Aleksandar FATI1

UDK 341.3:341.7
Biblid 0025-8555,54(2002)
Vol. LIV, br. 1-2, pp.48-72
Izvorni nauni rad
Januar 2002.

MEUNARODNI KRIVINI TRIBUNAL ZA BIVU

JUGOSLAVIJU U SAVREMENOJ DIPLOMATIJI
ABSTRACT
The issue of cooperation with the International Criminal Tribunal
for the Former Yugoslavia is characterised by two seemingly very different
aspects, namely the legal, and the diplomatic (or political). It is often
argued that the diplomatic aspect is justifiably subject to deviation from the
traditional legal criteria in international relations, such as are the principles
of legality, reciprocity, etc. The author argues here that any pragmatism
that infringes the principles of legality in international relations, and in the
internal political system, short lived, and that in the mid-term it emerges as
counter-productive. The author is of the opinion that the Tribunal has
resorted to such pragmatist steps, and has consequently been turned into a
lobby, whose goal has been to influence the internal political scene of Serbia.
By such action, the Tribunal, and primarily its Chief Prosecutor, have
stepped out of the domain of legitimate action of a criminal court, and the
destructive consequences of such relativisation of the standards of
legitimacy are yet to become clear in the further development of
international criminal courts.

Saradnja sa Meunarodnim krivinim tribunalom za bivu Jugoslaviju

ima dve naizgled vrlo razline dimenzije, naime pravnu i diplomatsku. esto
se smatra da je diplomatska (ili politika) dimenzija2 opravdano podlona
1 Dr Aleksandar Fati, vii nauni saradnik u Institutu za meunarodnu politiku i privredu,
Beograd
2 U literaturi na srpskom jeziku danas nedostaje obuhvatno tumaenje
meunarodnopolitike dimenzije meunarodnog sudstva uopte. Idealno bi bilo obraditi
celu tu temu na jednom mestu, ali takav obuhvatan posao bi ukljuivao normativnu,
deskripivnu i analitiku obradu najmanje pet razliitih meunarodnih krivinih sudova,
naime Nirnberki i Tokijski tribunal, koje su posle Drugog svetskog rata uspostavili
saveznici radi suenja pre svega osumnjienim ratnim zloincima iz redova nacistike
Nemake, potom Meunarodni krivini tribunal za bivu Jugoslaviju, koji je uspostavnjen

48

MP 1-2, 2002 - Globalizacija, trite, Evropska zajednica

(str. 48-72)
odstupanjima od tradicionalnih pravnih kriterijuma u meunarodnim
odnosima, kao to su principi legaliteta, reciprociteta, i slini. I u odnosima
Vlade Srbije sa Tribunalom tokom 2001. godine doao je do izraaja ovaj
pragmatizam. Ovaj tekst argumentie da je svaki pragmatizam koji kri
principe legaliteta u meunarodnim odnosima i u unutranjem ureenju
drave kratkoroan, i da se praktini efekti takvog pragmatizma ve u
srednjoronom periodu pokazuju kao kontraproduktivni. Tribunal je tokom
2001. godine, i sam se uputajui u pragmatistike odnose, velikim delom
kompromitovao svoj kredibilitet, pretvarajue se u pojedinim trenucima u
lobistiko telo koje nastoji da utie na unutranjepolitiku scenu Srbije, dakle
izlazei iz domena delovanja jednog krivinog suda. Posebnu ulogu u tim
novim dimenzijama meunarodne pozicije Tribunala je odigralo Tuilatvo.
Preispitivanje tendencija u diplomatskoj aktivnosti Tribu nala stoga dovodi
do otrenjujuih zakljuaka u pogledu mogunosti da diplomatski odnosi
relativizuju ili zanemaruju princip legaliteta. Ti zakljuci su u izvesnoj meri
objanjeni u ovom tekstu.

1. OPTA MOTIVACIJA ZA USPOSTAVLJANJE

MEUNARODNOG KRIVINOG TRIBUNAL
ZA BIVU JUGOSLAVIJU
Uspostavljanje meunarodnih krivinih sudova, ili tribunala, kako se
oni esto formalno nazivaju, kako bi se naglasila proceduralna razliitost
njihovog osnivanja i rada od tradicionalnih, nacionalnih krivinih sudova,
obino se deava u kriznim diplomatskim i bezbednosnim, dakle iroko
govorei politikim uslovima i podrujima. U ovom veku takvi tribunali su
uspostavljani posle Drugog svetskog rata da bi se pomou njih sudilo
optuenim pripadnicima nacistikih snaga za zloine protiv meunarodnog
1993. godine, Meunarodni krivini tribunal za Ruandu, koji je uspostavljen 1994.
godine, i stalni Meunarodni krivini sud, o ijem ustanovljenju je doneta odluka i
usvojen njegov Statut 1998. godine, ali ta odluka jo nije stupila na snagu jer nije
ratifikovana u nacionalnim parlamentima zemalja potpisnica. Stoga je u ovom lanku
usvojen ogranien pristup. Ovde je re o za nau spoljnu politiku oigledno
najrelevantnijem, Meunarodnom krivinom tribunalu za ratne zloine poinjene na
teritoriji bive Jugoslavije, koji predstavlja urgentnu temu za analizu u ovom trenutku.
Meutim, poto su privremeni meunarodni tribunali za Jugoslaviju i Ruandu
ustanovljeni na proceduralno i vrednosno vrlo bliske naine, i poto se u radu pozivaju na
odluke onog drugog, u jednom delu ovog teksta bie unekoliko i rei o analognim
odlukama Tribunala za Ruandu, kada je re o evoluciji pojma genocida koji se moe
uoiti u Statutu Tribunala za Jugoslaviju.

49

MP 1-2, 2002 - Globalizacija, trite, Evropska zajednica

(str. 48-72)
humanitarnog i ratnog prava re je o tribunalima u Nirnbergu (Nrnberg) i
Tokiju (Tokyo). Posle ratova na podruju bive Jugoslavije osnovan je
Meunarodni krivini tribunal za bivu Jugoslaviju (poznatiji u nas kao
"Haki tribunal", pa e taj, krai naziv od sada biti koriten i u ovom tekstu),
a pet godina posle toga je potpisana i odluka o osnivanju stalnog
Meunarodnog krivinog suda, koja meutim jo uvek nije ratifikovana od
strane svih zemalja potpisnica.
Sama ova injenica o vremenu i tipinim uslovima za osnivanje
postojeih i doskoranjih meunarodnih krivinih sudova govori delom i o
njihovoj prirodi. Re je, pre svega, naravno, o sudskim telima, kojima
meunarodna zajednica nastoji da izvede pred lice pravde one osobe za koje
postoji osnovana sumnja da su poinile najtee zloine protiv meunarodnog
humanitarnog i ratnog prava, obino u ratnim uslovima, a za koje,
istovremeno, postoji niska verovatnoa da e im biti adekvatno sueno od
strane nacionalnog sudstva zemalja u kojima prebivaju.
Krivino sudstvo je tradicionalno stvar nacionalnog suvereniteta
drava, a taj suverenitet je afirmisan i u Povelji Ujedinjenih nacija, tako da
uvek kada se osnivaju meunarodni krivini sudovi postoji znaajna doza
nelagodnosti i kod onih koji takve sudove osnivaju, jer se na taj nain dovodi
u pitanje naelo suvereniteta u ovoj oblasti, a takav trend prirodno ne prija ni
jednoj zemlji koja bi se eventualno i sama u budunosti mogla nai na
njegovom udaru. Stoga su za meunarodne krivine sudove uvek vaili
posebni uslovi, pre svega posebna ogranienja u njihovoj jurisdikciji i radu,
koja su iskljuivala bilo kakvu univerzalnost bilo u geografskoj, bilo u
sadrajnoj jurisdikciji. Primera radi, svi takvi sudovi su osnovani kao ad hoc
tela, sa po definiciji privremenom misijom i meunarodnim legitimitetom, sa
ogranienom jurisdikcijom na odreenu klasu optuenih (recimo, nirmberki
i tokijski tribunali su imali jurisdikciju samo za to da sude nacistikim ratnim
zloincima, a ne i saveznikim). Haki tribunal, s druge strane, iako ima
samo ogranienu geografsku i vremensku jurisdikciju, to jest moe da sudi
samo onim osumnjienima za koje se veruje da su poinili zloine protiv
humanitarnog i ratnog prava na podruju bive Jugoslavije poev od 1991.
godine, do sada nije sudio ni jednom osumnjienom koji nije iz redova
jednog od bivih jugoslovenskih naroda. ak ni posle rata izmeu NATO-a i
SR Jugoslavije tokom 1999. godine u vezi sa kosovskom krizom, kada je bilo
vrlo jasnih indicija da je NATO moda poinio ozbiljne prekraje
meunarodnog ratnog prava namernim bombardovanjem civilnih ciljeva,
glavni tuilac Hakog tribunala, Karla del Ponte, je zakljuila da nema
dovoljno osnova ni za pokretanje ozbiljne istrage u pogledu tih dela.
Sama injenica da ovakva ogranienja postoje, bilo na planu akata
kojima se meunarodni krivini sudovi rukovode, to jest njihovih statuta, bilo
50

MP 1-2, 2002 - Globalizacija, trite, Evropska zajednica

(str. 48-72)
na praktinom planu, kao u sluaju odbijanja sprovoenja istrage protiv
NATO pripadnika 1999. godine, govori upravo o nelagodnosti drava koje
sainjavaju meunarodnu zajednicu u pogledu rada i razvoja meunarodnog
krivinog sudstva. Posebno je izraena nervoza uticajnih zemalja u pogledu
mogunosti da se takvi sudovi "otmu kontroli", to jest da prevaziu
nametnuta statutarna i praktina ogranienja, i da bilo faktiki, bilo
eksplicitno normativno, u budunosti preuzmu univerzalnu jurisdikciju.
Odbijanje Sjedinjenih Amerikih Drava da podre osnivanje stalnog
Meunarodnog krivinog suda, uz zahtev da se ameriki vojnici u inostranim
misijama izuzmu iz jurisdikcije tog suda, predstavlja jednu od najotvorenijih
potvrda ove nervoze i nelagodnosti koju meunarodno krivino sudstvo
izaziva kod svih zemalja.3
Ipak, postoje sve jae meunarodne inicijative, pre svega one koje su
pokrenule nevladine organizacije, da se obezbedi ratifikacija Statuta
Meunarodnog krivinog suda i da se ova forma meunarodnog sudstva
institucionalizuje u punoj meri. Krivina odgovornost po svojoj prirodi ne
sadri ni jedan specifino nacionalni element, niti se pojam suvereniteta moe
pojmovno ugraditi u sam krivinopravni pojam odgovornosti, pa je stoga
teorijski nuno razmiljati, a diplomatski je nuno raditi, na konstruktivnom
ostvarivanju odgovarajue uloge meunarodnih krivinih sudova.
Jedan od osnovnih razloga za takvu potrebu lei u sve veoj ulozi
koju u savremenim meunarodnim odnosima igraju ljudska prava. Evolucija
pojma ljudskih prava bila je ekvivalentna rastuoj globalizaciji u svim
sferama zvaninog ivota u najveem delu sveta. Tokom hladnog rata
postojala je tendencija da se ljudska prava definiu kao zasnovana na
pravnom i politikom sistemu, dakle na apsolutnom shvatanju nacionalnog
suvereniteta, pa se smatralo da graani, u naelu, uivaju ona prava koja im
garantuje njihov politiki i pravni sistem, dok se diskusija svih prava koja
oveku pripadaju na univerzalnoj osnovi, bez obzira na to u kakvom sistemu
ivi, ograniavala na politike i diplomatske duele koji su uglavnom imali
ideoloki sadraj.

