1.strategija Razvoja Saobraćaja 2008 Do 2015

Izvor : Poslovno udruenje drumskog saobraaja Srbijatransport a.d.
Beograd
STRATEGIJA RAZVOJA ELEZNIKOG, DRUMSKOG, VODNOG, VAZDUNOG I

INTERMODALNOG TRANSPORTA U REPUBLICI SRBIJI OD 2008. DO 2015. GODINE
("Sl. glasnik RS", br. 4/2008)
I UVODNI DEO
Strategijom razvoja eleznikog, drumskog, vodnog, vazdunog i intermodalnog transporta u Republici
Srbiji od 2008. do 2015. godine (u daljem tekstu: Strategija), utvruje se stanje u tim oblastima transporta,
uspostavlja se koncept razvoja infrastrukture i transporta, definiu se dugoroni i oroeni ciljevi razvoja
transportnog sistema i akcioni plan za njihovu realizaciju, a imajui u vidu potrebu za odrivim razvojem
transporta u Republici Srbiji. Smernice za takav razvoj postavljene su na nivou celog sistema i bazirane su na
principima bezbednosti, intermodalnosti, primene savremenih tehnologija, komplementarnog korienja svih
vidova saobraaja i racionalnog korienja raspoloivih kapaciteta i resursa u dravi u korist svih graana
Republike Srbije.
Strategija je ciljno orijentisana i zasnovana na viziji za 2015. godinu koja uzima u obzir drutveni
razvoj, opredeljenje Republike Srbije ka lanstvu u Evropskoj uniji, odrivi razvoj transportnog sistema i
stabilne institucije.
Prilikom razmatranja znaaja oblasti transporta u bilo kojoj dravi, posmatraju se dva dominantna
aspekta, i to kvalitet ivota i ukupan ekonomski razvoj. Transport ima direktan uticaj na pojedinanu mobilnost i
dostupnost bliih i udaljenijih oblasti, ali zbog svog znaajnog uticaja na racionalno korienje vremena utie i
na kvalitet ivota ljudi u irem smislu. Strategija moe da opredeli uticaj transporta na kvalitet ivota i razvoj
privrede i u odnosu na pojedinca i u odnosu na drutvo u celini.
Bolja transportno-infrastrukturna opremljenost Republike Srbije omoguava da se vie roba i usluga
proizvodi, troi i izvozi, poveavajui opte blagostanje.
Transportna infrastruktura se moe posmatrati i kao instrument za ravnomerni regionalni razvoj, jaanje
teritorijalnog integriteta i ouvanje celovitosti drave.
Usmerene investicije mogu doprineti ravnomernijoj raspodeli bruto drutvenog proizvoda po
stanovniku. Pri planiranju treba imati u vidu da privreda u razliitim podrujima ima razliitu strukturu i da
pojedina podruja zavise od transporta vie od drugih.
Da bi pozitivno uticao na ekonomski razvoj, transportni sistem mora da dostigne odreeni nivo razvoja.
Postojee stanje tog sistema moe se objasniti posledicama ekonomskog pada u periodu 1990. do 2000. godine i
sporog oporavka. Da bi se dostigao nivo drava kandidata i drava lanica Evropske unije potrebno je dostii
nivo razvoja koji je uporediv sa tim dravama. Strategija odreuje korake na tom putu i ukazuje na prioritete.
Faze razvoja eleznikog, drumskog, vodnog, vazdunog i intermodalnog transporta u Republici Srbiji
su: obnova, rekonstrukcija i modernizacija i izgradnja. Brzina realizacije navedenih faza varira, razlikuje se po
vidovima saobraaja i zavisi od politikih interesa Evropske unije i drugih lanica meunarodne zajednice,
meunarodnih finansijskih institucija, finansijske sposobnosti drave i razvoja politike situacije u Republici
Srbiji.
U fazi obnove cilj je da se transportni sistem dovede u projektovano stanje kao osnov za dalja ulaganja.
Posle ove faze svi delovi teritorije Republike Srbije bie dostupni za transport, tete na infrastrukturi bie
potpuno otklonjene i na mreama svih vidova saobraaja bie obezbeen osnovni nivo usluge. Finansiranje ove
faze obavljae se uz podrku dugoronih kredita meunarodnih finansijskih institucija, donacija i domaih
izvora.
U fazi rekonstrukcije cilj je dostizanje nivoa koji je uporediv i kompatibilan sa nivoom u dravama
lanicama Evropske unije radi ujednaavanja karakteristika transportne infrastrukture i tokova.
Identifikovana "uska grla" u Republici Srbiji bie otklonjena. Granini prelazi i procedure dostii e
evropske standarde. Finansiranje ove faze obavljae se iz kredita meunarodnih finansijskih institucija, fondova
Evropske unije i domaih izvora.
Izvor : Poslovno udruenje drumskog saobraaja Srbijatransport a.d. Beograd

U fazi modernizacije i izgradnje cilj je da transportni sistem Republike Srbije bude kompatibilan sa
transportnim sistemom Evropske unije sa tendencijom dalje modernizacije. Nakon sprovoenja ove faze
Republika Srbija e biti spremna da se pridrava najveeg dela standarda Evropske unije u oblasti transporta,
bie uspostavljeni transportni lanci, a transportno trite Republike Srbije bie konkurentno. Finansiranje ove
faze obavljae se iz: fondova Evropske unije; kredita meunarodnih finansijskih institucija; domaih fondova;
sredstava javno-privatnog partnerstva i sl.
Racionalne i dosledne politike razvoja pojedinih vidova saobraaja doprinee ekonomskom
prosperitetu, omoguie efikasno korienje sredstava iz budeta Republike Srbije i obezbedie poveanje
bezbednosti saobraaja i instrumente za efikasno upravljanje infrastrukturom.
S obzirom na to da javne investicije i ulaganja u transportnu infrastrukturu znaajno utiu na okruenje,
delovi Strategije za pojedine vidove saobraaja predviaju mere zatite ivotne sredine i odrivog razvoja i
obezbeuju njihovo sprovoenje.
Pristup transportu u Strategiji zasnovan je na sledeim principima:
1) strategija transporta mora biti fokusirana na obezbeenje kvaliteta ivota, ouvanje ivotne sredine,
dobrobiti i mobilnosti pojedinaca;
2) aktivni pristup transportu utie na razvoj transportnog sistema i ne odgovara samo na tranju
prilagoavajui se dogaajima. Uspena i aktivna strategija transporta nudi meusobno povezana reenja za sve
vidove saobraaja;
3) strategija transporta vodi rauna o dugoronim ciljevima drave i usklauje ih sa potrebama
pojedinaca;
4) strategija transporta je aktivna u oblastima gde su bezbednost, zdravlje stanovnitva ili ouvanje
ivotne sredine ugroeni neumerenim rastom transportnog sistema.
Strategija ima sledee funkcije:
1) daje smernice za donoenje odluka u oblasti transporta i planski dokument koji obuhvata
funkcionisanje svih vidova saobraaja;
2) predstavlja izvor informacija o stanju, problemima, scenarijima, optim ciljevima i ciljevima po
vidovima saobraaja i pojedinim merama u oblasti transporta;
3) usmerava i daje informacije privredi i zainteresovanim graanima;
4) daje smernice za donoenje odluka dravnim organima i organima lokalne samouprave.
Osnovni koncept Strategije odreen je dugoronim ciljem - lanstvom u Evropskoj uniji, koji je
Republika Srbija postavila kao svoj strateki i nacionalni interes. Potrebno je da Republika Srbija: definie svoju
evropsku poziciju; kreira i primeni transportnu politiku kojom e iskoristiti sopstvene prilike i koncentrisati se
na svoje prednosti; odredi svoju poziciju prema susedima; definie transportne politike prema svakoj susednoj
zemlji.
Kod formiranja dugorone strategije razvoja transportne mree veoma je vano objektivno i jasno
razdvojiti ciljeve Republike Srbije i regiona jugoistone Evrope i uoiti razlike kako bi se interesi uskladili na
obostranu korist.
Strategija i politika razvoja saobraaja Republike Srbije do 2010. godine, koju je Vlada usvojila 1998.
godine, dala je okvir za sva vana pitanja, uglavnom u skladu sa tadanjim pristupom Evropske unije i drugih
relevantnih tela, ali je taj okvir preambiciozan i prevazien razvojem situacije i nije ga mogue primeniti zbog
politikih i ekonomskih promena u dravi i okruenju.
Dokumenti koji daju okvir za izradu Strategije su:
1) Zakon o Prostornom planu Republike Srbije ("Slubeni glasnik RS", broj 13/96), sadri poglavlje
"Saobraaj i komunikacije". Uprkos tome to preporuke ovog prostornog plana u sadanjim ekonomskim i
politikim okolnostima ne deluju realno, opte smernice, naroito one koje razmatraju koridore i multimodalne
transportne vorove, dobro su sagledane i mogu se primeniti i u budunosti;
2) Regionalni projekat infrastrukture Balkana (REBIS Transport), 2003. godina;
3) Nacionalna strategija Srbije za pristupanje Srbije i Crne Gore Evropskoj uniji, jun 2005. godine;

4) Strategija regionalnog razvoja Republike Srbije za period od 2007. do 2012. godine ("Slubeni
glasnik RS", broj 21/07);
5) Strategija integrisanog upravljanja granicom u Republici Srbiji ("Slubeni glasnik RS", broj 11/06);
6) Strategija podsticanja i razvoja stranih ulaganja ("Slubeni glasnik RS", broj 22/06);
7) strategija kojom se ureuje privredni razvoj Republike Srbije;
8) Strategija za smanjenje siromatva u Srbiji.
Ostali dokumenti koji se bave pitanjima strategije eleznikog, drumskog, vodnog, vazdunog i
intermodalnog transporta u Republici Srbiji su specifino i segmentno orijentisani na pojedine vidove saobraaja
i polaze od sopstvenih scenarija razvoja pojedinih subjekata u tim oblastima transporta za razliite periode
planiranja.
Strateki ciljevi razvoja eleznikog, drumskog, vodnog, vazdunog i intermodalnog transporta dati su u
Prilogu 1, Akcioni plan - ciljevi, aktivnosti i nosioci aktivnosti u realizaciji Strategije razvoja eleznikog,
drumskog, vodnog, vazdunog i intermodalnog transporta u Republici Srbiji od 2008. do 2015. godine, koji je
odtampan uz ovu strategiju i ini njen sastavni deo.
Skraenice koje se koriste u tekstu Strategije imaju sledee znaenje:
AGC - Evropski sporazum o najvanijim meunarodnim eleznikim prugama (European Agreement
on Main International Railway Lines);
AGN - Evropski sporazum o glavnim unutranjim plovnim putevima meunarodne vanosti (European
Agreement on Main Inland Waterways of International Importance);
AGR - Evropski sporazum o glavnim meunarodnim saobraajnim arterijama (European Agreement on
Main International Traffic Arteries);
AGTC - Evropski sporazum o vanim meunarodnim linijama za kombinovani transport i prateim
postrojenjima (European Agreement on Important International Combined Transport Lines and Related
Installations);
ADR - Evropski sporazum o meunarodnom prevozu opasnih materija u drumskom transportu
(European Agreement concerning the International Carriage of Dangerous Goods by Road);
ADN - Evropski sporazum o meunarodnom prevozu opasnih materija unutranjim plovnim putevima
(European Agreement Concerning the International Carriage of Dangerous Goods by Inland Waterways);
BDP - bruto drutveni proizvod;
DTD - Dunav Tisa Dunav kanal;
ITF - Meunarodni transportni forum (International Transport Forum - ranije CEMT);
EU - Evropska unija;
EK - Evropska Komisija;
EIB - Evropska investiciona banka;
EAR - Evropska agencija za rekonstrukciju;
EBRD - Evropska banka za obnovu i razvoj;
ECAC - Evropska konferencija civilnog vazduhoplovstva;
EASA - Evropske agencije za bezbednost vazdune plovidbe (The European Aviation Safety Agency);
EURO RAP - Evropski program procene puteva (The European Road Assessment Programme);
EUROCONTROL - Evropska organizacija za bezbednost vazdune plovidbe;
HLG - Grupa na visokom nivou za proirenje glavnih Transevropskih transportnih osa na susedne
drave i regione (High Level Group);
IPA - Instrument za predpristupanje EU (Instrument for Pre-accession Assistance);
ICAO - Meunarodna organizacija civilnog vazduhoplovstva;
ITS - Inteligentni transportni sistemi (Intelligent Transport Systems);

JAA - Zajednike vazduhoplovne vlasti Evrope (Joint Aviation Authorities);
MAP - Petogodinji plan za razvoj Osnovne mree;
MFI - meunarodne finansijske institucije;
PPP - javno-privatno partnerstvo;
RID - Pravilnik o meunarodnom prevozu opasnih materija u eleznikom transportu;
REBIS - Regionalni projekat za transportnu infrastrukturu Balkana (Regional Balkans Infrastructure
Study-Transport Final Report);
RO-RO - transport drumskih vozila, eleznikih teretnih kola ili intermodalnih transportnih jedinica
brodom;
RTC - robno-transportni centar;
SEETO - Transportna opservatorija za jugoistonu Evropu (South-East Europe Transport
Observatory);
TEU - jedinica ekvivalentna 20-to stopnom konteneru;
TEN-T - Trans-evropske transportne mree;
UPP - unutranji plovni putevi;
UVT - unutranji vodni transport;
UIC - Meunarodna unija eleznica;
UIC C - tovarni profil vozila koji omoguava transport drumskih teretnih vozila, drumskih
poluprikolica i velikih kontenera na odreenim eleznikim teretnim kolima;
FIDIC - Meunarodno udruenje konsultanata inenjera (The International Federation of Consulting
Engineers);
Hucke-pack - kombinovani elezniko-drumski transport;
CARDS - Program pomoi EU;
SEE - Centralna i istona Evropa;
CER/GRB/CCFE - Udruenje eleznica Evrope;
WB - Svetska banka (World Bank).
II PREGLED STANJA U ELEZNIKOM, DRUMSKOM, VODNOM, VAZDUNOM I
INTERMODALNOM TRANSPORTU U REPUBLICI SRBIJI
1. Ekonomska osnova
Prilikom definisanja stratekog okvira i ciljeva razvoja eleznikog, drumskog, vodnog, vazdunog i
intermodalnog transporta polazi se od procene postojeih uslova, funkcionalne sposobnosti za dostizanje
postavljenih ekonomskih ciljeva i koordinacije sa razvojnim strategijama drugih drava i integracija.
2. Spoljno okruenje
U meunarodnom kontekstu postoji irok strateki i institucionalni okvir koji mora biti potovan
prilikom izrade nacionalne strategije eleznikog, drumskog, vodnog, vazdunog i intermodalnog transporta.
Najvaniji segmenti tog okvira za Republiku Srbiju su:
1) Bela knjiga EK "Evropska transportna politika za 2010. godinu: Vreme odluke";
2) Odluke ECMT o Pan-evropskim koridorima i oblastima;
3) Zavrni izvetaj HLG, novembar 2005. godine;
4) Program pomoi EK na izradi studijske i projektne dokumentacije (EAR);
5) Planovi meunarodnih finansijskih institucija (EIB, EBRD, WB);
6) Studija REBIS;
7) Viegodinji planovi SEETO.

Bela knjiga "Evropska transportna politika za 2010. godinu: Vreme odluke", uspostavlja zajednike
ciljeve politike transporta EU, zasnovane na sistemskom planiranju vodei rauna o intermodalnosti. U osnovi
re je o razvoju Transevropske mree, pravinom odreivanju cena u transportu, zatiti ivotne sredine,
bezbednosti saobraaja, drutvenoj odgovornosti, jaanju unutranjeg trita i jaanju eksterne dimenzije trita
(tranzita i izvoza transportnih usluga).
Panevropski koridori i oblasti definisani su na dve Ministarske konferencije (ECMT na Kritu 1994.
godine i u Helsinkiju 1997. godine). Cilj HLG, koja je formirana 2004. godine, bio je da identifikuje podskup
mrea koje najbolje povezuju EU (TEN mreu) sa njenim susedima i dugorono jaaju regionalne integracije.
Najvaniji segmenti Transevropske mree na teritoriji Republike Srbije su:
1) Koridor X sa svojim kracima - Xb (Beograd-Budimpeta) i Xc (Ni-Sofija), koji je najznaajniji
drumski i elezniki pravac na teritoriji Republike Srbije. Utvren je kao deo Jugoistone multimodalne ose
definisane u Zavrnom izvetaju HLG, deo je Osnovne regionalne transportne mree (Core Regional Transport
Network - u daljem tekstu: Osnovna mrea) i povezuje Austriju/Maarsku, Sloveniju/Hrvatsku, Republiku
Srbiju i Bugarsku/Makedoniju/Grku. Na njemu se u Republici Srbiji nalazi 792 km puteva i 760 km
eleznikih pruga;
2) Koridor VII (reka Dunav), koji spaja Centralnu Evropu preko Republike Srbije sa Crnim morem i
deo je Jugoistone multimodalne ose, pogranina je reka i protie preko teritorije Republike Srbije na duini od
blizu 600 km.
U finalnom izvetaju HLG iz novembra 2005. godine definisani su prioritetni evropski projekti na
Panevropskim koridorima VII i X u smislu proirenja TEN-T na susedne drave i regione. U istom izvetaju
obraena su i tzv. "horizontalna pitanja": intermodalnost, interoperabilnost, sigurnost i bezbednost u transportu i
infrastrukturi, uklanjanje nefizikih barijera i upravljanje saobraajem.
EK u okviru programa CARDS i meunarodne finansijske institucije EIB, EBRD i WB pomau velike
investicione projekte u Republici Srbiji, koji su orijentisani na hitne projekte odravanja, izgradnje i
rekonstrukcije infrastrukture i projekte izgradnje institucionalnih kapaciteta. Oekuje se da e ova podrka, pre
svega za infrastrukturne projekte du evropskih koridora, biti nastavljena i tokom narednih godina.
IPA kao novi instrument za pretpristupnu pomo formiran je 2005. godine na osnovu regulative Saveta
o osnivanju instrumenta za predpristupnu pomo broj 1085/2006 od 17. jula 2006. godine. Prioriteti i finansijska
sredstva za implementaciju tih prioriteta utvruju se Viegodinjim indikativnim programskim dokumentom
(MIPD), koji priprema EK u konsultaciji sa Nacionalnim IPA koordinatorom i resornim ministarstvima.
IPA je namenjen iskljuivo za potrebe stabilizacije i pristupanja EU i u Republici Srbiji zamenio je
program CARDS. Republici Srbiji je u 2007. godini iz IPA fonda namenjena suma od 186,7 miliona evra.
Projekat REBIS, koji je finansiran od strane EK kroz program CARDS, zavren je jula 2003. godine i
obuhvatio je Albaniju, Bosnu i Hercegovinu, Crnu Goru, BJR Makedoniju, Hrvatsku, Srbiju, ukljuujui
UNMIK Kosovo (UNSCR 1244). Zavrni izvetaj studije REBIS koncentrisao se na multimodalnu Osnovnu
mreu, slino Transevropskoj mrei EU.
SEETO je osnovana kao deo Regionalnog CARDS programa EU za 2003. godinu, obuhvata Albaniju,
Bosnu i Hercegovinu, Crnu Goru, BJR Makedoniju, Hrvatsku, Srbiju, ukljuujui UNMIK Kosovo (UNSCR
1244) i kao jedan od osnovnih zadataka ima izradu MAP. Do sada su usvojeni MAP 2006-2010. godine i MAP
2007-2011. godine, a u pripremi je MAP 2008-2012. godine.
3. Uticaj okruenja
Republika Srbija je okruena Panevropskim koridorima i njihovim kracima, i to: Budimpeta-AradKrajova-Sofija-Solun (Koridor IV); Arad-Bukuret-Konstanca (krak Koridora-IVa); Budimpeta-amacSarajevo-Ploe (krak Koridora-Vc); Valona-Tirana-Skoplje-Sofija (Koridor VIII). Takoe, u okruenju
Republike Srbije nalazi se Jadranska magistrala, koja e du jadranske obale spojiti krake Koridora-Va i Vc
(Rijeka-Ploe) preko Crne Gore, sa Koridorom VIII u Valoni.
Navedeni koridori ubrzano se grade, a naroito nakon ulaska Bugarske i Rumunije u EU, i to: uz istonu
granicu Koridor IV, na zapadu Koridor Vc, na jugu Koridor VIII i na jugozapadu Jadranska magistrala. U tom
smislu obim tranzita na Koridoru X moe stagnirati, ak i opadati.
Meunarodni tranzit kroz Republiku Srbiju se posle 2000. godine nije vratio na Koridor X kako se
oekivalo, jer su se tranzitni tokovi putnika i robe jo devedesetih godina preorijentisali na druge pravce i/ili
vidove saobraaja, destimulisani velikim brojem graninih prelaza, trajanjem i uslovima granine kontrole,
nepredvidivim dogaajima i sl.

