Nukleinske kiseline

tu su nukleinske kiseline?

To je zapravo prostetina grupa

nukleoproteida koji se nalaze u
elijama svih organizama,ali i u
vitaminima.
Jedino se ne nalaze u crvenim zrncima
sisara.

Zanimljivosti o DNK

Povijest istraivanja DNK

Nukleinske kiseline prvi je opisaovicarskilijenik
Friedrich Miescher1869. godine, nazvavi je nuklein. Neto
kasnije izolirao je isti uzorak onoga to se danas naziva DNK iz
spermija lososa, a 1889. njegov uenikRichard Altmanndao je
naziv nukleinska kiselina. Godine 1919.Phoebus Levenesa
Rockefellerova Instituta otkrio je sastavnice (etiri baze, eer i
fosfatni lanac) i pokazao kako su sastavnice DNK meusobno
povezane. Svaku od jedinica nazvao jenukleotidi predloio da
se molekula DNK sastoji od lanaca nukleotida povezanih
fosfatnim grupama. Levene je smatrao da se redoslijed baza
ponavlja i da je lanac kratak. Torbjorn Caspersson i Einar
Hammersten dokazali su da je DNK polimer.William Astburyje
prvi pomou rendgenskih difrakcijskih uzoraka 1937. pokazao
kako DNK ima pravilnu strukturu

Kakva je uloga nukleinskih

kiselina?

Njihova uloga je u biosintezi

bjelanevina, procesu diobe elija i
prenoenju nasljednih osobina.
U nukleinske kiseline ulaze velike
molekule ija je relativna molekulska
masa do 3 miliona.
Paljivo izolovane nukleinske kiseline
imaju relativnu molekulsku masu i do
100 miliona.

Koji su krajnji produkti

razlaganja nukleinskih kiselina?

Krajnjiji produkti su:

Fosfatna kiselina u obliku fosfatnog
jona
Monosaharidi: riboza i dekstroza
Heterocikline baze

Podjela monosaharida:

Ribonukleinske RNK / RNA

Dezoksiribonukleinske DNK / DNA

Heterocikline baze su:

Pirimidinske: timin,citozin,uracil

Purinske baze su:

Adenin i guanin

Nastajanje
Mononukleotida

Osnovna jedinica gradje nukleinskih kiselina jenukleotid.

Nukleotidi se sastoje od secera pentoze, na ciji je prvi C-atom
vezana jedna azotna baza, a za peti C-atom organska
fosfatna grupa.Dvije vrste secera, koji se neznatno
medjusobno razlikuju, ulaze u sastav nukleotida: riboza i
deoksiriboza. Secer riboza karakterise ribonukleotid, a
secer deoksiribozadeoksiribonukleotid. Azotna baza u
nukleotidu moze bitipurinskailipirimidinska. Purinske
baze,adeniniguanin, sastoje se od dva prstena i
komplamentarne su pirimidinskim
bazamatiminu,citozinuiuracilu, koji sadrze jedan prsten.
Pirimidinska baza timin se javlja samo u deoksiribonukleotidu,
dok je uracil prisutan iskljucivo u deoksiribonukleotidu.
Adenin, guanin i citozin javljaju se u obje vrste nukleotida.

Polinukleotid

Spajanjem mononukleotida estarskom

vezom izmeu OH-grupe na C-3 atomu
jednog mononukleotida i OH-grupe
fosfatne kiseline drugog mononukleotida
nastaje DINUKLEOTID.
Kada se vee i trei mononukleotid
nastaje trinukleotid...
Ako se postupak ponavlja beskonano
tada nastaje POLIMER,a to je
polinukleotid tj.NUKLEINSKA KISELINA.

ta ini kostur nukleidnog niza?

ine ga: polimeri koji se sastoje od

molekula Riboze i Dezoksiriboze i
Fostatnog jona.
Na taj nain veu se heterocikline
baze.

Struktura molekule
DNK

DNK se sastoji iz dva lanca koji cine nasljednu

osnovu prokariota, eukariota i virusa. Svaki lanac se
sastoji iz cetiri tipa nukleotida. Pri formiranju lanaca
DNK uklapanje strukture se postize tako da naspram
veceg nukleotida (koji sadrzi dvoprstenasti purin
(A,G)) nalazi manji nukleotid drugog (koji sadrzi
jednoprstensti pirimidin (T,C)). Uvijek se povezuju
adenin i timin dvojnim vodonicnim vezama, a
guanin i citozin trojnim vodonicnim vezama. Takvo
povezivanje se nazivakomplementarnost. Tako su
komplementarne baze adenin i timin, i guanin i
citozin.

