Rod i reforma sektora bezbednosti u Republici Srbiji predstavlja prvo empirijsko istraivanje u Srbiji o rezultatima

uvoenja rodne perspektive u upravljanje sektorom bezbednosti i o senzibilisanosti institucija bezbednosti za pitanja
roda i rodne ravnopravnosti.
Izvetaj je podeljen u pet celina i obuhvata analizu dokumenata (pregledi izvetaja, lanaka i propisa, koji se odnose
na uvoenje politike rodne ravnopravnosti u reformu sektora bezbednosti) i analizu specifinih podataka o polnoj
strukturi zaposlenih u institucijama bezbednosti. Dodatne informacije su prikupljene tokom intervjua sa razliitim
akterima ukljuenim u sprovoenje politika rodne ravnopravnosti i reforme sektora bezbednosti, kao i sa
predstavnicima organizacija civilnog drutva i meunarodnim organizacijama. Prvi zakljuci su potvreni tokom niza
konsultacija obavljenih na lokalnom nivou. Konsultacije su organizovane kako bi akterima koji rade na reavanju
rodnih pitanja i pitanja bezbednosti na optinskom i pokrajinskom nivou bilo omogueno da formuliu preporuke za
unapreenje politika rodne ravnopravnosti i reforme sektora bezbednosti, vienih iz ugla lokalnih zajednica. Svaka
celina je praena specifinim i konkretnim preporukama, usmerenim ka razliitim akterima u oblastima rodne
ravnopravnosti i bezbednosti, radi prevazilaenja postojeih manjkavosti u uvoenju rodne perspektive u upravljanje
sektorom bezbednosti.
1) Analiza reforme sektora bezbednosti i politike rodne ravnopravnosti. U ovom delu je kratko prikazan politiki i
drutveni kontekst u kome su se reforma sektora bezbednosti i uvoenje politike rodne ravnopravnosti odvijali, od
pada Miloovievog reima do danas.
2) Mehanizmi rodne ravnopravnosti i bezbednosti u Srbiji. Drugi deo predstavlja postojei zakonski i
institucionalni okvir za uvoenje rodno osveene politike i istie njen znaaj za sprovoenje reforme sektora
bezbednosti. U ovom delu je takoe analizirana saradnja razliitih rodnih i bezbednosnih institucija, na razliitim
nivoima, kao i saradnja izmeu raznih rodnih i izmeu raznih bezbednosnih institucija.
3) Saradnja organizacija civilnog drutva i sektora bezbednosti. Ovaj deo izvetaja je posveen ulozi koju su
organizacije civilnog drutva imale u osnaivanju ena i promovisanju rodne ravnopravnosti. Istaknuti su pozitivni
primeri saradnje enskih organizacija i dravnih institucija, ali i nedostaci u njihovoj komunikaciji.
4) Zastupljenost ena u sektoru bezbednosti. Zastupljenost ena u institucijama bezbednosti, njihov poloaj i
izazovi sa kojima se susreu tokom karijere su analizirani u etvrtom delu izvetaja. Iako je poslednjih godina broj
ena zaposlenih u institucijama bezbednosti povean, rodna perspektiva i dalje nije integrisana u interne procedure i
politike koje promoviu zadravanje zaposlenih i razvoj karijere, to bi poboljalo anse ena koje su u njima ve
zaposlene.
5) Reavanje bezbednosnih problema ena i mukaraca. Poslednji deo izvetaja razmatra kako se institucije
bezbednosti odnose prema enama kao korisnicima sistema pravosua i bezbednosti. Fokus je stavljen na pristup
sektora bezbednosti prema rodno zasnovanom nasilju, prvenstveno kada je re o nasilju u porodici i trgovini ljudima.
- See more at: http://www.bezbednost.org/Vesti-iz-BCBP/1219/Preuzmite-izvestaj-Rod-i-reformasektora.shtml#sthash.CUTppnip.dpuf