Uvoenje viznog reima (nove drave lanice EU - Maarska, Rumunija, Bugarska), granine i carinske
formalnosti i intenzivan razvoj pojedinih deonica mree autoputeva u jugoistonoj Evropi objektivno umanjuju
mogunost privlaenja intenzivnijih tranzitnih tokova na putne pravce kroz Republiku Srbiju u neposrednoj
budunosti.
Naroito treba imati u vidu autoputni pravac kroz severnu Grku (Via Egnatia) koji privlai tokove sa
Bliskog Istoka, Turske, Bugarske i Makedonije na trajekte preko Jadranskog mora u Italiju i koji, kao
racionalnija i povoljnija veza sa zapadnom Evropom, znaajno menja ukupnu sliku saobraajnih tokova u
regionu.
Na teritoriji Republike Srbije poveae se tranja transportnih usluga na pravcima SeveroistokJugozapad (Ukrajina-Rumunija-Italija) i Istok-Zapad (Bugarska-Bosna i Hercegovina), to e biti posledica
novih domaih i tranzitnih tokova.
Imajui u vidu da je 2000. godine nestao osnovni politiki razlog za saobraajnu izolaciju Republike
Srbije, postoje ozbiljni argumenti da pravac Temivar-Beograd-Podgorica-Bar-Bari dobije status kraka Koridora
V i da pravac dolinom Zapadne Morave postane deo Osnovne mree.
Koridor X danas ima veu vanost kao tranzitni pravac nego kao osovina prostornog razvoja Republike
Srbije budui da se znaajne koncentracije stanovnitva i aktivnosti nalaze izvan njegovog neposrednog
uticajnog podruja, tj. u zapadnoj Srbiji i dolini Zapadne Morave.
S druge strane, neki drugi putni pravci u zemlji danas imaju visok intenzitet saobraaja sa znaajnom
stopom rasta (pre svega unutranjeg, bez veeg udela tranzita - npr. pravci Beograd-aak i Pojate-KruevacKragujevac-aak-Poega). Stoga je neophodno ozbiljno razmatrati i druge strateke putne pravce, koji se na
jednoj strani nastavljaju na putne pravce iz Bosne i Hercegovine i Crne Gore, a na drugoj na putne pravce iz
Rumunije i Bugarske.
4. Transport u Republici Srbiji
4.1. Drumski transport
Sa ukupnom duinom puteva od oko 38.000 km, mrea puteva u Republici Srbiji je dobro razvijena,
mada je njen kvalitet smanjen zbog nedostatka investicija i nedovoljnog odravanja u periodu od 1990. do 2000.
godine. Na teritoriji Republike Srbije se nalazi 792 km puteva Koridora X sa njegovim kracima - Xb i Xc.
Rehabilitacija puteva zapoeta je 2001. godine i procenjuje se da je za zapoetu rekonstrukciju mree
potrebno jo oko 600 miliona evra. Za rehabilitaciju i odravanje mree dravnih i lokalnih puteva u narednih
deset godina bie potrebno oko 6,2 milijardi evra.
Nedostatak sredstava za modernizaciju i odravanje putne mree uz zastareo vozni park uticao je na
znaajno smanjenje bezbednosti saobraaja na putevima. Uz stopu motorizacije u Republici Srbiji od oko 224
vozila na 1.000 stanovnika 2005. godine, broj poginulih u saobraajnim nezgodama je vei od pet na 10.000
registrovanih vozila, to je skoro pet puta vie od saobraajno najbezbednijih zemalja EU. U saobraajnim
nezgodama u Republici Srbiji 2006. godine poginulo je 900 ljudi, a 18.407 ih je tee ili lake povreeno, a od
1990. godine do danas u Republici Srbiji je poginulo vie od 18.000 ljudi, a vie od 266.000 ljudi je tee ili
lake povreeno. Zbog toga se bezbednost saobraaja na putevima u Republici Srbiji ne moe smatrati
zadovoljavajuom.
Drumski transport u Republici Srbiji predstavlja dinamian i dominantan vid saobraaja koji uestvuje
sa oko 80% u ukupnom obimu prevezenog tereta, odnosno sa oko 74% u ukupnom broju prevezenih putnika.
Privredni subjekti koji obavljaju drumski transport, a koji su bili u drutvenoj svojini su uglavnom privatizovani
i funkcioniu u uslovima slobodne konkurencije, a uloga dravnih organa je ograniena na ureivanje ove
oblasti u smislu izdavanja licenci, dozvola za drumski prevoz, nadzor, itd.
Meunarodni drumski transport u Republici Srbiji, odnosno pristup meunarodnom transportnom
tritu, veim delom se obavlja u reimu kvota bilateralnih i multilateralnih CEMT dozvola to dodatno, u
uslovima postojanja znaajnih administrativnih i fizikih prepreka (npr. jo uvek nepovoljan vizni reim za
profesionalne vozae, zastoji na graninim prelazima i sl.), ima negativan uticaj na konkurentnost naih
prevoznika na meunarodnom transportnom tritu.
Upravljanje mreom dravnih puteva je pretena delatnost Javnog preduzea "Putevi Srbije". Mreom
optinskih puteva i ulica upravljaju organi jedinica lokalne samouprave.

4.2. Javni gradski i prigradski prevoz putnika
Javni gradski i prigradski prevoz putnika obuhvata drumski, elezniki i vodni prevoz. Ureivanje
javnog gradskog i prigradskog prevoza putnika je u nadlenosti organa jedinice lokalne samouprave.
U Republici Srbiji je u 2000. godini mobilnost bila oko dva do tri puta manja nego u razvijenim
dravama Evrope, pri emu je 96% putnika i 70% putnik-km bilo vezano za dnevna kretanja, uglavnom u
gradskim podrujima, a samo oko 4% putovanja i 30% putnik-km odnosilo se na povremeni prevoz.
Javni prevoz putnika u gradskim podrujima je znaajno vei u odnosu na vangradska podruja. Oko
dve treine putovanja obavlja se sredstvima javnog gradskog i prigradskog prevoza putnika dok samo treinu
ine meumesna putovanja. Vie od treine stanovnitva Republike Srbije ivi u est najveih gradskih naselja i
u njima se realizuje oko 95% putovanja. Znaajnije uee u javnom gradskom i prigradskom prevozu putnika
eleznica ima samo u Beogradu (Beovoz).
S obzirom na to da 75% stanovnitva ivi u gradovima, transportnim uslugama i infrastrukturi u
gradovima potrebna je posebna panja. Meunarodno iskustvo jasno ukazuje na potrebu ukljuivanja jedinica
lokalne samouprave u finansiranje razvoja javnih gradskih i prigradskih mrea.
4.3. elezniki transport
Magistralne eleznike pruge prolaze kroz sve vee gradove i ukrtaju se u zonama Beograda i Nia. Od
ukupne duine eleznike mree u Republici Srbiji (3.809 km), 1.768 km predstavljaju magistralne pruge, a
elektrificirano je 1.247 km (32.7%).
Samo 7% pruga (276 km) ima dva koloseka. Proseno zadovoljavajua gustina mree na nivou
Republike Srbije veoma je neravnomerna i osetno opada ka jugu.
Oko 25% magistralnih pruga eleznike mree u Republici Srbiji nalazi se na Koridoru X i njegovim
kracima - Xb i Xc.
Samo oko 45% pruga u Republici Srbiji ima dozvoljeno osovinsko optereenje od 22,5 t dok je na 30%
pruga to optereenje ispod 16 t.
Dozvoljena brzina prelazi 100 km/h na svega 3,2% pruga, a najvei deo (oko 50%) mree dozvoljava
maksimalnu brzinu do 60 km/h. Sa izuzetkom pojedinih sekcija pruga Beograd-id i Velika Plana-Ni, koje su
dvokolosene, elektrificirane i na nekim deonicama dozvoljavaju vee brzine, sve ostale pruge imaju zastarele
tehnike i tehnoloke parametre. ak i na nekim sekcijama ovih pruga ima deonica u vrlo loem stanju tako da
se brzina esto privremeno ograniava na 20 km/h ili nie.
JP "eleznice Srbije" raspolau sa oko 480 lokomotiva, 8.500 teretnih i 550 putnikih vagona.
eleznika vozna sredstva su relativno stara i nepouzdana. Prosena starost eleznikih voznih sredstava prelazi
30 godina, a stopa raspoloivosti u zavisnosti od tipa varira izmeu 26% i 61%.
Nedovoljno ulaganje u osnovno odravanje na eleznici posledica je opteg privrednog zaostatka u
prethodnom periodu, loe organizacije, nedostatka sredstava, socijalne i kadrovske politike. Sadanje stanje
eleznike infrastrukture karakterie potreba da se u projektovano stanje vrati i modernizuje jo oko 1.000 km
magistralnih pruga, tj. oko 57% glavne mree pruga, odnosno 26% kompletne eleznike mree. Za
rehabilitaciju i odravanje eleznike mree u narednih deset godina prema procenama bie potrebno oko 3,9
milijardi evra.
Upravljanje javnom eleznikom infrastrukturom, javni prevoz putnika i robe i odravanje eleznikih
voznih sredstava su pretene delatnosti JP "eleznice Srbije". Ovo javno preduzee je krajem 2000. godine
zapoljavalo blizu 33.000 ljudi, a do kraja decembra 2006. godine broj zaposlenih je smanjen za vie od 37%, na
oko 20.857.
JP "eleznice Srbije" suoene su sa loim stanjem eleznike infrastrukture i nedostatkom savremenog
voznog parka. Rehabilitacija i poboljanje potrebni su na celoj duini Koridora X, koji je okosnica sistema (25%
mree i preko 50% transportnih aktivnosti).
4.3.1. Direkcija za eleznice
Direkcija za eleznice je obrazovana kao posebna organizacija radi obavljanja strunih, regulatornih i
drugih poslova u oblasti eleznikog transporta utvrenih Zakonom o eleznici ("Slubeni glasnik RS", broj
18/05).

4.4. Vodni transport
Republika Srbija ima povoljne ekonomske i geografske karakteristike za teretni, putniki i turistiki
UVT. Potencijal UPP (reke i kanali) je znaajan, ali stanje infrastrukture nije zadovoljavajue. Posle 1990.
godine dolo je do velikog zastoja u odravanju UPP i pratee infrastrukture.
Osnovni elementi sistema UVT na teritoriji Republike Srbije su reke Dunav, Sava i Tisa (ukupno oko
960 km), kao i mrea plovnih kanala u okviru Hidrosistema Dunav-Tisa-Dunav (HS DTD-600 km). Ukupna
duina UPP u Republici Srbiji pri srednjem nivou vode je oko 1.680 km.
U pogledu godinjeg obima transporta i kapaciteta najvanije luke su Beograd, Panevo, Smederevo i
Prahovo. Najvei broj luka na UPP u Republici Srbiji povezan je sa glavnim eleznikim prugama i putevima ili
su veoma blizu njih, to ima strateki i logistiki znaaj. Samo luke Beograd i Panevo imaju kontenerske
terminale, mada je obim kontenerskog transporta bio veoma mali, dok ostale luke nude raznovrsne usluge i
uglavnom su specijalizovane za opti i rasuti teret.
Flota brodova na UPP u Republici Srbiji ima oko 450 plovnih objekata, uglavnom zastarelih, sa
raspoloivim kapacitetom transporta od oko 435.000 t i ukupnom snagom od 68.000 kW.
Ukupni promet luka u 2000. godini bio je oko 40% prometa iz 1989. godine. Na tako veliko smanjenje
naroito je uticao pad domaeg transporta. Uz malo poveanje, u 2004. godini transport robe u lukama dostigao
je 8,7 miliona tona.
Za rehabilitaciju i odravanje sistema UVT u narednih deset godina prema procenama bie potrebno
oko 290 miliona evra, a dodatnih oko 220 miliona evra potrebno je za razvoj intermodalnog transporta.
Oekuje se da e sa obnavljanjem i poveanjem proizvodnje u velikim industrijskim postrojenjima u
Republici Srbiji (eliane, hemijska industrija, cement, nafta) tranja za vodnim transportom robe znaajnije
porasti zbog njegovih komparativnih prednosti.
Prevoz putnika na UPP u Republici Srbiji ima pre svega turistiki karakter. Broj putnika-turista koji na
svojim renim krstarenjima poseuju Republiku Srbiju znaajno raste svake godine i predstavljae osnovu za
razvoj znaajne privredne aktivnosti u oblastima transporta, turizma, trgovine i drugih usluga.
4.5. Vazduni transport
Vazduni transport u Republici Srbiji posmatran je u odnosu na aerodrome, aviokompanije, Direktorat
civilnog vazduhoplovstva Republike Srbije i Agenciju za kontrolu letenja.
Ukupan obim rada u vazdunom transportu u Republici Srbiji u 2004. godini iznosio je 1.387 milijardi
putnik-km ili oko 185 putnik-km po stanovniku godinje. U poreenju sa oko 650 putnik-km po osobi godinje
u EU-15 moe se zakljuiti da e stopa rasta biti visoka i da e rast biti stabilan.
4.5.1. Aerodromi
U Republici Srbiji je registrovano oko 80 aerodroma, heliodroma i letilita.
Za komercijalne svrhe u Republici Srbiji se koriste etiri aerodroma (Beograd, Ni, Vrac i Bor).
Aerodromi "Nikola Tesla" u Beogradu i "Konstantin Veliki" u Niu, koji su deo Osnovne mree, koriste se za
meunarodni transport, a Aerodrom Pritina je trenutno pod upravom UNMIK-a i NATO snaga.
Aerodrom "Nikola Tesla" u Beogradu je najvei aerodrom u Republici Srbiji preko njega se odvija oko
75% putnikog i 90% robnog transporta. Kapacitet tog aerodroma je preko 5,6 miliona putnika godinje, a
trenutno se koristi neto vie od 35% tog kapaciteta. Osniva Aerodroma "Nikola Tesla" je Republika Srbija.
U toku prvih est meseci 2007. godine na aerodromu "Nikola Tesla" ostvaren je porast broja putnika od
13% i prometa aviona od 1% u odnosu na prethodnu godinu, a usluge tog aerodroma koristilo je 1.728.917
putnika i obavljeno je 30.538 avio operacija.
Aerodrom "Nikola Tesla" raspolae specifinom aerodromskom opremom i vozilima za pretovarnu i
transportnu manipulaciju u opsluivanju savremenih putnikih i teretnih (cargo) aviona. S tim u vezi, oekuje se
izgradnja novog kargo terminala i logistikog centra za domai i meunarodni transport tereta. Navedeni
projekat se u ovom trenutku nalazi u fazi pokretanja postupka javnog tendera za izbor najpovoljnijeg ponuaa.
Planira se promena namene vojnih aerodroma Kraljevo-Laevci, Batajnica, Uice-Ponikve i Sjenica u
civilne aerodrome. Studije izvodljivosti u vezi navedene transformacije moraju obuhvatiti analizu osnovne
namene, opslunog podruja, neophodne opreme, kao i finansijskih sredstava neophodnih za realizaciju itavog
procesa.

4.5.2. Aviokompanije
Javno preduzee "JAT Airways" osnovala je Republika Srbija za obavljanje delatnosti prevoza putnika i
robe. JP "JAT Airways" ima u funkciji 16 velikih putnikih aviona prosene starosti preko 20 godina (prema
podacima iz avgusta 2007. godine: 10 V737-300, 1 V737-400 i 5 ATR-72). U 2006. godini JP "JAT Airways" je
prevezao 1.200.000 putnika (od ega 20% na linijama za Crnu Goru, a 80% na ostalim meunarodnim linijama)
i oko 4.000 t robe. Mrea redovnih linija JP "JAT Airways" dopire do 35 gradova sa ukupno 174 polaska
nedeljno u letnjoj sezoni. Ukupni koeficijent iskorienja kapaciteta avio flote u 2006. godini iznosio je oko
47%, a sedita 57,1%.
Pored JP "JAT Airways" u Republici Srbiji postoji i nekoliko manjih kompanija koje obavljaju delatnost
arter i kargo transporta, kao i avio-taksija. U okviru postupka privatizacije JP "JAT Airways" izabran je
konsultant u vezi sa izradom i implementacijom strategije privatizacije tog javnog preduzea.
4.5.3. Direktorat civilnog vazduhoplovstva Republike Srbije
Direktorat civilnog vazduhoplovstva drave Srbije i drave Crne Gore osnovan je u oktobru 2003.
godine radi obezbeivanja uslova za nesmetano obavljanje poslova od znaaja za ostvarivanje prava i dunosti u
oblasti vazdunog transporta i primene meunarodnih standarda i preporuka u toj oblasti. Nakon prestanka
dravne zajednice Srbija i Crna Gora, Republika Srbija je preuzela osnivaka prava u Direktoratu i promenjen
mu je naziv u Direktorat civilnog vazduhoplovstva Republike Srbije.
U toku 2005. godine Srbija i Crna Gora primljena je u lanstvo EUROCONTROL-a i JAA. U toku
2006. godine potpisani su Multilateralni sporazum o uspostavljanju Zajednikog evropskog vazduhoplovnog
podruja i Sporazum o odreenim aspektima vazdunog transporta tzv. Horizontalni sporazum.
U cilju razvoja i unapreenja bezbednosti vazdunog saobraaja nastavlja se intenzivna saradnja sa
meunarodnim organizacijama u oblasti civilnog vazduhoplovstva, tj. sa ICAO, EUROCONTROL, ECAC i
JAA.
4.5.4. Agencija za kontrolu letenja Srbije i Crne Gore
Osnovni zadatak Agencije za kontrolu letenja Srbije i Crne Gore (u daljem tekstu: Agencija), kao
provajdera usluga vazdunog saobraaja, je upravljanje, razvoj i odravanje sistema kontrole letenja civilnih i
vojnih vazduhoplova u cilju bezbednog, redovnog i efikasnog odvijanja vazdunog transporta. U okviru
Agencije posluju Centar za obuku kontrolora letenja i drugog strunog osoblja za sopstvene potrebe kao i za
potrebe drugih provajdera i Sluba za kalibrau koja prua usluge provere ispravnosti rada navigacionih ureaja
iz vazduha.
Agencija prua navigacijsko, meteoroloko i tehniko obezbeenje vazdunog transporta u vazdunom
prostoru Republike Srbije, Republike Crne Gore, 55% gornjeg vazdunog prostora Bosne i Hercegovine, kao i
meunarodnih voda junog dela Jadranskog mora.
Vazduni prostor Republike Srbije podeljen je na gornju oblast informisanja u letu (UIR) iznad 8500 m
(FL285), donju oblast informisanja u letu (FIR) ispod 8500 m (FL285), kao i terinalne (TMA) do 4500 m
(FL145) i aerodromske zone.
Prosena duina ruta u gornjem vazdunom prostoru je 314 km (170NM), a u donjem vazdunom
prostoru je 309 km (1167NM).
U 2006. godini Agencija je ostvarila sledee rezultate:
- ukupan broj operacija iznosio je 380.245 letova pri emu je prosena duina leta bila 289 km (156
NM);
- ukupan broj preleta iznad teritorije koja je u nadlenosti Agencije iznosio je 329.711 letova;
- ukupan broj poletanja i sletanja na aerodromima u Republici Srbiji i Republici Crnoj Gori iznosio je
50.534 letova uz godinji trend rasta od 15%.
Integracijom u sistem objedinjene naplate rutnih naknada EUROCONTROL (EUROCONTROL
CRCO) svrstali smo se u red sa jo 37 evropskih zemalja i obezbedili ravnopravnu i urednu naplatu izvrenih
usluga.

4.6. Intermodalni transport
Pored injenice da je tokom devedesetih godina intermodalni transport bio u prekidu, postoji delimino
izgraena infrastruktura, kako na eleznici - elezniki integralni transport, tako i u lukama (luke u Novom
Sadu, Beogradu, Panevu i Prahovu) za pretovar kontenera. Kod postojeih terminala prisutna su znaajna
ogranienja uslovljena postojeom lokacijom, zastarelom opremom i raspoloivim investicijama za razvoj.
Takoe, vie puta definisana mrea terminala i strateki planovi razvoja nisu realizovani.
Kombinovani drumsko-elezniki transport na eleznici se poslednjih godina postepeno obnavlja i u
stalnom je porastu. U 2002. godini je iznosio oko 15.000 TEU, da bi u 2006. godini dostigao 4-5 kontenerskih
vozova dnevno u tranzitu ili oko 77.500 TEU, u uvozu i izvozu oko 13.000 TEU i u lokalnom transportu oko
22.000 TEU. Tome je znaajno doprinela rekonstrukcija est tunela i 19 mostova tokom 2006. godine na pruzi
Ni-Dimitrovgrad, ime je omoguen tovarni profil vozila UIC C du celog eleznikog Koridora X u Republici
Srbiji.
Promet intermodalnih transportnih jedinica u lukama je proteklih godina bio mali, od etiri luke koje
raspolau kontenerskim terminalima u 2003. godini zabeleen je promet kontenera samo u luci Beograd (2200
TEU) i u luci Dunav Panevo (500 TEU).
5. Transportno trite
Uvoz i izvoz roba je tokom devedesetih godina bio znatno smanjen, a usled uvoenja politikih i
ekonomskih sankcija SR Jugoslaviji tradicionalni tranzit kroz Republiku Srbiju je bio gotovo prekinut.
Posledica izolacije Republike Srbije je drastian pad transporta, naroito eleznikog, koji ak i na kraju 2005.
godine ne prelazi etvrtinu od transporta sa kraja osamdesetih godina. Zbog niske ekonomske aktivnosti, malog
rasta industrijske proizvodnje u periodu od 2000. do 2005. godine i nedovoljno razvijenog unutranjeg
transportnog trita, intenzitet korienja raspoloivih transportnih kapaciteta je veoma nizak.
Tranja za transportnom uslugom u Republici Srbiji krajem 2005. godine znatno je manja nego
poetkom devedesetih godina. Ona polako raste i krajem 2005. godine se nalazi na nivou izmeu 30% i 40% od
tranje koja je postojala u periodu 1989-1990. godine.
Izmeu pojedinih vidova saobraaja postoji znaajna razlika u tranji.
Prema podacima objavljenim u Statistikom godinjaku Srbije za 2006. godinu, uee eleznikog
transporta u ukupnom prevozu putnika (realizovani putnik-km) u 2005. godini bilo je 6,3%, uee drumskog
transporta bilo je 42,2%, javnog gradskog i prigradskog prevoza putnika 40,8% i vazdunog transporta 10,7%.
Prema istom izvoru, transportni rad u prevozu robe u zemlji (u ostvarenim tkm) je u 2005. godini iznosio
ukupno 6.832 miliona tona-km, sa ueem eleznikog transporta od 50,96%, UVT 23,74% i drumskog
transporta od samo 9,95%. Pomenuti podaci ne odraavaju realno stanje po pitanju vidovne raspodele na
transportnom tritu jer prema primenjenoj metodologiji, jo iz osamdesetih godina, nisu obuhvaeni privredni
subjekti u privatnoj svojini u drumskom transportu, koji ine njegov najvei deo.
Prema proceni Republikog zavoda za statistiku uee eleznikog transporta u ukupnom prevozu
putnika (realizovani putnik-km) u 2006. godini bilo je 9,2%, uee drumskog transporta bilo je 73,8% i
vazdunog transporta 17%. Transportni rad ostvaren sredstvima javnog gradskog i prigradskog prevoza putnika
u istoj godini je iznosio 5.456,6 putnik-km. U ukupnom transportu robe u 2006. godini drumski transport je
uestvovao sa 80%, elezniki sa 11%, a UVT sa 4.5 %, dok je u ukupno ostvarenom transportnom radu od
13.528 miliona tona-km, uee drumskog bilo 48.3%, eleznikog 31% i UVT 13% (metoda procene
objavljena u Statistikom Biltenu 2299, Saobraaj i veze, izdanje Saveznog zavoda za statistiku i u publikaciji
"Studija, analize, prikazi" br. 138, Beograd 1999, Savezni zavod za statistiku).
6. Prognoze tranje u transportu
Oekivane promene ekonomskog rasta predstavljaju osnovu za prognozu tranje u transportu. Tokom
perioda od 2000. do 2005. godine, prema zvaninim statistikim podacima, rast BDP varirao je izmeu 1,5% (u
2003. godini) i 7,1% (u 2004. godini), sa prosekom od blizu 5%. Rast u 2005. godini u odnosu na 2004. godinu
iznosio je 6,5%. Ovaj rast obuhvatio je i znaajne prihode od privatizacije. Rast BDP u 2006. godini u odnosu
na 2005. godinu je bio 5,8%. U poreenju sa istim periodom prethodne godine, BDP u prvoj polovini 2007.
godine je porastao za 8%. Posmatrano po aktivnostima i rastu BDP najvei doprinos je dala oblast transporta.
Oekivanja poveanja tranje u transportu ukljuuju bri razvoj industrije (elik, cement itd.), pojaane
trgovinske i tranzitne tokove, otklanjanje prepreka i omoguavanje slobodne plovidbe, poboljanje kapaciteta
pratee infrastrukture du Panevropskih Koridora VII i X. Na osnovu iskustava novih drava lanica EU moe
se oekivati brz ekonomski razvoj tokom perioda neposredno pre i posle pridruivanja EU. Verovatno je da rast
10

