1.

Zakon kao izvor poslovnog prava

Izvori prava su oni skupovi optih pravnih normi kojima se na unapred neodreeni vremenski period i za unapred neodreene
poslovne subjekte ureuju neki drutveni odnosi. Osnovni izvor prava je zakon. Najvii izvor prava je ustav najvii zakon
(pravnika povelja drutva). Sainjen je tako da preteno sadri principe (naela), a malo konkretnih pravnih normi. Sve ostalo se
regulie niim izvorima prava: ratifikovane meunarodne konvencije; zakoni; podzakonska akta (uredbe, odredbe, odluke,
pravilnici, naredbe...); obiaji, uzanse, opti uslovi poslovanja. Zakone uvek donosi najvii organ vlasti (skuptina, parlament), on
ima odreene lanove u kojima su sadrane pravne norme (pravila ponaanja obezbeena pravnim sankcijama). Pravne norme su
nuno opteg karaktera, za unapred neodreen subjekt, na neodreeno vreme, sem pojedinanih pravnih normi koje su unapred
odreene. U zakonu postoje: imperativne (kongentne) i fakultativne (dispozitivne) norme. Po imperativnim se adresanti moraju
ponaati, a po dispozitivnim normama se mogu i ne moraju. Podzakonska akta donose izvrni i upravni organi vlada. Najvie su
imperativne norme uglavnom tehnike, nisu tako opte.
2. Obiaji i uzanse
Obiaj je pravilo ponaanja koje nije propisano zakonom, ve je nastalo dugotrajnim istovrsnim ponaanjem pripadnika grupe u
istim situacijama. Postoji vie vrsta obiaja: 1) po teritoriji: opti, regionalni, lokalni (mesni) najjaa pravna snaga; 2) po
delatnosti: opti i posebni (najjai u odreenoj struci). Uzanse su prikupljeni sistematizovani i objavljeni obiaji od strane
odreene komore (privredne, trgovake...). Pored optih uzansi postoje i posebne uzanse za pojedine brane.
3. Tipski i formularni ugovori i opti uslovi poslovanja
Ovo je tipian proizvod privrednika. Ova unapred pripremljena pisana pravila imaju velike korporacije, monopolisti, dominantni
na tritu ili sa velikim udelom na tritu. Uslovi pod kojima se zakljuuje ugovor: od trenutka kada su nastali postali su pravilo za
zakljuenje ugovora. Uvek ih namee jaa strana. Postoje i posebna pravila za tumaenje ovih ugovora ako ima bilo kakvih
pravnih rupa ili nejasnih formulacija. Tumae se u korist slabije strane (pristupnika). Kada nema pravila iz poslovnog prava, moe
se koristiti sekundarno pravilo iz graanskog prava. Redosled primene izvora prava: 1) ustav; 2) ratifikovana meunarodna
konvencija; 3) zakoni imperativni; 4) podzakonska akta imperativne norme; 5) obiaji i uzanse mogu po snazi da dou pre
dispozitivnih zakonskih normi ako preduzea tako urede svoj odnos, ili ako sam zakon upuuje na obiaje i uzanse; 6) opti uslovi
poslovanja volja izraena kroz opte uslove. Takoe mogu po snazi da dou pre dispozitivnih zakonskih normi.
4. Delatnost preduzea
Privrednom delatnou se smatra proizvodnja i promet robe i vrenja usluga na tritu. Delatnost preduzea utvruje se optim
pravnim aktom (ugovor o osnivanju, statut). Da bi preduzee moglo vriti jednu ili vie delatnosti neophodno je da ispunjava
uslove koji se odreuju saveznim i republikim zakonima i podzakonskim aktima. Uslovi za obavljanje delatnosti mogu se
podeliti na opte i posebne. Uslovi u pogledu: a)tehnike opremljenosti, b)zatite na radu, c)zatite i unapreivanja ovekove
sredine predstavljaju opte zakonske uslove. Posebni uslovi se odnose na: strunu spremu radnika, poslovne prostorije, posebne
mere zatite od opasnih materija itd. Ispunjenost svih propisanih uslova za obavljanje delatnosti konstatuje se reenjem nadlenog
upravnog organa bez kojeg preduzee ne moe da otpone sa vrenjem delatnosti, odnosno ne moe da menja uslove njenog
obavljanja. Sloboda izbora delatnosti podrazumeva i pravo preduzea da svoju delatnost promeni. Postoje tri tipa promena:
proirenje, suavanje i potpuna izmena delatnosti. Za promenu delatnosti preduzea potrebna je saglasnost osnivaa, ako je to
predvieno aktom o osnivanju preduzea, odnosno ugovorom. Razlikovanje na osnovne i sporedne delatnosti je implicitno
prisutno. Preduzee moe bez upisa u sudski registar da vri i druge deatnosti koje slue delatnosti koja je upisana u sudski
registar ako se uobiajeno vre uz tu delatnost, u manjem obimu ili povremeno, ili ako doprinose potpunijem korienju kapaciteta
i materijala koji se upotrebljava za vrenje upisane delatnosti. Delatnou preduzea odreuju se i granice pravne i poslovne
sposobnosti peduzea. Preduzee moe da zakljuuje ugovore i obavlja druge poslove prometa robe i usluga u okviru delatnosti,
za koje je upisano u sudski registar. Pitanje nitavosti poslova koje je privredni subjekt zakljuio van okvira registrovanih
delatnosti je do sada, zavisilo od savesnosti drugog lica. Ako drugo lice nije znalo niti je prema okolnostima moralo da zna da je
re o nedoputenom pravnom poslu onda je iz razloga pravne sigurnosti takav posao smatran vaeim. U protivnom sluaju
smatran je nitavim.
5. Firma preduzea
Firma je ime pod kojim preduzee posluje. Naelno posmatrano preduzee slobodno odreuje svoju firmu. Ipak zakonski propisi
sadre odreene norme u ijim okvirima se primenjuje sloboda izbora firme. Propisima je predvieno da se odluka o promeni
firme donosi na nain koji je utvren statutom preduzea. Sloboda firme je ograniena njenom obaveznom sadrinom. Firma mora
sadravati oznaku koja upuuje na delatnost, na naziv (ime), sedite i oblik i vrstu odgovornosti preduzea. Preduzee ne bi
moralo u firmu unositi sve delatnosti kojima se bavi, ve najmanje jednu od njih, koja je upisana u sudski registar. Od oblika i
vrsta odgovornosti u firmu se unose samo oni koji su statusnog karaktera. Pored obaveznih, firma moe sadravati i fakultativne
elemente (crtei, slike). U pogledu izbora nekih elemenata firme postoje odreena ogranienja. Npr. za unoenje u firmu imena
istorijskih i drugih znamenitih linosti potrebna je dozvola nadlenog optinskog organa. U firmu se ne moe uneti naziv
drutveno-politike zajednice. Postoji mogunost korienja skraene oznake firme. Ona mora obavezno sadravati oblik i vrstu
odgovornosti preduzea. Obavezno se upisuje u sudski registar. Propisana je obaveza preduzea da u svom poslovanju
upotrebljava firmu onako kako je upisana u sudski registar. Preduzee moe svoju firmu upotrebljavati i kao robni znak. Iz opte
obaveze korienja firme proizilazi i obaveza isticanja firme na poslovnim prostorijama preduzea (puna ili skraena oznaka
firme). Svaka registrovana firma uiva zatitu. Ta zatita moe biti dvojaka: po osnovu upisa u sudski registar i po osnovu zabrane
nelojalne konkurencije. Poto pod istom ili slinom firmom ne mogu biti upisana kod istog registarskog suda dva ili vie
preduzea koja vre istu ili slinu delatnost zakon daje prednost preduzeu koje je ranije prijavilo firmu. Zatitu svoje firme

tubom preduzee moe traiti u dva sluaja: a)ako je registarski sud propustio da vri svoju slubenu dunost b)ako je sporna
firma upisana u registar kod drugog suda, a ne kod onog koji je upisao firmu preduzea koje trai pravnu zatitu. Kada nae da je
zahtev za zatitu firme opravdan sud e izrei zabranu upotrebe firme koja je zahtevom osporena i ona mora biti izbrisana iz
sudskog registra. Uz zabranu upotrebe firme preduzee kome je izreena zabrana moe se osuditi i na naknadu tete u primerenom
iznosu (samo na zahtev tuioca).
6. Sedite preduzea
Sedite preduzea je mesto u kojem se obavlja njegova delatnost. Za sluaj obavljanja delatnosti u vie mesta, seditem se smatra
ono mesto koje je utvreno statutom preduzea. Preduzeu se znai preputa da potpuno samostalno opredeljuje statutom svoje
sedite. Preduzee moe da promeni sedite. Prema novim propisima vie nije obavezno obavetavanje nadlenih organa optine
sa ije teritorije se premeta sedite i nadlenog organa optine na iju teritoriju se sedite premeta. Svaka promena sedita se i
dalje mora registrovati i ne moe biti proizvoljna tj. mora biti vezana za mesto u kojima preduzee obavlja svoje registrovane
delatnosti. Odluka o promeni sedita preduzea donosi se na nain predvien statutom preduzea.
7. Zastupanje (i predstavljanje) preduzea
Preduzee kao pravno lice ne moe neposredno preduzimati pravne radnje ve to moe initi samo preko fizikih lica. To su lica
koja su statutom ili drugim pravnim aktom ovlaena da u ime preduzea preduzimaju pravne radnje i na taj nain stiu za
preduzee prava odnosno preuzimaju za njega obaveze. Razlikuju se zakonski zastupnici, ugovorni zastupnici, punomonici po
zaposlenju i drugi ovlaeni zastupnici preduzea. Za razliku od zastupanja, pod predstavljanjem preduzea podrazumeva se
istupanje nekog lica u ime i za raun preduzea ali bez ovlaenja da svojim izjavama volje stie prava ili preduzima obaveze za
preduzee.
Zastupanje preduzea od strane dirktora i drugih radnika - Preduzee zastupa i predstavlja direktor na osnovu samog zakona.
Statutom preduzea moe se predvideti da pravo na zastupanje preduzea imaju i drugi radnici. Zastupnik je ovlaen da u ime
preduzea, u okviru njegove delatnosti, a u granicama svojih ovlaenja, zakljuuje ugovore i vri druge pravne radnje kao i da
zastupa preduzee pred sudovima i drugim organima. Ovlaenja zastupnika se mogu ograniiti statutom odnosno pravilima
preduzea. Zastupnik moe, u okviru svojih ovlaenja, da obezbedi drugom licu pismeno punomoje za zakljuivanje odreenih
vrsta ugovora i preuzimanje odreenih pravnih radnji.
Prokura - Prokura je punomoje iji su sadrina i obim odreeni zakonom. Prokuru preduzee moe dati radniku sa posebnim
ovlaenjima i odgovornostima ili drugom licu u preduzeu ili van preduzea. Prokuru mogu dati sva preduzea. Davanje i
prestanak prokure se obavezno upisuje u sudski registar stim da se upis prestanka prokure mora izvriti u roku od tri dana od dana
prestanka ovlaenja. Prokuru daje direktor uz saglasnost organa upravljanja. Prokura moe biti pojedinana ili zajednika
(skupna). Pojedinana prokura moe biti data jednom licu ili veem broju lica, a ako je data veem broju lica svaki prokurist ima
svoje ovlaenje. Skupna prokura se moe dati dvojci ili veem broju lica zajedno, a pravni poslovi i radnje punovani su samo
ako postoji saglasna izjava volje svih prokurista. Prokura ne moe premaiti direktorova ovlaenja u zastupanju preduzea i mora
se kretati u granicama delatnosti i svrhe poslovanja preduzea. Ona se ne moe ograniiti po ovlaenjima i vremenski, niti moe
biti uslovna.
Ugovorni zastupnici (punomonici) - Ugovorni zastupnici su fizika ili pravna lica koja svoje ovlaenje na zastupanje preduzea
zasnivaju po ugovoru ili drugom pravnom poslu. Punomonik moe preuzimati samo one pravne poslove za ije je preduzimanje
ovlaen. Za preuzimanje pravnih poslova izvan domena redovnog poslovanja preduzea punomonik mora imati specijalno
punomoje. Za preuzimanje menine obaveze, zakljuenje ugovora o jemstvu, o poravnanju, o arbitrai, neophodno je specijalno
punomoje. Preduzee moe suziti ili opozvati dato punomoje ak i u sluaju da se ugovorom odreklo tog prava.
Trgovaki putnici - Trgovaki putnik je lice koje je od strane preduzea ovlaeno da preduzima odreene poslove u vezi sa
prodajom robe s tim da se obim tih ovlaenja utvruje punomojem koje mu je preduzee dalo. Osnovno je pravilo da trgovaki
putnik nije ovlaen na zakljuenje ugovora o prodaji i drugih ugovora. On je ovlaen da za preduzea prima reklamacije na robu
kao i druge izjave volje u vezi sa izvrenjem ugovora koji je nastao njegovim posredovanjem. Isto tako ovlaen je da u ime
preduzea preduzima potrebne mere za ouvanje prava iz zakljuenog ugovora.
8. Sanacija i prinudno poravnanje
Kada preduzee tokom poslovanja zapadne u ekonomske tekoe, posebno kada je insolventno (tj. kada ne moe da izvrava svoje
dospele obaveze) stiu se uslovi za njegov prestanak. Za spreavanje prestanka preduzea u naem pravu postoje dva instituta:
sanacija i prinudno poravnanje. Njihovo korienje ima smisla samo ukoliko se to preduzee nalazi u privremenim tekoama pa
se moe oekivati da e ekonomski ozdraviti i ponovo poslovati pozitivno. Pod sanacijom se podrazumeva skup mera koje se u
odreenom postupku preduzimaju radi ekonomskog ozdravljenja preduzea i drugih pravnih lica koja obavljaju delatnosti na
tritu. Sanacija se preduzima u dva sluaja. Prvi sluaj je ako je preduzee insolventno tokom poslovne godine 30dana
neprekidno ili 30dana sa prekidom u poslednjih 45dana. Ova sanacija se sprovodi tako to je preduzee duno da sa svojim
poveriocima postigne vansudsko poravnanje. Sporazum o poravnanju ili odlaganju roka plaanja proizvodi dejstvo samo izmeu
poverioca i dunika ali ne i prema drugim poveriocima koji nisu prihvatili sanaciju. Po tome se sanacija bitno razlikuje od
sporazuma o prinudnom poravnanju. Drugi sluaj sanacije postoji ako preduzee po zavrnom raunu iskae gubitak. Sanacija
ovakvog preduzea se moe vriti na tri naina: 1)Gubitak se pokriva raspoloivim sredstvima rezervi samog preduzea, otpisom
gubitka na teret trajnih izvora sredstava ili emitovanjem hartija od vrednosti, 2)Iz zajednikih sredstava rezervi sa drugim
preduzeima, kao i dotacijama i raspodelom dohotka, 3)Otpisom potraivanja od strane poverilaca, preuzimanjem duga ili
pretvaranjem potraivanja poverilaca u ulogu preduzea. Ako postupak sanacije ne dovede do otklanjanja insolventnosti tada
preduzee ali i njegovi poverioci mogu podneti prijavu nadlenom sudu za otvaranje postupka steaja.

