MR - Kredit Kao Najznacajniji Proizvod Banke PDF

FAKULTET POSLOVNA EKONOMIJA
KREDIT KAO NAJZNAAJNIJI

PROIZVOD BANKE
- MASTER RAD -
Mentor:
Student:
Prof. Dr Lidija Barjaktarevic
Petar Draga
Beograd, 2013.
Master rad
Petar Draga
SADRAJ
UVOD.......................................................................................................................4
I POJAM I ZNAAJ KREDITA ......................................................................11

1. POJAM I ZNAAJ KREDITA ......................................................................................... 11
2. VRSTE BANKARSKIH KREDITA.................................................................................. 15
2.1. Krediti za obrtne potrebe ................................................................................................ 17
2.2. Krediti za investicije......................................................................................................... 18
2.3. Ostale vrste kredita .......................................................................................................... 20
II KREDITNA POLITIKA BANKE I USLOVI KREDITIRANJA .............22

1. PRINCIPI KREDITNE POLITIKE ................................................................................. 23
2. USLOVI ODOBRAVANJA KREDITA ............................................................................ 24
3. STRUKTURIRANJE KREDITA ...................................................................................... 26
3.1. Ronost kredita ................................................................................................................. 26
3.2. Kamata .............................................................................................................................. 28
3.3. Kolateral ........................................................................................................................... 30
3.4. Zatitne klauzule .............................................................................................................. 30
4. PROCEDURE U POSTUPKU KREDITIRANJA ........................................................... 31
4.1. Podnoenje zahteva za kredit .......................................................................................... 32
4.2. Obrada kreditnog zahteva ............................................................................................... 33
4.3. Reenje o kreditnom zahtevu .......................................................................................... 35
4.4. Zakljuivanje ugovora o kreditu .................................................................................... 35
4.5. Korienje kredita ............................................................................................................ 36
4.6. Vraanje kredita i monitoring ........................................................................................ 37
Master rad
Petar Draga
III BANKARSKI SISTEMI ..............................................................................38

1. BANKARSKI SISTEMI .....................................................................................................38
1.1. Ameriki model ................................................................................................................39
1.2.Nemaki model ..................................................................................................................40
1.3. Japanski model .................................................................................................................41
1.4.Bankarski sistem Francuske ...........................................................................................42
1.5. Bankarski sistem Italije ...................................................................................................43
1.6. Specifini oblici bankarskog poslovanja ........................................................................43
1.6.1. Offshore bankarstvo .....................................................................................................43
1.6.2. Islamsko bankarstvo .....................................................................................................44
IV ANALIZA KREDITNE AKTIVNOSTI BANAKA U SRBIJI .............47

1. MERENJE I PROCENA USPEHA BANAKA ................................................................47
1.1. Finansijski izvetaji banaka ............................................................................................48
1.2. Bilans stanja .....................................................................................................................49
1.3. Bilans uspeha ....................................................................................................................51
2. KREDITNA AKTIVNOST BANKARSKOG SEKTORA U SRBIJI ............................52
2.1. Problematini krediti - NPL ...........................................................................................63
V POJAM RIZIKA .............................................................................................66

1. POJAM RIZIKA I NEIZVESNOSTI ............................................................................... 66
2. POJAM KREDITNOG RIZIKA ....................................................................................... 67
VI POJAM UPRAVLJANJA RIZIKOM.........................................................71

1. PROCES UPRAVLJANJA RIZIKOM ............................................................................. 71
2. UPRAVLJANJE KREDITNIM RIZIKOM ..................................................................... 73
2.1. Merenje kreditnog rizika .................................................................................................77
2.2. Mere i strategije zatite banaka od kreditnog rizika ....................................................81
Master rad
Petar Draga
VII KREDITNA POLITIKA BANKE INTESE .............................................82

1. OSNOVNI PODACI O BANCI INTESI.......... .................................................................82
2. OSNOVNA PONUDA KREDITA BANKE INTESE ......................................................83
2.1. Rad sa stanovnitvom .....................................................................................................84
2.2. Rad sa privredom .............................................................................................................85
3. KREDITNO POSLOVANJE BANKE INTESE ..............................................................86
3.1. Krediti za stanovnitvo ....................................................................................................86
3.2. Krediti za privredu ...........................................................................................................87
VII UPRALJANJE RIZIKOM NA PRIMERU BANKA INTESA ..............88

1. UPRAVLJANJE RIZICIMA U BANCI INTESA ...........................................................88
2. SISTEM ZA UPRAVLJANJE RIZICIMA U BANCI ....................................................91
3. UPRAVLJANJE KREDITNIM RIZIKOM U BANCI INTESA ...................................93
3.1. Sredstva obezbeenja i ostala sredstva zatite od kreditnog rizika .............................95
3.2. Procena obezvreivanja finansijskih sredstava ............................................................96
3.2.1. Pojedinano procenjivanje ispravke vrednosti ...........................................................97
3.2.2. Grupno procenjivanje ispravke vrednosti ..................................................................97
3.3. Politika klasifikacije aktive .............................................................................................99
3.4. Analiza kreditne politike i finansijskih izvetaja banke Intesa .................................104
3.4.1. Adekvatnost kapitala ..................................................................................................108
3.4.2. Analiza izloenosti kreditnom riziku banke .............................................................114
ZAKLjUAK ........................................................................................................................ 118

LITERATURA ...................................................................................................................... 123
Master rad
Petar Draga
UVOD
Predmet istraivanja
U savremenom poslovnom svetu bankarski sistem predstavlja fundament ekonomskog
razvoja svake zemlje. Prosperitet svake zemlje uzrono je povezan sa bankarskim sistemom pa
su principi na kojima se zasniva bankarsko poslovanje izuzetno vani i njihovom izuavanju se
posveuje izuzetna i ozbiljna panja. Dobar bankarski sistem garancija je ekonomskog napretka
zemlje u globalnom smislu i pouzdan i siguran partner fizikim licima posmatrano sa
pojedinanog stanovita graana. Zato je potrebno osposobiti dobar kadar koji e u bankarskom
sistemu omoguiti graanima da jednostavno, brzo i efikasno dou do kredita bez obzira na
namenu tih kredita, a za njihove line potrebe, te da nakon uzimanja istih graani i dalje zadre
poverenje u banke i bankarski sistem poslovanja.
Predmet istraivanja u okviru ovog rada predstavljaju krediti kao najznaajniji bankarski
proizvod. Kreditni poslovi su najei i najznaajniji bankarski poslovi u privredi, jer se
savremene privredne aktivnosti u najveoj mjeri zasnivaju na kreditima. Oni predstavljaju oblik
plasmana novanih sredstava, koji omoguuju vrenje privrednih aktivnosti preduzea i drugih
privrednih organizacija kao i graana.
Odobravanje kredita klijentima sutina je poslovanja banaka i oni su osnovna
komponenta aktive veine banaka koje odobravaju zajmove poslovnim firmama i pojedincima.
Za njih, zajmovi su osnovni izvor prihoda od poslovanja, ali i glavni izvor izloenosti riziku.
Putem kredita podstie se i omoguava privredna aktivnost i privredni ivot uopte.
Krediti utiu na ekonomski razvoj. Strunjaci esto govore da se veoma brzo moe uoiti u
kojim zajednicama banke dobro posluju kada je u pitanju odobravanje zajmova - dokaz
privrednog razvoja obino se nalazi svuda oko nas u obliku novih stambenih objekata, novih
poslovnih kompanija i sl.
Krediti za banku predstavljaju duniko-poverilaki posao u kome ona kao poverilac
ustupa pravo raspolaganja novanim sredstvima svome komitentu na ugovorom definisanom
roku i definisanim uslovima. U kreditnom odnosu zastupljeno je naelo povratnosti, to znai da
Master rad
Petar Draga
je dunik u obavezi da vrati uzeti kredit od poverioca. Upravo je to karakteristino za kredit i po

tome se on razlikuje od drugih oblika davanja kao to su: pokloni, donacije, regresi i sl.
Poverenje izmeu poverioca i dunika je veoma bitno u svim finansijskim pa i kreditnim
odnosima. O tome svedoi i da re kredit potie od latinske rei credo to znai poverenje.
Putem kredita ostvaruju se mere ekonomske politike, jer se podstie razvoj nerazvijenih
privrednih podruja, privrednih grana i privrednih delatnosti. Na meunarodnom planu, putem
kredita se ublaavaju razlike u razvijenosti pojedinih zemalja.
Kao nain podizanja ivotnog standarda irokih slojeva stanovnitva, kreditiranje je
kompleksan ekonomsko-politiki, pravni i socijalni problem. Krediti proimaju materijalnu
oblast ivota i bili su neophodnost prisutna u svim fazama razvoja drutva.
Regulisanjem ponude i tranje na tritu krediti uestvuju u stvaranju ravnotee robno
novanih odnosa. Sa makro aspekta, krediti omoguavaju harmoniju izmeu proizvodnje,
raspodele i potronje. Oni, zapravo ubrzavaju proces drutvene reprodukcije, odnosno
materijalnih proizvodnih snaga. Bez postojanja kreditnog sistema stvarnim obim drutvene
reprodukcije bio bi znatno manji u odnosu na potencijalno mogui, na bazi raspoloivih ljudskih
i materijalnih kapaciteta.
Kreditni rizik, ili rizik druge ugovorne strane, je sastavni deo bankarskog poslovanja.
Banke definiu kreditni rizik kao rizik neispunjenja obaveza klijenata koji nisu u mogunosti da
uredno izvre obaveze servisiranja svog duga utvrenog ugovorom. To znai da se plaanje
moe odloiti ili uopte ne ostvariti. To stvara probleme u novanim tokovima i utie na
likvidnost banke. Pozajmljivanje novca drugoj ugovornoj strani uvek je sa sobom nosilo
opasnost da pozajmljena sredstva nee biti vraena, pa se moe rei da je ovaj rizik star koliko i
samo bankarstvo. Jo tada je prepoznata potreba za upravljanjem ovim rizikom.
Naravno, sloenost mehanizama uz pomo kojih se tada upravljalo kreditnim rizikom bila
je daleko jednostavnija nego to je danas. Ova vrsta rizika je najznaajniji pojedinani uzrok
steajeva banaka (vie od 80% bilansa stanja banke odnosi se na ovaj vid upravljanja rizicima).
Teorijska zasnovanost predmeta istraivanja

Krediti proimaju materijalnu oblast drutvenog ivota i bili su sastavni deo u svim
periodima razvoja drutva. Mnogi eminentni strunjaci su se bavili ekonomskom teorijom
Master rad
Petar Draga
kredita, pa tako Bjelica, nadovezujui se na teoriju Vukovia da se kredit definie kao

privremeno ustupanje odreene kupovne moi kako bi se korisnik kredita pojavio na tritu sa
pozajmljenim sredstvima i da se njime raspolae izvesno vreme,1 smatra da je kupovna mo
manifestacija ekonomske snage i da se iz toga zakljuuje da je kredit privremena usluga koju
poverilac ini duniku tako to mu ustupa na raspolaganje odreenu sumu novca uz stimulativno
nastajanje obaveze dunika da u nekom buduem periodu vrati bar isti iznos kupovne snage.2
Sa druge strane M. Mateji i M. Jovanovi su u svojoj zajednikoj knjizi napravili jedno
malo drugaije znaenje kredita, ali sa istom sutinom. Oni su se vodili poreklom izraza kredit,
to na latinskom znai verovati, pa tako po njima kredit oznaava verovanje u sposobnost
dunika da vrati poveriocu na njegov zahtev ili u ugovorenom roku pozajmljeni novac, kao i da
predstavlja predujmljenje nekog dobra ili kapitala ije su pretpostavke: platena sposobnost
dunika, volja da plati i mogunost da vrati pozajmljeni novac, kao i samo prenoenje kapitala u
svoju duinu.3
Na osnovu navedenih teorija moe se zakljuiti da postoje brojne definicije vezane za
pojam kredita, ali uglavnom je njihova sutina ista. Tako se moe rei da je kredit vid
pozajmljivanja novca u kome je dunik obavezan da u odreenom roku vrati iznos koji je
odreen uslovima koje je postavio poverilac pre davanja kredita.
Problem istraivanja
Problem ovog istraivanja je na koji nain definisati i objasniti pojam i znaaj kredita kao
bankarskog proizvoda. U ekonomskoj i finansijskoj nauci pojam kredita predstavlja privrednopravnipojam pod kojim se podrazumeva duniko poverilaki odnos u kome poverilac
ustupapravo raspolaganja novcem (ili nekim drugim predmetom) duniku na izvesno vreme i
podizvesnim uslovima (pokrie, kamata, rok, nain otplate, itd.). Kredit je u stvari privremena
usluga koju ini poverilac duniku tako to mu ustupa na raspolaganjeodreenu sumu novca ili
neki predmet, to ukazuje da kredit odvaja na naki nain pravo raspolaganja od sopstvenosti.
Bitno je da kod kredita postoji naelo povratnosti, toznai da dunik ima obavezu da vrati
Vukovi, M., (1958), Bankarstvo, Beograd, str. 38

Bjelica, V., (2001), Bankarstvo, teorija i praksa, tamparija Budunost, Novi Sad, str. 227
3
Mateji, M., Jovanovi, M., (1977), Banke i krediti, Beograd, str. 103
2
Master rad
Petar Draga
poveriodu uzeti kredit kada istekne rok trajanjakreditnog ugovora. Ovo naelo razlikuje kredit od
poklona, dotacija, regresa, subvencijai nekih drugih oblika davanja.
Prvo, treba definisati kredit. Zatim, treba objasniti njegove funkcije i znaaj u
savremenom bankarskom poslovanju. Ovaj deo je posebno vaan jer ini osnovu za dalje
razumevanje i shvatanje principa kreditne politike.
Drugo, problem istraivanja je prikazivanje i jasno definisanje svake vrste kredita
posebno.
Kao finalni problem ovog istraivanja je kreditna politika i nain kreditiranja. Vaan
zadatak ovog istraivanja je objanjenje postupka odobravanja kredita banke klijentima.
Znaaj i aktuelnost istraivanja

Znaaj ovog istraivanja se ogleda u jasnijem i boljem razumevanju kredita kao
najznaajnijeg bankarskog proizvoda.
Aktuelnost istraivanja se ogleda u injenici da se kredit u zemljama trzine ekonomije
izjednaava sa svim ostalim vrstama robe, iako on ima posebno trite i posebnu cenu, koja se
izraava u visini kamatne stope. Veliki znaaj kredita i njegovog uticaja izraava se u njegovoj
mobilizatorskoj ulozi. Bez organizovanog kreditnog angaovanja velike sume novca koje se
nalaze u privredi i kod stanovnitva bile bi neiskoriene. Poto se mobiliu i koncentriu, ta
sredstva se bankarskim kreditima usmeravaju tamo gde su najpotrebnija i najkorisnija, ime se
ubrzava reprodukcija i doprinosi jaanju proizvodnih snaga. Finansijski i ekonomski gledano i u
zemljama tranzicije kredit ima isti znaaj.
Ciljevi istraivanja
Nauni cilj je nauna deskripcija postojanja i delovanja kredita i uloga koju oni imaju u
dananjem i buduem bankarskom poslovanju. Istraivanje je raeno radi boljeg upoznavanja
savremenih kreditnih poslova. Takoe, ovaj rad ima za cilj da pokae vanost kredita, ali i
njihovu ulogu u sadanjem i buduem bankarskom poslovanju, istovremeno prikazujui bitnost
svih faza postupka kreditiranja.
Master rad
Petar Draga
Svrha ovog istraivanja je prikazati postupak odobravanja kredita, na nain da se posebno

ispita i analizira svaka faza, od poetka podnoenja zahteva za odobravanje kredita, pa sve do
konane otplate kredita i na taj nain ukae na sloenost tog procesa.
Drutveni cilj istraivanja je da se na temelju prikupljenih i analiziranih podataka ukae
na vanost i mogunost upotrebe kredita, kao i da bude od praktine koristi i da prui
alternativna reenja onima koji se bave ovom tematikom, odnosno da rezultati istraivanja budu
u funkciji promena i razvoja domaih banaka.
Hipoteze istraivanja
Generalna hipoteza:
U skladu sa predmetom i ciljem istraivanja, a na osnovu teoretskih i istraivakih
podataka postavljena je sledea generalna hipoteza:
Kredit je jedan od kljunih bankarskih poslova u savremenim uslovima. Savremena
privreda je u osnovi kreditna privreda. Kredit predstavlja sredstvo usmeravanja aktivnosti i
razvoja privrede.
Generalnu hipototezu operacionalizujemo preko sledeeih posebnih hipoteza:

Regulisanjem ponude i tranje na tritu, kredit uestvuje u stvaranju ravnotee robnonovanih odnosa.
Kreditiranje privrede i graana je osnovna aktivnost veine poslovnih banaka.
Banka moe da odobri kredit samo kreditno sposobnim zajmotraiocima, a pod
kreditnom sposobnou zajmotraioca se podrazumeva njegova sposobnost i revnost da u
roku i u celosti izmiri svoje obaveze prema banci po osnovu kredita.
Postupak kreditiranja ukljuuje sve pravne i ekonomske radnje koje vre trailac kredita i
sama banka da bi se kredit odobrio, stavio u funkciju i vratio.
Adekvatna kreditna politika optimizuje kvalitet kreditnog portfolia banke.
Optimalna kreditna poltika banke obezbeuje ouvanje adekvatnog nivoa kapitala banke.
Master rad
Petar Draga
Metode istraivanja
Metode istraivanja su u velikoj meri determinisane predmetom istraivanja. Istraivana
su nauno-teorijska saznanja, relevantna literatura i savremena poslovna praksa osnovnih
analitikih i sintetikih metoda: analize, apstrakcije, specijalizacije, dedukcije, indukcije, sinteze,
konkretizacije i generalizacije. Od tehnika istraivanja najvie je koriena analiza sadraja
dokumenata.
Analiza je rastavljanje predmeta istraivanja na njegove sastavne delove, odnosno na
inioce strukture, funkcija, veza i odnosa na oderenom prostoru u odreenom vremenu.4
Pod sintetikim osnovnim metodama podrazumevaju se one metode koje se zasnivaju na
sintezi i iji su metodski postupci razni oblici primene sinteze odnosno postupaka spajanja,
povezivanja, objedinjavanja itd.5
Takoe su primenjene opte naune metode: hipotetiko-deduktivna i komparativna
metoda, kao i statistika metoda. Primenom ovih metoda mogue je validno ostvarenje naunog i
drutvenog cilja istraivanja.
Struktura rada
Potujui predmet, problem, ciljeve i hipoteze ovog istraivakog rada proistekla je i
odgovarajua struktura rada. Struktura rada podeljena je u dva poglavlja od kojih je svako
poglavlje podjednako vano u ispunjenju ciljeva rada.
U prvom delu POJAM I ZNAAJ KREDITA bie opisani pojam kredita kao usluge sa
razliitih aspekata, znaaj kredita kao bankarskog proizvoda i vrste kredita.
U drugom delu KREDITNA POLITIKA BANKE I USLOVI ODOBRAVANJA
KREDITA istraie se uslovi odobravanja kredita, kao i procedure koje je potrebno izvriti radi
realizovanja postupka kreditiranja.
U treem delu BANKARSKI SISTEMI bie objanjeni razliiti bankarski sistemi u
svetu i njihove karakteristike sa posebnim akcentom na islamsko bankarstvo.
Miljevi, M., (2007), Metodologija naunog rada, skripta, Filozofski fakultet, Unoverzitet u Istonom Sarajevu,
Pale, str. 120
5
Miljevi, M., (2007), Metodologija naunog rada, skripta, Filozofski fakultet, Unoverzitet u Istonom Sarajevu,
Pale, sstr. 133
Master rad
Petar Draga
U etvrtom delu - ANALIZA KREDITNE AKTIVNOSTI BANAKA U SRBIJI bie rei

o merenju i proceni uspeha poslovanja banaka kroz objanjenje pojmova bilansa stanja, uspeha,
izvetaja o tokovima sredstava i analizi kreditne aktivnosti bankarskog sektora u Srbiji, a sve u
cilju boljeg razumevanja znaaja i uloge kredita u poslovanju banaka.
U petom delu POJAM RIZIKA bie definisan pojam rizika sa posebnim akcentom na
definisanje kreditnog rizika.
U estom delu UPRAVLJANJE RIZIKOM bie predstavljen proces upravljanja
rizikom, a posebno proces upravljanja kreditnim rizikom, kao i merenje kreditnog rizika i mere i
strategije zatite banke od kreditnog rizika.
U sedmom delu KREDITNA POLITIKA BANKE INTESE bie predstavljeni osnovni
podaci o samoj banci, ponuda kredita Banke i kreditno poslovanje Banke.
U osmom delu UPRAVLJANJE RIZIKOM NA PRIMERU BANKE INTESA bie rei
o upravljanju rizikom u Banci i sistemu za upravljanje rizikom, a poseban znaaj bie dat
upravljanju kreditnim rizikom u Banci i analizi izloenosti banke kreditnom riziku i finansijskih
izvetaja.
10
Master rad
Petar Draga
I POJAM I ZNAAJ KREDITA

U ovom delu rada detaljno u objasniti defiiniciju i pojam kredita, njihovu ulogu i znaaj
u savremenom bankarskom poslovanju, kao klasifikovanje kredita.
1. POJAM I ZNAAJ KREDITA
Kredit je jedan od najznaajnijih bankarskih proizvoda, kako danas tako i u prolosti. U

uslovima kada banke nisu ni postojale, kreditnim poslovima, odnosno poslovima pozajmljivanja
novca uz naplatu kamate, bavile su se razne institucije koje su bile pretee savremenih banaka.
Procedura odobravanja kredita, njihova struktura, namena, nain otplate, rokovi vraanja, zatita
od rizika itd. Vremenom su menjali svoje oblike uz postepeno usavravanje. Mnoge drave su
pozajmljivale novac spremajui se za ratove, obnavljajui svoje ratom razorene privrede, gradei
kapitalne investicione i infrastrukturne projekte. S druge strane, pojedinci su pozajmljivali novac
sa eljom da razvijaju svoje privredne poduhvate i da obezbede razna potrona dobra.
U istorijskim epohama koje su prethodile trinoj proizvodnji kredit je imao naturalni
karakter, jer se davao i vraao uglavnom u robi. Sa pojavom robno-novanih odnosa kredit
dobija ekonomski karakter. U robovlasnitvu i feudalizmu kredit se javljao u vidu zelenakih
zajmova koji su se koristili za kupovinu potrone robe i plaanje raznih dabina. U
kapitalistikim uslovima proizvodnje novac koji se pozajmljuje u obliku kredita vie ne
funkcionie samostalno i van proizvodnje, jer kredit u zemljama trine ekonomije nema
iskljuivo potroaki karakter, ve se prvenstveno upotrebljava za proirenje proizvodnje, mada
se delimino daje i u potroake svrhe, i to pre svega da se roba lake realizuje i smanje zalihe
neprodatih proizvoda. U savremenim uslovima kredit se najee izraava, nastaje i gasi u
novcu.
Kredit je duniko - poverilaki odnos, zasnovan na ustupanju prava raspolaganja
novanim sredstvima od strane komitenta (kreditora, zajmodavca, banke) duniku (korisniku
11
Master rad
Petar Draga
kredita, zajmoprimcu) na odreeno vreme i pod odreenim uslovima (vreme, kamata, nain
otplate, pokrie).6
Pojam kredita kao oblika finansijskih ulaganja vezuje se za poverenje koje predstavlja
jedan od najvanijih momenata pri zasnivanju kreditnog odnosa. Prvobitni pojam poverenja jo
je bitan kod linog kredita, gde se zaduuje pojedinac, dok se u masovnoj upotrebi kredita,
kreditni odnos manje zasniva na linom poverenju, a vie na sistemu raznih obezbeenja i
garancija koja je korisnik kredita duan da obezbedi davaocu kredita.
Izraz kredit vodi poreklo od latinske rei credo to znai verujem, a pretpostavlja se da
su se u poetku krediti odobravali iskljuivo na bazi poverenja i line procene da e korisnik
kredita isti da uredni vrati. Kredit oznaava verovanje u sposobnost dunika da vrati poveriocu
na njegov zahtev ili u dogovorenom roku pozajmljeni novac, i predstavlja predujmljenje nekog
dobra ili kapitala uje su pretpostavke: platena sposobnost dunika, volja da se plati i
mogunost da vrati pozajmljeni kapital, kao i samo prenoenje kapitala u svojinu dunika.
Kredit se razvio iz ugovora o zajmu, kada su se ljudske zajednice dostigle takav nivo
razvoja gde su se u proizvodnji dobara pojedini lanovi proizvodili vie nego to im je bilo
potrebno za sopstvenu potronju, te su stvoreni uslovi za prvobitnu akumulaciju dobara radi
robne razmene (trampe), a zatim davanja zajma. Zajam je karakteristian za naturalnu privredu u
fazi proste razmene roba. Kredit je nastao kasnije od zajma, upravo onda kada trampa vie nije
mogla da prati razvijenu drutvenu podelu rada. Naroito je pojava novca, kao univerzalnog
sredstva razmene, omoguila pojavu zajma.
Smatra se da se kredit prvi put pojavio u odnosima izmeu pripadnika razliitih etnikih
grupa. Zajam je jedna od prvih manifestacija drutvenog ivota i jedna od osnovnih snaga
njegovog razvoja. Stoga, nije pogreno shvatanje da je kredit stariji od industrije, bankarstva pa i
samog novca.
Svet u kome ljudi danas koriste novac, u kome se novac kree od onih koji kupuju ka
onima koji prodaju i od onih koji daju u zajam ka onima koji uzimaju u zajam, svet u kome se
novane transakcije obavljaju direktno (neposredno) i indirektno preko posrednika, u razliitim
formama, postoji ve stotinama i hiljadama godina unazad. To je svet koji je nastao spontano ali
se od svog nastanka neprekidno razvija i usavrava i uvek iznova ispostavlja svoje bazine
principe u novim, esto na prvi pogled, neraspoznatljivim formama. Ovaj svet nas okruuje, i u
6
Barjaktarovi, L., (2010), Monetarno - kreditni i devizni sistem, Univerzitet Singidunum, Beograd, str. 49
12
Master rad
Petar Draga
njemu ivimi i radimo i, sledstveno, ima i mnogostruke direktne i indirektne posledice na

privatne ivote i karijere ljudi, poslovne uspehe preduzea, razvoj privrednih oblasti, privreda
zemalja i konano, raspodelu moi pojedinaca, korporacija, drava, ekonomskih grupacija i
valuta. To je svet finansijskih trita i finansijskih institucija i nalazi se svuda oko nas.
Danas kredit predstavlja robu koja ima svoju cenu i trite. Kredit predstavlja jedan od
osnovnih oblika finansijskih ulaganja i omoguava zadovoljavanje najirih potreba gradjana,
privrede i drutva. Takodje ima snaan uticaj na sve ekonomske transakcije i predstavlja jedan
od najznaajnijih regulatora procesa reprodukcije. Upotrebom kredita kao oblika finansijskog
ulaganja otvaraju se trita za nekim proizvodima i slino. Bez kredita proces reprodukcije u
znatnoj meri bi bio usporen, odnosno smanjen.
Ukupni plasmani banaka mogu se, okvirno, podeliti na dve velike grupe: kreditne i
nekreditne plasmane, koji se evidentiraju u aktivi bilansa banke i predstavljaju aktivne bankarske
poslove.7 Iako se u savremenom bankarstvu jasno uoava tendencija porasta nekreditnih
plasmana banaka u odnosu na kreditne plasmane, kreditni plasmani jo uvek dominiraju u
strukturi aktive banaka i banke najvei deo svog potencijala plasiraju u obliku kredita. U pravnoj
teoriji se kredit definie kao formalni obligacioni ugovor, kod koga se poverilac obavezuje da
duniku stavi na raspolaganje odreenu vrednost izraenu u novcu, a dunik se obavezuje da ovu
vrednost upotrebi pod ugovorenim uslovima, da je vrati u odreenom roku i da plati ugovorenu
naknadu.8 Kao pravni posao kredit je nastao iz zajma, pri emu postoji shvatanje da je izmeu
kredita i zajma jedina razlika u predmetu pravnog posla; kod zajma je to novac (zajmovni
kredit), a kod kredita robe i usluge izraene u novcu (kredit sa odlaganjem plaanja kupovne
cene). Prema drugoj definiciji, kredit u najirem znaenju predstavlja imivinsko - pravni odnos
koji zasnivaju dva subjekta na taj nain to jedan (poverilac) daje, a drugi (dunik) prima
odreeni iznos novca, robe ili drugih vrednosti za odreenu nameru, ili bez namere, uz obavezu
da to vrati, u odreenom roku i pod odreenim uslovima, sa kamatom ili bez nje.9
Kredit (kao monetarna institucija) je dobrovoljno i sporazumno ustupanje kupovne snage
jednog lica (poverioca, kreditora) drugom licu (duniku, debitoru) uz simultano nastajanje
obaveze ovog poslednjeg da u nekom buduem roku vrati isti iznos kupovne snage. Iz ovoga
sledi: 1) da je zajam samo jedan od oblika kredita; 2) da plaanje unapred nije, a odlaganje
7
Duani, J., (2003), Poslovno bankarstvo, Consseco institut, Srpsko Sarajevo - Beograd, str. 173
Antonijevi, Z., Petrovi, M., Pavievi, B, (1982), Bankarsko pravo, Savremena administracija, Beograd, str. 171
9
,,Leksikon prava meunarodnij privrednih odnosa, (1982), Savremena administracija, Beograd, str. 220
8
13
Master rad
Petar Draga
plaanja (npr. Kod kupoprodaje, ugovora o delu ili injenju usluga) jeste kredit; 3) samovoljno
odlaganje plaaanja nije kredit; 4) kamata nije bitan element kredita, mada se esto, bilo po
ugovoru ili po zakonu plaa; 5) kupovna snaga koja se ustupa ne mora da je prethodno postojala,
ve moe da se, odobravanjem kredita, stvara.10
Kredit ima znaenje utvreno u Zakonu o obligacionim odnosima koji se utvruje (u
lanu 1065.) da se ugovorom o kreditu banka obavezuje da korisniku kredita stavi na
raspolaganje odreeni iznos novanih sredstava, na odreeno ili neodreeno vreme, za neku
namenu ili bez odreene namene, a korisnik se obavezuje da banci plaa ugovorenu kamatu i
dobijeni iznos novca vrati u vreme i na nain kako je utvreno ugovorom.11
Poznavanje finansijskih trita i finansijskih institucija neophodno je svima u razliitim
formama i na razliitim nivoima. Potrebno je svakom graaninu da bi bolje upoznao i razumeo
svet u kome ivi, jer samo uz to bolje poznavanje, njemu je mogue objektivno razumeti linu
finansijsku poziciju, spreiti nepovoljan razvoj okolnosti i iskoristiti mogunosti finansijskog
sistema. Donosioci odluka u preduzeima moraju poznavati finansijski sistem iz slinih razloga
kao i graani, ali sa aspekta funkcionisanja preduzea, na viem nivou i u specifinim oblastima.
Finansijska trita predstavljaju u neku ruku ,,kanal putem koga najee preduzea i
drava pribavljaju dodatna sredstva za svoje investicione projekte i javne potrebe, ali i
mogunost za investitore da ulau svoja slobodna sredtva kako u tenji za njihovo realno
ouvanje protiv inflacije, tako i u nastojanju da kroz stope prinosa obezbede njihovo realno
uveanje, Razvijenost finansijskog trita, njegova stabilnost, dinamika i dubina merodavni su
pokazatelji razvijenosti nacionalne privrede i stepena njene spremnosti za ravnopravno
ukljuivanje u savremene ekonomske tokove u svetu.
Takoe, treba imati u vidu da su finansijska trita i finansijske institucije jako podlene
promenama, jer je i sam finansijski sistem u celosti u stalnom menjanju, prilagoavanju i
razvoju.
U savremenim privrednim uslovima kredit ima sledee funkcije:12
Mobilizatorsku funkciju - osnovna funkcija kredita je da se na najbolji mogui nain
izvri alokacija prikupljenih finansijskih sredstava;
10
,, Ekonomska enciklopedija, (1984), Savremena administracija, Beograd, II tom, str. 1026