BDP od 5% godinje (ili vie) nee moi da se odri na dui period, ve e se na kraju pribliiti stopi
ekonomskog rasta u EU.
S druge strane, ekonomski rast moe da bude smanjen negativnim dogaanjima, kao to su politike
prepreke na putu pridruivanja EU, manji porast proizvodnje i time uslovljen nii rast BDP, problemi sa
vraanjem dugova, odranje negativnog prirodnog prirataja stanovnitva, odlaganje sprovoenja
restrukturiranja velikih javnih preduzea u oblasti transporta, via cena goriva, nezaposlenost itd.
U kontekstu budue tranje treba imati u vidu:
1) transportne aktivnosti i investicije u transportni sistem u Republici Srbiji e pratiti porast BDP sa
odreenim elastinostima;
2) raspodela po vidovima saobraaja zavisie od velikog broja faktora, pre svega od privrednog razvoja
zemlje, domae i regionalne transportne politike, kapaciteta i ponuenih usluga;
3) prognoze za jedan vid saobraaja moraju uzeti u obzir kapacitet i usluge koje e nuditi i drugi vidovi
koji se nadmeu za obavljanje istog transportnog rada;
4) bez obzira na rezultate prognoze, imajui u vidu meunarodne trendove, rast kontenerskog transporta
bie u porastu;
5) pretpostavka je da se u Republici Srbiji u dugoronom periodu ne moe sa sigurnou utvrditi
prognoza transporta, ak i uz korienje najboljih metoda;
6) za procenu verovatnoe da li e neki projekat vratiti uloenu investiciju bie potrebno koristiti
metode za analizu rizika;
7) sadanja modalna raspodela, za koju se procenjuje da iznosi oko 80-85% za drumski, 10-15% za
elezniki i oko 7% za UVT, verovatno e opstati jo izvesno vreme, sasvim sigurno u narednom
srednjoronom periodu;
8) postojei kapaciteti transportnih mrea u Republici Srbiji, uz potrebnu modernizaciju i lokalna
poboljanja, bie dovoljni u narednom desetogodinjem periodu (prema REBIS i WB do 2015. godine).
III OSNOVE ZA REALIZACIJU STRATEGIJE
Realizacija stratekih ciljeva u oblasti transporta ne moe se postii samo linearnim sledom aktivnosti, a
mnogi faktori koji deluju paralelno i istovremeno mogu da uspore ili ubrzaju dostizanje ciljeva. Ovi faktori
mogu proizlaziti iz unutranjeg ili meunarodnog okruenja i mogu se manifestovati u razliitim periodima i na
razliite naine. Uopteno govorei, u stratekom pristupu razvoja oblasti transporta, treba iskoristiti prednosti i
prilike koje se ukazuju, otkloniti slabosti i izbei probleme koji stoje na putu.
1. Razvoj transportnog sistema
Privlaenje meunarodnih tokova roba i putnika predstavlja okvir za oblikovanje razvoja transportnog
sistema i odreivanje prioriteta u stratekom planiranju.
Prostorni plan Republike Srbije do 2010. godine daje pravno vaei okvir za dugorono planiranje.
Uzimajui u obzir navedeno, unapreenje transportne infrastrukture mora se prvenstveno koncentrisati na
poboljanje postojeih mrea, nivoa bezbednosti i usluga, izgradnju dodatnih traka/koloseka i obilaznica u
kontekstu poboljanja stanja ivotne sredine, izmetanje tranzitnih tokova iz urbanih gradskih zona, a naroito
kada se transportuju opasni tereti, modernizaciju opreme, rekonstrukciju raskrsnica i otklanjanje/saniranje
visokorizinih deonica puta. Posebna panja se mora posvetiti objektima transportne infrastrukture i njihovoj
zatiti. Ove aktivnosti treba obavljati u punoj saradnji i koordinaciji dravnih organa, javnih preduzea,
privrednih drutava, preduzetnika i agencija.
1.1. Privlaenje meunarodnih tranzitnih tokova
Ekspanzija privrede i trita je trajan zadatak drave, budui da je interes ulaganja budetskih sredstava
u transportni sektor prvenstveno usmeren na stimulaciju:
1) opteg ekonomskog razvoja i direktnog i/ili indirektnog povraaja uloenih sredstava i dugorone
odrivosti investicija;
2) ouvanja i razvoja manje razvijenih ili nerazvijenih podruja u zemlji.
11

Dobra transportna integracija u meunarodnim okvirima imae stimulativni efekat na privredu
Republike Srbije. U dugoronom smislu transportna integracija u meunarodnim okvirima e poveati budetski
potencijal drave za uee u manje profitabilnim sadrajima transportne infrastrukture. Ta transportna
integracija e takoe omoguiti uravnoteeno oblikovanje nacionalne transportne mree i bolje transportne veze
izmeu perifernih i ekonomski manje razvijenih i naprednijih podruja. Imajui u vidu geografski poloaj i
predvidljiv razvoj ekonomskih odnosa u irem regionu, uprkos veoma konkurentnom okruenju, Republika
Srbija jo uvek ima mogunosti da brzim i adekvatnim merama transportne politike stvori preduslove za
privlaenje meunarodnih tranzitnih tokova.
Integrisano okruenje, zasnovano na primeni savremenih informacionih i komunikacionih tehnologija,
pomou instrumenata transportne politike treba da na svim nivoima obezbedi najire mogue korienje
savremenih ITS aplikacija za praenje relevantnih parametara transporta (tokovi, brzina i gustina, nivoi
ekolokih pokazatelja, meteoroloki podaci). Potrebno je ustanoviti centar za prikupljanje, obradu i distribuciju
relevantnih podataka i standardizovati primenu ITS, informacionih i komunikacionih tehnologija.
Uspenom implementacijom Strategije integrisanog upravljanja granicom i Akcionim planom za njeno
sprovoenje istovremeno se stvara pretpostavka za razvoj privrednih aktivnosti i nesmetano odvijanje
prekogranine trgovine i otvorenost granice za efikasan protok putnika i robe u regiji.
2. Generalni plan razvoja transportnog sistema
Generalni plan razvoja transportnog sistema (celokupne transportne infrastrukture), kao i dinamiki
program njegovog sprovoenja, neophodno je pripremiti u skladu sa Strategijom i optim razvojnim ciljevima
Republike Srbije sa sledeim sadrajem:
1) opti ciljevi (strateki, strukturni);
2) oroeni ciljevi (pravni okvir na evropskom i regionalnom nivou, na nivou meunarodnih projekata,
na nacionalnom nivou, uz analizu ekonomske i funkcionalne izvodljivosti);
3) osnovni elementi (valorizacija stanja, maksimalni transportni kapaciteti i mogunost korienja
postojee infrastrukture, procena trendova transportne tranje, bezbednost u saobraaju, aspekti zatite ivotne
sredine);
4) predlozi (transportna mrea, transportno-tehnike karakteristike, investicioni trokovi, upravljanje i
odravanje, finansijske mogunosti i izvori, prioriteti-vremenski raspored);
5) sprovoenje (budeti, akcioni planovi, priprema projektne dokumentacije, obezbeenje finansijskih
sredstava, regionalna i meudravna saradnja, koordinacija nadlenih sektora, odgovornost za realizaciju
programa).
Finansiranje transporta mora se sprovoditi vodei rauna o principu odrivosti sa stabilnim izvorima
finansijskih sredstava.
2.1. Komplementarna transportna strategija
Uzimajui u obzir iskustva razvijenih evropskih zemalja u oblasti transporta, politika razvoja transporta
u Republici Srbiji treba da bude u funkciji subsidijarnih ciljeva i da se bazira na analizi efektivnosti i efikasnosti
pojedinih oblasti. To bi trebalo da omogui izbor i ponudu optimiziranih transportnih opcija, koje se postiu
korienjem intermodalnih reenja.
Glavne odrednice komplementarne transportne politike mogu da se uopte kroz:
1) preusmeravanje tranje prema ekoloki prihvatljivijim vidovima saobraaja;
2) primenu relevantnih i najsavremenijih tehnologija;
3) pravine naknade za korienje infrastrukture;
4) intermodalnu kooperaciju u transportu;
5) izmene propisa;
6) fleksibilno odreivanje naknada za tranzit;
7) spreavanje nepotrebnog transporta;
8) drutveno i ekoloki prihvatljiviju organizaciju javnog gradskog i prigradskog prevoza putnika;
12

9) olakanje integracije transportnih mrea (reavanje problema na graninim prelazima koji se odnose
na infrastrukturu, organizaciju, sinhronizaciju i granine procedure).
U skladu sa postavkama transportne politike EU, koja je utvrena u Beloj knjizi "Evropska transportna
politika za 2010. godinu: Vreme odluke" i Strategije odrivog razvoja transporta (Savet ECMT, Prag 2000.
godina), glavni ciljevi komplementarne transportne strategije su:
1) svrsishodno planiranje i upravljanje transportnim tokovima;
2) smanjenje tetnih efekata transporta na okruenje;
3) poveanje bezbednosti u saobraaju;
4) poveanje efikasnosti transportnog sistema;
5) kompenzacija posledica deregulacije trita i liberalizacije u oblasti transporta.
Pored toga to neki ciljevi nisu direktno osetljivi na kriterijume zadovoljenja stvarne transportne tranje,
u dugoronom periodu oni obezbeuju optimalnu integraciju oblasti transporta u nacionalni i meunarodni okvir
progresivnog ekonomskog razvoja.
Da bi se realizovali ciljevi Strategije potrebna je dosledna saradnja ministarstva nadlenog za poslove
saobraaja sa drugim organima i agencijama radi obezbeenja efikasnog sprovoenja instrumenata Strategije u
kljunim aspektima regulatorne politike, investicione politike, politike poreza i cena, socijalne politike,
regionalnog planiranja i upravljanja transportom.
Na osnovu strune procene infrastrukturnih kapaciteta i potrebe za razvojem transportnih mrea,
razvojni planovi i aktivnosti u oblasti transportne infrastrukture treba da se zasnivaju na generisanju javne
tranje i preusmeravanju tranje sa jednog vida saobraaja na drugi.
Drava treba da obezbedi jednake uslove za korienje transportne infrastrukture, ogranii
nekontrolisani razvoj pojedinih segmenata i stimulie konkurenciju vidova saobraaja.
Imajui u vidu strateki cilj da se pobolja pozicija Republike Srbije u meunarodnom transportu,
Strategija treba da naglasi racionalnu i ciljno orijentisanu stimulaciju razvoja eleznikog, intermodalnog i
vodnog transporta na meunarodnim koridorima. Takoe, potrebno je da se usklade razliiti vidovi saobraaja
radi uspene intermodalnosti, tako da se stvori sistem koji e predstavljati konkurentnu alternativu prevozu koji
se obavlja iskljuivo drumskim transportom.
3. Investiciona politika
Investiciona politika i programi ulaganja u transportnu infrastrukturu zasnivaju se na identifikaciji
relevantnih kritinih elemenata upravljanja tom infrastrukturom, i to na:
1) definisanju distribucije ulaganja u pojedine vidove saobraaja;
2) definisanju odnosa ulaganja izmeu izgradnje i odravanja transportne infrastrukture za svaki vid
saobraaja, naroito uzimajui u obzir rekonstrukcije i zaostatak u redovnom odravanju;
3) adekvatnoj naknadi za korienje infrastrukture (institucionalna i drutvena ogranienja koja ometaju
naplatu stvarnih trokova);
4) reavanju problema produktivnosti (viak radne snage, nedostatak konkurentnosti);
5) trinoj i regulatornoj reformi;
6) partnerstvu javnog i privatnog sektora;
7) usvajanju evropskih normi;
8) metodologiji donoenja odluka o investicijama.
Nedostatak sredstava zahteva delotvorna reenja u oblasti transporta. Da bi se ciljevi realizovali to je
efikasnije mogue, za usmeravanje pri odluivanju moraju se koristiti analiza rentabilnosti (Cost-Benefit) i
viekriterijumska analiza.
U to veoj meri treba birati reenja koja na efikasniji nain koriste postojeu infrastrukturu. Pre nego
to se predloe novi putevi/pruge ili njihova rekonstrukcija moraju se razmotriti i druga alternativna reenja.
Sistem planiranja, u skladu s tim, treba da omogui koordinaciju mera u oblasti transporta. Promena
organizacione strukture i upravljanja sistemom moe da da veoma dobre rezultate uz relativno mala ulaganja.
Kao uzor treba koristiti sledei redosled postupaka:
13

1) definisanje i sprovoenje mera koje utiu na transportne zahteve i izbor vida saobraaja;
2) definisanje i sprovoenje mera koje vode ka efikasnijem korienju postojee infrastrukturne mree;
3) poboljanja i manje rekonstrukcije infrastrukture;
4) nove investicije i vee rekonstrukcije infrastrukture.
Perspektiva celine sistema mora da bude osnovni princip prilikom razmatranja buduih akcija. Pre nego
to se donese odluka o novim investicijama treba traiti reenja koja koriste postojeu infrastrukturu. Potrebno
je uraditi studije alternativnih reenja kako bi se dokazalo da su alternative analizirane i da se o njima
diskutovalo. Mora se formirati plansko-analitiki sistem koji e u okviru oblasti transporta omoguiti saradnju i
ocenjivanje razliitih tipova mera.
Sposobnost drave da usmerava ulaganja i ciljevi razvoja transporta nalau jaanje intermodalnosti.
Imajui u vidu postojeu neuravnoteenu vidovnu raspodelu, to se posebno odnosi na davanje odreene vanosti
ulaganjima u infrastrukturu eleznikog, vodnog i intermodalnog transporta.
Uspostavljanje jednakih uslova za korienje infrastrukture zahteva puno angaovanje eksternih
trokova koje odreeni vid saobraaja prouzrokuje iroj drutvenoj zajednici.
4. Upravljanje transportnom infrastrukturom
Upravljanje transportnom infrastrukturom koja je u vlasnitvu drave postepeno e se prenositi na
organe autonomne pokrajine i jedinica lokalne samouprave. Nadzor nad upravljaima transportne infrastrukture
obavlja ministarstvo nadleno za poslove saobraaja, a redovne i nezavisne finansijske provere upravljaa
transportne infrastrukture i njihovih podugovaraa moraju se obavljati najmanje jednom godinje.
Potrebno je obezbediti pravni okvir za prenos poslova iz oblasti finansija, prihoda, aktivnosti i obaveza
u komercijalni/privatni sektor. Programi restrukturiranja postojeih privrednih subjekata u dravnoj svojini treba
da obezbede razdvajanje funkcije upravljanja infrastrukturom od funkcije transportnih operacija i povezanih
usluga. Upravljanje infrastrukturom takoe ukljuuje formiranje kruga privatnih davalaca usluga u oblasti
odravanja infrastrukture, stvarajui na taj nain pravino i konkurentno okruenje.
U kontekstu procesa prostornog planiranja i projektovanja najvanijih saobraajnih pravaca vano je:
1) odrediti stvarno stanje projektne i planske dokumentacije;
2) obezbediti objektivnu i nezavisnu reviziju dokumentacije;
3) izraditi studije izvodljivosti prema visokim meunarodnim standardima;
4) obezbediti javnost postupaka i pristupanost celokupne dokumentacije.
Uesnici u procesu odluivanja moraju biti kvalifikovani i odabrani tako da timovi i njihova
organizacija budu u skladu sa znaajem predmeta i plana, efikasnou realizacije projekata i oekivanim nivoom
kvaliteta.
Restrukturiranje, komercijalizacija i privatizacija velikih privrednih subjekata u dravnoj svojini imaju
kratkoroni do srednjoroni prioritet u razvoju oblasti transporta uz donoenje odgovarajuih propisa i usvajanje
efikasne organizacije sistema upravljanja na dravnom i niim nivoima.
Potrebno je ustanoviti sistematsku aktivnost ministarstva nadlenog za poslove saobraaja koja je
usmerena ka poveanju bezbednosti u saobraaju, razvijanju preventivne aktivnosti i koordinaciji svih subjekata
na unapreenju opte bezbednosti u saobraaju.
Usvajanje i primena propisa EU, tehnikih normi i standarda koji e se primenjivati u oblasti transporta
u Republici Srbiji mora postati organizovana i trajna aktivnost.
5. Institucionalna odgovornost
Strateko planiranje transporta, modeliranje i nadzor nad sprovoenjem Strategije moraju biti iskljuivo
u nadlenosti ministarstva nadlenog za poslove saobraaja. Ministarstvo nadleno za poslove saobraaja mora
biti organizaciono osposobljeno za preuzimanje odgovornosti za strateko upravljanje i planiranje.
Potrebno je izmeniti unutranje ureenje i sistematizaciju radnih mesta u tom ministarstvu i njegov rad
prilagoditi zahtevima realizacije Strategije i Akcionog plana, a naroito obezbediti obavljanje zadataka koji se
tiu brige o transportu na nivou sistema i predlaganju smernica za delovanje sektora u tom ministarstvu, koje je
obrazovano za razliite vidove saobraaja. Takva izmena unutranjeg ureenja ministarstva nadlenog za
poslove saobraaja zahteva jaanje tog ministarstva u kadrovskom smislu, koje takoe mora imati i posebnu
14

modernu analitiku i statistiku slubu, a normativne, upravne i inspekcijske funkcije u oblasti transporta
moraju biti jasno razdvojene.
Pored ministarstva nadlenog za poslove saobraaja, u poslovima koji ulaze u delokrug drugih dravnih
organa (granini prelazi, bezbednost, ekologija, opasne materije, poljoprivreda i vodoprivreda i sl.)
institucionalnu odgovornost imaju i druga ministarstva i organi lokalne samouprave.
Potrebno je razvijati meunarodnu i meuresorsku saradnju koja obuhvata carinu, policiju, inspekcijske
slube, zatitu ivotne sredine, kao i upotrebu voda i kontrolu bujica i poplava. Ministarstvo nadleno za
poslove saobraaja treba da ima vodeu ulogu u organizovanju takve saradnje i da inicira donoenje odreenih
mera Vlade koje se tiu i drugih institucija.
Republika Srbija mora da stimulie poboljanje meunarodnih odnosa i saradnje, a naroito odnosa sa
meunarodnim asocijacijama u oblasti transporta, koristei naune, strune, ekonomske i diplomatske misije.
Takoe se mora ostvariti ozbiljnije uee u meunarodnim projektima za razvoj transporta na svim nivoima.
6. Posebni ciljevi Strategije
Posebni ciljevi Strategije ne odraavaju uvek ili ak i ne ispunjavaju kriterijume stratekog i razvojnog
planiranja transportnog sistema sa aspekta njegove neposredne ekonomske efikasnosti, ali doprinose ukupnim
nacionalnim interesima, strategiji i politici na viem nivou. Ovo se na prvom mestu odnosi na kombinovane
instrumente koji deluju u oblasti zatite nacionalne bezbednosti, razvoju perifernih, graninih i seoskih oblasti,
mobilizaciji i koordiniranim meusektorskim aktivnostima u sluaju nepredvienih dogaaja, sinhronizovanim
merama za stimulaciju ekonomskog i demografskog rasta odreenih oblasti, efikasnije zadovoljavanje potreba
odreenih grupa stanovnitva (deca, mladi, stara lica ili osobe sa posebnim potrebama) i obezbeenje
efikasnijeg sistema medicinske pomoi povreenima u razliitim vidovima saobraaja.
Potrebno je unaprediti objektivnu investicionu politiku na celoj transportnoj mrei sa ciljem da se
uravnotei ekonomski razvoj svih podruja u zemlji. Kao posebni ciljevi pojavljuju se i zahtevi za specifinim
oblicima transportnih sistema za potrebe nacionalnih parkova, zatienih oblasti i turistikih podruja.
Vaan segment posebnih ciljeva predstavlja blagovremeno razmatranje i priprema za brzu primenu i
realizaciju saobraajnih i transportnih planova za vanredne situacije (prirodne nepogode, katastrofe, ratna
dejstva, teroristiki akti). Deo budetskih sredstava moe se utedeti saradnjom i racionalnim korienjem
infrastrukturnih, tehnikih i ljudskih resursa Vojske Srbije za potrebe civilnog i vojnog transportnog sistema.
IV VIZIJA TRANSPORTNOG SISTEMA U REPUBLICI SRBIJI 2015. GODINE
SA STANOVITA DRUTVENOG RAZVOJA - Transportni sistem u Republici Srbiji razvijen je u
skladu sa potrebama drave tako da svaki potreban vid saobraaja moe da dopre do svake zajednice u dravi na
adekvatan, bezbedan, pouzdan i efikasan nain i u bilo kom trenutku tokom godine.
SA STANOVITA OPREDELJENJA REPUBLIKE SRBIJE ZA ULAZAK U EU - Transportni sistem
u Republici Srbiji je trino orijentisan, kompatibilan i integrisan u EU i u stalnoj je saradnji sa susednim
dravama, razvija komplementarne strategije i olakava odvijanje meunarodnog transporta.
SA STANOVITA ODRIVOG RAZVOJA - Transportni sistem u Republici Srbiji koristi sve vidove
saobraaja u skladu sa njihovim prednostima i na najkorisniji mogui nain, uzimajui u obzir eksterne
trokove, trino orijentisan, stabilan sistem finansiranja, a bezbednost u saobraaju je poboljana do nivoa koji
postie EU, negativni drutveni i ekoloki uticaji saobraaja se kontroliu i permanentno smanjuju.
SA STANOVITA STABILNOSTI INSTITUCIJA - Transportni sistem u Republici Srbiji, podran od
strane dobro osmiljenih institucija, organizovanih i usklaenih prema potrebama, sa strunim i tehniki
opremljenim kadrom, strukturiran je tako da javni i privatni sektor zajedno koriste transportni sistem i upravljaju
njime na efikasan nain obezbeujui primenu Strategije.
V OPTI CILJEVI STRATEGIJE
Uzimajui u obzir osnove za realizaciju Strategije i zakljuke Swot analize eleznikog, drumskog,
vodnog, vazdunog i intermodalnog transporta u Republici Srbiji koja je data u Prilogu 2, koji je odtampan uz
ovu strategiju i ini njen sastavni deo, a potujui viziju transporta Republike Srbije 2015. godine definisani su
opti ciljevi Strategije, i to:
15