Prinudno poravnanje je poseban oblik sanacije koji se sprovodi izmeu preduzea koje je insolventno i njegovih poverilaca.
Prinudno poravnanje je sporazum izmeu insolventnog preduzea i njegovih poverilaca ija potraivanja iznose vie od polovine
vrednosti svih neizmirenih potraivanja prema tom preduzeu, kojim se dugovi tog preduzea smanjuju ili se odlae njihovo
ispunjavanje. Postupak prinudnog poravnanja se pokree na predlog dunika ili predlog poverilaca ako se dunik sa time saglasi.
Ono se moe pokrenuti samo ako su ispunjeni uslovi za otvaranje steajnog postupka. Postupak prinudnog poravnanja vodi
nadlean sud u veu od trojce sudija (vee poravnanja) od kojih je jedan predsednik vea. Kao organ u postupku javlja se i
upravnik poravnanja. Posle otvaranja postupka prinudnog poravnanja dunik moe otuivati i optereivati svoju imovinu i davati
jemstva i avale samo po odobrenju upravnika poravnanja. Danom otvaranja postupka sva potraivanja koja su se mogla prebiti sa
protivpotraivanjima dunika smatraju se prebijenim. Prebijaju se i potraivanja koja su na taj dan dospela kao i ona koja ne glase
na novac. Centralna faza je roite za prinudno poravnanje. Na roitu se izlae finansijsko stanje dunika, ispituju se prijavljena
potraivanja, a nakon toga poverioci se glasanjem izjanjavaju o predloenom poravnanju. Prinudno poravnanje se smatra
prihvaenim ako za njega glasaju poverioci ija potraivanja iznose vie od polovine potraivanja onih poverilaca koji imaju
pravo glasa i kad poravnanje odobri vee poravnanja. Ako se prinudno poravnanje ne zakljui vee poravnanja otvara steajni
postupak.
9. Likvidacija i steaj
Steaj je nain prestanka insolventnog preduzea. Do steaja dolazi ako insolventnost dunika nije otklonjena sanacijom ili
prinudnim poravnanjem. Steaj se zasniva na vie naela. Prema naelu univerzalnosti steajne mase sva imovina steajnog
dunika slui za namirenje poverilaca. Prema naelu jednakosti poverilaca svi poverioci se pod jednakim uslovima namiruju iz
steajne mase srazmerno veliini svojih potraivanja. Na osnovu naela ogranienja prava steajnih dunika, imovinom steajnog
dunika u steajnom postupku upravljaju steajni organi. Naelo sudskog voenja postupka znai da se steaj moe voditi samo
od strane steajnog suda. Za steaj su karakteristini i naelo atrakcije sudske nadlenosti i naelo supsidijarnosti (izuzetnosti
postupka). Organi steajnog postupka su steajno vee, steajni sudija i steajni upravnik. Steajno vee odluuje o pokretanju
prethodnog postupka, o otvaranju steajnog postupka, o prigovorima poverilaca itd. Steajni sudija je nadlean po svim pitanjima
u vezi sa voenjem postupka osim onih o kojima odluuje steajno vee. Steajni upravnik rukovodi poslovima steajnog
dunika. Pre otvaranja steajnog postupka vodi se prethodni postupak. Materijalnopravni uslovi za otvaranje steajnog postupka
su: 1)ako nije uspeo postupak sanacije ili prinudnog poravnanja, 2)ako je dunik insolventan neprekidno 60dana ili 60dana u
poslednjih 75dana, 3)ako preduzee ne pokrije gubitak po zavrnom obraunu u roku od 90dana od dana donoenja tog obrauna,
4)ako nepokriveni gubitak po godinjem obraunu iznosi 50% trajnih izvora sredstava preduzea, 5)ako je voen postupak
likvidacije pa se pokae da postoje uslovi za voenje steajnog postupka. Formalnopravni uslov za pokretanje steajnog postupka
je postojanje predloga za njegovo otvaranje od strane ovlaenog lica. Od trenutka otvaranja steajnog postupka nastaju pravne
posledice od kojih su najvanije: prestaju prava direktora i organa upravljanja preduzea i njihove funkcije prelaze na steajnog
upravnika; prestaju radni odnosi zaposlenih, a uz firmu dunika dodaje se oznaka u steaju i broj novog rauna. Nedospela
novana potraivanja prema duniku dospevaju danom otvaranja steajnog postupka i unose se u steajnu masu u novanoj
vrednosti. Potraivanja poverilaca se prebijaju sa protivpotraivanjima dunika. Danom otvarana steajnog postupka obrazuje se
steajna masa. Ona se formira prodajom i unovavanjem imovine steajnog dunika. Prodaja imovine se vri javnim nadmetanjem
mada steajno vee moe odobriti i prodaju prikupljanjem ponuda i neposrednom pogodbom. O prodaji imovine steajnog
dunika obavetavaju se lica koja imaju pravo pree kupovine. Deoba steajne mase vri se kada je znatan deo imovine steajnog
dunika unoven. Ako posle isplate poverilaca preostanu nerasporeena sredstva ona pripadaju vlasniku.
Likvidacija je drugi nain prestanka preduzea i drugih pravnih lica. Likvidacija se sprovodi: 1)kad je izreena mera zabrane
vrenja delatnosti 2)ako su prestali da postoje prirodni i drugi uslovi za vrenje delatnosti 3)ako je pravosnanom sudskom
odlukom utvrena nitavnost upisa u sudski registar 4)ako je istekao rok za koji je subjekt osnovan ili ako je postignuta svrha radi
koje je osnovan 5)ako subjekt nije organizovan u skladu sa zakonom 6)u drugim sluajevima utvrenim zakonom. Ako se tokom
likvidacionog postupka utvrde da postoje uslovi za steaj, postupak likvidacije se obustavlja i podnosi se predlog za otvaranje
steajnog postupka. Predlog za otvaranje likvidacionog postupka mogu podneti osniva ili vlasnik preduzea, samo preduzee,
sud koji vodi sudski registar i nadleni sudski organ. Organi likvidacionog postupka su likvidaciono vee i likvidacioni upravnik.
10. Ortako drutvo
Ortako drutvo je drutvo koje se osniva ugovorom dva ili vie fizikih lica koja se obavezuju da, uz sopstvenu neogranienu
solidarnu odgovornost za obaveze drutva, obavljaju odreenu delatnost pod zajednikom firmom. U firmu se pored podataka koji
se unose u frmu svakog preduzea unose i imena jednog ili vie (svih) lanova drutva. Bitna karakteristika je da je u naem pravu
ortako drutvo pravno lice. Ortakom drutvu se priznaje poseban pravni subjektivitet zbog ega se meusobni odnosi lanova u
drutvu ureuju ugovorom o osnivanju. Ortako drutvo se osniva izmeu lica koja su meusobno lino vezana i koja se
meusobno dobro poznaju. Dunost dobrog, savesnog postupanja svakog lana u vrenju poslova drutva je posebno izraena
ime se tite interesi svih savesnih lanova drutva. Drutvo se osniva ugovorom izmeu zainteresovanih (u naem pravu samo
fizikih) lica. lan drutva ima sledee osnovne obaveze: 1)obaveza unoenja uloga i davanja drugih doprinosa radu drutva
poetna imovina drutva obrazuje se pri njegovom osnivanju, unoenjem uloga svakog osnivaa (lana drutva). Svi lanovi
drutva odgovaraju poveriocima drutva neogranieno i solidarno celokupnom svojom imovinom. U drutvo se mogu uneti novac,
stvari i prava, ulozi u radu ili uslugama. lanovi drutva se ne obavezuju samo na unoenje uloga u drutvo ve i na davanje
drugih doprinosa radu drutva koji se najee izraavaju u vrenju odreenih faktikih radnji za drutvo. 2)obaveza lojalnosti,
3)obaveza vrenja poslovodstva, 4)obaveza uea u donoenju odluka.
lan drutva ima imovinska i upravljaka prava. Osnovna imovinska prava su: pravo na uee u dobiti drutva, pravo na
podizanje novca iz kase drutva, pravo na naknadu trokova uinjenih za drutvo, pravo na alikvotni deo ostatka likvidacione

mase drutva. Upravljaka prava su: pravo na vrenje poslovodstva, na uee u donoenju odluka, na protest, na informisanje i
kontrolu rada drutva.
Organi drutva poslovima ortakog drutva upravljaju svi lanovi. Ako se upravljanje poveri jednom lanu on ima prava i
obaveze direktora drutva. Direktor je obavezan organ drutva. Ako skuptina, upravni i nadzorni odbor nisu obrazovani,
ugovorom o osnivanju mora se utvrditi nain vrenja njihove funkcije.
Donoenje odluka od strane lanova drutva ako ugovorom o osnivanju drutva nije drugaije odreeno, svaki lan drutva ima
jedan glas nezavisno od veliine uloga i kapitalnog udela lana u drutvu. Pri donoenju odluka vai princip opte saglasnosti svih
lanova (konsensus), ali se ugovorom o osnivanju moe predvideti i veinsko odluivanje. Kada se donosi odluka koja se odnosi
na nekog lana drutva on ne moe uestvovati u odluivanju.
Poslovodstvo svaki lan drutva je ovlaen i obavezan da vodi poslove drutva (ovlaen je na poslovodstvo). Ako je pravo na
poslovodstvo preneto na vie lanova, svaki od njih ima pravo na samostalno poslovodstvo. Pravo na poslovodstvo moe biti i
zajedniko. U tom sluaju svi lanovi drutva ovlaeni na poslovodstvo istupaju kao korisnici jednog ovlaenja.
Zastupanje drutva svaki lan ovlaen na poslovodstvo ima pravo da zastupa ortako drutvo i ovo pravo moe biti
pojedinano ili zajedniko. Zastupnik drutva se moe odrei svog prava na zastupanje u skladu sa ugovorom o osnivanju. Ovo
pravo se moe i oduzeti u sluaju neke povrede obaveza zastupnika ili nesposobnosti za zastupanje.
Obavetavanje i pravo uvida u poslovne knjige svaki lan drutva ovlaen na poslovodstvo ima obavezu da ostalim lanovima
drutva podnosi izvetaj o poslovanju drutva. Svaki lan ima i pravo da zahteva podnoenje obrauna, pravo uvida u poslove
drutva, u poslovne knjige i druga dokumenta drutva.
Imovinski odnosi dobit i gubitak drutva utvruje se godinjim obraunom na kraju svake godine pri emu se utvruje i uee
svakog lana u raspodeli iskazane dobiti, odnosno u snoenju gubitaka drutva. Ako se ugovorom nita ne predvidi dobit se deli
srazmerno vrednosti udela u drutvu. Raspolaganje ulogom i udelom u ortakom drutvu je ogranieno. lan ne moe povui svoj
ulog bez saglasnosti svih lanova drutva. Prenos udela izmeu lanova je slobodan, jer se njime ne umanjuje imovina drutva. Da
bi lan drutva mogao preneti svoj udeo na tree lice potrebno je da se sa tim saglase svi lanovi drutva. lan ortakog drutva ne
moe biti zaposlen, niti prokurista u pravnom licu iste ili srodne delatnosti, niti moe biti individualni preduzetnik koji obavlja
takvu delatnost.
Prestanak drutva ortako drutvo prestaje kada jedan lan istupi iz drutva ili ga drugi lanovi iz njega iskljue. Do prestanka
drutva moe doi i smru lana drutva, ukoliko ugovorom o osnivanju nije drugaije predvieno. Drutvo moe prestati i na
osnovu odluke suda ako neki lan namerno ili grubom nepanjom prekri obavezu iz ugovora o osnivanju drutva, svaki lan
moe tubom kod nadlenog suda, traiti prestanak drutva. Prestanak drutva i lanskog odnosa prijavljuje se registarskom sudu
bez obzira na razlog prestanka drutva.
Likvidacija ortakog drutva ortako drutvo prestaje u postupku likvidacije, steaja i statusnih promena. Likvidaciju sprovode
sami lanovi drutva. Ugovorom o osnivanju drutva ili odlukom lanova drutva za likvidatora se moe odrediti jedan ili vie
lanova drutva. Ako lanovi drutva u roku od 15dana od dana nastupanja uslova za prestanak drutva ne imenuju likvidatora,
sud ga imenuje iz reda treih lica.
11. Komanditno drutvo
Je drutvo koje se osniva ugovorom dva ili vie lica radi obavljanja delatnosti pod zajednikom firmom od kojih najmanje jedno
lice odgovara neogranieno solidarno za obaveze drutva (komplemetar), a rizik najmanje jednog lica ogranien je na iznos
ugovorenog uloga (komanditor). Komanditor u drutvu moe biti fiziko i pravno lice, dok komplementar moe biti samo fiziko
lice. Drutvo se osniva zakljuenjem ugovora o osnivanju i upisom drutva u sudski registar (na osnovu prijave za upis). Osnovna
obaveza svakog lana drutva je unoenje uloga. Ulog komanditora u drutvo moe biti u novcu, stvarima i pravima, a
komplementara i u uslugama i u radu. Upravljanje drutvom i poslovodstvo su prava i obaveze komplementara. Komanditori
nemaju ta prava i obaveze i ne mogu se protiviti voenju poslova od strane komplementara. Komplementari imaju obavezu
lojalnosti i samo za njih vai i klauzula o zabrani konkurencije. Komplementar ima pravo na obavetavanje i uvid u poslovne
knjige. Komanditor takoe ima pravo na obavetavanje o poslovanju drutva. Pri raspodeljivanju dobiti komanditnog drutva se
na pravi razlika izmeu komplementara i komanditora. Meutim, dobit komanditora se pripisuje njegovom udelu samo do iznosa
njegovog ugovorenog uloga, do kojeg on takoe i snosi rizik. Komanditno drutvo zastupaju samo komplementari a komanditor
samo u sluaju ako dobije prokuru ili punomo. Ako neovlaeno vodi poslove drutva komanditor odgovara kao komplementar
(neogranieno i solidarno). Kada komanditor naknadno pristupi ve osnovanom drutvu on odgovara za njegove obaveze kao i
ostali komanditori. Komplementari i komanditori imaju udele u drutvu koji nastaju na osnovu uloga, ali se kasnije mogu
poveavati i smanjivati na osnovu pripisivanja dobiti i novih uloga kao i na osnovu snoenja gubitka. Udeli komplementara i
komanditora mogu se prenositi, a dozvoljen je i prenos dela udela. Za prenos udela na tree lice potrebna je saglasnost svih
komplementara i komanditora koji imaju udele koji po vrednosti prelaze 50% vrednosti svih udela komanditora u drzutvu. Za
promenu ugovora o osnivanju komanditnog drutva potrebna je saglasnost svih lanova. Smrt lana drutva nije razlog za
prestanak drutva. U sluaju da iz drutva istupe svi komplementari drutvo se moe pretvoriti u d.o.o. ili a.d. U sluaju istupanja
svih komanditora iz drutva, drutvo se moe pretvoriti u o.d.
12. Drutvo sa ogranienom odgovornou
Je drutvo koje radi obavljanja delatnosti osnivaju pravna ili fizika lica koja ne odgovaraju za obaveze drutva, a rizik za
poslovanje drutva snose do visine svog uloga (udela). Ulozi lanova drutva ine osnovni kapital drutva. Delatnost drutva mora
biti proizvodnja ili promet robe ili vrenje usluga na tritu radi sticanja dobiti. Za obaveze drutva odgovara ono samo,
sopstvenom imovinom. Ako broj glasova lana drutva nije odreen ugovorom o osnivanju, lanovi drutva imaju broj glasova
srazmerno vrednosti njihovih uloga. D.o.o. moe biti jednolano. Broj lanova drutva ogranien je na 30.