Globalizacija ljudskih prava i Povelja UN

Posle hladnog rata shvatanje ljudskih prava kao univerzalnih, kao
bezuslovno pripadajuih oveku bez obzira na politike i pravne okolnosti,
dobila je na znaaju, a to shvatanje je posebno pojaano ratovima u bivoj
3 Videti iru diskusiju o ulozi Hakog tribunala u razvoju meunarodnog krivinog sudstva
u Simonovi, Ivan, The role of the ICTY in the development of international criminal
adjudication, Fordham University School of Law, 1999, digitalno izdanje na Internetu:
http://westlaw.com/result/tex...352410&Method=WIN&Query=%2Ficty%2F.

51

MP 1-2, 2002 - Globalizacija, trite, Evropska zajednica

(str. 48-72)
Jugoslaviji u kojima je dolo do dramatinog ugroavanja elementarnih
ljudskih prava, poev od prava na ivot pa do prava na imovinu i politiko
uestvovanje u reavanju o sopstvenoj budunosti, od strane pojedinih
etnikih armija i grupacija koje su uestvovale u ratovima raspada. Masovno
ubijanje civila, ena i dece, ruenje gradova, zatvaranje ljudi u
koncentracione i radne logore irom Bosne, etniko ienje, ratna politika
"spaljene zemlje" (ubijanja svega ivog u ciljnim oblastima, ukljuujui i
domae ivotinje, radi zastraivanja rasteranog stanovnitva i spreavanja
njegovog povratka svojim kuama), i slina praksa doveli su do sve jasnijeg
artikulisanja potrebe u javnom mnenju zapadnih zemalja da se ovim
zloinima to odlunije stane na put i da se poiniocima sudi. Upravo su ti
zloini motivisali osnivanje Hakog tribunala, kao to su i zloini poinjeni
tokom Drugog svetskog rata motivisali osnivanje nirnberkog tribunala.
Osnivanje Hakog tribunala je, meutim, vrlo brzo pokazalo ogranienja
pristupa meunarodnom krivinom sudstvu koji se zasniva na usko
definisanoj geografskoj i vremenskog jurisdikciji meunarodnih sudova, pa je
1998. godine u Rimu donesena i odluka o formiranju stalnog Meunarodnog
krivinog suda.
Postoji razlika izmeu posledica koje je, u ovom pogledu, proizvelo
osnivanje Hakog tribunala 1993. godine, od posledica do kojih je dovelo
osnivanje Nirmberkog tribunala posle Drugog svetskog rata. Naime,
shvatanje ljudskih prava na kraju Drugog svetskog rata i na poetku hladnog
rata bilo je sasvim drugaije od savremenog, pa je stoga bilo daleko
prirodnije i osnivanje meunarodnih krivinih sudova sa ogranienom
jurisdikcijom. S druge strane, dananje shvatanje ljudskih prava, na kome se
zasnivalo i osnivanje Hakog tribunala, tako je univerzalno, ili preciznije
reeno univerzalizovano, da su se svega nekoliko godina posle osnivanja
Hakog tribunala prirodno postavila pitanja u vezi sa njegovim
ogranienjima, pa je upravo zbog toga i doneta odluka o formiranju stalnog
krivinog suda.4
Pomenute su prepreke u vezi sa nesmetanim odvijanjem globalizacije
shvatanja ljudskih prava, u vidu nelagodnosti suverenih drava da prihvate
univerzalnu jurisdikciju meunarodnih krivinih sudova, ali se u ovom
pogledu vodi jedna specifina borba na planu meunarodne zajednice, i valja
4 Treba napomenuti da je "Rimski statut Meunarodnog krivinog suda" (stalnog suda)
neuporedivo obimniji i celovitiji od Statuta Hakog tribunala, pa se i u tome ogleda
razlika u shvatanju znaaja privremenih sudova u odnosu na stalne sudove. Statut stalnog
suda takoe nije donet od strane Saveta bezbednosti, nego predstavlja meunarodni
ugovor koji su potpisale pojedinane zemlje 17. jula 1998. u Rimu, pa se na njega ne
odnose kontroverze povezane sa Hakim tribunalom o kojima je u zakljunom delu ovog
teksta u odreenoj meri re.

52

MP 1-2, 2002 - Globalizacija, trite, Evropska zajednica

(str. 48-72)
oekivati ishode koji e verovatno biti u korist globalizovanog shvatanja
ljudskih prava, dakle ubrzanog osnivanja meunarodnih krivinih tribunala sa
univerzalnom jurisdikcijom. SAD su ve izvesno vreme pod pritiskom zbog
svog odbijanja da prihvate Meunarodni krivini sud, i pitanje je samo
vremena i eventualnih privremenih proceduralnih kompromisa pre nego to i
one ratifikuju Statut ovog suda.5

Razaranje institucija u kriznim podrujima

Drugi razlog za osnivanje meunarodnih krivinih sudova svakako
lei u uverenju kljunih zemalja u savremenim meunarodnim odnosima da
razorene institucije u kriznim podrujima nisu u stanju da na minimalno
zadovoljavajui nain ispune zahteve pravednosti i sprovedu uverljiva
suenja osumnjienima za ratne zloine.6
U veini konflikata u kojima se masovno deavaju ratni zloini dolazi
do jedne od dve mogue pojave koje dovode u pitanje kredibilitet nacionalnih
sudova da sude poiniocima ovih dela. Jedna mogua pojava je potpuno
razaranje svih krivino-pravnih instituta i sudova, kao i nemogunost
privoenja osumnjienih. Ova situacija se obino stvara u graanskim
ratovima, u kojima ima i najvie razaranja socijalne infrastrukture drutva,
kao i razaranja unutardrutvenih normi na kojima se zasniva faktiko
funkcionisanje drutvenih institucija. To je situacija koja se dogodila u bivoj
Jugoslaviji, kada je nacionalna ideologija gotovo sasvim savladala sve druge
drutvene norme, ukljuujui i norme zakonitosti i humanosti, pa je bilo
teko verovati, pogotovo kada se posmatra iz meunarodne perspektive, da bi
sudovi u dravama koje su prole kroz ratnu kataklizmu mogli adekvatno
suditi osumnjienim za ratne zloine. Druga mogua pojava koja dovodi u
sumnju mogunost suenja za ova dela od strane nacionalnih sudova je
homogenizacija postojeih institucija do nivoa nacionalistike ili neke druge
ideoloke uniformnosti, koje onemoguava funkcionisanje autentine pravne
drave. Ta pojava je postojala u nacistikoj i postnacistikoj Nemakoj, kada
je nacionalna ideologija postala do te mere dominantna da je bilo teko
govoriti i o postojanju institucija koje bi na bilo kakav znaajan nain bilo
odvojeno od samih opteprihvaenih metoda za ostvarivanje nacionalne
ideologije. Pravo Treeg Rajha je bilo nacistiko, pa je, sa pozitivnopravne
strane posmatrano, bilo mogue postupati sasvim zakonito, ili kako se to
5 O globalizaciji ljudskih prava videti: Obradovi, Konstantin, "Pravna drava i ljudska
prava", u Fati, Aleksandar (ur.), Problemi srpske politike, Centar za menadment,
Beograd, 2000, str. 14859.
6 Za neka razmatranja u vezi sa kontekstom razaranja institucija u takozvanim "propalim
dravama" videti: Fati, Aleksandar, "Uvod: Politiko nasilje u meunarodnim odnosima
i problemi 'propalih drava'", u Fati (ur.), op. cit., str. 938.

53

MP 1-2, 2002 - Globalizacija, trite, Evropska zajednica

(str. 48-72)
danas popularno kae "legalistiki", a istovremeno sasvim u suprotnosti sa
elementarnim standardima ljudskih prava i ravnopravnosti ljudi pred
zakonom, poto je Trei Rajh imao nacistiko zakonodavstvo koje je, ve i na
normativnom planu, iako institucije nisu bile doslovno razorene,
institucionalizovalo obespravljivanje jevrejskog i drugih naroda, kao i niz
drugih neprihvatljivih formi pravne politike.
U oba sluaja postalo je jasno da je neophodno formirati
meunarodne krivine sudove koji bi, s jedne strane, doprineli tome da bude
izvrena pravda nad poiniocima najteih krivinih dela, a s druge strane, koji
bi delovali kao korektiv za poremeene vrednosti, pa i zakonodavne norme, u
zemljama u kojima su se ratovi deavali ili koje su u njima uestvovale kao
agresori.