Zakon o bankama, Sl. Glasnik RS, br. 107/05, od 02.12.2005. god.
12
uki, ., Bjelica, V., Risti, ., (2003), Bankarstvo, Ekonomski fakultet, Beograd, str. 130
11
14
Master rad
Petar Draga
Vri obezbeenje kontinuiteta reprodukcije - putem kreditiranja obezbeuje se poveanje

proizvodnje, regulisanje ponude i tranje na tritu, kao i likvidnost i kontinuitet
proizvodnje;
Regulie ponudu i tranju na tritu - kreditiranje klijenata koji trenutno ne raspolau
plateno sposobnom tranjom utie na stabilnost cena, smanjivanje zaliha kao i
stabilizovanje trita;
Obezbeuje likvidnost i stabilnost privreivanja - omoguava prevazilaenje sezonskog
karaktera proizvodnje i raskoraka izmeu plasmana i naplate;
Relativizuje postojee regionalne razlike razvijenosti - doprinosi prevazilaenju
raskoraka izmeu stepena razvijenosti pojedinih zemalja i regiona
Stimulie
meunarodnu
ekonomsku
saradnju
predstavlja
znaajno
sredstvo
konkurentnosti nacionalne privrede i

Kontrolnu funkciju - odobrenje kredita i permanentno praenje klijenata tokom perioda
otplate kredita omoguava kontrolu privrednih subjekata.
2. VRSTE BANKARSKIH KREDITA
Kredit je nesumnjivo postao jedan od kljunih bankarskih poslova u savremenim

uslovima, iako je pogotovo u novijem periodu dolo do velike disperzije bankarskih poslova i
usluga koje banke vre. Kredit je postao masovni, visoko standardizovani proizvod, sa velikim
brojem namena. Prema razliitim kriterijumima krediti se mogu razvrstati na sledei nain:13
1)
prema obliku u kojem se daju:
naturalni - kredit koji se daje u realnom dobru, najee poljoprivrenom proizvodu, a re

je o najstarijem kreditnom obliku,
robno - novani - kredit koji se odobrava u robi, a vraa u novcu, najee se praktikuje
izmeu kompanija meusobno,
novani kredit - u savremenim uslovima se uglavnom podrazumeva upravo kredit koji se

daje i vraa u novcu,
13
Hadi, M., (2007), Bankarstvo, Univerzitet Singidunum, Fakultet za finansijski menadment i osiguranje,
Beograd, str. 254-255
15
Master rad
2)
Petar Draga
prema nameni, odnosno prema upotrebi:
potroaki - krediti koji su namenjeni potroaima, a koji poveevaju njihovu platenu

mo i indirektno utiu na porast proizvodnje preko poveanja plateno sposobne tranje,
proizvoaki - krediti namenjeni proizvoaima direktno utiu na porast proizvodnje i

dele se na:
kredite za obrtne namene - kredite za finansiranje redovnog procesa proizvodnje i
investicione namene - krediti koji su namenjeni za kupovinu osnovnih sredstava ili

izgradnju pogona,
3)
prema kriterijumu ronosti:
kratkoroni krediti - odobravaju se sa periodom vraanja do dve godine,
srednjoroni krediti - odobravaju se na rok od 2 do 10 godina i
dugoroni krediti - rok dospea je preko 10 godina,
4)
prema kriterijumu ko je poverilac:
privatne,
bankarske,
javne,
domae,
inostrane,
5)
prema kriterijumu ko je dunik, odnosno korisnik kredita
industrijski,
komunalni,
zanatski,
dravni,
trgovaki,
6)
prema kriterijumu obezbeenja kredita
lini - personalni - krediti koji se odobravaju fizikom licu ili preduzeu bez specijalnog
pokria, a nazivaju se i blanko kreditom, odnosno otvoreni krediti,
16
Master rad
Petar Draga
realni kredit - kredit koji ima realno pokrie u zalaganju realne vrednosti iz kojih se
poverilac moe naplatiti u sluaju neispunjenja obaveze, a to su hipotekarni, zaloni i
garantni kredit,
7)
prema kriterijumu kamaenja
kamatni - krediti koji predviaju otplatu uz zaraunavanje kamate kao cene kredita i
beskamatni - krediti koji ne predviaju zaraunavanje kamate, ve cenu obraunavaju na

neki drugi nain,
prema kriterijumu povlaenja kredita na:
8)
jednokrate - krediti koji se isplauju u jednoj trani i
sukcesivne - kredite koji se povlae po odobrenju u vie rata.
9)
prema nainu otplate:
krediti se mogu otplaivati u celini (otplata se vri u celini u roku dospea),
u ratama i
putem anuiteta, kada se otplauje zajedno sa pozajmljenim iznosom i odgovarajua

kamata (amortizacioni krediti).
10)
prema rezidentnosti poverioca, kredit moe biti:
domai i
strani (meunarodni) - bazina podela meunarodnog kreditiranja je na dravne kredite i

kredite privatnog sektora.14
U nastavku poglavlja emo obraditi kredite za obrtne potrebe i investicione kredite, zato
to su oni najznaajniji za ekonomski razvoj jedne zemlje.
2.1. Krediti za obrtne potrebe
Obrtna sredstva su sredstva koja menjaju svoj oblik i mogu se na kraju ciklusa ponovo
vratiti u novani oblik. U obrtna sredstva spadaju: novac, sirovine i materijal, proizvodnja u toku,
zalihe gotove robe, potraivanja od kupaca itd.
14
Barjaktarovi, L., (2009), Upravljanje finansijskim rizicima, Univerzitet Singidunum, Beograd, str. 183
17
Master rad
Petar Draga
Obezbeenje bankarskih sredstava za ove namene predstavljaju kredite za obrtna

sredstva.
Ovaj oblik bankarskih zajmova odobrava se u principu za povremene zalihe ili za pokrie
potraivanja od kupaca. U principu bi trebalo da se radi o povremenim obrtnim sredstvima
preduzea, polazei od toga da se trajni obrtni kapital kompanija pokriva iz sopstvenog obrtnog
kapitala ili iz dugoronih/srednjoronih kredita koji se otplauju na bazi anuitetnih programa.
Polazei od toga, banka kod kratkoronog kreditiranja obrtnih potreba preduzea nastoji da ima
to precizniju sliku bilansne strukture preduzea. U tom smislu banke, naroito kod kreditiranja
manjih preduzea, nastoje da izvre pregled zaliha na licu mesta kao i da provere da li su podaci
koji se odnose na potraivanja od kupaca oieni od nenaplativih potraivanja. Na toj osnovi
banka ima jasnu situaciju u pogledu bilansne strukture preduzea. Kombinacija ovih elemenata
sa generalnim kriterijumima u pogledu kreditnih sposobnosti predstavlja dovoljnu analitiku
osnovu za odobravanje kratkoronih kredita za povremene zalihe i obrtna sredstva u celini.
U praksi se esto koriste kreditne linije (credit lines), to znai da preduzea mogu da
koriste onaj iznos kredita kod banke koji im je u tom momentu potreban, ali do odreenog limita
koji je unapred dogovoren i u odreenom roku trajanja kreditne linije.15
Pri odobravanju kredita za obrtne potrebe banka mora da vodi rauna o nekoliko faktora:
sigurnosti proizvoda, obimu zaliha koji mora biti ekonomski opravdan, sezonskom karakteru
proizvodnje ili prodaje, kao i pripremi proizvodnje, odnosno plasmanu proizvoda za izvoz, za
zalihe osnovnih prehrambenih proizvoda i zalihe materijala za reprodukciju.
2.2. Krediti za investicije
Investiciona ulaganja preduzea, odnosno itave privrede bitan su uslov dinamike rasta
pojedinanog preduzea ili nacionalne privrede. Pri tom preduzee, odnosno privreda mogu da
raunaju na sopstvena sredstva realne i novane akumulacije, kao izvor finansiranja investicija ili
bankarska sredstva, ukoliko su ovi prethodni izvori sredstava nedovoljni.
15
irovi, M., (2007), Bankarstvo, Nauno drutvo Srbije, Beograd, str. 96
18
Master rad
Petar Draga
Poslovna politika banaka nalae da izvori bankarskih sredstava kredita za investicione

potrebe preduzea moraju da budu takoe trajna tj. Iz podbilansa dugoronih sredstava. Na taj
nain kreditni potencijal banke za investicione kredite zavisi od volumena i strukture, posebno
sredstava koja imaju trajan karakter, kao to su: sredstva fonda isnivaa, sredstva rezervi,
dugoroni depoziti, dugorona kreditna sredstva koje je banka obezbedila iz domaih ili
inostranih izvora zaduivanja. Ovi krediti se mogu koristiti za:
poetno investiranje preduzea u osnivanju,
za tehniko - tehnoloko unapreenje materijalne osnove rada ili
za obezbeenje trajnih obrtnih sredstava.16

Da bi se odobrio investicioni kredit neophodno je sprovoenje odreene bankarske
procedure, koja je s obzirom da je re o dugoronom zaduenju klijenta rigoroznija i

komplikovanija. Uz zahtev za investicioni kredit se podnosi investicioni program sa
odgovarajuom dokumentacijom. Investicioni program predstavlja elaborat u kojem se obrazlau
cilj i svrha investiranja. On sadri pored ostalog:
objanjenje projekta,
ekonomsku opravdanost investiranja,
energetske izvore,
transport,
radnu snagu,
potrebna obrtna sredstva,
asortiman proizvodnje,
kalkulaciju cena,
rentabilnost itd.
Najvanije je da investicioni projekat ukazuje na isplativost poduhvata, tj. mogunost da
se sredstva iz kredita vrate banci u roku, uveana za kamatu. Predlog za odobravanje kredita
razmatraju odgovarajui nadleni organi banke i donose konanu odluku. Nakon toga se
zakljuuje ugovor o kreditiranju, koji je praen pribavljanjem odgovarajue oblika jemstva, kao
16
Hadi, M., (2007), Bankarstvo, Univerzitet Singidunum, Fakultet za finansijski menaxment i osiguranje,
Beograd, str. 257
19
Master rad
Petar Draga
to su: garancija druge banke, upis hipoteke, cesija potraivanja osiguranja imovine korisnika
kredita sa vinkulacijom polise osiguranja u korist banke i dr.17
2.3. Ostale vrste kredita
Osim navedenih kredita postoje i vrste kredita koji se odobravaju uz prethodno realno
obezbeenje: eskontni, hipotekarni, rambursni, kredtiti po tekuem raunu, krediti po osnovu
datog akcepta, avala i garancija. Posebnu vrstu kredita predstavljaju krediti za finansiranje
izvoznih poslova.18
Eskontni kredit - odobrava se na osnovu meninog jemstva, tako da je eskontni kredit u
sutini menini kredit. Banka koja raspolae slobodnim sredstvima kupuje, odnosno otkupljuje
menicu od imaoca pre njenog roka dospea. Pri tome banka umanjuje meninu sumu za iznos
eskonta (kamate) i provizije banke, raunajui od dana otkupa do roka dospea hartije od
vrenosti.
Hipotekarni kredit - predstavlja oblik dugoronog kredita koji se odobrava korisniku na
osnovu zaloge nepokretne imovine dunika (nekretnine, kue, zemljita), kao i pokretnih stvari
vee vrednosti (plovila, vazduhoplovi), Pravo banke na odreenu nepokretnost koja je stavljena u
hipoteku se upisuje u zemljite ili hipotekarne knjige. Stavljanjem hipoteke banka ne stie
vlasnitvo nad nepokretninom, ve samo pravo da se moe naplatiti u sluaju neizvravanja
obaveza dunika, ali ni dunik ne moe imovinu otuiti bez banine saglasnosti. Da bi se
osigurala mogunost naplate punog iznosa potraivanja hipotekarni kredit se odobrava u visini
od 60 - 70% od vrednosti zaloene imovine ( u praksi je to najee 50%).19
Lombardni kredit - je kratkoroni vid kreditiranja, pri emu zalogu za kredit
predstavljaju pokretne stvari, vee vrednosti kao stokovi robe, hartija od vrednosti i
dragocenosti. Krediti se odobravaju na osnovu procene vrednosti pokretne stvari, a vrednost
17
Beograd, str. 257 -258
18
Beograd, str. 258
19
Jovani, T., (2004), Potroaki krediti, Pravno - ekonomski aspekti, Udruenje banaka Srbije, Beograd, str. 13
15
20
Master rad
Petar Draga
odobrenog kredita je po pravilu 60 - 70% procenjene vrednosti. Ukoliko se obaveze dunika ne

izvravaju na vreme banci je omogueno da putem javne prodaje naplati potraivanje. U ovaj
oblik kredita mogue je ukljuiti centralnu banku na osnovu relombardnih kredita, koje ona
odobrava.
Rambursni kredit - je specifian kredit koji se javlja u spoljnotrgovinskom poslu,
odnosno razmeni roba i usluga. On nastaje kada konfirmirajua banka (obino prvoklasna banka)
isplauje robna dokumenta i zadrava ih u svojini sve dok ih korespodentska banka od nje ne
otkupi, odnosno rembusira.
Kredit po tekuem raunu - za razliku od iro rauna, koji moe biti samo aktivan reun,
tekui raun moe biti i pasivan, odnosno negativan, naravno ukoliko je banka saglasna da
vlasnik tekueg rauna skine sa rauna vie sredstava nego to se na njemu nalazilo. Pri tom
banka procenjuje stabilnost izvora priliva vlasnika rauna i najee ograniava sumu i
vremensko trajanje negativnog stanja rauna, ali je za samog vlasnika korisno, jer poveava
njegovu plateno sposobnu tranju.
Kreditiranje izvoznih poslova - predstavlja posebnu grupu kreditnih poslova sa namenom
kreditiranja poslova vezanih za plasman roba i usluga u inostranstvu. Ovi krediti predstavljaju
samo deo sistema stimulisanja izvoznih poslova pored raznovrsnih institucija, radnji i
instrumenata. Ova vrsta kredita, s obzirom na elemenat inostranosti plaanja, ima monetarne
implikacije sa stanovita emisione funkcije centralne banke. Obino drava u cilju stimulisanja
izvoza obezbeuje raznovrsnu podrku u obliku garancija za izvozne kredite, dravne kredite za
stimulisanje izvoza i premije za izvoz.
Krediti po osnovu akcepta, avala i garancije banke - odobrava se na osnovu raznih
oblika jemstva koje je banka dala korisniku kao garant. U sluaju neizvravanja obaveza od
strane dunika, banka kao garant, izmiruje obaveze po osnovu jemstva, uz istovremeno
odobravanje kredita korisniku za iji je raun izvrila plaanje.20
20
Beograd, str. 258 - 260
21
Master rad
Petar Draga
II KREDITNA POLITIKA I USLOVI KREDITIRANJA
U ovom delu rada bie definisani principi kreditne politike, kao i uslovi i postupak
odobravanja kredita. Adekvatna kreditna politika je ona koja usmerava kreditne plasmane u
znaajne privredne grane i sektore, obezbeujui u isto vreme i stabilnost pojedinanoj banci kao
kreditoru. Dobra kreditna politika podrazumeva dobro osmiljenu i sprovedenu kreditnu analizu i
izbor kvalitetnih kreditnih plasmana. Osnovna svrha izrade kreditne analize je da utvrdi postoji
ili da li e ubudue postojati volja i sposobnost odnosno mogunost zajmotraioca da otplauje
odobreni kredit po uslovima datim u ugovoru o kreditu. Banka, odnosno kreditni referent, mora
da utvrdi stepen rizika i mogunosti koju moe preuzeti na sebe u sluaju da kredit ne bude
vraen ili ukoliko mu se rok produi. Kreditna analiza predstavlja analizu finansijske snage i
ukupnih poslovnih performansi komitenata, na osnovu ega je mogue procenjivanje realnog
obima traioca kredita, obima gubitaka u sluaju kreditnog rizika, strukture kreditnih uslova
alokacije kredita i slino, o emu e biti vie reu u narednom izlaganju.
S obzirom da su banke u svom poslovanju izloene rizicima. kao ro su kreditni,
operativni i drugi, one su dune da definiu strategiju, kako bi njima mogle upravljati. Strategija
banke podrazumeva procedure identifikovanja, procene i upravljanja rizicima, te redovno
izvetavanje organa upravljanja banke o tome.
Banke su, u svom poslovanju, najvie izloene kreditnom riziku. On predstavlja opasnost
od nastanka negativnih efekata na finansijski rezultat i kapital banke usled neizvravanja obaveza
dunika prema njoj. Kreditni rizik banke uslovljen je kreditnom sposobnou dunika, njegovom
urednou u izvravanju obaveza, kao i kvalitetom instrumenata obezbeivanja potraivanja
banke, a identifikuje se, meri, procenjuje i prati u skladu sa odlukama kojima se ureuju
klasifikacija bilansne aktive i vanbilansnih stavki banke, odnosno adekvatnost njenog kapitala.
U cilju primerenog upravljanja kreditnim rizikom, banka mora da upravlja istim i da
formira dovoljne rezerve za potencijalne gubitke ukoliko dunici ne izmiruju svoje obaveze u
utvrenom roku.21
21
Stanii, M., Stanojevi, LJ., (2009), Rizici u bankarskom poslovanju i Bazel II, Univerzitet Singidunum,
Beograd, str. 18
22
Master rad
Petar Draga
1. PRINCIPI KREDITNE POLITIKE
Kreditna politika banke treba da predstavlja okvir kreditne aktivnosti banke, koji je
sastavljen od jasne svakodnevne operativne procedure. Ono na emu treba da se zasniva kreditna
politika jeste maksimizacija profitabilnosti kreditne aktivnosti u okviru rizika prihvatljivog za
banku. Da bi se to moglo postii potrebno je da banka ima odgovarajui struni kadar, koji e
biti garancija za odgovrajui nivo kvaliteta kreditnog portfolija i odravanje nivoa kreditnih
gubitaka sa obimom rasta kreditne aktive.
Smatra se da se efektivna kreditna politika banke treba prepoznati po:
Uspenom menadmentu kreditne aktivnosti (odobravanje kredita i njihova uspena
naplata);
Zahtevima za integraciju upravljanja aktivom i pasivom banke i
Odobravanju kredita i istemu upravljanja kreditom koji moraju biti paljivo razraeni.
Dobro koncipirana kreditna politika polazi od nekih optih i specifinih principa, to
omoguuje banci da se preventivno oslobodi visokih margina kreditnog rizika, omoguujui joj
time ire mogunosti za profitabilne plasmane.22
U univerzalne principe kreditne politike banaka, koji vae za sve banke i sve kreditne
oblike ubrajaju se:
izbegavanje visoke koncentracije plasmana u pojedine grane, sektore privrede, osim kod
specijalizovanih banaka, radi disperzije rizika,
obavezno sopstveno uee klijenata koji zahtevaju kredit kod investiranja, odnosno
obezbeenja sredstava za obrtna sredstva,
obavezno stogo formalizovane procedure utvrivanja uslova kreditiranja,
zahtevanje finansijskog izvetaja za klijenta u periodu najmanje prethodnih godinu dana,
obaveznost zahtevanja amortizacionog plana isplate i plana kvartalnih priliva klijenata,
prioritetno odobravanje kredita za likvidnost klijenata uz restriktivan pristup za
finansiranje novih, naroito rizinih ulaganja,
nadzor i kontrola korienja kredita.23
22
Komazec, S., Krki, B., ivkovi, A., (1998), Bankarski Menadment, Univerzitet u Beogradu, Beograd, str. 591
23
Master rad
Petar Draga
U specifine principe kreditne politike, koji vae za pojedine banke, odnosno za pojedine
vrste kreditnih poslova spadaju:
ogranienje odobravanja kratkoronog kredita najvie do 90 dana,
utvrivanje maksimalne vrednosti kredita u odnosu na vrednost zaloge,
utvrivanje restriktivnosti (obima) plasmana za dugorone namene,
ograniavanje kreditinih linija na rok do godinu dana, uz mogunost revolvinga
(ponovnog ugovaranja),
uvoenje posebnih ogranienja za specifine namene - kod potroakih kredita, kod
investicionih kredita i sl.
Kao specifian vid ogranienja rasta plasmana banaka, pre svega kreditiranja
stanovnitva, NBS je u sklopu mera monetarne restrikcije u maju 2006. godine uvela obavezu
vezuvanja maksimalnog iznosa ukupnih kredita graana za kapital banke i to na maksimalno
dvostruku vrednost ukupnog kapitala.24
2. USLOVI ODOBRAVANJA KREDITA
Kreditiranje privrede i graana je osnovna aktivnost veine poslovnih banaka.

Odobravanje kredita treba da se zasniva na korektnim i objektivnim standardima za procenu
finansijskog stanja i kreditne sposobnosti potencijalnog dunika u duem vremenskom periodu
jer kreditna sposobnost dunika moe da se smanji tokom vremena usled dejstva razliitih
predvidivih i nepredvidivih inilaca.25
Kredit je u savremenim uslovima poslovanja banaka postao visoko standardizovan, to
olakava obradu zahteva i skrauje procedure za odobravanje
kredita, uz zadravanje
pouzdanosti ocene. Da bi pravnom ili fizikom llicu bio odobren kredit od strane banke, ono
maora ispuniti niz optih i posebnih uslova i to u pravilu sve zahtevane uslove.
23
Beograd, str. 260
24
Beograd, str. 261
25
Jovi, Z., (2008), Menadment finansijskih institucija, Univerzitet Singidunum, Beograd, str. 47
24
Master rad
Petar Draga
Opti uslovi za odobravanje kredita su definisani kreditnom politikom banke, odnosno

opredeljeni su zakonom i drugim propisima. Meu optim uslovima prvi uslov je pravna
sposobnost klijenta, to se utvruje uvidom u dokumentaciju, a najee poto se radi o klijentu
od ranije prisutnom u banci, ne predstavlja problem utvrivanja. Naroito je vaan kriterijum
kreditne sposobnosti klijenata. Pod kriterijumom sposobnou se podrazumeva njegova
sposobnost da uspeno obavi posao za koji je traio kredit i da uz to vri povraaj saglasno
uslovima korienja. Za ove svrhe se koristi posebna analiza kreditne sposobnosti koja uzima u
obzir sledee faktore:
karakteristike traioca kredita,
sposobnosti plaanja,
veliina kapitala ili bogatstva,
uslovi obezbeenja kredita i
uslovi poslovanja traioca.26

Kreditna analiza kompanija kao trailaca bankarskih kredita ima za cilj da utvrdi kreditnu
sposobnost trailaca kredita i da time ustanovi stepen kreditnog rizika. Svaki bankarski kredit
sadri u sebi izvestan rizik, ali banka u svojoj kreditnoj politici mora da utvrdi stepen rizika koji
moe da prihvati. Kreditni rizik se sastoji u verovatnoi da kredit nee biti vraen u roku dospea
zajedno sa pripadajuim kamatama. Ukoliko neki kredit ne bude vraen to za banku predtsavlja
gubitak koji se apsorbuje putem izdvojenih rezervi za pokrivanje gubitaka ili na teret kapitala
banke.27
Postoji niz uslova koje pravni ili fiziki subjekt mora ispunjavati da bi zadovoljio
kriterijum kreditne sposobnosti: od ostvarivanja pozitivnog poslovnog rezultata, nepostojanja
nepokrivenih gubitaka, do struno osposobljenih kadrova i uredne naplate dospelih potraivanja.
Da bi se dobila prava slika o traiocu i njegovoj kreditnoj sposobnosti neophodno je napraviti
analizu ukupnih prihoda i trokova. Tako na primer, gubitak ne mora automatski znaiti
diskvalifikaciju traioca kredita, jer ukoliko je re i o privremenom gubitku nee biti problem
pozitivne ocene kreditne sposobnosti klijenta. Pri svemu tome treba razlikovati strogo formalne
uslove od materijalnih uslova kreditne sposobnosti klijenta, za ta je neophodno dobro
poznavanje klijenta i njegovog, po mogunosti viegodinjeg rada i poslovanja sa bankom koja
26
Beograd, str. 261
27
25
Master rad
Petar Draga
je namerna odobriti kredit. Po novom Zakonu o bankama uvedena je mogunost korienja baze
podataka Udruenja banaka Srbije - kreditnom birou, tako to su podaci koji se odnose na
urednost izmirivanja obaveza fizikih i pravnih lica izgubili tretman poslovne tajne. Na taj nain
banka moe da uvidom u trenutno stanje ukupne zaduenosti klijenta i njegove navike u pogledu
otplate finansijskih obaveza snizi rizik svog plasmana. Posebni uslovi se odnose na: namenu
upotrebe sredstava, sopstveno uee korisnika kredita, polaganje depozita, instrumente
obezbeenja, vraanje kredita itd.28
Banka moe da odobri kredit samo kreditno sposobnim zajmotraiocima, a pod
kreditnom sposobnou zajmotraioca se podrazumeva njegova sposobnost da u roku i u celosti
izmiri svoje obaveze prema banci po osnovu kredita, odnosno da uspeno obavi posao za koji
trai kredit i da ga saglasno uslovima korienja vrati u ugovorenom roku. Postupak kreditiranja
ukljuuje sve pravne i ekonomske radnje koje vre trailac kredita i sama banka da bi se kredit
odobrio, stavio u funkciju i vratio.
3. STRUKTURIRANJE KREDITA
Pod strukturiranjem kredita se podrazumeva sporazumno utvrivanje uslova pod kojim se

zakljuuje kreditni ugovor izmeu banke kao kreditora i kompanije ili fizikog lica kao dunika.
Konkretni uslovi pod kojima je kredit zakljuen treba da odraavaju potrebe i interese obe
ugovorne strane. U elemente strukturiranja kredita ulaze pre svega ronost kredita, visina kamtne
stope, pokrie, zatitine klauzule itd.
3.1. Ronost kredita

Generalna shema kredita na bazi ronosti izgleda ovako:
kratkoroni krediti - do 1 godine;
srednjeroni krediti - od 1 do 7 godina;
28
Beograd, str. 262
26
Master rad
Petar Draga
dugoroni krediti- obino preko 10 godina.29

Razliite rone strukture kredita po pravilu se odnose na razliite tipove kredita. Tako se
kratkoroni krediti, koje koriste kompanije, odnose na finansiranje tekuih potreba u obrtnim
sredstvima. Dugoroni krediti odobravaju se za finansiranje fiksnih aktiva ili trajnog obrtnog
kapitala. Srednjoroni krediti banaka esto se odnose na dugorono finansiranje kompanija, s tim
da se kasnije oblik bankarskog finansiranja moe da promeni ili da kompanija dunik pree na
berzansko finansiranje putem emisije vrednosnih papira.
Ronost kredita stipulira se u kreditnom aranmanu, polazei od principa da bi ronost
kredita trebalo da se poklapa sa protekom vremena u kojem postoji potreba korienja kreditnih
oblika finansiranja. Na primer, unutar kategorije jednogodinjih kratkoronih kredita,
konkretnim kreditnim aranmanom moe se odrediti rok vraanja kredita od recimo 90 dana,
ukoliko je to dovoljno da se zavri obrt zaliha, tako da je kompanija u stanju da iz novanog
priliva vrati kredit. Kada se radi o dugoronim kreditima za finansiranje investicionih projekata u
fiksne aktive, rokovi vraanja kredita treba da budu usklaeni sa formiranjem novanog toka koji
slui kao osnova za vraanje kredita banci zajedno sa kamatom (tzv. sinking fund).
Kod kratkoronih kredita ronost predviena kreditnim aranmanima moe da bude samo
nominalna ali ne i efektivna. To znai da se kratkoroni kredit moe odobriti na primer sa rokom
od 3 meseca, ali da se prilikom isteka tog roka izvri prolongacija kredita. To e biti posebno
sluaj ukoliko se kratkoroni krediti koriste umesto dugoronog kredita za finansiranje trajnih
obrtnih sredstava. Ukoliko banka odobri prolongaciju kredita, ona ima pravo da izvri izmene u
kreditnom ugovoru npr. da koriguje kamatnu stopu, ako je dolo do promene kamatnih stopa na
finansijskom tritu ili ako je promenjen kreditni rejting dunika.
Ukoliko bankarski kredit ima dui rok dospea, involviran je vei stepen kreditnog rizika,
pri istim ostalim uslovima. Razlog je to se u duem vremenskom periodu bazini faktori, koji
ulaze u ocenu kreditne sposobnosti dunika, mogu vie da promene nego u kraem vremenskom
roku. Iz tih razloga kredit sa duim rokom vraanja sadri neto viu kamatnu stopu, to
predstavlja premiju za poveani kreditni rizik.
Zajedniki interes banke i dunika je da se duina otplatnog perioda to realnije proceni.
Ukoliko bi rokovi dospea kredita bili suvie kratki u odnosu na potencijalne mogunosti
stvaranja novanog toka od strane dunika, dolo bi do finansijskog naprezanja dunika, a
29
27
Master rad
Petar Draga
verovatnoa da kredit ne bude na vreme vraen bila bi poveana. To isto vai za kratkorone
kredite iji rokovi treba da budu utvreni sa duinom postojanja potrebe za povremenim obrtnim
aktivama.
3.2. Kamata
Kamatne stope koje banke primenjuju na kredite odnosno na depozite u osnovi se

