pelena i pra
ak karani'ilia. Sve te komponente imaju antimikrobno,
antiseptiko dejstvo, podstiu luenje sokova, deluju pro
tiv glista i smanjuju telesnu temperaturu.
Jednokratno uzimanje praka od cvelova povratia
- 1 gram; dnevna doza - do 3 grama. Za gorki pelen - od
govarajuih 200-300 grama jedno uzimanje i do 1 kilo
gram dnevno, a za svezi praak karanfilia - pola grama i
1,5 gram.
Poeljno je uzimati sve tri komponente odjednom
(povrati, pelen i karanfili), stavivi ih u kapsule za lekove. Takve kapsule se ponekad prodaju u apotekama. U su
protnom sluaju moe se kupiti najjevtiniji lek u kapsula
ma i samostalno zameniti njihov sadraj. Prakovi se mo
gu uzeti i bez kapsula, sa malo vode.
Panja! Kod ira na elucu i erozivnih gastritisa ne
preporuuje se uzimati trojku". Oprezno je koristiti kod
hipertonije, kontroliui arterijski pritisak - karanfili ga
poveava. Leenje ne poinjati za vreme menslruacije navedeni preparati izazivaju obilne menstruacije. Dato
leenje je kontraindikativno trudnim enama - moe do
i do pobaaja.

Ruska trojka" se uzima prema emi:

Prvi dan - po 1 kapsulu Gedna doza) na 30 minuta
pre jela.
Drugi dan - po 1 kapsula pre doruka i pre ruka.
Trei dan i celu sledeu nedelju - po 1 kapsula 3
puta dnevno: pre doruka, pre ruka i pre veere.
Dalje se trojka" moe uzimati jednom nedeljno ra
di profilakse.
Ostali metodi leenja polipa
Samo posle kure leenja trojkom" moe se s odre
enim ciljem dejstvovati na kolonije mikroparazita, koje
su obrazovale polip.
K. Butejko predlae da se od polipa i adenoida (lezdastih izrataja) oslobaa u nosnoj duplji metodom zadr
ke disanja. U organizmu se nagomilava ugljenina kiseli
na, koja, reguliui mnoge reakcije u organizmu, podstie
odvajanje polipa i adenoida.
U zakljuku nekoliko primera iz moje prakse o to
me, kako su se ljudi leili od polipa.
,,U dejoj poliklinici lekar-otorinolaringolog saoptila je, daje dete prolo bez operacije odstranjivanja polipa
u nosu (zakapavali su mu mokrau u nos)".
Pre godinu dana kod moje kerke (roena 1988.
godine) zbog polipa se pogorao sluh. Ve su joj uradili
dve operacije, ali priblino posle godinu dana posle svake
hirurke intervencije polipi su se ponovo javljali. Poela
sam da zakapavam kerci u nos njenu svezu mokrau,
svaki put kada je mokrila. Kura leenja je trajala dve ne
delje. Pored toga zakapavala sam joj u ui njenu ukuvanu
mokrau. Rezultat: sluh se potpuno povratio".

,,U januaru 1985. godine poao sam na gastroskopiju (GS) da proverim eludac, ranije sam imao ir na elu
cu. Konstatovali su mi polip na jednjaku. Izvrili su biopsiju i uradili analizu. ivi - rekli su mi - jo koliko doivi." Posle 10 meseci otiao sam da proverim stanje poli
pa i tada su mi rekli da imam rak jednjaka. ta da se ra
di, izbora nije bilo. Operisali su me, odstranili deo jednja
ka i eluca. Pola godine preleao sam u bolnici. Pre lekarske komisije za ocenu radne sposobnosti (LKORS) poao
sam na gastroskopiju i rekli su mi da mi se ponovo stvo
rio polip na avu. (Uzrok je ostao.) Doao sam na lekarsku komisiju za ocenu radne sposobnosti, zakljuak je bio
slcde,i: zaboraviti posao i poi u penziju sa 50 godina i
vota. Tih dana sam jo proitao u novinama lanak o onkologiji u kome se govori, da se posle operacije ne zna da
li e ovek preiveti, 70% operisanih umire tokom godine,
a ostali kasnije. Neto treba uraditi. Poznanici su mi savetovali da proitam Vae knjige. Izuio sam ih i poeo da
istim fiziko telo i spoljanje manifestacije.
Dve godine sam primenjivao urinoterapiju. Trljam se
urinom. Jetru sam istio 18 puta. Sve u svemu izbacio sam
punu litarsku teglu kamenia, veliine od zrna graka do
oraha. Iz mene su izlazile pletenice (svitci) sluzi duine do
10 centimetara, dronjci po 2- 3 centimetra kao celofan.
Posle dve godine primene urinoterapije smanjio mi se
arterijski i unutarlobanjski pritisak, oslobodio sam se alergije.
Posle tri meseca od poetka terapije po Vaem me
todu ponovo sam otiao na gastroskopiju, polipa nije bilo.
Posle godinu dana proao sam ponovo lekarsku komisiju
za ocenu radne sposobnosti. Rekli su mi da sam zdrav i
da mogu da radim". (Izbaene pletenice su bile polipi.)

PROBLEMI SA CREVIMA

ZATVORI
atvor je najtetnije stanje za organizam, koje brzo
uzrokuje nastanak tekih oboljenja.
Pod zatvorom se podrazumeva dua zadrka ekskrementa u crevima ili sistematski slab rad creva (nasilna i
nedovoljna stolica). Pri tome ekskrementne mase, nago
milavajui se u debelom crevu, uzrokuju njegovo rasteza
nje i bitno menjaju njegov oblik i dimenzije. Rezultat je
da se samo usled toga pomeraju i pritiskaju unutranji or
gani, to negativno utie na njihov rad. Koliina vode u
ekskrementu kod zatvora je manja od normalne i ne pre
lazi 60% (umesto 80%), a ekskrement je suv.
Budui da ovek produava da jede, a stolice nema,
ekskrementne materije se kroz sluzokou debelog creva
asimiluju u krv i cirkuliu u njoj, trujui ceo organizam.
U optereenom reimu rade (funkcioniu) drugostepeni" organi za izluivanje - jetra, koa i plua. Veliko je op
tereenje bubrega. Ekskrementna ljaka nagomilava se u
vezivnom tkivu organizma, podrivajui imunitet. Slino
samotrovanje dovodi organizam u krajnje teke uslove, br
zo ga troi i predstavlja uzrok razvoja ogromne koliine
oboljenja - od obinih prehlada, alergija i parazitnih obo
ljenja do onkolokih, srano-vaskularnih, konih obolje
nja i hormonalnih poremeaja.
Spoljanji simptomi zaputenog zatvora su: teko di
sanje, a ponekad se osea smrad pri disanju, jezik obloen

nekim slojem, brzo zamaranje, nezdrava boja koe i krta

kosa, bubuljice, ospe, viak sala ili suvoa koe.
Ljudi koji boluju od zatvora ponekad se ale na ne
prijatne oseaje, koji nisu direktno vezani za probavni
trakt. Tu spadaju: tupi bolovi u glavi, koji se uglavnom lokalizuju na temenu i zatiljku, potiteno raspoloenje, sla
bljenje uma, neprijatni oseaji oko srca i neujednaeni sr
ani otkucaji, neprijatan ukus u ustima, zadah iz usta itd.
Ponekad se uoavaju dispepsike pojave - goruica, pod
rigivanje, muka (gaenje), pritisak u podbratku.

Uzroci zatvora
Zadrka ekskrementa u crevima kao rezultat njiho
vih funkcionalnih poremeaja naziva se uobiajenim za
tvorom. Uzroci funkcionalnih poremeaja mogu biti sledei:
1) alimentarni (u vezi sa ishranom);
2) diskinetiki;
3) endokrinog porekla;
4) toksini;
5) refleksni;
6) zatvori kod organskih oboljenja centralnog nervnog sistema;
7) psiholoki i
8) zatvori kao profesionalno oboljenje.
esto se sreu i meoviti oblici funkcionalnih zatvora.
Alimentarni zatvori spadaju u broj najeih oblika
funkcionalnog poremeaja dinamike creva. Iako pokreti
creva zavise od raznovrsnih nervno-humoralnih pojava,

odluujui znaaj za stvaranje i luenje ekskrementa iz or

ganizma ima sastav hrane. Pri koliinski oskudnoj hrani,
jednoobraznoj ishrani (prvenstveno jelima od mesa ili testenina), crevnoj peristaltici osiromaenoj stimulatorima
i pri poremeaju reima ishrane mogu se razviti uporni
zatvori.
Hrana, koja sadri malo biljnih ostataka (meso,
mlad kravlji sir, jaja), usled nedostatka hranljivih nadraivaa creva takoe izaziva alimentarne zatvore. Poznato je
da se belanevine iz mesa i jaja asimiluju do 97 - 98% i
da ostavljaju malo ljake. Nedostatak vitamina B u hrani
uzrokuje poremeaj crevne peristaltike. Razvoju zatvora
moe doprineti nedovoljna upotreba vode, pojaani gubi
tak vode, upotreba vode koja sadri mnogo krea, kao i Su
va, dehidrirana hrana.
Diskinetiki zatvori ine najrasprostranjeniji oblik
uobiajenih zatvora. Osnova diskinetikih procesa u cre
vima je poremeaj koordinacije raznih vrsta motorike,
usled ega se javljaju istovremeno spazmi u nekim delovima i atonija u drugim delovima creva. Pri tome je usvoje
no da se zatvori, nastali usled smanjenja motorne aktiv
nosti creva, nazivaju atoninim, a zatvori, nastali kao re
zultat grevitih kontrakcija zidova creva - spastinim.
Atonini zatvor nastaje zato to se nervni zavreci
creva ili nedovoljno nadrauju, ili delimino gube sposob
nost da primaju nadraaje. Loa stimulacija kretanja mo
e se javiti usled nedovoljnog stvaranja ekskrementnih
masa kod necelishodne ishrane, smanjenja hemijskih pobuivaa (hormona). Uzrok atoninog zatvora moe biti,
takoe, istroenost nervnih receptora zidova creva kao re-

zultat primene estih i jakih nadraivaa (na primer, ja

kih purgativa ili klistira). Pored toga, motoriku creva gue
depresivne emocije i raspoloenja, kao i svesno zadrava
nje potrebe za pranjenjem. Osnovu atoninih zatvora mo
e da sainjava i opadanje tonusa nervno-miinog apara
ta creva posle tekih oboljenja, posebno infektivnih, posle
nagle iscrpljenosti kod starijih ljudi. Nedovoljna fizika ak
tivnost (kod ljudi koji se bave umnom aktivnou, slube
nika i slino) takoe pogoduje pojavi te vrste zatvora.
Spastiki zatvor je poremeaj normalnog planskog
kretanja ekskrementnih masa kroz creva usled pojaane,
haotine, a uz to i necelishodne peristaltike debelog cre
va. Spazme najee nastaju na mestima, koja se i pri nor
malnim uslovima nalaze u stanju pojaanih kontrakcija
(prelaz iz jednog creva u drugo, vratanca, sfinkteri).
Uzroci spastikih zatvora su raznovrsni. U pojedi
nim sluajevima to je poveana razdraljivost creva usled
upalnih ili gnojnih procesa (polipi, gliste, disbakterioza,
naprsline na anusu), a u drugim - refleksni odgovor od
obolelih organa trbune duplje, posebno mokrano-polnog aparata, u treim - zatvori nastaju zbog bojazni da se
ne nanese bol. Taj oblik zatvora javlja se kao rezultat du
ih bolnih pranjenja (zbog naprsnua, hemoroida, ireva
ili oiljaka u pravom crevu), koja primoravaju bolesnika
da se uzdrava od potrebe za defekacijom i gui ga, ili
usled lanog stida pri zloupotrebi klistira itd. Smatra se
da je najmanje u 50% sluajeva uzrok hroninih zatvora
bolno izbacivanje ekskrementa.
Zatvori endokrinog porekla. Poremeaj rada endo
krinih lezda, posebno nedostatak hormonalne sekrecije,

dovodi do uobiajenih zatvora. Zatvori endokrinog pore

kla najee imaju atonini oblik.
Toksini zatvori. U njih spadaju hronini zatvori
kod profesionalnih trovanja, kod trovanja nikotinom (kod
puaa i narkomana), kod zloupotrebe lekova (opijum,
bunika, kodein) ili hrane sa velikim sadrajem tanina i lepljivih materija. Toksini zatvori mogu biti atoninog i
spastikog oblika.
Refleksni zatvori su rezultat uticaja jednog ili dru
gog obolelog organa trbune duplje na creva. Ovde spada
ju i mnogobrojni zatvori kod oboljenja polne sfere. Kod
mukaraca to su: uretritisi, prostatitisi itd. U ovu grupu
treba svrstati i zatvore kod oboljenja, na primer, bubrene
karlice, posebno kod bubreno-kamene bolesti (oboljenja
bubrega od kamenca), kod holecistitisa i dr. Vano je pro
nai izvor refleksa, koji je izazvao zatvor, poto e nam to
omoguiti da otklonimo primarni uzrok i da postignemo
potpuno izleenje. Refleksni zatvori su najee spasti
kog oblika.
Oboljenja centralnog nervnog sistema esto su pra
ena upornim zatvorima, koji se ne mogu leiti na obian
nain. Na primer, upala modanih opni kako spiralnih ta
ko i cerebralnih, moe prouzrokovati zatvor.
Psihiko-nervni zatvori zauzimaju posebno i veoma
vano mesto medu zatvorima funkcionalnog porekla.
Kod oveka je akt pranjenja u znatnoj meri potinjen
psihi, zbog ega promene uslova uobiajenog naina ivo
ta esto izaziva zadrku u pranjenju. Ovde spadaju, na
primer, zatvori nastali u prvim danima usled putovanja

eleznicom, kao i razni oblici zatvora zbog priguivanja

uobiajene potrebe za nudom. Meutim, i sve ostale psihiko-nervne aktivnosti oveka utiu na rad creva. Upor
ni zatvori mogu se javiti kod depresije, nervne premorenosti, kao rezultat psihikih konflikta, koji lee u podsvesti.
Psihiko-nervni zatvori kod depresije i nervne premorenosti najee su atoninog oblika. Kada je re o ostalim vr
stama psihiko-nervnih zatvora, posebno suzdravanju od
potrebe za stolicom i psihikim konfliktima, koji su u pod
svesti - to su, neosporno, zatvori spastikog oblika.
Profesionalni zatvori svojstveni su uglavnom osoba
ma koje rade u sedeem poloaju. Zatvori usled profesio
nalnih trovanja sreu se u proizvodnji i u industrijskim
granama gde je rad ljudi povezan sa olovom (kod topioniara olovne rude, kod radnika koji prave olovne sanduke,
cevi, kofe, icu, retorte, koji izlivaju tipografski slog, koji
rade sa olovnim belilima i drugim olovnim bojama, na
farbarskom poslu, u keramikoj industriji). U fabrikama
anilnih boja, gde se primenjuje metil na bazi broma ili jo
da, kod radnika se, takode, uoavaju profesionalni zatvo
ri usled hroninog trovanja tim materijama (zato je vano
sprovoditi profilaktine kure ienja i odravati svoje
zdravlje u dobrom stanju).
Profesionalni zatvori najee imaju oblik atoninih zatvora.

Dijagnostika zatvora
Kod raznih oblika zatvora razlikuje se spoljanji iz
gled ekskrementa. Kod proktogenog zatvora lue se znat-

ne koliine oformljenog ekskrementa, kod atoninog ekskrement je taman, cilindrinog oblika sa uzdunim
tragovima (otiscima) ili u vidu grudvica, as veih, as
manjih. Kod spastikih oblika ekskrement ima spljoten
oblik, ponekad je u vidu trake, ili izlazi u malim izbruenim grudvicama tipa ovjeg ekskrementa. Za neke spastike zatvore karakteristina je pojava sluzi u vidu tanke
pauine, koja omotava ekskrementne grudvice. Ta sluz
moe da se lui kao rezultat reakcije zidova creva na me
hanike nadraaje ekskrementa. Ponekad se na povrini
ekskrementa mogu videti pojedinane krvave ilice kao
rezultat mehanikih povreda hemoroidnih vorova ili sluzokoe samog anusa tvrdim paradima ekskrementa.
Prema tome, hronini zatvori, koji se ispoljavaju veo
ma jednoobrazno kod osnovnog simptoma oboljenja - za
drke ekskrementa, imaju razliite uzroke, poev od grubih
anatomskih promena oblika i prohodnosti creva a zavrava
jui sa finom, jedva uhvatljivom igrom psihe. Pravilno od
reen uzrok zatvora je garancija uspenog leenja.
Leenje zatvora
Leenje zatvora moe biti dijetalno, fizioterapeutsko, medikamentno, psihoterapeutsko, balneoloko, hirurko, ali uvek mora postojati uslov pravilnog individual
nog raspoznavanja oblika zatvora, to diktira primenu
metoda leenja u svakom pojedinanom sluaju.