Naruavanje standarda ratnog prava

Trei bitan razlog za osnivanje meunarodnih krivinih sudova, kako
to istorija ovog veka hoe, uglavnom za ratne zloine, je i iroko
rasprostranjeno naruavanje normi ratnog prava, to jest nepotovanje
osnovnih principa etike u ratnim sukobima. Re je o radnjama kao to su
ubijanje zarobljenika, bombardovanje i razaranje civilnih naselja, masovno
trovanje ivotne sredine u kojoj borave civili, i sline radnje. Kada ne postoje
jasni lanci komande, ili kada ne postoje regularne trupe sa iskljuivim
pravima u angaovanju u ratnim sukobima, kada su linije fronta nejasne (a
one su takve u svim savremenim ratovima, zbog prirode savremenih borbenih
sredstava i taktike), postoji visoka verovatnoa da e civili i bespomoni
stradati neuporedivo vie nego vojnici. Kada u meunarodnoj zajednici
postane jasno da naruavanje normi "legitimnog ratovanja" postaje masovna
praksa, ak strategija, u nekom ratnom sukobu, odmah se postavlja pitanje o
potrebi za osnivanjem meunarodnog suda koji bi mogao imati ne samo
funkciju vrenja pravde, ve takoe i eventualne prevencije daljeg injenja
ratnih zloina u tekuem konfliktu.
U sluaju bive Jugoslavije, na primer, postojao je jo jedan argument
koji je meunarodna zajednica esto koristila da bi opravdala osnivanje
Hakog tribunala, naime argument da e meunarodno i nepristrasno suenje
poiniocima ratnih zloina bitno individualizovati krivicu za te zloine, i time
faktiki abolirati nacionalne zajednice od kolektivne krivice za zloine koji
su poinjeni deklarativno u njihovo ime, protiv pripadnika suparnikih
nacionalnih zajednica. Time je trebalo da Haki tribunal doprinese i
meunacionalnom pomirenju na podruju bive Jugoslavije. Prema naem
miljenju, Haki tribunal nije proizveo ovaj rezultat, ve je svojim
nedovoljno kvalitetnim radom, uz suvie politikih kompromisa
tradicionalnim principima krivinog sudstva, doprineo da se rezerve u
pogledu saradnje sa njim ne samo odre, ve i dodatno uvrste u praktino
svim nacionalnim zajednicama koje su uestvovale u ratovima na podruju

54

MP 1-2, 2002 - Globalizacija, trite, Evropska zajednica

(str. 48-72)
bive Jugoslavije, tako da se ne moe govoriti o tome da je rad Hakog
tribunala do sada doprineo meunacionalnom pomirenju.7
Iz svih navedenih razloga, moglo bi se zakljuiti da bi osnivanje
meunarodnih krivinih tribunala bilo znatno odloeno da su ratovi koji su
izazvali formiranje privremenih takvih sudova bili voeni bez bitnog
naruavanja ratne etike, i da su oni bili takve ideoloke i nacionalne prirode
da u vezi sa njima nije dolazilo do nacionalistike paralize i homogenizacije
pravnog sistema s jedne, ili do razaranja pravnog sistema, s druge strane.
Pojava ovih formi destrukcije normativnih osnova voenja rata je omoguila
formiranje dovoljnog meunarodnog konsenzusa sa osnivanje meunarodnih
krivinih sudova, tako da je danas vrlo teko na uverljiv nain zastupati
shvatanje da se poiniocima ratnih zloina u opisanim ratnim konfliktima
moe suditi za ratne zloine od strane nacionalnih sudova u ime ouvanja
nacionalnog digniteta i autoriteta.8

2. MEUNARODNI KRIVINI TRIBUNAL ZA BIVU

JUGOSLAVIJU U HAGU
Uspostavljanje Hakog tribunala - normativna osnova
Haki tribunal je uspostavljen rezolucijom Saveta bezbednosti
Ujedinjenih nacija broj 808 od 22 februara 1993, i rezolucijom 827 od 25.
maja 1993. godine, sa pozivanjem na Glavu sedam Povelje UN, po kojoj
Savet bezbednosti moe preduzimati mere u interesu meunarodnog mira i
7 Nae je miljenje, takoe, da Haki tribunal nije ispunio ni drugi navedeni cilj, to jest
prevenciju daljeg injenja ratnih zloina, jer su se, bar prema izvetajima koji su do sada
objavljeni, najtei zloini u ratovima u bivoj Jugoslaviji dogodili upravo posle osnivanja
Hakog tribunala. Dovoljno je pomenuti zloin koji je poinjen protiv nekoliko hiljada
rtava u Ovari kraj Vukovara, avgusta 1995. godine, iako je Haki tribunal osnovan dve
godine ranije i ve je bio dovoljno aktivan 1995. godine da se o njemu znalo u ratnim
podrujima.
8 Naravno, ukoliko postoji osnovana sumnja da su osumnjieni za ratne zloine inili i
druga krivina dela, koja su tradicionalno iskljuivo u domenu nacionalnog krivinog
zakonodavstva, kao to su dela privrednog kriminala, unutranjeg terorizma, politike ili
izborne prevare i krae, itd., postoji mogunost da nacionalni sudovi sude tim licima za ta
dela, koja se razlikuju od onih dela koja su u prevashodnoj nadlenosti meunarodnih
krivinih sudova, pa ako se ta suenja odvijaju na nain koji sugerie visok stepen
integriteta, postoji i mogunost da meunarodni sudovi ne insistiraju na izruenju istih tih
lica da bi im se sudilo za dela protiv meunarodnog humanitarnog i ratnog prava. To je,
ipak, praktino politiko pitanje koje vie zavisi od diplomatskih, nego od sudskih
argumenata.

55

MP 1-2, 2002 - Globalizacija, trite, Evropska zajednica

(str. 48-72)
bezbednosti putem rezolucija koje su, ako su donete na osnovu Glave sedam,
obavezujue za sve zemlje lanice UN, ukljuujui i one koje nisu lanice
Saveta bezbednosti.9 Iako se moda moe, na izvestan nain, postaviti pitanje
o tome da li je uspostavljanje jednog meunarodnog suda "mera", ipak je
jasno da sama ovakva pravna formulacija iskljuuje sva pitanja o
obavezujuem karakteru Hakog tribunala za SRJ, pogotovo danas, kada je
SRJ i zvanino ponovo primljena u UN kao punopravna lanica. Stoga je
Haki tribunal pravna injenica sa kojom SRJ, kao i sve ostale zemlje bive
Jugoslavije, moraju raunati.10
Statut Hakog tribunala donet je na osnovu prethodnih odredbi
meunarodnog humanitarnog i ratnog prava, pre svega Meunarodne
konvencije o genocidu iz 1948. godine, i njime su kriminalizovana sva dela
koja su i inae preuzeta u Krivinom zakonu SRJ na osnovu Konvencije o
genocidu.11 Jedini izuzetak u saveznom krivinom zakonu, koji nije prisutan
u njemu, a prisutan je u Statutu Hakog tribunale, je element takozvane
"komandne odgovornosti", to jest odgovornosti osobe u poloaju vlasti ili
faktikog autoriteta koja je bila duna da vodi rauna o delima svojih
potinjenih, a ona to nije inila, iako sama nije direktno sprovodila akcije
koje se mogu okvalifikovati kao neposredno injenje krivinih dela u skladu
sa Konvencijom o genocidu.12
Pored Statuta doneta su i Pravila postupka kao poseban dokument.
Tim pravilima, prema miljenju izvesnog broja kritiki opredeljenih autora,
ukljuujui i neke neposredno angaovane branioce pred Hakim tribunalom,
nije na dovoljno autonoman i precizan nain definisan postupak suenja pred
Tribunalom, jer je ostavljen izuzetno visok stepen diskrecije sudijama
Tribunala da odluuju o kriterijumima prihvatljivosti dokaznog materijala,
kao i o praktinoj primeni i interpretaciji Pravila postupka. Ipak, normativna
infrastruktura u pogledu pravila postupka je odvojena od samih statutarnih
odredbi, pa je u tom smislu mogue delovati u smeru korekcija i popravki
9 Ve sledee, 1994. godine, rezolucijom br. 955 od 8. novembra ustanovljen je
Meunarodni krivini tribunal za ratne zloine koji su pounjeni u graanskom ratu
izmeu Tutsija i Hutua u Ruandi, koji funkcionie po slinim principima kao Haki
tribunal za Jugoslaviju, pogotovo kad je re o konceptualizaciji krivine odgovornosti,
drugim statutarnim, a posebno proceduralnim, pitanjima.
10 Inicijalnom rezolucijom je predvieno da Tribunal ima dva sudska vea, meutim kasnije
je rezolucijom br. 1166 iz 1998. godine Savet bezbednosti osnovao jo jedno sudsko vee
i poveao broj sudija za jo tri, poto u svakom sudskom veu deluju tri sudije, a u
svakom albenom veu pet sudija videti: www.un.org./icty/statut/S-RES-1166.htm
11 Videti: www.un.org/icty/basic/statut/statute.htm
12 Krivini zakon SRJ, Glava esnaest, "Krivina dela protiv ovenosti i meunarodnog
prava", Slubeni list SRJ, 1995, str. 15176.

