Borko Matijevi

II RASTVORI
Rastvori predstavljaju sloene disperzne sisteme u kojima su fino usitnjene
estice jedne supstance ravnomerno rasporeene izmeu estica druge supstance.
Supstanca koja se rasporeuje naziva se rastvorena supstanca (rastvorak
ili disperzna faza), a supstanca u kojoj se ona rasporeuje naziva se rastvara ili
disperzno sredstvo.
Pod rastvaraem se podrazumeva supstanca koja je u istom agregatnom
stanju kao i nastali rastvor, ukoliko su rastvorak i rastvara u razliitim agregatnim
stanjima. Meutim, ako su rastvorak i rastvara istog agregatnog stanja, tada je
rastvara ona supstanca koja se nalazi u viku.

Rastvori mogu biti razliitog agregatnog stanja:

vrsti (legure, staklo,...)

teni (rastvori kiselina, baza, soli,...)

gasoviti (vazduh, dim,...)

Zbirka zadataka za pripremanje prijemnog ispita iz hemije

Prema veliini estica disperzne faze, disperzni sistemi se dele na:

Grubo disperzne emulzije i suspenzije, kod kojih je veliina estica

vea od 100 nm i mogu se videti golim okom. Kada je disperzna faza
vrstog agregatnog stanja, govorimo o suspenzijama (mulj u vodi), a
kada je disperzna faza tena, onda je re o emulziji (mleko).

Koloidno disperzne koloidni rastvori, kod kojih se veliina estica

kree od 1 do 100nm. Tu spadaju teni, vrsti i gasoviti solovi (magla,
dim, mastilo, staklo), pena (pavlaka, areogel), gel (elatin), ...

Molekulsko disperzne kod kojih je veliina estica manja od 1nm,

tj. reda veliine molekula. To su homogeni sistemi, koji su stabilni i
nazivaju se pravi rastvori ili samo rastvori.

Rastvorljivost supstanci je razliita i zavisi od njihove prirode, prirode

rastvraa, temperature i pritiska. Apsolutno nerastvorljivih supstanci nema. Postoje
samo one koje se lake ili tee rastvaraju.
Rastvorljivost predstavlja masu rastvorene supstance, izraene u gramima,
koja se rastvara u 100 g rastvaraa da bi se dobio zasien rastvor na datoj
temperaturi. Kod veine supstanci rastvaranje je praeno utrokom energije
(endotermni proces), pa rastvorljivost raste sa porastom temperature.

Rastvori se mogu podeliti i prema sadraju rastvorene supstance na:

Zasiene rastvore rastvor sadri onoliko rastvorene supstance koliko

je dozvoljeno rastorljivou te supstance u datom rastvarau i na datoj
temperaturi.

Nezasiene rastvore rastvor sadri manje rastvorene supstance nego

to iznosi njena rastvorljivost.

Presiene rastvore - rastvor sadri vie rastvorene supstance nego to

iznosi njena rastvorljivost. Po pravilu su nestabilni i samo malim
spoljinim uticajem prelaze u zasien rastvor.

20

II Rastvori

Pojam nezasien - zasien ne sme se poistovetiti sa pojmom razblaen koncentrovan, jer nezasieni rastvori su esto i koncentrovani i obrnuto.

Najznaajniji su rastvori u kojima se kao rastvara koristi voda vodeni

rastvori.

IZRAAVANJE SASTAVA RASTVORA

Sastav rastvora moe biti iskazan kao kvalitativan, kada dobijamo podatak
o tome kojih hemijskih elemenata, jona, atoma ili molekula ima u rastvoru i
kvantitativan, koji nam daje informaciju o koliinskom sastavu rastvora.
Kvantitativni odnos rastvorene supstance i rastvaraa u datom rastvoru
moe se iskazati na vie naina. Najznaajniji u hemiji su maseni udeo, masena i
koliinska koncentracija i molalitet.