Dijetalna terapija kod alimentarnih zatvora i zatvo

ra, koji se javljaju na bazi smanjivanja osetljivosti nervnomiinog aparata creva, omoguava da se pojaa nadraaj
creva hranom koja sadri mnogo balastnih materija ili ko-

ja hemijski nadrauje zidove creva. Pri tome se iz dnevnog

obroka iskljuuju produkti koji se lako vare u elucu i crevima. Kod tih oblika zatvora ne smeju se praviti due pa
uze u uzimanju hrane, pri sastavljanju jelovnika treba
ograniavati upotrebu mesnih i ribljih supa, delikatesnih
sorti mesa, ribe, belog hleba, keksa od finog brana, ka
kao, kae od rie i griza, krompir pire i slino. Korisni su
produkti sa veim sadrajem celuloze: crni hleb, med,
medeni kolai, sipka kaa od heljde, supe sa povrem, ku
pus, krastavci, cvekla, salate, argarepa, repa, rotkvica,
graak, bobovi, gljive, jabuke i drugo voe, posebno ljive.
Povre i voe po mogunosti uzimati u sveem neisitnjenom stanju. U broj hranljivih materija, koje svojim hemijskim sastavom nadrauju creva, spadaju eer, posebno
voni i mleni i med. Takoe je korisian dvodnevni kefir,
kiselo mleko (jogurt), kumi (kiselo kobilje mleko) i dru
gi kiselomleni produkti. Od napitaka se preporuuju:
svee iscedeni sokovi, mineralna voda, zasiena ugljen-dioksidom. Takvu dijetu treba primenjivati postepeno.
Odstranjivanju atoninih zatvora pomau produkti,
koji imaju jako purgativno dejstvo: ljive, suve ljive, suve
smokve. Sok od cvekle i spanaa u tom pogledu prednja
e. Voe se pri pripremanju preliva veoma vruom vodom
i ostavlja tako preko noi. Korisno je svako jutro pojesti
nekoliko ljiva, a ako imate mogunost i preko celog da
na. Veoma je vano da se hrana dobro savae, poto se
za vreme vakanja aktivira peristaltika creva.
Priblina ishrana tokom dana kod atoninog zatvo
ra je sledea.
Doruak treba da se sastoji od sveeg i zrelog, so
nog voa, ali ako je zatvor jak, treba narendati veliku o-

ljicu sveeg kupusa i jabuka. Ali u tom sluaju, osim sme

e narendanih jabuka i kupusa, ne srne se nita jesti.
Smea: Supenu kaiku meda, 2 supene kaike vode,
2 supene kaike svee ovsane prekrupe, 1 supenu kaiku
zrna proklijale penice, 2 narendane jabuke srednje veli
ine, 1 supena kaika narendanih jezgri od oraha i sok od
polovine limuna. Sve dobro izmeati. Radi postizanja bo
ljih rezultata ne treba nita jesti, osim navedenih produ
kata, osim salate" u neogranienim koliinama.
Veera treba da se sastoji od nekoliko vrsta kuvanog
nesonog povra, salate od zelenog lisnatog povra i mla
dog kravljeg sira. Umesto mladog kravljeg sira moe se po
jesti po izboru neto drugo: sir, ili pare ribe, ili kuvano
jaje, ili orasi.
Da biste ojaali slabe zidove debelog creva i obnovi
li njegove miie, preporuuju se sokovi iscedeni od cve
kle i spanaa, pomeani sa sokom od argarepe. to je za
tvor jai, procenat soka od cvekle i spanaa treba da bude
vei a od argarepe manji. Ako doe do jakog proliva, tre
ba smanjiti koliinu soka od cvekle ili spanaa, a povea
ti koliinu soka od argarepe.
Kod atoninog zatvora mogu se koristiti narodni re
cepti.
Ujutro 2 supene kaike mekinja preliti aom kljua
le vode i drati u dobro zatvorenoj posudi. Kada se ohladi,
vodu izliti, a gusti pojesti natate. Obino se posle 5 dana
probava poboljava, a posle 10 dana - normalizuje se sto
lica. Mekinje je dobro kombinovati sa klistirima.
Kao prirodno purgativno sredstvo kod atoninih za
tvora moe se koristiti aj od kore pasjakovine (Rhamnus
cathartica). Ranije su ba tu vrstu aja pili po selima: uzi-

mali su 15 grama kore pasjakovine, kuvali u pola litra vo

de i pili kao aj.
Potpuno druga dijeta priprema se kod spastikih ob
lika zatvora.
Ovde nije umesno doziranje grubih materija, koje nadrauju i bez toga ve nadraene zidove creva. Zato se ljudi
ma, koji pate od takvih zatvora, preporuuje biljna hrana,
koja sadri celulozu, samo u vidu kaice, pri emu se pose
ban znaaj pridaje mastima, pavlaki, maslacu i maslinovom
ulju, koji smanjuju spazam creva. Povre i voe treba uzima
ti u kuvanom stanju uz dodavanje eera. Kod spastikih za
tvora prepisuje se mehaniki i hemijski ograniena ishrana,
kao kod proliva. Zabranjuju se hladni napici, posebno gazi
rani, a prednost se daje aju i kafi sa pavlakom (vrhnjem).
Takva dijeta se naziva ogranienom dijetom protiv zatvora.

etvrtog dana napraviti pauzu.

Od petog do sedmog dana - klistiri, kao treeg da
na, a osmog dana pauza.
Od devetog do jedanaestog dana - klistiri, kao treeg
dana, a dvanaestog dana pauza i ponoviti jo jednu kuru.
U zavisnosti od promena u stanju zdravlja, terapiju
ponoviti jo 3 dana, ili 6, ili svih 12 dana.
2. Uzimati po 1 supenu kaiku elea, pripremljenog
od zrelih plodova zove, skuvanih bez eera, 1 - 2 puta
dnevno. Moe se dodati med.
3. Ljudima koji pate od zatvora nadrilekari (vidari)
savetuju da piju vodu u kojoj su se dugo kuvale ljive ili
ovas. Sok od rotkvice, rasol od kupusa u toplom stanju, ki
selo mleko (jogurt) i aj od suenih vianja i suenih jabu
ka piti 4 - 5 puta dnevno.

Kod spastikog zatvora mogu se koristiti i narodna

Fizioterapeutsko leenje. Kod atoninog zatvora in

dikativna je lekovita gimnastika sa vebama za trbunu
presiju, hladan tu, gladno trljanje i polivanje stomaka,
pritiskanje stomaka rukama. Preporuuje se bavljenje
sportom, dajui prednost hodanju, lakom tranju, pliva
nju, jahanju i drugim vrstama kretanja, pri kojima se ko
riste potresi.

sredstva.
1. U 1 litar vode nasuti supenu kaiku semena lana,
kuvati dok ne prokljua, a zatim produiti sa kuvanjem na
slaboj vatri 20 minuta. Ohladiti, naliti u Esmarhovo lon
e (2-litarski termofor) i u to dodati 2 supene kaike ulja
od slaice (ono zagreva i smekava organizam, spreava
spazam debelog creva). Zamenu za ulje od slaice pripre
miti ovako: uzeti 200 grama maslinovog ulja, dodati u nje
ga kafenu kaiicu praka slaice i dobro promeati.
Pripremljenu smeu uneti u organizam u vidu kli
stira uvee pred spavanje.
Drugog dana uraditi to isto, ali sa 1,5 litrom vode i
1,5 supenom kaikom lana.
Treeg dana - sa 2 litra vode i 2 supene kaike semena
lana (ne zaboraviti dodati 2 supene kaike ulja od slaice).

Kod proktogenog zatvora (zastoja ekskrementnih

masa u pravom crevu) preporuuje se masaa pravog cre
va i mikroklistiri sa ukuvanim urinom.
Kod spastikog zatvora sve navedene terapije su
kontraindikativne. Tu je umesno prepisivati posteljni re
im, grejalice, zagrevajue vodene komprese (termofore),
tople sedee aromatine kupke i parafinske aplikacije.
Potpuno se iskljuuju bilo kakve masae i gimnastika.

Kod diskinetikih zatvora indikativno je stavljanje

kompresa (obloga) sa toplim ukuvanim do 1/4 urinom na
stomak. Kada je re o klistirima, treba ih primenjivati jed
nostavno sa toplom vodom. Dobri su mleno-uljni mikro
klistiri uvee. Mogu se primenjivati topli klistiri sa svezom
mokraom, ali pri tome treba pratiti reakcije organizma.
Medikamentno leenje zatvora treba da bude samo
dopunsko. Pri leenju zatvora treba ograniiti upotrebu
purgativa, odnosno uzimati samo najblae, prvenstveno
biljnog porekla. U njih spadaju preparati od revenja (Rhe
um palmatum), aleksandrijskog lista, pripremljeni praak
od korena slatkog drvceta (Glycyrrhiza glabra).
Poznato je da slast i vona kiselina podstiu peri
staltiku creva. Jak sladak ukus ima sorbit (sladi je od e
era). Koristi se kao zamena za eer. Sorbit se moe
uspeno koristiti za pripremanje purgativnog slatkog.
Uzeti 1 kilogram sorbita, 1 kilogram bilo kakvih jagoda
5
Gagodiastih plodova) ili jabuka i skuvati od njih obino
slatko. Uzimati po 1- 2 kafene kaiice. Ako slabo dejstvuje, doza se moe poveati, ali oprezno, jer stolica mo
e biti obilna i sa bolovima u donjem delu stomaka.
Kod hroninih zatvora ne preporuuje se primena
aloje (Aloe arborescens), ricinusovo ulje i jaki mineralni
purgativi, a takoe ne treba due vremena primenjivati i
veinu sintetikih purgativnih sredstava. To se odnosi i na
sistematino ispiranje, klistire, posebno ako oni sadre
materije koje nadrauju creva, na primer, sapun, so (ukuvani urin do 1/4 prvobitne zapremine).

Primedba

prevodioca.

Kako purgativi, tako i klistiri, primenjivani iz dana

u dan u narastajuim koliinama, uvek smanjuju nadraaj nervno-miinog aparata creva, a shodno tome, pri
privremenom simptomatikom uspehu pogoravaju glav
no oboljenje. To se odnosi na atonine i proktogene zatvo
re, posebno na njihove spastike oblike, gde nadraljivost
i bez toga veoma osetljivih creva pojaava spazam, propraen znatnim bolovima sa naknadnim pogoranjem bole
sti. U tim sluajevima efikasnija su protivspazmatska
sredstva (na primer, atropin), a ne purgativna.
Veliki znaaj kod spastikih zatvora ima vitaminska
terapija, posebno vitamin B L (proklijala penica u raznim
oblicima, terapija sokom).
U nizu sluajeva treba prepisivati tople (31 - 32 C)
uljane klistire sa maslinovim uljem, uljem od suncokreta
i mleno-uljane klistire. Njihovo dejstvo treba razmatrati
ne kao defecirajue, ve kao protivspastiko, zbog ega se
klistiranje (unoenje tenosti za klistiranje) 6 obavlja uve
e i zadrava do jutra. Najbolje je uzeti 2 - 3 puta nedeljno po 1 - 2 ae istog ulja (bez vode), koje se polako uno
si u creva pomou mekog dugakog naglavka.
U sastav tenosti za klistiranje korisno je dodavati
laneno seme. Uzeti supenu kaiku istucanog lanenog se
mena (moe se zameniti ovsom, jemom ili listovima sle
za), kuvati u 4 ae vode dok ne prokljua, procediti i do
dati supenu kaiku soli i/ili 2 supene kaike ulja od lana
ili konoplje. Navedene komponente imaju prodirue i
oputajue dejstvo, stoje neophodno za spazam debelog
creva. Klistiri se rade toplom vodom.

Primedba

prevodioca.

Taj klistir dobro odgovara ljudima koji tek poinju

da iste creva i koji imaju tekoe sa prolaskom vode u
creva. Preporuuje se da se pomou tih klistira prvobitno
proiri" debelo crevo, a dalje primenjivati obine proiavajue klistire sa 2 litra vode ili mokrae.
Balneoloka i banjska terapija zatvora je indikativ
na, pa bolesnicima ne treba sugerisati to kao neophodno
sredstvo leenja. Moe se piti flairana mineralna voda;
kontraindikativna je stalna primena gorkih voda (flaira
nih ili sa izvora) 7 . Banjsko leenje ima znaaj ne toliko
zbog primene pijaih voda, koliko zbog opteg uticaja pro
mene situacije (lokaliteta) 8 na psihiko-nervnu aktivnost
bolesnika: njegovo oslobaanje od uobiajenih razdraaja, promena utisaka, dijete i naina ivota.

Profilaksa zatvora
Treba teiti tome, da imate stolicu svakoga dana.
Potrebno je ograniiti nekontrolisano uzimanje lekova
(opijuma i lepljivih sredstava), i razumno fiziki optereti
ti organizam. Organizam se ne srne zloupotrebljavati al
koholom i puenjem, jer ispoljava tetan uticaj na motor
nu funkcuju creva. U ishranu unositi dovoljnu koliinu vi
tamina, vode, celuloze u odgovarajuim koliinama, da bi
motorika debelog creva normalno funkcionisala.

Primedba

prevodioca.

Primedba

prevodioca.

Zatvori kao uzrok oboljenja

Nije nepoznato da venozna krv donjeg dela pravog
creva ne prolazi kroz jetru, ve neoiena dospeva direkt
no u srce. Ako je pravo crevo zagaeno (zatvori, nasilna,
nedovoljna stolica), krv iz njega, zasiena toksinima, pod
riva srce, izazivajui rasprostranjena srana oboljenja (sr
ane mane, poremeaji rada srca itd.). Medikamentno le
enje tih oboljenja je besperspektivno, jer se srce (kao i
svaki drugi organ) obnavlja od iste, zdrave krvi, a ako je
ona stalno zagaena nikakvi lekovi ne pomau. Na kraju
ovek strada od vlastite nepismenosti i nikakvi uvozni le
kovi, leenje u inostranstvu i ekstrasensi ne pomau.
O tetnosti purgativa
Purgativi deluju na zidove creva slino udaru bia,
izazivajui superaktivnost, posle koje nastaje depresija (to
je zakon fiziologije). Dodatno purgativna sredstva ne sa
mo da ne lece oveka ve, guei posledice oboljenja, po
goravaju bolest. Dejstvo purgativa na kraju unitava
membrane za filtriranje i sluzokou creva, koje se ne mo
gu obnoviti.
Dugotrajna istraivanja nemakih lekara primorala
su ih da javno istupe sa upozorenjem o veoma opasnim
posledicama purgativnih preparata na ovekovo zdravlje.
Redovna upotreba purgativa smanjuje sadraj veo
ma potrebnog kalcijuma u krvi. Ali jo vanije je to pur
gativna sredstva naglo smanjuju asimilaciju ivotno va
nih vitamina A, D, E i K, to slabi imunitet.
Purgativi se preporuuju za uzimanje radi ulaska u
gladovanje, koje traje najmanje 3 dana. Za vreme gladova
nja sluzokoa creva e se potpuno regenerisati i obnoviti.

Naini leenja atonije creva

Kada bolest izazove atonine zatvore mogu se primenjivati sledea prirodna sredstva.
Revenj (Rheum palmatum rhaponticum undulatum). U lekovite svrhe koristi se koren revenja, koji se pri
prema ujesen. Korenje se ispira u vodi, ree na parie,
ostavlja da uvene na suncu i sui na temperaturi do 60 C.
To omoguava da se u korenju sauvaju prirodni tanini i
druge bioloki aktivne materije.
Neposredno pre upotrebe koren revenja se isitnjava
u praak. U malim dozama (0,05 - 0,2 grama) revenj ispoljava koagulaciona svojstva i pomae kod proliva i gastriti
sa sa smanjenim procentom kiseline. Srednje doze (0,2
grama) dejstvuju kao prirodna sredstva za izbacivanje ui i pojaavaju probavu. Velike doze (0,2 - 2 grama) - kao
blagi purgativ kod atonije creva, spastikih zatvora i za
razmekavanje stolice.

Kompot od revenja. Uzeti 500 grama peteljki reve

nja, 200 grama eera, limunovu koru, prstohvat umbira
(Zingiber officinale) ili suvog groa. Peteljke oprati, oi
stiti i izrezati na parad. U 250 mililitara vode dodati e
er, koru od limuna, umbir i sve kuvati dok ne proklju
a. Zatim dodati revenj i kuvati dok se ne skuva. Voditi ra
una o tome da se revenj ne raspadne. Piti ohlaeno.
Panja! Pri uzimanju preparata, koji sadre revenj,
mokraa, mleko i znoj poprimaju utu boju. U alkalnoj
sredini - boja je crvena. Ove preparate ne treba prepisiva
ti obolelima od podagre i bolesnicima koji pate od ka
menca u bubrezima sa oksalatnim kameniima. Zbog

toga to revenj moe izazvati krvoprolie iz vena pravog

creva, ne preporuuje se njegova primena kod hemoroida.
Vranilova trava (Origanum vulgare). Primenjuje se
kao antispazmatsko sredstvo protiv prehlade i za izbaciva
nje gasova. Vranilova trava pojaava sekreciju probavnih,
bronhijalnih i znojnih lezda, peristaltiku creva i ispoljava anestetiko i dezodoransno dejstvo.
Lie od vranilove trave kuva se kao aj i primenju
je kod prehlade, eludanih i crevnih greva i naduvenosti stomaka.
Ekstrakte od trave, pripremljene po proraunu 30
grama listova na litar kljuale vode, piti kod mlitave peri
staltike creva i poremeaja motorne funkcije eluca.

PROLIV
Proliv je jaka iritacija ivotnog principa vetra. Da bi
se zaustavio primenjuju se koagulaciona sredstva. Evo
jednog od tih sredstava.
Uzeti priblino 200 grama oraha, razbiti ih i uzeti
jezgru i pregrade izmeu jezgara. Pregrade preliti sa pola
litra alkohola i ostaviti da odstoji 2- 3 dana. Uzimati 3- 4
puta dnevno od 6 do 10 kapi na 50 grama tople vode. im
proliv proe, uzimanje kapi treba prekinuti, postoje to ve
oma jako sredstvo i moe izazvati zatvor.
Kod proliva treba iz upotrebe izbaciti sve povre i
voe u sveem stanju, kao i gazirane napitke. Jedite dobro
ukuvanu kau od pirina sa malom koliinom morske so
li i pretopljenog maslaca. Ne treba piti posle jela.

HEMOROIDI
Hemoroid (grki haimorrhois - krvarenje) je varikozno proirenje vena oko anusa, koje je esto praeno za
tvorima. U nekim sluajevima bolovi od hemoroida izazi
vaju spastike zatvore.
Kliniki se razlikuju gornji i donji hemoroidi. Kod
gornjih hemoroida postoji proirenje vena iznad sfinktera
pravog creva, a kod donjih ispod njega. Donji hemoroidi
obrazuju se od donjeg venoznog spleta, razmetenog ne
posredno ispod koe, a gornji - od gornjeg hemoroidnog
spleta, koji se stvara od gornjih hemoroidnih vena, razmetenih u debelom sloju sluzokoe pravog creva. Kod he
moroida postoje jedni i drugi vorii.
Hemoroidni vorii predstavljaju varikozno proire
nje vena. Sluzokoa donjeg dela pravog creva, koja pokri
va vorie, esto se naglo menja. Ona je zadebljana, prepunjena krvlju (od ega izgleda kao d a j e poplavila) i na
lazi se u stanju upale. U osnovi tih promena je poremeaj
ishrane i stalno traumiranje hemoroidnih voria ekskrementnim masama.
U razvoju hemoroida veliki znaaj imaju osobenosti
venoznih spletova i graa njihovih zidova. Oni su podlo
ni proirenju pod uticajem niza faktora, koji uzrokuju za
stoj krvi. U te faktore spadaju: hronini zatvori, spazam
sfinktera pod uticajem naprslina (zbog nepravilne ishra
ne, ireva, polipa u pravom crevu), dugotrajni boravak na
nogama, srane mane i poremeaji, oboljenja jetre, po
sebno portalna hipertonija, prekomerna upotreba alkoho
la, tumori u maloj karlici, koji pritiskuju odvodne vene.