56

MP 1-2, 2002 - Globalizacija, trite, Evropska zajednica

(str. 48-72)
postojeih normativnih nedostataka, ukoliko za to postoji politika volja u
Savetu bezbednosti UN.13
Jugoslovenskim krivinim zakonodavstvom su preuzete sve odredbe
o krivinim delima protiv meunarodnog humanitarnog i ratnog prava iz
Konvencije o genocidu, osim, dakle, komandne odgovornosti. Statutom
Hakog tribunala je predvieno da, ak i ako ne postoji direktno
dokumentovana uzrona veza izmeu akcija koje je preduzeo komandujui
oficir ili osoba u poloaju politike vlasti nad poiniocima zloina, i samih
zloinakih akcija direktnih poinilaca, ipak postoji indirektna krivina
odgovornost komandujueg lica, jer je ono, zbog same injenice da je u
poziciji vojne ili politike kontrole nad poiniocima, bilo duno da vodi
rauna o njihovim akcijama. Stoga, ukoliko komandujue lice nije spreilo
injenje ratnih zloina od strane svojih podreenih, a znalo je ili je po opisu
svoje dunosti moralo znati ta su njegovi podreeni inili, ili pak nije
kaznilo injenje takvih krivinih dela kada je za njih saznalo, ono je i samo
posredno odgovorno na osnovu komandne odgovornosti. Naravno, ono je
takoe odgovorno, i na mnogo direktniji nain, ukoliko je naredilo,
ohrabrivalo, ili namerno tolerisalo injenje ratnih zloina. U tom smislu,
Statut Hakog tribunala predvia vrlo otvorenu odgovornost politikih lidera
zemalja bive Jugoslavije za krivina dela poinjena tokom ratova
devedesetih godina na ovom podruju. Uz sve oklevanje, optunice koje su
podignute protiv politikih lidera Miloevievog reima tokom rata na
Kosovu 1999. godine, bile su, u pravnom smislu (ne zanemarujui njihovu
politiku motivaciju, bilo da je ona bila politiki oportuna za vodee zapadne
zemlje u tom trenutku, ili da je bila antioportuna), direktna refleksija
elementarnog principa odgovornosti politiara, a ne samo direktnih
izvrilaca, za ratne zloine i masovna ratna obespravljivanja civilnog
stanovnitva. Optunice protiv Slobodana Miloevia, tadanjeg predsednika
SRJ, Vlajka Stojiljkovia, tadanjeg ministra unutranjih poslova Republike
Srbije, Milana Milutinovia, tadanjeg i danas aktuelnog predsednika
Republike Srbije, generala Dragoljuba Ojdania, tadanjeg naelnika
Generaltaba Vojske Jugoslavije, i Nikole ainovia, tadanjeg
potpredsednika Vlade Republike Srbije sa direktnom odgovornou za akcije
snaga bezbednosti na Kosovu, bile su zasnovane gotovo iskljuivo na
principu komandne odgovornosti. tavie, vrsta komandne odgovornosti o
13 Za neke kritike Pravila postupka Hakog tribunala videti: Wladimiroff, Michail, The
operation of human rights before an international criminal court: The case of the
Yugoslavia tribunal from a defence counsels perspective, predavanje objavljeno u
zborniku The legal profession and the protection of human rights in Africa; Sloan, James,
The International Criminal Tribunal for the Former Yugoslavia and fair trial rights: A
closer look, Leiden Journal of International Law, vol. 9, 1996, pp. 479501.

57

MP 1-2, 2002 - Globalizacija, trite, Evropska zajednica

(str. 48-72)
kojoj je tu re je najposrednija forma komandne odgovornosti, koja bi se
mogla nazvati "pozicionom odgovornou, dakle bez direktnog
dokumentovanja uzrone veze izmeu njihovih radnji i krivinih dela protiv
humanitarnog i ratnog prava, ve iskljuivo na osnovu odgovornosti koju su
nosili njihovi politiki poloaji.
Statut Hakog tribunala je danas dokument kojim je ustanovljeno
savremeno meunarodno krivino sudstvo. Meutim, taj Statut je, upravo
zbog naglaene nelagodnosti koju suverene drave oseaju prema
meunarodnom krivinom sudstvu uopte, a naroito zbog one nelagodnosti
koju su u tom pogledu oseale zemlje bive Jugoslavije koje su uestvovale u
ratovima devedesetih godina, ostao nedovoljno kritikovan i nedovoljno
popravljan. Umesto prihvatanja institucionalizacije meunarodnog krivinog
sudstva u formi Hakog tribunala, sa svim njegovim nesavrenostima koje su,
u principu, otvorene za ispravljanje, zemlje bive Jugoslavije, a naroito
Srbija i Crna Gora, su se opredelile za ignorisanje Tribunala, za njegovo
povrno i pravno posmatrano sasvim neosnovano kvalifikovanje kao
"politikog, a ne sudskog" tela, i time se liile konstruktivne uloge u
reavanju proceduralnih i statutarnih problema koji postoje u vezi sa
Tribunalom.
Poto druge zemlje, na koje se Tribunal nije direktno "odnosio", to
jest koje za njega nisu bile direktno predmetne, nisu imale izraen interes da
se bave unapreivanjem kvaliteta normativnog i praktinog aspekta rada
Tribunala, Statut Tribunala i Pravila postupka su ostala nedovoljno izgraena,
jer direktno zainteresovane zemlje nisu pokrenule diskusiju u Generalnoj
skuptini UN u pogledu tih problema. Tako danas sudije Tribunala odluuju
o prihvatljivosti dokaznog materijala, one odluuju, na plenarnim sednicama,
o izmenama Statuta i Pravila postupka, one zatim interpretiraju Pravila
postupka na prilino slobodan nain, kao to je bio sluaj u donoenju odluke
da se omogui anonimno svedoenje protiv osumnjienih, nasuprot
odredbama Meunarodne povelje o graanskim i politikim pravima, koju je
16. decembra 1966. godine usvojila Generalna skuptina UN, a koja je stupila
na snagu 23 marta 1976. Iako Statut Hakog tribunala sam po sebi ne
garantuje potovanje odredbi pomenute povelje od strane Tribunala, u
izvetaju Generalnog sekretara UN u kome je i predloen Statut Hakog
tribunala, se kae: "...aksiomatska je norma da Meunarodni tribunal mora u
potpunosti potovati meunarodno priznate standarde u pogledu prava
optuenih u svim fazama postupka. Prema miljenju Generalnog sekretara,
takvi meunarodno priznati standardi su, posebno, sadrani u lanu 14
Meunarodne povelje o graanskim i politikim pravima."14

14 Izvetaj Generalnog sekretara, paragraf 106, supra naznaka 4.

58

MP 1-2, 2002 - Globalizacija, trite, Evropska zajednica

(str. 48-72)
U Optem komentaru Generalne skuptine UN, usvojenom na njenoj
dvadeset prvoj sednici 1984. godine kae se da su prava predviena lanom
14 Meunarodne povelje o graanskim i politikim pravima "minimalne
garancije, ije potovanje nije uvek dovoljno za obezbeivanje fer prirode
sudskog procesa koje zahteva lan 1 iste te povelje". Stoga je jasno da je
Generalna skuptina UN smatrala Meunarodnu povelju elementarnim,
nunim, ali ne i uvek dovoljnim normativnim okvirom za odgovarajue
garantovanje prava optuenih pred meunarodnim sudovima, te da je stoga
potovanje svih normi predvienih tom poveljom od strane bilo kog
meunarodnog suda upravo aksiomatski princip, koji ni u kom kontekstu ne
bi smeo biti doveden u pitanje ili kompromitovan.
Osnovni princip pomenute povelje je pravo optuenih na fer suenje, i
to pravo je generalno zahvaeno lanom 21 Statuta Hakog tribunala. Ista ta
prava, na nivou postupka, su garantovana Pravilom postupka 95, koje
predvia tretman "dokaznog materijala koji je pribavljen na naine protivne
kriterijumima meunarodno priznatih ljudskih prava". Meutim, koristei
svoja iroka prava na diskreciono odluivanje o izmenama Pravila postupka,
sudije Tribunala su, na svojoj petoj plenarnoj sednici, izmenile sadraj ovog
pravila, tako da u najnovijoj verziji ono iskljuuje samo prihvatljivost onog
dokaznog materijala koji je "pribavljen na naine koji sugeriu znaajnu
sumnju u pogledu njegove verodostojnosti" (dakle "znaajnu" sumnju, a ne
"sumnju" - tu postoji bitna razlika u stepenu garancije), ili je taj dokazni
materijal "antitetian integritetu sudskog postupka, ili bi ozbiljno otetio taj
integritet" (dakle materijal koji je "antitetian", po definiciji kontradiktoran sa
integritetom suenja - re je, dakle, o drastino neprimerenom dokaznom
materijalu koji je oigledno neprihvatljiv, ili je takav da bi, izvesno, ozbiljno
otetio integritet postupka). Dakle, onaj materijal koji je kontroverzan, ali nije
nuno drastino, ili ve na prvi pogled neprimeren suenju, kao i onaj
materijal koji bi mogao otetiti integritet suenja, ali ne nuno, ili, ako ga i
oteti, ne "ozbiljno", je prihvatljiv. To je, kao to Dejms Sloun (James
Sloan) kae, vrlo visok test prihvatljivosti, to jest prag neprihvatanja
dokaznog materijala je vrlo visok, i doputa prihvatanje kontroverznog
materijala.15
U prethodnoj diskusiji je ukratko opisan jedan primer pravne
nedovrenosti Statuta i Pravila postupka Hakog tribunala, to istovremeno
otvara prostor za argumentovanu pravnu diskusiju u pogledu poboljanja
kvaliteta i doslednosti potovanja ljudskih prava optuenih pred Hakim
tribunalom. Sama legitimaciona osnova za ustanovljenje Tribunala je
15 Sloan, op. cit., str. 483.

59

MP 1-2, 2002 - Globalizacija, trite, Evropska zajednica

(str. 48-72)
nesporna, i legalnost Tribunala je takoe nesporna, ukoliko se na legalan
nain, kroz pokretanje debate o Tribunalu u okviru Generalne skuptine UN,
ija je SRJ danas punopravni lan, pojedine kontroverzne pravne postavke na
osnovu kojih Tribunal funkcionie ne ospore.
U pogledu pitanja o kontinunitetu izmeu Konvencije o genocidu i
Statuta Hakog tribunala, uoljiva je izvesna evolucija u shvatanju krivine
odgovornosti za dela protiv meunarodnog humanitarnog i ratnog prava od
Konvencije do Statuta. Ta evolucija se uglavnom sastoji u praktinoj
interpretaciji odredbi koje su u osnovnoj formi bile prisutne i u Konvenciji,
od strane sudija Tribunala. Postoji nekoliko takvih oblasti u kojima se
pomenuta evolucija ogleda, ali jedna je posebno bitna, i bila je izloena
naroitoj panji javnosti tokom devedesetih godina dvadesetog veka, pa je
stoga treba i ovde ukratko pomenuti. Re je o definiciji seksualnog nasilja
kao sastavnog elementa zloina genocida. U razjanjavanju genocidnog
statusa silovanja postoji jasno izraen sinergizam izmeu delovanja Hakog
suda za Jugoslaviju i Meunarodnog suda za Ruandu.
Prilikom suenja po optunici za sluaj elebii, Sudsko vee Hakog
tribunala za Jugoslaviju je konstatovalo da "nema nikakve sumnje da akti
silovanja predstavljaju muenje u skladu sa obiajnim meunarodnim
pravom". U ovom sluaju, etvorici optuenih je sueno za zloine poinjene
u zatvorskom logoru elebii. Prilikom odluivanja Sudsko vee Tribunala
za Jugoslaviju se direktno pozvalo na presudu Meunarodnog krivinog suda
za Ruandu u sluaju Akajeu (Akayesu), prema kojoj Vee "(i) smatra
silovanje bilo koje osobe neprihvatljivim inom koji direktno ugroava samu
sr ljudskog dostojanstva i fizikog integriteta (...) Teko je zamisliti situaciju
u kojoj silovanje od strane javnog slubenika, ili silovanje koje ohrabruje
neki javni slubenik, ili koje se dogaa uz saglasnost ili toleranciju nekog u
nadreenom poloaju, moe biti uinjeno u svrhu koja, na neki nain, ne
ukljuuje kanjavanje, prinudu, diskriminaciju, ili poniavanje rtve."16
Iz ovakvog karakterisanja silovanja se, ukoliko se u pojedinanom
sluaju radi o masovnom silovanju, ili o kampanji silovanja sa
manifestacijama sistematskog i planskog karaktera, moe izvesti zakljuak da
takva silovanja predstavljaju sastavni deo zloina genocida, i da se za ta dela,
dakle, moe suditi kao za genocid.
Sud za Ruandu je proglasio an-Pola Akajeu (Jean-Paul Akayesu),
gradonaelnika jednog malog grada u Ruandi 1994. godine, i pripadnika
plemena Hutu (Hutu), krivim za devet optubi za genocid i zloine protiv
ovenosti, protiv pripadnika plemena Tutsi (Tutsi). Akajei je, to je
16 Internet: http://web2.westlaw.com/results/tex352410&Method=WIN&Query=%Ficty%2F, 24.
10. 2000.