formiraju na finansijskom tritu. Nominalna kamatna stopa sadri dve osnovne komponente:
realnu kamatnu stopu i stopu inflacije. Banke prilikom formiranja kamatnih stopa na zajmove
uraunavaju i dodatnu maru koja predstavlja individualizaciju stepena rizika za konkretne
dunike. Ova poslednja komponenta kreditne kamatne stope slui i za formiranje rezervi iz kojih
se pokrivaju gubici po zajmovima. Ukoliko je kod konkretnog zajma kreditni rizik vei, mora se
zaraunati poveani dodatak u okviru kamatne stope za pokrivanje poveanog rizika. Razume se
da banka unapred ne zna koji zajam nee biti vraen na vreme, jer kad bi znala, ona taj zajam ne
bi ni odobrila. Meutim, na bazi zakona velikih brojeva, banka moe sa visokim stepenom
verovatnoe da unapred sagleda stepen kreditnog rizika (default risk) kod raznih kreditnih
plasmana.
Na prvoklasne dunike primenjuje se najnia kamatna stopa koja se obino naziva
primarnom kamatnom stopom (prime rate). Ona sadri ponderisanu cenu izvora sredstava,
trokove administracije kredita i prihvatljivu stopu profita banke. Na ovu primarnu kamatnu
stopu zaraunava se dodatak koji pokriva stepen kreditnog rizika za razne konkretne traioce
kredita.
Glavna opcija u politici kamatnih stopa banaka sastoji se u izboru izmeu fiksnih i
fleksibilnih (varijabilnih) kamatnih stopa. Fiksne kamatne stope predstavljaju tradicionalnu
politiku kamatnih stopa banaka koja je ranije bila iroko primenjivana. Sada se fiksne kamatne
stope uglavnom koriste kod kratkoronih kredita, dok se kod dugoronih kredita preteno koriste
fleksibilne kamatne stope. To se moe objasniti pre svega veim neizvesnostima u pogledu
formiranja stopa inflacije kao i mogue vee varijabilnosti stopa inflacije u vremenskom
horizontu. Sem toga, postoji poveana osetljivost kako banaka tako i dunika na kamatni rizik
koji proistie iz promena kamatnih stopa. Najzad, postoji tendencija da banke pomeraju
28
Master rad
Petar Draga
strukturu svojih zajmovnih plasmana u pravcu dugoronih zajmova koji sadre poveani kreditni
i kamatni rizik. Svi ti razlozi deluju u pravcu sve veeg prihvatanja fleksibilnih (plivajuih)
kamatnih stopa. Pri tome banke prihvataju promene kamatnih stopa nastale na finansijskom
tritu.
Za banke se ovde postavljaju dva pitanja. Prvo pitanje odnosi se na izbor referentne
kamatne stope koja slui kao osnova za formiranje individualiziranih kreditnih kamatnih stopa
na razne zajmove, imajui u vidu individualizaciju kreditnog rizika. U tom smislu osnovu
predstavlja trino formirana bazina kamatna stopa, koja se moe smatrati polaznom
generalnom cenom finansijskih resursa banaka. Najpoznatija takva stopa je LIBOR (London
Interbank Offered Rate), ali postoje i druge referentne odnosno bazine kamatne stope, npr.
kamatne stope na dravne blagajnike zapise.
Drugo pitanje u vezi sa kamatnom politikom banaka jeste frekvencija ponovnog
odreivanja kamatnih stopa polazei od referentne kamatne stope. Naime, promena referentne
kamatne stope ima razliite efekte na formiranje nivoa fleksibilnih kamatnih stopa po kreditnim
aranmanima u zavisnosti od toga da li se rekalkulacija vrsi npr. meseno, tromeseno ili
polugodinje. Stabilnost finansijskih odnosa po kreditnim aranmanima vodila bi u pravcu duih
rokova rekalkulacije kamatnih stopa. Meutim, varijabilitet inflacionih stopa deluju u suprotnom
pravcu.
Postoji potencijalna opasnost za dunike da prihvatanje koncepta fleksibilne kamatne
stope moe da znai suvie veliki porast kamatnih stopa u vezi sa kretanjem stope inflacije.
Preterano visoka kamatna stopa deluje u pravcu ugroavanja profitabilnosti poslovanja
preduzea dunika. To moe da ugrozi i samu banku usled toga to suvie visoka cena kredita za
visokozaduena preduzea moe da dovede do smanjene mogunosti otplate kredita i plaanja
kamatnih obaveza. U tom smislu postoji mogunost da se u kreditnim aranmanima odrede
okviri u kojima je dozvoljeno formiranje fleksibilnih kamatnih stopa. Na primer, ukoliko
inicijalna kamatna stopa iznosi 10% godinje, ona moe da bude ograniena na maksimum od
13% i na minimum od 7%.
Ukoliko banke primenjuju fiksne kamatne stope na dugorone kredite kao i fiksne
kamatne stope na depozite, kao izvore svog potencijala, postoji opasnost da banke izgube
profitabilnost, ukoliko doe do veeg porasta kamatnih stopa na finansijskom tritu. U tom
sluaju dolazi do izraza roni debalans u strukturi banaka, naime banke uvek imaju krau ronu
29
Master rad
Petar Draga
strukturu kod depozitnog potencijala i duu ronu strukturu kod zajmovnih plasmana. Stoga se
poveanje trinih kamatnih stopa bre reflektuje na poveanje cene depozita banaka nego na
poveanje cene njenih kreditnih plasmana. To je kljuni argument za prihvatanje fleksibilnih
kamatnih stopa na srednjerone i dugorone bankarske zajmove.
Kamatna stopa se sastoji iz baznog dela i margine. Visina baznog dela nije pod direktnom
ingerencijom poslovne banke, dok su komponente margine determinisane poslovnom politikom
banke, vaeom regulativom i kreditnom sposobnou kljienta. ....Standardni trokovi rizika su
detrminisatni kreditnom sposobnou korisnika kredita to je korisnik kreditno sposobniji,
kamatna stopa bi trebalo da bude nia.
3.3. Kolateral
Kolateral (collateral securuty): u irem smislu obuhvata sve vrste obezbeenja (osim
linog obezbeenja kao to je, na primer, garancija) koje uzima banka prilikom odobravanja
kredita korisniku, a koje u sluaju neizvrenja ugovorene obaveze po osnovu kredita
omoguavaju banci pravo da naplati svoja potraivanja. Preciznije, kolateralno obezbeenje
znai nepersonalno osiguranje koje izdaje tree lice, odnosno lice koje nije korisnik kredita i
koje nudi odreene pravne prednosti banci u sluaju neizvrenja obaveze.30
3.4. Zatitne klauzule
O kreditnim ugovorima mogu se predvideti razne zatitne klauzule (covenants) koje

znae odreeno obezbeenje za kreditorsku banku. Zatitne klauzule postale su u novije vreme
ak znaajnije od ugovorenih kolaterala u kreditnim aranmanima. Postoje vrlo razliite
kombinacije zatitnih klauzula koje ulaze u kreditne ugovore, to u osnovi zavisi od finansijske
snage dunika i kvaliteta njegovog menadmenta. Ove klauzule primenjuju se u veoj meri kod
dugoronih kredita, imajui u vidu poveani kreditni rizik Generalni smisao zatitnih klauzula
30
Pirs, V., D., (2005), Makmilanov renik: Moderna ekonomija, Dereta, Beograd, str 197 - 198
30
Master rad
Petar Draga
jeste da se utie na poslovnu politiku i ponaanje preduzea dunika sa ciljem da se minimizira

kreditni rizik. Najvie se koriste sledee zatitne klauzule:31
preduzee se obavezuje da e u periodu trajanja bankarskog kredita davati banci odreeni
set periodinih finansijskih izvetaja;
preduzee se obavezuje da e za vreme korienja kredita drati sopstveni obrtni kapital
iznad odreenog minimalnog nivoa;
preduzee ne sme da vri vee bilansne promene ili vlasnike transformacije bez
odobrenja banke;
preduzee ne sme da ulazi u nova kreditna zaduenja odnosno da poveava u znaajnijem
iznosu fiksne aktive bez odobrenja banke;
preduzee ne sme da kupuje vrednosne papire (sem dravnih papira) kako ne bi ulazilo u
spekulativne transakcije koje bi mogle da znae poveanje kreditnog rizika;
preduzee ne moe da kupi druga preduzea (akvizicije) ili da ulazi u fuzije sa drugim
preduzeima bez odobrenja kreditorske banke;
ukoliko preduzee probije vrednosti odreenih indikatora na osnovu kojih je izvrena
kreditna analiza (u pogledu profitabilnosti, obrta sredstava, strukture kapitala i
likvidnosti) mogu se primeniti ogranienja isplate dividendi akcionarima, plata i bonusa
menaderima firme i sl.
Preduzee bi trebalo da odrava ili unapreuje racia vezana za profitabilnost, nivo
zaduenosti, visinu kapitala, itd. Vezuje se vie plasmana za isti kolateral, ili se uvezuje vie
kredita i vie sredstava obezbeenja.
4. PROCEDURE U POSTUPKU KREDITIRANJA
Postupak kreditiranja ukljuuje sve pravne i ekonomske radnje koje vre trailac kredita i
sama banka da bi se kredit odobrio, stavio u funkciju i vratio. U savremenim uslovima postupak
kreditiranja je visoko standardizovan, naroito kod banaka koje posluju po usvojenim
procedurama meunarodnih standarda za finansijske poslove ISO, ali se delimino razlikuje od
31
irovi, M., (2006), Bankarstvo, European Center for Peace and Development, Beograd, str. 105
31
Master rad
Petar Draga
banke do banke i njene specifine organizacije i kreditne politike koju vodi. Postupak zavisi od
namene kredita i njegove ronosti, tako da krediti za investicije, odnosno krediti sa dugim rokom
povraaja podrazumevaju najduu i najsloeniju proceduru odobravanja.32
U osnovi, postupak se sastoji iz sledeih faza:
podnoenje zahteva za kredit,
razmatranje i obrada kreditnog zahteva,
reenje banke o zahtevu za kredit,
zakljuivanje kreditnog ugovora,
korienje kredita, vraanje kredita, monitoring kredita.
4.1. Podnoenje zahteva za kredit
Prvi korak u postupku kreditiranja klijenta banke predstavlja podnoenje zahteva za

kredit, koji je ujedno i prvi uslov odobravanjas kredita. Zahtev za odobrenje kredita sadri
tipino sledee elemente:
vrsta - namena - kredita,
iznos visine kredita,
uslovi korienja kredita - rok, kamata, dinamika, nain otplate, uee,
instrumenti obezbeenja kredita.33

Uz zahtev za kredit klijent banke dostavlja detaljno obrazloenje sa odgovarajuom
dokumentacijom. Obrazloenje odgovara na pitanje zato se trai kredit, do kakvih e pozitivnih

posledica dovesti i argumentacija da e se kredit moi vratiti u roku dospea. Dokumentacija
koja se podnosi uz zahtev za kredit zavisi od preanjeg poslovnog odnosa izmeu klijenta i
poslovne banke, vrste kredita, iznosas kredita, uslova korienja, instrumenata obezbeenja.
Uobiajeno je da se uz zahtev za kredit banci podnese sledea dokumentacija:
odluka organa upravljanja pravnog lica o zaduenju,
32
Beograd, str. 262 - 263
33
Beograd, str. 263
32
Master rad
Petar Draga
plan razvoja traioca kredita,

plan realizacije klijenta,
prethodni zavrni raun i periodini obraun,
kreditiranje zaliha zajmotraioca,
ostvarena realizacija klijenta,
stanje obrtnih obrtnih sredstava i izvora,
stanje obaveza klijenta,
pregled ukupnih potraivanja,
stanje i kretanje fondova klijenta.
Ukoliko je re o investicionom kreditu, uz zahtev se obavezno podnosi kompletan
investicioni ili skraeni investicioni program, u zavisnosti od sume kredita koja se trai. Svi
podneti dokumenti i svi podaci klijenta predstavljaju poslovnu tajnu poslovne banke i ne mogu
biti obelodanjeni, bez posebnog naloga ukoliko je pokrenut postupak protivzajmotraioca. Samo
izuzetno, pod odreenim uslovima, dokumentacija moe biti bez navedenih elemenata ili bez
obrazloenja. Naravno, to u sluaju da je re o banci veoma poznatom klijentu, za kojeg
poseduje svu neophodnu dokumentaciju i ukoliko se radi o redovnom kreditnom finansiranju
klijenta ili manjoj sumi kredita koji se odobrava.34
4.2. Obrada kreditnog zahteva
Obrada kreditnog zahteva vri se od strane posebne slube u poslovnoj banci, tj. od strane
kreditnih referenata. U odreenim sluajevima, pogotovo ako je re o zahtevu za odobrenje
investicionog kredita neophodno je pored kreditnih referenata ukljuiti i druge eksperte,
komisijski da bi se obradili i tehniko - tehnoloki aspekti zahteva. Referenti, pri tom, analiziraju
dva spekta zahteva: formalno - pravni i materijalno - finansijski - ekonomski. U prvom sluaju
odgovara se na pitanje da li je zahtev podnet na odreeni predvien nain i da li se moe uopte
uzeti u obradu. Sa ekonomskog stanovnitva analizira se realnost finansijskih potreba
zajmotraioca, njegova kreditna sposobnost i realna ekonomska opravdanost zahteva. Posebno
34
Beograd, str. 264
33
Master rad
Petar Draga
vano je, sa ekonomskog stanovita, utvrditi stepen kreditnog rizika: pri tome se zapravo
analiziraju faktori kreditne sposobnosti klijenta tj.: 1) karakteristike zajmotraiioca i njegova
spremnost da vrati kredit, 2) kapacitet zaduenja, 3) kapital potencijalnog dunika, 4) instrumenti
obezbeenja i 5) opte ekonomske prilike koje utiu na uspenost poslovanja klijenta.35
Kompletnu kreditnu analizu referenti vre na osnovu podnetog kreditnog zahteva,
obrazloenja i priloene dokumentacije. Meutim, referenti u cilju podrobnije analize mogu da
zahtevaju od klijenta dopunsko obrazloenje ili dopunsku dokumentaciju, ukljuujui ovlaenje
da izvre neposredan uvid u poslovne knjige klijenta. Na osnovu izvrene analize sainjava se
kreditni referat, koji uobiajeno sadri sledee elemente:
naziv, sedite i delatnost zajmotraioca,
kreditna sposobnost klijenta,
stepen izvrenja obaveza prema banci u prethodnom periodu,
iznos zahtevanog kredita,
namena traenog zaduenja,
dinamika korienja kredita,
projekcija oekivanih efekata.
Obavezno je da referent na kraju referata saini i zakljuak koji zapravo predstavlja
predllog odluke odgovarajuem organu koji odobrava zahtev za kredit - kreditnom odboru
banke. Zakljuak sadri sledee elemente:
iznos kredita,
namena kredita,
rok otplate kredita,
kamatna stopa,
nain korienja kredita,
nain otplate,
uee klijenta.
Treba imati u vidu da se zakljuak i uslovi kredita u pravilu razlikuju od onoga to je
sadrano u zahtevu za odobrenje kredita, naroito u pogledu uslova kreditiranja.
35
Beograd, str. 264
34
Master rad
Petar Draga
4.3. Reenje o kreditnom zahtevu
Na osnovu zakljuka i referata o kreditu nadleni organ banke donosi reenje o kreditnom
zahtevu. To je najee kreditni odbor koji se sasataje sedmino ili 15 - dnevno ili ee, prema
potrebi. U nekim bankama reenje mogu doneti i rukovodioci banke na odreenoj hijerarhijskoj
lestvici, sa tano utvrenim nadlenostima i odgovarajuim limitima u pogledu odluivanja.
Pretpostavlja se da svako reenje mora biti u skladu sa odgovarajuom kreditnom politikom
poslovne banke. Nadleni organ ili rukovodilac donose reenje koje moe biti istovetno sa
zakljukom koji su kreditni referenti dali, moe se delimino ili u potpunosti razlikovati od
njega.
Reenje moe biti negativno ili pozitivno. O negativnom reenju klijent se obavetava
pismenim putem i ono mora da sadri odgovarajue obrazloenje o razlozima za odbijanje. U
sluaju pozitivnog ishoda sa obavetenjem je neophodno dostaviti i uslove iz reenja o osnovnim
karakteristikama odobrenog kredita, a uz obavetenje se dostavlja i poziv klijentu o neophodnosti
sainjavanja ugovora o kreditiranju sa bankom.36
4.4. Zakljuivanje ugovora o kreditu
Ugovor o kreditiranju se sastavlja obavezno u pismenoj formi. Poslovne banke imaju

tipski ugovor za ove svrhe u kojem su sadrani svi uslovi pod kojima je odobren kredit. Elementi
od kojih se sastoji ugovor su:
naziv i sedite poslovne banke koja je odobrila kredit,
iznos kredita,
namena kredita,
rok korienja,
36
Luki, R., (2005), Bankarsko raunovodstvo, Centar za izdavaku delatnost Ekonomskog fakulteta u Beogradu,
Beograd, 2005, str. 69
35
Master rad
Petar Draga
rok vraanja,
redovna kamatna stopa,
zatezna kamatna stopa,
instrumenti (i) obezbeenja,
namenska kontrola korienja,
ostale obaveze banke,
ostale obaveze korisnika,
nadlenost suda u sluaju spora,
mesto i datum potpisivanja ugovora.

Ugovor se sastavlja najee u dva primerka koje zadravaju strane i punovaan je
potpisivanjem od strane ovlaenih lica.37
4.5. Korienje kredita
Potpisivanjem ugovora stiu se svi uslovi za korienje kredita koji je odobren. Nain
korienja definisan je ugovornim klauzulama i zavisi od vrste odobrenog kredita. Kod jednog
broja kredita korienje kredita se vri automatski, a kod drugih na osnovu prezentiranja
odgovarajue dokumentacije, kao to je carinska deklaracija i sl.. Banka je duna da obavesti
korisnika kredita da je kredit puten u teaj i da se sredstva mogu kkoristiti. U nekim sluajevima
kredit se ne stavlja na raspolaganje korisniku, ve se koristi za namirenje njegovih obaveza i tada
dolazi do transformacije iz jednog u drugi oblik.
Banka je u obavezi da kontrolie korienje kredita u smislu namene i drugih
predvienihuslova. Ukoliko nadlene slube utvrde da se kredit koristi nenamenski ili da se ne
dostavlja odgovarajua predviena dokumentacija o korienju kredita banka preduzima
odgovarajue mere i to: obustavljanje daljeg korienja kredita, raskid ugovora ili zahtev
korisniku da vrati nenamenski koriena sredstva, blokada iro rauna itd.
37
Beograd, str. 266
36
Master rad
Petar Draga
4.6. Vraanje (otplata) kredita i monitoring
Posle momenta odobravanja kredita, banka ne vri samo tehnike poslove oko naplate
dospelih kreditnih rata i kamata nego i monitoring (praenje) svih kredita koji su u operativnoj
funkciji. Cilj ovog praenja je da se sagleda kvalitet celokupnog celokupnog zajmovnog potfolia
kao da se prate performanse svakog pojedinanog zajma. Smisao praenja ukupnog zajmovnog
portfolija vezan je za kreditnu politiku banke i njenu politiku likvidnosti.38
Odobreni i ugovoreni kredit zajmoprimac vraa banci u celini na odreeni datum ili ee
u ratama odnosno anuitetima. Ukoliko doe do neblagovremenog vraanja ili do zastoja u
povraaju kredita poslovna banka najpre razmatra razloge koji su do toga doveli. Ukoliko utvrdi
da se to desilo iz opravdanih razloga ona produava rok vraanja sa novim ugovorenim rokovima
vraanja, a to se vri po postupku koji je istovetan odobravanju kredita. Ukoliko utvrdi da su
razlozi nevraanja neopravdani moe pribei naplati kredita na osnovu uzetog obezbeenja ili to
zahtevati od korisnika pokretanjem sudskog postupka.
Osim praenja uplata od strane korisnika kredita koje on vri po osnovu povraaja kredita
banka je duna da aktivno prati poslovanje korisnika kredita kako bi mogla adekvatno reagovati
pre nego to doe do negativnih posledica ili da bi sanirala loe posledice do kojih je ve dolo.
Menaxment banke mora redovno da bude informisan o stanju naplate kredita i poslovanju
korisnika. Pri saznanju prvih znakova o tekom finansijskom poloaju korisnika moe se pribei
izradi sanacionog plana. U jednom broju sluajeva preporuuje se i preduzima restruktuiranje
kredita da bi se spreio otpis kredita. Ukoliko, meutim, naplata nije izvrena i kasni se i vie od
90 dana, a nisu preduzete druge mere banka pristupa otpisu kredita na teret rezervi. To ne znai
da banka kredit nee naplatiti na drugi nain, pa se razlikuje bruto gubitak -
ukupan iznos svih
otpisanih kredita i neto gubitak . iznos svih kredita umanjen za naplaene kredite.39
U nastavku e biti objanjena konverzija kredita i konsolidacija kredita, kao pojave koje
su vezane za ivot odnosno otplatu kredita.
38
irovi, M., (2001), Bankarstvo, Univerzitet u Beogradu, Beograd, str.117

Rose, Peter., S., Hudgins, Sylvia., C., (2005), Bankarski menadment i finanisjke usluge, Data status, Beograd,
str. 559
39
37
Master rad
Petar Draga
Konverzija kredita nastaje kada se u roku otplate promeni ili vreme otplate ili kamatna
stopa, a moe i jedno i drugo. Sa ovim promenama dolazi do promene anuiteta s kojima se vri
otplata kredita. Do konvezije kredita dolazi uglavnom na zahtev korisnika kredita - dunika
kome konverzija omoguavaa plaanje manjeg anuiteta i bolje uslove otplaivanja. Konverziju
kredita banka vri obraunom novog anuiteta na osnovu ostatka glavnog duga, koji se dobija kao
razlika izmeu poetnog glavnog duga i dospelog glavnog duga na dan konverzije. To znai da
se konvezija sprovodi obraunom novog anuiteta primenom nove kamatne stope na ostatak
dospelog duga i ostaatak roka vraanja, uzimajui u obzir ostale ugovorene uslove po kreditu.
Kod delimine prevremene otplate kredita konverzija se sprovodi obraunom novog anuiteta na
stvarni ostatak glavnog duga. U sluaju ubrzane otplate (skraenja otplate kredita) banka ugovara
nove uslove i u skladu sa njima vri konverziju nedospelog kredita. Inae, u praksi se uglavnom
svako menjanje uslova u toku realizacije kredita naziva konverzija kredita. Konsolidacija
predstavlja spajanje vie dugova u jedan dug.40
III BANKARSKI SISTEM

U treem delu bie predstavljeni bankarski sistemi najrazvijenijih zemalja, sa posebnim
osvrtom na specifine oblike bankarskog poslovanja kao to je islamsko bankarstvo.
1.
BANKARSKI SISTEMI
Bankarski sistemi pojedinih zemalja se znatno razlikuju, ali imaju i dosta slinosti, s
obzirom na to da im je svima zajedniko postojanje centralne banke i velikog broja poslovnih
banaka razliitog profila.
Razvijene zemlje imaju razvijenu privredu, razvijen finansijski sistem, bogatu strukturu
bankarskog sistema i disperziranu ponuda usluga sa elementima E bankinga.
40
Todorovi, O., (1995), Matematiki metodi za finansijsku analizu, Prosveta, Ni, str. 125
38
Master rad
Petar Draga
1.1.
Ameriki model
U veini zemalja, etiri ili pet velikih banaka dominiraju u sektoru bankarstva, dok samo
u SAD-u postoji oko 8000 komercijalnih banaka, 1500 tedno-kreditnih organizacija, 400
tedionica i 10000 kreditnih unija.
Savremeno bankasrtvo SAD-a zapoeto je osnivanjem Bank of North America u
Filadelfiji 1782. godine. Do 1863. godine su sve komercijalne banke SAD-a dobijale dozvole za
rad od bankarskih komisija onih saveznih drava u kojima su postojale (tzv. dravne banke), koje
nisu bile nimalo stroge pa je dolazilo do prevara i propasti pojedinih banaka. Da bi se tome stalo
na kraj, usvajanjem Zakona o nacionalnom bankarstvu stvara se novi sistem banaka koje
ovlaenja dobijaju na federalnom nivou (tzv. nacionalne banke), tako da i danas postoji tzv.
dvojni bankarski sistem.
Centralno bankarstvo se uspostavlja 1913. godine formiranjem Sistema federalnih
rezervi. Tokom Velike ekonomske krize oko 9000 banaka je propalo, pa se radi sprjeavanja
slinih gubitaka formira FDIC Federalna korporacija za osiguranje depozita. Obzirom da je
investiciono bankarstvo bilo jedan od znaajnijih uzroka propasti pomenutih banaka, GlassSteagallovim zakonom iz 1933. godine je odvojeno komercijalno od investicionog bankarstva.
Pored toga, bio je donet zakon koji je ograniavao filijalsku mreu svake amerike banke samo
na onu saveznu dravu u kojoj se nalazi glavno sedite banke.
Tako je stvorena struktura bankarskog sistema sastavljena iz jako decentralizovane mree
banaka i razgranienja izmenu komercijalnih i investicionih banaka. Pomenuti koncept je
doprinio brem rastu amerikog finansijskog trita, odnosno doveo je do jaanja uloge trita
kapitala. Tako je stvoren sistem kontrole kompanija od strane berzi, ime je teite stavljeno na
tu spoljnu kontrolu, iako je postojala i kontrola od strane upravnih odbora kompanija. Jedino su
preduzea koja nisu registrovana na finansijskim berzama vie usmerena na bankarsko
kreditiranje i u tom segmentu ekonomije postoji jaa uloga banaka u sprovoenju kontrola tih
manjih i srednjih kompanija.
Uloga banaka u spoljnoj kontroli veih kompanija nije naroito znaajna iz razloga to se
investiciono finansiranje samo manjim delom vri preko bankarskih institucija a veim delom
putem emisije akcija i obveznica na tritu kapitala. Reagle-Nealovim zakonom iz 1994. godine
je dozvoljeno bankama da otvaraju filijale u drugim saveznim dravama, kao i da se vre fuzije
39
Master rad
Petar Draga
banaka ija su glavna sedita locirana u raznim saveznim dravama. Gramm-Leach-Blileyevim

zakonom iz 1999. godine je ukinuto zakonsko razdvajanje komercijalnih, investicionih banaka i
osiguravajuih kompanija, ime su otvorene mogunosti za fuzionisanje. U funkcionalnom
pogledu i dalje postoje razlike izmeu komercijalnih, investicionih banaka i osiguravajuih
zavoda, dok je u vlasnikom pogledu mogue stvaranje onih kombinacija za koje akcionari
procijene da su najkorisnije za stvaranje profita.
Dakle, ameriki model koji je vaio do 2000. godine zasnivao se na striktnom
razgranienju komercijalnog i investicionog bankarstva. Osiguravajue kompanije inile su treu
institucionalnu komponentu amereikog sistema finansijskih institucija. Investicione banke su
pripremale emisije vrednosnih papira korporacija, a komercijalne banke su zakonom bile
onemoguene da uestvuju u emisiji vrednosnih papira.
Ovaj koncept je doprineo brem rastu amrikog finansijsog trita u odnosu na rast koji
bi postojao da je bila dozvoljena vea intermedijacija kamate banaka u okviru itavih SAD kao i
da su komercijalne banke imale zakonsku osnovu da vre emisiju vrednosnih papira za velike
kompanije na tritu kapitala. Time je stvoren sistem kontrole kompanija od strane finansijskih
berzi. Trite akcija je postalo specifino trite za transfer vlasnike kontrole nad kompanijama
koje su registrovane na berzama. Sudbina menadmenta veih kompanija bila je vezana za
kretanje berzanskih cena njihovih akcija. Iako u amerikom sistemu postoji i interna kontrola od
strane upravnih odbora kompanije Board of Directors nad upravljakim menadmentom, trite
je na spoljnoj kontroli preko trita kapitala.
1.2.
Nemaki model
Ovakav model bankarskog sistema je karakteristian po znatno veem znaaju banaka u

odnosu na ameriki model. Znatno je manja uloga berzi.
Nemaki bankarski sistem ima sljedeu institucionalnu strukturu:
1. Nemaka Bundesbanka;
2. Dravne banke;
3. Privatne i javne banke;
4. tedionice, kreditne zadruge i instituti za imobilisani kredit;
40
Master rad
Petar Draga
Takoe, karakteristian je koncept univerzalne banke koja predstavlja kombinaciju

komercijalne i investicione banke. Univerzalne banke su glavni izvor finansiranja firmi svih
veliina. Poto u nemakom modelu postoji dominacija univerzalne banke u odnosu na trite
kapitala logino je i da je kontrola kompanija preko bankarskih institucija znaajnija u odnosu na
finansijske berze. Vlasniko preuzimanje kompanija preko trita kapitala tradicionalno su vrlo
retko koriena u nemakom modelu. Vlasnika prestruktuiranja i transferi kontrolnih paketa
akcija vre se iza zatvorenih vrata od strane univerzalne banke i krupnih akcionara.
Kontrola ekonomske efikasnosti upotrebe resursa u nemakim
kompanijama
se
vri
preko upravnih i nadzornih odbora samih kompanija, kao i nadzoru univerzalnih banaka.
Osim toga, za nemaki model je karakteristian koncept glavne ili domae banke za
nefinansijsku kompaniju, to znai da jedna kompanija ima banku koja je akcionar u istoj, i koja
vri glavni deo finansiranja. Ipak, savremeni trendovi u razvoju bankarskog i finansijskog
sistema idu u pravcu jaanja uloge finansijskog trita, ime se nemaki model sve vie
pribliava amerikom.
1.3.
Japanski model
U japanskom finansijskom sistemu je prisutna znaajna dravna kontrola finansijskog

sektora kao i specijalizacija banaka. Japanski model bankarskog sistema je karakteristian po
ulozi glavnih banaka oko kojih su formirani industrijski konglomerati poznati kao keiretsu. U
okviru svake keiretsku grupe se nalazi po jedna komercijalna banka koja je ujedno i stoer cele
industrijske grupe. Kompanije u okviru keiretsu grupe imaju unakrsno uee u akcijskom
kapitalu, to omoguava homogenizaciju same grupe. Dakle, korporacijska kontrola u odnosu na
velike poslovne sisteme vri se uglavnom preko glavnih banaka koje su u centru same grupe,
ime se svode na najmanju meru tzv. informacione asimetrije. Drugim reima, najvei broj
regulativnih i kontrolnih mera se smatra endogenim i neformalnim. Odnosi izmeu kompanija i
banaka se oslanjaju na japansku filozofiju koja istie poslovni moral i poverenje u prvi plan.
Banka obezbeuje neophodno finansiranje kompanije pod uslovom da kompanija garantuje banci
oekivani nivo prinosa.
41
Master rad
Petar Draga
U Japanu postoji nekoliko velikih (mega) finansijskih holdinga, u ijem je sastavu vie
banaka i drugih finansijskih institucija. Najvei finansijski holdinzi i banke su Kabushiki Kaisha,
Mitsubishi UFJ Financial Holdings Inc., Mizuho Holdings, Inc., Sumitomo Mitsui Financial
Group Inc. i Norinchukin Bank.
Ipak je u poslednje vreme prisutno slabljenje vrstih odnosa izmeu kompanije i banaka.
Ovo se objanjava na dva naina:
Kada su japanske firme postale jae i manje zavisne od bankarskih kredita, ta veza je
poela da slabi;
Drugi faktor je vezan za preusmeravanje dela tednje stanovnitva u kupovinu HOV

neposredno na tritu ili pak u ulaganja kod institucionalnih investitora, ime je pojaana
uloga trita kapitala.
Centralna banka je Banka Japana (Bank of Japan) osnovana 1882. i posluje kao
jedinstvena institucija sa svim ovlaenjima centralne banke i relativno velikim stepenom

nezavisnosti. U kapitalu je veinsko uee drave, sa znaajnim privatnim ueem (oko 45%).
U Japanu postoje specijalizovane banke kao to su izvozno-uvozna banka Japan (Eximbank),
Banka za finansiranje razvoja itd.
1.4.
Bankarski sistem Francuske
Osnovne karakteristike:
Centralna banka 1800., a monopol od 1848., jedinstvena, meovito vlasnitvo do 1945.,
guverner i zamenik na 5-7 godina, Odbor direktora, zavisna od vladine politike;
Poslovno bankarstvo:
Depozitne banke potencijal depoziti, kratkorono kreditiranje, nacionalne i privatne.
Poslovne banke finansiranje privrede direktnim ueem, kreditiranjem i emisijom

HOV.
Kreditne banke srednjerono i dugorono kreditiranje, specijalan status, jer su od

posebnog javnog interesa.
42
Master rad
Petar Draga
1.5.
Bankarski sistem Italije
Osnovne karakteristike:
Centralna banka 1893. Od 6 privatnih banaka, monopol od 1926., jedinstvena institucija,
vlasnici kreditne institucije, socijalni fondovi i osiguranje, guverner i zamenik bez
ogranienja mandata, Odbor direktora, autonomija je velika polazei od vlasnitva i
naina izbora.
Poslovno banakrstvo:
Banke javnog prava univerzalne i specijalizovane za privredne grane.
Banke nacionanog interesa velike depozitne banke orijentisane na pojedine

privredne grane.
Banke obinog kredita privatne banke.
Narodne banke - kao zadruge.
tedionice na celoj teritoriji Italije.
Banke za kreditiranje - srednjerono i dugorono.
1.6.
Specifini oblici bankarskog poslovanja
Pored navedenih bankarskih sistema postoje i oblici bankarstva, odnosno pre naini
bankarsko-finansijskog ili njemu slinog poslovanja, koji se znatno razlikuju od klasinog
bankarskog poslovanja. U ovu grupu se moe ubrojati ofor (offshore) bankarstvo, islamsko
bankarstvo i tzv. skriveno bankarstvo na bazi neformalnog transfera sredstava.
1.6.1. Offshore bankarstvo

Offshore bankarstvo (engl. offshore banking, nem. Offshore-Bankwesen) predstavlja
financijske lokacije i institucije koje nude bankarske usluge, porezne beneficije i poverljivost
stranim ulagaima depozita. Sutina offshore poslovanja se zasniva na korienju offshore
43
Master rad
Petar Draga
kompanija, osnovanih sa relativno malim sredstvima, za razliite transakcije sa ciljem da se

izbegne kontrola poslovanja i plaanje poreza, a po potrebi i sakrije identitet pravih vlasnika
kompanije. Offshore kompanije osnivaju se u zemljama gde su porezi vrlo niski ili ih nema
(poreski rajevi), a svoje poslovne aktivnosti u celosti obavlja van nje. Postoje tri osnovna uslova
koja mora ispuniti offshore kompanija:
Vlasnici offshore kompanija moraju biti stranci u odnosu na dravu/teritoriju u kojoj se

ova kompanija osniva
Offshore kompanija mora biti osnovana sredstvima koja potiu van drave/teritorije u
kojoj je osnovana
Sav prihod koji ostvari off. kompanija mora biti ostvaren u inostranstvu.
Ove kompanije se uglavnom osnivaju u formi d.o.o. ili akcionarskih drutava. Najee
su trgovake kompanije, ali tu su i finansijske, investicione, bankarske kompanije itd.
1.6.2. Islamsko bankarstvo

Model islamskog bankarstva predstavlja poslovni model ija je ekspanzija inicirana u
periodu nakon II Svetskog rata, a ubrzana od 70-ih godina 20. veka u jeku uzdizanja panislamskog pokreta koji je stremio oivljavanju nekadanje slave i ponosa islamskog sveta, te je
razvoj ovog poslovnog modela samo jedna od mnogobrojnih pojavnih manifestacija napora ka
okonanju tradicionalne hegemonije zapadne ekonomske i drutvene misli nad islamskim
drutvima, kao rudimentu kolonijalne prolosri.41
Islamsko bankarstvo se moe smatrati fenomenom upravo iz razloga njegove
utemeljenosti i posledine poslovne determinisanosti religijskim islamskim zakonom (erijatski
zakon), to je njegova specifinost u pandemskom kontekstu i osnovni potporni stub, ali i suled
uspene ekspanzije i iznenaujue rapidne prihvaenosti irom sveta, naroito meu islamskom
zajednicom, koja se, na osnovu radikalnijih ili liberalnijih religijskih pogleda, poslovino
pridrava ovog poslovnog modela. Za razliku od konvencionalnih bankarskih sistema iji je
fokus primarno na ekonomsko-finansijskim aspektima transakcija, islamski modeli poslovanja
stavljaju podjednak akcenat i na etiku, moralnu, socijalnu i religijsku dimenziju transakcija, kao
nain postizanja irih benefita za drutvo u celini, odnosno, kao nain potovanja islamske radne
41
http://www.ubs-asb.com/Portals/0/Casopis/2008/7_8/B07-08-2008-Antic.pdf
44
Master rad
Petar Draga
etike, postizanja poeljne distribucije bogatstva, ekonomske i drutvene pravde, kao i irenja
islamske solidarnosti.
Neslaganje sa naelima na kojima je baziran bankarski sistem doveo je do nastanka
alternativnih
sistema,
odnosno
do
odreenih
oblika
beskamatne
bankarske
prakse.
Najprepoznatljiviji primer beskamatnog bankarstva je islamsko bankarstvo.