Vano je shvatiti, da je proirenje vena hemoroid

nog prstena pokazatelj promena u venoznom sistemu celog organizma. Zato treba dejstvovati na normalizaciju kr
votoka u elom organizmu.
Treba regulisati pravilnu ishranu, da bi stolica bila
normalna (dehidriram, usled uzimanja suve hrane i me
sa, ekskrement je tvrd i ozleuje anus pri izlasku, tj. pro
uzrokuje nepotrebno napinjanje (naprezanje) i izaziva naprsnue pravog creva). Treba promeniti navike u ishrani,
poto se iz krvi u otvor creva mogu izluivati soli, alkohol
i druge materije, koje ponekad nadrauju sluzokou i iza
zivaju oboljenja sluzokoe. Takav mehanizam nadraujueg dejstva na sluzokou debelog creva uzrokovan je i sla
nom i ljutom hranom. Po pravilu, stanje hemoroida se
uvek pogorava posle upotrebe haringe, sardela i drugih
slanih riba, suhomesnatih proizvoda i jela sa dodatkom
sireta.
Dopunimo savremene podatke o hemoroidima
drevnoistonim. Pravo crevo je oslonac" ivotnog princi
pa vetar. Veraru organizmu upravlja kretanjem, u datom
sluaju normalnim pranjenjem pravog creva. Ali ako je
prekomerno izraen, to izaziva suvou i hladnou. Sue
nje" i hlaenje" pravog creva ini da se venozna krv do
nekle zgruava i kvari od stajanja. Zidovi vena gube ela
stinost i isteu se usled zastoja. Time se objanjava inje
nica, da se hemoroidi najee javljaju kod mukaraca
(80%) zbog vee vrstoe" njihovog organizma u poreenju sa enskim organizmom.
Primena sredstava koja smanjuju vetar - vlanost i
toplota - ini da se on smiruje", a proirenje hemoroidnih

vena se regenerie. vrstoa i uvoa se najbolje otklanjaju

uljima i toplim tenostima. Protiv hladnoe efikasna su
razliita opta i lokalna zagrevanja, odimljavanja, primena
trava i drugih produkata sa izraenim toplotnim svojstvi
ma. Upravo ta sredstva najefikasnije otklanjaju hemoroidc.

Leenje

hemoroida

Leenje hemoroida treba da bude usmereno na ot

klanjanje uzroka bolesti, tj. zatvora, zastoja krvi u karlinim organima, na smirivanje" ivotnog principa verra.
Radi otklanjanja zatvora prepisuje se odgovarajua dijeta
(vidi ishrana kod zatvora), manje doze prirodnih purgati
va ili mikroklistiri sa uljem, mleno-uljni i sa svezom mo
kraom. Radi normalizacije venoznog krvotoka treba oi
stiti jetru prema svim navedenim varijantama. Da bi sluzokoa pravog creva zarasla preporuuje se pojaana tera
pija sokovima, a lokalno - mazanje uljem od pasjeg trna
(Hippophae rahmnoides) ili tamponi natopljeni ovim
uljem. Posle defekacije korisne su sedee prohladne kup
ke ili ispiranje anusa hladnom vodom. Veoma je dobro is
pirati se vlastitim urinom.
Ako su se pojavili hemoroidni vorii, treba ih spo
lja mazati vazelinom i prekriti tankom poveskom. Kod
kapsuliranih hemoroida bolesniku se prepisuje posteljni
reim sa pripodignutom karlicom, a posle stiavanja akut
nih pojava primenjivati sedee tople kupke po 15 -20 mi
nuta 2- 4 puta dnevno. Stolica treba da bude u vidu kai
ce, radi ega se prepisuje odgovarajua dijeta i svee iscedeni sokovi. Pod uticajem navedenog leenja trombi se re-

sorbuju, otok iezava, istureni vorii posle 7- 10 dana

sami se uvlae u pravo crevo.
Postoji nekoliko pristupa leenju i profilaksi hemo
roida:
1) ako je oboljenje nastalo od glista ili otrica, prvo
se treba osloboditi od njih;
2) ako je od portalne hipertonije, povezane za ote
enje ili zagaenje jetre, obavezno oistiti jetru, promeniti ishranu, piti svee isceene sokove, svezu mokrau (kao
sredstvo za razblaivanje krvi);
3) ako je od prepobuivanja ivotnog principa vetra
(iji su spoljanji simptomi: zatvor, hemoroidi, bolovi u
krstima, prskanje krvnih sudova, suvoa koe, nesanica,
haotino razmiljanje, hladnoa u organizmu i slino),
preporuuje se opte i lokalno zagrevanje organizma,
oputanje organizma, zasiavanje organizma vlagom i
uljima; izbegavati suvina hlaenja i dehidraciju organi
zma, uzbuenja, ishranu suvom hranom, due zadrava
nje u stojeem ili sedeem poloaju.
Za leenje hemoroida primenjuju se i narodni naini.
1. Staviti u usta kafenu kaiicu praka od slaice i
drati ga dok se ne pretvori u grudvicu i resorbuje. Do
punski: prokuvati ulje od suncokreta (zejtin), namoiti u
njega pare vate i staviti u anus. To je sredstvo koje dobro
pomae kod hemoroidnih voria i resica.
2. Razmutiti 4 supene kaike slaice u 3 litra pro
kljuale vode, sipati u lavor (kofu) i esti u njega. Umota
ti se ebetom do pojasa i sedeti 10 minuta. Postupak po
noviti 2 - 4 puta. Praksa pokazuje, da bolovi prestaju, a re
sice i vorii se uvlae.

3. Sakupiti vlastitu mokrau, izmokrenu pri jednom

uriniranju, u emajlirani lonac, staviti ga na vatru i dove
sti do kljuanja. Skinuti lonac sa vatre i staviti ga na mesto gde e se vriti zagrevanje (na primer, u vedro - kolu).
U mokrau sipati supenu kaiku sode bikarbone i esti.
Umotati se ebetom. Podstie resorbovanje hemoroidnih
voria.
U nekim sluajevima gimnastika" anusa pomae u
leenju upornih hemoroida. Zato se rade proste vebe skupljanje i istezanje anusa. Veba podstie bolji protok
krvi kroz hemoroidne vene i, samim tim, likvidira zastoj
krvi. U daljem toku leenja preporuuju se profilakse.

Kompleksan pristup leenju hemoroida

prema V. L. Igruinu
Narodni lekar Vasilij Leonidovi Igruin odavno se
bavi pitanjima leenja proktolokih oboljenja (proktologija - oblast medicine, koja se bavi leenjem oboljenja pra
vog creva) izmeu ostalog i hemoroida. Prema njegovom
miljenju, hemoroidi, oteujui razne delove pravog cre
va, predstavljaju jedan od glavnih uzroka ostalih ozbiljnih
oboljenja pravog creva, meu kojima i raka pravog creva.
Igruin preporuuje kompleksan pristup kod lee
nja hemoroida: kontrastne vodene terapije, specijalne fi
zike vebe, asane iz joge, fitoterapiju i druge metode. U
tom sluaju lekoviti uticaj se odvija odjednom po nekoli
ko puteva - kanala, to omoguava da se lokalizuje i uni
ti koren bolesti.
On predlae nekoliko najefikasnijih recepata lee
nja poetnog i srednjeg stadijuma hemoroida.

Za ublaavanje bolova, upale i krvarenja. Pomeati

u jednakim koliinama suve isitnjene cvetove lanenke
(Linaria vulgaris) i kantariona (Hypericum perforatum),
koru od hrasta, travu vodene paprike (?). Smeu trava dr
ati 12 sati u rastopljenom salu od svinjskih iznutrica, uz
povremeno meanje. Zatim zagrejati i procediti. Rezultat
je da u salo prelaze korisne materije iz trava, koje podstiu ublaavanje bola, otklanjanje upale i zaustavljanje kr
varenja.
Pripremljenu mast uvati na tamnom i prohladnom
mestu.
Dobijenom mau namazati pare gaze, paljivo
ubaciti u analni otvor i drati 5 - 6 sati. Gaza se mora e
la ubaciti u analni otvor.
Dopunski, uz ovaj recept Igruin predlae da se pije
sve sok od plodova crvene oskorue (Sorbus aucuparia)
2- 3 puta dnevno tokom 2 nedelje.
Za vreme leenja mau i sokom od plodova osko
rue on preporuuje lagane gimnastike vebe.
1. Naprezanjem unutranjih miia uvlaiti anus
unutra - po 2- 3 minuta 2 puta dnevno. Ova veba pod
stie poboljanje krvotoka u pravom crevu - bolje odlae
nje venozne krvi.
2. Leei na leima, sa rukama niz telo, raditi noga
ma pokrete kao da vozite bicikl - 3 minuta jednom dnev
no. Posle te vebe odmoriti se, ne ustajui, 3 - 5 minuta.
Ta veba poboljava venozni krvotok u donjim udovima i
oko male karlice, smanjujui optereenje vena na noga
ma i u karlici i, samim tim, podstie obnavljanje tonusa
zidova vena.

Starinski nain leenja hemoroida. Sastoji se u zagrevanju dela tela oko anusa parama stipse (alauna), koje
usled jakih koagulacionih svojstava podstiu uvlaenje,
stezanje svega rairenog. Skuvati u emajliranom loncu 2
litra vode i u kljualoj vodi rastvoriti 450 grama stipse.
Dobijeni rastvor stipse kuvati na blagoj vatri 15 - 20 mi
nuta, skinuti sa vatre, zatvoriti lonac drvenim poklopcem
na kome se nalazi otvor (ili umotati krajeve posude debe
lim pekirom) i zagrevati anus iznad pare 20 - 30 minu
ta.
Posle zagrevanja preporuuje se namazati anus (iz
nutra i spolja) vazelinom i obavezno uzeti bilo kakav bilj
ni purgativ, poto je koagulacioni i steui efekat toliko
jak, da moe izazvati zatvor i jako stezanje pravog creva.
Primena ulja donekle vlazi" i ublaava to dejstvo. Purga
tiv podstie stolicu, koja se posle navedene terapije obave
zno normalizuje.
Zagrevanje treba vriti najvie jednom nedeljno.
Obino su tri zagrevanja dovoljna da se postigne izrazito
lekovit efekat. Za vreme leenja treba piti vodu, u kojoj su
se 30 minuta kuvali isti opiljci od gvozda.
Za vreme leenja prema ovom metodu iz dnevnog
obroka treba iskljuiti svee mleko i crni aj (on koagulira). Crni aj moe se zameniti zelenim, a najbolje ajem
od trava.
Ako nemate stipsu, navedena terapija moe se spro
vesti sa 1,5 litar mleka, u koje treba dodati 4 velike glavi
ce luka. Tehnologija pripremanja i leenja je ista.
Kod jakih hemoroidnih bolova moe se koristiti sledei recept. Uzeti 5 grama praka od cvetova hajduke tra
ve (Achillea millefolium) i 5 grama listova maline (Rubus

idaeus), 50 grama sveeg maslaca (butera). Maslac treba

prethodno briljivo rastopiti na pari od kljuale vode (u
kljualoj vodi) i u njega sipati isitnjene (poeljno u prah)
trave i dobro promeati. Dobijenu smeu uvati u friide
ru. Uvee pred spavanje mazati anus. Ovu terapiju treba
primenjivati svakodnevno dok se smea ne potroi. Posle
trodnevne pauze leenje ponoviti mazanjem.
Za vreme tog leenja ujutro natate treba popiti a
u svee surutke, a tokom dana pojesti 5 - 1 0 plodova od
kleke (Juniperus communis), skuvanih u toplom ulju od
maslaca i osuenih u toploj rerni. Plodovi kleke imaju
protivupalno, protivmikrobno, diuretiko, anestetiko
dejstvo, izbacuju u, aktiviraju motornu funkciju creva i
slino. Njihova lekovita svojstva su dobro poznata kod le
enja hemoroida.

OSTEOHONDROZA

steohondroza - jedno od najrasprostranjenijih obo

ljenja potporno-motornog aparata u srednjem i stari
jem ivotnom dobu. To je oboljenje hrskavinih povrina
kostiju potporno-motornog aparata, prvenstveno kime,
kao i karlino-bedrenih i zglobova kolena.
Kod osteohondroze vrata i gornjeg dela grudnog ko
a javljaju se razni bolovi: u predelu srca (esto ih dijagnostikuju kao pojavu ishemijske bolesti ili stenokardije), u
ramenom zglobu i du cele ruke, s jedne ili obe strane, u
glavi, kao i glavobolje sa kratkotrajnim gubitkom svesti
(zbog poremeaja snabdevanja mozga krvlju).
Osteohondroza u srednjem i donjem grudnom delu
kime moe da izazove bolove u podbratku i u stomaku,
to esto grekom povezuju sa oboljenjem eluca, pankre
asa, une kese (mehura) i creva.
Pri rasprostranjenoj osteohondrozi, a ponekad i kod
osteohondroze u slabinskom delu kime oteuju se karlino-bedreni zglobovi i zglobovi kolena. U tom sluaju na
rendgenskim snimcima karlino-bedrenih i zglobova ko
lena vidne su degenerativne promene hrskavine povri
ne, kotane izrasline u vidu bodlji (klinova) i suavanje
zglobnih pukotina.
Pri osteohondrozi u slabinskom delu kime esto se
uoava ispadanje i ukljetenje diskova.

PROFILAKSA
I LEENJE OSTEOHONDROZE
Radi profilakse i leenja osteohondroze treba ispu
niti niz zahteva.
Treba spavati na leima ili stomaku na tvrdom kre
vetu. Zato ispod dueka treba staviti tit" - perplou de
bljine jedan centimetar ili daske jednu do druge. Duina
tita" mora da odgovara duini kreveta.
Kod osteohondroze je veoma korisna jutarnja gim
nastika u trajanju od 10 do 15 minuta. U kompleks vebi
treba ukljuiti vebe za pokretljivost kime u svim delovima i u svim pravcima, vebe za zglobove ruku i nogu
(ukljuujui pokrete mahanjem).
Za vreme pogoranja stanja osteohondroze kontraindikativni su skokovi, podskakivanja i tranje, koji vre
veliko optereenje na meuprljenske diskove.
Ljudi, koji rade sedei, treba da prave pauze u vebanju u trajanju 5 - 6 minuta posle svakih 1,5 - 2 sata
rada, tj. 3 - 4 puta tokom radnog vremena u poetnom
poloaju stojei; oni koji rade stojei - 2 - 3 puta tokom
radnog vremena vebe u poloaju sedei; koji rade sedei,
stojei i hodajui - 1 - 2 puta dnevno u poetnom polo
aju sedei i stojei. U kompleks vebi ukljuiti vebe za
pokretljivost kime u vratnom, grudnom i slabinskom de
lu u svim pravcima.
Panja! Oboleli od osteohondroze treba da iz kom
pleksa lekovite gimnastike potpuno iskljue (ili,

u kraj

njoj meri, ogranie) vebe za trbunu presiju. Zato u po

etku treba vebati u fiksirajuim povezima ili korsetima.

KAKO O T K L O N I T I B O L O V E
KOD O S T E O H O N D R O Z E
Treba zauzeti takav stav (pozu), da miii leda, slabinskog i vratnog dela kime budu maksimalno oputeni,
jednostavnije reeno, lei na leda ili na stomak. U leeem poloaju na leima treba saviti noge u kolenima i
karlino-bedrenim zglobovima i staviti ih na visoki valjak
(na primer, smotano ebe), tako da stopala ne dodiruju
postelju (golenice nogu treba da vise oputeno). Ispod sla
bina (krsta) treba staviti mali mekani jastuk tako da slabi
ne dobro naleu na njega. Uzglavak kreveta od nivoa lopa
tica treba blago podii.
Oputanje lenih miia, miia slabina i stranjice,
kao i miia donjih udova ne samo da otklanja bol, ve i
podstie postepeno otklanjanje upalnog procesa, resorbovanje otoka, stvaranje povoljnih uslova za zarastanje naprsnua i veih naprslina fibroznog prstena meuprljenastih diskova, smanjujui upola pritisak u diskovima.
Treba se pridravati reima potpunog mirovanja jer aktivno pokretanje udova i trupa u akutnom periodu
znatno traumira degenerisani disk i pojaava nadraaj
nervnog zavretka. Ako u vratnom delu kime postoji
ulegnue, na to mesto treba podmetnuti valji (na pri
mer, od savijenog pekira).
Kod osteohondroze na bilo kom lokalitetu treba izbegavati hlaenje organizma. Preporuuje se brisanje i tr
ljanje tela lanenim ili pamunim glatkim pekirom.

ARTRITIS

e artritis u prevodu s latinskog jezika na na jezik

znai upala zglobova. Ako je upalom napadnuto vie
zglobova, to oboljenje se naziva poliartritis (poli oznaava
mnogo). Pod artritisom se podrazumeva mnotvo obolje
nja zglobova upalnog karaktera, koja se javljaju kako pri
prodiranju infekcije tako i pri naruavanju procesa razmene materija (podagra). Artritis se moe razviti kao posle
dica reumatizma, angine i drugih streptokoknih obolje
nja.
Artritis se, pre svega, ispoljava bolom u zglobu pri
kretanju, crvenilom i poveanjem obima (oteklinom) na
mestu oteenja. Oko zgloba se znatno poveava tempera
tura tela. U upljini zgloba moe se nagomilavati tenost.
To oboljenje odraava se i na opte stanje organi
zma: javljaju se slabost i opte poveanje telesne tempera
ture. Artritis najee zahvata zglobnu tenost, a ako se
ne leci, prelazi na hrskavicu, vezivno tkivo, tetive i kosti.
Za leenje artritisa koristi se veliki broj razliitih
masti i krema, koje otklanjaju bol i otok. Masti i kreme
treba utrljavati u kou iznad obolelog zgloba 3 - 4 puta
dnevno. Kao sredstvo za unutranju upotrebu treba uzi
mati aspirin, koji deluje ne samo kao sredstvo za ublaa
vanje bolova, ve i kao protivupalno sredstvo.