60

MP 1-2, 2002 - Globalizacija, trite, Evropska zajednica

(str. 48-72)
interesantno pomenuti, u poetku konflikta izmeu Hutua i Tutsija nastojao
da sprei nasilje Hutua protiv Tutsija u svom mestu, u periodu od neto
manje od dve nedelje, ali je potom nareivao ubistva Tutsija i bio prisutan
prilikom takvih akata. Prilikom izricanja ove osude, Sudsko vee Tribunala
za Ruandu, na iju se presudu poziva Haki sud za Jugoslaviju u presudi u
sluaju elebii, je direktno okvalifikovao silovanja koja je Akajei poinio
kao genocid, i pri tome ponudio precedentnu definiciju silovanja, koju e oba
suda i u daljoj praksi koristiti. Definicija odreuje silovanje kao "fiziko
nasilje seksualne prirode, koje se ini nad osobom pod okolnostima prinude...
Seksualno nasilje nije ogranieno na fiziko nasilje protiv ljudskog tela, i ono
moe ukljuivati radnje koje ne ukljuuju penetraciju, pa ak ni fiziki
kontakt..." Tribunal u ovom kontekstu istie da se okolnosti prinude ne
moraju nuno ogledati u primeni fizike sile. Pretnje, zastraivanje, iznuda i
druge forme prisile koje poivaju na izazivanju straha i oajanja mogu
predstavljati relevantnu vrstu prinude koja je sastavni deo definicije
silovanja. Sudsko vee Tribunala za Ruandu je proglasilo Akajeu krivim jer
je tolerisao, a u nekim sluajevima i nareivao, silovanje koje se deavalo na
zvaninom vladinom zemljitu (dakle na terenu nad kojim je Akajeu, po
definiciji svog politikog poloaja, imao ili morao imati kontrolu, to
predstavlja direktnu primenu principa komandne odgovornosti, iako je
Akajeu bio gradonaelnik, dakle civilno lice, a ne vojni oficir).
Vee Tribunala za Ruandu je takoe eksplicitno zakljuilo da je u
nekim sluajevima silovanje takoe genocid na isti nain kao i bilo koji drugi
akt koji konstituie genocid, ukoliko je poinjeno sa jasnom namerom da
uniti, u celini ili delimino, odreenu ciljnu grupu. Poto su akti silovanja
poinjeni protiv Tutsi ena bili injeni iskljuivo protiv Tutsi ena, "od kojih
su mnoge podvrgnute najgorim formama javnog poniavanja, sakaene,
silovane vie puta, esto javno (...) i esto od strane vie nego jednog
napadaa", Vee je te akte okvalifikovalo kao genocid. Ono je ocenilo da su
"ova silovanja dovela do fizikog i psiholokog unitenja Tutsi ena, njihovih
porodica i njihovih zajednica. Seksualno nasilje je bilo sastavni deo procesa
unitavanja, koje je bilo posebno usmereno protiv Tutsi ena, i koje je
konkretno doprinelo njihovom unitavanju i unitavanju Tutsi grupe kao
celine."17
Isti ovaj princip je primenjen u sluaju silovanja muslimanskih ena
tokom rata u Bosni, pa stoga nema osnove tvrdnja da su presude vezane a
definisanje silovanja kao mogueg elementa genocida u bilo kom smislu
neosnovane, da nemaju precedentnu pravnu osnovu, i da su nacionalno
odreene.
Ekspanzivna definicija silovanja, koja, kao to se vidi iz gore
navedenog citata, omoguava da se pojedine radnje, uinjene pod
17 Ibid.

61

MP 1-2, 2002 - Globalizacija, trite, Evropska zajednica

(str. 48-72)
okolnostima psiholokog pritiska, zastraivanja i mentalne prinude, ak i ako
ne ukljuuju fiziki kontakt ili fiziko nasilje, okvalifikuju kao seksualno
nasilje, pa ak i silovanje, predstavlja oiglednu evoluciju definicija krivinih
dela koja su prvobitno predviena Konvencijom o genocidu, u statutima
privremenih tribunala za Ruandu i Jugoslaviju. Ona je takoe primer opteg
trenda evolucije slinih pojmova, pa stoga i same karakterizacije bia
krivinih dela protiv meunarodnog humanitarnog prava koje su prisutne u
Statutu Hakog tribunala (i Tribunala za Ruandu), zasluuju posebnu analizu,
i posebnu panju u radu i saradnji sa Hakim tribunalom.

Opta ocena dosadanjeg rada Tribunala

U svom dosadanjem radu Haki tribunal je pokazao veliku energiju i
spremnost da istrai ratne zloine poinjene u ratovima u bivoj Jugoslaviji.
Tuioci i sudije Tribunala su vie puta nastojale da obezbede uslove za
terensko istraivanje, i za vreme Miloevievog reima u Srbiji i
Tumanovog reima u Hrvatskoj vie puta je dolazilo do konfrontacija
izmeu Tribunala i ovih dveju vlada zbog problema u vezi sa izdavanjem
viza istraitenjima Tribunala za terenski rad. Takoe, u svom strogo govorei
sudeem radu, Sudsko vee Tribunala je pokazalo integritet, i vrlo je malo
prigovora, sa bilo koje strane, koji tvrde da je Vee nekoga nevinog osudilo,
ili pak da je krivca oslobodilo. Prema tome, u ocenjivanju dosadanjeg rada
Tribunala postoji razlog za uopteno govorei pozitivnu ocenu rada Sudskog
vea.
Ta pozitivna ocena u neto manjoj meri vai za Tuilatvo. Jo od
poetka rada Hakog tribunala, Tuilatvo je igralo jednu kontroverznu
ulogu, jer je u proporcijama podignutih optunica uvek postojala vrlo velika
razlika izmeu pripadnika pojedinih etnikih grupa. To, samo po sebi, nije
argument protiv objektivnosti rada Tuilatva, ali kada ta disproporcija
odgovara trenutnom politikom rejtingu pojedinih etnikih zajednica, onda
ona postaje zabrinjavajua, jer otvara mogunost interpretacije prema kojoj
se Tuilatvo u redosledu i obimu podizanja optunica protiv pripadnika
pojedinih nacionalnih zajednica rukovodi i politikim uticajima i trenutnim
prioritetima.18
Nema nikakve sumnje u to da postoji paralelizam izmeu politikih
dogaaja i redosleda i obima podizanja optunica pred Hakim tribunalom.
Na samom poetku rada Tribunala, optunice su uglavnom podizane protiv
optuenika iz redova bosanskih Srba. To je bilo vreme rastueg pritiska
meunarodne zajednice na vojsku Republike Srpske da se odrekne jednog
dela zauzetih teritorija u Bosni i Hercegovini i da spusti oruje da bi se mogli
obaviti mirovni pregovori. Taj pritisak je kulminirao bombardovanjem
18 Videti optunice sa obrazloenjima na Internet prezentciji Tribunala - www.un.org/icty.

62

MP 1-2, 2002 - Globalizacija, trite, Evropska zajednica

(str. 48-72)
poloaja bosanskih Srba od strane NATO-a tokom 1995. godine, posle ega
je, uz asistenciju NATO avijacije, vojska Muslimansko-hrvatske federacije
potisla na terenu srpske snage sve do Banja Luke, i prinudila ih da prihvate
mirovne pregovore, koji su doveli do potpisivanja Dejtonskog mirovnog
sporazuma. Posle potpisivanja Dejtonskog sporazuma, Tuilatvo je nastavilo
da podie optunice protiv pripadnika srpskih snaga u Bosni, ali nije podiglo
optunicu protiv Slobodana Miloevia, kao ni protiv Franje Tumana,
tadanjeg predsednika Republike Hrvatske, iako je bilo sasvim jasno da su
vojne formacije SRJ, odnosno Hrvatske, aktivno uestvovale u borbama na
teritoriji tada ve meunarodno priznate, nezavisne Bosne i Hercegovine, to
predstavlja klasian pojam meunarodne vojne agresije. Takoe je bilo
izvesno da je veliki deo operativne komande nad tim snagama bio u rukama
centrala u Beogradu i Zagrebu, pa je stoga bilo sasvim mogue bar pokrenuti
istragu u okviru Tuilatva protiv Tumana i Miloevia za zloine koji su
poinjeni u Bosni.
U to vreme, meutim, specijalni izaslanik predsednika SAD,
ambasador Riard Holbruk, je intenzivno pregovarao kako sa Miloeviem,
tako i sa Tumanom, i njihova saradnja je bila od kljunog znaaja za
postizanje diplomatskih ciljeva u saniranju konflikta, pa je tako Holbruk
jednom prilikom, posle jednog od svojih brojnih uspenih razgovora sa
Miloeviem, izjavio da je ovaj potonji "nezaobilazni faktor mira" na
Balkanu, i "veliki patriota za svoj narod". Zanimljivo je da tadanji glavni
tuilac Tribunala, Luiz Arbur (Louse Arbour) nije podigla optunicu ni protiv
jednog od dva kljuna lidera, niti je pokrenula istragu, ali je zato, posle
poetka NATO bombardovanja Srbije u vezi sa kosovskom krizom, kada je
Miloevi naprasno pao u nemilost meunarodne zajednice, podigla
optunicu protiv njega i jo etvorice kljunih srpskih zvaninika,
neposredno pred svoje naputanje mesta glavnog tuioca i odlaska na mesto
sudije Vrhovnog suda Kanade.
Mnogi posmatrai su tada interpretirali postupak Arburove kao izraz
njene line frustracije nemogunou da podigne optunice protiv kljunih
politiara u regionu onda kada je to trebalo da uini, verovatno usled
politikih pritisaka. "Vru krompir" ovih optunica ostao je u rukama
sledeeg Glavnog tuioca, Karle del Ponte, kao i u rukama NATO-a, koji vie
nije imao mnogo manevarskog prostora za obustavljanje bombardovanja
putem pregovora i kompromisa (jer Miloevi vie nije imao mnogo toga da
izgubi) ve mu je jedino bilo preostalo da eskalira vojna dejstva i da ozbiljno
razmilja o kopnenoj intervenciji.19
19 Videti: Fati, Aleksandar, Reconciliation via the International Tribunal?, Ashgate
Publishing, Aldershot, 2000 i "The need for a politically balanced work of the Hague
International War Crimes Tribunal", The Review of International Affairs, tom XLVII, br.
1044, 1996, pp. 811.