Ugovor o osnivanju drutva moe se menjati samo uz saglasnost svih lanova. Uz ugovor o osnivanju drutvo pri osnivanju
donosi i svoj statut. Statut d.o.o. sadri odredbe o firmi, seditu drutva i delatnosti drutva, ukupnom iznosu osnovnog kapitala,
deobi dobiti i nainu snoenja rizika i pokria gubitaka; zastupanju; rezervama; nainu promene oblika drutva; postupku izmene
statuta; prestanku drutva itd.
Novani deo osnovnog kapitala drutva mora u trenutku osnivanja drutva iznositi najmanje 5000USD u din. protivvrednosti po
kursu na dan uplate. U osnovni kapital se preko toga mogu unositi ulozi u stvarima i pravima. Minimalni novani ulog svakog
lana mora biti najmanje 500USD... D.o.o. je po svojoj sutini drutvo kapitala, pa ulozi ne mogu biti izraeni u radu i uslugama
osnivaa. lan drutva ima sledee obaveze: 1)unoenje uloga u sluaju primene pravila o smanjenju osnovnog kapitala, jedan
ili vie lanova mogu se u celini ili delimino osloboditi obaveze unoenja uloga, 2)obaveza na sporednu inidbu ona je uvek
vezana za ulog nekog lana, ali se u njega ne uraunava, 3)obaveza dopunske uplate odluku o obavezivanju lanova na
dopunske uplate, o visini i vraanju dopunskih uplata, moe doneti samo skuptina drutva.
Imovinska prava lana drutva su: 1)pravo na uee u podeli dobiti (pravo na dividendu), 2)pravo na alikvotni deo ostatka
likvidacione mase drutva, 3)na prioritetni upis pri poveanju osnovnog kapitala drutva. Upravljaka prava su: 1)pravo glasa,
2)prava koja su u funkciji prava glasa (pravo na uee u radu skuptine drutva, pravo na davanje predloga itd.), 3)pravo na
informisanje. D.o.o. je duno da vodi knjigu lanova drutva, a pravo uvida u knjigu lanova ima svaki lan d.o.o. bez ikakvih
ogranienja.
Izmeu lanova drutva udeo se moe slobodno prenositi, ali u skladu sa ugovorom o osnivanju drutva. Za prenos udela na trea
lica nije potrebna saglasnost drutva ali u tom sluaju lanovi drutva imaju zakonsko pravo pree kupovine udela (u roku od
30dana od dana ponude za prodaju udela). to se tie prodaje udela u izvrnom postupku, pored prava na obavetavanje lanovi
drutva i drutvo imaju i pravo pree kupovine udela u roku od 15dana od dana prijema obavetenja od suda. Ako zbog smrti ili
prestanka lana ne dolazi do prestanka drutva udeo se ili prenosi na naslednike ili se otkupljuje od strane lanova drutva ili
drutva. Pored obinih (redovnih) udela u d.o.o. mogu postojati i prioritetni udeli. Prioritetni udeo daje pravo na prednost pri
isplati dividende alikvotnog dela ostatka likvidacione mase drutva. On moe biti kumulativan, participativan i kumulativnoparticipativan. Sopstveni udeo je udeo d.o.o. u sebi samom.Ulozi se ne mogu vraati lanovima drutva jer bi to dovelo do
umanjivanja vrednosti osnovnog kapitala.
Organi d.o.o. su: skuptina, upravni odbor, nadzorni odbor, direktor. Direktor je obavezan organ d.o.o.. Upravni i nadzorni odbor
su obavezni organi samo ako drutvo ima vie od 100 zaposlenih, a ako se ne obrazuju, statutom se odreuje koji organ odluuje o
pitanjima iz delokruga tih organa. Skuptina drutva se obrazuje samo ako je ugovorom o osnivanju drutva to predvieno. U
jednolanom d.o.o. obavezno se vodi knjiga odluka u koju se upisuju odluke koje se donose u vrenju funkcija upravljanja
drutvom.
Skuptina ako ugovorom o osnivanju nije drugaije predvieno obavezu sazivanja skuptine ima direktor drutva. Da bi
skuptina mogla punovano odluivati neophodno je da je ostvaren kvorum za njen rad, odnosno da joj prisustvuju lanovi koji
zajedno imaju vie od polovine ukupnog broja glasova u skuptini. Odluke o donuenju i izmeni statuta, promeni oblika i pretanku
preduzea i drugim pitanjima skuptina po zakonu donosi troetvrtinskom veinom glasova prisutnih lanova drutva. Skuptina
drutva odluuje javnim glasanjem. Kada to zahtevaju lanovi koji zajedno imaju uloge u vrednosti od najmanje 1/10 osnovnog
kapitala, skuptina o svakom pitanju moe odluivati tajnim glasanjem.
Prestanak drutva d.o.o. prestaje likvidacijom, steajem i spajanjem sa drugim preduzeem odnosno pripajanjem drugom
preduzeu ili podelom. Moe prestati i smru ili prestankom lana, ako je to predvieno osnivakim aktom drutva. lan d.o.o.
moe istupiti iz drutva ako za to postoje opravdani razlozi i ako postoji saglasnost svih drugih lanova drutva. Odluku o
iskljuenju lana skuptina drutva donosi veinom od ukupnog broja glasova lanova drutva. Ovakva odluka moe se doneti
samo ako lan nije ispunio obavezu utvrenu ugovorom o osnivanju ili iz drugih opravdanih razloga.
13. Akcionarsko drutvo
A.d. je drutvo koje osnivaju pravna ili fizika lica radi obavljanja delatnosti, iji je osnovni kapital utvren i podeljen na akcije
odreene nominalne vrednosti. A.d. je drutvo koje za svoje obaveze odgovara iskljuivo sopstvenom imovinom. lanovi drutva
nisu meusobno vezani kao lanovi drutva lica. Srazmerno vrednosti akcija koje poseduje, svaki akcionar uestvuje u svojini nad
drutvom, u upravljanju drutvom i ueu u njegovoj dobiti. A.d. se osniva donoenjem osnivakog akta. Pod osnivaima se
podrazumevaju samo lica koja donose osnivaki akt, a ne i akcionari. Postoje dva naina osnivanja a.d.: 1)simultano i
2)sukcesivno. Pod simultanim osnivanjem podrazumeva se osnivanje a.d. koje se vri otkupom svih akcija drutva od strane
njegovih osnivaa i to ve u trenutku osnivanja drutva i bez upuivanja javnog poziva treim licima za upis i uplatu akcija. Ovim
postupkom a.d. se moe osnovati samo ako nema vie od 50 akcionara osim ako akcije kupuju zakonom povlaeni akcionari.
Kod sukcesivnog (postepenog) osnivanja, osnivanje se vri tako to se upuuje poziv treim licima za upis i uplatu akcija. Javni
poziv za upis i uplatu akcija naziva se prospekt na osnovu kojeg zainteresovana lica upisuju akcije tako to potpisuju izjavu o
upisu akcija (upisnica). Pri sukcesivnom osnivanju a.d. neophodno je sazvati osnivaku skuptinu na koju se pozivaju svi
akcionari. Osnivaka skuptina donosi statut drutva, bira organe drutva i donosi druge propisane odluke. U tom trenutku a.d. se
smatra osnovanim i stiu se uslovi za njegov upis u registar. Novani deo osnovnog kapitala a.d. koje se osniva mora iznositi
najmanje 10000USD ako se osniva simultanim postupkom, odnosno 20000USD ako se osniva sukcesivnim postupkom u din
protivvrednosti po kursu na dan uplate. Minimalni novani ulog jednog akcionara ne moe biti manji od 500USD, a minimalna
vrednost jedne akcije ne moe biti nia od 5USD... Ulozi mogu biti u novcu stvarima i pravima, ali ne u radu i uslugama pruenim
drutvu. Stvari koje ine predmet uloga mogu biti i pokretne i nepokretne, a prava mogu biti obligaciona i druga (patenti, licence
itd.). Preko uea svakog akcionara u osnovnom kapitalu drutva, utvruju se meusobni odnosi izmeu njih u pogledu svojine
na drutvu i uivanja odgovarajuih prava. lanstvo u a.d. stie se sticanjem akcije, a gubi se otuenjem akcije (prodajom,
poklonom). lanstvo moe prestati i iskljuenjem akcionara iz lanstva. Svaki akcionar ima lanska (lina) i imovinska prava i
obaveze. Pravo na uee u upravljanju drutvom ima svaki akcionar, osim onog koji je vlasnik akcija bez prava upravljanja.

Akcionar ima i druga lanska prava, kao to su pravo da bira i bude biran u organe drutva i pravo kontrole rada organa drutva.
Akcionari sa velikim brojem akcija, kao imaoci tzv. kontrolnog paketa akcija mogu odluujui da utiu na upravljanje
drutvom. Imovinska prava akcionar ostvaruje po osnovu posedovanja akcije. Osnovno pravo svakog akcionara je pravo na
dividendu. Dividende se islauju iz dobiti, a izuzetno iz sredstava rezervi. Pored prava na dividendu i prava na dodatno uee u
dobiti, akcionar ima prava i na kupovinu akcija narednih emisija, s tim da moe imati i pravo pree kupovine novih akcija, ako je
to predvieno statutom. Akcionar ima i pravo na realnu naknadu za dodatne usluge koje je izvrio prema drutvu. Vano
imovinsko pravo akcionara je i pravo na alikvotni udeo u likvidacionoj masi drutva pri njegovom prestanku. Najznaajnija
obaveza akcionara je obaveza uplate upisane akcije tj. unoenje udela u stvarima i pravima. Akcionar moe preuzeti i obavezu na
sporednu inidbu. Posebne obaveze akcionara upisuju se na akcijama odnosno privremenim akcijama. Svako a.d. ima tri obavezna
organa: skuptinu, upravni odbor i direktora. Skuptina je organ svih akcionara u kome oni ostvaruju svoja upravljaka prava na
osnovu akcija koje poseduju. Ona odluuje o osnovnim pitanjima pravnog statusa i rada a.d.. Upravnom odboru pripada pravo
upravljanja drutvom, dok poslovodstvo (rukovoenje radom i poslovanjem, zastupanje, predstavljanje i kontrola zakonitosti rada)
pripada direktoru drutva. U drugim zemljama javlja se i nadzorni odbor kao obavezan organ koji kontrolie rad drutva (pre
svega uprave), zastupa drutvo u odreenim sluajevima itd.. Redovna skuptina se odrava jednom godinje, a vanredna se
saziva po potrebi i na zahtev ovlaenih sazivaa. Skuptinu saziva upravni odbor ali se kao ovlaeni sazivai mogu javiti i
akcionari i nadzorni odbor. Za punovano odluivanje na skuptini potreban je kvorum tj. prisutnost propisanog broja akcionara.
Odluke se donose veinom glasova prisutnih akcionara ako nije predviena kvalifikovana veina. lanovi upravnog odbora i
direktor zajedno ine upravu drutva. Upravni odbor se sastoji od tri ili vie lanova koje bira skuptina iz reda akcionara,
zaposlenih u dutvu, ili iz reda lica izvan drutva. Kvorum za rad upravnog odbora ini prisustvo vie od lanova a odluke se
donose veinom glasova prisutnih lanova.
14. Pojam i vrste akcija
U svom prvom znaenju akcija predstavlja udeo akcionara u akcionarskom drutvu, a u drugom, predstavlja hartiju od vrednosti u
kojoj su sadrana prava akcionara, steena po osnovu udela u osnovnom kapitalu. U najirem smislu termin akcija oznaava
lanski odnos akcionara u drutvu. Kao udeo u osnovnom kapitalu drutva, akcija predstavlja odreenu vrednost izraenu u
novanom obliku. Akcije redovno glase na okrugle sume radi lakeg obraunavanja i prometa. Prve akcije, akcionarsko drutvo
izdaje pri svom osnivanju. Ukupna nominalna vrednost svih akcija jednog a.d. mora biti jednaka nominalnoj vrednosti osnovnog
kapitala. Stvarna (prometna) vrednost akcija moe biti via ili nia od nominalne. A.d. moe smanjiti nominalnu vrednost svojih
akcija, ali ne ispod zakonom predvienog minimalnog iznosa akcije (5USD u din. protivvrednosti po kursu na dan uplate). Akcija
prua vlasniku (akcionaru) dva osnovna prava: 1)na uee u upravljanju drutvom (pravo glasa), 2)na uee u dobiti drutva
(dividenda). Ima vie vrsta akcija. Uz osnivake akcije i akcije narednih emisija, akcije mogu biti i privremene i stalne.
Privremene se izdaju pri osnivanju drutva, a zamenjuju se stalnim akcijam nakon upisa drutva u registar. Po nainu odreivanja
korisnika akcije mogu glasiti na ime i na donosioca. Po karakteru prava koja sadre akcije mogu biti obine (redovne) i
prioritetne. Obine ovlauju svoje imaoce na upravljanje drutvom, na uee u dobiti i na deo likvidacione mase. Prioritetne
daju akcionarima privilegovano pravo, kao to su prednost kod isplata u odnosu na obine akcije, prednost kod raspodele
likvidacione mase itd. Prioritetne akcije mogu biti kumulativne i participativne. Kumulativne daju prioritetno pravo na isplatu
kumulisanih neplaeni dividendi pre isplate dividendi imaocima obinih akcija, a participativne donose imaocu dividendu i pravo
na dodatno uee u deobi dobiti drutva. Akcije su, kao hartije od vrednosti sastavljene iz dva dela. Prvi je plat koji sadri sve
bitne elemente koje akcija po zakonu mora imati, a drugi deo je kuponski tabak koji sadri kupone za naplatu dividendi. Akcija na
ime koja je unitena ili nestala moe biti amortizovana proglaava se nevaeom, a umesto nje akcionaru se izdaje nova.
15. Ponuda i prihvat ponude
Ponuda je predlog za zakljuivanje ugovora to je jednostrana izjava volje koja mora da ispunjava sledee uslove: a)da sadri bitne
sastojke za zakljuivanje ugovora, b)da bude ozbiljna, c)da je data u cilju zakljuivanja ugovora. Ponuda obavezuje ponudioca
samo ako je uinjena od strane ovlaenog lica. I ponuda uinjena od strane neovlaenog lica moe obavezati ako su ispunjeni
sledei uslovi: 1)da je sainjena na hartiji sa oznakama ponudioca, 2)da je snabdevena peatom ponudioca i potpisana na
uobiajeni nain, 3)da se odnosi na posao kojim se ponudilac redovno bavi, 4) da ponueni nije znao da je ponudu potpisalo
neovlaeno lice. Ako je rok za prihvatanje ponude odreen, ponudilac je vezan ponudom do isteka tog roka. Ako ponudilac nije
ostavio rok za prihvatanje ponude postoje pravila za prisutne i odsutne strane. Ako se radi o prisutnim licima ponueni mora
odmah da se izjasni o ponudi. Ako se radi o odnosu izmeu otsutnih lica ponueni se mora o ponudi izjasniti bez odlaganja.
Ponuda se moe opozvati pod uslovom da je izjava o opozivu stigla ponuenom pre ili istovremeno sa ponudom.
Prihvat ponude je izjava ponuenog kojom se saglaava sa ponudom. Prihvatom ponude ugovor je zakljuen. Prihvat ponude
mora biti identian ponudi i ne moe se dati pod uslovom. Ako su ugovorne strane neke nebitne sastojke ugovora ostavile za
kasnije sporazumevanje, ugovor se smatra zakljuenim. Prihvat ponude moe biti dat izriito ili preutno. Preutni prihvat postoji
ako ponueni ne izjavi direktno svoju saglasnost sa ponudom ali se iz njegovih radnji i okolnosti sluaja moe sa sigurnou
zakljuiti da se saglasio sa ponudom. Prosto utanje nije znak prihvatanja. Prihvat ponude moe se opozvati pod istim uslovima
kao i ponuda.
16. Vreme, mesto i nain zakljuenja ugovora
Vreme zakljuenja ugovora Prema teoriji prijema u naem pravu ugovor je zakljuen u trenutku kada je ponudilac primio izjavu
ponuenog da prihvata ponudu. Postoje i teorija izjave prema kojoj je ugovor zakljuen u trenutku slanja prihvata i teorija
saznanja prema kojoj je ugovor zakljuen kada je ponudilac primio prihvat i upoznao se sa njegovom sadrinom. Ako se ugovor
zakljuuje utanjem trenutak zakljuenja ugovora se vezuje za trenutak u kome je ponuda stigla ponuenom.