ISHRANA OBOLELIH OD ARTRITISA

Pri obolevanju od artritisa u prvom redu treba promeniti ishranu. Naunici su davno ustanovili, da dnevni
obrok hrane utie na artritis, i da veoma jednostavna di
jeta, posebno gladovanje, moe otkloniti simptome tog
oboljenja. Na primer, tokom jednog istraivanja, iji su re
zultati objavljeni u engleskom medicinskom asopisu
Lancet" (Lanceta) norveki naunici su uporedivali dve
grupe ljudi, koji boluju od reumatoidnog artritisa. Jedna
grupa, od 27 ljudi, pridravala se eksperimentalne vegeta
rijanske dijete, a druga kontrolna grupa od 26 ljudi - obi
ne dijete.
Vegetarijanska dijeta obuhvatila je tri etape. U prvoj
etapi, koja je trajala od 7 do 9 dana, ispitanicima su pred
lagani odvari od povra, sokovi od povra, ajevi od trava
i enjak (beli luk). U drugoj etapi, koja je trajala 3,5 meseca, u dnevni obrok ukljuena je samo vegetarijanska
hrana. Bolesnici nisu jeli meso, jaja, mlene produkte, citruse, rafinad (eer u kockama), zaine, soli i itarice, ko
je sadre lepak (koagulans). Posle 4 meseca u dnevni
obrok su poeli da ukljuuju mlene produkte, po jedan
dnevno. Te dijete ispitanici su se pridravali godinu dana.
lanovi obe grupe vodili su dnevnike, u kojima su registrovali svoje sklonosti prema ukusima i opisivali sve
simptome.
Rezultati istraivanja bili su zadivljujui. Ve posle
mesec dana kod lanova eksperimentalne grupe uoeno
je primetno smanjivanje broja oteklih i mekih zglobova.
Skratili su se periodi jutarnje utrnulosti i drugi simptomi,
koji prate napade artritisa. Osim toga, ispitanici iz te gru-

pe oseali su se zdravijim i snanijim. Znaajno je, da su

se te promene zadrale tokom svih 13 meseci istraivanja.
lanovi kontrolne grupe tokom prve 4 nedelje ose
ali su manje bolove, iako nije bilo nikakvih promena u
sastavu krvi. Na kraju istraivanja svi simptomi, ukljuu
jui i bolove, kod tih bolesnika su pojaani.

TA R A D I T I
ZA RASTVARANJE SOLI U ZGLOBOVIMA?
Prilikom taloenja soli u zglobovima preporuuju se
razliita utrljavanja, koja omoguavaju da se soli rastvara
ju. Radi toga sastav za utrljavanjc odabira se tako da ima
razredujua, zagrevajua i smekavajua svojstva. Evo jed
nog recepta.
Uzeti flau u koju se moe naliti pola litra tenosti
i u nju staviti pare kamfora (ima razredujua svojstva) ve
liine 1/4 kocke eera. U flau naliti 150 mililitara terpentina (ima zagrevajua i prodirua svojstva), 150 milili
tara maslinovog ulja (ima smekavajua svojstva), dodati
150 mililitara 70%-og alkohola (zagreva, prodire). Pre upo
trebe sve dobro promukati. Pred spavanje dobro utrljati
(dok se ne osui) i umotati neim vunenim i tako drati
preko noi (vuna dobro zadrava toplotu, koja aktivira
procese rastvaranja soli).

ODVAR ZA I Z B A C I V A N J E L J A K E
Odvar od jelovih iglica (etina), ljuske od luka i plo
dova ipka pogodni su za izbacivanje ljake iz organizma.
99

Uzeti 5 supenih kaika isitnjenih iglica (poeljno je

uzeti mlade iglice), 2 - 3 supene kaike isitnjenih plodo
va ipka i 2 supene kaike ljuske od luka i preliti ih sa 0,7
litara vode, dovesti do kljuanja i zatim kuvati na slaboj
vatri 10 minuta. Ostaviti da odstoji preko noi. Procediti i
piti umesto vode po pola litra dnevno tokom 4 meseca.
Ako nemate problema sa bubrezima, ljusku od luka nije
obavezno dodavati (ona leci od pielonefritisa).

SINDROM HRONINOG UMORA

indrom hroninog umora karakterie se stalnim oseajem jakog umora, bolovima u miiima, groznia
vim stanjem, pospanou i depresijom, koji traju mesecima, a ponekad i godinama. Radna sposobnost ljudi sma
njuje se na pola. Pri tome oni ne obolevaju ni od psihi
kih oboljenja, ni od infektivnih, nemaju hormonalne po
remeaje, ne zloupotrebljavaju lekove i ne postoji nikakav
uticaj toksinih materija na njihov organizam.
Kod obolelog od sindroma hroninog umora prisut
no je najmanje est od nabrojanih simptoma, koji se stal
no ili povremeno ponavljaju tokom est meseci i due.
1. Ispoljavanje prehlade ili slabo izraenog stanja
groznice.
2. Neprijatni oseaji tipa boleljivosti u nosnoj du
plji3. Oseaji boleljivosti ili naduvenosti limfnih vo
rova na vratu ili ispod pazuha.
4. Opta iscrpljenost organizma.
5. Neshvatljivi bolovi u miiima.
6. Jak umor i slaba sposobnost organizma za obna
vljanje u toku 24 sata posle bilo kakvog fizikog
rada.
7. Spontana glavobolja.
8. Oseaj boleljivosti u zglobovima bez njihovih
spoljanjih promena.

9. Zaboravnost ili prekomerna razdraljivost, ne

sposobnost koncentracije panje.
10. Pogoranje sna.
11. Brza pojava navedenih simptoma tokom nekoli
ko asova ili dana.
Razmotrimo detaljnije svaki od simptoma.
Prvi simptom. Prehlada znai zagaenost organi
zma sluznom ljakom (prepobuivanje ivotnog principa
sluzi), na kojoj su poeli da se razmnoavaju patogeni mi
kroorganizmi i izazvali su upalu - tipini simptomi pre
hlade. Grozniavo stanje govori o tome, da se ivotne sile
(snaga) organizma troe na guenje infekcije. Organizam
se u celini suprotstavlja mikrobnoj agresiji i zagaenosti.
Drugi simptom. Neprijatni oseaji tipa boleljivosti
u nosnoj duplji (drelu) upravo oznaavaju tipine simp
tome prehlade - upalu, koja moe biti veoma slaba (ne
prijatni oseaji u nosnoj duplji), slaba (simptomi bolelji
vosti i crvenilo), jaka i veoma jaka.
Trei simptom. Oseaji boleljivosti ili oteenost
limfnih vorova na vratu ili ispod pazuha znai, da orga
nizam u borbi protiv infekcije mobilizuje limfni imuni si
stem. Limfni vorovi krajnika nisu u stanju da se odupru
agresiji infekcije i potrebna im je pomo. Krajnici su prva
i najjaa zatita organizma od prodiranja raznovrsnih pa
togenih mikroorganizama u organizam. Ali mi tu zatitu
slabimo pijui hladne napitke i uzimanjem produkata ko
ji stvaraju sluz u organizmu. U krajnicima se usled prisu
stva sluzi razmnoavaju patogene bakterije koje ih razara
ju. Ako se krajnici odstrane, organizam ostaje bez zatite
od naredne agresije mikroba i vremenom se javljaju

ozbiljnija oboljenja (srca, krvnih i drugih sudova, bubre

ga, zglobova i slino).
etvrti-jedanaesti simptomi. Oni ukazuju na optu
zagaenost organizma i njegovo oteenje od patogenih
mikroorganizama.
Opta zagaenost i oteenje organizma od patoge
nih mikroorganizama uzrokuje optu iscrpljenost - sma
njivanje tonusa, ivotna snaga organizma troi se na su
zbijanje bakterijske infekcije (na to ukazuju i esta, nedo
voljno izraena grozniava stanja), javljaju se neshvatljivi
bolovi u miiima (usled nagomilavanja u njima toksi
nog sadraja ljake i ivotne aktivnosti patogenih mikro
organizama), veliki umor i nedovoljna sposobnost organi
zma da se oporavi tokom 24 sata posle nekog fizikog ra
da (posledica smanjivanja opteg ivotnog tonusa organi
zma, nema snage za oporavak), glavobolje (trovanje mo
zga bakterijskim toksinima), oseaj boleljivosti u zglobo
vima bez njihove spoljanje izmene (imuni odgovor veziv
nog tkiva organizma na toksinost patogenih mikroorga
nizama i zagaenost). Navedeni procesi nagomilavaju
ljaku u organizmu i u zavisnosti od osobina individualne
konstitucije oveka dovode do prepobudivanja jednog ili
drugog ivotnog principa. Prepobuivanje vetra uzrokuje
zaboravnost, ui - razdraljivost, sluzi - apatinost i de
presiju. Prepobuivanje ivotnih principa, posebno vetra,
izaziva probleme sa snom, a brzo ispoljavanje navedenih
simptoma tokom nekoliko asova ili dana znai samo jed
no: zagaenost i bakterijsku agresiju, izazvane izopae
nim nainom ivota produavaju da deluju, imuni sistem
hronino slabi i svakog asa mogu nastati ozbiljna obolje
nja.

Veina obolelih navodi, da su poeli da oseaju

umor odmah posle preleanog infektivnog oboljenja, na
primer gripa. Kod drugih ljudi bolest se javlja u periodu
kada su preiveli neki stres, nali se u neuobiajenoj situ
aciji (na primer, za vreme razvoda, posle smrti nekog od
lanova porodice, promene radnog mesta). Kada je re o
zagaenosti, do nje dolazi tako neprimetno, da ovek u to
i ne sumnja, pa je zato ne moe izdvojiti kao glavni uzrok.
Eto zato veina ljudi ukazuje samo na grip i stres.
Ako se pozovemo samo na naune podatke, oni po
kazuju na odstupanje od normi pri proraunu leukocita
(ukljuivanje imune zatite organizma), manje poremea
je u radu jetre (prisustvo portalne hipertonije), povean
broj antitela protiv raznih virusa (virusna i bakterijska
agresija) i tkiva (u njima se nagomilala ljaka) ili neznat
no poveanje ili smanjivanje opteg broja antitela u poreenju sa uobiajenim. Ispostavlja se da su mnogi zatitni
faktori prigueni, dok istovremeno drugi ispoljavaju pove
anu aktivnost i, obrnuto, brzo se troi i sagoreva ivotna
snaga organizma.
Od sindroma hroninog umora moe oboleti svaki
ovek, koji ivi spontano (jednostavno sagorevajui svoj
ivotni potencijal) ili u trci za materijalnim blagom ne e
li nita da zna, osim svoje komercijalne delatnosti (radei
uprkos svim biolokim normama, prenapreui se).

LEENJE
SINDROMA HRONINOG UMORA
Lekari pokuavaju da primenom raznovrsnih lekova
jaaju ovekov imunobioloki sistem ili deluju na odree-

ne viruse. Sa prilinim uspehom oni primenjuju niz antidepresanata, koji poveavaju energiju, podiu raspoloe
nje ili poboljavaju noni san. Prepisuju protivvirusne lekove, gama-globulin, injekcije vitamina B 1 2 i drugo.
Da bi se potpuno izbavili od sindroma hroninog
umora i poveali svoju ivotnu aktivnost, predlaem da
dobro prouite svoj nain ivota, da oistite organizam od
ljake i da primenite nekoliko kura leenja od parazita.
Nain ivota treba regulisati i uskladiti sa bioritmom prirode, tada e vaa ivotna snaga dejstvovati u re
zonanci sa snagom prirode i brzo e se obnoviti. ivot i
aktivnosti bez uzimanja u obzir bioritma - drugi je glavni
uzrok, koji oveji organizam vodi prema oboljenjima sin
droma hroninog umora (prvi uzrok je zagaenost organi
zma).
Zato ljudi, koji su postigli materijalno blagostanje,
stvaralaki procvat, na kraju stradaju od sindroma hroni
nog umora? Zato to se trude, uzdajui se u svoju snagu,
i ne uzimajui u obzir vreme, da neto prezalogaje u ho
du (piroke, napitke, koka-kolu i slino), stimuliu svoju
radnu sposobnost jakim ajem, kalom, eerom, pue
njem (a neki i narkoticima), a oputaju se i odmaraju uz
alkohol i obilna jela.
Zato preporuujem da uzimanje hrane reguliete u
skladu sa bioritmom organizma. Treba jesti ovim redosledom: tenost pre jela, potom salata ili bareno povre, a za
tim monolitna kaa ili neko jelo sa belanevinama i u pra
vilnoj kombinaciji. To e omoguiti organizmu da blago
vremeno dobije sve to mu je potrebno i u dovoljnoj koli
ini. Iz dnevnog obroka iskljuiti razne stimulatore i rafi
nirane produkte (aj, kafu, bombone, eer, kolae, raa-

slac i slino), jesti vie prirodnu, svezu hranu i piti svee

iscedene sokove od povra i voa.
Svakoga dana radite fizike vebe. ak i neznatno
fiziko optereenje (jedna ili dve posteljne vebe, zateza
nje trbunih miia) mnogo e vam pomoi. Stalno prenaprezanje izaziva paralisanje miia, pojavu bolnih arita
u telu i miiima. Fizike vebe otklanjaju paralisanost,
oputaju miie, pune organizam energijom, obnavljaju
normalni elektrini naboj micelija (oko kojih se zadrava
voda) i organizma u celini. One odlino utiu na psihiko
i fiziko stanje oveka.
Radi obnavljanja ivotne snage veoma je dobro ko
ristiti razne terapije koje elie organizam, primenjivati
kontrastno tuiranje (topao mlaz 30 sekundi, prohladan 5-8 sekundi, i tako naizmenino 5 - 1 0 puta) i jednom
nedeljno poseivati vlanu saunu (to ne samo da oputa
organizam, ve delimino iz njega izbacuje ljaku).
Veoma je korisno jednom u 2 nedelje gladovati po
36 - 42 sata. To stimulie imunu zatitu organizma (pove
ava aktivnost leukocita), isti, trenira ivotnu snagu orga
nizma (poveava njen potencijal), otklanja stresove i jaa
voljne osobine.
U svakodnevnoj aktivnosti nemojte se rasplinjavati,
od svih poslova izaberite najvanije i reavajte ih. Nauite
se da ne radite ono, bez ega moete proi. Raspodeljujte
energiju i vreme na poslove koje sigurno moete uraditi.
Ni u kom sluaju ne dozvolite da vas obuzme melanholija (depresija) i ne saaljevajte sami sebe. Samosaaljenje vas ini potitenim, gui fiziologiju. Sauvajte op
timizam. Onaj, ko ne oputa ruke, najbolje izlazi na kraj
sa svakom boleu.

PROSTATITIS I ADENOM PROSTATE

rostatitis je upala prostate, propraena njenim oto

kom i bolesnom osetljivou. To oboljenje esto prola
zi skriveno i uzrokuje poremeaj polne funkcije i spermatogenezu. Spermatogeneza je proces stvaranja mukih
polnih elija u testisima. Rezultat je da slabi i dolazi do
poremeaja potencije. Osim toga, prostatitis je esto pra
en vezikulitisom - upalom semenih kesica.
Prema raspoloivim podacima, od prostatitisa da
nas boluje od 20 do 40% mukog stanovnitva na planeti.
Neki podaci su jo sumorniji. Prema tim izvorima, od pro
statitisa boluje do 80% mukaraca. Verovatnoa tog obo
ljenja poveava se sa starenjem, i esto najplodotvornije
godine ivota mukarca bivaju otrovane tom tekom bole
u. Meutim, danas sve ee od prostatitisa obolevaju i
sasvim mladi mukarci - 25 - 30 godina. Lekari tvrde, da
se to oboljenje naglo podmladuje. Sline cifre karakteri
stine su i za rasprostranjenost adenoma. Prema statisti
ci, adenom se javlja kod 20% mukaraca u dobu oko etr
desete godine, kod 50% mukaraca oko ezdesete godine
i kod 80% mukaraca oko osamdesete godine ivota.
Postoji nekoliko varijanti prostatitisa.

Bakterijski prostatitis moe da traje u akutnom i

hroninom obliku. U tom sluaju upala prostate izazvana
je bakterijskom infekcijom. Ta bolest se esto javlja kao
rezultat oboljenja koja se prenose polnim putem, kada le-

enje nije bilo blagovremeno ili je bilo nepravilno. U poslednje vreme sve ee se sree hlamidijski prostatitis.
Iako se bakterijski prostatitis ponekad naziva infektivnim,
ni jedan od njegovih oblika nije zarazan.
Postoji i nebaktcrijski prostatitis. Priroda njegovog
nastanka do danas je ostala zagonetka za lekare. Simpto
mi tog oboljenja mogu biti bolovi u zglobovima, miii
ma, donjem delu leda, delu tela iza monice. Sevanje (bo
lovi) u kostima, vruina, drhtavica karakteristini su za
akutni prostatitis. Bolest je propraena i pojavom kao to
je poremeaj uriniranja, ukljuujui krv u mokrai, bolne
ejakulacije (izbacivanje semena).
Leenje prostatitisa zavisi od tipa oboljenja. Tako
se, nebakterijski prostatitis ne moe izleiti antimikrobnim preparatima - antibioticima, dok se bakterijski ne
moe izleiti bez njih. Zato je, pri pojavi navedenih simp
toma, potrebno obratiti se lekaru, da bi se uradile analize
i pravilno odredio tip prostatitisa.
Drugo rasprostranjeno oboljenje mukaraca starijeg

uzrasta - adenom prostate. To je dobroudna (benigna)

hiperplazija, tj. tumor prostate, praen upalnim procesi
ma.
Uzroci za nastanak ta dva oboljenja su razliiti, iako
se njihovi simptomi i karakter toka bolesti u mnogo emu
poklapaju, jer i jedno i drugo oboljenje izazivaju upalu
prostate.
Glavni simptom adenoma prostate je esto i otea
no mokrenje (uriniranje). Zatim slabi pritisak mokrae,
javlja se oseaj nepotpunog pranjenja mokrane beike,
bol i teskoba.

AKUTNI BAKTERIJSKI PROSTATITIS

Akutni bakterijski prostatitis javlja se na fonu infek
cije mokranopolnih puteva. Akutni prostatitis propraen
je drhtavicom i groznicom, koje poinju iznenada, bolovi
ma u donjem delu stomaka i medici (perineumu), jakom
potrebom za mokrenjem ili oteanim mokrenjem, to
moe dovesti do zadrke mokrae. Moe se pojaviti krv u
mokrai. Mokrenje prati jak bol ili peckanje.
Ako ste uoili sline simptome, treba da odete leka
ru. Moda je potrebna hospitalizacija. Bolesnik se lako le
ci antimikrobnim preparatima, ako se sa terapijom pone
na vreme.