Standardno objanjenje poslovne racionalnosti koja opravdava konvencionalno
komercijalno bankarstvo je uee komercijalnih banaka kao posrednika izmeu onih koji imaju
suficit i onih koji imaju deficit novanih sredstava, zaraujui na razlici izmeu pasivnih i
aktivnih kamatnih stopa. Ipak, iza ovakve argumentacije se krije jedan razliit proces koji je
vremenom postao sutina bankarstva. Ovo iz razloga to je bankarski sistem zasnovan na kamati
razvijen na osnovu prakse zlatara, od kojih su banke i nastale.
Vremenom su bankari ovladali tehnikom emitovanja banknota bez pokria u zlatu, koje
bi stavljali u promet, ime bi ni iz ega ostvarivali profit. Usled toga banke u nastojanju da
zatite svoje zajmove na bazi potvrda bez pokria, izbjegavaju investicije uz dijeljenje profita i
umjesto toga se fokusiraju na zajmove bazirane na kamati, koji su podrani kolateralom (depozitom, hipotekom i slino) koji slui kao zatita u sluaju neizmirivanja obaveze od strane
zajmoprimca. To sa druge strane znai da je mogue posuivanje novca onima koji ga imaju, na
utrb onih koji ga nemaju, tako da u potpunosti dolazi do izraaja sentencija koja glasi: Bankari
su ljudi koji e vam pozajmiti novac jedino ukoliko im moete dokazati da vam novac i nije
potreban.
Pravda i pravednost predstavlja temeljan princip islamskog ekonomskog pristupa,
odnosno islamskog bankarstva, koji nastoji da ravnomjerno izrazi etiku, moralnu i drutvenu
dimenziju sa ciljem ostvarenja jednakosti u drutvu, za dobrobit drutva kao cjeline. S obzirom
na zabranu upotrebe kamate, islamske banke svoju filozofiju zasnivaju na poslovnim
aranmanima koji podrazumijevaju uee u raspodjeli dobitka ili gubitka. Osnovno naelo
islamskog bankarstva je apsolutna zabrana primanja i davanja kamate.
Izvorni principi na kojima se zasniva islamsko bankarstvo su:
Apsolutna zabrana plaanja ili naplate kamate u bilo kojem obliku;
Obaveza podele profita ili gubitka;
Nemogunost zarade bez preuzimanja rizika;
Zabrana stvaranje novca novcem;
45
Master rad
Petar Draga
Zabranja kockanja, neodreenosti pretjeranog rizika,pekulacija u neizvjesnosti;
Zabrana finansiranja ili rada sa, u islamu, zabranjenim proizvodima ili aktivnostima.42
Oslanjajui se na pomenute principe, islamske banke se koriste sa nekoliko osnovnih
modela finansiranja, i to:
Modeli finansiranja na bazi motoda prodaje;
Modeli finansiranja na bazi najma;
Modeli finansiranja na bazi partnerstva;
Modeli finansiranja na bazi podele profita;
Modeli finansiranja bez trokova i naknade.

Prva islamska finansijska institucija kao pretea dananjih banaka je nastala 1963. godine
u Egiptu. Neke od islamskih zemalja su u potpunosti konvertovale svoje konvencionalne u

islamske finansijske sisteme (Iran,Pakistan i Sudan). Druge imaju implementiran paralelan
bankarski sistem, i konvencionalno i islamsko bankartvso (Malezija i Banglade). Najvea
islamska grupacija u svetu je u 2002. godini Al Rajhi Banking & Investment Corp. sa seditem u
Saudijskoj Arabiji i aktivom veom od 13 milijardi $. Krajem 2002. godine u svetu je islamske
principe primenjivalo oko 200 islamskih banaka koje su inile finansijsko trite vrijedno od 200
do 250 milijardi $, sa godinjom stopom rasta koja dostie 15 %.
42
46
Master rad
Petar Draga
IV ANALIZA KREDITNE AKTIVNOSTI BANAKA U SRBIJI

U ovom delu naeg istraivanja baviemo se analizom kreditne aktivnosti bankarskog
sektora u Srbiji, a sve u cilju boljeg razumevanja znaaja i uloge kredita u poslovanju banaka.
1. MERENJE I PROCENA USPEHA BANAKA
Bankari i njihovi konkurenti su pod velikim pritiskom da u kontinuitetu postiu dobar

poslovni uspeh. Poslovni uspeh se odnosi na to da li banka ili druga finansijska institucija moe
adekvatno da ispuni ciljeve svojih akcionara, zaposlenih, depozitara i drugih kreditora, kao i da
prepozna trine potrebe. Istovremeno, ove finansijske institucije moraju da nau nain kako da
zadovolje dravne kontrolore svojom pozitivnom politikom poslovanja, pozajmicama i zdravim
investicijama obezbeujui, na taj nain, zatitu interesa graana.
Banka ima dva kljuna cilja: zadovoljstvo klijenta i profit. Cilj maksimalne
profitabilnosti sa prihvatljivim nivoom rizika kojem tee vlasnici institucija, nije lako postii, to
se moe videti i iz nedavnog neuspeha banaka i drugih finansijskih institucija irom sveta. Ovako
agresivno postavljeni ciljevi zahtevaju od finansijske kompanije da neprekidno trai nove
finansijske prilike i mogunosti za novo poveanje prihoda, za veu efikasnost u poslovanju i
efikasnije planiranje i kontrolu.43
Naime, merenje i procena uspeha banaka vri se na osnovu finansijskih izvetaja, bilansa
stanja i bilansa uspeha, s tim da treba imati u vidu da je procena uspenosti poslovanja kod
banaka neto sloenija nego kod drugih privrednih subjekata.
Uopteno govorei, najbolji pokazatelj uspenosti poslovanja banke u svetu gde su
razvijena finansijska trita bila bi njena trina cena tj. berzanski formirana cena njenih akcija,
odnosno ukupna cena akcionarskog kapitala banke. Dakle, kao kljuni cilj finansijskog
menadmenta koji mora da ima prioritet u odnosu na sve ostale odnosi se na postizanje
maksimalne vrednosti akcija finansijskih korporacija. Meutim, treba imati u vidu da je kod
razvijenih finansijskih trita najei sluaj da se berzanski kotiraju male i srednje banke, ali se
43
Kotler, P., Keller, K., Lane ., (2006), Marketing menadment, XII izdanje, Data status, Beograd
47
Master rad
Petar Draga
njihovim akcijama ne trguje ili veoma retko trguje iskljuivo kod preuzimanja. Kod finansijskih
trita u razvoju (emergingmarkets) trite nije razvijeno u toj meri da se na njemu trguje
akcijama banaka i akcije banaka se veoma retko kotiraju. Otuda je u oba sluaja berzanska cena
nepogodna ili nepostoji (kod razvijenih) ili je neperfektna zbog manjkavaosti trita (trita u
razvoju), te je korienje koeficijenta profitabilnosti praktino jedini nain da se dobije slika o
uspenosti poslovanja neke banke.44 Uglavnom se uspenost poslovanja banka u zemljama u
razvoju ogleda kroz visinu prinosa na kapital, visinu prinosa na aktivu, dobit posle kamata i
poreza, cost to income ratio (trokovi u odnosu na prihode), loan to deposit ratio (krediti u
odnosu na prikupljene depozite, aktiva po zaposlenom i profit po zaposlenom.
1.1. Finansijski izvetaji banaka
Finansijski izvetaji predstavljaju skup informacija o finansijskom poloaju, uspenosti,

promenama na kapitalu i novanim tokovima jedne kompanije i predstavljaju funkcionalnu i
vremenski zaokruenu celinu poslovnih procesa koji su se dogodili u jednoj kompaniji i kao
takvi, ine podlogu svake racionalne analize.45
Osnovni finansijski izvetaji ne samo banaka ve i drugih privrednih subjekata,
preduzea su bilans stanja, bilans uspeha i izvetaj o tokovima gotovine. Na osnovu ovih
finansijskih izvetaja ocenjuje se uspenost poslovanja banke.
Pojam bilans je latinskog porekla a u prevodu oznaava vagu sa dva tasa. Bilans stanja
predstavlja dvostrani raun u kojem se sa leve strane nalaze sredstva tj. aktiva, a sa druge, desne
strane, izvori tih sredstava tj. pasiva. Bilans uspeha sa jedne strane predstavljarashode, a sa druge
strane prihode banke.
Uspenost poslovanja obino se definie kao sposobnost ostvarivanja odreenih ciljeva.
Ciljevi poslovanja mogu biti razliiti, a to znai da i uspenost poslovanja zavisi od postavljenih
kriterijuma i definisanih ciljeva. Najei cilj koji se istie je profitabilnost poslovanja. Da li je to
ostvareno i u kojoj meri moe se videti iz finansijskog izvetaja prihoda i rashoda. Za razliku od
44
45
Hadi, M., Bankarstvo, Univerzitet Singidunum, Beograd, 2007., str. 382

Kneevi, G., Analiza finansijskih izvetaja, Univerzitet Singidunum, Beograd, 2009., str. 9
48
Master rad
Petar Draga
bilansa stanja, koji prikazuje finansijski poloaj u odreenom vremenskom trenutku, bilans
prihoda i rashoda pokazuje aktivnost preduzea u odreenom razdoblju.46
Treba napomenuti i to da su finansijski izvetaji finansijskih institucija danas pod strogim
nadzorom. Jedan od kljunih razloga za to je da banke mnogo zavise od otvorenog trita radi
prikupljanja sredstava koja su im potrebna. Ulazak na otvoreno trite radi prikupljanja novca
podrazumeva da finansijski izvetaj banke bude predmet najdetaljnijeg ispitivanja od strane
investitora u akcije i obveznice, agencije koje vre procenu kreditnog rizika, kontrolni organi i
mnogi drugi ljudi.47
1.2. Bilans stanja
Bilans stanja pokazuje finansijsku situaciju banke. Zapravo pokazuje izvore sredstava i
njihovo korienje, kao i obaveze i sopstveni kapital, na tano odreeni dan. Bilans stanja banaka
u velikoj meri se razlikuje od bilansa stanja proizvodnih i trgovinskih preduzea, a razlog za to je
karakter poslovanja banke. Osnovni elementi aktive bilansa stanja banke su: rezerve, novani
elementi u procesu naplate, depoziti kod drugih banaka, investicije, zajmovi i ostala aktiva.
Najvei procentualni udeo odnosi se na zajmove, efekte i gotovinu.
Rezerve predstavljaju deo depozita na raunu kod Narodne banke. U rezerve spada i
tekui novac koji se dri u trezoru banke za potrebe manjih gotovinskih isplata. Na rezerve se ne
plaa kamata. Jedan deo rezervi se dri po osnovu zakonske obaveze i to se zovu obavezne
rezerve. Ostale dodatne rezerve se dre za potrebe izmirenja dospelih obaveza. Za bilans stanja
vai da je: Ukupna aktiva = ukupne obaveze + kapital.48
Novani elementi u procesu naplate se pojavljuju u sluaju kada se kod banke izdaje ek
(na naplatu) na teret rauna koji se vodi kod druge banke. Ovaj ek za nau banku predstavlja
imovinu. Ona ima potraivanje od druge banke (po osnovu izdatog eka na naplatu) koje e biti
naplaeno kroz nekoliko dana.
46
ager, L., Analiza financijskih izvjetaja, Masmedia, Zagreb, 2008., str. 67

Rose S. P., Hudgins C. S., Bankarski menadment i finansijske usluge, Data Status, Beograd, 2005., str. 145
48
Kneevi, G., Analiza finansijskih izvetaja, Univerzitet Singidunum, Beograd, 2009., str. 12
47
49
Master rad
Petar Draga
Depoziti kod drugih banaka su sredstva koje kod velikih banaka dre male banke
zapotrebe pruanja raznih usluga kao npr. naplata ekova. Ovaj sistem je poznat kao
korespondentsko bankarstvo.
Krediti predstavljaju glavni izvor prihoda u vidu kamate banaka. Kredit je za korisnika
obaveza dok je za banku imovina odnosno, potraivanje, kao izvor njenog prihoda u vidu
kamate. Krediti su manje likvidni iz razloga to se oni ne mogu konvertovati u gotovinu sve do
roka dospea. S druge strane krediti nose visok nivo rizika da nee biti naplaeni zajedno sa
pripadajuom kamatom o roku dospea. Imajui sve to u vidu banke na kredite ostvaruju visoke
prinose.
U ostalu aktivu spada i fiziki kapital, kao to su npr.: zgrade, kompjuteri i ostala oprema.
Aktiva banke moe biti realna i finansijska. Finansijska aktiva je izraena u obliku novca i
pojavljuje se u bilansu stanja zajmodavca i bilansu stanja zajmoprimca. Realna aktiva
je
izraena u fizikom obliku, samo u jednom bilansu stanja kao to su npr. zgrade. Takoe, aktiva
banke moe biti kamatonosna i nekamatonosna; rizina i nerizina. Kamatonosna aktiva je ona
aktiva na koju se naplauje kamata i u koju spadaju investicije u efekte i krediti. Kamatonosna
aktiva se svrstava u rizinu aktivu. Nekamatonosna aktiva je ona aktiva na koju banka ne
naplauje kamatu i obuhvata sve osim investicija u efekte i kredite. Rizina aktiva je ona aktiva
gde postoji verovatnoa rizika da se data vrednost nee naplatiti zajedno sa pripadajuom
kamatom o roku dospea. Nerizina aktiva je aktiva kod koje takav vid rizika ne postoji. Primeri
nerizine aktive su rezerve, novani elementi u procesu naplate, depoziti kod drugih banaka i
ostala aktiva.
Pasivu banke ine: transakcioni depoziti, netransakcioni depoziti, zaduenja i kapital.
Transakcioni depoziti obuhvataju sve raune na iji teret se moe izdati ek. Plativi su po
vienju. Transakcioni depoziti su za vlasnika imovine deo njegovog bogatstva, a s druge strane,
za banku obaveza. Netransakcioni depoziti su primarni izvor sredstava banke. Nose sa sobom
odreenu kamatu i ne mogu se povui u bilo kom trenutku na zahtev vlasnika. U poreenju sa
transakcionim depozitima na netransakcione depozite je mnogo vea kamata. to se tie
zaduenja, banka se moe zaduiti kod Narodne banke, kroz meubankarske (none) kredite,
krediti od matine kompanije, od stranih banaka, itd.
Kapital banke je jednak razlici izmeu ukupne aktive i ukupnih obaveza. Kapital banke
se poveava prodajom novih akcija ili zadravanjem zarade odnosno, refinansiranjem
50
Master rad
Petar Draga
proizvodnje tj. usluga. Kapital banke predstavlja donju granicu i ukoliko vrednost njene imovine
padne ispod te granice banka postaje nesolventna.
Pasiva bilansa stanja isto kao i aktiva moe biti kamatonosna i nekamatonosna, odnosno
rizina i nerizina. Kamatonosna pasiva je pasiva na koju se plaa kamata (depoziti i krediti).
Nekamatonosna pasiva je pasiva na koju se ne plaa kamata. Rizina pasiva podrazumeva da se
na vreme izmire dospele obaveze, a nerizina pasiva obuhvata sopstveni kapital.
1.3. Bilans uspeha
Bilans uspeha se sastavlja za odreeni vremenski period. On pokazuje prihode i rashode

ija razlika predstavlja profit ili gubitak. Naime, ako su prihodi vei od rashoda ostvaren je
pozitivan poslovni rezultat - profit i obrnuto, ukoliko su rashodi vei od prihoda ostvaren je
negativan poslovni rezultat gubitak.
U prihode banke spadaju: kamata, provizija i ostali prihodi. Prihodi od kamata
predstavljaju znaajan izvor prihoda za banke koje u strukturi aktive bilansa stanja imaju veliki
procentualni udeo u zajmovima to je karakteristika veih banaka. Prihodi od kamate jo se zovu
i aktivna kamata u koju spadaju: kamata i provizija od zajma, kamata od depozita, kamata od
prodaje novca Centralnoj banci i kamata od efekata. Provizija od depozita predstavlja izvor
prihoda manjih banaka, jer im je vee uee depozita u pasivi bilansa stanja u odnosu na velike
banke. Ostali prihodi odnose se na prihode velikih banaka a potiu od nedepozitnih aktivnosti
(kliring, brokerske usluge, itd.).
U rashode banke spadaju: kamata, trokovi naplaenog zajma, plate i beneficije
zaposlenih i ostali trokovi. U okviru rashoda, kamata zauzima posebno mesto, pa je tako kod
manjih banaka uee kamate u rashodima manje u odnosu na strukturu rashoda kod veih
banaka. Razlog za to je to vee banke tee da imaju vei broj klijenata pa samim tim se i vie
zaduuju kod Centralne banke i drugih banaka. Trokovi nenaplaenog zajma poveavaju se u
periodu recesije i vie su zastupljeni kod manjih banaka. Plate i beneficije zaposlenih pokazuju
blau tendenciju pada sa razvojem i primenom nove tehnologije uposlovanju. Ostali
nekamatonosni trokovi poslovanja obuhvataju trokove amortizacije,propagande i dr.
51
Master rad
Petar Draga
Izmeu bilansa stanja i bilansa uspeha postoji uzajamna povezanost iz razloga to se

konaan rezultat iz bilansa uspeha unosi u bilans stanja i to u vidu nerasporeene dobiti na strani
aktive i u vidu nepokrivenog gubitka na strani pasive.
2. KREDITNA AKTIVNOST BANKARSKOG SEKTORA U SRBIJI
Prepoznatljivost razvoja bankarskog trita u Srbiji u prethodnom periodu, jeste zavisnost

i uslovljenost drutveno-politikom situacijom i ekonomskim promenama u zemlji. Takoe,
jedinstvena karakteristika za celokupan period razvoja bankarskog trita u zemlji jeste, da su
banke i kredit opstale kao nezamenljiv subjekat finansijskog i privrednog sistema.
Uprkos pojavi brojnih finansijskih inovacija koje mogu biti izvor konkurentske prednosti
i dalje kao glavni problem bankara, stoji pitanje ne kako privui nove, ve kako zadrati
postojee klijente i podii svoj imid i rejting na tritu? Ovo pitanje je posebno izraeno u
uslovima svetske ekonomske krize. Bankarske panike, gubitak poverenja, povlaenje depozita,
asimetrine informacije, slab plasman, visoki operativni rashodi a time i rizik nedovoljnog rasta i
razvoja, samo su neki u nizu negativnih efekata koji se mogu spreiti i kontrolisati bankarskim
marketingom.49
Pojaana konkurentnost usled pojave velikog broja stranih banaka na domaem tritu,
donela je i novu marketinku kulturu ali i uslovila potrebu za upozavanjem najire javnosti sa
raznim segmentima bankarskog poslovanja.
Zahvaljujui medijima i marketinkim kampanjama, graani su informisani o razliitim
uslugama koje banke nud, dok struna javnost sve ee ima priliku da putem strunih skupova
stekne uvid u aktuelne svetske trendove i novine u bnkarstvu.
Bankarski sektor Srbije belei pozitivan finansijski rezultat do kraja 2008. godine
(usporeni rast profita poinje u poslednjem kvartalu 2008. godine s obzirom na to da se u Srbiji
od oktobra meseca 2008. godine poinju prelivati i oseati efekti svetske ekonomske krize; za
49
Jankovi, B., (2009), Bankarski marketing u svetskoj ekonomskoj krizi rizik i/ili ansa?, asopis Bankarstvo, Vol.
38., br. 910, str. 52
52
Master rad
Petar Draga
prvih devet meseci 2009. godine 9 banaka je iskazalo dobitak). Dobit bankarskog sektora je
iznosila 34,9 milijardi dinara (osam banaka je poslovalo sa gubitkom).50
Stabilnost bankarskog sistema i rast kreditne aktivnosti u 2009. godini omoguili su da
Srbija podnese udar krize lake i bezbolnije u odnosu na pojedine zemlje u okruenju, uz pad
ekonomske aktivnosti u proloj godini nii od oekivanog, odnosno od 2,8%. U 2009. godini
nivo kredita u korienju lagano raste, i u segmentu stanovnitva i u segmentu privrede,
zahvaljujui stimulativnim i proaktivnim merama NBS da podri kreditnu aktivnost banaka i
relaksira korisnike kredita koji su doli u problem otplate kredita. Meutim, i privreda i
stanovnitvo se suoavaju sa:
Smanjenom likvidnou, kao rezultat naina finansiranja u prethodnim godinama.
Trebalo bi imati u vidu da su pre svetske ekonomske krize, banke bile stabilan izvor
finansiranja preduzea.
Poveanim valutnim (osnovni element trinog rizika), kamatnim i kreditnim rizikom, to
utie na oteano plaanje obaveza i pogoranje kvaliteta portfelja.
Rast kreditne aktivnosti nastavljen je u 2010. godini, a prema najnovijem izvetaju
Kreditnog biroa, krediti privredi i stanovnitvu u februaru 2010. godini, porasli su za 4,2% u
odnosu na decembar 2009. godine. Zaduenost privrede iznosila je 1.000 milijardi dinara to je
poveanje od 4,3% u odnosu na decembar 2009. godine, ali je istovremeno porasla i docnja
privrede u otplati duga za 0,3%.
Merama koje je preduzimala u 2009. godini Narodna banka Srbije je nastojala da efekte
ekonomske krize ublai, tj. da obezbedi stabilnost bankarskog sektora i ukupnog finansijskog
sistema. Cilj je bio da se podstakne znatno usporena kreditna aktivnost, te da se pojaanim
nadzorom banaka osigura njihovo nesmetano poslovanje i vii stepen poverenja javnosti radi
vraanja deviznih depozita u bilanse banaka. Naroita panja bila je posveena praenju
likvidnosti banaka.
Ukupna (neto) kreditna aktivnost sektora na kraju drugog kvartala 2010. godine
iznosila je 1,522 milijardi dinara (mart 2010: 1,365 mlrd. dinara) i vea je za 158 milijardi
dinara odnosno za 12% u poreenju sa prethodnim kvartalom.
Iz izloenih podataka moemo slobodno rei da je posebna hipoteza kreditiranje privrede
i graana je osnovna aktivnost veine poslovnih banaka, zadovoljena u potpunosti.
50
http://www.nbs.rs
53
Master rad
Petar Draga
Grafik 1. Struktura kreditne aktivnosti bankarskog sektora u Srbiji

SEKTORSKA STRUKTURA
JAVNI
SEKTOR: 170
mlrd, 11% DFO: 17
mlrd, 1%
VALUTNA STRUKTURA
NI: 7 mlrd,
0%
RSD: 514
mlrd, 3%,
4%
Ostale
valute:
116 mlrd,
7%
CHF: 145
mlrd, 9%,
13%
STANOVN.:
464 mlrd,
30%
EUR: 897
mlrd ,
53%, 73%
PRIVREDA:
884 mlrd,
58%
RONA STRUKTURA
do 3
meseca: 343
mlrd, 2%
od 3 do 6
meseci: 152
mlrd, 9%
od 6 do 12
meseci: 259
mlrd, 16%
preko 1
godine: 917
mlrd, 54%
Izvor: www.nbs.rs
54
Master rad
Petar Draga
Tabela 1.Sektorska struktura kreditne aktivnosti banaka u periodu od 2008-2010. godine
2008
%
mlrd RSD
Privreda
Javna preduzeca
Druga preduzeca
Stanovnistvo
Stambena izgradnja
Javni sector
Republika Srbija
Lokalna samouprava
Druge finansijske organizacije
Neprofitne institucije
Ukupno Kreditna aktivnost
sektora
632.2
24.3
607.0
364.3
160.8
17.4
8.2
9.1
10.6
3.1
1,027.6
61,5
2,4
59,1
35,5
15,7
1,7
0,8
0,9
1,0
0,3
100,0
2009
mlrd RSD
%
30.06.2010.
mlrd RSD
%
750.4
49.7
700.0
395.0
188.0
118.0
106.7
11.3
9.3
5.6
1,278.3
864.4
64.8
798.7
464.1
229.6
170.2
157.2
13.0
16.9
6.9
1522.4
58,7
3,9
54,8
30,9
14,7
9,2
8,4
0,9
0,7
0,4
100,0
56,8
4,3
52,5
30,5
15,1
11,2
10,3
0,9
1,1
0,5
100,0
Izvor: NBS, Kvartalni izvetaj za 2. kvartal 2010. godine
Konkretno,
ukupno
poveanje
od 158
milijardi dinara
je
rasporeeno
po
kategorijama kreditne aktivnosti na sledei nain:

Privreda + 68 mlrd (+ 9%)
Stanovnitvo + 46 mlrd (+ 11%)
Javni sektor + 39 mlrd (+ 30%)
DFO - druge finansijske institucije + 4 mlrd (+ 27%)
Neprofitne institucije + 0 mlrd (+ 7%).51
Dominantna kategorija su plasmani privredi (javnim i drugim preduzeima, koji ine
7% i 93% plasmana tim sektorima, respektivno) sa iznosom od 864 milijardi dinara (mart
2010: 796 mlrd. dinara), ueem od 57% u ukupnim plasmanima kao i rastom od 68
milijardi dinara odnosno 9% u odnosu na prethodni kvartal.
Druga po veliini kategorija su plasmani stanovnitvu sa 464 milijardi dinara (mart
2010: 418 mlrd. dinara), ueem od 31% i rastom od 46 milijardi dinara odnosno 11%, u
poreenju sa prethodnim kvartalom.
Plasmani javnom sektoru su nastavili rast, i iznose 170 milijardi dinara (mart 2010:
131 mlrd. dinara) sa ueem od 11% na kraju drugog kvartala. Poveani su za 39 milijardi
dinara odnosno za 30% to ih ini najbre rastuom kategorijom plasmana u drugom kvartalu
ove godine.
51
http://www.nbs.rs
55
Master rad
Petar Draga
Plasmani finansijskim organizacijama su poveani za 4 milijarde dinara odnosno za

27%, i iznose 17 milijardi dinara na kraju drugog kvartala (mart 2010: 13 mlrd. dinara), inei
1% ukupnih odobrenih kredita.
Plasmani neprofitnim institucijama su od najmanjeg znaaja mereno ueem u
ukupnoj kreditnoj aktivnosti (<1%) sa iznosom od 7 milijardi dinara.
Valutna
struktura
plasmana je dominantno deviznog znaka: u dinarima je plasirano 31% kredita u drugom kvartalu
2010. godine, dok je ostatak od 69% u devizama. Od deviznih plasmana dominira evro sa
77% uea u ukupnim deviznim plasmanima, sledi vajcarski franak sa 13% i ostale valute sa
10% u drugom kvartalu 2010. godine.
Tabela 2. Valutna struktura kreditne aktivnosti banaka u periodu od 2008-2010. Godine

2008.
Mlrd RSD
Bez ugovorene zastite
EUR
USD
Japanski JEN
CHF
Rast ena na malo
Ostale valute
Limitarna devizna
klauzala(jednosmerna)
Ostala ugovorena zastita
Bez valutne ctrukture
UKUPNO Kreditna aktivnost (bruto)
Ispravka vrednosti plasmana
UKUPNO Kreditna aktivnost (neto)
2009.
%
30.06.2010.
Mlrd RSD
Mlrd RSD
24,4
55,0
1,6
0,0
8,9
0,8
0,0
466.0
896.5
32.5
0.0
145.1
10.2
0.5
27,9
53,6
1,9
0,0
8,7
0,6
0,0
260.5
578.6
21.0
(0.0)
134.2
18.1
3.4
23,1
51,4
1,9
(0,0)
11,9
1,6
0,3
342.7
773.8
22.9
0.0
124.9
11.0
0.4
62.9
3.0
45.0
1,126.7
(99.1)
1,027.6
5,6
0,3
4,0
100,0
(8,8)
91,2
75.0
1.6
54.3
1,406.6
(128.3)
1,278.3
5,3
0,1
3,9
100,0
(9,1)
90,9
71.2
1. 6
48.3
1,672.0
(149.6)
1,522.4
4,3
0,1
2,9
100,0
(8,9)
91,1
Izvor: www.nbs.rs
U ronoj strukturi kreditne aktivnosti banaka dominiraju sredstva
plasirana
na
vremenske periode od preko godinu dana.
56
Master rad
Petar Draga
Tabela 3. Rona struktura kreditne aktivnosti banaka u periodu od 2008-2010. godine