1) Transportna mrea Republike Srbije integrisana u Transevropsku transportnu mreu. U okviru
realizacije ovog cilja potrebno je obaviti rehabilitaciju, rekonstrukciju i izgradnju Panevropskih Koridora VII i
X, sistemskim pristupom razviti i racionalizovati transportnu mreu, potujui pri tome princip odrivog razvoja
Republike Srbije. Pravac Beograd-Juni Jadran, pravci 3, 4, 5, 6, 7, 10 i 11, kao i odreene poprene veze
Osnovne mree prihvaeni su kao deo TEN;
2) Efikasno korienje komparativnih prednosti svakog vida saobraaja. U okviru realizacije ovog cilja
potrebno je razmotriti i smanjiti eksterne trokove i uvesti pravino odreivanje naknada za korienje
transportne infrastrukture za sve vidove saobraaja. Jaanjem intermodalnog transporta potrebno je izvriti
usmeravanje transportnih zahteva ka drutveno prihvatljivijim vidovima saobraaja;
3) Podizanje kvaliteta usluga transportnog sistema. U okviru realizacije ovog cilja potrebno je poveati
efikasnost svih vidova saobraaja i celog transportnog sistema, boljom organizacijom transportnih operacija sa
aspekta ekonominosti, bezbednosti i zatite ivotne sredine i primenom ciljno orijentisanog planiranja i
upravljanja saobraajnim tokovima. Potrebno je razviti jedinstven transportni sistem, prilagoen zahtevima
korisnika i efikasno i efektivno zadovoljenje potreba za individualnom mobilnou. Usvojene su
komplementarne politike razvoja inteligentnih transportnih sistema za primenu u razliitim vidovima saobraaja
na celoj teritoriji Republike Srbije;
4) Poveanje nivoa bezbednosti i sigurnosti transportnog sistema. U okviru realizacije ovog cilja
potrebno je smanjiti broj poginulih na putevima i broj nezgoda u vodnom, eleznikom i vazdunom transportu
u Republici Srbiji. Transport opasnih tereta usklaen je sa propisima EU i ADR, RID i ADN propisima;
5) Jaanje transportnog trita i njegova postepena deregulacija. U okviru realizacije ovog cilja potrebno
je: obezbediti uslove za poboljanje konkurentnosti izmeu vidova saobraaja i unutar vidova na transportnom
tritu; uspostaviti regulatorne, operativne i upravljake funkcije u oblasti transporta; obaviti postepenu i
opravdanu deregulaciju i liberalizaciju transportnog trita i kompenzaciju efekata takvih mera; jaati
konkurentnost domaih prevoznika na domaem i meunarodnom tritu; uspostaviti saradnju dravnih organa i
privrednih subjekata u oblasti transporta u cilju razvoja transportnog trita;
6) Smanjenje negativnog uticaja transporta na ivotnu sredinu, u skladu sa principima odrivog razvoja.
U okviru realizacije ovog cilja potrebno je transportni sistem Republike Srbije razviti u skladu sa principima
odrivog razvoja, zatite ivotne sredine (smanjenje zagaenja vazduha, buke i uzroka globalnog zagrevanja) i
drutvene odgovornosti;
7) Uspostavljanje stabilnog finansiranja razvoja transportnog sistema. U okviru realizacije ovog cilja
potrebno je stvoriti uslove za odriv razvoj transportnog sistema kroz stabilne izvore finansiranja u budetu i
drugim izvorima finansiranja i obezbediti efikasno odravanje transportnog sistema i efikasnost i efektivnost
sistema gradskog i prigradskog prevoza putnika.
VI RAZVOJ TRANSPORTNOG SISTEMA
1. Drumski transport - vizija za 2015. godinu
Mrea javnih puteva u Republici Srbiji 2015. godine ima vii nivo usluge u odnosu na 2005. godinu.
Sistem javnih puteva u Republici Srbiji orijentisan je kapacitetima prema tranji i zadovoljava sve zahteve
unutranjeg i meunarodnog transportnog trita.
Sredstva investirana u prethodnom periodu omoguila su postupan razvoj mree autoputeva velikog
kapaciteta na kojoj se obavlja i nacionalni dugolinijski transport i tranzit. Jedinstven sistem za elektronsku
naplatu putarina uveden je i funkcionie na celoj mrei. Za cenu koju plaa, korisnik dobija niz
visokokvalitetnih usluga - visok nivo bezbednosti, siguran i komforan parking, brzu pomo i servis, informacije
o putu i saobraaju, dobre zdravstvene i ugostiteljske usluge.
Putarine se koriste za odravanje i izgradnju autoputeva. U drumskom transportu uveden je princip
"zagaiva plaa" na osnovu koga vozila koja vie zagauju ivotnu sredinu plaaju vee nadoknade za
korienje javnih puteva. Preostali deo mree dravnih puteva je obnovljen i ima visok nivo usluge. Redovno i
zimsko odravanje su na nivou evropskih standarda, a finansiranje se obavlja preko specijalizovanog fonda.
Izvori finansiranja tog fonda ureeni su zakonom. Lokalna samouprava na istim principima odrava i poboljava
mreu optinskih puteva i ulica.
Izvrena je rekategorizacija mree i jasno su podeljene nadlenosti i odgovornosti za dravne puteve i za
optinske puteve i ulice. Zavreni su i aurirani katastar javnih puteva i putnog zemljita, kao i svih korisnika
javnih puteva i putnog zemljita koji su u obavezi da plaaju naknadu za njihovu upotrebu, to predstavlja jedan
od znaajnih izvora finansiranja za odravanje putne mree na svim nivoima.
16

Zavrena je reforma u oblasti odravanja javnih puteva. Primenjuje se sistem pravine konkurencije i
ugovaranje na bazi kvaliteta izvrenih usluga odravanja, ukljuujui i zimsko odravanje integrisano sa
sistemom hidrometeorolokih stanica na celoj teritoriji Republike Srbije.
Efikasna organizacija i upravljanje saobraajem imaju veliki znaaj posebno u gusto naseljenim
oblastima. Korienje inteligentnih transportnih sistema i integrisani pristup voritima u kojima se ukrtaju
javni i individualni prevoz olakava upravljanje saobraajem.
Razvoj drumskog transporta usmeren je na poveanje konkurentnosti i profesionalnosti sektora, a
pristup transportnom tritu u drumskom transportu zasniva se na principu nediskriminacije.
U potpunosti je sprovedeno usklaivanje propisa u oblasti drumskog transporta sa propisima EU sa
aspekta tehnike, tehnologije, standardizacije, bezbednosti i upravljanja.
1.1. Savremena mrea puteva
Republika Srbija daje prednost sistemu interoperabilnih autoputnih koridora, kod kojih su na celoj
duini koridora primenjeni isti standardi u smislu nivoa usluge, bezbednosti, sistema naplate putarine,
informacija i razliitih usluga. Takav sistem doprinosi poveanju komfora korisnika i bezbednosti saobraaja na
koridoru, uz dopunske efekte na ubrzanje ekonomskog razvoja i poveanje tranje usluga.
Postojea mrea magistralnih i regionalnih puteva duine je oko 15.000 km, a rekategorizacijom e se
mrea dravnih puteva znaajno smanjiti. Prioritet u prvom srednjoronom periodu imae rehabilitacija,
odravanje, kompletiranje i usklaivanje karakteristika dravnih puteva I reda i objekata na mrei tih puteva.
Gradske obilaznice, dravni putevi II reda i optinski putevi i ulice e se razvijati u skladu sa potrebom da se
usklade i homogenizuju karakteristike cele mree.
1.1.1. Koncept razvoja mree
Osnova mree javnih puteva sastoji se od drumskih koridora i pravaca Osnovne mree, koji
omoguavaju da se Republika Srbija bolje povee sa okruenjem i da postane deo sistema Transevropske mree
puteva. Koncept razvoja mree javnih puteva uzima u obzir:
1) privredni i demografski razvoj Republike Srbije i specijalne ciljeve;
2) trend poboljanja politikih odnosa u Evropi i formiranje integrisane Transevropske mree puteva i
Osnovne mree;
3) poboljanje efikasnosti drumskog transporta i nadgradnju postojee mree izmeu zemalja zapadne,
centralne, istone i june Evrope, bliskog i srednjeg Istoka;
4) politiki i geografski poloaj Republike Srbije u odnosu na okruenje i EU i obaveze koje proizilaze
iz ukljuenja Republike Srbije u meunarodni sistem, tj. u Transevropsku mreu puteva;
5) veze sa republikama bive Jugoslavije koje se zajedniki planiraju preko SEETO i finansiraju uz
pomo predpristupnih fondova EU.
U kontekstu odreivanja prioriteta za unapreenje postojeih i izgradnju novih javnih puteva treba
sistematino koristiti savremene racionalne pristupe za podizanje kapaciteta navedenih puteva imajui u vidu
raspoloiva sredstva, potrebe i mreu u celini, to podrazumeva mogunost etapne gradnje.
1.1.2. Glavne drumske transportne ose
Glavne drumske transportne ose strateki vane za Republiku Srbiju, usklaene sa HLG i Osnovnom
mreom, su:
1) Koridor X: Ljubljana-Zagreb-Beograd-Ni-Leskovac-Skoplje-Solun;
2) Koridor X, krak Koridora-Xb: Horgo-Subotica-Novi Sad-Beograd;
3) Koridor X, krak Koridora-Xc: Ni-Dimitrovgrad-Gradina-Sofija.
Ostali putni pravci kao delovi Osnovne mree koji su vani za Republiku Srbiju su:
1) Pravac 3: veza Koridora Vc sa pravcem Beograd-Juni Jadran (granica sa Bosnom i HercegovinomKremna);
2) Pravac 4: granica sa Rumunijom-Vrac-Panevo-Beograd-aak-Uice-granica sa Crnom Gorom;
3) Pravac 5: veza Koridora IVa sa Koridorom X (granica sa Bugarskom-Zajear-Parain);
17

4) Pravac 6: veza Koridora VIII sa pravcem Beograd-Juni Jadran (granica sa Crnom Gorom-RibarieAP Kosovo i Metohija);
5) Pravac 7: veza Koridora X sa AP Kosovo i Metohija (Ni-Prokuplje-Kurumlija-AP Kosovo i
Metohija).
1.1.3. Dugoroni razvoj mree javnih puteva
U okviru dugoronog razvojnog koncepta, pored ve priznatih meunarodnih koridora i pravaca kroz
Republiku Srbiju, znaaj individualnih saobraajnih tokova ili teina posebnih ciljeva trebalo bi takoe da
potvrde dalji dugoroni razvoj transportne mree i dovedu do zahteva da oni budu ukljueni u Transevropsku i
Osnovnu mreu. Takvi projekti na teritoriji Republike Srbije doprinee poboljanju meunarodnog, regionalnog
i domaeg transporta, to se posebno odnosi na:
1) potencijalno novi meunarodni saobraajni koridor granica Rumunije-Vrac-Beograd (Osnovna
mrea-Pravac 4);
2) projekat Beograd-Poega-Juni Jadran, koji predstavlja vezu Koridora X i Koridora IV u Rumuniji sa
Jadranskim morem. Ovaj projekat prati Pravac 4 Osnovne mree;
3) putni pravac Zajear-Parain, koji predstavlja vezu Koridora IV u Bugarskoj sa Koridorom X u
Srbiji. Ovaj putni pravac prati Pravac 5 Osnovne mree.
Posle prioritetne rehabilitacije mree, pravac Pojate-Kruevac-Kraljevo-aak treba predloiti kao novi
deo Osnovne mree u cilju povezivanja Koridora X sa pravcem Beograd-Juni Jadran. Predloeni pravac prati
postojee deonice mree javnih puteva. Transverzalnu vezu kraka Koridora-Xc sa pravcem 7 (Ni-ProkupljeKurumlija-AP Kosovo i Metohija) od Pirota do Leskovca treba uzeti u obzir u istom kontekstu.
Polazei od postojeih deonica autoputeva, postojee i oekivane tranje na glavnim pravcima mree
javnih puteva Republike Srbije, prostorne raspodele broja stanovnika i ogranienih kapaciteta, kao strateki
interes drave moe se definisati relativno brzo formiranje Osnovnog trougla autoputne mree Republike Srbije
(Beograd-Pojate-aak-Poega-Beograd) sa bitnim posrednim uticajima du postojeih dvotranih puteva u
irem podruju.
Ovaj generalni koncept moe se delimino modifikovati zbog neophodnih kompromisa i meunarodnih
obaveza koji ne bi smeli da ugroze interes brzog formiranja osnovnog autoputnog trougla Republike Srbije.
1.1.4. Kratkoroni do srednjoroni razvoj mree javnih puteva
U skladu sa dokumentom HLG, evropska transportna politika ograniila je svoje prioritetne projekte do
2010. godine u odnosu na infrastrukturu javnih puteva Republike Srbije na sledei nain:
1) Lista 1-projekti u kratkoronom do srednjoronom periodu-Putevi:
a) 21-podizanje nivoa kvaliteta puta na sekcijama granica Maarske-Beograd-Ni-granica Makedonije;
b) 22-obilaznica oko Beograda, sekcija Batajnica-Bubanj potok;
znaaja:
2) Lista 3-drugi veliki projekti na multimodalnim osama i projekti od regionalnog ili od nacionalnog
a) 38-most Gazela u Beogradu;
b) 39-intermodalna logistika platforma Beograda.
Prioriteti radova na mrei javnih puteva su:
1) izgradnja druge kolovozne trake na sekciji Horgo-Beograd (krak Koridora-Xb);
2) izgradnja deonica autoputa Leskovac-granica Makedonije (Koridor X) i Ni-granica Bugarske (krak

Koridora-Xc);
3) glavni drumski koridori Osnovne mree imaju prioritet u rehabilitaciji/rekonstrukciji: Koridor X, sa
njegovim kracima-Xb i Xc, Pravac 3 (Uice-granica Bosne i Hercegovine), Pravac 4 (granica Rumunije-VracPanevo-Beograd-aak-Poega-Uice-granica sa Crnom Gorom), Pravac 5 (granica Bugarske-ZajearParain), Pravac 6 (granica Crne Gore-Ribarie-AP Kosovo i Metohija), Pravac 7 (Ni-Prokuplje-KurumlijaAP Kosovo i Metohija) i transverzalne veze Pojate-Kruevac-Kraljevo-aak, Pirot-Leskovac-AP Kosovo i
Metohija i Subotica-Baka Palanka. Etape realizacije e biti odreene na osnovu ekonomske izvodljivosti;
18

4) identifikacija uskih grla na Osnovnoj mrei javnih puteva u Republici Srbiji-putevi kroz i oko
Beograda, mostovi na Dunavu i Savi u Beogradu i njegovoj blizini, obilaznica oko Beograda, put Beograd- Novi
Sad (most kod Beke), privremeni elezniko-drumski most u Novom Sadu, Ibarska magistrala;
5) rekonstrukcija mostova na putnoj mrei u cilju poboljanja njihove strukture, stabilnosti i nosivosti.
Usled neadekvatnog odravanja tokom godina i poveanja gustine saobraaja na nekim deonicama navedene
mree mostovi su postali znaajna uska grla. Potrebno je uraditi posebnu analizu za definisanje prioriteta za
rekonstrukciju mostova na Osnovnoj mrei;
6) priprema studije o prioritetnim merama za poveanje bezbednosti saobraaja na meunarodnim
putevima u Republici Srbiji. Uvoenje zvanine metodologije za definisanje i sanaciju visokorizinih deonica
puta i njihova popravka. Uvoenje raskrsnica sa krunim tokom gde god je to potrebno i mogue;
7) stabilizacija klizita koja prouzrokuju povremene prekide saobraaja i usporavaju saobraaj.
Smernice za projekte u toku su:
1) Obilaznica oko Beograda. Po projektu iz 1975. godine, koji je zasnovan na prognozama transporta do
2010. godine, zapoeta je gradnja puta sa etiri trake. Izgradnja je prekidana i nastavljana vie puta, zbog
nedostatka sredstava i ratnih dejstava (unitenje mosta kod Ostrunice). Neophodno je projekte Obilaznice
uskladiti sa vaeom EU regulativom i obezbediti primenu meunarodnih standarda, to se posebno odnosi na
profile tunela. Trenutni prioritet ima zavravanje zapoetih deonica, ali u narednom srednjoronom periodu iz
funkcionalnih razloga prednost treba dati zavravanju obilaznice na celoj duini, sa uim profilom od prvobitno
projektovanog. Proirenje u skladu sa potrebama moe se izvesti u drugoj fazi;
2) autoput Horgo-Novi Sad-Beograd, koji se gradi kao autoput sa etiri trake. U okviru projekta
predviena je rekonstrukcija postojeeg i izgradnja novog mosta preko Dunava kod Beke, iji zavretak se
planira do kraja 2010. godine. Delovi ovog projekta obuhvaeni su koncesijom na autoputskom pravcu HorgoPoega;
3) putni pravac Horgo-Beograd-Poega (deo kraka Koridora-Xb i puta Beograd-Juni Jadran)-deonice
Horgo-Novi Sad (106.9 km, 2 trake-Lot 2) i Beograd-Poega (148 km, 4 trake-Lot 1) za koji je data koncesija
za izgradnju, korienje i odravanje.
Specifini ciljevi su:
1) policentrini razvoj lokalne putne mree;
2) uspostavljanje sistema za upravljanje kolovozom na celoj mrei javnih puteva;
3) lanstvo u specijalizovanim meunarodnim telima i organizacijama;
4) uspostavljanje tela/organa za upravljanje bezbednou saobraaja;
5) uvoenje inteligentnih transportnih sistema, elektronskog sistema naplate i interoperabilnosti u sistem
naplate putarina;
1.2. Razvoj drumskog transporta

Neujednaeni razvoj vidova saobraaja potvruje injenicu da su pojedini vidovi prilagodljiviji na
krupne promene koje se deavaju u ekonomiji i proizvodnji. Povoljniji ekonomski uslovi za privredne subjekte,
fleksibilnost i sposobnost da brzo odgovore na zahteve savremene ekonomije omoguili su najvee uee
drumskog transporta na transportnom tritu. Uzimajui u obzir geografski poloaj Republike Srbije kao
tranzitne zemlje, drumski transport, naroito meunarodni, ima vanu ulogu u ekonomskom razvoju
zahvaljujui konstantnom porastu.
Rezultat komparativnih prednosti drumskog transporta i poveanja obima tranzita preko teritorije
Republike Srbije bie dalje poveanje obima drumskog transporta.
Izazovi sa kojima se suoava drumski transport karakteriu se veim oekivanjima korisnika za
kvalitetnijom uslugom, vremenskim gubicima na graninim prelazima i zastojima u centralnim gradskim
podrujima, visokim trokovima i sve veom konkurencijom. Rapidan razvoj drumskog transporta moe dovesti
do zaguenja na glavnim pravcima i u gradovima i imati negativni uticaj na ivotnu sredinu i zdravlje
stanovnitva i smanjenja nivoa bezbednosti saobraaja, tako da treba stvoriti uslove za preusmeravanje tranje
na druge vidove saobraaja u cilju kontrole prekomernog razvoja drumskog transporta.
19

1.2.1. Upravljanje javnim putevima
Podela na dravne puteve I i II reda, optinske puteve i ulice ureena je Zakonom o javnim putevima
("Slubeni glasnik RS", broj 101/05). Rekategorizacija e biti sprovedena u narednom srednjoronom periodu.
Uslov za primenu novih reenja je poboljanje modela finansiranja dravnih puteva i definisanje modela
finansiranja mree lokalnih puteva. Problemi koje kategorizacija proizvodi poveavaju se sa ogranienjem
resursa za odravanje javnih puteva. Vertikalne i horizontalne strukturne forme upravljanja putnom
infrastrukturom moraju imati funkciju brige za najire interese stanovnitva i privrede i posebno moraju voditi
rauna o uravnoteenom regionalnom razvoju.
Delatnost upravljanja dravnim putevima obavlja JP "Putevi Srbije", koje u skladu sa zakonom posluje
na trinim principima. Poslovanje tog javnog preduzea najue je povezano sa metodologijom odreivanja
naknada za korienje infrastrukture i trokova i cena redovnog odravanja mree kojom to javno preduzee
upravlja. Deo delatnosti tog javnog preduzea su:
1) efikasna sluba za praenje i nadzor dravnih puteva, u cilju bolje kontrole stanja i poveanja
efikasnosti odravanja tih puteva;
2) efikasnija i bolje prilagoena sluba kontrole osovinskog optereenja vozila, vanrednog prevoza i
naplate zakonom propisanih naknada;
3) preventivno delovanje, organizacija, uvoenje i sprovoenje mera za poveanje bezbednosti na
putevima;
4) efikasna sluba za upravljanje i voenje saobraaja na mrei dravnih puteva.
Obaveza i odgovornost upravljaa dravnih puteva bie priprema detaljnih uputstava za sve korisnike
njegovih usluga, koja e preko Intraneta odnosno Internet-stranice biti na raspolaganju svim zainteresovanim
pravnim i fizikim licima (procedure i praksa za svaku pojedinanu aktivnost, izdavanje uslova, podnoenje
zahteva i prijava, saglasnosti u vezi zatite javnih puteva, informacije o putarinama i drugim naknadama koje su
odreene Zakonom o javnim putevima i sl.).
Potrebno je u potpunosti aurirati katastar javnih puteva i zemljita koje je u posedu upravljaa javnih
puteva da bi se sprovela dosledna kategorizacija mree u cilju boljeg usklaivanja sa drutvenim potrebama i
nainima finansiranja.
Klasifikaciju javnih puteva u Republici Srbiji prema nivou bezbednosti treba uraditi u skladu sa EURO
RAP standardima.
Postojee baze podataka o javnim putevima, putnih i drugih objekata na putevima, opremi i saobraaju
nisu aurne, objedinjene i dostupne. Potrebno je ustanoviti, voditi i redovno aurirati jedinstvenu relacionu bazu
koja e obuhvatiti sve relevantne podatke o tim putevima, uz punu tehniku i tehnoloku koheziju sa novim
bazama za katastar zemljita koje koristi upravlja javnog puta, putne objekte, klizita, saobraajnu
signalizaciju, komercijalne objekte uz i na javnim putevima, arhive starih projekata i projekata u toku, za
arhivske projekte o zavrenoj izgradnji, arhive studija izvodljivosti i prethodnih studija izvodljivosti, tehniku
dokumentaciju o rehabilitaciji i rekonstrukciji, za saobraajne nezgode i za eksterne trokove. Sve ove baze
podataka treba da budu relaciono povezane, redovno aurirane i voene, kako bi bilo obezbeeno njihovo lako i
transparentno korienje. Potrebno je odrediti i organ koji e biti iskljuivo zaduen za tanost, aurnost i
jednostavan pristup ovoj bazi podataka.
Jedan od vanih uslova za sprovoenje Strategije je uspostavljanje interaktivne intranet mree
celokupne oblasti drumskog transporta, iji bi nosilac trebalo da bude upravlja javnog puta sa razliitim
nivoima pristupa za razliite korisnike i koja bi trebalo da bude povezana sa Internet stranicama policije, carine,
Auto-moto saveza Srbije, osiguravajuih drutava, automatskih hidrometeorolokih stanica i hidrometeorolokih
slubi, Vojske Srbije, organa nadlenih za bezbednost saobraaja, fakulteta i naunih instituta, Instituta za
standardizaciju Srbije, projektantskih i konsultantskih kompanija, privrednih subjekata koji vre odravanje, ali
takoe i ustanova za zatitu ivotne sredine, zatitu prirode, nacionalnih parkova, ministarstva nadlenog za
oblast poljoprivrede, umarstva i vodoprivrede, Republike direkcije za vode, JVP Srbijavode i JVP
Vojvodinavode i sl.
1.3. Primena inteligentnih transportnih sistema
U sluajevima kada je zbog prostornih, ekolokih ili finansijskih ogranienja, realizacija novih
infrastrukturnih projekata znaajno oteana, primena ITS omoguava efikasnije korienje postojee
infrastrukture i na taj nain omoguava efikasnije i ekonominije kretanje putnika i robe svim vidovima
saobraaja.
20