HRONINI BAKTERIJSKI
PROSTATITIS
Hronini bakterijski prostatitis obino se ispoljava
estim infekcijama mokranih kanala, kada bakterija ko
ja ih izaziva postaje otporna na lekove, koji treba da je
unitavaju. Simptomi: oteano, esto i bolno mokrenje,
bol se moe lokalizovati u donjem delu leda, u medici
(perineumu), penisu, monicama i pravom crevu. Kod
nekih mukaraca bolovi se pojaavaju kako posle polnog
akta tako i pri duem uzdravanju. esto se uoava poja
ano znojenje i oseaj hladnoe u medici. Ponekad, po
sebno posle defekacije ili fizikog optereenja, uoava se
luenje iz mokranog kanala. Karakteristini simptomi
su: poveana razdraljivost, plahovitost, mlitavost, brzo
umaranje, gubitak apetita i poremeaj sna. Bez obzira na
to simptomi te bolesti ne ispoljavaju se odjednom, ve ka
da se nagomila znatna koliina bakterija.

Hronini bakterijski prostatitis se najee sree

kod mukaraca koji su imali infektivno oboljenje mokranopolnog sistema. Praktino sva infektivna oboljenja, ko
ja se nepravilno lece, mogu izazvati hronini prostatitis.
To se esto deava kada pacijent samovoljno prekida da
pije lekove, jer smatra da se izleio, ili kada sam sebi pre
pisuje antibiotike. Takvo leenje esto dovodi do toga, da
se mikrobi zadravaju, i jo vie da postaju otporni na od
reene antibiotike.
Drugi uzrok hroninog toka procesa jeste inficira
nje kamenca prostate. On postoji kod 75% mukaraca
srednjeg uzrasta, a u starosti skoro kod svih. To su veoma
sitne i, po pravilu, bezopasne tvorevine, ali ako u prosta
tu dospe infekcija, oni mogu da se inficiraju. Pri tome
oboljenje poprima posebno uporne forme. Simptomi se
obnavljaju uvek iznova i iznova. Ovaj oblik prostatitisa se
ne leci u potpunosti antibioticima, zbog ega lekari neretko preporuuju da se kamenje odstrani hirurkim putem.
Posledica hroninog prostatitisa je poremeaj polne
funkcije. Pri duem toku bolesti smanjuje se polna strast,
javlja se problem sa erekcijom, sve su ei sluajevi prevremene ejakulacije. To je povezano kako sa hormonalnim poremeajima tako i sa poremeajem nervne regula
cije polne funkcije.
Najtei ishod prostatitisa je srastanje tkiva prostate
sa naknadnim smeuranjem organa. Osim toga, prostati
tis pogorava stanje bubrega i mokranih kanala i izaziva
u njima upalni proces. To moe dovesti do pojave kamen
ca u mokrai (litijaze mokranih kanala) 9 . Mogui su i

Primedba prevodioca.

drugi sluajevi prelaska infekcije sa jednog organa male

karlice na druge organe.
U starijem dobu este su kombinacije prostatitisa sa
adenomom prostate.

NEBAKTERIJSKI PROSTATITIS
Taj oblik prostatitisa nije vezan za mikrobnu infek
ciju. Ovo oboljenje je uestalo. Antibiotici na njega, na
ravno, ne deluju. Uz to niko do danas nije otkrio uzrok
nastanka tog oboljenja. Meutim, nesumnjivo je da raz
voj upalnog procesa u prostati umnogome zavisi od predi
spozicija - poremeaja procesa razmene materije i krvoto
ka, prisustva zastoja u organu.
Veina obolelih od nebakterijskog prostatitisa nisu
imali infekcije mokranopolnih kanala. Pri analizi izluevina lezde uoavaju se bele krvne elije - leukociti, to
ukazuje na upalni proces, ali tragovi infekcije nisu vidlji
vi u mokrai.
Simptomi tog oboljenja praktino se ni po emu ne
razlikuju od simptoma hroninog bakterijskog prostatitisa.

FAKTORI RIZIKA Ni iz daleka se ne moe rei, ta je izazvalo upalu

prostate kod konkretnog bolesnika. Ali se mogu nabrojati
faktori, koji poveavaju rizik od ovog oboljenja.
1. Nepravilno leena infektivna i upalna oboljenja
mokranopolne sfere.

2. Infekcija bubrega ili mokrane beike. U tom slu

aju patogeni mikrobi dospevaju u prostatu iz mokranog
kanala.
3. Posebnu grupu rizika ine homoseksualci. Pri
analnom seksu u penis mogu dospeti kolibakterije iz pra
vog creva, i zatim prodreti u mokrane kanale i prostatu.
4. Oslabljeni imunitet.
5. Prisustvo u organizmu drugih arita upale: po
sebno u organima male karlice (cistitis, proktitis, kolitis),
kao i u zubima napadnutim karijesom, i u krajnicima.
6. Poremeaj procesa razmene i krvotoka, prisustvo
zastoja u prostati usled patologije krvnih sudova kod he
moroida. varikoznog proirenja vena semenog kanalia i
donjih ekstremiteta. Zastoj u prostati podstiu i hronina
oboljenja: poliartritis, osteohondroza, patologija sranovaskularnog sistema.
7. Neredovan polni ivot, koji uzrokuje zastoj sekreta
u prostati uporedo sa zastojem krvi u venama tog organa.
8. Nedovoljno kretanje, zatvori, zloupotreba alkoho
la, takoe, podstiu venozni zastoj u prostati i razvoj pro
statitisa.

DIJAGNOSTIKA PROSTATITISA
To oboljenje je veoma teko dijagnostikovati, poto
simptomi mogu biti prouzrokovani drugim uzrocima: in
fekcijama mokranopolnog sistema, upalom uretre, adenomom prostate itd.
Najjednostavnije je dijagnosticirati akutni bakterij
ski oblik bolesti. Glavno u dijagnostici prostatitisa je ana-

liza mokrae, koja se izvodi prema specijalnom metodu,

kada se odreene porcije mokrae sakupljaju u posebne
posude. Uporeenjem uzoraka mokrae, lekar moe da
odredi izvor infekcije, ako ona, naravno, postoji: to moe
biti uretra, mokrana beika, prostata. Kad odredi uzrok
oboljenja, lekar moe da odabere najpodobniji lek za taj
tip infekcije.
Za ostale sluajeve potrebna su razliita dijagnosti
ka sredstva.
Vaan test za odreivanje prostatitisa je masaa le-

zde (prostate), koja se vri trarrsrektalnirn pregledom

(TRP), koji se obavlja kroz pravo crevo. To je bezbolna te
rapija koja ne traje dugo, iako kod veine bolesnika izazi
va oseaj nelagodnosti. Ali upravo taj pregled brzo daje
vanu informaciju, koja se ne moe dobiti na drugi nain.
Kod akutnog prostatitisa za vreme TRP uoava se veoma
oselljiva, otekla, vrua i tvrda prostata. Za vreme pregle
da lekar energino masira lezdu ili je pritiskuje, da bi iz
uretre izale tene izluevine, koje se zatim podvrgavaju
biohemijskoj analizi.
Konana dijagnoza postavlja se na osnovu klinikih
simptoma, ispitivanja mokrae i tenosti iz prostate.

OSNOVNI NAINI LEENJA

Kod akutnog prostatitisa prvo se skida telesna tem
peratura, a ona je, po pravilu, visoka, i stabilizuje se sta
nje obolelog. esto se prepisuju diuretici i purgativi, po
to akt defekacije neretko pojaava bolne oseaje. U ne
kim sluajevima, kada bolesnik nije u stanju da sam mo
kri, uvodi se kateter.

Kod bakterijskog prostatitisa prepisuju se antibiotici.

Kod nebakterijskog prostatitisa lekari se trude da
olakaju simptome oboljenja. Prepisuju lekove, koji opu
taju miie prostate i olakavaju mokrenje. Ponekad pre
poruuju sredstva protiv upale i vrue sedee kupke. Ne
kim bolesnicima pomae dijeta. Uoeno je, da neki pro
dukti, na primer ljuta jela i kofein, pojaavaju simptome
prostatitisa. To se odnosi i na alkoholne napitke.
Pojave zastoja u prostati, kada nema akutnog upal
nog procesa, esto se preporuuje kako bi se otklanile lekovitom gimnastikom i masaom.

MASAA KOD PROSTATITISA

Veliki znaaj u leenju oboljenja organa male karlice, konkretno prostate, ima otklanjanje pojava zastoja u
tom delu organizma i poboljanje krvotoka u samoj pro
stati. Zbog toga je sve rasprostranjenija samomasaa, iz
meu ostalog, akumpunkturna, japanska tehnika prstima
- iacu i lekovita gimnastika. Koji od tih efikasnih naina
koristiti, preporuie vam iskusni specijalista, ili vlastita
intuicija. Svi ti metodi opisani su u specijalnoj i popular
noj literaturi. U ovoj knjizi predlae se opis najjednostav
nije terapije - samomasae, koja je veoma efikasna kod
polnih poremeaja.
Samomasau je najbolje raditi na gladan eludac,
priblino na 30 minuta do 1 sat pre jela. Opta duina tra
janja iznosi 5- 7 minuta. Rezultati e biti dobri samo pod
uslovom, ako se izvode redovno.
Najvaniji deo tela za masiranje pri leenju prosta
titisa je deo oko slabina i krsta (sakruma). Ali pre toga se

preporuuje razgibavanje celog tela. To podstie bolju cir

kulaciju krvi i ima odlian tonizujui efekat. U te namene moe se primenjivati bilo koji gimnastiki kompleks
vebi.
Masaa slabmsko-sakrumskog dela tela. Stanite us
pravno i stavite ruke na slabine. Ponite terapiju od milo
vanja. Ruke lagano pokreite niz kimu od stranjice pre
ma slabinama, zatim s obe strane, podiui se sve vie i
vie.
Dalje jastuiima prstiju spiralno vrite masau. Pr
stima obe ruke izvodite krune pokrete, kao da sve dublje
i dublje prodirete u tkivo. Pokrete u poetku izvodite od
ozgo nadole, a zatim u stranu.
Potom stavite jastuie prstiju za irinu dlana s obe
strane kime. Ponite da ih vuete po koi uvis, gurajui
kou prema kimi. Gnjeite ceo deo slabina 2- 3 minuta.
Ako imate vremena i elju - moe i due.
Zatim razmaknite noge u irini ramena i stavite ru
ke na pojas. Telo nagnite napred pod uglom od 90 stepcni. Uradite nekoliko krunih pokreta telom u obe strane.
Ako patite od radikulita - oprezno. Masau zavrite milo
vanjem slabina i krsta.

FITOTERAPIJA KOD PROSTATITISA

Sredstva narodne medicine kod prostatitisa slue
kao dopunski nain terapije. Bez obzira na to ona mogu
znatno olakati patnje i ubrzati ozdravljenje.
Dobar lekoviti efekat ispoljavaju mikroklistiri sa
ekstraktom kamilice (Chamomilla recutita), kantariona

(Hypericum perforatum), hajduke trave (Achillea mille

folium), alfije (Salvia tesquicola) i nekih drugih lekovitih
biljaka, ije dejstvo otklanja upalu. Njima se esto dodaje
med, to pojaava efekat. U tu svrhu 2 supene kaike tra
ve treba preliti sa 100 mililitara kljuale vode, ostaviti da
odstoji 1 sat i procediti. Tokom meseca svakoga dana uvee (preko noi) primenjivati mikroklistire sa po 50 milili
tara ekstrakta.
Radi klistiranja moete koristiti i ovakav recept.
Rastvoriti 40 grama propolisa u 200 mililitara alkohola i
u to dodati 2 grama ulja od kakaoa. Sa tom smeom pri
premiti mikroklistir u koliini od 10 grama smee i primeniti je uvee. Kura leenja - 1 mesec. Posle 2 meseca le
enje se moe ponoviti.
Iste komponente ulaze u sastav svece (0,1 gram pro
polisa i 2 grama ulja od kakaoa), koja se preko noi stavlja
duboko u pravo crevo. Kura leenja - 1 mesec. Moe se
ponoviti kroz 3- 4 nedelje.
Ekstrakti i odvari se takoe primenjuju oralno. Evo
nekih recepata.
Uzeti 25 grama isitnjene ljuske divljeg kestena
(Aesculus hippocastanum), preliti ga sa 250 mililitara al
kohola i ostaviti da odstoji 10 dana na tamnom mestu.
Smeu redovno mukati. Posle 10 dana procediti i uzima
ti po 30 kapi 3 puta dnevno.
Uzeti 15 grama trave srenjaka (Polygonum bistorta), preliti sa 200 mililitara vode i kuvati na pari (blagoj
vatri) do polovine prvobitne zapremine. Uzimati po 30
kapi 3 puta dnevno posle jela. Leenje vriti 2 - 3 nede
lje, zatim napraviti pauzu od 2 nedelje, a kuru leenja po
noviti.

Ekstrakt od ovsa i brezovih pupoljaka pomeati sa

ekstraktom ipka (1:1) i piti 1 - 2 puta dnevno po pola a
e. Tim ekstraktom mogu se zapivati mumije, cvetni prah,
propolis, koji su korisni kod oboljenja prostate.
Uzeti kafenu kaiicu koprive (Urtica dioica, U.
urens), preliti sa 1 aom hladne vode, staviti na vatru,
kuvati dok ne prokljua i drati na vatri 1 minut, posle to
ga skinuti sa vatre, ostaviti da odstoji 10 minuta i procedi
ti. Piti ujutro i uvee po 1 au.
Osim odvara i ekstrakta upotrebljavaju se svezi so
kovi, koji odravaju vitaminski balans u organizmu i jaa
ju snagu.
Iscediti sok od peruna, pomeati sa medom u od
nosu 1:1 i uzimati po 2 supene kaike 3 puta dnevno.
Uzeti u jednakim koliinama sok od sveih krasta
vaca, cvekle i argarepe. Piti po 1/2 ae na 30 minuta pre
jela 3 puta dnevno.
Tokom itavog perioda leenja prostatitisa preporu
uje se stoje mogue vie enjaka (belog luka), luka, uzi
mati kalanhoju (Kalanchoe pinatum) i med po 1 kafenu
kaiicu nekoliko puta dnevno. Svi ti produkti jaaju imu
nitet i stimuliu zatitne sile organizma.
Kod hroninog prostatitisa korisno je primenjivati
kupke sa dodavanjem odvara od smee trava - kantariona, kokotca (Melilotus officinalis), tatule (Datura stramo
nium), majine duice (Thymus serpyllum), lanenke (Linaria vulgaris), listova kupine (Rubus caeisus), breze, ki:
preia (Chamnaenerion agustifolium, Epilobium agustifolium), koprive (Urtica dioica), ilovlaka (Plantago major),
suenice (Gnaphalium uliginosum) i cvetova apotekarske
kamilice, uzetih u jednakim delovima. Kupka moe biti

sedea. Temperatura vode 38 C. Kupka se preporuuje

pred spavanje.
Uporedo sa protivupalnim ekstraktima od trava tre
ba piti diuretike. Najefikasniji su ekstrakti od listova bo
rovnice (Vaccinium vitis idaea,V. myrtillus) i mejeg gro
a (Arctostaphylos uva-ursi). Meje groe ima jo i antiseptika svojstva, zbog ega je posebno korisno.
Kod zadrke mokrae (anurije) 10 dobro pomae prepa
rat bazaton - ekstrakt osuenog korena koprive. Uzima se po
sle jela po 1 kapsula 3 puta dnevno, zalivena sa manjom ko
liinom vode. Preparat je efikasan i kod adenoma prostate.

PROFILAKSA PROSTATITISA
I A D E N O M A PROSTATE
U daljem tekstu baviemo se pitanjem ta sve spada
u grupu rizika. Od prostatitisa najee obolevaju mu
karci u starijem dobu, koji se nedovoljno kreu i ispunja
vaju svoj ivot uivanjem u alkoholu, ili se neracionalno
hrane. Kod njih se javljaju uestale upale, posebno na or
ganima male karlice.
Razvoj adenoma podstiu gojaznost, alkohol, puenje,
ciroza jetre, hipertonija, ateroskleroza i poremeaj sinteze
hormona u organizmu. Posebnu ulogu u nastajanju ove vr
ste tumora ima nain ishrane. Tako se, u Japanu i Kini, gde
u ishrani stanovnitva preovladavaju biljne, a ne ivotinjske
masti, ovo oboljenje retko sree. Najtetniji produkti, koji iza
zivaju tumor prostate, jesu sladoled, zamrznuti lag (vrhnje),
kisela pavlaka (kajmak) i hladno masno mleko.
1U

Primedba prevodioca.

Nedovoljna motorna aktivnost (kretanje itd.) podstie

negativne procese u prostati. Usled sedeeg naina ivota na
glo se usporava krvotok u maloj karlici - i nastaje zastoj kr
vi. To je drugi uzrok, usled kojeg se kod mukaraca upravo
oko prostate nagomilava sluz i dolazi do raznih poremeaja.
Upalna oboljenja organa male karlice podstiu raz
voj prostatitisa i adenoma zbog anatomsko-fiziolokih
osobina. Prostata se, kao to je reeno, nalazi u donjem
delu male karlice ispod mokrane beike (mehura), a po
red nje prolazi pravo crevo. Znai, ako postoji upalni pro
ces u tim organima on se moe preneti i na prostatu.
Odavde se jasno vidi kakve treba da budu mere pro
filakse.
Prvo, to je normalizacija naina ivota: dovoljna fi
zika aktivnost, zdrava ishrana, iskljuivanje alkohola i
normalan polni ivot. Ozbiljnu panju treba pokloniti
profilaksi i blagovremenom leenju upalnih oboljenja,
posebno organa male karlice.
Drugo, obavezno uspostaviti istou debelog creva i
normalizovati kiselost njegove sredine (ona treba da bude
slabo kisela). Creva se zagauju usled nepravilne kombi
nacije hranljivih produkata, kuvane i rafinisane hrane,
nepravilnog uzimanja tenosti i neprirodnih napitaka. O
tome kako uspostaviti normalan rad creva, ve je bilo re
ci u prethodnim poglavljima.
Tree, indikativne (dozvoljene) su sve terapije koje
jaaju organizam, koje obnavljaju i stimuliu rad imunog
sistema i drugih zatitnih sila organizma.
etvrto, radi profilakse prostatitisa i adenoma pro
state mogu se koristiti neka specijalna sredstva. Na primer,
u poslednje vreme kao profilaktino sredstvo koriste se aj

TRIHOMONADNA OBOLJENJA

1 ekstrakt od kipreia (Chamaenerion angostifolium, Epilobium angostifolium), ili kako ga inae zovu - ivanaj.
Kiprei 1 1 je lekovito sredstvo. On sadri taninske ma
terije, flavonide, razliite kiseline i fitosterine - glavne ak
tivne materije za leenje adenoma prostate i prostatitisa.
Vodeni ekstrakt te biljke spreava razvoj upalnog procesa.
Za profilaksu je vano, to se ovo sredstvo moe koristiti
due vreme jer ne izaziva pobone efekte (pojave).
Kapsule sa ekstraktom kipreia i vodeni ekstrakt mo
gu se kupiti u apoteci. aj nije teko pripremiti u doma
im uslovima: 3 kafene kaiice ivanaja preliti sa 500 mi
lilitara kljuale vode, ostaviti da odstoji 5 minuta i proce
diti. Piti po au ujutro natate i uvee na 30 minuta pred
spavanje. Moe se praktikovati druga ema - piti aj 3 pu
ta dnevno po 2/3 ae.
Kao profilaktino sredstvo dobro se pokazao odvar
od ljuske lenika (Corylus tubulosa). On se priprema na
sledei nain. Useti 2 kilograma lenika i izvaditi jezgro.
Jezgro se moe sa zadovoljstvom pojesti, a ljusku treba
preliti sa 3 litra hladne vode, dovesti do kljuanja i kuva
ti 3 minuta. Zatim odvar drati na blagoj vatri 4 sata, ski
nuti sa vatre, ostaviti da odstoji 40 minuta, pa procediti.
Dobija se priblino 2 litra gotovog odvara. Svetlobraon
tenost praktino nema ni mirisa, ni ukusa. Treba piti po
2 supene kaike pre svakog uzimanja hrane tokom 2 me
seca. Posle nekoliko meseci kura se ponavlja.