2008.
Mlrd RSD
Bez utvrdjenog roka
Do 14 dana
Od 15 do 30 dana
Od 1 do 3 mjeseca
Od 3 do 6 mjeseci
Od 6 do 12 mjeseci
Od 1 do 2 godine
Od 2 do 5 godina
Preko 5 godina
Bez preostale rocnosti
UKUPNO Kreditna aktivnost (bruto)
Ispravka vrednosti plasmana
UKUPNO Kreditna aktivnost (neto)
61.9
61.8
21.6
82.9
86.9
152.7
126.7
222.3
304.6
5.2
1,126.7
(99.1)
1,027.6
2009.
%
5,5
5,5
1,9
7,4
7,7
13,6
11,2
19,7
27,0
0,0
100,0
(8,8)
91,2
30.06.2010.
Mlrd RSD
101.1
63.9
19.1
103.0
114.0
231.1
135.8
267.4
364.3
6.8
1,406.6
(128.3)
1,278.3
%
7,2
4,5
1.4
7,3
8,1
16,4
9,7
19,0
25,9
0,5
100,0
(9,1)
90,9
Mlrd RSD
139.4
79.8
24.9
91.9
152.2
259.2
146.2
335.9
435.0
7.4
1,672.0
(149.6)
1,522.4
%
8,3
2,8
1,5
5,5
9,1
15,5
8,7
20,1
26,0
0,4
100,0
(8,9)
91,1
Izvor: www.nbs.rs
Ukupna (neto) aktiva bankarskog sektora Srbije na kraju etvrtog tromeseja 2011.
godine iznosila je 2.649,9 mlrd RSD i porasla je za 116,4 mlrd RSD (4,6%) od poetka godine.
U poreenju sa treim tromesejem ove godine, neto bilansna aktiva je poveana za 111,6
mlrd RSD, odnosno za 4,4%.
Grafikon 2. Ukupna aktiva U mlrd RSD
Izvor: www.nbs.rs
57
Master rad
Poveanje
Petar Draga
u
ukupnom
iznosu od
111,6
mlrd
RSD krajem 2011. godine
je
rasporeeno po pojedinanim pozicijama aktive na sledei nain:

Gotovina i ekvivalenti + 24,3 mlrd
(+ 18,9%)
Opozivi depoziti i krediti + 86,2 mlrd

Dati krediti i depoziti - 13,5 mlrd
(+ 20,3%)
(- 0,8%)
Hartije od vrednosti, udeli i uea + 4,9 mlrd

Osnovna sredstva - 0,4 mlrd
Ostala aktiva + 10,1 mlrd
(+ 2,8%)
(- 0,5%)
(+ 7,6%).
Najvei apsolutni i relativni rast belei kategorija opozivih depozita i kredita sa

poveanjem od 86,2 mlrd RSD (+20,3%). Pozicija Gotovine
i gotovinskih ekvivalenata
zabeleila je rast od 24,3 mlrd RSD (+18,9%), dok su pozicije hartija od vrednosti, udela i
uea, kao i ostale pozicije aktive takoe uveane, i to za 4,9 mlrd RSD i 10,1 mlrd RSD,
odnosno za 2,8% i 7,6%, respektivno. Dati krediti i depoziti su umanjeni za 13,5 mlrd RSD
(-0,8%), dok su osnovna sredstva ostala skoro nepromenjena (-0,5%).
Ukupni (neto) krediti52 sektora na kraju etvrtog tromeseja 2011. godine iznosili su
1.672,0 mlrd RSD (septembar 2011: 1.632,5 mlrd RSD).
Ukupno poveanje od 39,5 mlrd RSD je rasporeeno po sektorima kojima su odobreni
krediti, na sledei nain:
Privredna drutva + 4,1 mlrd
Stanovnitvo + 14,1 mlrd
Javni sektor + 3,8 mlrd
+ 0,5%
+ 2,9%
+ 6,5%
Sektor finansija i osiguranja + 17,4 mlrd + 13,2%

Strana lica i strane banke - 11,0 mlrd - 27,7% .
Dominantan sektor su krediti privredi (javnim preduzeima i privrednim drutvima, koji
ine 11,0% i 89,0% svih kredita privredi, respektivno) sa iznosom od 857,9 mlrd RSD
(septembar 2011: 843,7 mlrd RSD) i ueem od 51,3% u ukupnim kreditima.
Druga po veliini kategorija su krediti fizikim licima (stanovnitvu i poljoprivrednim
proizvoaima i privatnim domainstvima sa zaposlenim licima) sa 519,1 mlrd RSD (septembar
52
U skladu sa Uputstvom o obavezi i nainu prikupljanja, obrade i dostavljanja podataka o stanju i strukturi
plasmana, potraivanja i obaveza banaka, sledei krediti u dinarima i u stranoj valuti: opozivi, po repo
transakcijama, po transakcionim raunima, overnight, potroaki, za obrtna sredstva, izvozni, investicioni, stambeni,
za plaanje uvoza robe i usluga iz inostranstva, za kupovinu nepokretnosti u zemlji fizikom licu i ostali krediti.
58
Master rad
Petar Draga
2011: 503,3 mlrd RSD), ueem od 31,0% i poveanjem od 15,8 mlrd RSD, odnosno 3,1%,
u poreenju sa prethodnim tromesejem.
Krediti javnom sektoru iznose 62,8 mlrd RSD (septembar 2011: 59,0 mlrd RSD), sa
ueem od 3,8% na kraju 2011. godine. Ova kategorija je zabeleila rast od 3,8 mlrd RSD,
odnosno 6,5% u odnosu na prethodno tromeseje.
Krediti sektoru finansija i osiguranja su poveani za 17,4 mlrd RSD, odnosno za
13,3%, i iznose 148,7 mlrd RSD na kraju 2011. godine (septembar 2011: 131,3 mlrd RSD),
inei 8,9% ukupnih kredita.
Krediti stranim licima i stranim bankama na kraju 2011. godine bili su na nivou od 28,7
mlrd RSD (septembar 2011: 39,6 mlrd RSD) i inili su 1,7% ukupnih kredita . U odnosu
na prethodno tromeseje smanjeni su za 11,0 mlrd RSD, odnosno za 27,7%.
Valutna struktura kredita je dominantno deviznog znaka: u dinarima je plasirano 30,2%
kredita (septembar 2011: 30,2%), dok je ostatak od 69,8% u stranoj valuti (septembar 2011:
69,8%). Kod kredita u stranoj valuti dominira evro sa 83,5% (septembar 2011: 82,6%)
uea u ukupnim deviznim kreditima, sledi vajcarski franak sa 10,3% (septembar 2011:
10,6%) i ostale valute sa 6,2% (septembar 2011: 6,8%).
U pogledu
rone
strukture
kredita nije bilo znaajnijih promena u odnosu na
prethodno tromeseje. Naime, sredstva plasirana na vremenske periode od preko godinu dana i
dalje dominiraju ronom strukturom. Na kraju 2011. godine 56,8% plasiranih kredita je bilo sa
preostalom ronou od preko 1 godine (septembar 2011: 55,6%), pri emu se na periode preko
5 godina odnosi 28,1% (septembar 2011: 27,3%). Krajem 2011. godine dospeli krediti su inili
13,2% ukupnih (septembar 2011: 12,9%).53
Oko 60% odobrenih kredita bankarskog sektora usmereno je na privredu Srbije, dok je
oko 35% odobreno stanovnitvu. Privreda ima daleko vee potencijale za absorpciju kredita, ali
dosadanji podaci pokazuju da je oduvek stanovnitvo bilo revnosnije, kada je u pitanju vraanje
kredita, te je docnja u proseku duplo manja nego kod privrede. Opta nelikvidnost u privredi
dovela je do produenja perioda naplate potraivanja. Meutim, ovo nije fenomen vezan
iskljuivo za nau zemlju, ve je tako u veini svetskih zemalja. Prosean period naplate
potraivanja u Srbiji iznosi 128 dana to je ak 110 dana due nego u Nemakoj, 94 dana due
nego u Hrvatskoj a 24 dana due nego u BiH. Ukoliko se nastavi rast stope kanjenja kredita
53
http://www.nbs.rs
59
Master rad
Petar Draga
privredi moe se desiti da se kriza iz realnog sektora prenese na bankarski sektor. Iz navedenog
moe se slobodno rei da je posebna hipoteza o vanosti kreditne sposobnosti zajmotraioca koja
podrazumeva njegovu sposobnost da u roku i u celosti izmiri svoje obaveze prema banci po
osnovu kredita, odnosno da uspeno obavi posao za koji trai kredit i da ga saglasno uslovima
korienja vrati u ugovorenom roku zadovoljena.
Raspoloivi podaci govore da je jedan od najuspenijih segmenata domae ekonomije bio
bankarski sektor uprkos injenici da je zaustavljen njegov viegodinji tranzicijski trend
ekspanzije. Podaci za bankarski sektor govore da je kriza ula i u ovaj segment ekonomije ali ni
priblino u meri kojom je optereen realni sektor privrede. Ukupan profit banaka u 2011. godini
iznosio je 28,3 milijarde dinara, dok je u prvom tromeseju 2012. godine iznosio 12,2 milijarde,
to daje oko 50 milijardi na godinjem nivou.
Prihodi od kamata 2011. godine iznosili su 187,4 milijarde dinara, prihodi od naknada i
provizija 43,7 milijardi dinara, neto prihodi od kursnih razlika 9,3 milijarde dinara, dok su
rashodi na kamate iznosili 76,9 milijardi dinara, rashodi na naknade i provizije 11,1 milijardi,
indirektni otpisi plasmana i rezervisanja 30,9, ostali poslovni rashodi 47,5 i trokovi amortizacije
7,7 milijardi dinara.
U prvom tromeseju 2012. goedine su poveani prihodi od kamata (29,8%
prologodinjih), i od naknada i provizija.
Banke su imale gubitak od kursnih razlika u iznosu od 51,3 milijardi dinara, ali je to
kompenzirano promenom u vrednosti imovine za 55,1 milijardi dinara.
Poreenjem razliitih indikatora prua velike mogunosti za analizu pozicije pojedinih
banaka. Naveu samo par moguih za 2011. godinu.
Rang prema ostvarenom profitu. est banaka je ostvarilo vei profit od ukupnog, to
znai da su gubici i dobici svih ostalih banaka bili meusobno jednaki. Najvei profit ostvarila je
Banca Intesa (10,7 milijardi dinara), Unicredit bank Srbija (5), Komercijalna banka (4),
Agroindustrijska (3,3), Eurobank EFG (2,9) I Raiffeisen banka (2,6 milijardi dinara).
U odnosu na 2011. godinu u prvom tromeseju 2012. godine su tri banke iz gubitaka
prele u poslovanje uz dobit (NLB banka, Razvojna banka Vojvodine I Moskovska banka), dok
su dve banke iz profita prele u poslovanje sa gubitkom (Jugobanka Jugbanka i KBC banka). U
prvom tromeseju je Raiffeisen banka ostvarila profit (4,3 milijarde dinara), vei nego u proloj
godini.
60
Master rad
Petar Draga
Tabela 4. Dobitak/gubitak pre oporezivanja u 2011. godini i prvom kvartalu 2012. godine
DOBITAK/GUBITAK PERIODA PRE OPOREZIVANJA, hilj. RSD
2011
Raiffeisen banaka A.D. Beograd
2.622.577
Banca Intesa A.D. Beograd
10.689.734
Unicredit bank Srbija A.D. Beograd
5.046.618
Komercijalna banka A.D. Beograd
3.952.066
Agroindustrijska komercijalana banka AIK
2.309.511
Hypo Alpe-Adria Bank A.D. Beograd
1.498.366
Societe Generale Bank Srbija A.D. Beograd
1.529.908
Volksbank A.D.Beograd
1.670.269
ProCredit Bank A.D. Beograd
1.669.102
Banka Postanska Stedionica A.D. Beograd
1.153.539
Erste bank A.D. Novi Sad
738.068
Eurobank EFG A.D. Beograd
2.898.038
Srpska banka A.D. Beograd
233.146
Razvojna banka Vojvodine A.D. Novi Sad
-579.025
Jugoslovenska bankaza medjunarodnu el
251.659
Moskovska banka A.D. Beograd
-97.778
Cacanska banka A.D. Cacak
130.229
NLB banka A.D. Beograd
-1.138.022
Univerzal banka A.D. Beograd
158.691
Opportunity Banka A.D. Novi Sad
13.285
Credy banka A.D. Kragujevac
28.387
Dunav banka A.D. Zvecan
17.159
Jugobanka Jugbanka A.D. Kosovska Mitrovica
212.128
KBC banka A.D. Beograd
119.746
Marfin Bank A.D. Beograd
-1.246.911
Piraeus Bank A.D. Beograd
-75.977
Findomestic banka A.D. Beograd
-608.404
Privredna banka Beograd A.D. Beograd
-790.298
Credit Agricole Group A.D. Novi Sad
-379.785
OTP banka Srbija A.D. Novi Sad
-1.260.854
Vojvodjanska banka A.D. Novi Sad
-1.399.702
Alpha Bank Srbija A.D. Beograd
-2.105.516
Ukupno
28.304.954
Q1 1012
4.295.920
2.380.660
1.406.746
1.149.533
918.115
514.817
508.654
500.654
456.351
385.644
257.884
137.619
101.673
92.759
48.234
28.026
25.739
25.361
23.354
10.144
3.730
969
-5.772
-17.562
-67.456
-75.909
-89.572
-130.301
-136.580
-180.500
-340.477
-548.171
12.228.619
Prosena kamatna stopa izraunata je kao odnos izmeu prihoda od kamate i zbira
vrednosti opozivih depozita i kredita, datih kredita i depozita i hartija od vrednosti. Ovako
definisanu najveu kamatnu stopu imala je Banka Potanska tedionica (20,4%), a najmanju
Jugobanka Jugbanka, 0,6%. Veu stopu od 10% imalo je 12 banaka. Prosena kamatna stopa
iznosila je 8,4% u odnosu na visinu referentne kamatne stope NBS.
Udeo depozita u ukupnoj pasivi ukazuje na relativan znaaj domaih izvora za
finansiranje poslovanja. Najvei udeo imaju Univerzal banka (78,3%), Razvojna banka
Vojvodine (77,5%), KBC banka (76%) i Komercijalna banka (74,8%), a najmanji Jugobanka
Jugbanka (2,1%), Volksbank (20,5%), OTP banka (31,3%) i JUBMES (32,2%). Prosean udeo
depozita u pasivi je za ceo bankarski sektor 56,7%.
Udeo primljenih kredita u ukupnoj pasivi ukazuje na osetljivost poslovanja banaka od
pozajmljenog novca. Najvei udeo imaju Jugobanka Jugbanka (84,9%), Volksbank (50,5%),
61
Master rad
Petar Draga
Marfin bank (40,5%), Marfin Bank (40,5%), Findomestic banka (38,5%) i Unicredit bank
(35,9%), a manji od 1% imalo je 9 banaka, meu kojima su bez kredita bile Potanska tedionica
i JUBMES banka. Prosena udeo pozajmljenih sredstava iznosio je 14,9%.
Prosena udeo kapitala u pasivi iznosio je 21,1%. Najvei udeo imali su JUBMES
(55,3%), Dunav banka Zvean (33,5%), Agroindustrijska komercijalna banka (33,5%), i Banka
Potanska tedionica (32,7%), a najmanji Privredna banka Beograd (6%), Jugobanka Jugbanka
(12%) i Alpha Bank Srbija (12%).54
Mogunosti za analizu banaka su neograniene, poput viegodinje analize promene u
strukturi aktive i pasive, kako bankarskog sektora tako i pojedinanih banaka, do racio analiza
usklaenosti aktive i pasive u pogledu usklaenosti ronosti izvora i plasmana i sl.
Na primer: pretpostavimo da dinar slabi usled smanjivanja vrednosti opozivih depozita i
kredita za 50 milijardi dinara u prvom tromeseju 2012. godine, i verovatno jo toliko ili vie u
drugom. Najvee smanjenje opozivih depozita i kredita imali su Unicredit (11,9 milijardi dinara),
Societe Generale (9,8), Banca Intesa (6,5), AIK Banka (5,3), i Volksbank (3,7). Videemo da li
e eventualni rast kamatne stope i rast opozivih depozita i kredita ovih banaka dovesti do jaanja
dinara u drugoj polovini godine.
Na kraju prvog tromeseja 2012. godine aktiva banaka je iznosila 2.559 milijardi dinara i
smanjena je za 29 milijardi dinara. Osnovni faktor smanjivanja bilansne aktive je bilo smanjenje
vrednosti opozivih depozita i kredita za 51 milijardu dinara i gotovine i gotovinskih ekvivalenata
za 32 milijarde dinara, dok su poveani dati krediti i depoziti (efekat jaanja evra na evroizirane
kredite) za 38,7 milijardi, i hartije od vrednosti za 19 milijardi dinara.
U pasivi to je bilo praeno (ili uzrokovano) smanjivanjem transakcionih depozita za 37,3
milijarde dinara.
Na osnovu izloenih podataka moemo zakljuiti da je bankarski sektor u Srbiji relativno
dobro podneo glavni udar svetske ekonomske krize, dobrim delom zahvaljujui konzervativnim
propisima Narodne banke Srbije koji su spreavali prekomerno zaduivanje privrede i graana.
Visoke obavezene rezerve banaka, po zahtevu NBS, kao i srazmerno visoke kamate, obezbedile
su stabilnost finansijskog sektora. Nijedna od banaka u Srbiji nije imala veih problema
likvidnosti niti tekoa u izmirenju obaveza prema osnivaima. Iako je opao profit stabilnost je
ouvana. Tranja za kreditima u Srbiji je i dalje prisutna sa time da se struktura tranje kroz
54
http://www.makroekonomija.org
62
Master rad
Petar Draga
vremenski period menjala prema vrstama kredita. Subvencionisani krediti Republike Srbije su se
pokazali kao uspeni, privreda je bila najzainteresovanija za prevazilaenje problema likvidnosti,
a graani su najzainteresovaniji bili za kupovinu potroake robe (bele tehnike, nametaja itd.).
2.1. Problematini krediti NPL
Praenje nivoa i trenda problematinih kredita od velike je vanosti za identifikovanje

moguih problema u naplati
potraivanja i upozorava na pogoranje kvaliteta kreditnog
portfelja. Takoe, dodatno posmatranje problematinih kredita u odnosu na izvrene ispravke

njihove vrednosti, kapital i izdvojene rezerve, daje uvid u kapacitete bankarskog sektora da
apsorbuje gubitke koji nastaju kao posledica problematinih kredita.
U narednom izlaganju pokuaemo da potvrdimo hipotezu da banka moe da odobri
kredit samo kreditno sposobnim zajmotraiocima. Naime, do pada problematinih kredita u
moe da dodje nakon oporavka ekonomske aktivnosti i nivo problematinih kredita uvek na neki
nain prati i nivo ekonomske aktivnosti, sa nekoliko meseci docnje.
Ukupni (bruto) krediti bankarskog sektora u docnji duoj od 90 dana na kraju etvrtog
tromeseja 2011. godine iznose 342,7 mlrd RSD i ine 19,0% ukupno odobrenih (bruto) kredita.
Najvei udeo (64,9%) u ukupnim problematinim kreditima imaju krediti privrednim
drutvima sa 222,5 mlrd RSD, dok stanovnitvo sa nivoom od 42,2 mlrd RSD uestvuje sa
12,3% u ukupnim problematinim kreditima.55
Znaajno uee problematinih kredita je neophodno dodatno posmatrati i kroz
mogunost bankarskog sektora da iz rezervi formiranih za procenjene gubitke po svim bilansnim
potraivanjima u dovoljnoj meri pokrije takve kredite.
Na kraju 2011. godine pokazatelj pokria problematinih kredita obraunatom rezervom
za procenjene bilansne gubitke (tzv. Loan loss reserve) iznosi 121,4% (septembar 2011:
128,2%), to znai da banke i dalje obraunatom rezervom (i to samo po osnovu bilansnih
stavki) obezbeuju potpuno pokrie ukupnih bruto problematinih kredita.
55
http://www.nbs.rs
63
Master rad
Petar Draga
Bri rast iznosa ispravke vrednosti problematinih kredita u odnosu na bruto

problematine kredita je rezultirao poveanjem pokria problematinih kredita izvrenim
ispravkama za 7 procentnih poena (sa 50,0 na 56,99). Dostignuti nivo rezervi za procenjene
gubitke je i dalje na adekvatnom nivou koji omoguava minimiziranje negativnih efekata
eventualnog pogoranja kvaliteta aktive na adekvatnost kapitala bankarskog sektora.
Ukupni problematini krediti privredi (iskljuujui javna preduzea) na kraju etvrtog
tromeseja 2011. godine iznose 222,5 mlrd RSD (septembar 2011:216,1 mlrd RSD).
Sektori sa najveim apsolutnim iznosima problematinih kredita su:
Decembar 2011.
Promena (prethodnotromeseje)
Preraivaka industrija
76,5 mlrd
- 2,2 mlrd
Trgovina
62,8 mlrd
+ 0,9 mlrd
Graevinarstvo
27,4 mlrd
+ 0,5 mlrd
Obrazovanje i poslovanje nekretninama 28,4 mlrd
+ 8,7 mlrd
Poljoprivreda
16,8 mlrd
- 0,7 mlrd
Saobraaj, hoteli/restorani, komunikacije 10,2 mlrd
- 1,0 mlrd.
U posmatranom periodu, najvee apsolutno poveanje su ostvarili sektori poslovanja

nekretninama i trgovine (8,7 mlrd i 0,9 mlrd RSD, respektivno) i zabeleili su relativan rast od
44,1% i 1,4%, respektivno, kao i graevinarstvo (1,8%). Relativno smanjenje problematinih
kredita je bilo kod saobraaja (-8,3%), poljoprivrede (-3,7%) i preraivake industrije (-2,8%).
Na kraju etvrtog tromeseja uee problematinih u ukupnim kreditima na nivou
sektora privrednih drutava iznosilo je 24,6%, zabeleivi rast od 0,2 p.p. u odnosu na prethodno
tromeseje. Najvee uee problematinih kredita zabeleili su sektori poslovanja sa
nekretninama, poljoprivrede i graevinarstva, kod kojih je pokazatelj uea najloijih kredita
iznosio38,3%, 29,8% i 26,7%,
respektivno. U sektorima poljoprivrede, graevinarstva,
preraivake industrije i saobraaja, hotela/restorana i komunikacija zabeleeno je blago

poboljanje ovog pokazatelja. Poslovanje nekretninama i trgovina su zabeleile rast uea NPLova u ukupnim kreditima, posebno poslovanje nekretninama koje je dostiglo 38,3% bruto NPL
64
Master rad
Petar Draga
pokazatelja.56
Uee problematinih u ukupno odobrenim (bruto) kreditima fizikim licima iznosilo je
na kraju 2011. godine 9,1% (septembar 2011: 9,5%).
Najznaajnije kategorije po ueu u ukupnom iznosu problematinih kredita za
kategoriju fizikih lica su:
Decembar 2011.
Promena (prethodno tromeseje)
Stambeni krediti
16,1 mlrd
- 0,8 mlrd
Gotovinski krediti
11,6 mlrd
+ 0,2 mlrd
Kreditne kartice
4,0 mlrd
- 0,2 mlrd
Potroaki krediti
3,1 mlrd
+ 0,2 mlrd
Minusni saldo po tekuim raunima
2,8 mlrd
- 0,1 mlrd
Poveanje uea kredita sa docnjom preko 90 dana je registrovano i kod potroakih

kredita (0,5 p.p.) i minusnih salda po tekuim raunima (0,2 p.p.). Pored stambenih kredita,
uee problematinih kredita je smanjeno kod kreditnih kartica, kredita za obavljanje
poljoprivredne delatnosti i ostalih kredita.
Problematini krediti u bankarskom sistemu Srbije, ali i drugih zemalja u najbliem
susedstvu e najverovatnije rasti ako drava ne preduzme mere koje e bankama i dunicima
omoguiti da bre ree pitanje duga. Svaki peti kredit srpskoj firmi je problematian zbog ega
banke ogromna sredstva moraju da odvajaju za pokrivanje rizinih zajmova. To ne znai da
Srbiji preti finansijska kriza budui da banke imaju dovoljno kapitala ve je suvie potencijalnog
novca za investicije zarobljeno u bilansima banaka.
Na osnovu svega navedenog moemo potvrditi posebnu hipotezu da da banka moe da
odobri kredit samo kreditno sposobnim zajmotraiocima i da postupak kreditiranja ukljuuje sve
pravne i ekonomske radnje koje vre trailac kredita i sama banka da bi se kredit odobrio, stavio
u funkciju i vratio.
56
http://www.nbs.rs
65
Master rad
Petar Draga
V POJAM RIZIKA
U ovom poglavlju bie definisan pojam rizika sa posebnim akcentom na definisanje

kreditnog rizika.
1. POJAM RIZIKA I NEIZVESNOSTI
Suoavanje sa raznovrsnim rizicima svakodnevica je veine ljudi. Zbog iroke lepeze

razliitih pojavnih oblika rizika (od zdravstvenih, ekolokih, ekonomskih, politikih, sve do
(para)psiholokih i religioznih) nisu postojali dovoljno stabilni uslovi za odreenje univerzalne
definicije rizika.
Umesto toga,
pojam rizika se vezivao za neizvesnost ishoda dogaaja,
odnosno mogunost ostvarenja neeljenog ishoda.

Rizik (risk) se, najoptije, moe poistovetiti sa stanjem u kojem postoji mogunost
nastupanja nekog tetnog dogaaja. Pod tetnim dogaajem se u ekonomiji podrazumeva gubitak
(loss) ili neoekivani troak (unexpected cost).
Sa teorijskog aspekta,
rizikom se smatra
neizvesnost u pogledu ishoda nekog dogaaja, u situaciji kada postoje dve ili vie oprenih
mogunosti.57
Pri razjanjavanju pojma rizika treba jasno odvojiti njegovo znaenje od pojma
neizvesnosti. Neizvesnost (uncertainty) podrazumeva stanje u budunosti koje odreuju poznati
inioci, ali se ne zna njihov intenzitet i njihovo poreklo.
Neizvesnost je suprotna od izvesnosti. Radi se o stanju svesti obuzetom sumnjom u
mogunost ostvarenja odreenih buduih dogaaja, usled nedostatka potrebnih informacija i
znanja. Za razliku od neizvesnosti, rizik se vezuje za odreenu izvesnost, odnosno verovatnou
nastupanja tetnog ishoda. Ta verovatnoa moe biti vea ili manja i drugim reima se naziva
mera rizika ili stepen rizika. Stepen rizika se odreuje primenom statistikih mera disperzije,
kao to su varijansa i standardna devijacija.
57
Marovi, B., Avdalovi, V., Osiguranje i teorija rizika, Fakultet za bankarstvo, osiguranje i finansije, Beograd,
2006, str. 46
66
Master rad
Petar Draga
Rizik i neizvesnost pratee su okolnosti ekonomske aktivnosti. Bez obzira na to to je

ostvaren napredak u nauci uopte, i to je ekonomska nauka takoe napredovala, neznanje se na
razliite naine odraava na ekonomske pojave i procese i u savremenom dobu. Dobar primer
predstavlja nesimetrina raspodela znanja izmeu ekonomskih subjekata. Ljudsko ponaanje u
okolnostima koje ukljuuju rizik i neizvesnost razlikuje se od jednog do drugog oveka.
Sklonost, odnosno nesklonost riziku treba zato da bude uzeta u obzir pri proceni moguih ishoda
tokom procesa donoenja odluka.58
Sa poslovnog stanovita, sklonost ka riziku je lina karakteristika svakog pojedinca.
Obini ljudi (potroai, izvrioci i svi oni koji ive od svog rada) normalno izbegavaju rizike.
Nasuprot njima, poslodavci i preduzetnici
vole da rizikuju, jer u sluaju loeg ishoda oni
prodajom imovine ili prostim otputanjem radnika tite svoje pozicije.
U takvoj situaciji
menaderi, svesni injenice da od uspenosti poslovanja firme koju vode zavisi i njihova lina
reputacija, nastojae da smanje rizike. Nain na koji e izai na kraj sa rizicima, treba da bude
uslovljen specifinim ciljevima svakog preduzea, kao i okolnostima u kojima ono posluje.
Nae drutveno okruenje u perodu tranzicije, koje je dovelo do opte neizvesnosti na
svim ivotnim poljima, stvorilo je takve uslove da uglavnom mogu da profitiraju ljudi koji su
skloni riziku. Kao primer moe da nam poslui brz razvoj trita hartija od vrednosti. Svako ko
je imao dovoljno smelosti, pouzdanih informacija (i novca), pa kupio tedne zapise Narodne
banke Srbije, ili akcije neke od perspektivnih domaih banaka, mogao je dobro da zaradi.
Meutim, ipak je trebalo rizikovati.
2. POJAM KREDITNOG RIZIKA
Bankarsko poslovanje po svojoj prirodi funkcionie uz konstantno prisustvo raznih oblika