63

MP 1-2, 2002 - Globalizacija, trite, Evropska zajednica

(str. 48-72)
Ve na osnovu ovog povrnog pregleda glavnih trendova u dinamici
podizanja optunica, i uopte rada Tuilatva, sasvim jasno se vidi da postoje
razlozi za sumnju u nezavisnost i objektivnost prioriteta koje je sebi
postavljalo Tuilatvo Tribunala od svog osnivanja do danas.
Tek posle najnovijih demokratskih promena u Srbiji, od 5. oktobra
2000. godine, i ustanovljavanja nove vlasti na saveznom nivou, pojavile su se
najave iz Tuilatva da se spremaju optunice protiv osumnjienih za zloine
protiv ovenosti i ratne zloine u operaciji "Oluja", koju je sprovela hrvatska
vojska u Slavonskoj krajini 1996. godine, kojom prilikom su stotine hiljada
srpskih stanovnika Krajine etniki oiene iz Hrvatske. Ovaj trend u radu
Tuilatva je izuzetno zabrinjavajui, i potrebno je to pre otvoriti debatu o
radu Tuilatva pred Generalnom skuptinom UN.

Kontroverze u vezi sa Tribunalom i pitanje o saradnji sa njim

Postoji nekoliko osnovnih kontroverzi u vezi sa Hakim tribunalom,
od kojih su neke ve ukratko naznaene.
Pre svega, est prigovor Tribunalu se tie naina na koji je osnovan.
Uobiajeno je da parlamenti osnivaju sudove, a ne da to ine izvrni organi.
Haki tribunal je osnovao Savet bezbednosti UN, koji je izvrni organ, dok je
bilo, sa proceduralne strane, prirodno oekivati da debata o njegovom
osnivanju bude pokrenuta u Generalnoj skuptini UN. Razlog za ovaj akt
Saveta bezbednosti je bilo iskljuivo politiki, poto je bilo izvesno da bi bilo
neuporedivo tee obezbediti nunu podrku velikog broja lanica Generalne
skuptine za ovu odluku.
Drugi prigovor se odnosi na organizaciju Tribunala, to jest na
injenicu da Tuilatvo i odbrana nisu u ravnopravnom poloaju, jer je
Tuilatvo organizacioni deo Tribunala, a ne nezavisna stranka koja se pred
njim pojavljuje, a to podrazumeva i da Tuilatvo uiva niz proceduralnih i
normativnih povlastica u odnosu na odbranu, koje se tiu pre svega obaveze
odazivanja svedoka, pristupa resursima i meterijalima, raspolaganja tajnou
rada, itd...
Trei glavni prigovor se tie izuzetno visokog stepena diskrecije
kojom raspolau sudije Tribunala u interpretiranju Statuta i Pravila postupka.
etvrti glavni prigovor se odnosi na politiku dimenziju delovanja
Tribunala, to jest na pomenuti paralelizam izmeu politikog razvoja
dogaaja na meunarodnoj sceni i rada Tuilatva.
Svi ovi, kao i neki drugi, prigovori su predmet estih diskusija u
domaoj javnosti, pre svega u vezi sa pitanjem o tome da li treba saraivati sa
Hakim tribunalom ili ne. Stoga e ovde biti ukratko rei o samom pojmu
saradnje sa Tribunalom, sa osnovnim elementima debate koja se vodi u
domaoj strunoj javnosti u tom pogledu, a potom e ovaj autor na osnovu te
prethodne diskusije pokuati da odgovori i na to da li treba saraivati sa
64

MP 1-2, 2002 - Globalizacija, trite, Evropska zajednica

(str. 48-72)
Tribunalom, kao i na pitanja o osnovanosti gore navedenih globalnih
prigovora ovom sudu.
Jedan od najeih argumenata u prilog tezi da, sa pozitivno pravne
strane posmatrano, ne treba saraivati sa Hakim tribunalom, bar u onoj meri
u kojoj saradnja nuno podrazumeva izruivanje graana SRJ Tribunalu kada
su protiv njih podignute optunice u Hagu, je taj da Ustav SRJ zabranjuje
izruivanje dravljana. Taj argument se poziva na lan 17, stav 5 Ustava, koji
predvia da: "Jugoslovenski dravljanin ne moe biti lien dravljanstva,
proteran iz zemlje, ni izruen drugoj dravi."
U interpretiranju lana 17 potrebno je posebno uoiti odrednicu
"drugoj dravi". Zakonodavac je ovde mogao ostaviti otvorenim instancu
kojoj dravljanina SRJ nije mogue izruiti, i tada ne bi bilo dileme u
pogledu toga ta Ustav predvia, ali je on, po naem miljenju sasvim svesno
i namerno, odredio da se jugoslovenski dravljanin ne moe izruiti drugoj
dravi. Razlog za ovu konkretizaciju se moe pronai u interpretativnom
zakonodavstvu, to jest u optim odredbama jugoslovenskog krivinog
zakona, koje odreuju vaenje nacionalnog krivinog zakonodavstva u
odnosu na mesto injenja krivinih dela koja su njime predviena.
Odgovarajui lan saveznog krivinog zakona je lan 106, koji glasi:
"Jugoslovensko krivino zakonodavstvo vai za dravljanina SRJ i kad u
inostranstvu uini koje drugo krivino delo, osim krivinih dela navedenih u
lanu 105 ovog zakona, ako se zatekne na teritoriji SRJ ili joj bude
ekstradiran."20
Razlog za ovu odredbu lei u potrebi za potovanjem elementarnog
principa pravednosti koji nalae da svi graani treba da budu ravnopravni
pred zakonom. Poto razliite drave (i zato se u lanu 17 Ustava govori o
ekstradiranju graana drugoj dravi) imaju razliita krivina zakonodavstva,
postoji verovatnoa da e neka druga drava tretirati neko delo koje je
predvieno i jugoslovenskim krivinim zakonodavstvom na nain bitno
razliit od onog na koji e to delo tretirati SRJ, odnosno njeni sudovi.
Ukoliko dva graanina SRJ poine isto krivino delo, pri emu jedan od njih
poini to delo u zemlji, a drugi u inostranstvu, i onaj koji je delo poinio u
inostranstvu ne bude uhapen u zemlji u kojoj je to delo uinio, ve se vrati u
SRJ i tu bude uhapen, onda bi njegovo izruenje drugoj dravi radi suenja,
dok se poiniocu istog tog dela u zemlji sudi po domaem zakonodavstvu,
predstavljalo potencijalno krenje naela ravnopravnosti graana pred
zakonom, jer bi dva graanina, uhapena na teritoriji SRJ za isto krivino
20 Krivina dela predviena lanom 105 ovog zakona su krivina dela u vezi sa
falsifikovanjem domaeg novca u inostranstvu, kada se takoe predvia vaenje
jugoslovenskog krivinog zakona.

65

MP 1-2, 2002 - Globalizacija, trite, Evropska zajednica

(str. 48-72)
delo, bila potencijalno tretirana na razliite naine, od strane dva razliita
krivina zakonodavstva. Jedan graanin bi, tako, mogao biti osuen na
mnogo teu kaznu nego onaj drugi. Da bi se ovaj konflikt zakona izbegao,
predvieno je vaenje jugoslovenskog krivinog zakonodavstva za sve
graane koji se nau na teritoriji SRJ, ak i ako su krivina dela na osnovu
kojih im se sudi poinili u inostranstvu.21
Meutim, izruenje graanina SRJ jednom meunarodnom sudu,
koga je osnovao Savet bezbednosti UN, pri emu je SRJ jedan od osnivaa i
punopravni lan UN, nije isto to i izruenje graanina nekoj stranoj dravi.
Haki tribunal nije nacionalni sud, njegov osniva nije ni jedna strana drava,
ve globalna meunarodna organizacija u kojoj i SRJ uestvuje. SRJ, kao i
sve druge zemlje lanice UN, je obavezna na osnovu Povelje UN, da se
pridrava odluka Saveta bezbednosti koje su donete pozivajui se na Glavu
sedam Povelje. ak i kada bi u Ustavu SRJ stajalo da je zabranjeno izruenje
graanina SRJ meunarodnim sudovima, bilo bi neophodno izmeniti tu
ustavnu odredbu na osnovu obaveza koje proistiu iz Povelje UN, no to bi
onda moglo biti upotrebljeno kao argument za odlaganje ove forme saradnje
sa Hakim tribunalom. Meutim, nigde u Ustavu ne postoji ovakva zabrana,
pa tako ne postoje ni eksplicitno formulisane prepreke za izruenje optuenih
Tribunalu.22
21 Oito je da je u ovim optim odredbama jugoslovenskog krivinog zakonodavstva pre svega re o
krivinim delima koja spadaju u domen "klasinog kriminala", dakle ne prevashodno o delima
protiv ratnog ili meunarodnog humanitarnog prava. Kada je o ovoj poslednjoj distinkciji re, i
samo razlikovanje izmeu pojmova ratnih zloina i zloina protiv meunarodnog humanitarnog
prava neki autori dovode u pitanje, i smatraju da zloini protiv humanosti treba da budu tako
proireni da ukljue i sva ona dela koja se danas kvalifikuju kao dela protiv meunarodnog ratnog
prava videti: Fenrick, William J., Should crimes against humanity replace war crimes,
Columbia Journal of Transnational Law Association, Inc., 1999, (prema digitalnom izdanju na
Internetu:
http://web2.westlaw.com/result/tex452410&Method=WIN&Query=%27icty%27).
Statut Hakog tribunala razdvaja dela protiv ratnog prava (lan 3 Statuta) od dela protiv humanosti
(lan 5 Statuta).