1. Maseni udeo supstance B u rastvoru, (B)

Predstavlja broj grama rastvorene supstance B u 100 g rastvora.
Izraunava se kao odnos mase rastvorene supstance B, m(B) i ukupne mase
rastvora, m:

( B) =

m ( B)
m

m = m ( A ) + m ( B)
gde je m(A) masa rastvaraa.
Maseni udeo supstance u rastvoru je broj koji se kree izmeu 0 i 1. Ako
se dobijeni rezultat pomnoi sa 100 dobija se procentni sastav rastvora ili
procentna koncentracija.

21

Zbirka zadataka za pripremanje prijemnog ispita iz hemije

2. Masena koncentracija supstance B u rastvoru, (B)

Izraava se brojem grama rastvorene supstance B koja je rastvorena u
jedininoj zapremini rastvora. Izraunava se kao odnos mase supstance B,
m(B) i zapremine rastvora, V:

( B) =

m ( B)
V

Masa nekog rastvora i njegova zapremina meusobno su povezani preko

gustine rastvora, d

d=

m
V

[d ] =

g
cm3

Jedinica masene koncentracije je kg/m3. Kako je to velika jedinica za

primenu, u hemiji se najee koriste manje jedinice: g/dm3, g/cm3, mg/cm3,...

3. Koliinska koncentracija supstance B u rastvoru, c(B)

Koliina rastvorene supstance B koja se nalazi u jedininoj zapremini
rastvora predstavlja koliinsku koncentraciju. esto kada kaemo ,,koncentracija mislimo na koliinsku koncentraciju, koja se najvie i koristi u hemiji.
Izraunava se kao odnos koliine supstance B, n(B), i zapremine rastvora, V:

c ( B) =

n ( B)
V

Koliinska koncentracija ima osnovnu jedinicu mol/m3, meutim

uglavnom se koristi manja jedinica mol/dm3.

22

II Rastvori

4. Molalitet supstance B u rastvoru, b(B)

Izraava koliinu rastvorene supstance B koja je rastvorena u jednom

kilogramu rastvaraa. Izraunava se kao odnos koliine rastvorene supstance
B, n(B), i mase rastvaraa, m(A), izraene u kilogramima:

b ( B) =

n ( B)
m (A)

Jedinica molaliteta je mol/kg.

RAZBLAIVANJE RASTVORA POZNATOG SASTAVA

Dodatkom rastvaraa A u neki rastvor supstance B poznatog sastava (1,
V1 i d1), dobijamo novi rastvor supstance B (2, V2 i d2). S obzirom na to da se
dodaje rastvara, masa rastvorene supstance se ne menja, a dobijeni rastvor ima
manju koncentraciju od poetnog i to se naziva razblaivanje rastvora poznatog
sastava.

m1 ( B ) = m2 ( B )

1 ( B ) m1 = 2 ( B ) m2
1 ( B ) V1 d1 = 2 ( B ) V2 d 2
gde su sufiksom 1 oznaene sve fizike veliine za rastvor pre razblaenja, a
sufiksom 2 za rastvor posle razblaenja.
Razblaivanje rastvora poznate masene koncentracije:

1 ( B ) m1 = 2 ( B ) m2
23

Zbirka zadataka za pripremanje prijemnog ispita iz hemije

Razblaivanje rastvora poznate koliinske koncentracije:

c1 ( B ) V1 = c2 ( B ) V2

MEANJE DVA RASTVORA POZNATIH SASTAVA

Meanjem dva razblaena rastvora supstance B poznatih sastava (1, Vr1 i

1; 2, Vr2 i 2) dobijamo trei rastvor u kom se koncentracija supstance B nalazi

izmeu koncentracija prvog i drugog rastvora.
Masa supstance B u dobijenom rastvoru jednaka je zbiru masa supstance B
iz prvog i drugog rastvora, a zapremina dobijenog rastvora jednaka zbiru
zapremina oba rastvora.

m1 ( B ) + m2 ( B ) = m3 ( B )
V1 + V2 = V3

1 ( B ) m1 + 2 ( B ) m2 = 3 ( B ) m3
1 ( B ) V1 d1 + 2 ( B ) V2 d 2 = 3 ( B ) V3 d3

gde su sufiksima 1 i 2 obeleene fizike veliine za rastvore koji se meaju, a

sufiksom 3 za dobijeni rastvor.