Trenutno stanje u primeni ITS u velikoj meri je uslovljeno nedostatkom finansijske podrke razvoju i
primeni ITS na putevima, limitiranim znanjem o koristima koje nastaju primenom ITS i skromnim kapacitetom
instutucija koje treba da promoviu i razvijaju ITS.
Smislena upotreba ITS, koordinirana i u skladu sa Strategijom, treba znaajno da pobolja efikasnost i
bezbednost drumskog transporta i obezbedi znaajnija ulaganja u razvoj i primenu ITS aplikacija. Na ovaj nain
bie smanjeni zastoji, poboljana energetska efikasnost, bezbednost i sigurnost u drumskom transportu i
smanjen uticaj na ivotnu sredinu.
Smernice za razvoj i primenu ITS-a, donete i koordinirane od strane ministarstva nadlenog za poslove
saobraaja, treba da stvore pravni i strateki okvir za promociju upotrebe ITS aplikacija i vee angaovanje
privatnog kapitala.
1.4. Bezbednost saobraaja na putevima
U 2006. godini bilo je 900 poginulih, od tog broja 72% su poginuli na mrei puteva u naseljenom mestu,
a 44% na putevima sa ogranienjem brzine do 60 km/h. U Beogradu je poginulo 283 osobe ili skoro treina od
ukupnog broja (31%). Prema podacima saobraajne policije 50% su poginuli vozai motornih vozila
(ukljuujui i motocikliste), a 24% su peaci dok putnici u motornim vozilima ine 24%. U naseljenim mestima
najvei problem predstavlja procenat poginulih peaka, koji u Novom Sadu iznosi 60 % od ukupnog broja
poginulih.
Stepen motorizacije u 2005. godini iznosio je 224 vozila na 1.000 stanovnika, a ekonomski rast od
1999. godine do 2005. godine doneo je porast broja registrovanih motornih vozila za 18%. Takoe, oko 90%
putnika i 80% tereta se transportuje putevima. Usvajanjem novih propisa u bezbednosti saobraaja na putevima
omoguava se uspostavljanje sistema upravljanja bezbednou saobraaja ime se postie efikasnost ukupnog
drumskog transporta, smanjuje se broj poginulih i doprinosi smanjenju drutveno-ekonomskih trokova. Sa
aspekta drumskog transporta neophodno je usklaivanje sa novim pravilima o periodima vonje i odmora
vozaa i kontrolama na putu sa pravilima EU.
1.5. Poboljanje konkurentnosti domaih prevoznika na transportnom tritu
Zahvaljujui porastu privatnih transportnih privrednih subjekata i prisustvu stranih ulaganja u oblast
drumskog transporta konkurencija se intenzivira velikom brzinom. Imperativ je sauvati i poboljati
konkurentnost domaih prevoznika profesionalnim i racionalnim upravljanjem privrednim subjektima i
transportnim operacijama pridravajui se principa nediskriminacije, fer konkurencije i poboljanjem kvaliteta
pruene usluge.
Efikasan drumski transport koji ispunjava najvie standarde bezbednosti i profesionalnosti je neophodan
za kontinuirani privredni razvoj drave. Stoga je neophodno stvoriti uslove u kojima bi u cilju daljeg razvoja
harmonizovano delovali privreda i drava. Unapreenje ove saradnje potrebno je naroito u pogledu daljeg
razvoja usluga, uvoenja moguih programa za razvoj privrednih subjekata i njihove meusobne saradnje,
smanjenja trokova i dostupnosti informacijama o uslovima na tritu.
Razvoj drumskog transporta treba usmeriti na poveanje profesionalnosti u toj oblasti i usaglaavanje
nacionalnih propisa sa propisima EU. Olakan pristup domaih prevoznika evropskom transportnom tritu u
budunosti, a naroito nakon pristupanja EU, zavisie i od ispunjenosti kriterijuma koji se odnose na obavljanje
delatnosti prevoza u drumskom saobraaju i to u pogledu odreenog nivoa profesionalnih kvalifikacija za
menadere u transportnom privrednom subjektu, dobre reputacije i odreenog finansijskog stanja za taj subjekat.
1.6. Ouvanje ivotne sredine
Ouvanje ivotne sredine, unapreenje i stimulisanje svih vrsta istih tehnologija za izgradnju i
odravanje javnih puteva predstavljaju osnovu dravne politike, to se odnosi i na stimulisanje korienja
"istih" vozila i maina.
Nove tehnologije i materijali za izgradnju i odravanje javnih puteva mogu se primenjivati samo uz
meunarodno validne dokaze o nekodljivosti i spreavanju nepovoljnog uticaja na ivotnu sredinu, ukljuujui
vazduh, zemljite, povrinske i podzemne vode, a u skladu sa standardima EU. Treba spreavati i izbegavati
preteranu upotrebu soli i ljunka za vreme zimske sezone i nadzirati efekte redovnog odravanja puteva, asfaltne
baze, depoe recikliranog materijala, kamenolome, drenane sisteme za povrinske vode-sisteme za
preiavanje itd.
Stanje voznog parka ima veliki znaaj ne samo sa aspekta efikasnosti funkcionisanja drumskog
transporta, ve i sa aspekta zatite ivotne sredine i bezbednosti. Uzimajui u obzir konstantan porast drumskog
transporta i injenice da su postignuti rezultati primenom mera koje se odnose na tehnike uslove za vozila
21

(uvoenjem EURO standarda za vozila u sistem raspodele dozvola za obavljanje meunarodnog transporta)
neophodno je precizirati pravila koja se odnose na testiranje vozila i pojaati nadzor nad radom mernih stanica
za vrenje tehnikog pregleda teretnih vozila i autobusa koji uestvuju u meunarodnom transportu.
Neophodna je bliska i efikasna saradnja i sinhronizacija aktivnosti saobraajnih vlasti sa nadlenim
organima i agencijama (ministarstvo nadleno za zatitu ivotne sredine, ustanove za zatitu ivotne sredine,
ustanove za zatitu prirode, nacionalni parkovi, ministarstvo nadleno za poljoprivredu i vodoprivredu i sl.).
Lokalne zajednice treba vie ukljuiti u reavanje problema koji potiu od infrastrukture, posebno u
oblasti transporta opasnih materija, zatite zemljita i vode i smanjenja buke. Ekoloki nadzor mora biti
obavezan ne samo kod izgradnje, ve i kod odravanja javnih puteva (naroito u blizini mesta za proizvodnju
asfalta, depoa recikliranog materijala, kamenoloma, drenanih sistema za povrinske vode-sistema za
preiavanje, skladita naftnih derivata i benzinskih stanica i sl).
1.7. Odrivo finansiranje
Republika Srbija e obezbediti odrivo finansiranje odravanja dravnih puteva, to podrazumeva
finansiranje odravanja mree iz stabilnih, zakonom definisanih izvora, koji u potpunosti pokrivaju potrebe.
Republika Srbija e finansirati redovno odravanje mree dravnih puteva sredstvima iz fonda za puteve, koji e
biti obrazovan za te svrhe. Sistem finansiranja tog fonda (naknade za upotrebu tih puteva, takse, porezi, budet,
zajmovi i krediti) mora da bude transparentan i da sadri metode i procedure za jednoznano odreivanje
prioriteta projekata.
U skladu sa meunarodnom dobrom praksom i preporukama meunarodnih finansijskih organizacija,
nova infrastruktura e se finansirati iz razvojnih fondova EU, donacija, meunarodnih kredita za infrastrukturu i
investicija iz privatnog sektora na svim nivoima.
Republika Srbija je otvorena za razliite modele investicija u infrastrukturu, uz korienje zajmova, PPP
i koncesija. U tom kontekstu potrebno je da se izradi strateki dokument koji definie PPP modele za
finansiranje infrastrukture u transportu.
Naknade koji plaaju vlasnici vozila i korisnici puteva vane su sa stanovita upravljanja transportnom
infrastrukturom, a naroito je vana politika formiranja cene goriva. Direktna naplata korienja putne
infrastrukture u budunosti treba da dobije na znaaju.
Organi jedinica lokalne samouprave su nadleni za odravanje mree optinskih puteva i ulica.
Neophodno je definisati reenja i modele za finansiranje rehabilitacije i odravanja mree postojeih lokalnih
puteva i ulica, kao i dela sadanje mree dravnih puteva II reda koji e biti prekategorisan i koji e prei u
nadlenost lokalne samouprave. U cilju smanjenja trokova treba promovisati i primeniti nove tehnologije i
materijale za odravanje, opravku i obnovu kolovoznih konstrukcija, primerene gustini saobraaja na optinskim
putevima i ulicama, usklaene sa potrebama i ekonomskim ogranienjima lokalne samouprave.
1.7.1. Upravljanje trokovima
Mere za smanjenje trokova za putnu infrastrukturu koje e doprineti obezbeenju odrivosti sistema
upravljanja mreom javnih puteva su u interesu drave.
Potrebno je obezbediti racionalizaciju procesa projektovanja/izvoenja, a prioritet treba dati onim
projektnim i izvoakim reenjima i privrednim subjektima koji su pokazali da vode rauna o utedama
investitora na realizaciji projekta. Takoe, potrebno je doneti akt kojim se definie metodologija dodatnih i
nepredvienih radova prilikom izgradnje, rekonstrukcije, rehabilitacije i odravanja javnih puteva.
Neophodno je uspostaviti precizan sistem odgovornosti za finansijsko i tehniko praenje i nadzor
projekata, od poetka do kraja i za pravna i za fizika lica. Isti princip treba da vai i za sve one koji sprovode
procedure provere kvaliteta tehnike dokumentacije, kao i procedure za auriranje i praenje jedininih cena
koje se koriste za proraun najracionalnijih tehnikih reenja.
Smanjenje trokova redovnog odravanja postii e se uvoenjem konkurencije i primenom principa
ugovaranja redovnog i zimskog odravanja sa plaanjem prema obimu i kvalitetu stvarno obavljenog posla
(performance based contracts). Dok se ne uvede novi sistem ugovora, dozvoljeno prekoraenje trokova treba
postaviti na najvie 5%. Za sve iznose koji prelaze ovaj procenat neophodno je traiti izmenu ugovora.
Potrebno je definisati proceduru koja regulie preusmeravanje transporta sa jasno definisanim
finansijskim efektima i obavezom plaanja investitoru za tetu i izgubljeni prihod koji nastanu zbog radova
(posebnu panju treba posvetiti uslovima transporta za vreme izvoenja radova - uz odvijanje ili uz
22

obustavljanje i preusmeravanje saobraaja, sa odreivanjem finansijskih obaveza izvoaa radi naknade tete
nastale zbog eventualnog naknadnog preusmeravanja saobraaja nekim drugim pravcem).
Uspostavljanje sistema automatskih hidrometeorolokih stanica sa standardizovanim i unificiranim
tehnolokim i operativnim konceptom na celoj teritoriji Republike Srbije i zimski informacioni sistem za puteve
(RWIS) vode ka efikasnijem i jeftinijem zimskom odravanju i poveanju bezbednosti u zimskim uslovima.
Prethodno treba izvriti termalno mapiranje relevantnih oblasti dravne teritorije. Sistem ITS aplikacija za
kontrolu trokova i poboljanje efikasnosti zimskog odravanja mora da bude koncepcijski i tehnoloki
integrisan u celoj zemlji.
Upravlja javnog puta e periodino, na svake tri godine, analizirati ugovore sa privrednim drutvimaizvoaima za redovno odravanje puteva i aurirae i predlagae modele za budue ugovaranje ovih aktivnosti
dajui prednost kvalitetnijim, efikasnijim i ekonomski isplativijim izvoaima koji tede sredstva investitora
odnosno drave.
Informacije o svim vrstama trokova javnog sektora moraju da budu aurne, javne i dostupne na svim
nivoima i za sve vrste poslova na putnim mreama.
1.8. Javni gradski i prigradski prevoz putnika
Transportne strategije moraju biti posebno osetljive na reavanje problema u upravljanju javnim
gradskim i prigradskim prevozom putnika i to u saradnji sa organima lokalne samouprave, subjektima u
oblastima socijalne zatite, zdravstva, zatite ivotne sredine i dr. Potrebno je koristiti kombinovane instrumente
kako bi se uticalo pre svega na:
1) preusmeravanje javne tranje sa pojedinanog (automobilskog) na javne i nedrumske vidove
saobraaja;
2) prevenciju nepotrebnog transporta smanjenjem vremena putovanja, korienjem informacionih i
komunikacionih tehnologija i naroito smanjenjem vrnih vrednosti transportnih tokova.
Transportna infrastruktura za gradski i prigradski prevoz predstavlja ozbiljan restriktivni element za
razvoj mnogih gradova u zemlji. Na dravnom nivou, u kontekstu rastereenja gradskog tkiva i povezivanja sa
strukturom putne mree daljinskog transporta, naroito je vana izgradnja gradskih obilaznica.
Budui da su sredstva ograniena, vano je paljivo izabrati prioritetne projekte i obim uea drave u
njihovoj izgradnji, emu uvek treba da prethodi relevantna studija izvodljivosti. U nekim gradovima panju
treba posvetiti i modernizaciji i adaptaciji infrastrukture eleznikog/inskog transporta, kao kljunom faktoru
poboljanja javnog prevoza, ali takoe i racionalnom urbanistikom planiranju i smanjenju ugroavanja ivotne
sredine.
Strateki ciljevi javnog gradskog i prigradskog prevoza putnika moraju biti odreeni na dravnom
nivou, a lokalna samouprava treba da bude stimulisana da bi te ciljeve realizovala u okviru svog specifinog
okruenja, uslova, interesa i raspoloivih sredstava.
1) pripremanje dugoronih planova (i budeta) za javni gradski i prigradski prevoz putnika;
2) poveanje kapaciteta i nivoa kvaliteta usluga u javnom gradskom i prigradskom prevozu putnika;
3) stimulisanje korienja javnog gradskog i prigradskog prevoza putnika umesto privatnih vozila u
gradskim podrujima;
4) pripremanje programa za ogranienje korienja motornih vozila u gradskim podrujima;
5) integrisanje gradske i transportne mree dravnih puteva;
6) modernizovanje voznih parkova;
7) poboljanje projekata ulinih mrea i upravljanja parkiranjem;
8) razvijanje rezervisane transportne infrastrukture za javni, peaki i biciklistiki saobraaj i transport
gde god je to mogue;
9) usmeravanje tranzitnih tokova van gradskih podruja poboljanjem infrastrukture;
10) prilagoavanje transportne infrastrukture i vozila specifinim grupama korisnika (deca, osobe sa
posebnim potrebama, starije osobe itd.).
23

2. elezniki transport - vizija za 2015. godinu
Republika Srbija 2015. godine ima strateku poziciju na eleznikom tritu jugoistone Evrope.
eleznice u predstavljaju efikasan i ekoloki prihvatljiv transportni sistem, dobro organizovan i trino
orijentisan. Sve mere koje su usvojene u periodu od 2004. do 2006. godine primenjene su i sprovedene.
Transportni sistem eleznica orijentie kapacitete prema tranji i zadovoljava sve zahteve unutranjeg i
meunarodnog trita.
Na Koridoru X, pruzi Beograd-Bar i Beograd-Vrac (pravac 4 Osnovne mree), koji predstavljaju
"kimu" eleznike infrastrukturne mree Republike Srbije, kao i na dobro organizovanom sistemu sekundarnih
linija koriste se savremeni modeli organizacije saobraaja.
Vea gradska naselja u Republici Srbiji i u susednim dravama povezani su brzim, kvalitetnim,
sigurnim i tanim putnikim vozovima koji saobraaju sa dovoljnom dnevnom uestanou. eleznica je
integrisana, gde god je to racionalno i mogue, u javni gradski prevoz putnika sa jedinstvenom tarifom.
Beogradski elezniki vor sa prolaznom glavnom putnikom stanicom postao je znaajan transportni
vor izmeu pravaca zapad-istok i sever-jug Evrope.
eleznica u Republici Srbiji je pouzdan partner u evropskom logistikom sistemu.
2.1. Savremena mrea pruga
Republika Srbija daje prednost sistemu interoperabilnih eleznikih koridora kod kojih su na celoj
duini zadovoljeni odreeni standardi u smislu kvaliteta infrastrukture, brzine vozova, razmene informacija i
razliitih usluga, kao i usaglaenog sistema naknade za korienje infrastrukture. Takav sistem usluge doprinosi
poveanju redovnosti i bezbednosti saobraaja na njemu uz dopunske efekte na ubrzanje ekonomskog razvoja i
poveanje tranje usluga.
Cilj da se olaka i razvije meunarodni elezniki transport uz koordinirani plan rekonstrukcije,
izgradnje i opremanja eleznikih pruga u skladu je sa buduim potrebama meunarodnog transporta prema
AGC.
Republika Srbija e orijentisati kapacitete prema tranji eleznikih usluga.
Znaajno poveanje kapaciteta jednokolosenih pruga mogue je postii izgradnjom kraih
dvokolosenih deonica samo na mestima gde je to potrebno za mimoilaenje i/ili preticanje, prema nacionalnim
prioritetima. U svim drugim sluajevima mora se odreenim studijama izvodljivosti proveriti da li alternativno i
jeftinije reenje, jednokolosena pruga sa dvokolosenim deonicama i vee investicije u sisteme za automatski
rad mogu da obezbede dovoljno poveanje kapaciteta pruge.
U cilju poveanja prosene brzine i konkurentnosti eleznica, sa susednim zemljama treba da se
zakljue sporazumi koji e obezbediti karakteristike transporta "sa jednim zaustavljanjem" (One Stop Shop) u
prvoj fazi, a kasnije i sistem "bez granica".
2.2. Glavne infrastrukturne ose
Prioritet u razvoju eleznica mora se dati racionalizaciji i poboljanju postojeeg sistema. Panevropski
Koridor X je "kima" infrastrukturnog eleznikog sistema Republike Srbije jer se na 25% mree realizuje
preko 50% transportnih aktivnosti. Najvei deo sopstvenog prihoda eleznice je iz daljinskog transporta robe i
tranzita na ovom pravcu. Najvei izazov, kratkorono i srednjorono posmatrano, treba da bude uspostavljanje
projektovanih brzina i tehnikih standarda na navedenoj mrei.
Visoki tehniki standardi su uslov koji je EK postavila za Panevropsku elezniku mreu kako bi
obezbedila konkurentnost eleznikog sektora. Stoga je jedan od glavnih srednjoronih ciljeva Strategije
obnavljanje projektnih parametara i uspostavljanje projektnih brzina i tehnikih standarda na tranzitnom delu te
mree u Republici Srbiji (Koridor H). Posle toga, posmatrano na dui rok, preostali deo Panevropskih koridora
na teritoriji Republike Srbije, u dogovoru i saradnji sa UIC i EU moe da se postepeno podie na vii nivo. Na
ostalim prugama Osnovne mree (ruta 4, 10 i 11), koju je definisala studija REBIS, treba obaviti osnovnu
modernizaciju sa podizanjem maksimalne brzine na 120 km/h.
Sistemi za vuu moraju se dimenzionisati tako da omogue optimizaciju korienja voznih sredstava.
Nove investicije u ove sisteme mogu se odobriti samo poto se dokau opravdanim u studijama izvodljivosti.
Potrebno je obezbediti meunarodno propisane tovarne profile eleznikih vozila. To je vano zbog
transporta celih teretnih vozila i transporta kontenera koji su veoma vani u kontekstu intermodalnosti. Na celoj
Osnovnoj mrei mora biti obezbeen profil UIC C.
24

2.3. Organizacija i upravljanje
Proces restrukturiranja JP "eleznice Srbije" treba da se sprovede na osnovu smernica nadlenih organa.
Pored toga potrebno je omoguiti komercijalizaciju i pristup drugim prevoznicima eleznikoj infrastrukturi i u
tom smislu potrebno je:
1) izraditi program finansijske konsolidacije JP "eleznice Srbije";
2) izraditi realni poslovni plan JP "eleznice Srbije" sa pozitivnim tokom kapitala, koji se mora
potovati;
3) planirati dalje smanjenje broja zaposlenih u JP "eleznice Srbije" (ukljuujui socijalni program);
4) izraditi programe obustave prevoza na pojedinim linijama, ukidanja odreenih stanica za putniki i
teretni saobraaj i redukcije nerentabilnih usluga;
5) uvesti obavezu javnog prevoza i njegovog finansiranja iz budeta Republike Srbije i jedinica lokalne
samouprave;
6) izdavati licence i sertifikate prevoznicima i upravljaima infrastrukture.
Vea ulaganja u eleznicu praktino e se omoguiti primenom:
1) usklaene pravne regulative koja e obezbediti mogunost ulaganja privatnog kapitala u eleznicu;
2) operativnih procedura za davanje koncesija i ustupanje neprofitabilnih linija jedinicama lokalne
samouprave ili drugim pravnim i fizikim licima.
Zakon o eleznici daje osnov za razdvajanje funkcije upravljanja eleznikom infrastrukturom od
eleznikog prevoza i za pristup eleznikoj infrastrukturi.
Dalje restrukturiranje JP "eleznice Srbije" posle sprovoenja procesa finansijske konsolidacije
predvieno je Planom poslovanja JP "eleznice Srbije" 2006-2010. godina - Strateki plan. U cilju ubrzanja
ovog procesa kljune aktivnosti su:
1) reorganizacija;
2) smanjenje broja zaposlenih;
3) odvajanje sporednih delatnosti;
4) smanjenje i ukidanje nerentabilnih usluga.
Korienje eleznike infrastrukture treba da se zasniva na konkurenciji i trinom okruenju sa
jednakim uslovima pristupa infrastrukturi za zainteresovane eleznike prevoznike. Minimalni preduslov za
pridruivanje koji postavljaju EU i CER/GRB/CCFE je stroga primena smernica koje se odnose na:
1) uspostavljanje nezavisnosti rukovodeih struktura u aktivnostima u eleznikom transportu (garancija
nezavisnosti u upravljanju eleznikim preduzeem);
2) razdvajanje upravljanja eleznikom infrastrukturom i javnog prevoza putnika i robe (spreavanjem
prelivanja sredstava iz jedne delatnosti u drugu), s tim da organizaciono i institucionalno razdvajanje nije
neophodno na poetku reorganizacije preduzea;
3) transparentan finansijski poloaj eleznikih preduzea.
2.4. Prevoz putnika
Visokokvalitetna usluga prevoza putnika eleznicom jeste alternativa drumskom prevozu, a posebno na
rastojanjima od 200 do 500 km prevoz putnika eleznicom moe biti vrlo konkurentan drumskom ukoliko su
zadovoljeni odreeni standardi. Izmeu prestonica i velikih gradova zapadnog Balkana, u saradnji sa
eleznikim kompanijama susednih drava, treba uspostaviti sistem brzih putnikih vozova sa trino
orijentisanim redom vonje. Pored toga, treba uspostaviti nacionalni sistem udobnih vozova koji povezuju vee
gradove na Osnovnoj mrei sa redom vonje na bazi pravilnih intervala i na nain da bude konkurentan
individualnom transportu.
Prevoz putnika na sekundarnim linijama treba da bude organizovan prema sledeim principima:
1) atraktivne veze do centara gradova sa redovima vonje koji su usklaeni sa redovima vonje glavnih
linija;
25