rizika. Kako je u bankrastvu rizik neizbean, otuda i injenica da se posao banaka sastoji u
permanentnom savladavanju rizika. Smanjenjem rizika na prihvatljiv i tolerantan nivo, smanjuju
se mogunosti potencijalnih gubitkaka banaka, odnosno potencijalnih gubitaka akcionara,
58
olak, Z., Mikroekonomija, Alfagraf, Novi Sad, 2005, str. 285
67
Master rad
Petar Draga
deponenata i drugih kreditora banaka, a ujedno se uva i opte poverenje u finansijski sistem
uopte.59
Primarna aktivnost veine banaka je odobravanje kredita, uz stalno prisustvo kreditnog
rizika. Kreditni rizik nastaje u uslovima kada potraivanja ne mogu biti realizovana na dan
njihovog dospea, po punoj knjigovodstvenoj vrednosti. Kreditni rizik banke predstavlja
verovatnou da banka nee biti u stanju da naplati svoja ukupna potraivanja, kako po osnovu
glavnice duga, tako i svu ugovorenu kamatu.
Meu rizicima sa kojima se banka suoava, ovo je najvanija vrsta i s obzirom da je re o
jednom od vodeih rizika u bankarskom poslovanju, industrija ulae velike napore na
modeliranju optimalnog pristupa upravljanju ovim rizikom.
Kreditni rizik je vrlo esto izvor drugih rizika, najee rizika likvidnosti ili ak i rizika
solventnosti, u situacijama kada se realizuje u najveem delu kreditnog portfolija banke. Puni
efekat sledi nakon toga, jer realizaciju kreditnog rizika prati sinhronizovano dejstvo drugih,
nefinansijskih rizika, iji se efekti manifestuju kao:
ekonomski gubitak banke (poslovni rizik) i
naruavanje njene reputacije (reputacioni rizik).
Realizacija kreditnog rizika je najei uzrok propasti banaka. Stoga, minimalni standardi
za upravljanje kreditnim rizikom postoje u skoro svim zakonodavstvima sveta.60
Kreditni rizik se, dakle, javlja usled neizvesnosti da e dunik ispuniti svoju obavezu. S
obzirom da postoji mnogo vrsta dunika, od individua do vlada, kao i da postoje razliite
obaveze, od kredita do derivata, kreditni rizik se javlja u vie formi. U tradicionalnom
bankarstvu kreditni rizik predstavlja najvaniju vrstu rizika. Uprkos inovacijama u podruju
finansijskih usluga, kreditni rizik je jo najznaajniji pojedinani uzrok steaja banaka. Razlog je
u tome to se vie od 80% bilansa banke u principu odnosi na ovaj oblik upravljanja rizicima. U
svom irem smislu kreditni rizik oznaava i rizik od smanjenja kreditnog rejtinga dunika ili
izdavaoca hartija od vrednosti, pri emu se poveava verovatnoa neplaanja ili gubitka
uloenog novca. Izloenost kreditnom riziku se u savremenom bankarskom poslovanju meri
procenom oekivanog gubitka po odreenoj investiciji na osnovu kvantitativne analize, pri emu
oekivani gubitak po ovoj vrsti rizika zavisi od tri komponente:
59
60
Jovi, Z., Menadment finansijskih institucija, Univerzitet Singidunum, Beograd, 2008., str. 46
Barjaktarevi, L., Upravljanje rizikom, Univerzitet Singidunum, Beograd, (2009), str. 107
68
Master rad
Petar Draga
verovatnoe da suprotna strana nee podmiriti obavezu na ugovoreno vreme i nain, bilo
u vremenu trajanja obaveze ili u odreenom vremenskom periodu;
iznosa gubitka koji bi se ostvario u sluaju nepotovanja ugovora od suprotne strane;
potencijalne izloenosti banke neplaanju na odreeni datum u budunosti.61
Postoje tri osnovne vrste kreditnog rizika:
1. pojedinani (lini) ili potroaki rizik,
2. korporativni ili rizik preduzea,
3. dravni ili rizik zemlje.
Postoje razliiti izvori nastanka kreditnog rizika, od odobravanja kredita stanovnitvu i
malim preduzeima, sekjuritizovanih, hipotekarnih kredita, preko trgovine korporativnim ili
dravnim dugovnim hartijama, do trgovine derivatima na finansijskim tritima. Visina
kreditnog rizika zavisie od strukture ugovora izmeu banke i njenih klijenata. Kreditni rizik je
mogue diversifikovati, ali se teko moe potpuno pokriti (izvriti hexing).
U odnosu na izvore nastanka kreditnog rizika moemo da razlikujemo tri tipa:
1. Rizik naplativosti (defoult risk);
2. Rizik kreditne premije;
3. Rizik pogoranja kreditnog rejtinga.
Rizik naplativosti je rizik koji postoji jo u momentu odobrenja kredita, odnosno
emitovanja instrumenta, jer ve tada svaki klijent (emitent) ima neki kreditni rejting, a u svakom
rejtingu mogue je pripisati odreenu verovatnou neizvrenja.
Rizik kreditne premije je rizik da e se kreditna premija promeniti i uticati na pogoranje
performansi klijenta (emitenta) i potencijalno stvoriti probleme u otplati i servisiranju kredita.
Rizik kreditnog rejtinga je rizik da e doi do pogoranja kreditnog rejtinga klijenta u
periodu kada je kredit aktivan, odnosno u periodu njegove otplate.
Kreditnni rizik banke takoe podrazumeva nemogunost ili nevoljnost zajmotraioca da
odobreni kredit vrati banci prema uslovima definisanim u ugovoru.
Na mogunost i volju zajmotraioca ili korisnika kredita utiu brojni faktori, i oni koji su
pod kontrolom zajmotraioca, i oni koji su van njegove kontrole, odnosno, kreditni rizik zavisi
od dve grupe faktora:
61
Cvetinovi, M., Upravljanje rizicima u finansijskom poslovanju, Univerzitet Singidunum, Beograd, 2008., str. 16
69
Master rad
Petar Draga
egzogenih (dravna regulativa u privredi, stanje ekonomije, prirodne okolnosti i sl.),

endogenih (kljunu ulogu imaju strunost i sposobnost kreditnog analitiara).
Kreditni rizik predstavlja dakle funkciju egzogenih (sistemskih) i endogenih
(nesistemskih faktora).
Egzogeni (eksterni) faktori mogu uticati na pojavu kreditnog rizika na pojedinim
tritima. Merenje uticaja ovih faktora moe se dovesti u vezu sa makroekonomskim
performansama u relativnim trinim podrujima banke, kao to su personalni prihodi, inflacija, i
kretanje drutvenog proizvoda. Postoji meuzavisnost nivoa ekonomske aktivnosti i pojave
gubitka na kreditima. Ako ekonomska aktivnost ima tendenciju rasta, korisnicima kredita je
lake da ostvaruju profit i da vraaju uzete kredite, i tada e gubici na kreditima biti mali.
U situaciji kada nivo ekonomske aktivnosti pone da pada, korisnici kredita imaju vee
tekoe oko ispunjavanja svojih obaveza, odnosno vraanja kredita, a gubici na kreditima e biti
mnogo vei.
Endogeni, interni faktori koje banka moe da kontrolie, reflektuju se u ponaanju
menaxmenta banke u pogledu upravljanja kreditnim rizikom u banci.
Kljune interne determinante kreditnog rizika su:
obim kredita (veliina kreditnog portfolia),
kreditna politika (uslovi i mehanizam odobravanja kredita),
kreditni miks.62
Kreditni analitiari u banci treba da koriste sve raspoloive podatke vezane za
makroekonomska kretanja u privredi u celini, kao i za pojedine privredne grane. Fokus
menadmenta banke treba da bude na internim faktorima koji determiniu kreditni rizik, dok su
eksterni faktori unapred definisani i na njih se ne moe uticati.
Osnovni princip je da kredit mora biti odobren kreditno sposobnim subjektima, da mora
biti pravilno rono i poslovno strukturiran (da se izbegne neopaeni prelazak iz kratkoronog u
srednjoroni ili dugoroni kredit, da postoji saglasnost izmeu banke i traioca kredita u pogledu
obima komercijalnog poslovanja preko banke, u pogledu eventualne reorganizacije firme, isplate
62
http://www.horizonti.ekfak.kg.ac.rs
70
Master rad
Petar Draga
dividendi i sl.), odgovarajue osiguran i dokumentovan kao i odgovarajue kontrolisan kako bi

se obezbedilo tekue praenje finansijskog zdravlja korisnika kredita.63
VI POJAM UPRAVLJANJA RIZIKOM

U drugom delu rada bie predstavljen proces upravljanja rizikom, a posebno proces
upravljanja kreditnim rizikom, kao i merenje kreditnog rizika i mere i strategije zatite banke od
kreditnog rizika.
1. PROCES UPRAVLJANJA RIZIKOM
Upravljanje rizikom obuhvata skup upravljakih metoda i tehnika koje se koriste da bi se

smanjila mogunost ostvarenja neeljenih i tetnih dogaaja i posledica i time poveala
mogunost ostvarenja planiranih rezultata.
Upravljanje rizikom je centralni deo stratekog menadmenta svake organizacije. To je
proces kojim organizacije metodiki vode rauna o rizicima povezanim s njihovim aktivnostima
s ciljem postizanja kontinuiranog napretka kako unutar svake pojedine aktivnosti tako i u
celokupnom portfelju aktivnosti. Sredite dobrog upravljanja rizikom je identifikovanje tih rizika
i postupanje sa njima. Njegov je cilj dodati maksimalnu odrivu vrednost svim aktivnostima
organizacije. Dobar proces upravljanja rizikom sastoji se u prikupljanju i organizaciji informacija
potrebnih za razumevanje potencijalnih pozitivnih i negativnih aspekata svih onih inilaca koji
mogu uticati na organizaciju tj. na realizaciju nekog dogaaja. Takav proces poveava
verovatnost uspeha i smanjuje kako verovatnost neuspeha, tako i neizvesnost oko postizanja
sveukupnih ciljeva. Upravljanje rizikom trebao bi biti kontinuirani razvojni proces koji se
protee kroz strategiju organizacije i implementaciju te strategije. Trebao bi metodiki obuhvatiti
sve rizike koji okruuju prole, sadanje, a posebno budue aktivnosti. Morao bi biti integrisan u
kulturu organizacije zajedno sa delotvornom politikom i programom koji vodi vii menadment
63
Jovi, Z., Menadment finansijskih institucija, Univerzitet Singidunum, Beograd, 2008., str. 48
71
Master rad
Petar Draga
kako bi obezbedio realizaciju konkretnog dogaaja. Upravljanje rizikom mora prevesti strategiju
u taktike i operativne ciljeve, rasporeujui odgovornost kroz celu organizaciju pri emu bi
odgovornost za upravljanje rizikom trebala biti sastavni deo opisa posla svakog menadera i
zaposlenih. Upravljanje rizikom doprinosi jasnijem odreivanju odgovornosti, pomae pri
merenju uspenosti i nagraivanju i time poveava operativnu efikasnost na svim nivoima.
Iako rizici ne mogu biti potpuno eliminisani, veina njih se ipak moe predvideti i sa
njima se moe upravljati unapred. Njihovom analizom i suzbijanjem moe se osigurati
nesmetano odvijanje nekog dogaaja. Cilj upravljanja rizicima je da se identifikuju relevantni
faktori rizika za odreeni (konkretni) dogaaj, a zatim da se izradi plan upravljanja rizicima,
kako bi se minimizirala verovatnoa pojave nekog pretpostavljenog rizinog inioca i/ili
njegovog loeg uticaja na dogaaj.
Upravljanje rizikom titi organizaciju, i jaa reputaciju organizatora i nositelja interesa
nekog dogaaja, podravajui ciljeve organizacije na nain da:
stvara okosnicu koja omoguuje organizaciji da se aktivnosti ubudue odvijaju dosledno i
kontrolisano;
poboljava proces donoenja odluka, planiranja i odreivanja prioriteta kroz
sveobuhvatno i strukturirano razumevanje poslovne aktivnosti;
doprinosi efikasnijem korienju/raspodeli kapitala i sredstava unutar organizacije;
smanjuje volatilnost (fluktuaciju) u manje bitnim podrujima poslovanja;
titi i uveava imovinu i imid kompanije;
razvija i prua podrku ljudima i bazi znanja organizacije;
optimizira operativnu efikasnost.
Upravo kroz ove ciljeve organizatori adekvatnim upravljanjem rizikom obezbeuju
nesmetano odvijanje nekog dogaaja tj. njegovu punu realizaciju
Navedeni proces se u literaturi esto deli na dve razliite faze: prva faza se odnosi
narazumevanje problema (nalaz) a druga faza se odnosi na reenje problema.
Prva faza obuhvata procese identifikacije opasnosti i procene rizika, druga obuhvata
ostale navedene faze.
72
Master rad
Petar Draga
Najzad, pojam rizika se sastoji od vjerojatnoe pojavljivanja neke tete (nesigurnost) i

teine posledica (nuspojave). Upravljanje rizicima ne nastoji u potpunosti eliminisati rizike, jer je
to praktiki nemogue, ve stvoriti okruenje u kojem se mogu doneti optimalne odluke
uzimajui u obzir identifikovane rizike i posledice koje oni mogu izazvati. Klasian primer za
rizik je mogunost ruenja aviona. Verojatnoa da se avion srui je izuzetn omala, ali su
posledice od eventualnog ruenja nekog aviona katastrofalne. Koncept upravljanja rizikom
omoguuje sistemsko stvaranje realnih okvira za spreavanje teta i nesrea, odnosno za
minimiziranje rizika u ostvarivanju nekog dogaaja.
Posledica rizika moe biti pozitivna ili negativna. Pozitivne posledice se esto nazivaju
mogunost ili ansa. Pretnja ili opasnost su negativne posledice neprijatan aspekt rizika.
Pretnje su specifini inioci koji utiu na dogaaj, tako da se rezultati dogaaja iskazuju kao
neeljeni trokovi. Rizik moe imati jedan ili vie uzroka i, ako se pojave, jednu ili vie
posledica. Neizvesnost je objektivni oblik postojanja naeg okruenja i realnog sveta u kojem se
dogaaju razni ekonomski, politiki, tehnoloki, nauni i drugi drutveni procesi. Re je o
potpunom ili deliminom odsustvu informacija koje se odnose na okruenje ili stanje pojedinih
objekata. Za razliku od neizvesnosti, rizik odraava stepen uverenosti (bolje rei neuverenosti)
ekonomskog subjekta ili pak subjekata uopte u ostvarenje svojih ciljeva, realizaciju dogaaja,
projekta i/ili delatnosti.
2. UPRAVLJANJE KREDITNIM RIZIKOM
Kreditni rizik je najei uzrok steajeva banaka to je i bio razlog da se propiu

minimalni standardi za upravljanje kreditnim rizikom u skoro svim zakonskim sistemima.
Zbog potencijalno znaajnog uticaja kreditnog rizika vano je sprovoditi efikasnu
strategiju upravljanja kreditnim rizikom. Prema smernicama Bazelskog komiteta takva strategija
zahteva: osiguravanje primerenog okruenja za merenje i upravljanje kreditnim rizikom,
ispravan, pouzdan i dosledan proces odobravanja kredita, prikladan proces kreditne
73
Master rad
Petar Draga
administracije, aktivno merenje, upravljanje i nadzor kreditnog rizika, primerenu kontrolu

izloenosti riziku i aktivan nadzor i sudelovanje regulatornih institucija.64
Upravljanje rizicima u bankarskom poslovanju obuhvata identifikovanje, merenje i
procenu rizika s ciljem minimiziranja njegovih negativnih efekata na finansijski rezultat i kapital
banke. Banka je duna da obrazuje posebnu organizacionu jedinicu u ijem je delokrugu
upravljanje rizicima. Takoe, banka je duna da svojim aktima propie procedure za
identifikovanje, merenje i procenu rizika, kao i upravljanje rizicima.
U tom smislu, bord direktora banke je odgovoran za:
kreiranje strategije upravljanja kreditnim rizikom i najvanijih politika u odnosu na
izloenost ovom riziku,
primenu i potovanje limita izloenosti banke kreditnom riziku, proveru njihove primene
u praksi i periodino revidiranje,
primenu i potovanje usvojenih planova, procesa i procedura u upravljanju kreditnim
rizikom, ali i za
obezbeivanje odgovarajue infrastrukture neophodne za upravljanje ovim rizikom.65
Jedna od glavnih aktivnosti finansijskih institucija kao to su banke, osiguravajua
drutva, penzijski fondovi i finansijske kompanije jeste odobravanje kredita. Da bi ostvarile
zaradu moraju uspeno plasirati kredite koji e u potpunosti biti otplaeni (samim tim postii
nizak kreditni rizik).
Uloga kreditiranja treba da sadri sve kreditne aktivnosti banke kao i nain upravljanja
kreditnim portfeljom, tj. nain na koji se krediti odobravaju, ocenjuju, nadziru i naplauju.
Efikasan sistem upravljanja kreditnim rizikom utie na eliminaciju veine problema
prisutnih u bankama.
Upravljanje kreditnim rizikom vri se:
primenom limita,
selekcijom kreditnih zahteva,
diversifikacijom plasmana,
primenom adekvatnih sredstava obezbeenja plasmana.
64
Cvetinovi, M., Upravljanje rizicima u finansijskom poslovanju, Univerzitet Singidunum, Beograd, 2008., str.
111
65
www.ubs-asb.com
74
Master rad
Petar Draga
Metodologija utvrivanja kreditnog rizika nalazi se u sreditu kreditne analize, ali je

osnovna ideja kreditne politike minimizacija i odreivanje granice podnoljivog kreditnog rizika.
Jedan od osnovnih zahteva u banci je sposobnost u pokrivanju nastalih gubitaka na
osnovu plasiranih kredita. Na tom osnovu kreditni rizik se moe vrlo iroko posmatrati i vezati
za sve vrste plasmana.
Politike banke za ograniavanje ili smanjenje kreditnog rizika se odnose na ogranienje
izloenosti prema pojedinanom klijentu. Veina zemalja uvodi maksimalnu izloenost prema
velikim dunicima i povezanim osobama u iznosu od 10-25% kapitala. Naime, Bazelski komitet
je predloio 25% sa namerom da ga smanji na 10%.66
Osnovna metodologija za merenje efikasnosti banke u upravljanju kreditnim rizikom
obuhvata sledee indikatore:
Indeks odbacivanja = odbaeni kreditni zahtevi/primljeni kreditni zahtevi
Indeks gubitka = otpisani gubici/rezervna srestva za pokrie gubitaka
Indeks naplate potraivanja = naplata potraivanja tokom meseca/potraivanja tokom
meseca.67
U osnovi postoje dve vrste kreditnog rizika: jedna je vezana za povrat glavnice ili rata
glavnog duga (to je situacija kada dunik nee da vrati dospelu ratu ili bi hteo ali ne moe usled
finansijskih potekoa), a druga je povezana sa plaanjem kamate kao prinosa na plasirana
sredstva (sve zavisi da li je ugovorena fiksna ili promenljiva kamatna stopa i kakvo je kretanje
kamatnih stopa na tritu).
Sa aspekta irine obuhvata postoji sledea kategorizacija kreditnog rizika:
1. iri obuhvat kreditnog rizika (rizik prevare, pekulativni rizik, rizik koncentracije
kreditnog portfolia, rizik vanbilansnih aktivnosti, isti kreditni rizik, rizik likvidnosti i
rizik zemlje);
2. Ui obuhvat kreditnog rizika (moralni rizik, poslovni rizik, imovinski rizik, rizik zaloge i
trini rizik);
3. Najui obuhvat kreditnog rizika (rizik vraanja kredita i rizik plaanja kamate).
66
Cvetinovi, M., Upravljanje rizicima u finansijskom poslovanju, Univerzitet Singidunum, Beograd, 2008., str. 112
uri, U., Bankarski portfolio menadment strategijsko upravljanje bankom, bilansom i portfolio rizicima banke,
Feljton, Novi Sad, 2002., str. 232
67
75
Master rad
Petar Draga
Analiza kreditnog rizika se moe minimizirati definisanjem:

vremenskog perioda kreditiranja,
kreditne sposobnosti dunika,
kreditnog limita dunika,
kontrole korienja kredita,
obezbeivanje povraaja kredita.
Vremenski period kreditiranja uslovljen je karakterom poslovanja klijenta banke, kao i
strukturom izvora i plasmana kredita. Kreditna sposobnost dunika podrazumeva mogunost
uzimanja, korienja i vraanja kredita banci pod odreenim uslovima kreditiranja. Vaan faktor
za ocenu kreditne sposobnosti dunika jeste njegova imovinska struktura. Takoe, ne treba u
analizi kreditnog rizika zanemariti znaaj oekivane projektovane dobiti budueg dunika.
Ocena kreditne sposobnosti budueg dunika treba da ukae: koliko je dunik sposoban i
spreman da vrati kredit, onako kako je predvieno ugovorenim uslovima. Sposobnost budueg
dunika treba shvatiti kao njegovo objektivno svojstvo, dok se njegova spremnost treba shvatiti
kao njegovo subjektivno svojstvo.
Analiza kreditne sposobnosti budueg dunika treba da obuhvati sve poslovne promene
(iz prolosti i sadanjosti) njegovog poslovanja, koji e imati uticaja na njegovu poslovnu
budunost.68
Postoji niz uslova koje pravni ili fiziki subjekt mora ispunjavati da bi zadovoljio
kriterijum kreditne sposobnosti: od ostvarivanja pozitivnog poslovnog rezultata, nepostojanja
nepokrivenih gubitaka, do struno osposobljenih kadrova i uredne naplate dospelih potraivanja.
Da bi se dobila prava slika o traiocu i njegovoj kreditnoj sposobnosti neophodno je napraviti
analizu ukupnih prihoda i trokova. Tako na primer, gubitak ne mora automatski znaiti
diskvalifikaciju traioca kredita, jer ukoliko je re i o privremenom gubitku nee biti problem
pozitivne ocene kreditne sposobnosti klijenta. Pri svemu tome treba razlikovati strogo formalne
uslove od materijalnih uslova kreditne sposobnosti klijenta, za ta je neophodno dobro
poznavanje klijenta i njegovog, po mogunosti viegodinjeg rada i poslovanja sa bankom koja
je namerna odobriti kredit. Po novom Zakonu o bankama uvedena je mogunost korienja baze
68
Vunjak, N., Kovaevi, Lj., Poslovno bankarstvo, Beej, 2002., str. 548
76
Master rad
Petar Draga
podataka Udruenja banaka Srbije - kreditnom birou, tako to su podaci koji se odnose na
urednost izmirivanja obaveza fizikih i pravnih lica izgubili tretman poslovne tajne. Na taj nain
banka moe da uvidom u trenutno stanje ukupne zaduenosti klijenta i njegove navike u pogledu
otplate finansijskih obaveza snizi rizik svog plasmana. Posebni uslovi se odnose na: namenu
upotrebe sredstava, sopstveno uee korisnika kredita, polaganje depozita, instrumente
obezbeenja, vraanje kredita itd.69
Kapital dunika se u analizama kreditne sposobnosti koristi kao veliina neto vrednosti
imovine vlasnika kapitala. Neto imovina vlasnika kapitala predstavlja limitirajui faktor gornje
granice kredita, koji se odobrava zajmotraiocu. Analiza kreditne sposobnosti budueg dunika
treba da obuhvati unapred navedena kretanja i da utvrdi i otkloni uzronike potencijalnih
poremeaja u poslovanju traioca kredita. Takoe, analiza kreditne sposobnosti budueg dunika
treba da definie nain obezbeivanja povraaja kredita, poev od zaloga po osnovu potraivanja
kupaca budueg dunika. Koji e faktor analize kreditne sposobnosti biti dominantan zavisi od
karakteristika preduzea traioca kredita. Ukoliko analiza kreditne sposobnosti korisnika utvrdi
da je rizik plasmana kredita izuzetno visok, ista se prekida uz preporuku menaxmentu banke da
ne ulazi u kreditni aranman.
2.1. MERENJE KREDITNOG RIZIKA
Da bi se uspeno upravljalo kreditnim rizikom potrebno je utvrditi mehanizme i definisati

nain merenja kreditnog rizika. Za uspeno merenje kreditnog rizika potrebna je dostupnost
informacija vezanih za: izloenost kreditnom riziku, verovatnou nastanka nemogunosti naplate
potraivanja ili verovatnou pogoranja kreditnog rejtinga, potencijalnim naplatama nakon
dospelosti odnosno defoulta-a (recovery under defoult).70
Osnovni nain na koji se izraava kreditni rizik jesu kreditni rejtinzi, razlikujemo
eksterne i interne. Eksterne rejtinge obezbeuju posebne kompanije kojima je osnovna delatnost
upravo kreiranje rejtinga za izdavaoca hartija od vrednosti. Interni rejtinzi su proizvod samih
banaka i zavise od kriterijuma koje su postavili.
69
70
Hadi, M., Bankarstvo, Univerzitet Singidunum, Beograd, 2007., str. 262

Rose, P., Bankarski menadment i finansijske usluge, Data status, Beograd, 2005., str. 110
77
Master rad
Petar Draga
Postoje dva pristupa merenju kreditnog rizika:

1. Standardiziovani pristup,
2. Pristup internog merenja rejtinga.
Standardizovani pristup omoguava da se na izraunate izoloenosti banke primenjuju
ponderi rizika u skladu sa ocenom rejtinga eksternih agencija (Standard&Poor`s, Moody`s i
Ficth). Izloenost banke treba da bude ponderisana rizikom nakon odbijanja specifinih
rezervisanja.
Pristup internog merenja rejtinga poolazi od toga da banke same odaberu nain na koji
e meriti rejting svojih klijenata, ovaj pristup mora da bude odobren od strane baninog
supervizora.
Za uspeno merenje kreditnog rizika potrebno je definisati model kreditnog rizika. Model
kreditnog rizika predstavlja skup modeliranih matematikih operacija koja uz date kriterijume
kao inpute (nezavisne promenjive), vraa meru rizika kao ishod (zavisna promenljiva).
Modeliranje kreditnog rizika je postalo izuzetno interesantno kako za bankare tako i za
ostale menaxere rizika negde od sredine 1990-ih godina.
Kreditni rizik je mnogo tee modelirati nego trini i to zbog vie razloga. Prvo,
nedostatak likvidnih trita onemoguava odreivanje cene kreditnog rizika za odreene dunike
i zajmodavce, a drugo ne mogu se uoiti prave pretpostavljene verovatnoe. Korisnici moraju da
odrede ove verovatnoe bilo tako to izvode pretpostavljene stope na osnovu prethodnog
idkudtvs o objavljenim kreditnim stopama, koristei model Credit Monitor, ili odreujui
pretpostavljene stope preko procesa subjektivnog odobravanja kredita. Tree, teko je uoiti ili
izmeriti pretpostavljene korelacije to oteava agreagciju kreditnog rizika.71
Tokom poslednjih godina veliki broj najveih svetskih banaka razvio je sofisticirane
sisteme u pokuaju da modelira kreditni rizik. Ovi modeli pomau bankama da kvantifikuju,
izvre agregaciju i da upravljaju rizikom kako u svim linijama poslovanja tako i na celokupnom
geografskom prostoru na kom obavljaju ta poslovanja. Izlazni podaci ovih modela takoe imaju
vanu ulogu u uprvaljanju rizikom u bankama i u procesima merenja performansi poslovanja
ukljuujui performanse koje se zasnivaju na kompenzaciji, analizu profitabilnosti klijenata,
odreivanje cene na osnovu rizika, pa sve do manjeg (ali rastueg) stepena upravljanja aktivnim
71
Vujovi, R., Upravljanje rizicima i osiguranje, Univerzitet Singidunum, Beograd, 2009., str. 266
78
Master rad
Petar Draga
portfeljom i odluka koje se odnose na strukturu kapitala. Ovakvo modeliranje kreditnog rizika
moe da prui bolje upravljanje unutranjim rizikom i moe da ima potencijal da se koristi za
kontrolu organizacije bankarskog poslovanja.
Za merenje kreditnog rizika na nivou ukupnog portfelja banke moe se koristiti nekoliko
modela od koji su najpoznatiji: Portfolio Manager, Credit Metrics, Credit Monitor, Credit
Portfolio View, CreditRisk i dr.
Portfolio Manager koristi povratnu informaciju merenja vrednosti pri riziku da bi
optimizirao portfelj kreditnih sredstava i izraunao otre odnose izmeu pojedinanih sredstava.
Model takoe daje cene za kreditna sredstva i ukazuje na doprinose visine kapitala i marginalnog
rizika. Korienjem analitike aproksimacije model takoe izraunava raspodelu tete kreditnog
portfelja za dati datumski horizont i ukazuje na iznos ekonomskog kapitala potrebnog za podrku
razliitim nivoima rizika.
Credit Metrics koristi Monte Carlo simulaciju za izradu raspodele tete portfelja za dati
datumski horizont. Svakom duniku pripisuje se pretpostavljeni kreditni rang, a za odreivanje
verovatnoe da e pretpostavljeni kreditni rang ostati isti, poveati se ili smanjiti koristi se
tranziciona matrica. Ovaj program izraunava vrednost portfelja tako to nasumino simulira
kreditni kvalitet svakog dunika. Posle svakog simuliranog ishoda ponovo se odreuje cena
svakog kreditnog instrumenta, a vrednost portfelja je prosta agregacija ovih cena.
Credit Portfolio View je kreditni model portfelja koji uzima u obzir tekue
makroekonomsko okruenje i koristi pretpostavljene uslovne verovatnoe o tekuem stanju u
ekonomiji.
CreditRisk metodologija se zasniva na matematikim modelima koji se koriste u
industriji osiguranja. Umesto apsolutnog nivoa kreditnog rizika ovaj model pretpostavlja stope
kao kontinualne sluajne promenljive. Posmatrane pretpostavljene stope za rangiranje kredita
variraju tokom vremena, a njihova nesigurnost se hvata pretpostavljenom procenom brzine
isparljivosti (standardne devijacije). Pretpostavljena korelacija je, opte uzevi, posledica
spoljanjih faktora kao to su to jaina regionalne ekonomije ili slabost industrije. Minimum
potrebnih podataka ini ovaj model lakim za upotrebu, a analitiko izraunavanje raspodele tete
portfelja je veoma brzo.
79
Master rad
Petar Draga
Uprkos razliitim metodologijama svi modeli kreditnog rizika daju raspodelu moguih
vrednosti kreditnog portfelja u nekoj taki u budunosti. Povezane promene u kreditnom
kvalitetu dunika dovode do promene u vrednostima koje se dobijaju za izloenost riziku.72
Konvencionalna metoda za izradu modela kreditnog rizika je da se odredi verovatnoa
dogaanja kreditnih dogaaja koji mogu da dovedu do propasti datog poslovanja. Na nesreu,
veina kvantitativnih pristupa modeliranju kreditnog rizika koji se mogu nai u literaturi ne daju
tanu sliku date situacije, jer ulazni podaci u model sadre znaajan stepen subjektivnosti ili su
netani odnosi izmeu ulaznih podataka. U praksi podaci su esto oskudni, nepouzdani ili
nepostojei i odnosi izmeu promenljivih u datom modelu se esto zasnivaju na ekspertskoj
proceni. To znai da modeli kreditnog rizika esto zavise od znaajne subjektivne ekspertize.
U postupku modeliranja kreditnog rizika utvreni su i odreeni problemi:
Nepostojanje likvidnog trita ini veoma tekim ili gotovo nemoguim utvrivanje
kreditnog rizika za pojedinanog dunika (nepostojanje dovoljne statistike grae);
Stvarne verovatnoe neizvrenja obaveza ne mogu se posmatrati na tritu. Korisnici
moraju utvrivati ove verovatnoe na osnovu istorijskih podataka ili javnih informacija o
kreditnom rejtingu koristei definisane modele;
Korelacije izmeu kreditnih dogaaja je veoma teko utvrditi i meriti, pa je stoga
zahtevno vriti agregaciju kreditnog rizika;
Prinosi od trinih ulaganja su relativno simetrini i dobro aproksimirani normalnom
distribucijom, to nije sluaj kod kreditnih rizika.
Nepostojanje dogoronih dravnih hartija od vrednosti nominovanih u domicilnoj valuti
koja bi definisala nerizinu krivu prinosa i predstavljala osnovu procene kreditnog rizika.
Kako bi se ublaio kreditni rizik banke koriste razliita sredstva, kao to su:
Sporazumi o netingu: svaka strana u ugovoru ima ukupnu obavezu u iznosu neto stanja
iznosa koji duguju drugoj strani;
Kolateral: poveati potencijalnu naplatu putem zahteva za kolateralom;
Periodina poravnanja;
72
Vujovi, R., Upravljanje rizicima i osiguranje, Univerzitet Singidunum, Beograd, 2009., str. 265-267
80
Master rad
Petar Draga
Garancije tree strane: zakonski rizik nemogunosti da se sprovede garancija u momentu

neizvrenja obaveza dunika, koji zavisi od prirode garancije i uveanje rizika
neizvrenja, s obzirom da se kreditni rizik prenosi sa dunika na garantora.
Merenje kreditnog rizika je osnov za ispunjavanje propisanih standarda Bazela II koji
predstavljaju definisano pravilo za upravljanje kreditnim rizikom u banci. Upravo
standardizovani pristup merenja kreditnog rizika Banke putem Bazel II standarda omoguava
postavljanje kvalitativno naprednijeg sistema za upravljanje kreditnim rizikom u Banci.
Postavljanjem dobrog sistema za ocenu kreditne sposobnosti klijenta kao internog
sistema za merenje kreditnog rizika i primena Bazel II standarda u merenju kreditnog rizika
predstavljaju klju uspenog upravljanja kreditnim rizikom u Banci.
Kvalitetno upravljanje kreditnim rizikom u banci definie direktno uspeh poslovanja
same banke na odreenom tritu.
2.2. MERE I STRATEGIJE ZATITE BANAKA OD KREDITNOG RIZIKA
Menadmentske strukture u bankama koriste kombinaciju raznih strategija u cilju zatite

od kreditnog rizika.
Prvo, banke vre selekciju kreditnih zahteva u pravcu minimiziranja kreditnog rizika.
Kod selekcije kreditnih zahteva banke koriste interne rejting sisteme. Time se utvruje stepen
kreditne sposobnosti. Ukoliko dunik spada u kategoriju sa veim stepenom rizika, od njega se
trai da plati veu kamatnu stopu kao kompenzaciju za poveani rizik.
Drugo, banke primenjuju zatitne klauzule kojima spreavaju takvo ponaanje dunika
koje bi u toku trajanja kreditnog odnosa pogoralo njihovu kreditnu sposobnost. Ukoliko bi
dunici (posebno kompanije) prekrile neku od zatitinih klauzula, banke imaju pravo da odmah
zahtevaju otkaz daljeg korienja kredita. Banke po pravilu koriste ovu klauzulu da bi izvrile
pritisak na dunike (kompanije) da svoja ponaanja usklade sa odredbama iz zatitnih klauzula i
time vrate kreditni rizik na prethodni nivo.
Tree, banke mogu da smanje kreditni rizik putem kolaterala ili dobijenih garancija u
odnosu na svoja kreditna potraivanja.
81
Master rad
Petar Draga
etvrto, banke primenjuju sistem limita u smislu maksimalnog iznosa kredita koji se
moe odobriti odreenom duniku ili zemlji ili grani privrede u odnosu na kapital banke;
maksimalnog odnosa izmeu rizinih i ukupnih aktiva; minimalnih proporcija likvidne aktive
(novca i dravnih kratkoronih papira) u odnosu na ukupne aktive.
Peto, banke vre diverzifikaciju svojih kreditnih aktiva, ime se smanjuje njihov portfolio
rizik.
VII KREDITNA POLITIKA BANKE INTES