Meanje dva rastvora poznatih masenih koncentracija:

1 ( B ) m1 + 2 ( B ) m2 = 3 ( B ) m3

24

II Rastvori

Meanje dva rastvora poznatih koliinskih koncentracija:

c1 ( B ) V1 + c2 ( B ) V2 = c3 ( B ) V3

KOLIGATIVNE OSOBINE RASTVORA

Koligativne (zbirne) osobine rastvora su osobine koje u najveoj meri
zavise od broja prisutnih estica u rastvoru, a ne od njihove prirode. To su:
snienje napona pare, snienje temperature mrnjenja, povienje temperature
kljuanja, osmotski pritisak i dr.
Kada se neisparljiva supstanca doda rastvarau, na primer u vodu, napon
pare dobijenog rastvora postaje manji od napona pare rastvaraa (vode), na istoj
temperaturi. Smanjenje napona pare uslovljava povienje temperature kljuanja i
snienje temperature mrnjenja rastvora u odnosu na ist rastvara.
Povienje temperature kljuanja, te, upravo je srazmerno molalitetu:
te = Keb,
gde je Ke molalna konstanta povienja temperature kljuanja rastvaraa i naziva se
ebulioskopska konstanta.
Snienje temperature mrnjenja, tk, upravo srazmerno molalitetu:
tk = Kkb
gde je Kk predstavlja krioskopsku konstantu koja pokazuje koliko je snienje
temperature mrnjenja rastvora kod kojeg je b=1. I ebulioskopska i krioskopska
konstanta imaju stalnu vrednost i zavise od prirode rastvaraa, Tabela II.2.
Tabela II.1. Krioskopske i ebulioskopske konstante nekih rastvaraa
Rastvara
Kk [kgK/mol]
Ke [kgK/mol]
Voda
1,86
0,51
Benzen
5,12
2,53
Etanol
1,22
Cikloheksan
20,2
2,79
25

Zbirka zadataka za pripremanje prijemnog ispita iz hemije

Osmoza je proces difuzije rastvaraa kroz polupropustljivu membranu iz

zone manje koncentracije rastvora u zonu vee koncentracije. Osmotski pritisak, ,
razblaenog rastvora neelektrolita jednak je:
= cRT
gde je c koncentracija rastvora, R univerzalna gasna konstanta, a T
termodinamika temperatura. Rastvori koji imaju iste osmotske pritiske su
izotonini.

Navedeni izrazi za te, tk i strogo vae samo za rastvore neelektrolita. S

obzirom da rastvori elektrolita zbog poveanog broja estica pokazuju vee
snienje te, tk i nego rastvori neelektrolita iste koncentracije potrebno je
odgovarajue izraze za rastvore neelektrolita pomnoiti Van Hofovim brojem, i:
i = 1 + (z 1)
gde je stepen disocijacije, z ukupan broj jona koji nastaje disocijacijom jednog
molekula elektrolita, dok je i broj koji pokazuje koliko je puta broj estica u
rastvoru elektrolita vei nego u rastvoru neelektrolita iste koncentracije.

26

II Rastvori

ZADACI
1.

Koja se komponenta smatra rastvaraem u sledeim homogenim smeama?

a) 25 g metanola i 100 g vode
b) 12 g NaCl i 50 g vode
c) 50 g KCl(s) i 10 g MgCl2(s)
d) 150 g propanola i 20 g vode

2.

U 50 cm3 vode na 25oC rastvara se 108 g eera. Koja komponenta se smatra

rastvaraem?

3.

Rastvorljivost KI na 50oC iznosi 168,8 g, a na 20 oC 137,2 g. Koliko e se

grama ove soli iskristalisati iz 300 g zasienog rastvora ako se on ohladi od
50 na 20oC?