2) organi lokalne samouprave koordiniraju transportne usluge u svojoj nadlenosti i one su odgovorne
za integrisani transportni sistem;
3) prihodima od prevoza putnika finansiraju se samo aktivnosti na prevozu putnika;
4) prevoz putnika, ukoliko nije profitabilan i nije pokriven obavezom javnog prevoza, zamenjuje se
autobuskim prevozom.
Integrisani javni gradski i prigradski prevoz putnika u Gradu Beogradu i drugim veim gradskim
naseljima treba razvijati u saradnji izmeu ministarstava, gradova/optina, gradskih saobraajnih i eleznikih
preduzea. Savremene "centre putovanja" treba uspostaviti kao vorove izmeu meuregionalnog i lokalnog
saobraaja i razvijati ih i kao trgovake centre. Dobar primer je eleznika stanica "Beograd Centar" koja se
moe razviti u jedan savremeni putno-trgovaki centar. Sistemi za javni gradski i prigradski prevoz putnika
treba da se razvijaju kao integrisani i sa jedinstvenim tarifnim sistemom. Sistem prigradskih vozova, dopunjen
sistemom autobuskog prevoza, doprinosi smanjenju zaguenja u vrnim asovima.
2.5. Meunarodno konkurentan sistem transporta robe
Sistem transporta robe eleznicom u Republici Srbiji mora biti organizovan tako da bude potpuno
konkurentan drumskom i drugim vidovima saobraaja. Operateri kombinovanog transporta i operateri na
terminalima moraju, zajedno sa svojim stranim partnerima, privredi Republike Srbije da ponude odgovarajue
pakete logistikih usluga. Kao takvi, oni moraju da budu kompetentni partneri drugim transportnim
kompanijama i da omogue kompletnu uslugu klijentima, uz primenu savremenih tehnologija transporta.
Kompletna usluga je ono na emu danas insistiraju svi klijenti, ne elei da optereuju poslovanje i troe vreme
na organizaciju i ugovaranje transporta sa prevoznicima i da se nose sa odgovornou koja iz toga proistie.
Popularan naziv transport robe "od vrata do vrata" moe se obezbediti posredstvom operatera
kombinovanog transporta, a za eleznicu bi to znailo generisanje novih robnih tokova u kombinovanom
transportu.
Zadravanje na eleznikim graninim prelazima proizvodi velike gubitke i za rezultat ima male
prosene komercijalne brzine. Reenja za granine prelaze moraju poi od usvajanja bilateralnih sporazuma na
bazi zajednikih ciljeva i zahteva interoperabilnosti sa jedne strane i poboljane koordinacije rada graninih
dravnih organa sa druge strane. Znaajan doprinos obezbedie se i uspostavljanjem elektronske razmene
podataka izmeu JP "eleznice Srbije" i graninih organa Republike Srbije.
Na osnovu usvojenih dravnih sporazuma usledie izmene bilateralnih eleznikih sporazuma i za
infrastrukturu i za prevoz, to bi moglo da smanji vreme tranzita za oko 40% i trokova poslovanja za oko 25%.
Uspenom implementacijom Strategije integrisanog upravljanja granicom u Republici Srbiji i Akcionim
planom za njeno sprovoenje, to predstavlja veliki korak u oblasti bezbednosti granice, istovremeno se stvara
pretpostavka za razvoj privrednih aktivnosti i nesmetano odvijanje prekogranine trgovine i otvorenost granice
za protok putnika i robe u regionu.
2.6. Srpske eleznike kompanije i eleznika industrija
Liberalizacija evropskog eleznikog trita daje ansu inovativnim eleznikim preduzeima i
operaterima da preive kao domaa ili transnacionalna preduzea. Mogue smernice za takve aktivnosti,
samostalne, u regionalnoj ili iroj meunarodnoj saradnji, bile bi:
1) kvalitet eleznike usluge na velikim rastojanjima izmeu prestonica i regionalnih centara;
2) preduzea za meunarodne usluge u daljinskoj vui vozova na celom podruju Balkana;
3) ketering i dnevno odravanje putnikih vozova;
4) specijalne pruge i vozovi ukljueni u iru turistiku ponudu i promociju drave;
5) preduzea za eleznike prevozne usluge na lokalnom nivou;
6) komplementarna industrija orijentisana na eleznicu koja izgrauje konkurentne centre za razliite
eleznike proizvode i usluge.
2.7. Finansijski aspekti
Javnom preduzeu "eleznice Srbije" potrebne su subvencije iz budeta Republike Srbije kako bi se
odrao konkurentan elezniki sistem i obezbedila pravina konkurencija izmeu razliitih vidova saobraaja,
posebno kada se u obzir uzmu i eksterni trokovi. Finansijska sredstva mogu doi i iz domaih i stranih izvora
pri emu treba uzeti u obzir i razliku izmeu domae i strane tranje.
26

Republika Srbija je dugorono spremna da realizuje sve potrebne mere na Transevropskim osama prema
zahtevima EU. Meutim, eventualna realizacija ovih mera u eljenim rokovima bie mogua jedino uz
finansiranje iz evropskih izvora.
Svaka investicija treba da bude promiljena, potkrepljena relevantnom studijom izvodljivosti i mora da:
1) iri regionalne interese kroz usklaivanje sa strategijama susednih drava;
2) stimulie regionalni razvoj;
3) obezbeuje finansijsku odrivost;
4) poboljava socijalne i ekoloke uslove;
5) prihvata odreene zajednike standarde.
Zapoeti proces konsolidacije, reorganizacije i racionalizacije JP "eleznice Srbije" treba nastaviti
tokom narednih godina kako bi se dostigla osnova za potpuno restrukturiranje i odrivo finansiranje eleznica u
skladu sa propisima EU (Direktive 91/440, 2001/14 i dr).
Visina naknade za korienje eleznike infrastrukture, organizovanje eleznikog transporta i
regulisanje eleznikog saobraaja utie na usmeravanje raspodele tokova putnika i roba prema vidovima
saobraaja. Uputstva EU trae uspostavljanje pravine i nediskriminatorne naknade, tako da Republika Srbija
svoj sistem treba da razvija u ovom okviru.
Republika Srbija ima mogunost da uspostavi sopstveni sistem koji e podravati Strategiju, vodei
rauna o tome da se trenutno u tranzitu ostvaruje 55% od ukupno realizovanih tonskih kilometara. Druge
investicije, koje se npr. odnose na eleznika vozna sredstva, moraju organizovati sami elezniki prevoznici
koji bi trebalo da budu sposobni da iskoriste mogunost upravljanja nekretninama i druge trine podobnosti
(npr. od trnih centara i oglaavanja).
Finansiranje eleznike infrastrukture treba da se zasniva na:
1) kontinualnom snienju trokova poslovanja kroz racionalizaciju mree;
2) naplati naknade za korienje eleznike infrastrukture od korisnika (prevoznika);
3) izdvajanju budetskih sredstava za odravanje eleznike infrastrukture;
4) uvoenju viegodinjih ugovora o finansiranju eleznike infrastrukture izmeu Republike Srbije i
upravljaa infrastrukture;
5) eleznikom transportu koji se obustavlja na odreeno vreme na prugama koje se ne mogu finansirati
naplatom naknada za korienje eleznike infrastrukture i iz budeta Republike Srbije. Ukoliko se ne steknu
uslovi za rentabilnu eksploataciju, pruge se zatvaraju u skladu sa Zakonom o eleznici;
6) reinvestiranju koje se obezbeuje iz amortizacije i prihoda iz budeta Republike Srbije;
7) investicijama na eleznikoj infrastrukturi koje se finansiraju iz fondova EU, zajmova i sredstava iz
budeta Republike Srbije.
2.8. Koncept razvoja eleznike mree
Studija REBIS je u odnosu na Prostorni plan Republike Srbije definisala relativno skroman obim
investicionih projekata, ali je ak i on u dokumentu Svetske banke "South East Europe Framework PaperFinal" iz decembra 2004. godine, ocenjen kao previe ambiciozan. U tom dokumentu izraeno je miljenje da je
jednokolosena pruga sa dizel vuom najpogodnija opcija za sadanji obim transporta na najveem delu
eleznike mree u Republici Srbiji.
Meutim, iako je ovo miljenje proizalo iz prakse WB, u odnosu na ovakav stav postoje rezerve,
posebno u delu koji se odnosi na dizel vuu. Zbog principa odrivog razvoja, tednje (uvoznih i sve skupljih)
fosilnih goriva, zatite okoline, korienja domaih izvora energije i unifikacije eleznikih voznih sredstava,
elektrifikacije i modernizacije magistralnih (jednokolosenih) pruga i navedenih voznih sredstava, za Republiku
Srbiju rezerva prema stavu WB ima puno strateko i ekonomsko opravdanje. U prilog tome ide i podatak da JP
"eleznice Srbije" danas vie troe na energiju nego na odravanje.
Uz oekivani dalji rast cena nafte i mogue nestaice, korienje elektropogona e na tritu
transportnih usluga predstavljati komparativnu prednost eleznikog transporta u Republici Srbiji.
27

Sa ogranienim resursima drave, uz ogranienu meunarodnu pomo, realniji pristup i definisane
prioritete, razvojni planovi eleznica moraju se svesti na racionalnu meru. Smernice razvoja u cilju reintegracije
eleznikog transporta treba da stavljaju naglasak na Koridor X, njegove krake i prugu Beograd-Bar.
Podizanje nivoa usluga na projektovani nivo mora da bude osnovni srednjoroni strateki cilj eleznice
u Republici Srbiji i u domenu infrastrukture i u njenom radu. "Brze pruge", kao alternativa vazdunom
transportu, ak ni u relativno dugoronom periodu Republici Srbiji nisu potrebne.
Prioritet u prvom srednjoronom periodu, a verovatno i u drugom, imae rehabilitacija kritinih deonica
na Koridoru X, na liniji Beograd-Bar i kasnije na drugim nacionalnim i meunarodnim prugama Osnovne
mree.
Efektivnosti sistema javnog gradskog i prigradskog prevoza putnika u eleznikom transportu treba
posvetiti posebnu panju. Ovaj saobraaj se sigurno ne moe racionalizovati u okviru sadanjeg i budueg
razvoja samo direktnim ekonomskim merama i u duem periodu mora da bude na razliite naine
subvencionisan, pre svega preko obaveze javnog prevoza.
2.9. Kratkoroni i srednjoroni razvoj eleznike mree
Prioritetni projekti EU u Republici Srbiji u oblasti eleznikog transporta, prema citiranom dokumentu
HLG, koji su definisani na Listi 1-Kratkoroni i srednjoroni projekti, su:
1) 6-rekonstrukcija i modernizacija eleznike pruge: granica sa Maarskom-Beograd-Ni-granica sa
Bugarskom/granica sa BJR Makedonijom, ukljuujui most preko Dunava u Novom Sadu;
2) 7-rekonstrukcija i modernizacija eleznikog transporta u okviru Beogradskog eleznikog vora.
Delimino se na elezniki transport odnosi i projekat sa Liste 3, pod brojem 39, Intermodalna
logistika platforma Beograda.
Strateki plan JP "eleznice Srbije" za 2006-2010. godinu, pored konsolidacije preduzea, predvia
faznu realizaciju izgradnje, modernizacije i rekonstrukcije infrastrukture i nabavku, modernizaciju i
rekonstrukciju eleznikih voznih sredstava, i to:
1) pruga i objekata na Koridoru X, Beogradskog eleznikog vora i stanice Dimitrovgrad;
2) pruge Beograd-Bar (Beograd-Poega-Vrbnica-granica Crne Gore);
3) modernizaciju 38 elektro lokomotiva, nabavku 1.100 novih teretnih kola, 18 novih manevarskih
lokomotiva, 10 polovnih motornih vozova, modernizaciju i rekonstrukciju 27 elektro i dizel motornih vozova i
30 putnikih kola.
2.10. Projekti u toku
Studija REBIS je preporuila hitnu realizaciju projekata na mostovima u Beogradu i Novom Sadu, ak i
bez detaljne studije izvodljivosti, zbog njihove velike ekonomske i strateke vanosti:
1) Beograd: Panevaki most na Dunavu-opravka i ojaanje postojeeg mosta da bi se ponovo
uspostavila potpuno funkcionalna eleznika relacija za prevoz robe i obezbedila potpuno funkcionalna
eleznika relacija za prigradski i daljinski prevoz putnika;
2) Novi Sad: Rekonstrukcija eeljevog mosta (krak Koridora-Xb na Osnovnoj mrei), koji e
uspostaviti potpuno funkcionalnu elezniku relaciju i u isto vreme olakati odvijanje drumskog i UVT na
Dunavu oteanog privremenim mostom.
1) obrazovanje postojee Direkcije za eleznice kao nezavisnog regulatornog tela;
2) uspostavljanje pravnog okvira za komercijalno upravljanje eleznikom infrastrukturom i pravinu i
nediskriminatorsku konkurenciju;
3) uspostavljanje pravnog okvira za komercijalizaciju usluge prevoza i druge prevoznike na eleznici;
4) revizija tehnikih standarda i primena uputstava EU u vezi interoperabilnosti;
5) primena meunarodnih tehnikih i bezbednosnih normi;
6) primena reima naknada za korienje eleznike infrastrukture;
7) primena sistema Obaveze javnog prevoza;
28

8) uvoenje viegodinjih ugovora izmeu drave i upravljaa infrastrukture za finansiranje eleznike
infrastrukture;
9) uvoenje ugovora o korienju infrastrukture izmeu prevoznika i upravljaa infrastrukturom.
3. Saobraaj na unutranjim plovnim putevima - vizija za 2015. godinu
U 2015. godini Republika Srbija ima dobro organizovan sistem UPP, koji ispunjava sve meunarodne
standarde sa Dunavom kao evropskom osom i rekama Savom i Tisom, njegovim meunarodnim pritokama i
sistemom plovnih kanala. Razvijen je sistem dobro organizovanih luka i intermodalnih vorova, a pristanita
industrijskim kompanijama du plovnih puteva nude kvalitetne usluge i visokokvalitetne intermodalne
transportne lance. Transport robe se poveao, a savremeni navigacioni sistem je poboljao kvalitet i bezbednost
rada, doprinosei da ovaj transportni sistem ima pozitivan uticaj na ivotnu sredinu. Krstarenja Dunavom
predstavljaju vaan deo turistike ponude Republike Srbije.
3.1. Savremeni sistem plovnih puteva
Republika Srbija ima snaan interes da stimulie transport na UPP, kao efektivan, energetski efikasan i
odriv, koji kao konkurentna alternativa dopunjuje elezniki i drumski transport. Potronja energije po tona-km
robe u vodnom transportu je est puta manja od potronje u drumskom i dva puta manja nego eleznikom
transportu.
Ukupni eksterni trokovi unutranje plovidbe, koji obuhvataju nezgode, zaguenja, emisiju buke,
zagaenje vazduha i druge uticaje na okolinu su ak sedam puta manji nego u drumskom transportu, uz visok
nivo bezbednosti, posebno u transportu opasnih tereta. Transport na UPP doprinosi smanjenju zaguenja putne
mree u gusto naseljenim regionima i uprkos geografskim ogranienjima utie na stabilizaciju rasta cena.
Evropa je veoma zainteresovana za korienje mogunosti saobraaja na UPP. Transport na UPP u
Evropi je u fazi modernizacije, to se posebno odnosi na:
1) iskljuivanje zastarele flote i njenu zamenu modernim, istim i efikasnim brodovima;
2) uvoenje inteligentnih sistema u saobraaj i transport sa satelitskim pozicioniranjem, digitalnom
navigacionom kartografijom i slino;
3) razvoj koordinisanih akcionih planova za transport na UPP (EU NIADES, Austrijski nacionalni
akcioni plan-NAP);
4) uspeno uvoenje agencija za razvoj transporta na UPP (u Francuskoj, Belgiji i Austriji).
Transportna politika EU daje snanu podrku meunarodnoj plovidbi na UPP.
3.2. Unutranji plovni putevi - na putu ka Evropskim integracijama
Saobraaj na UPP zasniva se na meunarodnim, regionalnim, bilateralnim sporazumima, konvencijama
ili propisima koji u velikoj meri ograniavaju slobodu dravne politike.
U kontekstu UPP, Dunavska Konvencija svim dravama potpisnicama garantuje slobodnu plovidbu,
propisuje obavezu drave da plovni put na svojoj teritoriji odrava na preporuenom tehnikom nivou i da
osigura bezbednost plovidbe. Mogu se naplaivati samo carinski pregledi na graninim prelazima i korienje
lukih usluga (Beogradska konvencija iz 1948. godine). Manevarski prostor za dravu postoji samo u kontekstu
ulaganja radi postizanja zahtevanih standarda i brzine modernizacije.
Republika Srbija moe da iskoristi veliku zainteresovanost EU za Dunavski koridor, a posledino i za
ostali deo mree plovnih puteva, to bi moglo da se ogleda u aktivnoj brizi EU za efikasnu infrastrukturu UPP u
Republici Srbiji, odnosno u ozbiljnijoj finansijskoj podrci za ove svrhe.
3.3. Mrea unutranjih plovnih puteva Republike Srbije
Mrea unutranjih plovnih puteva Republike Srbije obuhvata:
1) Dunav kao osnovu evropskih unutranjih plovnih puteva (Panevropski Koridor VII i deo Osnovne
mree), koji obezbeuje osu Istok-Zapad, od Crnog do Severnog mora;
2) Reke Savu (deo Osnovne mree) i Tisu kao meunarodne dopune osi Rajna-Dunav;
3) hidrosistem Dunav-Tisa-Dunav kao lokalnu mreu UPP u AP Vojvodini, sa vezama ka drugim
zemljama.
29

Republika Srbija je e koristiti UPP kao ekonomski i ekoloki pogodan oblik transporta. Oekuju se
pozitivni mikro i makro ekonomski efekti od postojanja pouzdanog savremenog UPP: investicije u atraktivne
industrijske lokacije u blizini UPP; investicije u sektor transporta; stabilizacija cena transportnih usluga itd.
3.4. Koncept razvoja
Neophodno je obnavljanje pojedinih delova mree UPP u Republici Srbiji. Planirana je i finansira se
rehabilitacija i modernizacija zaputenih ili neodravanih delova glavne mree UPP u Republici Srbiji, s tim da:
1) osnovu za radove obnavljanja predstavlja raspoloiva struna analiza statusa i perspektive UPP u
Republici Srbiji u "Generalnom planu za unutranje plovne puteve";
2) je poboljanje glavnih delova mree UPP Republike Srbije povezano sa ogranienim sredstvima;
3) su prvi projekti ve definisani u finalnom izvetaju HLG i da je predviena znaajna finansijska
pomo EAR (rekonstrukcija prevodnica u erdapu, izvlaenje potopljenih brodova kod Prahova, uvoenje
Renog informacionog servisa-RIS).
Razvoj efikasnih multimodalnih pristupnih taaka je preduslov za efikasno korienje vodnog
transporta.
Luke i pristanita zajedno sa odreenim terminalima, predstavljaju lokalne pristupne vorove za
evropske UPP i omoguavaju intermodalne transportne usluge "od vrata do vrata" uz korienje vodnih puteva.
Efikasne multimodalne pristupne take predstavljaju neophodni deo javne infrastrukture, iako
uobiajeno nisu pod punom kontrolom drave. Pojedini propisi u ovoj oblasti obezbedie javni pristup
relevantnim lukama i pristanitima.
Republika Srbija e obezbediti atraktivan okvir za unutranju plovidbu.
Neophodna organizaciona prilagoavanja rada organa i slubi u oblasti unutranje plovidbe e
obuhvatiti:
1) izmene u organizaciji institucija u oblasti vodnog transporta (ministarstvo nadleno za poslove
saobraaja, Plovput, Jugoregistar);
2) saradnju sa institucijama drugih zemalja u pogledu carina, policije, poljoprivrede, regionalnog
razvojnog planiranja;
3) odgovornost za odravanje i razvoj vanih UPP iz makroekonomske perspektive.
Potrebno je stvoriti dugoronu perspektivu za unutranju plovidbu. Planiranje i primena planova,
izmena u organizaciji institucija i uvoenje meunarodno priznatih pravila o konkurenciji omoguie potrebnu
dugoronu perspektivu za:
1) dobijanje meunarodnog kredibiliteta i podrke;
2) obezbeenje stabilnih uslova za investitore (flota, luke, terminale i dr.);
3) obezbeenje atraktivnosti i neophodne specifine obuke za osoblje koje radi ili se zapoljava u oblasti
unutranje plovidbe.
Drava e odravati i razvijati UPP kao javnu transportnu infrastrukturu, vodei rauna o meunarodnoj
dimenziji i u skladu sa tim, primenjivae evropsku praksu u radu i odravanju meunarodnih UPP koja
obuhvata:
1) savremenu organizaciju javnih institucija vezanih za unutranju plovidbu;
2) efikasno odravanje UPP;
3) podrku za dobru integraciju unutranje plovidbe u optu transportnu mreu (fiziku i logikuinfrastruktura i razmena informacija);
4) meunarodnu saradnju na razvoju unutranje plovidbe.
Transport na UPP je aktivnost odvojena od transportne infrastrukture. Vodni transport sam po sebi, kao
ni korienje vodnih puteva za turizam, nisu deo javne infrastrukture i oni e funkcionisati kao deo privatnog
sektora, u skladu sa pravilima trita. Subvencije ovom sektoru ako postoje davae se samo u skladu sa
meunarodno prihvaenim pravilima o konkurenciji.
30

3.5. Prioriteti
Rehabilitacija UPP sa obezbeenjem ienja, produbljivanja, signalizacije i komunikacija, kao i
njihovo redovno odravanje, predstavljaju prioritetne aktivnosti u skladu sa meunarodnim sporazumima i
obavezama Republike Srbije po preporukama Dunavske komisije.
Uslovi plovidbe na Dunavu, Savi, Tisi i kanalima DTD moraju se poboljati u skladu sa evropskim
planovima razvoja vodnog transporta.
Sistem luka se mora multimodalno orijentisati, u smislu infrastrukture, kapaciteta, opreme i dobrih veza
sa mreama puteva i pruga i sa industrijskim i teretnim podrujima distribucije i prikupljanja, pre svega kad je u
pitanju roba, ali takoe i u domenu prevoza putnika.
Reke Sava, koja je meunarodni plovni put, i Tisa koja ima meudravni reim plovidbe, u skladu sa
bilateralnim i multilateralnim sporazumima, moraju takoe da dobiju svoj prioritet.
Mrea kanala sistema DTD ima veliki znaaj, poto predstavlja vitalan resurs i za transport i za
poljoprivredu i vodoprivredu.
Potrebno je podrati razvoj brodogradiline i pratee industrije (za izgradnju, obnovu, opravku i
opremanje brodova) sa adekvatnim kapacitetima za izvlaenje plovnih objekata na Savi, Dunavu i Tisi, koja e
zadovoljiti potrebe odravanja domae i strane flote kao podrku stimulativnom razvoju rene plovidbe.
Specifini ciljevi u oblasti UPP su:
1) postepen razvoj UPP i pristanita (robno-transportnih terminala) na plovnoj mrei Dunava u skladu
sa AGN sporazumom;
2) konkurentno ukljuivanje infrastrukture UPP u mreu intermodalnog transporta;
3) organizacija UPP u saglasnosti sa meunarodnom plovidbenom klasifikacijom;
4) podrka razvoju domae industrije, turizma i trgovine.
4. Intermodalni transport - vizija za 2015. godinu
U 2015. godini Republika Srbija je potpuno integrisana u evropske intermodalne tokove. Sa oporavkom
privrede u i integracionim procesima u regionu porastao je znaaj i uloga intermodalnog transporta. Intenzitet
aktivnosti u ovoj oblasti naroito se poveao izgradnjom institucija u ovoj oblasti, otklanjanjem uskih grla na
koridorima, izgradnjom intermodalnih terminala i logistikih centara, poboljanjem organizacije svih uesnika u
intermodalnom transportnom lancu i podran je stimulativnim merama od strane drave. Pravina i
nediskriminatorska politika i konkurentno trite doveli su do znaajnog poveanja obima rada i smanjenja
uea transportnih trokova u ceni proizvoda. Sa pouzdanom i efikasnom organizacijom intermodalnog
transporta, Republika Srbija je u 2015. godini pouzdan i priznat partner u evropskom logistikom sistemu.
Snaan rast trita u Republici Srbiji i kompanija koje na njemu posluju daje dobre izglede za profitabilnu i
uspenu budunost u kojoj e Beograd, kao glavni grad, 2015. godine predstavljati regionalnu intermodalnu
logistiku platformu.
4.1. Uloga drave u razvoju intermodalnog transporta
Intermodalni transport u Republici Srbiji, kao transport od ireg drutvenog interesa, ekoloki
prihvatljiviji, ekonomski opravdan i bezbedan, zahteva podrku drave.
Uloga drave u razvoju intermodalnog transporta je veoma vana kako bi se stimulativnim merama
olakao razvoj intermodalnog transporta u cilju promovisanja po drutvo ekonominijeg transporta i stvaranja
alternativa za drumski transport robe.
Ovo se posebno odnosi na kreiranje modela finansijske podrke za stimulisanje projekata za
infrastrukturu intermodalnog transporta (terminale), organizaciju i opremu na terminalima i sam transport, to su
neophodne osnove za razvoj intermodalnog transporta.
Da bi drava mogla efikasno delovati potrebno je koordinisati akcije izmeu nadlenih dravnih organa
sa jedne strane i dravnih i privatnih privrednih subjekata, sa druge strane kroz uspostavljen institucionalni
okvir.
31