Mesto zakljuenja ugovora Ugovor je zakljuen u mestu u kome je ponudilac imao sedite (prebivalite) u trenutku kada je
uinio ponudu. Stranke ugovorom mogu odrediti i drugo mesto od stvarnog kao mesto zakljuenja ugovora, ukoliko se time ne
vreaju prava treih savesnih lica.
Nain zakljuenja ugovora Savremena sredstva kao to su telefon, telegram, teleprinter i radio veza, koriste se u privrednom
prometu zbog potrebe brzog zakljuivanja ugovora. Ponuda uinjena ovim sredstvima tretira se kao ponuda izmeu prisutnih lica.
Za zakljuivanje ugovora preko telefona zahteva se da su stranke bile u linoj telefonskoj vezi i tada e se smatrati da se radilo o
zakljuivanju ugovora izmeu prisutnih lica. Za ugovor zakljuen radio vezom i preko teleprintera smatra se da su zakljueni
izmeu prisutnih lica. Zakljuivanje ugovora putem telegrama se tretira kao zakljuivanje ugovora izmeu odsutnih lica.
Zakljuivanje ugovora pristupanjem (adhezijom) Uslovi ugovora u privrednom prometu najee se unapred odreuju za
unapred neodreeni broj sluajeva od strane jednog ugovornog partnera, a drugoj strani se ostavlja na volju da tako fiksirane
uslove u celini prihvati ili odbije. Takvi unapred pripremljeni ugovori se nazivaju formularni ugovori, ugovori po pristanku ili
adhezioni ugovori.
Zakljuivanje ugovora preko punomonika Ugovore u privredi mogu zakljuivati samo ovlaena lica. To su pre svega inokosni
poslovni organi. Osim toga preduzee moe zakljuivati ugovore i preko drugih zastupnika (punomonika). Imena ovlaenih lica
za zastupanje preduzea moraju se uneti u sudski registar. Punomonici po zaposlenju su ona lica u preduzeima koja su po
prirodi radnog mesta, obaveza i zadataka ovlaena za zakljuivanje odreenih vrsta ugovora (prodavci i sl.). Zakljuivanje
ugovora se moe vriti i preko poslovnih punomonika koji se pri zakljuenju ugovora mora kretati u granicama dobijenog
punomostva. Prava trgovakih putnika, ako nemaju izriito ovlaenje za zakljuenje ugovora, svodi se na prikupljanje
porudbina. Punomonik moe biti i pravno lice (trgovake agencije, posrednike organizacije itd.).
17. Forma ugovora
Osnovno naelo je da su ugovori neformalni tj. da se zakljuuju prostom saglanou volja. Samo za pojedine vrste ugovora trai
se pismena forma. I ugovorne strane mogu usloviti punovanost ugovora njegovom pismenom formom.U oba sluaja ako ugovor
ne bi bio zakljuen u pimenoj formi on ne bi bio punovaan. Kada je za zakljuenje ugovora potrebno sastaviti ispravu ugovor je
zakljuen kada ispravu potpiu sva lica koja se ugovorom obavezuju.
18. Kapara i odustanica
Kapara je vrednost, najee izraena u novcu, koju jedna strana pri zakljuenju ugovora daje drugoj u znak zakljuenja ugovora i
radi njegovog urednog izvrenja. S jedne strane ona predstavlja potvrdu da je ugovor zakljuen, a sa druge vano sredstvo
obezbeenja urednog izvrenja ugovora. Ako se ugovor izvri kapara se uraunava ili vraa. Ako se ugovor nije izvrio zbog
takvog sporazuma stranaka ili zbog okolnosti za koje nijedna strana nije odgovorna kapara se vraa. Ako to nije sluaj javljaju se
dve situacije: 1)ako je za neizvrenje kriva strana koja je dala kaparu, druga ugovorna strana moe zahtevati ispunjenje ugovora i
naknadu tete zbog zadocnjenja ili odustati od ugovora i zadrati kaparu, 2)ako je za ne izvrenje ugovora kriva strana koja je
primila kaparu, druga strana moe zahtevati izvrenje ugovora i naknadu tete zbog zadocnjenja ili moe odustati od ugovora i
traiti naknadu tete zbog ne ispunjenja uz vraanje kapare, ili da zahteva vraanje udvojene kapare.
Odustanica je vrednost koju po ugovoru jedna strana ima platiti drugoj ako odustane od ugovora pre njegovog ispunjenja.
Odustanica se moe ugovoriti u korist jedne ili obeju strana. Odustajanje od ugovora uz pomo odustanice je mogue ukoliko nije
protekao rok za ispunjenje ugovorne obaveze jedne ili druge ugovorne strane.
19. Jemstvo i solidarnost dunika
Jemstvo i solidarnost dunika su tipina sredstva linog obezbeenja. Uz dunika, za ispunjenje obaveze odgovara i jemac
odnosno kod solidarnih dunika vie lica odgovara za celu obavezu. Jemstvo moe biti supsidijarno ili solidarno. U privrednom
pravu jemstvo je solidarno, to znai da se poverilac moe obratiti za ispunjenje obaveze bilo glavnom duniku bilo solidarnom
jemcu ne drei se reda, s tim da kada se od jednog namiri gubi pravo prema drugom. Kod supsidijarnog jemstva poverilac se
najpre mora obratiti glavnom duniku, a u sluaju da se ne namiri, ima pravo da zahteva namirenje od supsidijarnog jemca.
Jemstvo je akcesornog karaktera. Kada na dunikoj strani postoji vie dunika poverilac se zahtevom moe obratiti svakom
duniku za celinu potraivanja kao to moe istovremeno i prema vie njih ili prema svima. Ako nema drugog sporazuma obaveza
se izmeu solidarnih dunika deli na jednake delove. Kod solidarnog jemstva dolazi do tzv. prevaljivanja obaveze, a kod
solidarnosti dunika do tzv. delenja obaveze.
20. Ugovorna kazna
Ugovorna (konvencionalna) kazna je ugovorena svota novca ili druga imovinska vrednost koju je jedna strana duna dati drugoj
ako svoju obavezu iz ugovora ne izvri ili je izvri sa zadocnjenjem. Odredba u ugovornoj kazni je akcesornog karaktera u odnosu
na osnovni ugovor to znai da deli pravnu sudbinu glavne obaveze. Postoje dva osnovna tipa ugovorne kazne: ugovorna kazna
zbog neizvrenja ugovora i ugovorna kazna zbog zadocnjenja u izvrenju ugovora. Ako je kazna ugovorena za sluaj neispunjenja
ugovora poverilac moe zahtevati ili ispunjenje ugovora ili raskid ugovora i ugovornu kaznu. Kada je predviena kazna za sluaj
zadocnjenja poverilac moe zahtevati i ispunjenje ugovora i ugovornu kaznu. Ugovorna kazna ima elemente kazne i elemente
pretpostavljene naknade tete. Zbog toga se teta ne mora dokazivati, ona se pretpostavlja, a ugovorna kazna moe biti i vea od
pretrpljene tete. Kada je pretrpljena teta vea od visine ugovorne kazne poverilac pored ugovorne kazne moe zahtevati i razliku
izmeu njene visine i pretrpljene tete.
21. Pravo zaloge i retencije
Pravo zaloge zaloga slui za stvarno obezbeenje izvrenja ugovora. Predmet zaloge mogu biti pokretne stvari, ukljuujui i
hartije od vrednosti i potraivanja. Prema nastanku zaloga moe biti ugovorna i zakonska. Za konstituisanje zalonog prava bitno

je da je zaloena stvar preneta u dravinu poverioca. U pogledu realizacije zaloge, koja se vri predajom zaloene stvari i
naplatom potraivanja iz prodajne cene, poverilac moe prodati zaloenu stvar na javnoj prodaji po isteku roka od 8dana od
upozorenja da e stvar prodati. Zakonska zaloga se priznaje: 1)komisionaru na robi koja se komisiono kupuje odnosno prodaje,
2)pediteru na robi koju otprema, 3)skladitaru na uskladitenoj robi, 4)vozaru na robi koja se prevozi.
Pravo retencije (zadravanja) je sredstvo stvarnog obezbeenja. Sastoji se u pravu poverioca da dri dunikovu stvar kod sebe
sve dok dunik ne izvri svoju ugovornu obavezu. Uslovi za primenu prava retencije su da se radi o koneksnim zahtevima i da je
potraivanje poverioca dospelo. Prema naem Zakonu o obligacionim odnosima poverilac dospelog potraivanja ima pravo da
dri dunikovu stvar sve dok dunik ne izmiri svoju obavezu. Izuzetno poverilac moe imati pravo retencije na dunikovoj stvari i
pre dospelosti potraivanja ukoliko je dunik insolventan. U naem pravu poverilac se moe naplatiti iz stvari na kojoj ima pravo
retencije i bez sudske odluke tj. posle upozorenja duniku.
22. Docnja dunika
Dunik pada u docnju kada ne ispuni svoju obavezu o roku. Kada rok nije odreen dunika docnja nastupa u trenutku kada
prodavac pozove dunika da ispuni svoju obavezu. Docnja nastupa objektivno tj. bez obzira na dunikovu krivicu. Za obavezu
naknade tete zbog docnje potrebna je krivica dunika. Ako je dunik u docnji poverilac ima pravo da zahteva ispunjenje ugovora
i raskid ukoliko on ne nastupa po samom zakonu. Poverilac ima pravo i na naknadu tete. Zateznu kamatu je duan da plati svaki
dunik novane obaveze koji je u docnji. Kada je rok bitan sastojak ugovora, protekom roka za ispunjenje ugovor se raskida po
samom zakonu, a ako rok nije bitan sastojak ugovora, poverilac mora po proteku roka ostaviti duniku jo jedan naknadni
primereni rok za ispunjenje. Ako dunik ne izvri obavezu ni u tom roku, ugovor se raskida po samom zakonu. Ako poverilac
odustaje od ugovora on svoj odustanak mora saoptiti duniku bez odlaganja. Raskid ugovora nastupa jednostranom izjavom
poverioca, bez intervencije suda.
23. Docnja poverioca
Poverilac pada u docnju kada bez osnovanog razloga odbije prijem ispunjena od strane dunika ili ga svojim ponaanjem spreava
da ispuni obavezu. Ovde je docnja subjektivno shvaena. Pod poverilaku docnju se podvodi i sluaj kada je poverilac spreman da
primi ispunjenje dunikove obaveze, ali sam ne nudi ispunjenje svoje ugovorne obaveze koja je dospela. Kao posledice
poverilake docnje na poverioca prelazi rizik sluajne propasti ili oteenja stvari. Dunik se u sluaju poverilake docnje ne
oslobaa svoje obaveze, ali on moe obavezu ispuniti na taj nain to e poloiti (deponovati) dugovanu stvar kod suda za
poverioca. Izuzetno umesto deponovanja mogue je i prodati stvar ako je ona nepodesna za uvanje ili su trokovi za njeno
uvanje nesrazmerno veliki. Dunik tada moe na javnoj prodaji prodati stvar. U sluaju poverilake docnje, dunik nema pravo
da trai ispunjenje ugovora.
24. Ugovor o prodaji
Ugovorom o kupoprodaji obavezuje se prodavac da stvar koju prodaje preda kupcu tako da kupac stekne pravo raspolaganja,
odnosno pravo svojine, a kupac se obavezuje da prodavcu plati cenu. Ugovor o kupoprodaji je konsesualnog karaktera
zakljuuje se prostom saglasnou volja ugovornih strana. Zakljuuje se u pismenoj formi. Bitni elementi ugovora su roba i cena.
Stvar koja je predmet ugovora, mora biti u prometu. Predmet ugovora moe biti i budua stvar, stvar koja ne postoji u trenutku
zakljuenja ugovora. Ugovor nema pravno dejstvo ako ugovorom nije odreena cena. Za punovanost ugovora se trai da cena
bude odreena ili odrediva. Postoje tri osnovne vrste klauzula: zlatne, valutne i robne kojima se vezuje promena cene za promenu
vrednosti zlata, strane valute, odnosno robe. Cena vai za neto teinu robe bez skonta. Skonto (diskont) je popust koji se odobrava
ako je ugovorena kupoprodaja na kredit, a plaanje je izvreno pre roka.
Osnovne obaveze prodavca su: 1)da isporui robu, 2)da garantuje za svojstvo robe.
1)Obaveza isporuke robe pod isporukom se smatraju sve radnje koje je duan da obavi prodavac, prema ugovoru i prirodi posla,
da bi kupac mogao primiti isporuku. Isporuka robe je odreena mestom, vremenom i nainom. Mesto isporuke prodavac je
obavezan da preda robu kupcu na mestu predvienom ugovorom. Ako mesto predaje robe nije odreeno ugovorom isporuka se
vri u seditu prodavca. Rok isporuke mogu utvrditi same ugovorne strane. Rok isporuke odreen u ugovoru izrazom odmah,
prompt, brzo, hitno, i sl. znai da se isporuka ima izvriti u roku od 8dana od dana zakljuenja ugovora. Rok isporuke
odreen u ugovoru izrazom: poetkom meseca oznaava vreme od 1. do zakljuno 10. dana u mesecu; u prvoj polovini
meseca oznaava vreme od 1. do zakljuno 15. dana u mesecu; sredinom meseca oznaava vreme od 11. do zakljuno 20.
dana u mesecu; u drugoj polovini meseca oznaava vreme od 16. do zakljuno poslednjeg dana u mesecu; krajem meseca
oznaava vreme od 21. do zakljuno poslednjeg dana u mesecu. Nain isporuke zakonom je predvieno da je prodavac izvrio
obavezu isporuke kupcu ako mu urui robu ili preda ispravu kojom se ona moe preuzeti. Osnovni naini isporuke su predaja
traditio vera i simbolina predaja traditio symbolica. Simbolina predaja se ostvaruje putem tzv. tradicijskih isprava koje, na
osnovu zakona ili obiaja, predstavljaju robu i prenos isprave ima pravno dejstvo simboline predaje.
2)Obaveza garancije za svostva robe javlja se u dva pojavna oblika: obaveza isporuke robe bez materijalnih nedostataka i obaveza
isporuke bez pravnih nedostataka. Prodavac odgovara za materijalne nedostatke koji su postojali u asu prelaska rizika na kupca,
bez obzira da li mu je to bilo poznato, kao i za one nedostatke koji se pojave posle prelaska rizika na kupca, ali su posledica
uzroka koji su postojali pre toga. Roba ima materijalni nedostatak ako: nema potrebna svojstva za njenu redovnu upotrebu ili za
promet; ako nema potrebna svojstva za naroitu upotrebu za koju je kupac nabavlja, a koja je bila poznata prodavcu ili mu je
morala biti poznata; ako stvar nema svostva i odlike koji su izriito ili preutno ugovoreni; kada roba nije saobrazna uzorku ili
modelu, osim ako su uzorak ili model pokazani samo radi obavetenja. Kod svih dvostrano obaveznih ugovora ugovara odgovara
i za pravne nedostatke ispunjenja i duan je da titi drugu stranu od prava i zahteva treih lica kojima bi njeno pravo bilo
iskljueno ili sueno.