U treem delu rada bie predstavljeni osnovni podaci o samoj banci, ponuda kredita
Banke i kreditno poslovanje Banke.
1. OSNOVNI PODACI O BANCI INTESI
Banka Intesa je lanica Intesa Sanpaolo, najsnanije italijanske bankarske grupacije,

sedme banke u evrozoni po visini trine kapitalizacije i jedne od petnaest najveih banaka u
svetu. Nastala je spajanjem vodeih italijanskih banaka, Intesa Sanpaolo je danas prisutna u
preko 40 zemalja sveta sa 11 internacionalnih banaka - kerki, 3 internacionalne poslovne banke,
16 inostranih ekspozitura i 21 predstavnitvom.
Ukupno, Intesa Sanpaolo usluuje 19,6 miliona klijenata posredstvom poslovne mree
koja broji 8.200 ekspozitura. Internacionalno poslovanje ove grupacije posebno je usredsreeno
na region srednje, istone i jugoistone Evrope, kao i mediteranskog basena, gde sa mreom
univerzalnih banaka u 13 zemalja usluuje 8,5 miliona klijenata. Grupacija je posveena
unapreenju usluga za stanovnitvo, pruanju znaajne podrke razvoju poslovanja svojih
klijenata, kao i ukupnom ekonomskom razvoju zemalja u kojima posluje.
Intesa je jedna od prvih privatnih banaka u Srbiji. Od 1991. godine do danas stekla je
poverenje od preko 1,5 miliona klijenata. Od 2005. godine banka posluje kao deo grupacije
Banca Intesa, koja danas nosi naziv Intesa Sanpaolo. Godinu dana kasnije banka je osnovala
lizing kompaniju, Intesa Leasing, sa eljom da zaokruim ponudu finansijskih usluga. Godine
82
Master rad
Petar Draga
2007. Intesa postaje vodea banka u Srbiji po svim najznaajnijim parametrima uspenosti
poslovanja. U toku 2007. godine, dolo je do statusne promene spajanja uz pripajanje, pri emu
je Banca Intesa kao nosilac preuzela Panonsku banku a.d. Novi Sad.
Grafik 3. Broj klijenata fizikih lica u periodu od 2008-2011. godine (u milionima)
Banka posluje pod poslovnim imenom: Banca Intesa akcionarsko drutvo, Beograd.
Skraeno poslovno ime banke je: Banca Intesa ad Beograd; Banca Intesa Beograd; Banca
Intesa.73
Strategija i vizija Banke su da se uvrsti pozicija vodee Banke na tritu, aktivno
podrava proces oporavka srpske privrede, iskoriste sve mogunosti koje se pruaju i obezbedi
stalna kvalitetna usluga koja proizvodi znaajnu vrednost akcionarima, zaposlenima, klijentima
kao i drutvenom okruenju.
2. OSNOVNA PONUDA KREDITA BANKE INTES
Banka obavlja sledee poslove: depozitne poslove (primanja i polaganja depozita),

kreditne poslove (davanje i uzimanje kredita), devizne, devizno - valutne i menjake poslove,
poslove platnog prometa, izdavanje platnih kartica, poslove sa hartijama od vrednosti ( izdavanje
73
Banca Intesa a.d. Beograd, Statut, 29.09.2006., str. 1
83
Master rad
Petar Draga
hartija od vrednosti i dr., brokersko-dilerske poslove, izdavanje garancija, avala i drugih oblika
jemstva (garancijski posao), kupovinu, prodaju i naplatu potraivanja (faktoring, forfeting i dr.),
poslove zastupanja u osiguranju po prethodnoj saglasnosti Narodne banke Srbije, druge poslove
za koje je ovlaena zakonom.
2.1. RAD SA STANOVNITVOM
U oblasti poslovanja sa stanovnitvom Intesa zauzima vodeu poziciju na srpskom tritu

sa vie od 1,5 miliona klijenata. Posveenost klijentima demonstrira irokom lepezom kreditnih i
depozitnih proizvoda i usluga skrojenih prema njihovim potrebama. Kontinuirano irenje i
unapreenje ponude u pogledu cena i kvaliteta usluge vodei je princip njenog poslovanja.
Elektronsko bankarstvo, novi proizvodi i usluge u njenoj ponudi, korisniki servisi i Call
centar potvruju njenu posveenost i angaovanje zaposlenih na zadovoljenju potreba klijenata.
Gradei koncept usluge sve na jednom mestu, prva je banka, koja je u svoje ekspoziture uvela
usluge osiguranja, brokerske usluge i lizing i razvila mreu savremenih specijalizovanih centara
za stambene kredite - Intesa Casa. Podatak o postojanju 220 ekspozitura u preko 120 mesta u
Srbiji potvruje da je banka prisutna gde god to klijenti zahtevaju. Pored vodee pozicije u
poslovanju sa stanovnitvom i privredom, banka je i lider u elektronskom bankarstvu i platnim
karticama. Paket usluga elektronskog bankarstva najsavremeniji je u zemlji, uveli su MasterCard
na domaem tritu, izdali prvu Visa ip karticu na Balkanu i u Srbiju vratila najprestiniji
svetski kartiarski brend - Amercan Express. Oslukujui narastajue potrebe trita, nastavlja da
obogauje svoj portfolio proizvoda, dok njeni zaposleni ine sve kako bi izali u susret svakom
klijentu.74 Na raspolaganju su:
tekui rauni,
krediti,
tednja,
obveznice,
74
www.bancaintesa.rs
84
Master rad
Petar Draga
devizni poslovi:
transfer novca,
devizne penzije,
ino-ekovi
menjaki poslovi.
platne kartice,
brokersko-dilerske usluge,
elektronsko bankarstvo,
sefovi.
2.2. RAD SA PRIVREDOM
Kombinacija irokog spektra klasinih i savremenih finansijskih proizvoda koje nudi uz

strunu podrku i besplatnu savetodavnu uslugu ine Intesu pouzdanim saradnikom na koga
klijenti banke mogu da se oslone. Paljivo oslukuju potrebe svojih korisnika i prilagoavaju
svoje proizvode i usluge njihovim specifinim potrebama.
Poverenje koje su stekli potvruju podaci da prednjae po visini depozita privrednih
subjekata i da su vodea banka u domaem i meunarodnom platnom prometu. Posebnu panju
posvetili su razvoju elektronskog bankarstva, koje njenim klijentima prua mogunost lakeg,
breg i jeftinijeg poslovanja. Jako prisustvo na tritu Srbije dokazuje i podatak da su jedan od
najveih kreditora privrede u Srbiji. Na raspolaganju korisnicima su:
Otvaranje rauna i platni promet
Direct debit
FX poslovanje i platni promet sa inostranstvom
85
Master rad
Petar Draga
Brokersko - dilerski poslovi

Finansijske institucije
Depoziti
Kreditni poslovi
Dokumentarni i garancijski poslovi
Sefovi,
Biznis kartice.75
3. KREDITNO POSLOVANJE BANKE INTESA

U narednom izlaganju bie predstavljeno kreditno poslovanje Banke Intesa i klasifikacija
kredita.
3.1. KREDITI ZA STANOVNITVO
Banka Intesa a.d. Beograd fizikim licima nudi sledee kredite:
75
laki ke gotovinski kredit,
senior ke kredit za penzionere,
kredit za refinansiranje,
gotovinski kredit sa 105% depozita,
potroaki kredtiti,
krediti za kupovinu automobila,
stambeni krediti,
www.bancaintesa.rs
86
Master rad
Petar Draga
specijalni proizvodi.76
3.2. KREDITI ZA PRIVREDU
U svoj ponudi Banka ima iroku paletu kreditnih proizvoda namenjenih privrednim
subjektima. Zahvaljujui snanoj podre matine grupacije Intesa Sanpaolo i relevantnih
svetskih finansijskih institucija, u mogunosti je da podri kapitalne investicije u infrastrukturu,
mreu puteva i telekomunikacija, kao i izgradnju stambenih objekata. Svi krediti Banke mogu
biti devizni, dinarski i indeksirani - dinarski krediti sa valutnom klauzulom.
Klijentima su na raspolaganju:
Otvaranje rauna i platni promet,
Direct debit,
FX poslovanje i platni promet sa inostranstvom,
Investiciono bankarstvo,
Depoziti,
Kreditni poslovi,
Dokumentarni i garancijski poslovi,
Sefovi,
Biznis kartice,
Projektno finansiranje,
Faktoring,
Elektronsko bankarstvo.
76
http:/bancaintesabeograd.com
87
Master rad
Petar Draga
VIII UPRAVLJANJE RIZIKOM NA PRIMERU BANKA INTESA

U etvrtom delu rada bie rei o upravljanju rizikom u Banci i sistemu za upravljanje
rizikom, a poseban znaaj bie dat upravljanju kreditnim rizikom u Banci i analizi izloenosti
banke kreditnom riziku i finansijskih izvetaja.
1. UPRAVLJANJE RIZICIMA U BANCI INTESA
Banka Intesa Beograd, kao lanica Grupe Intesa Sanpaolo, pridaje veliku vanost
upravljanju rizicima i kontroli kao uslovima koji obezbeuju pouzdano i odrivo stvaranje nove
vrednosti u kontekstu kontrolisanog rizika, tite finansijsku snagu Grupe i njenu reputaciju i
omoguavaju transparentan prikaz profila rizika potrfolia Grupe.
Ovu konstataciju potvruje i injenica da Banka koristi interne modele za upravljanje
kreditnim rizikom za najvei deo portfolia Banke. Uz to, Banka ima dugu tradiciju modelovanja
trinog rizika.
Principi, ciljevi i sredstva upravljanja rizicima u Banci su sledei:
Principi:
funkcija upravljanja rizicima mora biti nezavisna od centara koji preuzimaju rizike,
pravovremeno obezbeivanje informacija koje se koriste za podrku odluivanju i
praenju,
transparentnost u metodologijama procenjivanja i kriterijumima koji se koriste u
merenju i upravljanju rizicima.
Ciljevi:
zatititi kapital Banke i maksimizovati ekonomsku vrednost za akcionare,
optimizovati proces alokacije kapitala,
88
Master rad
Petar Draga
osigurati da se svi preuzeti i mogui rizici tano identifikuju, mere i kontroliu
korienjem odobrenih metodologija i procedura,
postaviti sistem limita konzistentan sa nivoima odgovornosti,
obezbediti da su operativne i kontrolne funkcije dovoljno odvojene po zvanino
definisanim ulogama i odgovornostima,
osigurati precizno i pravovremeno izvetavanje prema odgovarajuim telima
upravljanja i prema Matinoj kompaniji,
uvesti interne modele za regulatorne zahteve prorauna kapitala, gde je to mogue,
biti usklaen sa domaom i meunarodnom regulativom u upravljanju rizicima i sa
smernicama Grupe.
Sredstva:
politike, procedure i metodologije upravljanja rizicima,
taan i pravovremen sisttem komunikacije i izvetavanja,
postavljanje limita i njihovo praenje,
sistem za klasifikovanje i rezervacije u kreditnom riziku,
interni kreditni rejting sistem,
taan i pravovremen informacioni sistem za ALM,
proraun trinih rizika i fer vrednosti za finansijski portfolio,
identifikacija i procena operativnog rizika,
efikasna funkcija treasury middle office-a.77
Banka postavlja opte principe kroz detaljan sistem upravljanja, kontrole limita i
procedura u svojim politikama, limitima i kriterijumima koji se primenjuju na razliite kategorije
rizika i grane poslovanja sa specifinim pragovima tolerancije.
77
www.bancaintesa.rs
89
Master rad
Petar Draga
Grupa Intesa Sanpaolo ima kontrolu nad generalnim pravcem, upravljanjem i kontrolom
rizika. Kompanijama koje pripadaju Grupi i izvor su kreditnih i/ili finanmsijskih rizika dodeljeni
su limiti za autonomiju, a svaka od njih ima svoje sopstvene strukture kontrole.
Radi postizanja napred navedenih ciljeva, Grpa Intesa Sanpaolo je pokrenula Basel II
Project 2007. godine, uz saglasnost Izvrnog odbora i Nadzornog odbora. Ovaj projekat je
doprineo da se Grupa kandiduje za FIRB Corporate Approach for the first application
perimeter 18. novembra 2008. godine. Banka Italije je izdala konanu dozvolu 19. marta 2009.
gopdine.
Banka je zvanino zapoela svoj lokalni Bazel II projekat 2008. godine. Projekat je
zatvoren krajem 2011. godine sa rezultatima koji podrazumevaju da je Banka opremljenaq da
svoju rizikom ponderisanu aktivnu rauna u skladu sa Standardizovanim prostupom i priprema
standardne regulatorne izvetaje o rizinoj aktivi i adekvatnosti kapitala u skladu sa
meunarodnima CORREP standardima. Osim toga, Bazel II je doprineo i sledeem:
vie rizika kojima je Banka izloena sada se mere i kvantifikuju,
odreeni aspekti kreditnog i trinog rizika sada se redovno modeluju,
politike i procedure u vezi sa rizicima su aurirane,
znaajan deo portfolia Banke je pokriven modelima:
mala i srednja preduzea i velika preduzea;
mali biznisi sa dvojnim i prostim knjigovodstvom;
gotovinski krediti fizikih lica.
vie automatike u procesu odobravanja kredita,
izvetavanje usklaeno sa zahtevima Narodne banke Srbije i Matine kompanije,
unapreena reputacija na tritu.78
78
www.bancaintesa.rs
90
Master rad
Petar Draga
2. SISTEM ZA UPRAVLJANJE RIZICIMA U BANCI
Sistem za upravljanje rizicima u Banci postavljen je pratei zahteve Naordne banke

Srbije, bazela II, meunarodnih standarda raunovodstva i izvetavanja (MRS/MSFI), matine
kompanije, standarde brane i najbolju poznatu praksu slinih banaka. Osnove sistema
upravljanja rizicima su definisane strategijom upravljanja rizicima gde su utvreni:
predmet i okvir upravljanja rizicima u Banci
proces upravljanja rizicima

o identifikacija rizika kojima je Banka izloena
o merenje/procena rizika
o monitoring rizika
o kontrola i ublaavanje rizika
o komunikacije i izvetavanje
apetiti za rizike
principi impelementacije.
Identifikacija, merenje i upravljanje rizikom je kompleksan proces i ukljuuje vie
organizacionih jedinica i komiteta:

Sektor za upravljanje rizicima
Sektor za upravljanje kreditiranjem
Sektor za naplatu i upravljanje potraivanjima u docnji
Kreditni odbor
Odvor za kvalitet aktive
Odbor za ALM
91
Master rad
Petar Draga
lan Izvrnog odbora zaduen za rizike

Izvrni odbor
Odbor za reviziju
Upravni odbor.
Upravni odbor i Izvrni odbor su odgovorni za impelemntaciju odgovarajueg sistema
upravljanja rizicima i njegovu doslednu primenu u praksi.
Upravni odbor utvruje procedure za identifikaciju, merenje i procenu rizika i odgovroan
je za implementaciju jedinstvenog sistema upravljanja rizicima i nadzor tog sistema.
Izvrni odbor Banke je odgovoran za identifikovanje, procenu i merenje rizika kojima je
Banka izloena u svom poslovanju i primenjuje principe upravljanja rizicima odobrene od strane
Upravnog odbora. Izvrni odbor odobrava interna akta koja definiu upravljanje rizicima i
predlae strategije i politike za upravljanje rizicima Odboru za reviziju i Upravnom odboru.
Odbor za praenje poslovanja Banke (Odbor za reviziju) analizira i usvaja predloge
strategija i politika Banke u vezi sa upravljanjem rizicima i sistemom unutranjih kontrola koje
se Upravnom odboru podnose na razmatranje i usvajanje. Takoe, Odbor analizira i nadzire
primenu i adekvatno sprovoenje usvojenih strategija i politika za upravljanje rizicima i ako je
potrebno predlae naine njihovog unapreenja.
Radi primene nezavisnog i sveobuhvatnog sistema upravljanja rizicima i obezbeivanja
funkcionalne organizacione odvojenosti aktivnosti upravljanja rizicima od redovnih poslovnih
aktivnosti banke, Banka je formirala Sektor za upravljanje rizicima.
U Banci je razvijen sveobuhvatan sistem upravljanja rizicima uvoenjem politika i
procedura, kao i uspostavljanjem limita za nivoe rizika koji su prihvatljivi za Banku.
Organi Banke nadleni za upravljanje rizikom premanentno prate promene u zakonskoj
regulativi, analiziraju njihov uticaj na visinu rizika na nivou Banke i preduzimaju mere na
usaglaavanju poslovanja i procedura sa novim propisima u okvirima kontrolisanog rizika. Pored
toga, uvoenje novih usluga praeno je potrebnim trinim i ekonomskim analizama u cilju
optimizacije odnosa prihoda i preuzetih rizika.79
79
www.bancaintesa.rs
92
Master rad
Petar Draga
3. UPRAVLJANJE KREDITNIM RIZIKOM U BANCI INTESA
Kao to je ve navedeno u ranijem izlaganju kreditni rizik predstavlja rizik da korisnik

kredita nee moi ili nee hteti da izvri svoje ugovorne obaveze prema Banci. Banka svojim
internim aktima, politikama i procedurama, obezbeuje adekvatan sistem upravljanja kreditnim
rizikom i svoenje kreditnog rizika na prihvatljiv nivo. Banka upravlja kreditnim rizikom na
nain da utvruje limite nivoa kreditnog rizika tako to utvruje granice prihvatljivog kreditnog
rizika u odnosu na jednog ili vie dunika.
Banka upravlja kreditnim rizikom na nivou klijenata, grupe povezanih lica i ukupnog
kreditnog portfolia. U cilju sprovoena politke optimalne izloenosti kreditnom riziku, Banka
ocenuje bonitet, odnosno kreditnu sposobnost svakog klijenta kako u momentu podnoena
zahteva za odobrenje odreenog plasmana tako i naknadnom, redovnom i kontinuiranom
analizom njegovih preformansi. Analiza kreditne sposobnosti klijenta, urednosti u izmiravanju
obaveza u prolosti i vrednosti ponuenog instrumenta zatite od rizka, na pojedinanom nivou
odnosno za svaku pojedinanu transakciju, vri se u okviru Sektora za upravljanje kreditiranjem.
Kontinuirano praenje internog rejtinga klijenata, nivoa preuzetog rizika za svakog
klijenta, potrebnog nivoa rezervisanja za pokrie preuzetog rizika, rizika koncentracije plasmana
(velikih izloenosti), kreditnog rizika portfolia, niova kapitala potrebnog za pokrie svih
kreditnih rizika, vri Sektor za upravljanje rizicima.
Upravljanje potraivanima u docnji i upravljanje strategijama namirenja po
problematinim kreditima je u nadlenosti Sektora za naplatu i upravljanje potraivanima u
docnji.
Sektor za upravljanje kreditiranjem, Sektor za upravljanje rizicima i Sektor za naplatu i
upravljanje potraivanjima u docnji su nezavisni organizacioni delovi Banke.
U analizi se sprovode naela propisana regulativom Narodne banke Srbije kao i interne
procedure Banke, a sve u cilju predvianja potencijalnih rizika koji mogu nastati u vezi sa
nemogunou i nespremnou kljienta da svoje obaveze izmiri o roku dospea i prema uslovima
definisanim ugovorom.
U tom smislu se vri i ocena potrebnog nivoa rezervi za potencijalne gubitke i to kako u
momentu odobrenja odreenog plasmana tako i redovnom analizom kreditnog portfolia na
93
Master rad
Petar Draga
mesenom nivou. Analiza podrazumeva merenje adekvatnosti rezervi po klijentima, klasama

rizika, delovima portfolia i ukupnom portfoliu Banke.
Donoenje odluka o izlaganju kreditnom riziku se bazira na predlogu koji daje Sektor za
upravljanje kedtitiranjem. Uslovi odobrenja svakog plasmana privredi se odreuju individualno,
a u zavisnosti od vrste klijenta, namene za koju se plasman odobrava, procenjene kreditne
sposobnosti, kao i od trenutne situacije na tritu. Uslovi obezbeenja koji prate svaki plasman
su takoe opredeljeni analizom boniteta klijenta, vrstom izloenosti kreditnom riziku, ronosti
plasmana kao i samim iznosom. Uslovi odobrenja plasmana stanovnitvu i preduzetnicima se
odreuju kroz definisanje standardnih uslova za razliite tipove proizvoda. Cena rizika za
standardne tipove proizvoda se izraunava na osnovu analize kreditnih gubitaka i trokova
rezervisanja koje je banka pretrpela u prolosti po datom tipu proizvoda.
S obzirom na znaaj kreditnog rizika napravljena je diperzija u nivoima odluivanja kod
plasiranja sredstava banke. Ova disperzija je obezbeena utvrivanjem limita do kojih pojedina
lica ili organi mogu da odluuju. Organi koji donose kreditne odluke, sa razliitim nivoima
ovalenja su: direktori ekspozitura, direktori regionalnih centara, Sektor za upravljanje
kreditiranjem, Kreditni odbor, Kreditna komisija, Izvrni odbor i Upravni odbor. Za kreditne
izloenosti preko odreenog lmita potrebna je i saglasnost matine banke.
Banka kreditnim rizikom upravlja tako to postavlja ogranienja u pogledu roka, iznosa i
rezultata ocene boniteta komitenta za pojedinane komitente, diversifikacijom kredita na vei
broj komitenata i ugovaranjem valutne kaluzule i vezivanjem za rast cena na malo radi ouvanja
realne vrednosti kredita.
Banka takoe upravlja kreditnim rizikom i prihvatanjem instrumenata obezbeenja
otplate kredita, formiranjem ispravki vrednosti bilansnih potraivanja i rezervisanja za gubitke
po vanbilansnim stavkama, rezervi za procenjene kreditne gubitke, kao i utvrivanjem adekvatne
cene kredita koja pokriva rizik plasmana.
Pored kreditne sposobnosti klijenta, limiti rizika se takoe odreuju na osnovu razliitih
instrumenata obezbeena. Izloenost riziku pema pojedinanom duniku, ukljuujui banke,
ograniena je i ukljuuje i bilansne i vanbilansne izloenosti riziku. Ukupna izloenost rizku
prema pojedinanom klijentu (ili grupi povezanih lica) po pitanu limita izloenosti, razmatra se i
analizira pre izvravanja transakcije a prati nakon izvravanja transakcije.
94
Master rad
Petar Draga
3.1. SREDSTVA OBEZBEENJA I OSTALA SREDSTVA ZATITE OD KREDITNOG

RIZIKA
Katalog sredstava obezbeenja Banca Intesa a.d., beograd je dokument koji odreuje ta
Banka u svom poslovanju koristi kao sredstvo obezbeenja. podobna sredstva obezbeenja za
Banku su:
1. instrumenti platnog prometa
2. instrumenti materijalne kreditne zatite
3. instrumenti nematerijalne kreditne zatite proizilaze iz obaveze tree strane da izvri
plaanje odreenog iznosa u sluaju neizmirenja obaveza dunika ili nastanka drugog
ugovorenog kreditnog dogaaja koji se odnosi na drugu ugovornu stranu
4. jemstva fizikih i pravnih lica.
Instrumenti platnog prometa su:
ovlaenje direktnog zaduenja i
menice.
Instrumenti materijalne kreditne zatite su:
finansijska sredstva obezbeenja
stambene i poslovne nepokretnosti
potraivanja
sotali instrumenti materijalne kreditne zatite (gotovina, polise ivotnog osiguranja,
instrumenti koje je izdala kreditna institucija, akoji su otkupivi na zahtev).80
U sluaju ugovaranja hipoteke na nepokrentostima ili zaloge na pokretnoj imovini Banke
uvek obezbeuje procenu vrednosti imovine uraenu od strane ovlaenog procenitelja, a sve u
cilju svoenja potencijalnog rizika na najmanju moguu meru. Odluke o plasmanima
80
www.bancaintesa.rs
95
Master rad
Petar Draga
stanovnitvu i malim klijentima (preduzetnicima) se u najveem delu zasnivaju na proceni

standardizovanih, unapred definisanih uslova, korienjem skoring modela uz dopunsku analizu
od strane kreditnih analitiara.
Instrumenti materijalne kreditne zatite su:
garancije banaka i drave i
kontragarancije banke.
Banke ne koriste bilansno i vanbilansno netorianje kao sredstvo obezbeenja.
Iznos i tip zahtevanog sredstva obezbeenja zavisi od procenjenog kreditnog rizika
svakog komitenta. Ulsovi obezbeenja koji prate svaki plasman su opredeljeni analizom boniteta
klijenta, vrstom izloenosti kreditnom riziku, ronou plasmanu kao i samim iznosom.
Za potrebe prorauna rizine aktive banka koristi samo sledee:
gotovinski namenski depoziti,
hipoteke nad stambenim objektima,
garancije drave ili prvoklasnih banaka.81
3.2. PROCENA OBEZVREENJA FINANSIJSKIH SREDSTAVA
Najznaajniji faktori koji se uzimaju u obzir prilikom procene obezvreenja finansijskih

sredstava su: postojanje kanjenja u srevisiranju glavnice plasmana ili dospelih kamata, uoene
slabosti u tokovima gotovine komitenata, postojanje pogoranja internog kreditnog rejtinga, kao i
nepotovanja drugih uslova definisanih ugovorm. Banka vri procenu obezvreenja na dva
nivoa: pojedinanom i grupnom.
81
www.bancaintesa.rs
96
Master rad
Petar Draga
3.2.1. POJEDINANO PROCENJIVANJE ISPRAVKE VREDNOSTI
Banka vri pojedinanu procenu isprvake vrednosti odnoso obezvreivanja finansijskih

sredstava za svaki pojedinano znaajan kredit i plasman (veii od 150.000 EUR kod pravnih
lica, odnosno vei od 50.000 EUR kod fizikih lica) ukoliko je u statusu neizmirivanja obaveza
(docnja dua od 90 dana u materijalno znaajnom iznosu), odnosno postoje objektivni dokazi o
obezbvreenju plasmana.
Nivo obezvreenja plasmana se utvruje na osnovu projekcije oekivanih novanih
tokova koji e biti naplaeni po osnovu ugovora sa klijentom, uzimajui u obzir novu procenu
finansijskog stanja i kreditne sposobnosti klijenta, vrednosti kolaterala, vremenskih rokova
potrebnih za realizaciju kolaterala i dr. Projektovani novani tokovi se diskontuju efektivnom
kamatnom stopom i svode na sadanju vrednost. Uporeivanjem sadanje vrednosti oekivanih
novanih tokova sa nominalnom vrednou potraivanja utvruje se nivo obezvreivanja
plasmana. individualna procena obezvreivanja plasmana se radi najmanje polugodinje.
Ukoliko se doe do nekih novih informacija koje prema oceni kreditnih analitiara
menjaju kredintu sposobnost klijenta, vrednost kolaterala i izvesnost ispunjavanja obaveza
klijenta Banci, radi se vanredna procena obezvreenja plasmana, odnosno utvrivanja potrebnog
nivoa ispravke vrednosti.82
3.2.2. GRUPNO PROCENJIVANJE ISPRAVKE VREDNOSTI
Banka grupno procenjuje obezvreenje kredita koji nisu pojedinano znaajni