4.1.1. Organizacione mere za unapreenje intermodalnog transporta
Intermodalnim transportom postie se optimalnost celokupnog transportnog procesa kroz isticanje
prednosti koje svaki vid saobraaja prua u odnosu na ostale vidove. Da bi intermodalni transport bio
konkurentan pored podrke drave potrebno je unaprediti tehniko-tehnoloke procese na graninim prelazima i
terminalima, elezniku infrastrukturu i stimulisati drumske prevoznike koji obavljaju poetno/zavrne operacije
u intermodalnom transportnom lancu, odnosno transport do/od terminala.
Organizacione mere za unapreenje intermodalnog transporta su:
1) eleznika infastruktura i granini postupci u eleznikom transportu moraju biti usklaeni sa
meunarodnim propisima i normama kojima se regulie intermodalni transport, ime se omoguava tana i
pouzdana usluga;
2) omoguavanje da se carinski i inspekcijski poslovi vre u terminalima za intermodalni transport,
lukama, otpremnim ili uputnim eleznikim stanicama, kako bi se ubrzao postupak granine kontrole sa ciljem
da zadravanje vozova na graninim prelazima ne bude due od 30 minuta (prema AGTC);
3) drumskim prevoznicima koji obavljaju transport do/od terminala za intermodalni transport treba
omoguiti da takav transport ne podlee eventualnim zabranama saobraaja (subotom, nedeljom i dravnim
praznicima), obezbediti uslove za prolaz drumskih vozila sa ukupnom masom do 44 tone i izuzee od plaanja
dodatnih naknada, uvesti izuzee stranim drumskim prevoznicima za posedovanje dozvola kojima se regulie
meunarodni drumski transport i sl.
4.2. Smernice za razvoj intermodalnog transporta
Intermodalni transport u Republici Srbiji do 2005. godine uestvovao je u ukupnom transportu sa oko
0.5%, a u zemljama EU 6-9%. S obzirom na veliinu zemalja u regionu i ogranien potencijal za ovu vrstu
transporta, vano je da susedne drave sarauju, kako strateki, na bazi regionalnih i bilateralnih inicijativa za
intermodalni transport, tako i operativno preko operatera za intermodalni transport.
Formiranje optimalnih kapaciteta terminala za intermodalni transport u Republici Srbiji ima poseban
znaaj za racionalan razvoj transportnog sistema kao i privrede u celini.
Kapaciteti terminala trebaju postepeno da se razviju, shodno zahtevima trita.
Potrebno je osigurati da terminali, shodno potrebi, osim za pretovar kontenera, budu osposobljeni i za
pretovar ostalih jedinica intermodalnog transporta (npr. izmenljivih transportnih sudova i poluprikolica), kao i
kompletnih drumskih vozila.
Posle pozitivnog iskustva u ekonominosti i poveanju intermodalnih robnih tokova na eleznici, UPP i
prodora kontenera na transportno trite, stvoreni su uslovi za realizaciju odreenih scenarija za razvoj terminala
za intermodalni transport, na osnovu rezultata IMOD-X Projekta.
Terminali moraju biti strateki locirani i projektovani u blizini ukrtanja vane transportne infrastrukture
(drum-eleznica-reka) uz fleksibilnost i mogunost proirenja u skladu sa potrebama trita.
Kapaciteti treba da budu adekvatni i u skladu sa parametrima i standardima koji su izraeni u politikama
EU za intermodalni transport (prema AGTC, AGC, Protokolu AGTC itd.).
Prilikom razmatranja pogodnih lokacija za inicijalni razvoj terminala, u skladu sa praksom i zahtevima
EU, treba voditi rauna o:
1) blizini glavnog izvora kontenerizovane robe i logistikih centara;
2) ujednaenosti tokova u uvozu/izvozu;
3) korienju postojee infrastrukture i kapaciteta;
4) vezama sa eleznikom, drumskom i renom mreom (Pan-Evropski koridori VII i X);
5) efikasnim kapacitetima za manipulaciju i skladitenje kontenera i drugih transportnih jedinica za
intermodalni transport;
6) godinjem kapacitetu za manipulaciju od najmanje 50.000 TEU;
7) razvoju susednih podruja i povoljnih uslova za luke industrijske zone (slobodne zone);
8) efikasnim carinskim i eleznikim procedurama uz primenu informacinih tehnologija (elektronska
razmena podataka itd.);
32

9) odreenim prateim uslugama na terminalima intermodalnog transporta (prisustvo carinskih i
inspekcijskih slubi, pediterske slube, depo za pranjenje, oprema za popravku kontenera, slube obezbeenja
itd.);
10) ueu privatnog sektora;
11) mogunostima proirenja.
Potrebna osnovna infrastruktura, oprema i ureaji, bez obzira na izabranu opciju lokacije (povrine do
10 ha), za prvu fazu (oko 50.000 TEU godinje) su:
1) povrina za manipulaciju i pretovar kontenera;
2) neophodna eleznika i/ili luka infrastruktura;
3) dva kontenerska manipulatora za vee visine slaganja, oprema za podrku i jedan manipulator za
prazne kontenere;
4) prostor za skladitenje za 1.000 TEU (oko 3,5 ha);
5) Ro-La i/ili Ro-Ro rampa;
6) kontenerski depo za pranjenje, oprema za popravku kontenera i odlaganje starih kontenera (2.000
m2);
7) parking prostor za teretna drumska vozila.
4.3. Srednjorona strategija razvoja intermodalnog transporta
Pomeranje balansa izmeu vidova saobraaja u korist ekoloki istijeg, bezbednijeg transporta, koji
rastereuje drumske saobraajnice, odreuje sledee ciljeve za sprovoenje srednjorone strategije razvoja
intermodalnog transporta, i to:
1) jaanje institucionalnog okvira i podizanje nivoa svesti nadlenih dravnih organa, uprava i pravnih
lica o prednostima intermodalnog transporta;
2) stvaranje zakonskog okvira za intermodalni transport kroz propise za elezniki i drumski transport,
bezbednost na putevima, poreske olakice, zatitu ivotne sredine itd;
3) izradu modela finansijske podrke za razvoj potrebnih kapaciteta za intermodalni transport, na
poetku racionalno, bez veih ulaganja, iskorienjem to je mogue vie postojee transportne infrastrukture i
blizine veih privrednih i logistikih centara;
4) liberalizaciju intermodalnih transportnih aktivnosti, uvoenje fiskalnih podsticaja u korist
intermodalnog transporta (za namensku opremu, kontenere, drumska vozila itd.), izuzea od poreskih propisa,
obezbeenje povoljnih kreditnih aranmana za razvoj intermodalnog transporta;
5) jasno definisanje uloge i relacija meu svim uesnicima u intermodalnom transportnom lancu-drave,
operatera intermodalnog transporta, eleznice, vlasnika terminala, drumskih prevoznika, peditera, luka itd.;
6) definisanje strukture, modela i funkcija tehnoloko-organizacionih reenja terminala intermodalnog
transporta (kontenerski, RO-RO, Hucke-pack terminali), robno-transportnih centara, logistiko-distributivnih
centara na jedinstvenoj transportnoj mrei Republike Srbije, Jugoistone Evrope i Evrope;
7) formiranje privrednih drutava koja se bave organizacijom i razvojem intermodalnog transporta,
njihovo povezivanje sa evropskim udruenjima za intermodalni transport i lanstvo u meunarodnim
udruenjima.
4.4. Kratkoroni do srednjoroni razvoj intermodalnog transporta
Razvoj trinih strategija dovodi do usmeravanja robnih tokova ka terminalima za intermodalni
transport koji su sastavni deo ili se nalaze u blizini logistikih centara u cilju smanjenja ukupne cene proizvoda.
Kratkorono i srednjorono gledano, znaajni robni tokovi mogu tranzitirati nau zemlju ukoliko se
ponude kvalitetni sadraji i usluge u terminalima.
Strategija razvoja intermodalnog transporta u Republici Srbiji je u skladu sa:
1) sektorskim strategijama, prostornim planom Republike Srbije, projektima i inicijativama koji
intermodalnim reenjima uvode konkurentnost u oblast transporta u Republici Srbiji;
33

2) Izvetajem HLG, gde je transportna politika EU u svoje prioritetne projekte do 2010. godine iz
oblasti intermodalnog transporta uvrstila i jedan projekat iz Srbije-broj 39. (lista 3): Intermodalna logistika
platforma Beograda;
3) Planom poslovanja JP "eleznice Srbije" 2006-2010 - Strateki plan, gde je predviena izgradnja
terminala u Beogradu, Niu i Novom Sadu, kao i nabavka kontenerskih manipulatora.
Specifini ciljevi vani za definisanje strategije i akcionih planova u oblasti intermodalnog transporta u
Republici Srbiji su:
1) razvoj i poveanje intenziteta intermodalnog transporta u Republici Srbiji kroz akcioni plan za razvoj
intermodalnog transporta i modela finansijske podrke;
2) koordinisano sprovoenje aktivnosti u oblasti intermodalnog transporta u Republici Srbiji od strane
ministarstva nadlenog za poslove saobraaja i drugih dravnih organa;
3) do 2010. usaglasiti propise u oblasti intermodalnog transporta sa propisima EU iz 2005. godine;
4) uspostavljanje osnovnih kapaciteta terminala za intermodalni transport preko unapreene postojee
transportne infrastrukture svih vidova saobraaja po principu intermodalnosti;
5) uvedeno trino orijentisano upravljanje uz struan i profesionalan kadar koji omoguava pristup
konkurentnim operaterima.
5. Vazduni transport - vizija za 2015. godinu
U 2015. godini Republika Srbija predstavlja integralni deo evropskog vazduhoplovnog sistema. Uloga
aviona kao glavnog prevoznog sredstva za transportne razdaljine due od 45 minuta leta je porasla. Snaan rast
trita daje kompanijama koje na njemu rade dobre izglede za profitabilnu i uspenu budunost i stoga u 2015.
godini kompanije sa seditem u Republici Srbiji nude prevoz prema glavnim evropskim gradovima. Beograd je
postao regionalno vorite vazdunog transporta za jugoistonu Evropu. Razvoj vazduhoplovstva doveo je do
konkurentnog trita, poveavajui broj putnika i koliinu tereta na aerodromima na teritoriji Republike Srbije.
5.1. Okvir za uspenost vazduhoplovstva
Sporazum "Otvorena neba" (Open skies) omoguie razvoj konkurencije i dovesti do vie direktnih
linija i uestanosti letova prema aerodromima na teritoriji Republike Srbije. S druge strane, otvoreno trite
znai vei pritisak na poslovanje prevoznika sa seditem u Republici Srbiji budui da na otvorenom i slobodnom
tritu vazduhoplovnih usluga nee uivati bilo kakve privilegije.
Meutim, kako e trite tih usluga rasti, JP "JAT Airways" i drugi prevoznici sa seditem u Republici
Srbiji nai e svoje specifine trine segmente na kojima mogu da iskoriste sopstvene konkurentske prednosti.
S tim u vezi, kao karakteristino, predvia se uvoenje feeder i commuter usluga, odnosno prikljunih linija koje
povezuju manje centre, preko tranzitnih centara, sa svetskom mreom linija.
Jake vazduhoplovne kompanije sa seditem u Republici Srbiji e koristiti konkurentske prednosti
Beograda kao regionalnog vazduhoplovnog vora za jugoistonu Evropu.
to se tie broja arter letova, njihovo poveanje e zavisiti od poveanja BNP Republike Srbije
(predvien rast od 100% do 2015. godine). Zimska sezona u vazdunom saobraaju e biti primarna za artere
koji dovoze putnike u Republiku Srbiju.
Znaaj poslovne i opte avijacije e se u budunosti poveati. U oblasti tih vrsta avijacije moe se
oekivati ozbiljan rast.
Potrebno je da aerodrom "Nikola Tesla" u Beogradu formira poseban terminal sa odreenom uslugom
za ovu vrstu saobraaja.
5.2. Vazduhoplovne kompanije sa seditem na teritoriji Republike Srbije-konkurentne u regionu i
Evropi
Imajui u vidu nove propise i deregulaciju trita, vazduhoplovne kompanije sa seditem na teritoriji
Republike Srbije u budunosti e raditi u uslovima slobodne konkurencije.
Low Cost prevoznici e stalno poveavati svoj udeo na tritu vazduhoplovnih usluga. Samo najvei
meu tradicionalnim prevoznicima (British Airways, Lufthansa, Air France/KLM) e imati izglede da opstanu
na viskokonkurentnom tritu. Meutim, veoma fleksibilne i trokovno efikasne male aviokompanije i dalje e
moi da nau svoje mesto na specifinim segmentima trita vazduhoplovnih usluga.
34

Aviokompanije sa seditem u Republici Srbiji, uz zadovoljenje propisanih standarda kvaliteta i
bezbednosti, mogu da iskoriste konkurentne prednosti koje obuhvataju geografsku poziciju, relativno niske
trokove radne snage, visok tehniki i bezbednosni nivo i dobro obrazovane i motivisane ljude.
JP "JAT Airways" ima mogunost da bude vodei prevoznik u regionu jugoistone Evrope, s obzirom da
se smatra visoko pouzdanom, sigurnom i relativno efikasnom vazduhoplovnom kompanijom, to mu otvara
mogunost da radi kao vodei operater regionalnog vazduhoplovnog vora jugoistone Evrope i povezuje
Republiku Srbiju sa velikim gradovima Evrope i sveta.
Do 2015. godine razvie se i druge vazduhoplovne kompanije u Republici Srbiji, radei kao Low Cost,
regionalni, turistiki ili taksi prevoznici.
"JAT-Tehnika" drutvo sa ogranienom odgovornou za odravanje i opravku vazduhoplova, Beograd,
kao tehniki servis za odravanje vazduhoplova, moe da odri i ojaa poziciju na meunarodnom tritu
specifinih aviousluga, s obzirom na to da ima neophodne kapacitete, strunost i licence.
5.3. Aerodromi - vorovi okrenuti ka korisnicima
Republika Srbija poseduje viak infrastrukturnih kapaciteta u oblasti vazdunog transporta u odnosu na
veliinu teritorije i raspored stanovnitva.
Republika Srbija nema potencijale za vie od dva aerodroma, ali to ne treba da onemogui eventualnu
inicijativu jedinica lokalne samouprave da o svom troku preuzmu, razvijaju i odravaju infrastrukturu za optu
i poslovnu avijaciju, ukoliko procene i pokau da za to imaju potrebe, interese i sredstva.
Aerodrom "Nikola Tesla" u Beogradu e predstavljati vazduhoplovnu kapiju jugoistone Evrope, kao
najvei aerodrom u Republici Srbiji i regionu i bie vodei za sve redovne, turistike i poslovne letove u
Republici Srbiji. Zavrena modernizacija piste i putnikih terminala, proirenje kapaciteta kargo terminala i
povoljni uslovi za proirenje aerodroma daju osnov da se on razvije u vaan regionalni tranzitni, odnosno
terminalni, putniki i kargo vor (hub).
Visok nivo strunosti i veoma dobar geografski poloaj omoguavaju da se na ovom aerodromu formira
regionalni centar i za upravljaki menadment (Air Traffic Management), aerodromske usluge, odravanje
aviona i obuku vazduhoplovnog osoblja.
Aerodrom "Konstantin Veliki" u Niu e se razvijati pre svega za dolazne i odlazne turistike letove i
kao alternativni aerodrom.
Promena strukture aerodromskih kompanija i sistema njihovog menadmenta u skladu sa orijentacijom
na korisnika i profit u narednih deset godina je cilj koji e se postii na sledee naine: uvoenjem sistema
naknada koji zadovoljava promenjene zahteve prevoznika i odraava buduu strategiju aerodroma; boljim i
brim saobraajnim vezama sa gradovima u gravitacionom podruju aerodroma; savremenim marketingom u
saradnji sa poslovnim turistikim agencijama i drugim poslovnim subjektima i savremenim konceptom
nevazduhoplovnih aktivnosti-maloprodaje na aerodromu i upravljanja zemljitem oko aerodroma (poslovni
park, hoteli, parking, konferencijski centar i sl.).
Specifini ciljevi vani za definisanje strategije i akcionih planova subjekata u oblasti vazdunog
transporta u Republici Srbiji su:
1) usklaivanje propisa kojima je ureena oblast vazdunog transporta sa propisima Evropske Unije;
2) uspostavljanje feeder i commuter usluga u vazdunom transportu;
3) uspostavljanje eleznike relacije od centra Beograda do Aerodroma "Nikola Tesla".
VII OD VIZIJE DO REALNOSTI
1. Primena i sprovoenje Strategije
Politiki i javni konsenzus u usvajanju dugoronih ciljeva i koncepta osnovnih postavki Strategije je
najvaniji uslov za primenu i sprovoenje Strategije. Posebno je vaan konsenzus izmeu razliitih nivoa vlasti
pri planiranju i realizaciji kapitalnih projekata od javnog interesa u transportnom sistemu Republike Srbije.
Smernice za sprovoenje Strategije daje ministarstvo nadleno za poslove saobraaja, a privredni
subjekti u oblasti transporta te smernice preko planskih i razvojnih dokumenata neposredno primenjuju.
35

Sprovoenje procedura za planiranje i budetiranje u svim segmentima oblasti transporta i odgovornosti
za sprovoenje planova i Strategije u celini su najvaniji segmenti tog postupka.
Realizaciju Strategije i praenje ispunjenja njenih ciljeva obavlja ministarstvo nadleno za poslove
saobraaja o emu e do kraja 2010. godine biti uraena procena realizacije Strategije sa predlogom mera.
Svi relevantni podsistemi, dravni organi, organizacije i agencije na bazi ove strategije moraju da
primene isti princip planiranja i stalnog praenja realizacije uz obavezno hijerarhijsko izvetavanje o
rezultatima.
Strategija e biti osnov za izradu Generalnog (master) plana razvoja transporta koji e izraditi
konsultant izabran na tenderu. Sredstva namenjena za finansiranje izrade Generalnog (master) plana razvoja
transporta obezbeena su iz CARDS programa.
Strategija predstavlja osnov za pripremu i donoenje stratekih dokumenata koji e za predmet imati
pojedine vidove saobraaja, odnosno pojedine segmente transportnog sistema.
U saradnji sa nadlenim meunarodnim institucijama treba prepoznati i proceniti tranzitne tokove i
zahteve tako da se oni mogu uravnoteiti i raspodeliti po vidovima na zajedniku korist stanovnitva, drave i
prevoznika.
Poveanje bezbednosti saobraaja e se postii sloenim instrumentima transportne politike, koji e
implicitno obezbediti i smanjenje eksternih trokova.
Boljom organizacijom i drugim adekvatnim merama obezbedie se i smanjenje trokova zbrinjavanja
lica povreenih u saobraajnim nezgodama ili udesima i smanjenje tete.
Radi praenja ovih trokova mora se uspostaviti bliska saradnja izmeu ministarstva nadlenog za
poslove saobraaja i ministarstva nadlenog za poslove unutranjih poslova, osiguravajuih drutava,
zdravstvenih slubi, slubi za socijalno staranje kao i automobilskih udruenja sa jednom jedinstvenom bazom
podataka.
Usaglaavanje pravne regulative u oblasti transporta opasnih tereta sa evropskim sporazumima o
meunarodnom transportu opasnih materija (ADR, RID, ADN) i EU propisima, doprinosi poveanju nivoa
bezbednosti saobraaja.
Zbog specifinosti vrste robe koja se prevozi i opasnosti koju ona predstavlja za ljudske ivote, imovinu
i ivotnu sredinu od izuzetnog znaaja je organizovanje kvalitetnog sistema kontrole svih uesnika u
transportnom procesu kako bi se predupredili potencijalni rizici.
Usvajanje novih propisa i adekvatna institucionalna izgradnja kapaciteta za njihovo efikasno
sprovoenje omoguava efektivno funkcionisanje transportnog sistema.
Ukupan iznos eksternih trokova transporta u Republici Srbiji procenjen je na 2.6% BDP (prosek EU
iznosi 4.6% BDP), a oko 90% potie od drumskog transporta.
Istraivanje, praenje i analiza eksternih trokova transporta predstavljaju preduslove za bolje
dugorono oblikovanje instrumenata transportne politike.
Razmatranju i postepenom uvoenju naplate eksternih trokova treba posvetiti posebnu panju.
Potrebno je na svim nivoima blagovremeno analizirati i pripremiti planove za usmeravanje saobraajnih
tokova pri prekidu glavnih pravaca do ega moe doi iz razliitih razloga (nepogode, katastrofe, radovi veeg
obima).
Potrebno je izraditi strategije razvoja i uvoenja ITS u Republici Srbiji koje treba da definiu
nadlenosti, razvoj i izvore finansiranja koji e obezbediti visoki nivo usluge, poveati bezbednost saobraaja i
smanjiti zastoje i vremenske gubitke na mrei dravnih puteva, eleznici i unutranjim plovnim putevima.
Tokom planiranja policentrinog razvoja lokalnih transportnih mrea u najveoj moguoj meri treba
razmatrati i dopunske uslove. Preporuuje se korienje instrumenata transportne politike za stimulisanje
alternativa automobilskom prevozu (javni prevoz, novi inski sistemi, nemotorizovani saobraaj) i prenos
tranje sa individualnog na kolektivni prevoz, naroito u javnom gradskom i prigradskom prevozu putnika.
Potrebno je uvesti stimulativne modele poreske politike i politike cena, koji podravaju realizaciju
stratekih ciljeva progresivnog razvoja eleznikog, vodnog i intermodalnog transporta i javnog gradskog i
prigradskog prevoza putnika, koji e u potrebnoj meri omoguiti alternativu prekomernom razvoju drumskog
transporta.
36