22 Neki komentatori istiu da i lan 66 Ustava SRJ sugerie nemoguunost ekstradicije graana SRJ,
jer implicira da samo stranac moe biti izruen. Taj komentar je neispravan i materijalno netaan.
lan 66 Ustava, stav 2, o kome je ovde re, glasi: "Stranac se moe izruiti drugoj dravi samo u
sluajevima predvienim meunarodnim ugovorima koji obavezuju Saveznu Republiku
Jugoslaviju." Dakle, re je o tome da se garantuju prava stranaca da ne budu arbitrarno i samovoljno
izrueni stranoj dravi u sluajevima u kojima ne postoje pravne osnove za takvo izruenje, dakle u
situacijama u kojima ne postoje obavezujue meunarodne pravne norme. Nigde u ovom lanu se
ne koristi fraza "Samo stranac moe biti izruen...", jer bi takva fraza implicirala da, za razliku od
stranca, domai graanin ni pod kakvim uslovima ne moe biti izruen, a takve implikacije nema u
Ustavu. U lanu 66 nema nikakve sugestije u vezi sa izruenjem domaih graana, i takvo izruenje
se ni na koji nain ne iskljuuje, ve se samo tite osnovna prava i dostojanstvo stranaca u SRJ.
Stoga ni ovaj argument ne stoji, i ne opravdava, sa pozitivnopravne strane posmatrano, nedostatak
saradnje SRJ sa Hakim tribunalom.

66

MP 1-2, 2002 - Globalizacija, trite, Evropska zajednica

(str. 48-72)
tavie, lan 16 Ustava predvia sledee: "Meunarodni ugovori koji
su potvreni i objavljeni u skladu za ustavom i opteprihvaena pravila
meunarodnog prava sastavni su deo unutranjeg pravnog poretka." (kurziv
A.F.).
Ne postoji ni jedan sistem normi meunarodnog prava koji je vie
opteprihvaen od Povelje UN, pa je prema tome jasno da SRJ mora
saraivati sa Hakim tribunalom i na strogo legalistikim osnovama. Vrlo je
vano razjasniti ovu pozitivnopravnu injenicu kako se Ustav SRJ ne bi i
dalje koristio u javnoj debati koja moe imati loe posledice za status SRJ u
UN i u meunarodnoj zajednici ire posmatrano.
Istovremeno, vrlo je vano pomenuti i kontroverzu u vezi sa
razlikama izmeu saveznog krivinog zakona i Statuta Hakog tribunala, u
vezi sa odsustvom pojma takozvane komandne odgovornosti za ratne zloine
iz saveznog krivinog zakona. esto se tvrdi da je komandna odgovornost
protivna principima domaeg prava, jer podrazumeva krivinu odgovornost
bez jasno ustanovljene uzrone veze izmeu injenja ili neinjenja nekog lica
na odgovornom poloaju, i ratnog zloina ili dela protiv humanosti koje se
dogodilo na terenu.
S jedne strane, istina je da savezni krivini zakon ne predvia
komandnu odgovornost na osnovu ranije pomenute, takozvane pozicione
odgovornosti, ali nije istina da je ta vrsta odgovornosti suprotna prirodi
domaeg prava. Vrlo je dobro ustanovljeno pravilo da je stareina odgovoran
za potovanje zakona od strane svojih podreenih, te da je stareina duan da
zna kada podreeni kre zakon, ukoliko je mogue da to zna (dakle ne sme
biti nezainteresovan za to), i duan je da kazni podreene kada kre zakon,
ukoliko za to naknadno sazna. Taj princip je, jo tokom ratova u bivoj
Jugoslaviji, bio eksplicitno prisutan u Pravilu slube Jugoslovenske narodne
armije, i danas je prisutan u Pravilu slube Vojske Jugoslavije, koje predvia
da vojno lice mora izvravati sva nareenja koja mu izda stareina, osim onih
nareenja koja ugroavaju ivote ljudi, ustavni poredak i zakon, te je u ovim
sluajevima vojno lice duno da odbije da izvri takva nareenja. Prema
tome, princip savesti u delovanju je priznat ak i u statutarnom dokumentu
oruanih snaga SRJ (i bive SFRJ), te je sasvim neispravno tvrditi da je
komandna odgovornost odsutna iz domaeg pravnog sistema. injenica da
ona nije eksplitino predviena saveznim krivinim zakonom predstavlja
dodatni argument da se licima koja su optuena za dela protiv meunarodnog
humanitarnog i ratnog prava sudi u Hakom tribunalu, a ne pred domaim
sudovima, jer je savezno krivino zakonodavstvo nedovoljno izgraeno u
normativnom smislu za ovakva suenja.
ak i sa take gledita opteg morala je problematino tvrditi da
visoki vojni ili politiki zvaninik koji je imao kontrolu nad vojnim ili
paravojnim formacijama koje su izvrile neke od najstranijih zamislivih
67

MP 1-2, 2002 - Globalizacija, trite, Evropska zajednica

(str. 48-72)
krivinih dela nad civilnim stanovnitvom i ratnim zarobljenicima, nije
odgovoran, dok su njegovi podreeni, od kojih su mnogi bili prisilno
mobilisani, i u situaciji opteg nasilja na terenu moda nisu mogli, niti smeli,
odbiti da uestvuju u zloinakim radnjama, odgovorni. Poznato je da je
neinjenjem kroz istoriju ubijeno mnogo vie ljudi nego konkretnim
ubistvima pomou oruja, ali to to neko nije direktni izvrilac ili direktni
nalogodavac u eksplicitnom smislu pojedinih zloina nikada nije bilo
argument za uklanjanje krivine odgovornosti takvih lica u poloaju kontrole
i komande nad poiniocima.
Iz svih gore navedenih razloga saradnja sa Hakim tribunalom je
nuna, i jedino mogue delovanje u smislu zatite optuenih pred
Tribunalom, pored pruanja kvalitetne pravne pomoi, je diplomatsko
delovanje SRJ u okviru Generalne skuptine UN da se poprave greke koje su
uinjene u dosadanjem radu Tribunala, a neke od najvanijih takvih greaka
su one na koje ukazuju opti prigovori navedeni na poetku ovog odeljka.
Konkretno, u pogledu kontroverzi povezanih sa nainom osnivanja
Hakog tribunala, danas vie nije mogue nita bitno uiniti, ve je potrebno
zvanino priznati Tribunal i otvoriti perspektivu saradnje sa njim.
U pogledu strukturne simbioze izmeu Tuilatva i Sudskog vea,
potrebno je da diplomatski predstavnici SRJ pokrenu inicijativu u Generalnoj
skuptini da se naprave izmene u organizaciji Tribunala, da se strogo odvoji
Tuilatvo od Sudskog vea, te da se odloi svako dalje podizanje optunica
dok ta organizaciona promena ne bude izvedena. Takoe je potrebno traiti
da se, na osnovu prigovora organizaciji Tribunala od 1993. godine do danas,
izvri preispitivanje svih presuda koje je Tribunal doneo od strane nezavisne
grupe meunarodno priznatih krivinih sudija koje bi imenovala Generalna
skuptina, ili Savet bezbednosti. Za ovakve organizacione izmene, po naoj
proceni, postoji izvestan prostor.
Kada je re o visokom stepenu diskrecije kojim raspolau sudije
Tribunala u proceduralnim stvarima, potrebno je, takoe na diplomatskom
planu, traiti u okviru Generalne skuptine da Generalni sekretar UN donese
dodatne odredbe koje bi podneo na usvajanje ili Generalnoj skuptini, ili
Savetu bezbednosti, kojima bi se ta diskrecija u odluivanju smanjila, i
Pravila postupka uinila vrim i u veoj meri elaboriranim, ime bi i sudije
postale obavezne da ih primenjuju na jedinstveniji i predvidiviji nain.
U pogledu percepcije politikog pritiska na rad Tuilatva,
diplomatska inicijativa bi mogla zahtevati da se ustanovi specijalno telo pri
Generalnoj skuptini koje bi bilo struno za meunarodno krivino pravo, i
koje bi periodino kontrolisalo rad Tuilatva, dakle da se ustanovi neka vrsta
meunarodnog ombudsmana za nadzor nad Tuilatvom i za obezbeivanje
nezavisnosti njegovog rada. U svim tim inicijativama bi bilo primereno da
sve zemlje bive Jugoslavije koje su uestvovale u ratovima i nalazile se na
68

MP 1-2, 2002 - Globalizacija, trite, Evropska zajednica

(str. 48-72)
suprotstavljenim stranama, nastupe zajedno, jer bi na taj nain izgledi za
usvajanje ovih inicijativa i za njihovo verodostojno predstavljanje Generalnoj
skuptini i meunarodnoj zajednici u svojim drugim vidovima bili daleko
znaajniji.23