Obaveze kupca su: 1)obaveza preuzimanja isporuke i 2)obaveza plaanja cene. Pod preuzimanjem robe podrazumeva se
preduzimanje potrebnih radnji da bi isporuka bila mogua, kao i odnoenje robe. Predvia se da rizik za sluajnu propast prelazi
na kupca kada je primio isporuku. Kada je zbog kupeve docnje rizik preao na kupca pre isporuke robe, prodavac ima obavezu
da uva robu panjom dobrog privrednika i da preduzme potrebne mere radi uvanja robe, pri emu ima pravo na naknadu
trokova.
2)Obaveza plaanja cene je odreena mestom, rokom i nainom. Kupac je duan platiti cenu na mestu odreenom u ugovoru.
Predvieno je da se plaanje vri u mestu gde je poverilac imao svoje sedite, ili prebivalite, u trenutku zakljuenja ugovora.
Kupac je duan platiti cenu u vreme odreeno ugovorom. Ukoliko ne postoji odgovarajua ugovorna odredba, ni poslovni obiaj,
plaanje se vri u vreme isporuke robe. U pogledu roka plaanja postoji vie situacija plaanje pre nego to je kupcu isporuena
roba, plaanje istovremeno sa isporukom i plaanje posle isporuke.
Odgovornost prodavca u sluaju odstupanja od ugovorene koliine robe utvrivanje koliine robe se vri vaganjem, merenjem
ili prebrojavanjem. Osnovno pravilo je da se koliina isporuene robe utvruje u mestu i u vreme u kome je prodavac duan da
izvri isporuku, a ako to nije mogue kupac mora bez odlaganja utvrditi koliinu im je to mogue. U sluaju da je koliina
utvrena u prisustvu obeju stranaka kupac mora svoje prigovore na koliinu robe staviti prodavcu prilikom samog utvrivanja
koliine. Kad kupac ili njegov predstavnik nije prisustvovao izvrenju isporuke, ili kad je prisustvovao, ali se utvrivanje koliine
robe nije moglo izvriti tom prilikom, kupac mora po prijemu isporuke bez odlaganja utvrditi koliinu robe im je to mogue i u
kratkom roku staviti prodavcu prigovore na koliinu robe. U pogledu odgovornosti prodavca za materijalne nedostatke od
posebne vanosti je pregled robe i obavetavanje o materijalnim nedostacima tj. stavljanje prigovora. Predvia se da e se pregled
robe obaviti im je to prema redovnom toku stvari mogue. Kupac je, u obavetenju o nedostatku, duan da blie opie nedostatak
i pozove prodavca da pregleda robu. Postoje razliiti naini prigovora (telegram, preporueno pismo) pod uslovom da su
pouzdani. Kupac koji je blagovremeno i uredno obavestio prodavca o materijalnim nedostacima moe: 1)zahtevati od prodavca da
nedostatak ukloni ili da mu isporui robu bez nedostataka; 2)zahtevati snienje cene; 3)izjaviti da raskida ugovor. U svakom od
ovih sluajeva kupac ima prava na naknadu tete. Odgovornost po osnovu garancije za ispravno funkcionisanje prodate robe
kupac ima odreena prava prema prodavcu i proizvoau kada je izdat garantni list. Da bi dolo do odgovornosti po osnovu
garancije za ispravno funkcionisanje prodate robe potrebno je da postoje sledei uslovi: treba da nastupi tzv. garantovani sluaj
(nedostatak pokriven garancijom); pojava nedostataka u okviru garantnog roka; normalno korienje i uvanje robe (u skladu sa
tehnikim uputstvima). Ukoliko su ispunjeni ovi uslovi kupac ima pravo da zahteva opravku, zamenu robe, pravo na snienje cene
i raskid ugovora, kao i na naknadu tete. Prodavac ima odgovornost za pravne nedostatke prodate robe ako na prodatoj robi
postoji neko pravo treeg lica koje iskljuuje, umanjuje ili ograniava kupevo pravo, a o ijem postojanju kupac nije obaveten
niti je pristao da uzme robu optereenu tim pravom.
Docnja prodavca Ako je u docnji sa isporukom robe nalazi se u dunikoj docnji, a ako neopravdano odbije prijem cene nalazi
se u poverilakoj docnji. Prodavac zapada u docnju sa isporukom robe ne izvrenjem isporuke na vreme. Kupac moe da trai
izvrenje ugovora i naknadu tete zbog zadocnjenja i moe da raskine ugovor i trai naknadu tete zbog neizvrenja ugovora.
Razlikujemo apstraktnu i konkretnu tetu. Apstraktna teta predstavlja minimum odtetnog zahteva i kupac kada je trai ne mora
da dokae da je tetu pretrpeo. Konkretna teta je teta koju kupac mora da dokae da ju je pretrpeo. Docnja kupca ako je kupac
u docnji sa prijemom isporuke nalazi se u poverilakoj docnji, a ako je u docnji sa plaanjem cene nalazi se u dunikoj docnji.
Kupac je u docnji sa prijemom isporuke kada bez osnovanog razloga odbije da primi isporuku ili je svojim ponaanjem sprei, kao
i kada je spreman da primi isporuku ali ne nudi ispunjenje svoje dospele obaveze. Na kupca prelazi rizik za sluajnu propast ili
oteenje robe. Docnja kod fiksne kupoprodaje ugovor o kupoprodaji predstavlja fiksni posao, ako je ispunjenje u roku bitni
sastojak ugovora. Ako dunik zapadne u docnju ugovor se raskida po samom zakonu. Modaliteti ugovora o kupoprodaji
1)kupovina na probu je ugovor o kupoprodaji koji je zakljuen pod uslovom da kupac u odreenom roku isproba robu i izjasni se
da li ostaje pri ugovoru. Kupovina na probu ne proizvodi pravno dejstvo dok se kupac ne izjasni da ostaje pri ugovoru. Ugovor o
kupovini i prodaji po mustri (uzorku) je modalitet ugovora o kupoprodaji gde je ugovoreno da e isporuena roba biti saobrazna
uzorku. Odstupanja robe od uzorka dozvoljena su samo ukoliko je to predvieno ugovorom, posebnim uzansama ili trgovakim
obiajima. Specifikaciona kupoprodaja je ugovor o kupoprodaji kod kojeg je odreena samo vrsta i koliina robe a predvieno
je pravo kupca da naknadno odredi neka svojstva robe.
25. Ugovor o posredovanju
Usluga posrednika se sastoji u olakavanju robnog prometa, a zasniva se na strunosti posrednika u vezi svih pitanja koja su
znaajna za trite. Posrednik obavlja sve one poslove koji su neophodni da bi dolo do uspostavljanja pravnih i poslovnih odnosa
izmeu poslovnih partnera koji ele da zakljue neki od ugovora robnog prometa, uz nagradu. Najei su posrednici koji
obavljaju svoju delatnost prilikom zakljuivanja ugovora o kupoprodaji robe. U pojedinim stranim zemljama poseban znaaj
imaju berzanski posrednici koji obavljaju svoje delatnosti na berzama, uglavnom na berzanskim sastancima. Znaajni su i
posrednici kod osiguranja, transportni posrednici, pomorski posrednici i turistiki posrednici. Najee nalog za posredovanje daje
preduzee koje se bavi pruanjem privrednih usluga kao to su npr. transportne org., brodske kompanije, turistike org., itd.
Obaveze posrednika iz ugovora o posredovanju su: 1)osnovna je da postupa panjom dobrog privrednika prilikom posredovanja,
2)obaveza da uva poslovnu tajnu, 3)obaveza da vodi poslovne knjige o posredovanju (meetarski, posredniki dnevnik),
4)obaveza izdavanja posrednikog lista (meetarskog lista), 5)obaveza da uva uzorke, 6)obaveza u pogledu davanja potrebnih
obavetenja. Na osnovu ugovora o posredovanju, posrednik stie pravo na naknadu (nagradu, proviziju) i pravo na naknadu
trokova.
26. Ugovor o (trgovinskom) zastupanju (agenturi)
Zastupnitvo tj. agentura je zastupanje u tue ime i za tui raun od strane agenata (zastupnika) u cilju zarade, interesa i prava
vlastodavca. Agenti (zastupnici) se mogu podeliti prema injenici da li zastupaju domae ili inostrane subjekte; prema tome da li

se njihova privredna aktivnost pojavljuje u robnom prometu ili u prometu novcem i hartijama od vrednosti. Po treem kriterijumu
agente delimo po teritoriji na kojoj agent obavlja svoju delatnost-razlikujemo lokalne i mesne agente, oblasne, regionalne i
generalne agente. Generalni agent obino obavlja posao zastupanja za vlastodavca na teritoriji jedne zemlje u cilju plasmana
komitentovih proizvoda. esto generalni zastupnik angauje druge agente da mu u njegovo ime i za njegov raun pomognu
prilikom izvrenja naloga za zastupanje koji je dobio od svog vlastodavca. To su tzv. podagenti. Po etvrtom kriterijumu agente
delimo na osnovu toga da li delatnost obavljaju iz jednog mesta ili putujui od mesta do mesta. Po obimu ovlaenja razlikujemo
specijalne ili posebne od optih generalnih agenata. Specijalni agenti dobijaju specijalne zadatke u pogledu zastupanja vlastodavca
i ti zadaci se uglavnom odnose na tano odreene pravne poslove. Opti (generalni) zastupnik dobija generalno ovlaenje u
pogledu zastupanja vlastodavca u vezi svih pravnih poslova i radnji kojima se bavi vlastodavac. Po estom kriterijumu agente
delimo na osnovu stepena odgovornosti za trea lica prema vlastodavcu. Obino agent odgovara za delatnost treeg lica sa kojim
je zakljuio ugovor za raun vlastodavca samo onda ako tree lice nije struno i savesno izabrano. Druga vrsta je tzv. del credere
agent koji prema svome vlastodavcu preuzima obavezu garancije da e tree lice uredno izvriti posao koji je sa njim zakljuio
agent u ime i za raun vlastodavca. Po sedmom kriterijumu delimo agente prema privrednim oblastima u kojima se pojavljuju.
Ugovor o agenturi je formalan ugovor i mora biti zakljuen u pismenoj formi. Dobijeni nalog za zastupanje agent mora odmah
odbiti ako ne eli da ga prihvati inae e biti odgovoran za tetu koju je pretrpeo nalogodavac. Obaveze agenta iz ugovora o
agenturi su: 1)prilikom izvravanja ugovora agent mora postupati sa panjom dobrog privrednika, 2)mora se pridravati svih
uputstava nalogodavca (komitenta), 3)obaveza da obavetava vlastodavca o svim znaajnim injenicama prilikom izvrenja
naloga za trgovinsko zastupanje, 4)da struno titi interese vlastodavca, 5)da ne sme da radi za drugoga koji je u konkurentskim
odnosima sa vlastodavcem bez pristanka vlastodavca 6)da uva poslovnu tajnu vlastodavca, 7)da sastavi zakljunicu o
zakljuenom ugovoru, 8)da vlastodavcu poloi raun o svome poslovanju prilikom izvravanja naloga vlastodavca. Prava agenta
iz ovog ugovora su: 1)pravo na nagradu (proviziju), 2)na naknadu trokova, 3)na predujam, 4)na sredstva obezbeenja svojih
ugovornih zahteva (pravo zadraja i zalono pravo).
27. Ugovor o komisionu
Je ugovor robnog prometa koji stvara obavezu jednoj ugovornoj strani da u svoje ime, a po nalogu i za raun druge ugovorne
strane obavi jedan ili vie poslova robnog prometa, uz nagradu. Zakljuenjem komisionog posla stvara se pravni odnos izmeu
komisionara i komitenta. To je tzv. interni (unutranji) odnos u kome su prava komisionara obaveze komitenata i obrnuto, prava
komitenta su obaveze komisionara. Radi izvrenja komitentovog naloga komisionar stupa u pravni odnos sa treim licem. To je
tzv. eksterni (spoljanji) odnos. Kada komisionar izvri komitentov nalog ima obavezu da mu poloi raun i da prenese sva prava i
obaveze koje on ima prema treem licu na komitenta. Tada nastaje odnos izmeu komitenta i treeg lica i to je tzv. zavrni odnos.
Komisioni posao se zakljuuje neformalno, prostom saglasnou volja. Obaveze komisionara iz ugovora o komisionu su: 1)da
dobijeni nalog izvri panjom urednog privrednika, 2)da postupa po nalozima komitenta, 3)da titi interese komitenta, 4)da uva
komitentovu robu, 5)da obavetava komitenta, 6)da poloi raun komitentu, 7)da preda komitentu sve koristi iz izvrenog posla.
Prava komisionara su: 1)na nagradu (proviziju), 2)na naknadu trokova, 3)na zakonska sredstva obezbeenja svojih potraivanja
prema komitentu. Pored prodajnog i kupovnog komisiona znaajni su i konsignacija i komision stare del credere. Konsignacija se
sastoji u tome to konsignat (komitent) alje svoju robu u konsignaciju na uvanje i prodaju kosignatoru (komisionaru). Kod
komisiona stare del credere komisionar odgovara komitentu ne samo za savestan izbor i date instrukcije treem licu nego i za
delatnost treeg lica. Ovom vrstom komisiona komitent se obezbeuje od svih neurednosti treeg lica, a komisionar za preuzeti
rizik ima pravo na nagradu (proviziju) koja je obino dvostruko vea nego kod obinog komisionog posla.
28. Ugovor o prevozu robe
Ugovorom o prevozu robe i lica se jedno lice (transporter) obavezuje da preveze lice i robu od jednog do drugog mesta i da u
mestu opredeljenja preda primaocu robu i prtljag u onom stanju u kome je primio od ugovorne strane (poiljaoca), u mestu
otpreme, a druga ugovorna strana (poiljalac ili putnik) se obavezuje da transporteru (prevoziocu) za obavljeni prevoz isplati
ugovorenu nagradu. Kod ugovora o prevozu stvari, ugovorne strane su prevozilac i poiljalac. Osnovna obaveza prevozioca je da
uredno i na ugovoreni nain, bez promene spoljne strane stvari obavi ugovoreni prevoz i da u mestu otpremanja stvar preda
oznaenom licu u ugovoru o prevozu stvari, ili na neki drugi nain legalnim putem odreenom primaocu. Poiljalac je odgovoran
da da tane i potpune podatke o vrsti poiljke, o njenoj sadrini, koliini, da saopti prevoziocu mesto, ime i adresu primaoca,
svoje ime i adresu itd. Najea prevozna isprava u svim granama saobraaja je tovarni list koji izdaje prevozilac, najee na
osnovu podataka koje mu je dostavio poiljalac robe. Potrebno je da je tovarni list potpisao prevozilac jer je samo tada tovarni list
punovaan. U cilju omoguavanja urednog prevoza i zatite stvari u toku prevoza stvari moraju biti upakovane na propisani ili
uobiajeni nain. Prevozilac ima obavezu da odbije da preveze poiljku sa nedostacima pakovanja. Osnovno pravilo je da je
poiljalac obavezan da isplati prevoziocu naknadu za izvreni prevoz i naknadu trokova u vezi sa prevozom i u sluajevima kada
je u tovarnom listu ili ugovoru o prevozu odreeno da ih plaa primalac, a primalac odbije da izvri ovu isplatu. U mestu
opredeljenja po prispeu prevozilac mora obavestiti primaoca o prispeu i pozvati ga da preuzme prevezene stvari. Na duplikatu
tovarnog lista primalac mora potpisati da je primio prevezene stvari i mora ga predati prevoziocu jer e u suprotnom prevozilac
odbiti da mu preda prevezene stvari. U toku prevoza moe nastupiti gubitak ili oteenje poiljke i tada je po pravilu prevozilac
odgovoran. Prevozilac e se osloboditi odgovornosti ako dokae da je do oteenja dolo usled radnje ovlaenog lica, usled
svojstava poiljke ili usled vie sile. Prevozilac e biti odgovoran i za tetu usled zakanjenja u prevozu sem ako je zakanjenje
prouzrokovano nekom radnjom ili injenicom koja iskljuuje njegovu odgovornost za gubitak i oteenje stvari. Ako je dolo do
potpunog gubitka poiljke pored naknade tete prevozilac je odgovoran da poiljaocu vrati unapred naplaeni iznos naknade za
ugovoreni prevoz.