Uloga DNK

Osnovna uloga DNK je cuvanje i

prenosenje genetske informacije. Ova
informacija se nalazi upisana u
redoslijedu azotnih baza koje sine
specificni dio molekula DNK. Triplet
baza na molekulu DNK koji odgovara
mjestu ugradjivanja jedne
aminokiseline u lanac proteina naziva
se geneticki kod.

Baze se nalaze u unutranjosti zavojnice,a

dezoksiriboza i fosfatni jon sa spoljnje

Spoljnu stranu lanaca DNK cini skeletni dio koji

je nespecifican. On se sastoji iz deoksiriboze i
fosforne grupe povezanih tako sto se fosforna
grupa veze za secer fosfodiestarskom vezom
jednom OH grupom za treci C-atom secera
jednog nukleotida s jedne strane i peti C-atom
secera sledeceg nukleotida s druge strane
(sinteza ide od 3 ka 5) na taj nacin se gradi
spiralna formacija. Po deset pentoza i fosfornih
grupa se nadovezuje dok se ne oformi puna
spirala (jedanaesta pentoza se nadje u osi prve).

Struktura molekule RNK

Od engleskog naziva Ribonucleic ACID

Sastoji se od fosfatnog jona i RIBOZE,a
u heterocikline baze spadaju:
ADENIN
TIMIN
GUANIN
URACIL
Razlikuje se od DNK po veliini molekula
i po ulozi u eliji.

U molekulu DNK nalaze se sifre za sintezu svih

bjelancevina koje sintetisu celije. Prevodjenje tih
sifri u redoslijed aminokiselina u proteinima vrse
RNK koje takoce predstavljaju informacione
molekule. RNK se nalazi u sastavu hromozoma svih
zivih organizama, u jedarcu i celijskim ribozomima.
Sve ribonukleinske kiseline se u celiji sintetisu
procesom koji se nazivatranskripcija,
odnosnoprepisivanjeodredjenog segmenta DNK.
Sve RNK su jednolancani molekuli, mada se u
nekim dijelovima polinukleotidnog lanca moze
obrazovati dvostruki heliks tako sto se medjusobno
povezuju dijelovi lanca vodonicnim vezama izmedju
komplementarnih baza, a zatim uvijaju u heliks.
Udio helikoidalne strukture u pojedinim vrstama
RNK je razlicit, mada se grubo krece oko 50%.

Postoje tri osnovne vrste RNK u celijama. To

su:

Ribozomalne RNKkojesuglavnekomponenteribozoma.Njihovauloganijesasvim
razjasnjenaalisepretpostavljadasudjelujuuprocesukretanjaribozomazavrijemesinteze
proteina.

Transportne RNKsurelativnomalimolekulikojiumolekulusadrze75-90nukleotidnih
ostataka.Ovenukleinskekiselineucestvujuuprocesuaktivacijeiprenosenjaaminokiselina
pribiosinteziproteina.Uorganizmimasemozenacioko60razlicitihtRNK,anekeivise.Za
tRNKjekarakteristicnodasadrzeviseod10%tzv.rijetkihbaza.Oneimajukarakteristicnu
trodimenzionalnustrukturuukojojje70%uoblikuheliksa.

Informacione (mesendzer) RNKseucelijamajavljajuuvelikombroju,austrukturi,

odnosnosekvencinukleotida,noseinformacijuzasintezurazlicitihproteina.

Redoslijedbaza(triplet)naiRNKkojiodgovaraodredjenojaminokiselininazivasekodon,a
komplamentarnitripletbazanatRNKoznacavasekaoantikodon.Preciznilinearni
redoslijedribonukleotidagrupisanihusivreodpotrinukleotidauiRNKodredjujelinearni
nizaminokiselinaisignaliziraribozomimagdjepocinjeigdjeprestajesintezaproteinskog
lanca.