11

Svi podvueni nazivi biljaka navedeni su pod ruskim

nazivom jer za njih nisam pronaao naziv na naem jeziku, pa sam

dao originalni naziv i latinski naziv u zagradi. - Primedba prevodioca.

rihomonoza (trihomonijaza) je infektivno oboljenje,

koje se javlja usled oteenja razliitih delova mokrano-polnog sistema oveka dejstvom vaginalnih trihomonada. Ona se karakterie raznovrsnou simptoma i razli
itim komplikcijama. Pri inficiranju trihomonadama za
mukarce je karakteristian metritis.
Izvor zaraze kod trihomonadne infekcije je ovek
(oboleo od trihomonoze, zdrav" nosilac vaginalnih trihomonada). Nosioci i lica, kod kojih oboljenje protie bez
simptomatskih oblika, po pravilu, ne obraaju se za medi
cinsku pomo, pa se broj obolelih od trihomonoze stalno
poveava.
Trihomonoza se prenosi polnim putem.
Zdrav ovek koji nosi vaginalne trihomonade igra
veliku ulogu u rasprostiranju infekcije. Pri pregledu prak
tino zdravih ena otkriva se daje od 10 do 35% zaraeno
(inficirano) trihomonadama, a kod mukaraca - od 2 do
16%. Uzronik trihomonoze, ipak, ima slabu otpornost na
spoljanju sredinu (gine pod uticajem visoke temperatu
re, suenja i promene osmoznog pritiska). Vaginalne tri
homonade brzo stradaju i u vodi.
Trihomonoza, kao i svako drugo infektivno obolje
nje, ima odreeni ciklus razvoja. Duina trajanja obolje
nja pri antitrihomonadnom leenju u proeku iznosi 2 - 3
meseca.

Za pojavu trihomonoze, pored prodiranja uzronika

u organizam, znaaj imaju i injenice kao to su propratna oboljenja i hormonalni poremeaji. Za profilaksu tri
homonoze vaan je nain ivota oveka: ishrana, motor
na aktivnost, dnevni raspored aktivnosti, prisustvo loih
navika i strasti, pridravanje higijenskih mera, ekologija
okoline. Oslabljen i zagaen organizam stvara povoljne
uslove za razvoj trihomonada. U oslabljenom organizmu
ak i slaba trihomonadna infekcija moe izazvati teko
oboljenje.
Trihomonaza kod mukaraca esto prolazi skriveno,
zbog ega oni sebe smatraju savreno zdravim, iako su no
sioci trihomonada. Otkrivanje parazita mogue je samo
pri specijalnim ispitivanjima (pregledima): serija kombinovanih provokacija sa svakodnevnim uzimanjem nama
za (obrisa). Ipak, i u tom sluaju od 15 do 20 staklenih
epruveta samo u 1 - 2 se mogu otkriti trihomonade, jer
se uzronici nalaze u zatvorenim aritima. Iza tih zatvo
renih arita paraziti mogu da prodru u uretru za vreme
polnog akta ili pod uticajem drugih faktora.

Jedno od glavnih ispoljavanja trihomoze kod mu

karaca je uretritis. Oboljenja drugih organa mokranopolnog sistema, kao i kod gonoreje, javljaju se sekundar
no. Trihomonadni prostatitis moe proi bez ikakvih
simptoma. Organi monice ee su angaovani u proce
su, nego pri gonoreji. Otkrivanje trihomonada u sekretu
prostate, strugotine (namaza) iz obolelog jajnika slui kao
dokaz, da vaginalna trihomonada moe iz uretre prodreti
u bilo koji organ mokrano-polnog sistema.
U tee posledice trihomonoze kod mukaraca treba
svrstati suavanje mokranih kanala, do ega, kao i kod
gonoreje, ne dolazi odmah, ve tokom 2 - 8 godina i vie.
Spreavanje razvoja komplikacija kod trihomonadnih uretritisa je deo velikog i sloenog problema borbe protiv te
bolesti. Za profilaksu veliki znaaj imaju rana dijagnosti
ka i efikasnost leenja.

Inkubacioni period u proeku se kree od 5 do 15

dana. Klinika slika se karakterie relativnom jednoobraznou simptoma, koji ne predstavljaju nikakve specifi
ne osobenosti. Najee su albe na luenja, svrab, bolne
snoaje, esto mokrenje, slab san i razdraljivost. Pri ote
enju uretre oko njenog spoljanjeg otvora mogu se javiti
hiperemija i otok; bolesnici uoavaju uestalo i bolno mo
krenje.

Neki lekari preporuuju nain leenja trihomonoza

sa primenom sredstava, koja poboljavaju razmenu tkiva i
stimuliu zatitne sile organizma, to takoe poboljava
prodiranje lekova u arita oboljenja.
Prva kura poinje unoenjem aloje u miie svakog
drugog dana 8 - 1 0 puta, sa naizmeninim ubrizgavanjem
4 - 5 injekcija gonovakcine u koliini od 0,25 do 1,25 mi
lilitara svakog drugog dana, pri emu se poinje od 0,25 i
doza svake injekcije poveava za 0,25 mililitara. Istovre
meno se prepisuju (naznauju) protivtrihomonadni pre
parati - trihopol po 1 tableta 3 puta dnevno posle jela to-

Trihomonadni uretritis kod mukaraca protie

uglavnom po tipu gonorejnog i drugih bakterijskih uretritisa.

LEENJE TRIHOMONOZA

kom 10 dana. Posle prve kure sprovodi se druga, za njom

trea itd.
Prirodnjaki pristup leenju trihomonada je neto
drugaiji. U prvom redu se isti organizam, potom se ja
a imunitet, a zatim se primcnjujc Leenje protiv tri vrste
trihomonada.
Najefikasnije protiv tri vrste trihomonada dejstvuje
trojka", posebno ekstrakt od pregrada oraha sa votkom
(rakijom). Jo bolje deluje ekstrakt od pregrada ili zelene
ljuske oraha sa kerozinom. Uzeti 1 au pregrada oraha,
samleti ih na maini za mlevenje kafe i preliti aom vot
ke (rakije). Ostaviti da odstoji 24 sata na tamnom mestu.
Prvog dana uzeti 5 kapi natate, drugog - 10 kapi; treeg
- 20 kapi i tako produiti itav mesec.
Poznato je da vaginalne trihomonade ginu u prvim
minutuma ili ak sekundama pri uticaju na njih fitoncida luka, slaice, rena, etinarskog drvea, breze, ribizle,
dinje, limuna i mahovice (jarebike).
Upotreba soka, odvara, ekstrakta ili uljnog prepara
ta tih biljaka u vidu vaginalnih oroavanja tamponima,
podstie njihovo unitavanje. Korienje ukuvanog urina
na slian nain, takoe, podstie leenje od vaginalnih
parazita. Obino kura leenja traje nedelju dana, zatim se
pravi pauza 3 - 5 dana i tako leenje ponavlja do potpu
nog izleenja. Iz ishrane iskljuiti slatke, masne, mesne i
produkte sa kvascem.

preliti sa 3 litra kljuale vode i ostaviti da odstoji 2- 3 sa

ta. Tokom 3- 5 dana primenjivati kupke, koristei 1 litar
ekstrakta trava, ispirati u tegli sa ekstraktom polni organ
sa ogoljenim glaviem u trajanju 25 - 30 minuta.
Ako je potrebno jae sredstvo, vodu treba prokuvati. U poetku pola litra, potom 1,5 litar. Zatim dobijenu
smeu procediti.
Obino se koriste 2 litra ekstrakta pri temperaturi
od 35 do 36 C. Terapija traje 3 - 5 dana. Dalje se moe
ponavljati po potrebi.

Pri leenju trihomonoze kod mukaraca mogu se, u

vidu kupki, ispiranja i mazanja, primenjivati oroavanja
toplim ekstraktom od trava, pripremljenim od kore hra
sta, kore pasjakovine, pelena, cvetova povratia i rastavia. Uzeti po 1 supenu kaiku navedenih trava, pomeati,

U praksi je uoeno, da oslobaanje od trihomonijaze i drugih uzronika venerinih oboljenja prolazi uspenije ako se istovremeno sprovodi potpuno ienje orga
nizma.

Oslobaanje od polnih parazita podstie zasiavanje tkiva silicijumom. U tu svrhu se uzima 1 supena kai
ka bilo koje kaolinske gline i rastvara se u 1 litru kljuale
vode, a zatim hladi od 37 do 38 C. Mukarci u toj vodi vr
e kupku, sputajui svoj polni organ sa obnaenim glavi
em u glinenu vodu 10 - 15 minuta.
Objanjenje za mukarce: kada je koica podignuta
nagore i glavi polnog organa potpuno obnaen, otvara se
nena sluzokoa, kroz koju u organizam prodiru materije
rastvorene u vodi. One brzo asimiluju silicijum, koji nedo
staje organizmu. To ne samo da podstie ozdravljenje kavernoznih tela polnog organa, ve i jaa nervnu vezu iz
meu mozga i kavernoznih tela polnog organa. im se ja
vi polna elja, nervi brzo predaju impulse u polni sistem
i javlja se erekcija.

HERPES

eko je nai oveka, koji nije uo ili nije bio zaraen

virusom herpesa. Vodnjikave ospe na usnama, kao i
na drugim mestima, svedoe o tome, da je organizam na
pao virus herpesa, koji skriveno deluje u organizmu.
Herpes je oboljenje koe i sluzokoe, izazvano viru
som herpesa. Karakterie se pojavom sitnih mehuria na
obolelom delu organizma. Postoji nekoliko vrsta virusa
herpesa. Prva vrsta je iroko rasprostranjena (herpes labialis) i ispoljava se u vidu malih mehuria na usnama ili
oko njih. Druga vrsta izaziva genitalni herpes, koji se is
poljava u vidu ospi na polnim organima, koje svrbe. Obe
vrste herpesa mogu izazivati i genitalni herpes i obini
herpes, u zavisnosti od mesta prodiranja infekcije.
Infekcija herpesa moe se prenositi razliitim putevima. Vazduno-kapljinim putem pri kihanju, poljupci
ma, za vreme intimnosti i u nekim drugim sluajevima
koji obezbeduju blizak koni kontakt, na primer u sauni
(banji). Virusi herpesa mogu da napadnu konjunktivu
oiju. Opasujui herpes izaziva se virusom malih boginja,
koji moe prouzrokovati razvoj malih boginja. Nastanak
opasujueg herpesa uslovljen je time, to on, nalazei se
skriven u organizmu, pri slabljenju imuniteta dobija mo
gunost da se ispolji.
O oboljenjima koja izaziva virus herpesa odavno se
zna. Njih su izuavali i leili jo drevni lekari. U XVII veku

herpes su prozvali, u ast Luja XIV koji je patio od grozni

ce, boleu francuskog kralja". Ali panju naunika her
pes je izazvao pojavom SID-e (AIDS-a). Ispostavilo se, da
svi oboleli od imunodeficita obavezno imaju herpes. Utvr
eno je, da herpes ukazuje na oboljenje imunog sistema.
Panja! Ako ste bolovali od virusa herpesa (ranije su
vam usne bile prekrivene mehuriima), va imunoloki
sistem je krajnje slab. To e vam biti indikator da jaate
imunitet.
Herpes svakako nije tee oboljenje, kao HIV (uzro
nik SIDE), ali se ee sree. Istraivanja su pokazala, da
je virusom herpesa inficirano 99% ljudi. Ve u 5 - 6 godi
ni ivota dete moe da se inficira ovim virusom. Virus se
razmnoava u nosnoj duplji (drelu), gde je toplo i gde
ima mnogo sluzi. Dalje, virus herpesa limfom dospeva u
krv, raznosi se po organizmu i nalazi skriveno, teko do
stupno, sklonite - u voritima perifernog nervnog siste
ma kimene modine, odakle potajno naruava organi
zam i polako ga nagriza. Taj ruilaki rad ponekad se go
dinama ne vidi, ali u starijem dobu herpes se ispoljava
kroz mnogobrojna oboljenja.
Virus herpesa moe aktivirati sve nae sklonosti ka
bolestima, a to slabi imunoloki sistem organizma. Emo
cionalni stres, preivljavanja, potitenost, tuga - svi ti
unutranji faktori smanjuju energiju organizma. Nespreavan ni od ega, herpes se odmah ispoljava osipanjem
mehuria na usnama ili drugim mestima.
Preobilna ishrana, suvino hlaenje, dugotrajna in
fekcija, hronina oboljenja, upotreba narkotika i alkohola,
leenje antibioticima, loa spoljanja i unutranja ekolo
ka situacija potencijalni su uzroci za nastanak herpesa.

LEENJE I PROFILAKSA HERPESA

Naunici, koji su ozbiljno istraivali virus herpesa
tvrde da se od njega ovek ne moe potpuno izleiti. On
se nalazi gotovo svuda: u krvi, mokrai, spermi, pljuvaki.
Virus herpesa je ak i u suzama, stoje potvreno analiza
ma.
Prema tome, lekari tvrde,, da se ovek moe oslobo
diti ospi, otkloniti komplikacije, poveati imunitet, ah se
ne moe potpuno izleiti. Pri tom za sve vrste herpesa
preporuuje se efikasni lek aciklovir.
Postoji i narodno sredstvo protiv herpesa:
Uzeti 2 kafene kaiice cvetova medunike (Filipendula ulmaria, F. hexepeterala) i 1 kafenu kaiicu cvetova
nevena (Calendula officinalis), staviti ih u litarsku teglu i
preliti sa pola litra votke (rakije). Teglu zatvoriti polietilenskim poklopcem i ostaviti da odstoji na tamnom mestu mesec dana uz povremeno mukanje. Posle toga sadr
aj procediti.
Kod osipanja herpesa na usnama 2 - 3 puta dnevno
na bolna mesta stavljati vatu natopljenu ovim ekstraktom
i drati 15 - 20 minuta. Ako je herpes veoma izraen, tre
ba piti ekstrakt. Kafenu kaiicu ekstrakta razmutiti u 100
grama kljuale vode i piti 3 puta dnevno. Ekstrakt dobro
pomae i kod gripa (u istoj dozi).
Kod difuznog herpesa stavljati pamunu tkaninu
natopljenu u ekstraktu na osipna mesta i piti po 1 supe
nu kaiku ekstrakta razblaenog sa 200 mililitara vode
3 - 4 puta dnevno.
Kao profilaksu treba podii svoj moral, svest i samo
disciplinu.

Moral podrazumeva i istou intimnih odnosa. Ne

uredne polne veze su siguran put ka inficiranju genital
nim i obinim herpesom.
Svesnost znai da roditelji ne smeju preneti bolest
na svoju decu. Pre nego se dctc zanc i rodi, treba biti
zdrav i dostojan roditeljske dunosti i uloge.
Samodisciplina podrazumeva da ovek svojim nai
nom ivota stvara u organizmu sve uslove, da se ne bi za
razio virusom herpesa. Mi stalno ivimo pod stresom, u
brigama i strahovima. Od jela smo nainili kult. Jedemo
mnogo, ak i ono to ne treba. Iz nosa i drela nam se
stalno lui sluz. Ona je izvanredna sredina za razmnoa
vanje herpesa. Glupe navike i sklonosti jo vie slabe or
ganizam. Rezultat toga je zagaen i oslabljen organizam.
Tu postoji preporuka: uspostaviti unutranju istou u or
ganizmu, pravilno ga hraniti, eliiti, naprezati miie i
pravilno misliti.
Oboleli od herpesa, mogu i treba da primenjuju raz
liita prirodna sredstva, koja ubijaju viruse i mikrobe. U
te svrhe posebno su efikasni jaki fitoncidi, kerosin, eks
trakt od nikotina i vlastiti urin. Sva ta sredstva u jednoj ili
drugoj meri dejstvuju na virus herpesa, koji se odomaio
u organizmu.

SEKSUALNI PROBLEMI KOD MUKARACA

"TV Xukarci imaju seksualne probleme, koje ene treba

TVAda znaju i da nepravilnim postupcima i recima ne
pogoravaju njihov poloaj. Glavni problem je prevremeno izbacivanje semena (ejakulacija).
Sutina navedenog problema je u tome, to ranije iz
bacivanje semena (ejakulacija) ne prua dovoljno uivanja
i zadovoljstva u polnom aktu. Kod mladih suprunika prevremena ejakulacija usloava situaciju jer prekida polni od
nos koji tek treba da se razvija i neguje, pa taj problem mo
e izazvati raspad porodice. Ovaj problem uoava se kod
mukaraca koji imaju izraenu konstituciju vetra.
Na pitanje kako uspostaviti normalno trajanje pol
nog akta ima vie odgovora. Uzrok prevremenog izbaciva
nja semena obino je odsustvo seksualnog iskustva. Svi
mukarci se sa tim sukobljavaju na poetku svog polnog
ivota, kada pokuavaju da kontroliu izbacivanje seme
na. S iskustvom te tekoe nestaju.
Nadraaj i uzbuenje pri prvom polnom snoaju sa
enom tipini su uzroci prevremenog izbacivanja seme
na. Prema stepenu produavanja polnog ivota mukarca
sve dolazi na normalu.
Ako se mukarac jako uzbudi pri pomisli na polnu
bliskost, treba da primenjuje vruu kupku pred polni sno
aj - jer otklanja uzbuenje i oputa.
Ako je osetljivost glavia polnog organa velika, a uz
to je mukarac individualne konstitucije vetra, preporu-

uje se korienje prezervativa. To smanjuje osetljivost

glavia polnog organa i moe produiti ejakulaciju.
Posle ejakulacije kod prvog polnog akta, odmorite
se i opustite 15- 30 minuta i ponite ponovo da se udva
rate. Po pravilu, ponovljeni polni akt je mnogo dui od pr
vog i potpuno zadovoljava enu.