10

29. Ugovor o pediciji (otpremanju)

Ugovor o pediciji je ugovor privrednog prava koji obavezuje jednu ugovornu stranu da org. otpremu stvari u svoje ime (pediter),
a po nalogu i za raun druge ugovorne strane (komitent), uz nagradu. Pravni odnos izmeu peditera i komitenta je pedicionopravne prirode, dok pravni odnosi izmeu peditera i treeg lica mogu biti raznovrsni. Ukoliko je tree lice prevozilac pravni
odnos izmeu peditera i treeg lica je ugovor o prevozu ukoliko je skladitar radi se o skladinom poslu itd. Do zakljuenja
ugovora o pediciji dolazi u onom trenutku kada se pediter i komitent saglase o bitnim elementima posla pedicije. Obaveze
peditera su: 1)da postupa kao savestan uredan privrednik, 2)obaveze peditera pre prijema stvari, 3)obaveza prijema stvari,
4)obaveza uvanja stvari, 5)obaveza izbora prevoznog puta i vrste transporta, 6)obaveza zakljuenja potrebnih ugovora, 7)da
osigura stvari, 8)polaganje rauna. Prava peditera su: 1)na nagradu (proviziju), 2)na naknadu trokova, 3)na zakonska sredstva
obezbeenja svojih potraivanja prema komitentu.
Posebne vrste ugovora o pediciji. Samostalno istupanje peditera postoji kada pediter, pored org. otpreme stvari, samostalno
izvrava odreene poslove koje je trebalo da obave trea lica. pediterovo samostalno istupanje ne sme biti u suprotnosti sa
komitentovim interesima. Meupediter i podpediter kada pediter nije u mogunosti da sam izvri obaveze iz ugovora on
moe delimino da poveri org. otpreme stvari drugom pediteru (meupediter), samo ako komitent nema poseban interes da sve
obaveze iz ugovora izvri pediter lino. Glavni pediter treba da odgovara samo za savestan i struan izbor meupeditera i date
instrukcije, a ne i za njegov rad. Podpediter je pomonik izvrenja glavnog peditera koji nije angaovan u cilju zatite
komitentovih interesa nego radi toga da pomogne glavnom pediteru. pediter odgovara ne samo za izbor nego i za rad
podpeditera. Fiksna (paualna) pedicija ugovorom o pediciji se fiksnom naknadom obuvataju svi trokovi za izvrenje
komitentovog naloga i to ne samo trokovi preditera nego i trokovi za prevoz stvari kao i naknada svih drugih trokova. Zbirna
(skupna) pedicija sastoji se u org. otpreme komitentovih stvari zajedno sa stvarima drugih komitenata da bi se ostvarile utede u
transportnim trokovima.
30. Ugovor o kontroli robe
Je ugovor robnog prometa kojim se na osnovu komitentovog naloga stvara obaveza kontrolnoj org. da nepristrasno utvrdi svojstva
kontrolisane robe, uz nagradu, i da o izvrenom nalazu i kontroli izda posebnu pismenu ispravu (certifikat). Ugovor o kontroli
robe je neformalan ugovor ali se u praksi najee zakljuuje u pismenom obliku. Obaveze kontrolora su: 1)Obaveza izvrenja
ugovorne usluge, 2)izvrenja komitentovog naloga, 3)izdavanja certifikata, 4)obezbeenja robe od zamene, 5)uvanja uzoraka.
Prava kontrolne org. su: 1)na nagradu (proviziju), 2)na naknadu rokova, 3)na pristup robi koja treba da se kontrolie, 4)na
naknadne naloge i instrukcije, 5)pravo zaloge i retencije robe koja se kontrolie. Kontrolna org. treba uredno da izvri svoje
ugovorne obaveze panjom urednog strunjaka. Kada tako ne postupi ona je odgovorna da nadoknadi tetu koja je rezultat njenog
propusta. est je sluaj da jedna kontrolna org. za izvrenje kontrole robe u potpunosti ili delimino angauje drugu kontrolnu org.
Kada drugu kontrolnu org. izabere komitent onda kontrolna org. odgovara samo za date instrukcije drugoj kontrolnoj org. ali i ne
za njen rad. Ukoliko je izabere sama kontrolna org. ona odgovara komitentu i za izbor i za rad druge kontrolne org. Pored kontrole
robe kontrolna org. je ovlaena da preuzme i druge obaveze koje su u vezi sa kontrolom kao to su: 1)kontrola robe sa
preuzimanjem - posle obavljene kontrole, kontrolna org. ima obavezu da da pravno relevantnu izjavu da li svojstva kontrolisane
robe odgovaraju ugovorenim svojstvima robe u nekom ranijem ugovoru komitenta sa treim licem. Ukoliko kontrolisana roba
nema ugovorena svojstva kontrolna org. je duna da obezbedi prava komitentu prema treim licima odgovarajuim izjavama i
radnjama. 2)posao kontrole robe sa garancijom kontrolna org. garantuje nepromenljivost svojstava kontrolisane robe u
ugovorenom garantnom roku. 3)posao kontrole usluga na ugovor o kontroli usluga, kao i na ugovor o kontroli stvari koje nisu
namenjene prometu, primenjuju se ista pravna pravila o pravima i obavezama kontrolne org. kao i kod ugovora o kontroli robe.
31. Ugovor o lizingu
Ugovorom o lizingu obavezuje se jedna ugovorna strana (davalac lizinga) da ustupi ugovorenu stvar na korienje i da izvri
ugovorene radnje u vezi urednog privrednog iskoriavanja te stvari drugoj ugovornoj strani (primaocu lizinga) koji se obavezuje
da za izvrenu uslugu plati ugovorenu nagradu (zakupninu). Pojedine vrste ugovora o lizingu se mogu utvrivati na osnovu
sledeih kriterijuma:
1)prema osobinama lizing objekta treba razlikovati: a)lizing potronih dobara kada se iznajmljuju vrednija potrona dobra kao to
su automobili, TV aparati, predmeti domainstva, itd., b)investicioni lizing je oblik davanja kredita ali ne u obliku novca nego u
obliku potrebnih investicionih postrojenja, c)od posebnog znaaja je razlikovanje lizinga nepokretnih stvari od lizinga pokretnih
stvari, d)lizing upotrebljenih stvari davalac lizinga daje na upotrebu primaocu lizinga stvar koja nije nova i koja je ve na
osnovu nekog prethodnog ugovora o lizingu bila data u lizing. Bitno je da prethodni ugovor o lizingu nije trajao do roka
upotrebljivosti objekta koji se kree od 10 - 40 meseci.
2)Prema duini trajanja ugovora o lizingu treba razlikovati: a)kratkoroni lizing (servisni) radi se o potronim dobrima kod
kojih se ostvaruje rentabilitet jedino veim brojem ustupanja objekata u lizing, b)dugoroni lizing radi se o lizing objektima
velike vrednosti.
3)Prema poloaju davaoca lizinga treba razlikovati: a)lizing preko lizing drutva proizvoa ili trgovac daju primaocu lizinga
lizing objekt dok se davalac lizinga sa proizvoaem i trgovcem nalazi u kupoprodajnom odnosu, a istovremeno je sa primaocem
lizinga zakljuio ugovor o lizingu, b)koncern lizing lizing drutva se ukljuuju u koncerne sa proizvoaima, trgovcima i
finansijskim org., c)sale and lease back lizing je forma posrednog lizinga kod kojih su proizvoa i davalac lizing objekta
razliita preduzea. d)proizvoaki lizing je oblik neposrednog lizinga kod koga su postavljeni direktni pravni odnosi izmeu
proizvoaa lizing objekta, koji se pojavljuje i kao davalac lizinga, i primaoca lizinga. e)proizvodnofinansijski lizing je slian
prethodnom lizingu ali se razlikuje po tome to primalac lizinga direktno stupa u pravne odnose i obaveze prema banci koja
kreditira primaoca lizinga u pogledu obaveze iz ugovora o lizingu prema proizvoau.

11

Obaveze davaoca lizinga su: 1)da postupa kao savestan i uredan privrednik, 2)da ustupi privredno iskoriavanje lizing objekta,
3)da uredno odrava lizing objekat, 4)da prenese svojinsko-pravna ovlaenja na primaoca lizinga. Obaveze primaoca lizinga su:
1)obaveza u pogledu plaanja lizing rate, 2)u pogledu iskoriavanja lizing objekta, 3)da omogui kontrolu davoca lizinga, 4)da
vrati lizing objekt po proteku ugovorenog roka.
32. Ugovor o bankarskom (novanom) depozitu
Je ugovor kojim se banka obavezuje da primi, a deponent da poloi odreeni novani iznos. U bankarske novane depozite se
ubrajaju ugovor o novanom depozitu i ugovor o ulogu na tednju, a ponekad i ugovor o tekuem raunu, ugovor o deponovanju
hartija od vrednosti i ugovor o sefu. Polaganje novca od strane deponenta se sastoji u predaji novanog iznosa banci uz
istovremeni prenos prava raspolaganja novcem sa deponenta na banku. Prenosom prava raspolaganja deponent gubi svojinu u
novcu, a stie potraivanje prema banci na isti novani iznos uvean za kamatu. S obzirom na vremensku dimenziju u
raspolaganju deponovanim novcem mogu se razlikovati depoziti po vienju i oroeni depoziti. Kod depozita po vienju, deponent
moe u svakom trenutku raspolagati svim deponovanim sredstvima, a kod oroenih depozita banka ima pravo da u roku koji je
utvren ugovorom iskljuivo raspolae deponovanim novcem. Ugovori o novanom depozitu se dele na ugovore sa otkaznim
rokom i ugovore bez otkaznog roka. Kod prve vrste ugovora deponent moe raspolagati deponovanim sredstvima tek po proteku
otkaznog roka, a kod druge vrste u svakom trenutku kod depozita po vienju odnosno u svakom trenutku po isteku vremena
oroenja kod oroenog depozita. Ugovori o novanom depozitu mogu biti namenski i nenamenski. Kod prve vrste ugovora, banka
moe deponovani novac koristiti samo za ugovorom odreenu namenu, a kod druge vrste ugovora u bilo koje svrhe.
Ugovor o novanom depozitu se smatra zakljuenim kada se banka obavee da primi, a deponent da poloi kod nje odreeni
novani iznos. Radi se o konsesualnom, neformalnom ugovoru koji nastaje saglanou volja deponenta i banke o sadrini
ugovora. Osnovne obaveze banke su: 1)vraanje deponovanog novanog iznosa - u celini ili na rate po odreenoj vremenskoj
dinamici, 2)otvaranje rauna novanog depozita banka je duna da upisuje sva potraivanja i dugovanja koja proizau iz
poslova koje deponent ima sa bankom i sa treim licima. 3)Izvravanje naloga deponenta u raspolaganju novcem banka je duna
da na osnovu naloga deponenta vri isplate sa ovog rauna u granicama raspoloivih sredstava. 4)Obavetavanje deponenta
banka je duna da obavesti deponenta o svakoj promeni koja nastane na raunu i da krajem svake godine dostavi deponentu
izvetaj o stanju rauna (saldo). 5)Plaanje kamate banka ima obavezu da plaa naknadu za korienje tueg novca (kamatu) za
odreeni vremenski period.
Banka ima pravo: 1)da raspolae deponovanim novcem, 2)na pokrie i kamatu za sluaj negativnog salda na raunu.
33. Ugovor o kreditu
Ugovorom o bankarskom kreditu jedna strana (kreditor) obavezuje se da e drugoj strani (dunik) staviti na raspolaganje odreenu
sumu novca ili da e za nju preuzeti odgovornost prema treem licu dok se druga strana obavezuje da e dobijenu sumu koristiti u
skladu sa uslovima ugovora i da e je po proteku odreenog vremena vratiti sa kamatom, a za sluaj preuzimanja odgovornosti
prema treem, da e platiti odreenu proviziju. Pored podele na novane kredite i kredite odgovornosti postoje i druge podele
kredita. Prema nameni krediti se dele na namenske i nenamenske. Prema vremenskom kriterijumu razlikujemo kredite na
odreeno i na neodreeno vreme. Zavisno od duine vremena nakon koga se kredit vraa postoje kratkoroni (do 1 god.),
srednjoroni (do 5 god.) i dugoroni (preko 5 god.) krediti. Zavisno od naina stavljanja kredita na raspolaganje korisniku mogu
se razlikovati gotovinski i bezgotovinski krediti. Ugovor o kreditu je konsesualan (nastaje u trenutku postizanja saglasnosti volja
ugovornih strana), s tim da se za to zahteva pismena forma. Prema ZOO bitni elementi ugovora o kreditu su: 1)iznos kredita
(izraava se u dinarima ili u stranoj valuti), 2)uslovi davanja kredita, 3)uslovi korienja kredita, 4)uslovi vraanja kredita.
Obaveze banke su: 1)obaveza stavljanja na raspolaganje kreditnog iznosa korisniku kredita, 2)obaveza izvravanja drugih radnji
kreditnog karaktera (obaveza akceptiranja, avaliranja, eskontovanja hartija od vrednosti itd.).
Banka po ugovoru o kreditu ima dva osnovna prava: a)pravo na povraaj kreditnog iznosa, b)pravo na kamatu. Pored toga esto se
ugovara pravo banke na dobijanje sredstva obezbeenja kredita i pravo kontrole namenskog korienja kredita.
Ugovor o kreditu prestaje redovnim vraanjem kredita u skladu sa ugovorom. Za ovaj ugovor karakteristina su dva naina
prestanka: 1)otkazom davaoca kredita i 2)odustankom korisnika kredita. Banka moe otkazati ugovor pre isteka roka ako je kredit
korien u suprotnosti sa njegovom namenom i u sluaju insolventnosti korisnika, kao i u sluaju prestanka pravnog lica ili smrti
korisnika. Korisnik moe odustati od ugovora ako jo nije poeo sa korienjem kredita.
Posebni kreditni poslovi: 1)ugovor o kreditu na osnovu zaloge hartija od vrednosti. 2)akceptni kredit banka se obavezuje da e
akceptirati menicu koju klijent bude izdao i na nju vukao, ime, kao akceptant, prihvata da menicu isplati o njenoj dospelosti.
3)rambursni kredit je vrsta akceptnog kredita koji banka odobrava uvozniku za plaanje vrednosti uvezene robe, na osnovu
pokria u robnim dokumentima. 4)avalni kredit banka avalira menicu koju je izdao njen klijent. 5)eskontni kredit klijent
prodaje banci svoja nedospela potraivanja po menici (ree eku), a banka mu isplauje nominalni iznos potraivanja umanjen za
diskont. 6)lombardni kredit banka odobrava klijentu na bazi zaloge pokretne stvari (zlatnih predmeta, hartija od vrednosti, itd.).
7)revolving krediti su vrsta novanih kredita koji se mogu viekratno koristiti u utvrenom vremenskom roku i do utvrenog
limita. 8)vinkulacioni krediti su vrsta kredita koja banka odobrava prodavcu (izvozniku) na bazi robe koja slui kao sredstvo
obezbeenja.
34. Ugovor o faktoringu i forfetiranju
Ugovorom o faktoringu jedna strana faktor (najee banka) preuzima, uz naknadu, potraivanja koja druga strana ima prema
treim licima vodei pri tome knjigovodstvo potraivanja i vrei druge delatnosti koje su u vezi sa naplatom preuzetih
potraivanja. Ovim ugovorom se mogu prenositi pojedinana i grupna, sadanja i budua potraivanja. Kod pravog faktoringa
faktor preuzima i rizik naplativosti potraivanja dok kod nepravog (kvazi) faktoringa ovaj rizik ostaje kod klijenta. Faktoring ima
kreditnu funkciju jer izvoznik neposredno po otpremanju robe prenosi svoje potraivanje prema inostranom kupcu na faktora i na