4.

Rastvorljivost CuSO4 na 20oC iznosi 20,8. Koliki je maseni udeo CuSO4 u

zasienom rastvoru na 20oC?

5.

Uparavanjem 220 g rastvora natrijum-hlorida, iji je maseni udeo 3,00 % do

suva dobija se:
a) 2,2 g NaCl

6.

b) 3,0 g NaCl

c) 6,6 g NaCl

d) 12,4 g NaCl.

250,0 cm3 10,00 %-tni rastvora FeSO4 gustine 1,10 g/cm3 sadri:
a) 10,0 g FeSO4 i 240 mg H2O
b) 25,0 g FeSO4 i 225 g H2O
c) 27,5 g FeSO4 i 247,5 g H2O
d) 27,5 g FeSO4 i 1476,0 g H2O
e) 27,5 g FeSO4 i 275 g H2O

27

Zbirka zadataka za pripremanje prijemnog ispita iz hemije

7.

Koliki je maseni udeo rastvora koji se dobija rastvaranjem 27,0 g NH4Cl u

100,0 cm3 vode? Gustina vode je 1,00 g/cm3.
a) 27,00 %

8.

b) 21,26 %

c) 78,75 %

d) 73,00 %

Rasol se dobija rastvaranjem NaCl u vodi. Maseni udeo NaCl u rasolu je

7,50 %. Koliko treba odmeriti NaCl, a koliko vode za pripremanje 10,0 dm3
rasola ? Gustina rasola je 1,046 g/cm3
a) 75 g NaCl i 10000 g H2O
b) 100 g NaCl i 9900 g H2O
c) 695,4 g NaCl i 9764,6 g H2O
d) 784,5 g NaCl i 9675,5 g H2O

9.

Koliko treba odmeriti MgSO47H2O, a koliko vode za pripremanje 160 cm3

5,00 %-nog rastvora MgSO4 gustine 1,032 g/cm3?
a) 8,24 g MgSO47H2O i 151,76 g H2O
b) 17,00 g MgSO47H2O i 143,00 g H2O
c) 8,24 g MgSO47H2O i 156,88 g H2O
d) 17,00 g MgSO47H2O i 148,12 g H2O

10.

Za pripremanje 120 cm3 rastvora kalijum-sulfata masene koncentracije 0,167

g/cm3 potrebno je odmeriti:
a) 10 g K2SO4

11.

d) 40 g K2SO4

b) 0,21 g/cm3

c) 0,86 g/cm3

d) 0,28 g/cm3

Rastvor MgCl2 ima masenu koncentraciju 47,5 mg/cm3. Koliko je grama

MgCl22H2O odmereno za pripremanje 500 cm3 tog rastvora ?
a) 475,0 g

28

c) 30 g K2SO4

Izraunati masenu koncentraciju rastvora sumporne kiseline, ako je maseni

udeo tog rastvora 21,00 %, a njegova gustina 1,3120 g/cm3.
a) 0,42 g/cm3

12.

b) 20 g K2SO4

b) 23,75 g

c) 47,50 g

d) 32,75 g

II Rastvori

13.

Koliko miligrama Fe3+-jona sadri 1 cm3 rastvora koji se dobija

rastvaranjem 12,5 g Morove soli ((NH4)2Fe(SO4)26H2O) u destilovanoj vodi
ako se rastvor dopuni do 150 cm3?
a) 12 mg Fe3+

14.

b) 15 mg Fe3+

c) 12,5 mg Fe3+ d) 83 mg Fe3+

Za neku reakciju je potrebno 9,8 g H2SO4. Zapremina rastvora sumporne

kiseline koncentrcije 2,0 mol/dm3 koju treba odmeriti za ovu reakciju je:
a) 5,0 cm3

b) 9,8 cm3

c) 50 cm3

d) 98 cm3 H2SO4.