2. Usklaivanje propisa
Usklaivanje propisa u oblasti transporta sa Acquis Communautaire ima za cilj:
1) uspostavljanje okvira za prelaz na sistem slobodnog trita sa kontrolisanim uticajem na modele
upravljanja transportnom infrastrukturom (strukturne reforme);
2) usklaivanje domaih propisa sa odreenim propisima EU u pogledu institucionalno-pravne
organizacije regulatorne funkcije i tehnikih, tehnolokih i bezbednosnih standarda rada.
Za realizaciju Strategije pre svega treba urediti:
1) pravino odreivanje trokova korienja infrastrukture (internalizacije eksternih trokova);
2) ubrzano restrukturiranje javnih preduzea, kao i njihove potpune ili delimine privatizacije u skladu
sa opredeljenjem ka smanjenju subvencija, to e doprineti razvoju transportnog sistema i efikasnijem
korienju komparativnih prednosti svakog vida saobraaja;
3) kontrolisanu komercijalizaciju/privatizaciju davalaca usluga;
4) obezbeenje konkurentnosti prevoznika i spreavanja monopola;
5) politiku poreza i cena koje su usklaene sa dugoronim stratekim ciljevima odrivog razvoja
transportnog sistema, uz korienje principa integracije i intermodalnosti;
6) uvoenje privatnog sektora u investicione programe za transportnu infrastrukturu.
3. Obrazovna i informatika podrka
Dugoroni razvoj eleznikog, drumskog, vodnog, vazdunog i intermodalnog transporta u Republici
Srbiji u velikoj meri uslovljen je visokim kvalitetom obrazovanja u oblasti transporta, logistike i ekonomije.
Svim rukovodeim, strunim i administrativnim kadrovima, neophodno je i dopunsko stalno obrazovanje iz
oblasti menadmenta, organizacije i informatike.
Podizanje svesti o prednostima i neophodnosti uvoenja savremenih tehnologija transporta neophodno
je na svim nivoima u cilju ukljuivanja nae zemlje u evropske transportne tokove.
Prilagoavanje Acquis Communautaire-u zahteva poznavanje evropskih pravnih tekovina i primenu
uputstava, uredbi, odluka, deklaracija, rezolucija i politikih izjava koje je usvojio odreeni organ EU.
Posebno je vano obezbediti irenje i distribuciju informacija i raspoloivih rezultata istraivanja,
prvenstveno kroz kvalitetno informatiko okruenje, zasnovano na jedinstvenom upravljanju statistikom i
analitikom i na obaveznom prikupljanju podataka.
U tom smislu, neophodno je formiranje posebnih unutranjih jedinica u nadlenim ministarstvima,
organima, organizacijama i javnim preduzeima sa osnovnim zadatkom uspostavljanja relacionih baza podataka,
njihovog odravanja i upravljanja, kao i upravljanja Intranet mreom.
4. Akcioni plan
Ciljevi, aktivnosti i nosioci aktivnosti u realizaciji Strategije razvoja eleznikog, drumskog, vodnog,
vazdunog i intermodalnog transporta u Republici Srbiji od 2008. do 2015. godine sadrani su u Akcionom
planu.
Strategija e se sprovoditi godinjim programima koje e Vlada usvajati u tekuoj godini za narednu
godinu i koji e obuhvatati aktivnosti iz Akcionog plana i dinamiku realizacije tih aktivnosti sa procenom
finansijskih sredstava potrebnih za sprovoenje Strategije u godini koja je predmet tog godinjeg programa.
Finansijske potrebe koje su planirane za sprovoenje Strategije bie delimino finansirane iz budeta
Republike Srbije i Nacionalnog investicionog plana, a delimino dugoronim kreditima meunarodnih
finansijskih institucija, programima IPA, putem bilateralne donatorske pomoi i JPP.
VIII ZAVRNI DEO
Ovu strategiju objaviti u "Slubenom glasniku Republike Srbije".
37
PRILOG 1
AKCIONI PLAN
ciljevi, aktivnosti i nosioci aktivnosti u realizaciji Strategije razvoja eleznikog, drumskog,
vodnog, vazdunog i intermodalnog transporta u Republici Srbiji od 2008. do 2015. godine
Cilj
Aktivnost
Nosilac aktivnosti
1. Transportna
mrea Republike Srbije
integrisana u
Transevropsku
transportnu mreu
- pravac Beograd-Juni
Jadran, pravci 3, 4, 5, 6, 7, 10 i 11,
kao i odreene poprene veze
Osnovne mree prihvaeni su kao
deo TEN;
- rehabilitacija, rekonstrukcija i
izgradnja Panevropskih Koridora VII
i X i pravaca i vorova Osnovne
mree u skladu sa TEN standardima;
- uspostavljanje transportne
infrastrukture, kroz sistemski
pristup, u multimodalnu transportnu
mreu vodei rauna o odrivom
razvoju cele drave;
- izrada planova transportne
infrastrukture sa prioritetnim
zadatkom da se privuku
meunarodni transportni tokovi i
obezbedi funkcionalna intermodalna
integracija;
- uspostavljanje nove unutranje
jedinice za strateko upravljanje i
planiranje u ministarstvu nadlenom
za poslove saobraaja.
Vlada; Ministarstvo za infrastrukturu;

Ministarstvo finansija; Ministarstvo ekonomije
i regionalnog razvoja; Kancelarija za
pridruivanje EU; organi autonomne pokrajine i
jedinica lokalne samouprave; javna preduzea i
drugi privredni subjekti u oblasti saobraaja.
2. Efikasno
korienje
komparativnih
prednosti svakog vida
saobraaja
- usmeravanje transportnih
zahteva ka drutveno prihvatljivijim
vidovima saobraaja;
- uvoenje i jaanje intermodalnog
transporta;
- uspostavljanje intermodalnih
terminala na glavnim koridorima;
- analiziranje, procena i smanjenje
eksternih trokova transporta u
Republici Srbiji;
- uvoenje pravinog odreivanja
cena i naplate za korienje
infrastrukture za sve vidove
saobraaja;
- uvoenje centralizovanih i
hijerarhijski uspostavljenih baza
podataka za ceo sektor saobraaja i
infrastrukturu svakog vida
saobraaja i upravljanje bazama.

Ministarstvo finansija; Ministarstvo zatite
ivotne sredine; Ministarstvo ekonomije i
regionalnog razvoja; Ministarstvo trgovine i
usluga; organi jedinica lokalne samouprave;
Zavod za statistiku; Privredna komora Srbije;
javna preduzea i drugi privredni subjekti u
oblasti saobraaja.
38

3. Poveanje
kvaliteta usluga
transportnog sistema
- poveanje efektivnosti i
efikasnosti svih vidova saobraaja i
celog transportnog sistema;
- poboljanje organizacije
transportnog sistema sa aspekta
ekonominosti, bezbednosti,
intermodalnosti i zatite ivotne
sredine;
- primena ciljno orijentisanog
planiranja i upravljanja transportnom
infrastrukturom i tokovima;
- efikasno i efektivno zadovoljavanje
zahteva za individualnom
mobilnou;
- poveanje kapaciteta i kvaliteta
usluge u javnom gradskom prevozu i
stimulisanje korienja javnog
gradskog prevoza;
- uvoenje jedinstvenog sistema
prevoza putnika u Republici Srbiji
prilagoenog korisniku;
- usvajanje komplementarnih
politika razvoja inteligentnih
transportnih sistema za primenu u
razliitim vidovima saobraaja i na
celoj teritoriji Republike Srbije;
- poveanje prosene brzine na
glavnim mreama u eleznikom i
drumskom transportu.

organi jedinica lokalne samouprave;
i regionalnog razvoja; Privredna komora Srbije;
javna preduzea i drugi privredni subjekti u
oblasti saobraaja.
4. Poveanje
nivoa bezbednosti i
sigurnosti transportnog
sistema
- smanjenje broja poginulih

na putevima i vanrednih dogaaja u
vodnom, eleznikom i vazdunom
transportu u Republici Srbiji;
- usklaivanje transporta opasnih
tereta sa propisima EU i ADR, RID i
ADN propisima;
- osnivanje organa za upravljanje
bezbednou saobraaja na
nacionalnom i lokalnom nivou sa
odreenom raspodelom
odgovornosti.

Ministarstvo unutranjih poslova; Ministarstvo
finansija; Ministarstvo zatite ivotne sredine;
Ministarstvo zdravlja; organi autonomne
pokrajine i jedinica lokalne samouprave;
Privredna komora Srbije; javna preduzea i
drugi privredni subjekti u oblasti saobraaja.
5. Jaanje
transportnog trita i
njegova postepena
deregulacija
- uspostavljanje regulatorne,
operativne i upravljake funkcije u
oblasti transporta;
- harmonizacija i primena EU
propisa u sektoru transporta;
- obezbeivanje uslova za
poboljanje konkurentnosti
prevoznika na transportnom tritu;
- obavljanje postepene i opravdane
deregulacije i liberalizacije
transportnog trita i kompenzaciju
efekata takvih mera;
- jaanje konkurentnosti domaih
prevoznika/operatera na domaem i
meunarodnom tritu;

i regionalnog razvoja; Ministarstvo trgovine i
usluga; Ministarstvo rada i socijalne politike;
Kancelarija za pridruivanje EU; Privredna
komora Srbije; javna preduzea i drugi
privredni subjekti u oblasti saobraaja.
39

- unapreenje saradnje izmeu
ministarstava i jedinica lokalne
samouprave u pronalaenju
odreenih instrumenata regulatorne,
investicione, fiskalne i socijalne
politike;
- restrukturiranje javnih preduzea i
privrednih drutava (izrada i primena
programa finansijske konsolidacije i
privatizacija zavisnih preduzea i
sporednih delatnosti).
6. Smanjenje
negativnog uticaja
transporta na ivotnu
sredinu u skladu sa
principima odrivog
razvoja
- transportni sistem
Republike Srbije razvijati u skladu
sa principima odrivog razvoja;
- smanjenje tetnog uticaja svih
vidova saobraaja na ivotnu sredinu
(smanjenje zagaenja vazduha, buke
i uzroka globalnog zagrevanja);
- obnavljanje voznog parka
stimulisanjem razvoja ekoloki
prihvatljivih tehnologija transporta;
- smanjenje specifine potronje
energije u transportu.

Ministarstvo zatite ivotne sredine;
Ministarstvo zdravlja; Ministarstvo rudarstva i
energetike; Ministarstvo finansija; Privredna
komora Srbije; javna preduzea i drugi
privredni subjekti u oblasti saobraaja.
7.
Uspostavljanje
stabilnog finansiranja
razvoja transportnog
sistema
- stvaranje uslova za odriv

razvoj transportnog sistema kroz
stabilne izvore finansiranja iz
budeta Republike Srbije i drugih
izvora finansiranja;
- pripremanje odrivih modela
subvencija za vidove saobraaja od
ireg drutvenog interesa i
potencijalnih investicionih
programa;
- jaanje uea privatnog kapitala u
razvoju i odravanju infrastrukture;
- uspostavljanje adekvatnih i
pouzdanih modela finansiranja za
odravanje i rehabilitaciju
transportne infrastrukture;
- optimizacija naknade za korienje
javnog prevoza (pre svega u obavezi
javnog prevoza);
- obezbeivanje efikasnosti i
efektivnosti sistema javnog gradskog
i prigradskog prevoza putnika;
- osiguranje finansiranja istraivanja
i razvoja.

Ministarstvo finansija; Ministarstvo zatite
ivotne sredine; organi jedinica lokalne
samouprave; Privredna komora Srbije; javna
preduzea i drugi privredni subjekti u oblasti
saobraaja.
40

PRILOG 2
SWOT ANALIZA
ELEZNIKOG, DRUMSKOG, VODNOG, VAZDUNOG I INTERMODALNOG TRANSPORTA U
REPUBLICI SRBIJI
Realizacija stratekih ciljeva u oblasti eleznikog, drumskog, vodnog, vazdunog i intermodalnog
transporta ne moe se postii samo linearnim sledom aktivnosti. Mnogi faktori koji deluju paralelno i
istovremeno utiu na proces realizacije ciljeva mogu da uspore ili ubrzaju njihovo ostvarivanje. Ovi faktori
mogu proizlaziti iz unutranjeg ili meunarodnog okruenja i mogu se manifestovati u razliitim periodima i na
razliite naine. Uopteno govorei, u svom stratekom pristupu razvoju oblasti eleznikog, drumskog, vodnog,
vazdunog i intermodalnog transporta, Republika Srbija treba da iskoristi prednosti i prilike koje joj se ukazuju,
otkloni slabosti i pokua da izbegne pretnje koje joj stoje na putu.
1) geografski poloaj i nivo razvoja transportne mree;
2) infrastrukturni resursi;
3) veliki raspoloivi resursi na unutranjim plovnim putevima (Dunav kao Koridor VII, Sava,
Prednost
Tisa i kanalski sistem DTD);
4) definisan okvir (koji potuje evropsku i regionalnu transportnu politiku) i globalni ciljevi;
S
5) postojanje profesionalnih i strunih resursa u Republici Srbiji
Strength
s
i
1) politiki poloaj drave;

2) transportna infrastruktura na koridorima kroz Republiku Srbiju nije u potpunosti izgraena
i nije opremljena savremenim tehniko-tehnolokim sistemima;
Slabosti
3) mnogo ekonomskih diskontinuiteta u prethodnom periodu (rat u okruenju, sankcije UN,
W
bombardovanje NATO, UNMIK-meunarodna uprava na AP Kosovo i Metohija);
4) vidovi transportnog sistema nisu integrisani;
5) nedovoljno razvijene institucije i nedostatak meusobne koordinacije;
6) nedostatak iskusnih rukovodioca, administrativnog i strunog osoblja i inertnost u promeni
administrativnih procedura;
7) nepostojanje stabilnih izvora finansiranja;
8) javni gradski i prigradski prevoz putnika nije razvijen i preteno se oslanja na jedan vid
prevoza (autobuski).
Weakne
sses
1) interesi zemalja u regionu za razvoj Osnovne regionalne transportne mree;

2) mogunost da se utie na razvojne planove evropskih mrea srpskim razvojnim ciljevima
(revizija se oekuje 2010);
Mogun
3) krae razdaljine putovanja u poreenju sa TEN-T Jugoistonim prioritetnim osama
(Koridor IV i IVa), u boljem, udobnijem i prijatnijem okruenju;
O
4) novi modeli ulaganja u oblast transporta (koncesija, PPP, korienje evropskih fondova);
5) razvoj multimodalnog sistema transporta;
6) ouvanost ekolokog sadraja;
7) dobra turistika ponuda i intenziviranje turistikih tokova.
Opportu
nities
osti
Threats
Pretnje
T
1) Panevropski Koridor IV, IVa i Vc u neposrednoj blizini teritorije Republike Srbije

- na rastojanju od 50-100 km od Koridora X;
2) razvojne strategije susednih zemalja koje nisu komplementarne sa transportnom
strategijom Republike Srbije;
3) veliki broj graninih prelaza na glavnim pravcima;
4) nereeni problemi finansijske odgovornosti, otplate dugova, odrivog finansiranja i
garancija za zaduivanje;
5) nestabilno i nedovoljno finansiranje razvoja transportnog sistema;
6) manifestovanje parcijalnih i lokalnih interesa unutar drave;
7) otpor prema promenama.
41

Zakljuci izvedeni iz SWOT analize koji su posebno vani za donoenje odluka su:
1) u uslovima ogranienih sredstava za finansiranje, rehabilitacija i odravanje transportnih mrea
moraju imati prioritet u odnosu na modernizaciju i izgradnju. Potrebno je precizno odrediti eljene standarde u
pogledu dostupnosti, nivoa bezbednosti i nivoa usluga transportnih mrea. Izvori finansiranja za odravanje
infrastrukture se moraju stabilizovati i definisati u odnosu na cene goriva, tako da omoguavaju odravanje
prema evropskim standardima. Otplata dosadanjih dugova, procedure za nova zaduenja i sistem garancija
moraju se urediti. Potrebno je primeniti efikasan sistem naplate naknada za izgradnju i korienje komercijalnih
objekata kojima je omoguen pristup sa javnog puta;
2) veina problema u oblasti bezbednosti saobraaja vezana je za bezbednost na putevima. Neophodno
je smanjiti broj poginulih na putevima u Republici Srbiji;
3) cilj je da se koliina tetnih emisija uskladi sa ciljevima koje je postavila EU. Prelazak na ekoloki
odriv transportni sistem zahteva dodatne napore u veem broju oblasti. Vano je da se stimuliu ekoloki
zdravija i energetski efikasnija transportna sredstva u svim vidovima saobraaja. Mora se poveati korienje
obnovljivih goriva. Potrebno je usvojiti mere za poboljanje efikasnosti transportnih sistema i za prevoz putnika
i za prevoz robe. Mora se nastaviti sa naporima da se pristup razvoju i odravanju infrastrukture prilagodi
ekolokim zahtevima, kako bi se obezbedio sklad sa prirodnim i kulturnim okruenjem;
4) poveana uloga privatnog sektora i ureenje propisa u javnom sektoru i institucijama u pravcu
integracije sa EU sa jasno definisanim odgovornostima, strunim rukovodstvom i osobljem i efikasnim
kontrolnim procedurama. Primena procedura za javne nabavke, primena ugovora na bazi klauzula o stvarno
obavljenom poslu (performance based) dovee do vee konkurencije i potrebnog snienja trokova odravanja
javnih puteva;
5) potrebni su politika podrka i konsenzus u pravcu usklaivanja sa Belom knjigom EU i konceptom
za koji se ona zalae, prilagoavanje u skladu sa Sporazumom o evropskoj konvergenciji i ostale politike
promene neophodne za pridruivanje EU;
6) procedure i pregledi moraju se pojednostaviti i koordinisati kako bi se smanjilo vreme prelaska
granice i trokovi zadravanja, to vai i za putnike i za robu. Obim izvoza i uvoza i prihodi Republike Srbije e
se poveavati sa smanjenjem prepreka i pojednostavljenjem i ubrzanjem procedure prelaska granica.
Administriranje prekograninog saobraaja bie trokovno znatno efikasnije kada se smanji broj dvostrukih
"kontrolnih punktova";
7) tranzit e se sa sprovoenjem bilateralnih sporazuma o prelasku granica poveavati bre od opteg
razvoja privrede Republike Srbije. Tranzit je veoma vaan i za ekonomski razvoj sektora usluga du pravaca
kojima se on odvija. Prihodi Republike Srbije e se poveati ne samo zbog naplate korienja infrastrukture u
meunarodnom transportu, ve i usled poveanja prihoda u oblasti usluga.
42

1.strategija Razvoja Saobraćaja 2008 Do 2015

Uploaded by

Document Information

Original Title

Copyright

Available Formats

Share this document

Share or Embed Document

Sharing Options

Did you find this document useful?

Is this content inappropriate?

Copyright:

Available Formats

1.strategija Razvoja Saobraćaja 2008 Do 2015

Uploaded by

Copyright:

Available Formats

Izvor : Poslovno udruenje drumskog saobraaja Srbijatransport a.d.

STRATEGIJA RAZVOJA ELEZNIKOG, DRUMSKOG, VODNOG, VAZDUNOG I

Izvor : Poslovno udruenje drumskog saobraaja Srbijatransport a.d. Beograd

Izvor : Poslovno udruenje drumskog saobraaja Srbijatransport a.d. Beograd

Izvor : Poslovno udruenje drumskog saobraaja Srbijatransport a.d. Beograd

Izvor : Poslovno udruenje drumskog saobraaja Srbijatransport a.d. Beograd

Izvor : Poslovno udruenje drumskog saobraaja Srbijatransport a.d. Beograd

Izvor : Poslovno udruenje drumskog saobraaja Srbijatransport a.d. Beograd

Izvor : Poslovno udruenje drumskog saobraaja Srbijatransport a.d. Beograd

Izvor : Poslovno udruenje drumskog saobraaja Srbijatransport a.d. Beograd

Izvor : Poslovno udruenje drumskog saobraaja Srbijatransport a.d. Beograd

Izvor : Poslovno udruenje drumskog saobraaja Srbijatransport a.d. Beograd

Izvor : Poslovno udruenje drumskog saobraaja Srbijatransport a.d. Beograd

Izvor : Poslovno udruenje drumskog saobraaja Srbijatransport a.d. Beograd

Izvor : Poslovno udruenje drumskog saobraaja Srbijatransport a.d. Beograd

Izvor : Poslovno udruenje drumskog saobraaja Srbijatransport a.d. Beograd

Izvor : Poslovno udruenje drumskog saobraaja Srbijatransport a.d. Beograd

Izvor : Poslovno udruenje drumskog saobraaja Srbijatransport a.d. Beograd

Izvor : Poslovno udruenje drumskog saobraaja Srbijatransport a.d. Beograd

2) izgradnja deonica autoputa Leskovac-granica Makedonije (Koridor X) i Ni-granica Bugarske (krak

Izvor : Poslovno udruenje drumskog saobraaja Srbijatransport a.d. Beograd

1.2. Razvoj drumskog transporta

Izvor : Poslovno udruenje drumskog saobraaja Srbijatransport a.d. Beograd

Izvor : Poslovno udruenje drumskog saobraaja Srbijatransport a.d. Beograd

Izvor : Poslovno udruenje drumskog saobraaja Srbijatransport a.d. Beograd

Izvor : Poslovno udruenje drumskog saobraaja Srbijatransport a.d. Beograd

Izvor : Poslovno udruenje drumskog saobraaja Srbijatransport a.d. Beograd

Izvor : Poslovno udruenje drumskog saobraaja Srbijatransport a.d. Beograd

Izvor : Poslovno udruenje drumskog saobraaja Srbijatransport a.d. Beograd

Izvor : Poslovno udruenje drumskog saobraaja Srbijatransport a.d. Beograd

Izvor : Poslovno udruenje drumskog saobraaja Srbijatransport a.d. Beograd

Izvor : Poslovno udruenje drumskog saobraaja Srbijatransport a.d. Beograd

Izvor : Poslovno udruenje drumskog saobraaja Srbijatransport a.d. Beograd

Izvor : Poslovno udruenje drumskog saobraaja Srbijatransport a.d. Beograd

Izvor : Poslovno udruenje drumskog saobraaja Srbijatransport a.d. Beograd

Izvor : Poslovno udruenje drumskog saobraaja Srbijatransport a.d. Beograd

Izvor : Poslovno udruenje drumskog saobraaja Srbijatransport a.d. Beograd

Izvor : Poslovno udruenje drumskog saobraaja Srbijatransport a.d. Beograd

Izvor : Poslovno udruenje drumskog saobraaja Srbijatransport a.d. Beograd

Izvor : Poslovno udruenje drumskog saobraaja Srbijatransport a.d. Beograd

Izvor : Poslovno udruenje drumskog saobraaja Srbijatransport a.d. Beograd

Vlada; Ministarstvo za infrastrukturu;

Vlada; Ministarstvo za infrastrukturu;

Izvor : Poslovno udruenje drumskog saobraaja Srbijatransport a.d. Beograd

Vlada; Ministarstvo za infrastrukturu;

- smanjenje broja poginulih

Vlada; Ministarstvo za infrastrukturu;

Vlada; Ministarstvo za infrastrukturu;

Izvor : Poslovno udruenje drumskog saobraaja Srbijatransport a.d. Beograd

Vlada; Ministarstvo za infrastrukturu;

- stvaranje uslova za odriv

Vlada; Ministarstvo za infrastrukturu;

Izvor : Poslovno udruenje drumskog saobraaja Srbijatransport a.d. Beograd

1) politiki poloaj drave;

1) interesi zemalja u regionu za razvoj Osnovne regionalne transportne mree;

1) Panevropski Koridor IV, IVa i Vc u neposrednoj blizini teritorije Republike Srbije

Izvor : Poslovno udruenje drumskog saobraaja Srbijatransport a.d. Beograd

You might also like