METOD STISKANJA ( G N J E E N J A ) "

Iz drevnih vremena do nas je doao metod pritiska
nja", koji omoguava da se produi polni akt. To je jedan
od najrasprostranjenijih metoda. Najbolje gaje uvebavati u nekoliko postupaka.
Prvi postupak. Izaberite poloaj, koji je udoban za
oboje. Mnogi parovi smatraju, daje najbolji poloaj kada
ena sedi okrenuta leima prednjoj stranici kreveta sa is
pruenim nogama, a mu lei licem prema njoj izmeu
njenih nogu, pri emu su njegove noge iznad njenih no
gu. ena miluje polni organ dok ne postigne potpunu
erekciju i tako produava dovodei mua skoro do orga
zma. Kada mu oseti pribliavanje ejakulacije, on joj to
saoptava. ena prekida stimulaciju i snano stiska polni
organ neposredno ispod njegovog glavia, dok se ne zavr
i erekcija. Priblino posle pola minuta ona moe ponovo
da stimulie polni organ.
Ponovite to nekoliko puta. Posle nekoliko slinih vebi oboje ete sigurno kontrolisati izbacivanje semena.
Kada to postignete preite na sledei postupak.
Drugi postupak. Mu lei na leima, ena odozgo;
uzbueni polni organ je uveden u vaginu. Potrudite se da
budete u tom poloaju bez pokreta to due. Ako mu

oseti spremnost za ejakulacijom, on e o tome obavestiti

enu. Ona se podie i primenjuje metod pritiskanja, kao
to je ve opisano.
Ponovite to nekoliko puta. Ako se erekcija pone
smanjivati, stimulacija polnog organa e je obnoviti i polni akt se moe produiti.
Kada uvebate i ovaj postupak, pristupite sledeem.

PORODINI I SEKSUALNI IVOT

MUKARCA I NJEGOVO ZDRAVLJE

Trei postupak. Sutina ovog postupka sastoji se u

tome da na poetku polnog akta mu bira pozu, u kojoj je
fiziki tesno i neudobno vriti polni akt. Najpogodnija po
za za to je sledea: ena lei na leima, sa rairenim no
gama i oslonjena na kolena. Mu klei na kolenima izme
u njenih nogu, proturivi kolena ispod njenih nogu.
Maksimalno se pribliava njenoj karlici i uvodi polni or
gan u vaginu. Slede lagani pokreti karlicom nazad-napred. Signali neudobnosti prevazilaze seksualne impulse
i polni odnos se odugovlai, a uzbuenje opada. im sve
proe, mu zauzima udoban poloaj i produava polni akt
do orgazma.

rutvo, porodica, odnosi u porodici i zdravlje svakog

oveka umnogome su meusobno povezani. Zdrava
porodica podrazumeva zdravo drutvo, zdravog pojedinca.
Uloga porodice vana je za svakog oveka. Praktino ne
postoje ljudi, koji su odrasli izvan porodice i drutva. To
to ljudi asimiluju u porodinom vaspitanju na kraju e
biti nae drutvo.

etvrti postupak. Supruzi poinju sa normalnim

polnim aktom, ali mu ne uvodi potpuno polni organ. Po
sle 4 - 5 kratkih prodiranja sledi jedno duboko. im uz
bueni mu oseti da se pribliava orgazam, on vadi polni
organ ili prekida sa pokretima do potpunog smirenja, po
sle ega ponovo pravi pokrete. To se ponavlja nekoliko pu
ta, do potpunog zadovoljavanja supruge, o emu ona obavetava mua i dozvoljava mu da ejakulira.
Posle nekoliko slinih treninga, ukoliko ne postoje
drugi poremeaji va seksualni ivot e se normalizovati.
U suprotnom, supruzi moraju da se obrate za pomo lekaru specijalisti.

ULOGA MUKARCA
U PORODINOM IVOTU

PREPORUKE MLADIM MUEVIMA

Mladi muevi treba da prou period prilagodavanja
uslovima zajednikog suprunikog ivota. Obino mu
karac snosi glavnu odgovornost za uspeh porodice, i on
je spreman da se samopregorno bori za njen procvat. Me
utim, mladi mu se esto sukobljava sa tim to mu se na
meu takve obaveze, koje ranije nije izvravao i koje, kako
on smatra, vredaju njegovo muko dostojanstvo. Njemu
predstoji da se bavi domaim poslovima: da pomae u
spremanju kue (stana), da sklanja iza sebe posle jela itd.
On mora da ispolji interes prema profesionalnim intere
sima zaposlene ene, da odrava atmosferu optimizma,
da bude inicijator drutvenog ivota i korienja slobod
nog vremena... Veina mueva to teko shvata. Kako da

preskoe granu iza koje postaju papuari ili porodini ti

rani"? Tu, kao i svuda, treba da postoji oseaj mere i tak
ta, umee da se nenametljivo stvara harmonina atmosfe
ra, u kojoj e sve promene proi to bezbolnije i u korist
oba supruga.
Mnogi koji poinju porodini ivot ne uspevaju
uvek iz prvog puta. To moe pokolebati samouverenost
mladih mueva. Kod njih se javljaju stid i krivica, to nji
hov porodini ivot ne funkcionie onako kako ele. Su
pruga treba da pomogne muu da pobedi poetnu nesi
gurnost, da ga podstakne i podri. Takav enin odnos ojaae u mukarcu veru u to, da je nainio pravi izbor, i da
je njegova ena - dostojna potovanja, odlian drug i pri
jatelj za koga se vredi boriti.

INTIMNI ODNOSI

ntimni odnosi nee biti harmonini ako o tome brine

samo jedan od supruga. Jedino obostrana tenja da jed
no drugo shvate unosi u kuu harmoniju i sreu.
Uvek treba imati na umu da je normalna polna ak
tivnost jedna od fiziolokih funkcija organizma.

ta o intimnoj bliskosti treba da znaju mladi supru

nici na medenom mesecu? Polna bliskost je sloen pro
ces, koji se sastoji iz duhovnog, energetskog i fiziolokog
optenja. Kao rezultat tog procesa stvara se ne samo novi
ivot, ve dolazi do meusobnog duhovnog i energetskog
bogaenja.
Prethodna priprema omoguava supruzima duhov
no sjedinjavanje, a sam polni akt podstie energetsku razmenu izmeu njihovih spoljanjih manifestacija. Orga
zam oznaava energetski prodor" u najsnanije prostor
ne nivoe, na kojima se nalaze due ljudi, koji ekaju svo
je ovaploenje. Kao rezultat energetskog prodora" stvara
se kanal, kroz koji dua dospeva u matericu ene. Stvara
nje kanala i prolazak due kroz njega - najmonije stvore
ne energije - mukarci doivljavaju kao najsladostrasnije
preivljavanje - orgazam. Odmah za tim sledi izbacivanje
semena.
Vano je znati, da prvi meseci polnog ivota imaju od
luujuu ulogu. Upravo u to vreme formiraju se kriterijumi
o intimnim odnosima, razvija se erotska privlanost itd.

Poetak polnog ivota vezan je za odreene kompli

kacije, za koje treba da znaju mladi ljudi, koji stupaju u
brak. Pre svega, o prvoj branoj noi. Mladenci se za vre
me prvog polnog akta mogu sukobiti sa nepredvidivim si
tuacijama, koje e ih vremenom dovesti u teak poloaj.
Grubo ponaanje i neistoa tela mogu ugasiti polnu elju ne samo kod mukarca nego i kod ene, zbog e
ga moe i da ne doe do prvog polnog akta. Neuspeh pri
prvom polnom aktu moe, takode, biti uslovljen nepravil
nim ponaanjem mukarca - njegovom suvinom plahovitou i forsiranjem polnog odnosa, usled ega dolazi do
prevremene ejakulacije. Uzbuenje, strah, pijanstvo, po
veana stidljivost mogu negativno uticati na polni nadraaj. Bezobzirno, cinino obraanje mukarca moe u eni
uguiti elju za polnom bliskou.
Glavno pravilo za prvu branu no za mukarce gla
si: izbegavajte grube i nasilne postupke. Onore de Balzak
u svojoj knjizi Fiziologija braka pie da posle zakonskog
silovanja" ena due vremena osea odvratnost prema
muu. U takvim trenucima esto se zainje enska frigidnost.
Ako je jedan od supruga previe nadraen ili boja
ljiv, ako nema odgovarajuih uslova, bolje je ne voditi lju
bav prve brane noi. Treba saekati nekoliko dana, smi
riti se i psihiki pripremiti za polni snoaj. Uporedo s tim
treba imati u vidu, da odugovlaenje polne bliskosti na
dui period moe smanjiti polnu strast.

no, paljivo, imajui u vidu osobine enskog organizma.

Prvih nedelja polnog ivota osetljivost ene je potinjena
ciklinim promenama: na nekoliko dana pre menstruacije i prvih dana menstruacije kod ene se javlja jaka elja
za polnom bliskou. Mu treba da se prilagodava tim da
nima.
U dane poveane fizioloke uzbuenosti neke ene
same ispoljavaju polnu aktivnost. U slinim situacijama
mukarac treba da bude nean, predusretljiv i da ume da
odredi pravi momenat pogodan za polnu bliskost.
Mukarac treba da ima na umu da mnoge ene
zbog stidljivosti vole da ih osvajaju". ena, s obzirom na
to da je raspoloena za telesnu intimnost, moe da prui
blag otpor, a mukarac u nizu sluajeva treba da pribegne
aktivnim dejstvima. Ovde nije re o grubosti i nasilju, ve
o taktikoj upornosti.
U prvim danima suprunitva harmonija se postie
ako ene nisu krute i neosetljive na nene rei i postupke.
esto se deava da se mukarac vie uzbudi od ene, pri
emu se moe oseati nesigurnim i u nizu sluajeva izgu
biti sposobnost za polnu intimnost. U takvim trenucima
ena treba da ispolji posebnu oseajnost i da ne insistira
na intimnosti, ve obrnuto, da se ponaa kao da se nita
nije dogodilo. Prekori i ironija u takvim situacijama nisu
poeljni. Nean odnos i briga najbolje su sredstvo za smirivnje mukarca i uspostavljanje potpune polne funkcije
kod njega.

Prvih meseci polnog ivota mu treba da se brine o

tome, da ubrza buenje oseanja i elje kod ene, ako se
oni ne ispoljavaju od prvih dana, tj. ako pri prvoj polnoj
bliskosti ena nije doivela orgazam. To treba raditi takti-

U mnotvu faktora, koji utiu na intimnost, glav

nim uslovom polne harmonije treba smatrati meusobni
oseaj ljubavi, poverenja i potovanja. Ako se polni snoaj
obavlja vie iz obaveze nego iz strasti, on nije praen bo-

gatom skalom oseaja i donosi malo zadovoljstva. Pored

toga suprunici koji uvaavaju jedno drugo uvek e nai
dodirne take i meusobno se uvaavati, izmeu ostalog
i u polnoj ljubavi.
Postoje miljenja, ta treba, a ta ne treba da rade
supruzi, da bi se potpuno zadovoljili. Odgovor je jednosta
van: radite sve to vam se dopada, ako je elja obostrana
i nema nasilja ni prinude.
Tenja da se vetaki pojaa polna strast i na bilo ko
ji nain povea broj polnih snoaja, izlazi iz granica fizio
loke potrebe i postaje nita drugo do polno preterivanje.

ZASIENOST I UZDRANOST

dravlje oveka podrazumeva, pre svega, umerenost i

uzdranost u svemu.
Prekomerna polna aktivnost se negativno odraava
na zdravlje, uzrokuje poremeaj sna, poveanu razdraljivost ili ravnodunost, slabljenje uma, apetita i smanjenu
polnu sposobnost. Polna prezasienost slabi funkcije
mnogih sistema, usled ega organizam pre vremena stari.
esto ponavljanje polnih snoaja otupljuje oseaje sladostraa jer polne lezde ne uspevaju da u dovoljnoj kolii
ni produkuju sekret, koji uslovljava normalan tok polnog
akta. Ali ako mukarac naui da ne gubi seme za vreme
polnog akta, sa njegovim zdravljem nee se nita dogodi
ti. Obrnuto, ono e ojaati usled redovnog energetskog
napajanja, koje daje ena, preivljavajui orgazme.
Kriterijum za normalnu polnu aktivnost je dobro
lino oseanje, ivotna radost i bodrost.
Kada je re o prinudnom polnom uzdravanju, ve
ina ljudi to podnosi bezbolno, pri emu ene i mukarci
sa umerenim polnim potrebama skoro da ne oseaju ni
kakve promene u stanju svog zdravlja.

LEKOVITI SEKS

Polni akt sa lepom i velikodunom enom,

koji se vri briljivo i paljivo najbolji je
od svih lekova.
Iz drevnoindijskog medicinskog traktata

Ako mukarac ima polni akt, ali ne gubi

seme, stvara se i poveava nova ivotna
snaga i energija. Telo je prihvata, jaa, to
izotrava sva ula.
Iz knjige "Izreke mudraca"

davna vremena bili su drukiji intimni odnosi izme

u mukaraca i ena, bili su prirodniji i jednostavni
ji. Upravo tada su ljudi shvatili i na svom iskustvu osetili,
da njihovi seksualni odnosi mogu, pored produetka ro
da, jaati i podmlaivati organizam i doprinositi duhov
nom progresu. Sve zavisi od take gledanja na seksualne
odnose i poznavanje osobina meusobnih energetskih
dejstava mukarca i ene za vreme polnog akta. Poznaju
i te mehanizme, oni se mogu celishodno aktivirati i po
stizati eljeni efekat.

LEKOVITI MEHANIZAM
P O L N O G AKTA
Terapeutsko dejstvo polnog akta zasnovano je na i
njenici, da specifine poze usmeravaju energiju razliitim
putevima, to omoguava da se ona koncentrie u obole-

lim organima i da ih leci. Polni akt uvek izaziva promene

u disanju, lupanje srca, promene u krvotoku, sekreciji lezda i emocionalnom stanju (to ini jak energetski na
stup). Poto telo ima sposobnost da stvara protivotrove
protiv svake bolesti ili stanja, tada je to samo pitanje akti
viranja potrebnog metabolikog procesa.
Prema tome, razne polne poze mogu se razmatrati
kao polna joga", koja moe da leci jo efikasnije, ukoliko
muki, a isto tako i enski principi rade u harmoniji i do
punjavaju jedan drugog. Ta nauka zahteva da mukarac
usavrava svoje mogunosti uzdravanja. Uloga ene u terapeutskom seksu sastoji se u tome da bude inicijator, ko
ji budi lekovite sile prirode. Njena energija, koja se pove
ava kao rezultat etiri orgazma, mono je bioenergetsko
sredstvo, koje je teko uporediti sa bilo kakvim ekstrasensom, koji leci energetskim dejstvom, jer se on nalazi u
obinom stanju.
Polne sekrecije, pljuvaka, znoj, ozraeni" tim po
sebnim i snanim energijama, poprimaju posebna svoj
stva, koja harmonizuju telo i psihu mukarca.
Koristei seks u lekovite svrhe, treba znati sledeu
osobenost: kada je aktivan mukarac, on predaje lekovitu
energiju. Da bi tu energiju dobila ena treba da lei mir
no, da smiri um i da koncentrie svoju panju na bolno
mesto. To omoguava da dobijena energija dospe tamo
gde je potrebna za leenje. Kada mukarac lei mirno, a
ena je aktivna, on dobija energiju, a ona je predaje.

ISHRANA KOJA STIMULIE SEKSUALNOST

shrana ima veliku ulogu u odravanju normalnog zdra

vlja svakog oveka. Ako je sa zdravljem sve u redu, tada
e i sa seksualnom funkcijom biti sve normalno. Vano je
shvatiti sledee: polna funkcija kao da lei" na organi
zmu i hrani se" posle potpunog zadovoljavanja svih nje
govih potreba. Ako nema dovoljno resursa hrane, tada or
ganizam radi vlastitog ouvanja u prvom redu odbacuje
polnu funkciju.
Ilustrujmo to sa nekoliko primera. Polna funkcija se
nalazi u neaktivnom stanju sve dok ovek ne odraste. Sli
no se uoava i kod ivotinja. Ako ograniite oveka u is
hrani, masa tela narasta sporije, a s njim se odugovlai i
polno sazrevanje. Po stepenu starenja organizma u prvom
redu iezava polna funkcija, iako je po svemu ostalom
organizam zdrav. Jednostavno za njeno odravanje potre
ban je viak energije, kojeg vie nema. Najoigledniji pri
mer gaenja polne funkcije je gladovanje. U tom periodu
organizam ekonomie sve svoje resurse i usmerava ih sa
mo na odravanje ivotne aktivnosti organizma. Rezultat
je da se ne javlja nikakva elja za polnim aktom. I obrnu
to, obilje hrane i slobodne energije poveava potenciju i
elju da se to bre prazne semene kese od vika sperme.
Po tome, kako mukarac jede, moe se suditi kakav
je ljubavnik. Prodrljivac je ljubavnik koji uri, koji radi
sve na brzu ruku" i ne pridaje veliki znaaj sadraju i

kvalitetu intimnih odnosa. ovek koji uiva u jelu - prija

tan je za ivot, i sklon dugim preludijumima. Gurman, za
koga je jelo praznik, pokuava to isto i u ljubavi, meutim
pri tome izgleda neprirodno. ovek koji vodi zdrav nain i
vota, ne jede meso a radi vlastitog zdravlja ne optereuje se
jelom, trudi se da potini partnerku svim svojim eljama.
Da bi vaa ishrana odravala ili poveavala vae sek
sualne sposobnosti, treba znati da ishrana mora podsticati opte ozdravljenje organizma i odravanje zdravlja na
potrebnom nivou. Time ete stvoriti povoljnu osnovu, na
kojoj e se razvijati vaa seksualnost. Tek posle toga mo
ete koristiti specijalnu ishranu za stimulisanje polne
funkcije. U suprotnom, od toga e biti malo koristi.