(Ar(H) = 1,0; Ar(S) = 32,0; Ar(O) = 16,0)

15.

Rastvoreno je 2,54 g joda u 200 cm3 vode. Koliinska koncentracija joda u

ovom rasrvoru iznosi:
a) 0,02 mol/dm3

b) 0,05 mol/dm3 c) 0,1 mol/dm3

d) 0,2 mol/dm3.

(Ar(I) = 126,0)
16.

Zapremina od 200 cm3 rastvora NaOH koncentracije 0,20 mol/dm3 sadri:

a) 0,20 g NaOH

b) 1,6 g NaOH

c) 2,0 g NaOH

d) 4,0 g NaOH.

(Ar(Na) = 23,0; Ar(O) = 16,0; Ar(H) = 1,0)

17.

Kolika je koliinska koncentracija rastvora koji je dobijen dodavanjem 350

cm3 vode u 400 cm3 rastvora iji 1 cm3 sadri 0,5 g NaCl ?
a) 9,72 mol/dm3

b) 7,29 mol/dm3 c) 8,71 mol/dm3 d) 4,56 mol/dm3

(Ar (Na) = 23,0; Ar(Cl) = 35,5)

18.

Kolika je koliinska koncentracija rastvora natrijum-nitrata koji je dobijen

meanjem 50 cm3 rastvora koji sadri 20 g/dm3 natrijum-nitrata i 350 cm3
rastvora koji sadri 36 g/dm 3 iste supstance ?
a) 0,70 mol/dm3

b) 0,65 mol/dm3 c) 0,60 mol/dm3 d) 0,40 mol/dm3

(Ar (Na) = 23,0: A r(N) = 14,0; Ar (O) = 16,0)

29

Zbirka zadataka za pripremanje prijemnog ispita iz hemije

19.

20.

Potrebno je napraviti 250 cm3 rastvora K2Cr2O7 koncentracije 0,15 mol/dm3.

Koliko treba odmeriti vrstog K2Cr2O7?
a) 15,05 g K2Cr2O7

b) 11,03 g K2Cr2O7

c) 9,80 g K2Cr2O7

d) 25,04 g K2Cr2O7

Za pripremanje 100 cm3 rastvora odmereno je 3,41g ZnCl2. Kolika je

koncentracija dobijenog rastvora ?
a)

21.

0,34 mol/dm3 b) 0,68 mol/dm3 c) 0,20 mol/dm3 d) 0,25 mol/dm3

Odmereno je 2,52 g kristalne oksalne kiseline (H2C2O42H2O). Koliko se

cm3 rastvora H2C2O4 moe napraviti, a da njegova koncentracija bude 0,2
mol/dm3?
a) 100 cm3

22.

b) 1 mol/kg

b) 100 cm3

c) 0,5 mol/kg

d) 20 mol/kg

c) 42,25 cm3

d) 1000 cm3

Koliko grama NaCl, a koliko grama vode je potrebno odmeriti za

pripremanje 200 g rastvora u kom je molalitet NaCl 1,5 mol/kg:
a) 1,5 g NaCl i 200 g H2O
b) 30,5 g NaCl i 169,5 g H2O
c) 16,1 g NaCl i 183,9 g H2O
d) 1, 1,5 g NaCl i 198,5 g H2O

30

d) 252 cm3

U koliko cm3 vode treba rastvoriti 84,5 g AgNO3 da bi se dobio rastvor u

kome je molalitet AgNO3 2,0 mol/kg:
a) 250 cm3

24.

c) 200 cm3

Rastvaranjem 20,0 g NaOH u 500 cm3 vode (gustina vode 1,0 g/cm3) dobija
se rastvor u kome je molalitet NaOH:
a) 40 mol/kg

23.

b) 120 cm3

II Rastvori

25.