Nukleinske kiseline i
nasljedne osobine

2 lanca zavojnice DNK vezuje se vodikovim

vezama heterociklinih baza.Pod odreenim
uslovima ove veze se mogu raskinuti.To
omoguava da se lanci zavojnice odvoje.Svaki od
lanaca postaje kalup ili kod tj.IFRA po kojom e
se manje nukleotidne jedinice,uz odreene
enzime spajati u novi komplementarni lanac i
tako se stvara nova zavojnica.Tako od jednog
molekula DNK(majke),nastaju 2 molekula
DNK(potomci),koji su identini kao
DNK(majka).Dio molekule koji odvajanjem
zavojnice odreuje sintezu novog lanca je-GEN.

Genetska informacija bi se mogla

sauvati i prenijeti drugoj
generaciji molekula DNK tj. 2
polinukleotidna lanca stvaraju
spiralu(zavojnicu) koja se protee
uzdu zajednike ose.
Diobom DNK poveava se broj
molekula nukleoproteida,ime se
poveava elija.

Nukleinske kiseline i
biosinteza proteina

Sinteza proteina se vri u :

RIBOZOMIMA
JEDRIMA
MITOHONDRIJAMA ELIJA

Aktiviranje aminokiselina

Povezivanjem aminokiselina peptidnom

vezom je osnovna reakcija kod biosinteze
proteina.Za nastajanje ove veze potrebno
je prethodnoaktiviranje
aminokiselina.Djelovanjem enzima molekul
aminokiseline se vee sa ATP(ADENOZIMTRIFOSFAT) i tako nastaje energijom bogat
spoj:
CH2-COOHCH2- C -AMP
I
I
II
NH2+ATP
NH2 O
+ P-O-P
aminokiselina

aktivirani oblik

pirofosfat

Nastali spoj vee se za transportnu ribonukleinsku

kiselinu t-RNK, koja prenosi
Aktivni oblik aminokiseline u ribozomu,gdje se vri
sinteza proteina.
Za svaku aminokiselinu postoji specifina t-RNK i
specifini aktivirajui enzim.
TRANSKRIPCIJA GENETSKOG KODA
Triplet nukleotida nastaje na osnovu
komplementarnih heterociklinih baza.
Raspored heterociklinih baza u tripletu DNK zavisi
od Genetske grae elije,koda tj ifre.Genetski kod
se sa DNK prenosi na odgovarajuu RNK.Dobivena
RNK je radna kopija odgovarajue DNK i nastaje iRNK,koja je komplementarna odgovarajuoj DNK.
Tj. vri se transkripcija DNK na RNK i nastaje
iRNK

Spajanje i-RNK i tRNK

Nakon aktiviranja aminokiselina i

transkripcije genetskog koda u ribozomu
se deava sljedee:
Svaka bazna grupa i-RNK spaja se sa
odgovarajuom baznom grupom t-RNK
t-RNK ima grupu baza ili ANTIKODONgrupu koja je komplementarna sa kodom
baza iz i-RNK.
Time se postie da se aminokiselina
postavi u tano odreeni poloaj

Nastajanje peptidne veze

Ostvarenjem veza izmeu t-RNK i i-RNK

u ribozomu stvoreni su uslovi za
povezivanje aminokiselina i nastajanje
peptidne veze.
U ribozomu postoji peptidni centar P u
koji se smjeta INICIJALNA
AMINOKISELINA vezana za t-RNK.Time
je omogueno sljedeoj aminokiselini
vezanoj za t-RNK da se smjesti u centar
A(mjesto povezivanja aminokiselina).

Izmeu ove 2 aminokiseline u centrima P i

A,stvara se peptidna veza,nastaje dipeptid.
Enzim koji katallizuje ovu vezu je
TRANSFERAZA.
Nastajanjem dipeptida,ribosomi se
pomjeraju za tano jedan triplet baza.
Ovim pomjeranjem ,aminokiselina iz centra
A je prela u centar P,a centar A je
osloboen za dolazak sljedee
aminokiseline.Izmeu P i A ostvaruje se
nova peptidna veza,nastaje tripeptid.
Peptidni niz raste do stvaranja primarne
strukture proteina koji se sintetizuje.

Pri svakom vezivanju oslobaa se tRNK,koja je unosila aktivne

aminokiseline, i transportuju ih do
ribozoma.
Kada je zavrena sinteza polipeptidnog
niza,u centar A dolazi besmisleni kod
na i-RNK.
Za taj kod ne postoji antikodon na tRNK i u centar A se smijeta
aminokiselina
Time se zavrava peptidni niz,a
ribozom naputa i-RNK.