Mesto Tribunala u savremenim meunarodnim odnosima

Odnos prema Tribunalu u zemljama bive Jugoslavije je doiveo
dramatine promene u toku prelaza izmeu dvadesetog i dvadeset prvog
veka. Jedan od najveih podsticaja prevrednovanja uloge Tribunala u
meunarodnim odnosima, pre svega od strane vlasti u bivim jugoslovenskim
dravama, potekao je od srpskih vlasti posle promena u Srbiji 5. oktobra
2000. godine, preciznije od vlade Srbije uspostavljene januara meseca 2001.
godine. Ta vlada je, naime, protivno jugoslovenskom ustavu u proceduralnim
pravilima po kojima se odvija meunarodna saradnja u sferi ekstradicije, prvo
izruila Tribunalu Slobodana Miloevia leta 2001. godine, a potom nastavila
da izruuje okrivljene pozivajui se na takozvanu direktnu primenu Statuta
Tribunala. Naravno, nejasno je ta u ovakvom sluaju predstavlja direktnu
primenu Statuta Tribunala, jer Statut je meunarodni pravni akt koji regulie
rad Tribunala, i svaka saradnja sa njim mora poticati od onih dravnih
institucija koje predstavljaju subjekte meunarodnog prava i nosioce
meunarodno priznatog dravnog suvereniteta, to u sluaju SRJ jeste
Savezna vlada. Drugim reima, bilo kakva "primena Statuta Tribunala" bila
bi moguna jedino od strane saveznih organa, koji predstavljaju SRJ, a
nikako od strane organa Republike Srbije, koja uopte nije subjekt
meunarodnog prava, i koja kao takva nema ni pravo, ni dunost da se bavi
ekstradicijom ili "transferom" optuenih u Hag.
I pored ove fundamentalne prepreke, vlada Srbije je shvatila da je
Tribunal toliko vaan faktor u modernim meunarodnim odnosima da je
odluila da prekri pomenuta naela i na jedan, sa unutranje take gledita,
nelegalan nain, izrui optuene.
Politika vrednost ovakvog postupanja se moe procenjivati na
razliite naine. S jedne strane, da nije bilo izruenja posebno Slobodana
Miloevia, veliko je pitanje kako bi se razvijao meunarodni poloaj SRJ i
23 ak je i predsedavajui sudija Hakog tribunala, Klod orda (Claude Jorda), insistirao da
zemlje budu aktivnije u razvoju diplomatske saradnje sa Tribunalom, prilikom prvog
diplomatskog informativnog seminara koji je odran u Tribunalu u Hagu 29. novembra
2000. godine. Tom prilikom je zamenik sekretara Tribunala, an-ak Hajnc (JeanJacques Heintz) traio od prisutnih ambasadora finansijsku pomo za Program za lokalnu
saradnju, koji funkcionie unutar Tribunala (the Outreach Programme), kao i za
uspostavljanje satelitske veze izmeu Tribunala za Ruandu i Tribunala za Jugoslaviju.
Videti: www.un.org/icty/pressreal/p543-e.htm

69

MP 1-2, 2002 - Globalizacija, trite, Evropska zajednica

(str. 48-72)
kolika bi bila podrka SAD otpisu njenih dugova od strane Pariskog i
Londonskog kluba poverilaca.24 S druge strane, sklonost srpske vlade krenju
pravila meunarodne saradnje u ovoj sferi je dovela i do toga da glavni
tuilac Tribunala otvoreno politizira pred Savetom bezbednosti UN, hvalei
vladu Srbije i kudei Saveznu vladu SRJ, dakle direktno se ukljuujui u
unutranjepolitiko lobiranje u SRJ. Isti trend se pojavio i kod pojedinih
agencija UN aktivnih u SRJ, koje se otvoreno stavljaju na stranu vlade Srbije
u unutranjepolitikim previranjima u zemlji, zaboravljajui pri tome na
meuvladin status samih UN, i na injenicu da je njihov status u SRJ
regulisan sa Saveznom vladom kao subjektom meunarodnog prava. Drugim
reima, krenje pravila o izruenju s jedne strane, ak i onda kada je ono u
smeru vee saradnje sa Tribunalom, vodi do krenja pravila ponaanja od
strane drugih, meunarodnih aktera, koji se onda ponaaju na nain koji nije
u skladu sa njihovim statusom i ulogom koju treba da igraju, kako pravno,
tako i politiki posmatrano.
Upravo u gore navedenom se ogleda i znaaj danas toliko
omalovaavanog "legalizma". Legalizam ima smisla utoliko to odrava
pravila ponaanja, ili pravila igre, po kojima svi uesnici u meunarodnim
odnosima moraju postupati. Naruavanje zakona, pogotovo onda kada to ide
na utrb prava pojedinaca, radi naglaavanja znaaja pojedinih meunarodnih
institucija dodatno jaa te institucije u politikom smislu, kao potencijalne
izvore politikog pritiska. ak bi se moglo rei da na ovaj nain lobistiki
kapacitet insitucija kao to je Tribunal raste i van okvira u kojima bi se on
inae zadrao prema postojei pravilima u meunarodnim odnosima, pa
postaje prihvatljivo, primera radi, i otvoreno lobiranje tuioca Tribunala za
jednu politiku opciju pre i nezavisno od izbora u SRJ, dakle pre i nezavisno
od definicije demokratske volje graana SRJ. Radi se o starom teorijskom
dualizmu izmeu praktinih i principijelnih imperativa, pri emu se esto
zaboravlja da prividno teorijski i udaljeni od prakse principi, poput principa
legalizma ili principa reciprociteta u meunarodnim odnosima, imaju i te
kako izraen praktiki znaaj u srednjoronom i dugoronom kontekstu.
Stoga, iako je u svoje vreme moglo izgledati izuzetno "pragmatino" preuzeti
ingerencije Savezne vlade i izruivati optuene Tribunalu, moglo bi se
pokazati da je i ta "pragmatistika" logika u srednjoronom i dugoronom
periodu pogrena, te da vodi dodatnom poveavanju pritiska od strane
Tribunala; ovog puta se ne mora raditi samo o pritisku da se ispunjavaju
meunarodne obaveze SRJ, ve se on moe ispoljavati i kao otvoreni pritisak
24 U vreme pisanja ovog teksta jo nije bilo zavreno pregovaranje sa Londonskim klubom
poverilaca, od koga je SRJ oekivala otpis 70% duga, ali su bili ve postignuti aranmani
sa Pariskim klubom, sa kojim je ovaj cilj bio postignut.

70

MP 1-2, 2002 - Globalizacija, trite, Evropska zajednica

(str. 48-72)
da prednost u SRJ dobije jedna, druga ili trea politika opcija na
unutranjepolitikoj sceni, nezavisno od zakonskih i principijelnih
ogranienja koja bi se inae primenjivala na takvo postupanje organa
Tribunala. Dalje, taj trend vodi do relativizacije samih pravila igre, i
omoguava sve veu nepredvidivost u odnosima izmeu drave s jedne, i
Tribunala s druge strane. Treba podsetiti da se uloga Tribunala u tom
kontekstu transformie, jer on postaje faktor unutranjeg politikog ustrojstva
unutar SRJ i dodatno utie na formiranje stavova u meuvladinim
organizacijama, ime se prejudicira i umanjuje demokratska vrednost tek
zaivelog unutranjeg politikog ivota u Srbiji.25
Dr. Aleksandar FATI
THE INTERNATIONAL CRIMINAL TRIBUNAL FOR THE FORMER
YUGOSLAVIA IN CONTEMPORARY DIPLOMACY
SUMMARY
The paper discusses the context and history of the contemporary issues of
cooperation with the International Criminal Tribunal for the Former Yugoslavia, both from a
legal, and from a diplomatic point of view. It discusses elements of public international law
that constitute FRYs obligation to cooperate with ICTY, as well as the FRY Constitution
and the federal criminal legislation in the parts where they are directly related to this issue.
The paper concludes that there is a clear and undeniable obligation of FRY to cooperate fully
25 Ovde treba pomenuti da se Srbija i SRJ nalaze u dva razliita de facto i de jure odnosima.
U prvom smislu, Srbija je u sutini isto to i SRJ, jer je ona i u budetskom i u
institucionalnom smislu nosilac savezne drave, poto Crna Gora kao druga
"konstitutivna jedinica" u stvari to nije, jer bojkotuje saveznu dravu. U drugom smislu,
Srbija i SRJ se ipak razlikuju utoliko to je formalno SRJ nosilac meunarodnih odnosa i
subjekt meunarodnog prava, i poto ipak formalno postoje i srpska i Savezna vlada.
Stoga u formalnom smislu uvek treba praviti razliku izmeu postupaka i ingerencija dve
vlade, dok u sutinskom smislu posledice postupaka Savezne vlade uglavnom pogaaju
Srbiju, posto se zvanina Crna Gora od te vlade distancirala. Utoliko je ovde primereno u
istoj reenici govoriti o postupcima SRJ i posledicama za Srbiju, iz prostog razloga to
postupci SRJ u najveoj meri ne proizvode faktike meunarodne posledice za Crnu
Goru, bar ne u onom smislu koji bi zvanina Crna Gora priznala. Naravno, nain na koji
meunarodna zajednica postupa prema organima SRJ uvek sadri vrlo jasnu poruku
zvaninoj Crnoj Gori, pa se tako moe govoriti i o posledicama za nju, ali se ipak politika
koju vodi Savezna vlada sprovodi iskljuivo na teritoriji Srbiji, pa je time Srbija praktini
identifikovana sa postupcima savezne drave, i utoliko je Crna Gora distancirana od
direktnih posledica politike Savezne vlade.

71

MP 1-2, 2002 - Globalizacija, trite, Evropska zajednica

(str. 48-72)
with the ICTY, but at the same time there are equally clear and undeniable controversies in
the organisation and operation of the ICTY which the FRY diplomacy ought to consider its
highest priority to address constructively through the General Assembly of the United
Nations. However, the inclination by the Serbian Government during 2001 to effect all
aspects of cooperation with ICTY in areas that belong exclusively to the domain of the
federal government, such as extradition of the accused, has led to a certain relativisation of
the roles of ICTY and the federal state, and has induced the Chief Prosecutor to start openly
lobbying for one rather than another political option on the internal political scene in FRY.
Such was the speech given by the Prosecutor to the Security Council in November 2001,
where she openly sided with the political option represented in the Serbian Government, and
criticized the political option present in the federal government. Similar trends are detectable
in some of the UN organs active within FRY, which appear to forget their status and formal
relationship with the FRY government, and openly take sides in the internal political debate
leading up to the next election in Serbia.
The above reasons illustrate how seemingly legalistic and theoretical principles
have a greater longer-term practical value than the seemingly extremely practical solutions
that lead to breaches of the established rules of conduct in international relations. While on
the one hand it might have seemed highly pragmatic to take on the competencies of the
federal government and extradite the indicters to the Tribunal by the Serbian government, in
the longer term it is proving to be counter-productive, because it encourages the
transformation of the role of ICTY, and relativises the rules by which this organization ought
to operate, making it acceptable for the Tribunals organs to engage in exerting open political
pressure on the internal democratic political scene in Serbia. This is why the relationship
between the seemingly pragmatic and the seemingly legalistic should be re-examined in
diplomatic terms.

72