U 1000 g 60,00 %-nog rastvora sumporne kiseline dodata je voda i dobijen je

50,00 %-ni rastvor . Kolika je masa dodate vode i masa dobijenog rastvora?
a) dodato je 50 g vode, a masa dobijenog rastvora je 1050 g;
b) dodato je 60 g vode, a masa dobijenog rastvora je 1060 g;
c) dodato je 200 g vode, a masa dobijenog rastvora je 1200 g;
d) dodato je 800 g vode, a masa dobijenog rastvora je 1800 g.

26.

Koliko se cm3 rastvora natrijum-sulfata masenog udela 12,50 % moe

pripremiti razblaivanjem 150 cm3 50,00 %-nog rastvora natrijum-sulfata?
a) 200 cm3

27.

b) 80 cm3

c) 50 cm3

d) 100 cm3

b) 300 cm3

c) 400 cm3

d) 500 cm3

Koju zapreminu 20,0 %-nog rastvora NaOH, gustine 1,21 g/cm3 treba
odmeriti da bi se meanjem sa 100 cm3 5,0 %-nog rastvora NaOH dobio
rastvor masenog udela 7,5 %?
a) 20 cm3

30.

d) 800 cm3

Koncentrovani rastvor hlorovodonine kiseline ima koncentraciju 13,5

mol/dm3. Koju zapreminu treba odmeriti tog rastvora za pripremanje 500
cm3 rastvora koncentracije 5,4 mol/dm3?
a) 200 cm3

29.

c) 600 cm3

Koliko vode treba dodati u 80 cm3 rastvora HCl masene koncentracije

0,62 g/cm3 da bi koncentracija dobijenog rastvora bila 0,33 g/cm3.
a) 70 cm3

28.

b) 400 cm3

b) 25 cm3

c) 30 cm3

d) 35 cm3

Potrebno je napraviti 150 cm3 rastvora KCl masene koncentracije 0,1 g/cm3
meanjem dva rastvora KCl masenih koncentracija 1= 0,02 g/cm3 i 2= 0,5
g/cm3. Koju zapreminu prvog (V1), a koju drugog (V2) treba odmeriti da bi
smo dobili eljeni rastvor?
a) V1 = 100cm3 i V2 = 50 cm3
b) V1 = 75cm3 i V2 = 75 cm3
c) V1 = 125cm3 i V2 = 25 cm3

d) V1 = 25cm3 i V2 = 125 cm3

31

Zbirka zadataka za pripremanje prijemnog ispita iz hemije

31.

U 120 cm3 rastvora HNO3 koncentracije 0,5 mol/dm3 dodato je 30 cm3

rastvora HNO3 koncentracije 2,0 mol/dm3. Kolika je koncentracija krajnjeg
rastvora?
a) 0,4 mol/dm3

b) 0,6 mol/dm3

c) 0,8 mol/dm3

d) 1,0 mol/dm3

32.

U 100 cm3 rastvora saharoze C12H22O11 koncentracije 0,5 mol/dm3 dodato je

400 cm3 vode. Koliki e biti osmotski pritisak dobijenog rastvora, na 25C?

33.

U 12 dm3 vode nalazi se rastvoreno 0,20 mola propanola i 0,25 mola

glukoze. Izraunati osmotski pritisak rastvora na 273 K.

34.

Izraunati temperaturu na kojoj mrzne 8,00 %-tni vodeni rastvor glukoze

C6H12O6.

35.

Koji od ponuenih rastvora iste zapremine sadri najmanji broj estica (sve
soli su potpuno disosovane)?
a) 1 mol natrijum-hlorida
b) 0,5 mol kalijum-sulfata
c) 0,3 mol aluminijum-sulfata
d) 1,2 mol etanola

36.

Izraunati na kojoj temperaturi kljuaju vodeni rastvori:

a) metanola i
b) CaCl2
Oba rastvora imaju isti molalitet b=0,8 mol/kg. (CaCl2 (aq)) = 100%.

37.

Zaokruiti slovo ispred rastvora koji ima najvei osmotski pritisak:

a) Urea, 1 mol/dm3
b) siretna kiselina, 2 mol/dm3
c) NaCl, 1,5 mol/dm3

32