12

taj nain dolazi do gotovog novca koji moe ponovo da koristi za proizvodnju robe i za nove poslove. Faktoring ima i uslunu
funkciju (voenja knjigovodstva potraivanja itd.). Na osnovu ovog ugovora faktor ima pravo na preuzimanje potraivanja, na
proviziju, na kamatu, na garancije i druga sredstva obezbeenja potraivanja, a kod pravog faktoringa jo i delcredere proviziju za
preuzeti rizik naplativosti potraivanja. Faktor ima pravo i na povratni (regresni) zahtev prema klijentu, ako se potraivanje nije
moglo naplatiti zbog njegove sopstvene manljivosti. Faktor ima obavezu preuzimanja potraivanja, plaanja vrednosti
potraivanja i pruanja ugovorenih usluga.
Ugovorom o forfetiranju prenose se, uz paualnu cenu, potraivanja sa dotadanjeg imaoca na banku (forfetera) uz odricanje prava
banci na povratni (regresni) zahtev prema ranijem imaocu potraivanja u sluaju da potraivanje o dospelosti ne bude naplaeno.
Prenos potraivanja se ostvaruje menicom koju je izvoznik za svoje novano potraivanje zahtevao od dunika. Ako je u pitanju
trasirana menica izdata od izvoznika, a akceptirana od uvoznika tada se odricanje od prava regresa prema izvozniku moe izvriti
unoenjem u menicu klauzule bez regresa (u anglosaksonskom pravnom krugu). Drugi sluaj je kad se uz prenos menice na
forfetera mora i ujedno dogovoriti zabrana regresa. Pri forfetiranju potraivanja forfeter isplauje nominalni iznos potraivanja,
umanjen za kamatu, trokove i forfetnu proviziju u koju je ukalkulisan i rizik nenaplativosti potraivanja.
35. Kompenzacija i kliring
Kompenzacijom se plaanje novane obaveze u meunarodnom prometu ostvaruje na taj nain to se prebijaju vrednosti
uzajamnih novanih potraivanja na bazi isporuene robe ili izvrene usluge. Kompenzacijom se prebijaju potraivanja izmeu
tano odreenih lica. Ona se obino javlja povodom prometa robe i tada ima karakter razmene (trampe) meunarodnog karaktera.
U kompenzacionom poslu mogu uestvovati samo dva lica kao istovremeni uvoznici i izvoznici (prodavci i kupci), ali se ee
javlja vie uesnika. Meusobnim prebijanjima potraivanja ostvaruje se promet robe bez upotrebe slobodnih deviznih sredstava.
Smisao klirinkog plaanja je u planiranju i kontroli celokupnog deviznog priliva i odliva jedne zemlje svoenjem i
koncentrisanjem svih plaanja i naplata prema nekoj drugoj zemlji na jednom obraunskom mestu, uz prebijanja vrednosti
izvrenih plaanja i naplata. Pri klirinkom nainu plaanja svi domai dunici plaaju svoja dospela novana dugovanja prema
subjektima strane zemlje uplatom odgovarajueg iznosa u domaoj valuti na zbirni klirinki raun kod klirinkog organa svoje
zemlje (po pravilu centralna banka, kod nas NBJ). Domai poverioci svoja novana potraivanja prema licima iz te strane zemlje
takoe naplauju u domaoj valuti i od istog klirinkog organa. Ako je kliring dvostran poverioci i dunici iz odnosne strane
zemlje na isti nain izmiruju svoja dugovanja i namiruju svoja potraivanja prema subjektima prve zemlje. Na ovaj nain pri
upotrebi kliringa roba prelazi dravnu granicu, a novac ne.
Vrste kliringa s obzirom na broj drava koji uestvuje u klirinkom nainu plaanja postoje jednostrani, dvostrani i viestrani
klirinzi. Jednostrani kliring postoji ako samo dunici jedne zemlje izmiruju sva svoja dugovanja prema poveriocima druge zemlje.
Kod dvostranog (bilateralnog) kliringa dunici iz obeju zemalja izmiruju svoja dugovanja. Kada se ovakav nain plaanja
primenjuje sporazumno od strane vie zemalja radi se o viestranom (multilateralnom) kliringu. Sobzirom na pravni osnov
nastanka razlikuju se prisilni i ugovorni klirinzi. Kod prisilnih pravni osnov ini jednostrani akt jedne drave, dok je kod
ugovornih kliringa pravni osnov meudravni ugovor (sporazum). Ako se kliringom obuhvate sva plaanja izmeu odreenih
zemalja radi se o totalnom (potpunom) kliringu, a ako se primenjuje samo za deo plaanja prema inostranstvu radi se o
parcijalnom kliringu.
Klirinki rauni se vode u valuti koja je predviena sporazumom uesnika u kliringu. Prva mogunost je da se rauni vode u valuti
jedne zemlje ugovornice, druga da se vode u obe valute zemalja ugovornica, trea da se vode u stabilnoj konvertibilnoj valuti neke
tree zemlje. Svaka isplata duga van kliringa je nitava i zabranjena i za dunika i za poverioca. Klirinki dug se moe ugasiti
samo uplatom u kliringu. Pri klirinkom nainu plaanja tek uplatom u kliring nastaje poverioevo pravo da bude isplaen, a obim
ovog prava se ravna prema visini uplaenog iznosa u kliring, a ne prema ugovorenom iznosu potraivanja. U mnogim klirinkim
sporazumima zakljuenim posle drugog svetskog rata se predvia korienje tzv. manipulativnih kredita koje drave u kliringu
meusobno odobravaju. Na osnovu ovih kredita svaka strana moe isplaivati svoje poverioce do limita manipulativnog kredita
iako u tom trenutku nema dovoljno sredstava na zbirnom raunu. Ako se obaveza dunika ispunjava uplatom u kliring, rizik
promene kursa klirinke valute snosio bi poverilac. U protivnom, ako bi se smatralo da se obaveza gasi tek isplatom dugovane
sume poveriocu, valutni rizik bi snosio dunik.
36. Meunarodni dokumentarni akreditiv (MDA)
Banka (akreditivna banka) na zahtev i u skladu sa instrukcijama nekog komitenta (nalogodavca) treba da izvri plaanje treem
licu (korisniku) ili po njegovom nalogu ili ovlauje neku drugu banku da izvri takvo plaanje, uz podnoenje odreenih
dokumenata, pod uslovom da su u skadu sa odredbama i uslovima akreditiva. Po uslovljenosti plaanja akreditivne sume
predajom predvienih dokumenata MDA se razlikuje od obinog, neuslovljenog akreditiva kod koga je obino legitimisanje
korisnika (u smislu utvrivanja identiteta) dovoljan osnov za naplatu akreditivne sume. Plaanjem putem MDA najbolje se tite
interesi obeju ugovornih strana. Prodavac je siguran da robu nee uzalud isporuiti, ve da e ona svakako biti preuzeta od strane
kupca. Prodavac obezbeuje naplatu robe odmah nakon predaje dokumenata, a ne nakon prijema isporuke. Kupac moe zakljuiti
ugovor o meunarodnoj prodaji i ako u tom trenutku nema potrebna devizna sredstva (banka e ga kreditirati). MDA vri funkciju
instrumenta plaanja kod svih ugovora kod kojih se plaanje cene robe ili usluge moe vezati za odreene dokumente. MDA moe
posluiti i kao sredstvo razmene novca, sredstvo kredita i sredstvo obezbeenja.
Osnovna naela MDA su: 1)naelo samostalnosti MDA u odnosu na osnovni posao. 2)naelo samostalnosti i nezavisnosti odnosa
izmeu uesnika u MDA. 3)naelo poslovanja dokumentima, a ne robom.
U poslu MDA uestvuju najmanje tri lica: nalogodavac za otvaranje akreditiva, akreditivna banka i korisnik akreditiva.
Nalogodavac (kupac) je lice koje izdaje svojoj banci nalog za otvaranje akreditiva u korist njegovog poverioca (prodavca) koji se
time javlja kao korisnik akreditiva. Banka koja prihvata nalog i otvara akreditiv je akreditivna banka. U zemlji korisnika se
angauju i druge banke. Avizirajua banka je posrednika banka koja po nalogu akreditivne banke obavetava korisnika da je za