OPTE OZDRAVLJENJE
POMOU ISHRANE
Dakle, porazgovarajmo o tome, kako u organizmu stvo
riti povoljne uslove za opte ozdravljenje pomou ishrane.
Neophodno je uzimati hranu u skladu sa bioritmom
probavnih organa. Dorukovati od 7 do 9 sati, ruati od 13
do 15 sati. Za veeru se moe popiti aa svee isceenog
soka ili kiselog mleka, pojesti malo voa, popiti aj od tra
va sa medom ili voda. Posle 15-16 sati hrana se slabo vari
i zagauje organizam, remeti se normalan rad organizma.
Napomena: proces probave traje od 5 do 7 sati. Nou se
smanjuje temperatura tela, a sa njom i aktivnost probavc nih fermenata. Kao rezultat toga hrana se dugo i nekvalitetno probavlja u organizmu, to stvara ljaku i sma
njuje opte ivotne sposobnosti ovejeg organizma.

Treba pravilno upotrebljavati hranu tokom jednog

obroka. Prvo treba piti tenost (ako imate potrebu), zatim
jesti salatu ili poluobareno povre, voe. Drugo jelo moe
biti sa krobom ili belanevinama, ali se ne smeju meati
produkti koji sadre krob i produkti koji sadre bclanevine (krompir sa mesnim kotletom).
Napomena: ako se tenost pije posle jela, voda razreduje
i spira deo eludano-crevnog soka; svee povre (ili po
luobareno) i voe podstiu unitavanje leukocitoze, norrnalizuju peristaltiku creva, podstiu razvoj pravilne mi^ krollore u probavnom kanalu, reguliu hormonalni si
stem organizma; belanevine (meso, jaja, mladi kravlji
siri slino) ili krobovi (krompir, prekrupe, hleb i slino),
posebno konzumirani, sami po sebi, bolje se vare i asimiluju (to je dokazano eksperimentima I. Pavlova).
Da bi se hranljivi produkti zadrali, korisno je neko
liko puta oistiti jetru. To normalizuje sve vrste razmene
u organizmu i podstie kvalitetnu asimilaciju hrane.
Napomena: kod odraslog oveka kvalitetno funkcionie
oko 30- 40% elija jetre, ostale se nalaze u neaktivnom
stanju, popunjene starom, neizbaenom ui. Zbog toga
strada razmena materija, koja se vri u jetri (belanevine,
/ masti, ugljeni hidrati, vitamini, minerali, hormoni itd.).
Zbog nabijenosti" jetre ljakom u njoj dolazi do pore
meaja krvotoka. Javlja se portalna hipertonija (stepen
njenog ispoljavanja je razliit: od male do oigledne), ko
ja remeti normalnu cirkulaciju energije i krvi u organi
zmu. Deo hranljivih materija, obiavi jetru zbog portal-

ne hipertonije, cirkuliepo organizmu u neobraenom sta

nju, to izaziva alergiju i zagaenost i smanjuje imunitet.
Ne srne se jesti suvie mnogo u jednom obroku hra
ne. Cela zapremina pojedene hrane u jednom obroku ne
srne da prelazi 0,7 -1 litar. Pre polnog akta uopte ne tre
ba jesti - to moe da sprei normalno podizanje seksual
ne energije po akrama.
Poeljno je da nauite da pripremate hranu tako, da
se u njoj zadri to je mogue vie bioloki aktivnih mate
rija i ivotne energije. Istraivanja pokazuju, da gortaci,
koji nas zapanjuju sposobnou da reprodukuju potom
stvo i u devedesetoj godini, itav ivot se hrane prirodnom
hranom, sa mnogo zeleni, povra, voa, oraha i mlenokiselih produkata.
Evo nekih jednostavnih pravila za pripremanje hra
ne.
1. Ne jedite bujone od mesa, posebno od kostiju!
Bujon od mesa zasien je ekstraktivnim materijama, koje
podstiu razvoj srano-vaskularnih oboljenja. Bolje je na
rezati meso na male komadie i, pripremajui supu, ku
vati ga zajedno sa povrem.
2. Hranu pripremajte na slaboj vatri, u poklopljenoj
posudi, u vlastitom soku ili sa neznatnom koliinom vo
de. ak je palainke i oladije bolje pei u poklopljenom tiganju, na slaboj vatri. Pripremajte hranu na biljnim J a
stucima". Na dno posude stavite sloj svakojakog povra,
iseckanog u vidu slame ili na komadie. Na povre stavi
te glavni produkt - ribu, meso ili prekrupu, a odozgo po
novo sloj povra. Sve prelijte kljualom vodom da prekri
je sadraj posude i stavite na jaku vatru. im voda pone
da kipi, vatru treba smanjiti, ne dozvoljavajui joj da kipi.

Jelo iskljuiti kada bude skoro gotovo", tj. uzeti u obzir

da e ono jo odstojati na vatri.
3. Kvalitet produkta se maksimalno zadrava i pri
pripremanju hrane metodom zagrevanja i ostavljanja da
odstoji. Pri tome se ne unitavaju belanevine i ne emulgiraju masti. Hranu treba dovesti do kljuanja i lonac (er
pu) skinuti sa vatre. Posle 30- 40 minuta lonac treba po
novo staviti na vatru, dovesti do kljuanja, kuvati 5- 6 mi
nuta i opet skinuti sa vatre na 20 minuta. Posle toga jelo
je gotovo.
4. Pripremajte jelo s ljubavlju! Vaa energija deluje
na pripremane produkte, registrujui" na njima vae
emocionalno stanje. elite da vam se dopadne? Mesite
testo, seckajte povre, kuvajte supu u dobrom, prijatnom
raspoloenju, elei da obraujete svog voljenog.
Kada usvojite ta pravila, moete uz mnogo veu ko
rist primenjivati specijalnu ishranu i produkte, namenjene za poveanje polne potencije.
Na osnovu drevnih i savremenih znanja dokazano
je, da se polna funkcija stimulie sa energijom koja je sli
na njoj. Ta energija u produktima ishrane moe se nalazi
ti u aktivnom i vezanom stanju. Otuda se svi produkti is
hrane mogu podeliti na dve velike kategorije.
Prva kategorija. U ovu kategoriju spadaju svi pro
dukti kod kojih je ivotna snaga u stanju aktivnosti. U pr
vom redu, to su razliite vrste klica - proklijalo zrno (kli
ca od 2 do 5 milimetara) i slino, gomoljaste biljke u ra
stu, embrioni tipa jajaca u razvoju, ikra i ivotinje (ali nji
hova vrednost se gubi jer se termikom obradom odvaja
aktivna energija od materije, a mi ih ne jedemo u sirovom
stanju), produkti, kod kojih se odvijaju aktivne fermentne

reakcije uz uee povoljnih mikroorganizama (pivski

kvasac i slino).
Na primer, hleb od proklijalog zrna i supa od njega
sadre veliki potencijal ivotne energije, veoma vane vi
tamine grupe B, vitamine E, D, kao i mnogo druge mate
rije, krajnje neophodne za kvalitetno funkcionisanje pol
ne funkcije.
Najkorisniji produkti su dijetetski hlebii (pogae)
od proklijalog zrna, supa i kotleti od proklijale penice.

Hlebii (pogae) od proklijalog zrna

Uzeti 200- 300 grama penice, oprati je, sipati u du
bok tanjir i preliti vodom tako da ne prekrije zrna, do tre
ine njihove visine. Pokriti tanjir poklopcem i ostaviti na
sobnoj temperaturi. Povremeno promeati zrna da se gor
nji sloj ne bi osuio. Ako treba, dolitijte vodu. Priblino
posle 2- 3 dana u penici e se pojaviti klice 1- 2 milime
tra - penica je pripremljena. Izliti suvinu vodu, umota
ti tanjir u celofan i staviti u friider (ali ne u komoru za
zamrzavanje ili zamrziva); u friideru e prestati da ra
ste.
Prema potrebi treba uzeti odreenu koliinu prokli
jalog zrna, samleti na maini za meso, napraviti male lepinjice i malo ih ispriti na maslacu ili biljnom ulju (zejtinu). Treba ih jesti u toplom stanju. To je jedan od naj
boljih produkata u zimskom vremenu.

Supa od proklijale penice

Uzeti oko 400 grama vode, 2 srednje glavice luka, 2
argarepe i nekoliko krompira. Izrezati krompir na parie, narezati luk i argarepu i kuvati dok se ne skuva. Ski
nuti sa vatre i dodati 2- 3 supene kaike proklijale peni
ce, lovorov list i druge zaine prema ukusu (nije poeljno
soliti). Posle 10-15 minuta supa je gotova za upotrebu.
Ta supa naglo poveava potenciju i jaa imunitet.
Posebno se preporuuje u hladno i suvo godinje doba za
ljude konstitucije vetra.

Kotleti od proklijale penice

Kotleti od proklijale penice pripremaju se na isti
nain, kao i hlebii. Razlika je u tome, to za vreme mlevenja penice na maini za meso treba dodati enjak (beli luk). Ukus dobijenog produkta veoma podsea na ukus
mesnih kotleta. Neki ljudi ih ne razlikuju.
Najefikasnijim za poveanje seksualne sposobnosti
oduvek su se smatrala jaja od vrapca, jarebice, goluba, a
tek potom od kokoi.
Neke vrste mleka, na primer od kamile, ispoljavaju
jako dejstvo na polnu potenciju. Odgovara i kravlje, ali sa
mo tek pomuzeno.
U naim uslovima dobra je kajgana sa isprenim lu
kom na biljnom ulju (zejtinu).
Ikra od riba dobro odgovara toj nameni, ali je po
eljno da bude to sveija, jer soljenje unitava ivotnu
energiju.

U svee pripremljenom mesu od mladih ivotinja

(posebno u nedopeenom) ostaje deo ivotne energije, ko
ja poveava polnu aktivnost. Posebno mnogo polne energi
je ima u polnim organima ivotinja, na primer u semenicima mladih bikova. Zato e se, ako ih isprite i pojedete, po
tencija poveati. Kuvanje deluje loije - ono unitava ivot
nu energiju. Radi poveanja potencije upotrebljavajte jela
od semenika sa belim lukom i suncokretovim uljem.
Evo jednog komplikovanog turskog jela za povea
nje potencije, koje se po elji moe pripremiti za porodi
ni praznik.
Tursko jelo
Uzeti 4 male pljosnate morske ribe (list - Pleuronectes), 4 supene kaike pavlake (vrhnja), 4 umanca, 1
au brana, 300 grama maslaca, 2 argarepe, vezicu peruna, 2 glavice luka, malo lia od celera i timjan
(Thymus vulgaris), odnosno majinu duicu po ukusu.
Meso ribe odvojiti od kostiju, kosti zajedno sa povr
em kuvati (da kljua) u 5 aa vode, brano ispriti sa
200 grama maslaca u malom tiganju, a odvar od kostiju i
povra paljivo naliti u ispreno brano. Zatim tiganj ski
nuti sa vatre. Izmutiti umance sa pavlakom (vrhnjem) i
dodati u sos. Parie filea ribe list ispriti u preostalom
maslacu dok ne porumeni. Pre postavljanja na sto preliti
ih sosom i odozgo ukrasiti crnom ikrom.
Druga kategorija. U tu kategoriju spadaju svi produk
ti kod kojih je dolo do konzerviranja" ivotne energije u
strukturama materija. Najvea koliina potencijalno zbijene

ivotne energije nalazi se u semenu, u materijalnim struk

turama polnih organa, u semenu ivotinja i nekim drugim
strukturama organizma tipa rogova, u raznim travama i go
moljastim biljkama, koje imaju ljuto, zagrevajue dejstvo.
U prvom redu vezanu" polnu energiju sadre ti delovi tela ivotinja, koji neposredno uestvuju u polnom
aktu - polni organ i jajnici.
udotvorno" svojstvo ima osueni polni organ bi
ka (on treba da bude upravo osuen, jer se u procesu ter
mike obrade unitavaju strukture, koje dre" polnu
energiju) - njime se posipa rovito jaje.
Kupite 4 komada bilo kakvih monji: od bika, ve
pra, ovna ili drugih ivotinja. Izreite ih na tanke komadi
e i osuite u rerni pri temperaturi do 40" C. Jedite po jed
no pare dnevno. Osuene komadie sameljite na maini
za mlevenje mesa, pomeajte ih sa pretopljenim masla
cem i napravite kuglice prenika oko 2 centimetra. Uzi
majte po jednu kuglicu 3 - 4 puta nedeljno.
Graak, pasulj, soja i razne vrste oraha stimuliu po
tenciju nita manje od mesnih jela. Avicena u Kanonu
nauke o leenju nudi korisne preporuke, koje se odnose
na upotrebu semena repe, koprive, argarepe, celera, lana
i svinde (Trigonella foenum-graecum) za poveanje polne
potencije. ivotnu snagu akumuliraju i gomoljaste biljke
za vreme rasta u povoljno godinje doba. Materije, koje
podstiu aktivnost enskih polnih hormona, nalaze se u
jabukama i naru. Ljubavne oseaje pojaava i svee gro
e. Potenciju poveava argarepa.
Biljke i produkti, koji imaju ljut, zagrevajui ukus,
sadre energiju, srodnu polnoj energiji. To su uglavnom
zaini - kardamon, anis, bazilika, slaica, karanfili, a-

fran, umbir, cimet. Kod nas su najrasprostranjeniji jo

luk i beli luk (enjak).
Med ima sposobnost da jaa polnu potenciju, radi
ega se preporuuje medena voda sa afranom. Korisni
su gusti odvari od soka luka sa medom ( 1 - 2 supene kai
ke pred spavanje) i vruom vodom.
Vino je est pratilac seksa. Malo prirodnog vina u in
timnoj situaciji nee zasmetati ni supruzima sa stazom. Naveu nekoliko recepata blagih alkoholnih napitaka. Bez ob
zira na to, zapamtite, zloupotreba alkohola nije dozvoljena.
Napitak koji gori
Uzeti 2 ae jakog aja, pola ae ruma ili konjaka,
nastruganu koru od limuna, 1 supenu kaiku eera u kri
stalu (prahu) i pola limuna.
U aice naliti jak ohlaen aj, dodati istruganu ko
ru od limuna i isceen sok od limuna. Napuniti aice do
3/4 njihove visine, a zatim u svaku aicu naliti ruma ili
konjaka. Napitak zapaliti i servirati u keramikoj posudi.
Poto smo u optim crtama opisali ishranu i pro
dukte, koji podstiu polnu potenciju, preimo na opis na
pitaka i recepte jela.
Vrue pivo
Uzeti 2 flae dobrog sveeg piva, prstohvat cimeta,
3-4 semenke karanfilia, koru od limuna, 3 umanceta i
2 - 5 supenih kaika eera u kristalu.
Pivo skuvati (da prokljua) sa karanfiliem, cime
tom i korom od limuna. umanca pomeati sa eerom i
mutiti dok se ne dobije bela pena. Naliti u to vrue pivo

uz stalno meanje. Sve zagrevati dok se blago ne zgusne,

ali ne dozvoliti da kljua.
Liker od listova rue
Sakupiti latice rue u cvatu i njima napuniti do 1/4
posudu zapremine 3 litra, preliti preienom, kvalitet
nom votkom (rakijom), ostaviti da odstoji dok liker ne po
primi tamnoilibarsku boju. Posle toga izliti, ne cedei
gusti i zasladiti sa 100-300 grama eera.
Grog Bajka"
Uzeti 1 au mineralne vode, 1/2 ae ruma ili ko
njaka, 1 supenu kaiku vonog sirupa i 2 komadia leda.
U visoke ae - pehare (ae za vino) 1 2 sa tankim zi
dovima staviti komadie leda, naliti ohlaenu mineralnu
vodu, zatim voni sirup, pomean sa konjakom ili rumom
i odmah servirati.
Grog San"
Uzeti 1/2 ae ruma ili konjaka, 1 au crvenog (cr
nog) suvog vina, 1 suvu granicu kleke (Juniperus com
munis) i 1 kocku eera.
Suvo vino pomeati sa isitnjenom granicom kleke
i zagrejato do 70- 80 C, ostaviti da odstoji 10- 15 minuta
na vodenoj pari (u vruoj vodi), da bi aromatine materi
je kleke prele u vino. Rastvor procediti i pomeati sa ru
mom ili konjakom. Po elji dodati eer, promeati, zagrejati i naliti u ae za vino. Piti vrue.
12

Primedba prevodioca.

LJUBAVNA T R P E Z A
Ako imate intimni sastanak i spremate se da pre to
ga neto prezalogajite, preporuuje se malo alkohola. Pri
premite lepinjice od proklijalog zrna s medom. Neka bude
vie zeleni, povra, trava i korenja. Nije poeljno jesti me
so: za njegovo varenje rashoduje se mnogo energije. Ako
posle burnog seksa ipak ogladnite, pripremite laku salatu
od sveeg povra i kajganu sa jajima. Jesti pred spavanje je
tetno, a takva salata sa kajganom utolie vam glad. Kuli
narska erotika moe biti i svojevrsna pomo u udvaranju.
Recimo, zajedniki pojedena voka u postelji ili dopola is
pijena aa ljubavnog napitka. Stavite pored postelje stoi
sa napicima i voem - oni daju prijatnu aromu.
Francuzi, prema optem priznanju najseksualnija
nacija - smatraju, da se polna potencija poveava upotre
bom velike koliine sira kamamber, uz koji treba piti mi
neralnu vodu. Tajna te dijete je jednostavna - kombinaci
ja kvalitetnih belanevina, koje se sadre u siru, sa mine
ralnim elementima iz vode.
Ameriki dijetolozi razradili su svoju dijetu za pove
anje polne potencije. Oni savetuju da se 3 puta dnevno
jede kiseo kupus. Kod 90% mukaraca, koji su uestvova
li u eksperimentu, uoen je pozitivan uticaj te dijete na
potenciju. Tajnu takve dijete nije teko objasniti: kiseo
ukus slimulie energiju koja zagreva organizam, na kojoj
je zasnovana seksualna energija, vitamin C (20 miligrama
na svakih 100 grama kupusa) poveava seksualnu aktiv
nost, a mlena kiselina poboljava razmenu materija i da
je bodrost.

ZAKLJUAK

dravlje se moe vratiti i znatno poboljati zahvaljuju

i vlastitim naporima.
Samoozdravljenje je najbolji put. Odsustvo tetnih
navika, zdrava ishrana, pravilan dnevni raspored aktivno
sti, dovoljna motorna aktivnost, normalni seksualni od
nosi, povremene terapije ienja organizma - glavne su
komponente zdravog naina ivota.