13

njega otvoren akreditiv, ali sama ne preuzima nikakvu obavezu u pogledu isplate akreditivne sume. Konfirmirajua banka
preuzima po nalogu akreditivne banke obavezu prema korisniku da e mu po prezentaciji dokumenata isplatiti akreditivnu sumu.
Vrste akreditiva Akreditiv moe biti opoziv ili neopoziv. Ako se radi o opozivom akreditivu banka moe u svakom trenutku da
izmeni ili poniti akreditiv. Neopoziv akreditiv stvara vrstu pravnu obavezu akreditivnoj banci da e pri ispunjenju uslova iz
akreditiva platiti menicu. Akreditivi se dele i na potvrene i nepotvrene. Ako za isplatu akreditivne sume odgovara samo
akreditivna banka radi se o nepotvrenom MDA. Kada se korespodentna banka obavee radi se o potvrenom MDA. Akreditivi se
mogu deliti i na loro i nostro akreditive. Loro (dolazei) akreditivi su oni koje otvaraju strani subjekti u korist naih privrednih
org. kao korisnika, dok nostro akreditive otvaraju nae org. u korist stranih korisnika. Akceptni akreditivi se koriste prilikom
prodaje robe inostranom kupcu na kredit. Kod negocijacionog akreditiva prodavac vue menicu na kupca, koji je akceptira i
istovremeno ovlauje svoju banku da tu menicu, po prijemu odgovarajuih robnih dokumenata, isplati. Prenosiv akreditiv je
akreditiv na osnovu koga korisnik ima pravo da banci koja je pozvana da izvri isplatu ili akceptiranje izda uputstva da akreditiv
stavi na raspolaganje jednoj ili nekoliko drugih korisnika. Akreditiv se moe preneti samo jednom i to ako je izriito oznaen kao
prenosiv, u protivnom se radi o neprenosivom akreditivu. Pod rotativnim akreditivima se podrazumevaju akreditivi koji se
isplatom akreditivne sume ne gase ve se obnavljaju u istom iznosu. Kontra akreditivi su akreditivi kod kojih nalogodavac
akreditiva izdaje nalog akreditivnoj banci da otvori novi akreditiv, a pokrie za taj akreditiv predstavlja drugi akreditiv koji je u
njegovu korist otvoren kod iste banke.
Akreditivna banka se obavezuje da e sama ili preko korespondentne banke: 1)Obavestiti korisnika o otvaranju akreditiva.
2)Ispitati prezentirana dokumenta i ispunjenost drugih akreditivnih uslova. 3)Ispuniti obavezu plaanja, akceptiranja ili
negociranja uz preuzimanje dokumenata. 4)Predati honorisana dokumenta nalogodavcu. 5)Pri izvrenju svih obaveza slediti
naloge i instrukcije nalogodavca.
37. Meunarodni dokumentarni inkaso (MDI)
Bankarski inkaso deli se na dve osnovne vrste: 1)na obini (prost) inkaso i 2)dokumentarni inkaso. Pod obinim inkasom se
podrazumeva naplata svih potraivanja bez obzira po kom osnovu su nastala ako se naplata vri bez istovremene predaje robnih
dokumenata. Pod dokumentarnim inkasom se podrazumeva naplata potraivanja nastalih iz ugovornih odnosa uz istovremenu
predaju robnih dokumenata trasatu (dunik iz osnovnog posla). Treba razlikovati loro i nostro inkaso poslove. Loro inkaso poslovi
su poslovi naplate stranih potraivanja u naoj zemlji od domaih dunika pri emu se naa banka javlja kao inkaso banka svog
poslovnog korespondenta u inostranstvu. Kod nostro inkaso posla radi se o domaim potraivanjima koje domaa banka naplauje
od stranog dunika koristei se inostranom korespondentnom bankom kao inkaso bankom. Plaanje putem MDI vri se u
sluajevima kada se ugovorne strane dobro poznaju pa prodavac ne sumnja u savesnost i platenu sposobnost kupca. Prodiranje na
nova trita moe biti motiv pristajanja na plaanje MDI-om. Negativna strana kod MDI je to kupac ne moe biti siguran da
stvarno stanje robe odgovara ugovorenom stanju, ali ni prodavac nije osiguran od eventualnog kupevog odbijanja plaanja robnih
dokumenata. U poslu MDI-a postoje najmanje tri lica: 1)nalogodavac za izvrenje inkasa, 2)banka koja prima nalog i vri posao
naplate, 3)trasat lice od koga se naplata vri. Nalogodavac za izvrenje inkasa izdaje nalog svojoj banci kojim je ovlauje da od
kupaca naplati kupoprodajnu cenu za isporuenu robu, uz istovremenu predaju robnih dokumenata. Banka koja prima nalog
(dostavna banka) moe naplatu izvriti sama ili preko sebi korespondentne banke. Ako dostavna banka nema svoje filijale u
seditu dunika ona izdaje nalog inkaso banci (koja se nalazi u seditu dunika) dajui joj potrebne instrukcije i upuujui joj
robne dokumente. Inkaso banka naplauje od kupca kupoprodajnu cenu u skladu sa primljenim nalogom i predaje mu dokumenta.
Trasat je dunik iz osnovnog posla (kupac) koji tek isplatom kupoprodajne cene moe dobiti od inkaso banke robna dokumenta
koja su mu neophodna za preuzimanje isporuene robe. Trasat nije ugovorna strana ni u jednom ugovoru u okviru inkaso posla pa
se zbog toga moe smatrati uesnikom samo u irem smislu. Da bi banka to uspenije zastupala svog komitenta neophodno je da
nalog za inkaso bude precizan i jasan. U praksi se ovo obezbeuje izdavanjem naloga na unapred pripremljenim bankarskim
formularima. Banke su dune da ispitaju inkaso naloge po njihovom primanju, ali samo u pogledu njihove saglasnosti sa
zakonima i dobrim poslovnim obiajima kao i u pogledu kompletnosti. Sva dokumenta koja je po osnovu inkaso posla dobila
banka je duna da prezentira trasatu u vreme, na nain i u mestu odreenim nalogom, odnosno propratnim pismom uz dokumente.
Da bi dokumenti bili predati trasatu on mora da izvri odgovarajuu inidbu koju je nalogodavac odredio svojim nalogom. Postoje
tri osnovna naina predaje dokumenata: 1)predaja uz plaanje banka predaje trasatu dokumenta i istovremeno od njega
naplauje ceo iznos potraivanja u skladu sa primljenim nalogom. 2)predaja uz akcept inkaso banka podnosi menicu, plativu na
odreeno vreme po vienju, trasatu na akcept uz istovremenu predaju dokumenata. 3)predaja uz ispunjenja drugih inidbi.
Obaveze banke su: 1)postupanje u skladu sa prihvaenim nalogom i sa naknadno datim instrukcijama, 2)uruivanje dokumenata
trasatu lino ili preko inkaso banke, 3)istovremena naplata potraivanja na nain predvien nalogom, 4)podnoenje rauna i
predaja naplaenog iznosa. Za svoj rad i dostavna i inkaso banka imaju pravo na proviziju i naknadu trokova.
38. Bankarska garancija
Bankarskom garancijom banka se obavezuje da korisniku garancije (kao poveriocu iz osnovnog obligacionog odnosa) isplati
odreenu sumu novca ukoliko banin klijent (kao dunik iz osnovnog posla) ne izmiri svoje ugovorne obaveze. Funkcija
bankarske garancije je pokrivanje razliitih rizika kada se odreeni posao ne razvija normalno. Osnovni odnosi kod bankarske
garancije su: 1)odnos nalogodavca i banke garanta banka se obavezuje da u skladu sa prihvaenim nalogom da garanciju
korisniku i da na njegov poziv izvri isplatu garantne sume u sluaju nastupanja garancijom predvienih okolnosti. Nalogodavac
se obavezuje da za izvrenu uslugu isplati banci odreenu naknadu u vidu njene provizije. 2)odnos banke i korisnika garancije
banka se obavezuje da pod garancijom predvienim uslovima isplati odgovarajuu sumu novca (garantni iznos) korisniku, bez
intervencije suda. Kada se ispune uslovi korisnik moe realizovati garanciju na dva osnovna naina: a)dobrovoljnom isplatom
garantne sume od strane banke garanta i b)prinudnom naplatom preko suda. 3)odnos nalogodavca za izdavanje garancije i njenog

14

korisnika da bi obezbedio sebe od mogunosti da neispunjenjem ugovorne inidbe pretrpi odreenu imovinsku tetu, poverilac
trai da za ispunjenje inidbe, pored dunika, odgovara i njegova banka.
Banka e biti duna da prihvati zahtev korisnika i isplati garanciju kada su ispunjene sledee pretpostavke: 1)korisnikov zahtev za
isplatu garancije mora biti podnet garantu pismeno, telegramom ili telexom najkasnije do isteka roka za podnoenje zahteva. 2)Uz
zahtev mora biti podneta dokumentacija koja je odreena samom garancijom ili Pravilima. 3)Dokumentacija mora biti podneta u
okviru vremenskog perioda posle prijema zahteva naznaenog u garanciji.
Vrste bankarskih garancija: 1)bankarsa garancija za vraanje avansa se moe dati kod svih ugovora kod kojih je uobiajeno
davanje avansa, ali se najee javlja kod ugovora o isporuci opreme na kredit. Garancijom za vraanje avansa obavezuje se banka
dunika (prodavca) da e korisniku bankarske garancije (kupcu) isplatiti ukupan iznos datog avansa, ako dunik ne ispuni
odnosno neuredno ispuni isporuku robe i ne vrati primljeni avans. 2)Licitaciona bankarska garancija iako se moe upotrebiti
kod svih poslova koji se ustupaju putem konkursa (licitacije), najee se primenjuje kod javnih i privatnih licitacija za ustupanje
izgradnje investicionih objekata. Licitacionom bankarskom garancijom se banka garant obavezuje da e investitoru platiti
odreeni novani iznos u sluaju da uesnik u licitaciji (nalogodavac) izmeni ili opozove svoju ponudu za vreme trajanja licitacije
ili odbije da zakljui ugovor, saglasno ponudi koju je na licitaciji stavio i koju je investitor prihvatio. 3)Bankarska garancija za
dobro izvrenje posla ovom garancijom banka se obavezuje da e na zahtev korisnika i pod predvienim uslovima isplatiti
odreenu sumu novca u sluaju da njen klijent (nalogodavac po garanciji) ne ispuni ili neuredno ispuni svoje obaveze iz ugovora o
prodaji ili iz ugovora o nekoj privrednoj usluzi. U praksi se ova garancija najee javlja kod ugovora o isporuci opreme na kredit
i kod ugovora o graenju. 4)Konosmanska bankarska garancija za ovu garanciju je karakteristino da omoguava brodaru
predavanje robe primaocu i kada ovaj u tom trenutku nije u posedu svih potrebnih dokumenata. Banka se ovom garancijom
obavezuje brodaru da e mu naknaditi tetu koja bi zanjega mogla nastati zbog predaje robe licu bez konosmana. 5) Ostale vrste
bankarskih garancija su indirektna, kontragarancije, bankarske supergarancije (korisnik ima dva potraivanja-jedno prema banci
garantu, drugo prema banci supergarantu), apstraktne i kauzalne, pokrivene i nepokrivne, nostro i loro garancije.
39. Menica
Pod menicom se podrazumeva hartija od vrednosti po naredbi na osnovu zakona, kojom se njen izdavalac (trasant) obavezuje da
e sam ili po njegovom nalogu, odreenom treem licu (remitentu) o dospelosti biti isplaen menini iznos na odreenom mestu
od strane lica kome je upuena naredba za isplatu (trasata) ili od strane izdavaoca menice (trasanta). Menica je relativno due
vreme u cirkulaciji i zbog toga je prvenstveno kreditno sredstvo i sredstvo obezbeenja potraivanja. Najznaajnija podela menica
je na: 1)trasirane (vuene) menice, 2)sopstvene menice, 3)sopstvene trasirane menice. Postoje dve vrste trasiranih menica:
a)trasirana menica po sopstvenoj naredbi, b)menica trasirana na trasanta. Kod trasirane menice postoje tri bitna lica: 1)trasant
(izdavalac menice), 2)trasat (lice kome se upuuje nalog za isplatu menice) i 3)remitent (imalac menice kome o dospelosti treba
da se isplati menini iznos). Kod sopstvene menice izdavalac menice (trasant) se obavezuje da e isplatiti meninu svotu o
dospelosti remitentu. Kod sopstvene trasirane menice izdavalac menice vue isplatu te menice na samoga sebe. Kod ove menice
trasant, trasat i remitent je izdavalac menice.
Blanko menica ne sadri sve bitne menine elemente i zbog toga nije u potpunosti punovana menica. Ova menica se izdaje
kada svi bitni menini elementi nisu poznati. Ova menica e biti izdata i postae menica u punom pravnom smislu te rei tek kada
se u menino pismo unesu svi bitni elementi.
Osnovna menina naela su: 1)Naelo pismenosti (formalnosti) menice sve hartije od vrednosti su punovane jedino onda ako su
u pismenom obliku. 2)Naelo inkorporacije ukazuje na neodvojivost prava iz hartije od vrednosti i prava na hartiju od vrednosti.
3)Naelo fiksne menine obaveze znai da meninu obavezu u pogledu obima i sadrine predstavlja samo ono to je
konstatovano na menici. 4)Naelo menine strogosti je kompleksno jer se izraava i prema meninom duniku i prema
meninom poveriocu. Ovo naelo znai da menini dunik mora da isplati menini iznos, pa tek onda, ako to eli i hoe moe da
se parnii. Menina strogost prema meninom poveriocu se ogleda u tome to on u ostvarivanju svojih prava iz menice mora da se
pridrava veoma kratkih meninih rokova i propisanih meninih radnji; 5)Naelo menine solidarnosti znai da svaki menini
dunik solidarno odgovara sa drugim meninim dunicima u pogledu isplate menine svote. Menini poverilac prvo mora da
zahteva isplatu meninog iznosa o dospelosti menice od strane glavnih meninih dunika, a to su akceptant, trasant i izdavalac
sopstvene menice. Drugi regresni menini dunici po menici su jedino uslovno i subsidijerno obavezni; 6)Naelo samostalnosti
menine obaveze - znai da je svaki od meninih potpisnika samostalan i nezavisan menini dunik i da njegovu obavezu pravno
ne utiu obaveze drugih meninih dunika; 7)Naelo neposrednosti menice znai da je svaki od meninih dunika neposredno
odgovoran imaocu menice.
Menica je punovana ako sadri sve bitne menine elemente koji su zakonom propisani. Trasirana menica mora da sadri sledee
bitne menine elemente: 1)Izriito oznaenje da se radi o menici; 2)Bezuslovni uput za isplatu odreene svote novca; 3)Ime
trasata tj. lica koje treba da plati menicu; 4)Oznaenje dospelosti menice; 5)Mesto plaanja menice; 6)Ime remitenta tj. lica kome
se ili po ijoj naredbi se menica mora isplatiti; 7)Datum izdavanja menice; 8)Mesto izdavanja menice; 9)Potpis trasanta tj. lica
koje je izdalo menicu. U opte menine elemente spadaju 1) i 2), u personalne 3), 6) i 9), u kalendarske 4) i 7), u geografske 5) i
8). Pretpostavljeni bitni menini elementi su: dospelost menice, mesto izdavanja menice i mesto plaanja menice.
40. ek
Pod ekom se podrazumeva hartija od vrednosti kojom se njen izdavalac (trasant) nalogom obraa drugom licu (trasatu) koje je
bankarska org., da o dospelosti isplati ekovni iznos na teret njegovog pokria zakonitom imaocu eka. Po svojoj pravnoj prirodi
ek je veoma slian menici, a to znai da spada u grupu pravnih poslova koji nastaju jednostranom izjavom volje. Osnovna
slinost izmeu menice i eka je to to su oni namenjeni prvenstveno robno-novanoj cirkulaciji i to kod njih osnovna obaveza
glasi na odreenu svotu novca. Osnovna razlika je u tome to je menica prvenstveno sredstvo obezbeenja, a esto i sredstvo
kredita, dok je ek prvenstveno sredstvo plaanja. Kod nas je ek esto hartija od vrednosti na donosioca dok je menica

15

prvenstveno hartija od vrednosti po naredbi. Kod eka postoji mnogo vra povezanost sa drugim bankarskim poslovima nego
kod menice (trasat kod eka uvek mora biti bankarska org., a kod menice moe da bude svako fiziko i pravno lice). U trenutku
izdavanja eka trasant mora imati pokrie kod trasata, a kod menice u trenutku dospelosti menice.
Prema nainu odreivanja imaoca prava iz eka razlikujemo sledee vrste ekova: 1)ekovi na ime prenose se cesijom ali se
mogu prenositi i indosamentom. Rekta ekovi se mogu prenositi samo cesijom; 2)Po naredbi se prenose indosamentom; 3)Na
donosioca se najbre prenose obinom predajom tj. tradicijom. 4)Alternativni ekovi sadre ime remitenta i klauzulu da trasat
moe da isplati ekovni iznos i donosiocu tog eka. Moe se preneti prostom tradicijom, a moe se istovremeno prenositi cesijom
i indosamentom.
Prema nameni i drugim svojstvima, ekovi mogu biti: 1)isplatni ekovi su ekovi kod kojih trasat isplauje ekovnu svotu u
gotovom novcu; 2)obraunski (virmanski) ekovi su ekovi kod kojih se isplata ekovnog iznosa vri prenosom, sa tekueg rauna
trasanta u korist tekueg ili iro-rauna imaoca tog eka; 3)barirani (precrtani) ekovi su ekovi koji se realizuju u isplati
odgovarajuoj banci koja je naznaena na eku, a koja tada istupa kao punomonik remitenta. Postoje opti i posebno precrtani
barirani ekovi; 4)dokumentarni ekovi isplata ekova uslovljena je istovremenom prezentacijom odreenih robnih dokumnata;
5)akreditivni ekovi 6)putniki ekovi su se pojavili radi podmirivanja svih trokova plaanja na putevima tj. na putovanju.
7)cirkularne ekove izdaje banka u svojstvu trasanta i predaje ih svom klijentu kao remitentu, u cilju naplate tog eka kod te banke
ili kod druge korespondentne banke; 8)vizirani ekovi sadre klauzulu koju na njih stavlja banka o postojanju pokria u trenutku
izdavanja tog eka; 9)certificirani ekovi i kod njih banka unosi u ek klauzulu o postojanju pokria u trenutku izdavanja tog
eka, ali kod njih postoji sigurnost naplate eka o dospelosti.
Bitni ekovni elementi su: 1)oznaenje da je ta pismena isprava ek, 2)bezuslovni nalog za isplatu odreene svote novca iz
trasantovog pokria kod trasata, 3)ime lica koje treba da isplati ek tj. ime trasata, 4)mesto plaanja eka, 5)datum i mesto
izdavanja eka, 6)potpis lica koje je izdalo ek tj. potpis trasanta. 1) i 2) su opte bitni ekovni elementi, 4) i mesto izdavanja eka
su geografski bitni ekovni elementi, 3) i 6) su personalni bitni ekovni elementi. Datum izdavanja eka je kalanderski bitni
ekovni element.

16