(ukljuujui kreditne kartice, stambene kredite kao i neobezbeene pozajmice date komitentima)
kao i pojedinano znaajnih kredit aza koje ne postoje objektivni dokazi o individualnom
obezvreivanju. procena obezvreivanja se vri jednom meseno i tom prilikom se analizira
svaki poseban kreditni portfolio, koji predstavlja specifinu grupu kredita i plasmana sa slinim
karakteristikama.
82
www.bancaintesa.rs
97
Master rad
Petar Draga
Grupna procena obuhvata ona obezvreivanja koja su verovatno sadrana u kreditnom

portfoliu Banke i pored toga to ne postoje objektivni dokazi o pojedinanom obezvreenju.
Gubici po osnovu obezvreenja se procenjuju na osnovu procene verovatnoe da e nastati
kanjenje u izmirivanju obaveza komitenta due od 90 dana (morienjem migracionih matrica) i
verovatnoe naplate potraivanja u kanjenju preko 90 dana. Migracione matrice i verovatnoe
se utvruju na osnovu praenja viegodinjih serija promena klasa rizinosti (internih klasa)
klijenata u portfoliu Banke.
Na teret bilansa uspeha Banka je u toku 2011. godine evidentirala ukupne neto rashode
indirektnih otpisa plasmana u iznosu od 4.259.378.000 dinara.
Tokom godine se mogu, delimino ili u celosti, vriti direktni otpisi dospelih plasmana i
potraivanja za koje je nemogunost njihove naplate izvesna, odnosno za koje je nastalo i
dokumentovano umanjenje vrednosti. Direktan otpis nenaplativih potraivanja se vri na osnovu
odluka suda ili ovlaenog organa Banke.
Struktura bilansne i vanbilansne aktive koja se klasifikuje i ispravki vrednosti, utvrenih
u skladu sa internom metodologijom Banke obelodanjenom na dan 31. decembra 2011. godine
prikazan kako sledi u Tabeli 5.
Tabela 5. Struktura bilansne i vanbilansne aktive na dan 31. decembra 2011. godine
Individualna procena
Grupna procena
U hiljadama dinara
Ukupno
Bilansna aktiva
koja se
klasifikuje
Ispravka
vrijednosti
Bilansna aktiva
koja se
klasifikuje
Ispravka
vrijednosti
Bilansna
aktiva koja se
klasifikuje
Ispravka
vrijednosti
Banke
571.866
4.570
571.866
4.570
Fizicka lica
1.159.634
270.476
73.585.968
2.179.228
74.745.602
2.449.704
Pravana lica
25.443.586
10.541.930
175.732.588
4.864.708
201.176.174
15.406.638
Preduzetnici
102.323
42.691
4.949.481
491.933
5.051.804
534.624
Ukupno
26.705.543
10.855.097
254.839.903
7.540.439
281.545.446
18.395.536
98
Master rad
Petar Draga
Vanbalansna
aktiva koja se
klasifikuje
Rezervisanje
Vanbalansna
aktiva koja se
klasifikuje
Rezervisanj
e
Vanbalansna
aktiva koja se
klasifikuje
Rezervisanje
Banke
662.809
662.809
Fizicka lica
16.847.997
104.803
16.847.997
104.803
Pravana lica
2.483.177
375.992
81.071.016
794.627
83.554.193
1.170.619
Preduzetnici
380
1.627.310
12.396
1.627.690
12.396
Ukupno (B)
2.483.557
357.992
100.209.132
911.830
102.692.689
1.287.822
Ukupno(A+B)
29.189.100
11.231.089
355.049.035
8.452.269
384.238.135
19.683.358
Na dan 31. decembra 2011. godine napred navedeni iznosi ne ukljuuju sredstva koja se
ne klasifikuju u skladu sa Odlukom o klasifikaciji bilansne aktive i vanbilansnih stavki banke u
iznosu od 276.014.704 hiljada dinara, dok je 31. decembra 2010. godine iznosila 180.502.206
hiljada dinara.83
3.3. POLITIKA KLASIFIKACIJE AKTIVE
Kvalitet kreditnog portfolia Banke se meri i prikazuje na osnovu politike klasifikacije

aktive koja je usklaena sa harmonizovanim pravilima klasifikacije aktive ISP Grupe.
Prema politici klasifikacije aktive sa stanovita rizinosti, sva potraivanja se dele na dve
grupe: nonperforming i performing.
Nonperfomring potraivanja su potraivanja po kojima klijenti izmiruju svoje obaveze u
roku duem od 90 dana, kao i potraivanja od dunika ija je finansijska situacija i kreditna
sposobnost ugroena. Nonperforming potraivanja ukljuuju kategroije: past due, substandard i
doubtful.
83
www.bancaintesa.rs
99
Master rad
Petar Draga
Klasu doubtful ine potraivanja od dunika koji su efektivno nesolventni ili u slinom
statusu, nezavinos od nivoa procenjenih gubitaka po ovima potraivanjima, odnosno nezavinso
od toga da li su pokrivena sredstvima kreditne zatite. Sva potraivanja u segmentu stanovnitva
koja u u docnji duoj od 270 dana klasifikuju se kao doubtful.
Klasu substandard ine potraivanja od udnika koji su u privremenim objektivnim
finansijskim ili ekonomskim potekoama za koje se veruje da e biti prevaziene u razumnom
vremenskom periodu, nezavisno od toga da li su pokrivena sredstvima kreditne zatite.
Nezavisno od procene kreditne sposobnosti dunika sva potraivanja koja su u docnji duoj od
180 dana klasifikuju se kao substandard.
Klasa past due ukljuuje potraivanja koja nisu klasifikovana u klase, doubtful i
substandard i na dan izvetavanja su u docnji duoj od 90 dana.
Performing potraivanja ukljuuju sva potraivanja koja nisu klasifikovana kao doubtful,
substandard i past due, odnosno potraivanja od dunika koji su uredni u izmirivanju ovabeze
prema Banci tj., svoje obaveze izmiruju u roku ne duem od 90 dana.
Sledea tabela prikazuje kvalitet porfolia (bruto plasmana i vanbilansne izloenosti) po
tipovima plasmana, zasnovanim na sistemu klasifikacije banke, sa stanjem na dan 31. decembra
2011. godine.
Tabela 6. Kvalitet portfolia po tipovima plasmana u 2011. godini
Plasmani
bankama
Plasmani
komitentima
Korporativni
plasmani
Plasmani
malim
i
srednjim
preduzeima
Hipotekarni
krediti
stanovnitvu
Ostali
plasmani
stanovnitvu
UKUPNO
PERFORMING
PAST
DUE
SUBSTANDARD DOUBTFUL
UKUPNO
2011.
1.233.004
1.671
1.234.675
99.523.063
719.833
2.867.545
3.710.258
106.820.699
164.408.740
619.858
4.919.566
16.831.539
186.779.703
35.276.958
349.466
103.593
509.830
36.239.847
53.033.822
460.039
368.572
1.419.319
55.353.752
353.475.587
2.149.196
8.259.276
22.544.617
386.428.676
100
Master rad
Petar Draga
Izvor: www.bancaintesa.rs
Posebna rezerva za procenjene gubitke koji mogu nastati po osnovu bilansne aktive i
vanbilansnih stavki se utvruje u skladu sa Odlukom Narodne banke Srbije o klasifikaciji
bilansne aktive i vanbilansnih stavki banke.84
Iznos potrebne rezerve za procenjene gubitke, nakon umanjenja za ispravke vrednosti
bilansne aktive i rezervisanja za gubitke po vanbilasnim stavkama predstavlja odbitnu stavku od
kapitala prilikom obrauna regulatornog kapitala Banke.
U narednoj tabeli prikazau pregled formirane ispravke vrednosti bilansne aktive i
rezervisanja za gubitke po vanbilansnim stavkama i rezerve za potencijalne gubitke obraunate u
skladu sa Odlukom Narodne banke Srbije o klasifikaciji bilansne aktive i vanbilansnih stavki
Banke sa stanjem na dan 31. decembra 2011. godine:
Tabela 7. Formirane ispravke vrednosti bilansne aktive i rezervisanja za gubitke po

vanbilansnim stavkama i rezerve za potencijalne gubitke na dan 31.12.2011. god.
(u 000 dinara)
2011
Obraunata rezerva za procenjene gubitke
- bilansnih plasmana
- vanbilansnih stavki
Formirane ispravke vrednosti i rezervisanja
za gubitke po vanbilansnim stavkama
- ispravka vrednosti bilansne aktive
- rezervisanja za gubitke po vanbilansnim
stavkama
Pozitivna razlika izmeu obraunate
rezerve za procenjene gubitke po
vanbilansnim stavkama
Vie obraunata ispravka vrednosti i
rezervisanje za gubitke po vanbilansnim
stavkama u odnosu na obraunatu rezervu
za procenjene gubitke
Iznos potrebne rezerve za procenjene
gubitke na dan 31. decembra
52.572.975
3.015.935
55.588.910
(18.395.536)
(1.287.822)
(19.683.358)
35.905.552
2.191.502
38.097.054
84
Slubeni glasnik RS, 2011., br. 94/2011
101
Master rad
Petar Draga
Starosna analiza kredita i plasmana komitentima koji su dospeli, a nisu obezvreeni na

dan 31. decembra 2011. i 2010. godine, prikazana je kako sledi u Tabeli 8.
Tabela 8. Starosna analiza kredita i plasmana komitentima koji su dospeli a nisu obezvreeni
na dan 31.12.2011. i 31.12.2010. godine
2011
U hiljadama dinara
Do 30 dana
Od 31 do
60 dana
Od 61 do
90 dana
Vise od 91
dan
Ukupno
Korporativni plasmani
1.664.353
605.229
2.149.150
4.418.732
Plasmani malim i srednjim

preduzecima
5.613.497
2.250.546
477.383
8.341.426
Hipotekarni krediti stanovnistvu
1.518.764
2.449.394
245.723
4.213.881
Ostali plasmani stanovnistvu
2.206.540
869.392
279.639
3.355.571
Stanje na dan 31. dec. 2011. godine
11.003.154
6.174.561
3.151.895
20.329.610
Plasmani komintentima:
2010
U hiljadama dinara
Do 30 dana
Od 31 do
60 dana
Od 61 do
90 dana
Vise od 91
dan
Ukupno
Korporativni plasmani
1.692.117
2.028.332
3.720.449
Plasmani malim i srednjim

preduzecima
9.428.570
2.284.448
539.758
2.747.562
15.000.338
Hipotekarni krediti stanovnistvu
562.557
126.535
46.156
55.000
790.248
Ostali plasmani stanovnistvu
2.318.611
530.692
187.875
27.619
3.064.797
Stanje na dan 31. dec. 2011. godine
14.001.855
2.941.675
773.789
4.859.513
22.575.832
Plasmani komintentima:
102
Master rad
Petar Draga
U 2011. godini primenjena je nova metodlogija klasifikacije, koja je harmonizovana sa

lanicama grupe.
U gornjim tabelama, kategorija nedospelih i neobezvreenih plasmana prikazuje
performing potraivanja koja nisu u docnji i to potraivanja visokog stepena kvaliteta i
standardnog stepena kvaliteta. Dospeli neobezvreeni plasmani predstavljaju performing
potraivanja koja su u docnji izmeu 1 i 90 dana. Obezvreeni plasmani prikazuju sva
nonperforming potraivanja.
Posebnu panju Banka poklanja nadzoru potraivanja sa statusom neizmirenja obaveza
(potraivanja u docnji duoj od 90 dana), praenjem ukupnog stanja i trenda iznosa ovih
potraivanja.
Pregled navedenih potraivanja sa stanjem na dan 31. decembra 2011. godine prikazan je
u sledeoj tabeli.
Tabela 9. Potraivanja na dan 31.12.2011. godine
U hiljadama dinara
Potrazivanja
sastatusom
neizmirivanja obaveza
Segment
Ukupna
potrazivanja
Banke
571.866
Pravna lica
74.745.602
22.362.517
Preduzetnici
201.176.173
484.070
Stanovnistvo
5.051.805
2.853.831
281.545.446
25.700.418
Ukupno
103
Master rad
Petar Draga
3.4. ANALIZA KREDITNE POLITIKE I FINANSIJSKIH IZVETAJA BANKE INTESE
U Tabeli 10. prikazan je bilans stanja i uspeha Banke Intese u periodu od 2009-2011.
godine na osnovu koga se moe izvriti kreditna analiza politike i finansijskih izvetaja Banke.
Tabela 10. Bilans stanja i uspeha Banke Intese u periodu od 2009-2011. godine
(u 000 dinara)
2011
2010
2009
19.437.755
17.345.394
15.189.583
5.435.066
5.164.483
15.189.583
10.689.733
8.456.120
6.677.923
1.113.156
871.597
466.084
23.673
35.407
5.792
9.410
-205.324
9.590.840
7.619.930
6.012.307
83.162.819
249.337.725
11.521.581
84.678.429
150.686.366
57.106.462
80.414.325
392.322.689
51.409.640
245.087.290
10.270.578
65.078.801
171.432.085
45.255.242
57.289.122
359.122.995
75.035.256
181.075.737
4.260.122
63.897.605
144.440.627
30.700.608
49.786.038
307.938.537
2,72%
13,29%
7,92%
2,35%
14,76%
7,42%
2,17%
13,41%
8,08%
2,97%
2,59%
3,15%
BILANS USPEHA
Neto dobitak po osnovu
kamata
Neto dobitak po osnovu
naknada i provizija
Dobitak pre
oporezivanja
Porez na dobit
Dobitak od kreiranih
odloenih poreskih
sredstava i smanjenja
odloenih poreskih
obaveza
Gubitak od smanjenja
odloenih poreskih
sredstava i kreiranja
odloenih poreskih
obaveza
Dobitak
BILANS STANJA
Opozivi depoziti i
krediti
Dati krediti i depoziti
Ostali plasmani
Transakcioni depoziti
Ostali depoziti
Primljeni krediti
Kapital
Zbir bilansa
POKAZATELJI
POSLOVANJA
Dobitak/Aktiva
Dobit/Ukupan kapital
Prihodi od
kamata/Aktiva
Rashodi od
104
Master rad
kamata/Pasiva
Adekvatnost kapitala
Neto aktiva po
zaposlenom
Broj zaposlenih
Petar Draga
16,86%
18,62%
17,67%
122.601
3200
116.221
3090
103.370
2979
U domenu poslovanja sa stanovnitvom i malim biznisom, Banca Intesa je postigla

pozitivne rezultate u poslednjih nekoliko godina uprkos nepovoljnim trinim uslovima u zemlji
usled globalne finansijske krize kao i pada poverenja u bankarski sektor i evro. Meutim,
kontinuiran rad na inoviranju proizvoda i usluga kroz nekoliko vanih projekata, brzo reagovanje
na trine signale, zalaganje i strunost zaposlenih pomogli su da Banka potvrdi svoje vostvo na
tritu. Kao i u prethodnim godinama, tokom 2011. i 2012 godine osnaeno je poslovanje i
zabeleen veliki rast u svim oblastima poslovanja sa fizikim licima, malim biznisom i
registrovanim poljoprivrednim gazdinstvima (RPG), dok je istovremeno zadran fokus na
kvalitetu aktive.
Kreditni portfolio Banca Intesa je porastao iznad prosenih stopa srpskog trita, dok je
fokus Banke na kvalitet aktive uticao na to da nivo problematinih kredita bude daleko ispod
trinog proseka.
Grafik 4. Kreditni portfolio fizika lica
(u milionima evra)
Kada je re o strukturi, kreditnim portfolijom dominiraju stambeni krediti koji ine oko
polovine portfolija.
Uprkos evro krizi, Banca Intesa je stalno poveavala svoju stabilnu bazu depozita.
Takoe, na inicijativu NBS-a, banke su pozvane da smanje kamatne stope na depozite tokom
105
Master rad
Petar Draga
tradicionalnog meseca tednje u novembru. Banca Intesa je obnovila depozite koji dospevaju po
niim stopama nego prethodnih godina, ime je smanjila trokove finansiranja. Rast depozita
iznad trinog proseka pokazao je da klijenti pridaju vei znaaj pouzdanosti i poverenju koje
prua vodea banka u Srbiji nego kamatnim stopama. Na kraju 2011. depoziti stanovnitva su
bili na nivou od 1.181.357.283 evra, to je porast od 13% na meugodinjem nivou.
Grafik 5. Depoziti Banke u periodu od 2010-2011. godine
U 2011. uspostavljena je saradnja sa velikim brojem kompanija, a na kraju godine, baza

klijenata iznosila je 112.253. Mali biznis je u fokusu aktivnosti Divizije za poslovanje sa
fizikim licima i malim biznisom. Banka je poveavala kreditiranje ovog segmenta i obezbedila
najvii kvalitet proizvoda i usluga za kreditno sposobne zajmoprimce. Putem kredita za mikro
preduzea i preduzetnike, Banca Intesa je zadrala vodeu poziciju i u ovom trinom segmentu.
Banka je ostvarila veliki rast kreditnog portfolija, koji je dostigao iznos od 184,19 miliona evra
na kraju 2011. godine. Na kraju 2011. stanje depozita malog biznisa iznosilo je 119,98 miliona
evra.
Zahvaljujui snanoj podrci matine Grupacije, kao i poslovnoj politici i strategiji na
kojoj se temelji njena liderska pozicija na domaem bankarskom tritu, Banca Intesa je 2011.
zabeleila dobre rezultate i uspela da ostvari poslovne planove ime je ispunila oekivanja
akcionara u svim poslovnim segmentima.
106
Master rad
Petar Draga
Trini udeo Banke u segmentu kredita fizikim licima je 13,2%, a u segmentu depozita
fizikih lica 14,7%. U segmentu pravnih lica trini udeo u kreditima je 17,3% a u depozitima
21,5%.85
Iako su negativni efekti krize manje vidljivi u bankarskom sektoru nego u realnoj
ekonomiji, injenica je da banke posluju u interakciji sa ostatkom privrede i da se potekoe sa
kojima se susreu privrednici odraavaju na poslovanje banaka.
Grafik 6. Uee u kreditima i depozitima u periodu od 2009-2011. godine (u %)
U 2011. godini je, osim blagog privrednog oporavka, zabeleen i rast svih parametara
poslovanja u vezi sa Sektorom trezora. Eskalacija krize javnog duga evro zone u poslednjem
kvartalu 2011. je kao primarni cilj svih finansijskih institucija postavila adekvatno upravljanje
likvidnou. Zbog toga se pokazala ispravna dugogodinja oprezna politika Banca Intesa i
primarni fokus na obezbeenju likvidnosti Banke.86
85
86
http://www.bancaintesa.rs/
www.bancaintesa.rs
107
Master rad
Petar Draga
3.4.1. ADEKVATNOST KAPITALA
Izvetaj o ukupnim kapitalnim zahtevima i pokazatelju adekvatnosti kapitala na dan 30.

juna 2012. godine prikazan je u sledeoj tabeli:
Tabela 11. Izvetaj o ukupnim kapitalnim zahtevima i pokazatelju adekavtnosti kapitala
u hiljadama dinara
KAPITAL
Ukupan osnovni kapital
Ukupan dopunski kapital
KAPITALNI ZAHTEVI
KAPITALNI ZAHTEV ZA KREDITNI
RIZIK, RIZIK UGOVORENE STRANE I
RIZIK
IZMIRENJA/ISPORUKE
PO
OSNOVU SLOBODNIH ISPORUKA
Standardizovani pristup (SP)
SP klase izloenosti
KAPITALNI
ZAHTEV
ZA
RIZIK
IZMIRENJA/ISPORUKE PO OSNOVU
NEIZMIRENIH TRANSAKCIJA
KAPITALNI ZAHTEV ZA TRINE
RIZIKE
Kapitalni zahtev za cenovni, devizni i robni
rizik izraunat primenom standardizovanih
pristupa
Kapitalni zahtevi za cenovni rizik po osnovu
dunikih hartija od vrednosti
Kapitalni zahtevi za cenovni rizik po osnovu
vlasnikih hartija od vrednosti
Kapitalni zahtev za devizni rizik
Kapitalni zahtev za robni rizik
Kapitalni zahtev za cenovni devizni i robni
rizik izraunati primenom pristupa internih
modela
KAPITALNI ZAHTEV ZA OPERATIVNI
RIZIK
Kapitalni zahtev za operativni rizik izraunat
primenom pristupa osnovnog indikatora
primenom standardizovanog pristupa
primenom naprednog pristupa
36.672.880
36.672.880
28.609.049
24.840.288
207.002.399
207.002.399
-
3.768.761
3.768.761
-
108
Master rad
POKRIVENOST
ZAHTEVA
POKAZATELJ
KAPITALA (%)
Petar Draga
KAPITALNIH
28.609.049
ADEKVATNOSTI
15,38%
Kao to se moe videti iz tabele, ukupan kapitalni zahtev iznosi 28.609.049 hiljada dinara
od ega se na kreditni rizik odnosi 24.840.288 hiljada dinara, a na operativne rizike 3.768.761
hiljada dinara. Banka nije raunala poseban kapitalni zahtev za trine rizike (cenovni i devizni
rizik) iz razloga to nisu materijalno znaajni. Naime, pozicije knjige trgovanja su ispod 1%
ukupnih poslova banke i manje od 1.5 milijardi dinara a otvorena devizna pozicija je ispod 2%
regulatornog kapitala.87
Adekvatnost kapitala Banke iznosi 15,38%.88
Na osnovu navedenih informacija moemo rei da je posebna hipoteza koja glasi da
optimalna kreditna poltika banke obezbeuje ouvanje adekvatnog nivoa kapitala banke
potvrena.
Aktivu ponderisanu kreditnim rizikom ini zbir pozicija bilansne aktive i vanbilansnih
stavki pomnoen odgovarajuim ponderima kreditnog rizika. U nastavku je prikazana bilansna
aktiva i vanbilansne stavke Banke pre primene tehnika za ublaavanje kreditnog rizika, posle
primene tehnika za ublaavanje kreditnog rizika, kao i prikaz aktive ponderisane kreditnim
rizikom kao i kapitalnog zahteva, po klasama izloenosti, na dan 30. juna 2012. godine.
Tabela 12. Bruto izloenost Banke kreditnom riziku pre primene tehnike ublaavanja
kreditnog rizika
87
Prema Odluci o adekvatnosti kapitala Banka nije u obaezi da obraunava kapitalni zahtev za cenovni rizik ukoliko
vrednost pozicija iz knjige trgovanja ne prelazi 5% vrednosti ukupnih poslova banke ili 1.5 milijardi dinara. Prema
istoj Odluci Banka nije u obavezi da obraunava kapitalni zahtev za devizni rizik ukoliko neto otvorena devizna
pozicija ne prelazi 2% regulatornog kapitala banke.
88
www.bancaintesa.rs
109
Master rad
Petar Draga
Klase izlozenosti
Izlozenost
Ispravke
vrijednost
i
rezervisa
nja I
potrebna
rezerva
Izlozenost prema drzavama I

centralnim bankama
92.042.43
3
92.042
.433
Izlozenost prema teritorijalnim

autonomijama I jedinicama
lokalne samouprave
14.006.36
6
110.653
14.00
6.366
Izlozenost prema medjunarodnim

razvojnim bankama
42.832
42.832
Izlozenost prema bankama
6.667.991
19.166
3.046
28.989
2.243
.243
4.214.
640
181.1
16
Izlozenost prema privrednim

drustvima
253.293.1
76
49.471.44
0
33.510.
518
34.81
0
252.9
24.42
4
333.94
2
Izlozenost prema fizickim licima
130.085.1
08
13.884.24
1
8.045.9
63
32.02
7.838
89.85
0.812
8.139
.848
66.610
Ostale izlozenosti
118.315.2
01
4.940.187
28.132
.143
23.15
3
6.013
90.15
3.803
Izlozenost prema svim klasama

izlozenosti
614.453.1
08
68.425.68
8
41.559.
527
120.24
6.397
2.266
.395
32.06
2.648
18.22
7.020
89.85
0.812
351.3
99.28
1
400.55
5
Od
cega
potebn
a
rezerva
0%
10
%
20%
35%
50%
75%
100
%
150%
110
Master rad
Petar Draga
Tabela 13. Neto izloenost Banke kreditnom riziku pre primene tehnika ublaavanja kreditnog
rizika
Neto izloenost pre primene tehnika ubalzavana kreditnog rizika
Klase izlozenosti
Izlozenost
0%
10
%
Uhiljadama dinara
20%
35%
50%
75%
100%
150%
Izlozenost prema drzavnim I

centralnim bankama
92.042.4
33
92.043.
433

autonomijama I jedinicama lokalne
samouprave
13.895.7
13
13.895.
713

razvojnim bankama
42.832
42.832
6.648.82
6
28.987
2.235.7
48
4.202.9
84
181.10
1

drustvima
203.821.
736
14.310
203.52
5.156
282.2
69
116.200.
866
29.796.
469
84.288.
449
2.057.2
01
282.2
69
Ostale izlozenosti
113.375.
014
27.247.
254
23.153
6.013
86.098.
594
Izlozenost po svim klasama

izlozenosti
546.027.
419
119.36
1.508
2.258.9
01
29.810.
780
18.104.
710
84.288.
449
291.86
2.052
341.0
20
Efekti materijalne i nematerijalne zatite prikazani su u sledecoj tabeli:

U hiljdama dinara
Tip kreditne zastite
Stanje
Instrumenti materijalne zastite
9.796.069
Instrumenti nematerijalne zastite
25.528.751
Ukupno
35.394.819
111
Master rad
Petar Draga
Prikaz bilansne aktive i vanbilansnih stavki Banke nakon primene tehnike za ublaavanje
kreditnog rizika na dan 30. juna 2012. godine, nalazi se u tabeli 14.
Tabela 14. Prikaz bilansne aktive i vanbilansnih stavki Banke nakon tehnike za ublaavanje
kreditnog rizika na dan 30.06.2012. godine
Izloenost nakon primene tehnike ublazavanja kreditnog rizika
Klase izlozenosti
U hiljadama dinara
Izlozeno
st
0%
10%
20%
35%
50%
75%
100%
150
%
Izlozenost prema drzavama I

centralnim bankama
117.205.
553
117.205.
533

autonomijama I jedinicama
lokalne samouprave
13.895.7
13
13.895.
713

razvojnim bankama
42.832
42.832
7.084.47
6
28.989
2.671.3
99
4.202.9
83
181.10
1

drustvima
171.272.
282
10.564
171.03
7.453
224.
265
113.355.
501
29.764.
875
81.481.
246
2.050.9
63
58.4
17
Ostale izlozenosti
123.171.
082
37.043.3
23.
23.153
6.013
86.098.
594
Izlozenost prema svim klasama

izlozenosti
456.027.
419
154.320.
676
2.694.5
52
29.775.
438
18.104.
710
81.481.
246
256.36
8.111
282.
686
112
Master rad
Petar Draga
U hiljdama
dinara
Izloenost nakon primene tehnike ublazavanja kreditnog rizika i primene faktora kreditne
konverzije:
Klase izlozenosti
Izlozenost
)%
10
%
20%
35%
50%
75%
100%
150%
Iznos active
ponderisane
kreditnim
rizikom
Kredi
tni
zahte
v
Izlozenost prema
drzavama I centralnim
bankama
116.518.226
116.518.
226
Izlozenost prema
teritorijalnim
autonomijama I
jedinicama lokalne
samouprave
12.863.780
12.86
3.780
6.431.890
771.8
27
Izlozenost prema
medjunarodnim
razvojnim bankama
42.832
42.832
Izlozenost prema
bankama
6.490.459
28.989
2.669.
105
3.699.
834
92.527
2.476.271
297.1
52
Izlozenost prema
privrednim drustvima
132.084.645
10.56
4
131.928.
400
145.6
82
132.150.620
15.85
6.074
Izlozenost prema
fizickim licima
92.636.005
29.76
4.875
60.795.2
91
2.034.53
4
41.30
5
58.110.666
6.973.
280
Ostale izlozenosti
44.897.804
37.043.3
23
23.15
3
6.013
7.825.31
6
7.832.953
939.9
54
Izlozenost prema svim

klasama izlozenosti
405.533.750
153.633.
369
2.692.
258
29.77
5.438
16.56
9.627
60.795.2
91
141.880.
777
186.9
91
207.002.399
24.84
0.288
Kapitalni zahtev za kreditni rizik iznosi 24.840.288 hiljada dinara i dobijen je kao
proizvod aktive ponderisane kreditnim rizikom sa koeficijentom adekvatnosti kapitala od 12%.89
89
www.bancaintesa.rs
113
Master rad
Petar Draga
3.4.2. ANALIZA IZLOENOSTI KREDITNOM RIZIKU BANKE
Analiza izloenosti Banke kreditnom riziku po geografskim podrujima, pre uzimanja u

obzir sredstava obezbeenja i ostalih sredstava zatite od kreditnog rizika, na dan 31. decembra
2011. i 2010. godine prikazana je u sledeoj tabeli:
Tabela 15. Analiza izloenosti banke kreditnom riziku po geografskim podrujima

U hiljadama dinara
Racuni kod
drugih
banaka I
ostali
plasmani
bankama
Krediti I
plasmani
komitentima
Ucesca u
kapitalu I
hartije od
vrijednosti
Kamate
naknade i
ostala sredstva
Garancije i
ostale preuzete
obaveze
Ukupno 2011
Srbija
276.883.512
963.289
4.795.765
102.428.270
385.070.836
Beograd
126.410.664
963.230
2.672.863
41.090.463
171.137.220
Vojvodina
89.031.171
30
1.075.272
31.340.326
121.446.799
Ostatak Srbije
61.441.677
29
1.047.630
29.997.481
92.486.817
Ostale zemlje
541.445
547.505
4.471
264.419
1.357.840
Evropska Unija
527.015
396.346
3.044
21.541
947.946
Ostatak Evrope
11.929
115.968
1.143
235.253
364.293
Ostatak sveta
2.501
35.101
284
7.625
Ukupno
541.445
277.431.017
4.800.236
102.692.689
963.289
45.601
386.428.676
114
Master rad
Petar Draga
U hiljadama dinara
Racuni kod
drugih banaka I
ostali plasmani
bankama
Krediti I
plasmani
komitentima
Ucesca u
kapitalu I
hartije od
vrijednosti
Kamate
naknade i
ostala sredstva
Garancije i
ostale preuzete
obaveze
Ukupno 2010
Srbija
447.774
270.130.136
948.927
3.937.007
97.045.674
372.509.518
Beograd
297.095
158.331.890
948.835
2.204.044
54.004.307
215.786.171
Vojvodina
147.011
57.709.986
63
790.163
22.051.891
80.699.114
Ostatak Srbije
3.668
54.088.260
29
942.800
20.989.476
76.024.233
Ostale zemlje
44.601
1.436.220
13.039
200.747
1.694.607
Evropska Unija
39.589
1.297.089
12.376
17.163
1.466.217
Ostatak Evrope
15
104.024
514
179.543
284.096
Ostatak sveta
4.997
35.107
149
4.041
44.294
Ukupno
492.375
271.566.356
948.927
3.950.046
97.246.421
374.204.125
Analiza izloenosti Banke kreditnom riziku, po sektorima, pre i nakon uzimanja u obzir
sredstava obezbeenja i ostalih sredstava zatite od kreditnog rizika na dan 31. decembra 2011. i
2010. godine:
Tabela 16. Analiza izloenosti banke kreditnom riziku po sektorima
Centralna banka, strane

banke
i
ostalo
monetarno
posredovanje
Delatnost
holding
kompanija
i
ostale
usluge kreditiranja i
finansiranja,
osim
osiguranja i penzijskih
fondova
Druga pravna lica (osim
banaka) u steaju
Finansijski lizing
Fizika lica
Graevinarstvo
Bruto maksimalna
izloenost 2011.
Neto maksimalna
izloenost 2011.
Bruto maksimalna
izloenost 2010.
Neto maksimalna
izloenost 2010.
1.234.675
1.203.691
15.500.936
15.454.458
7.554.548
5.486.952
5.968.010
209
91.556.624
41.810.378
2.138.398
36
48.770.810
23.100.089
211
85.034.784
38.302.438
53.467.063
22.627.237
115
Master rad
Petar Draga
Lokalna samouprava
Neprofitna pravna lica i
komitenti
drutvenih
delatnosti koji se ne
finansiraju iz budeta
Osiguranje
Ostalo
Poljoprivreda,
umarstvo, ribarstvo
Pomone delatnosti u
pruanju
finansijskih
usluga, osiguranju i
penzijskim fondovima
Poslovanje
nekretninama, strune,
naune, inovacione i
tehnike
delatnosti,
administrativne
i
pomone
uslune
delatnosti,
umetnost,
zabava i rekreacija,
ostale uslune delatnosti
Povereniki, investicioni
i sini fondovi i drutva
za
upravljanje
tim
fondovima
Povezane
finansijske
organizacije koje ne
ulaze
u
krug
konsolidacije
Povezane
finansijske
organizacije koje ulaze u
krug konsolidacije
Pravna lica i komitenti
drutvene delatnosti koji
se ne finansiraju iz
budeta
Pravna lica iz oblasti
drutvenih
delatnosti
koja se finansiraju iz
budeta
Republiki organi i
organizacije
Rudarstvo,
preraivaka industrija,
snabdevanje
vodom,
upravljanje otpadnim
vodama, kontrolisanje
procesa
upravljanja
otpadima
i
sline
aktivnosti
Saobraaj i skladitenje,
usluge
smetaja
i
ishrane, informisanje i
komunikacije
Sektor preduzetnika
Snabdevanje
elektrinom energijom,
gasom,
parom
i
klimatizacija
Strana pravna lica
Trgovina na veliko i
trgovina
na
malo,
popravka
motornih
vozila i motocikala
UKUPNO
13.558.910
11.161.554
9.538.607
8.076.417
429.547
265.529
229.838
230.977
216.126
227.156
165.451
5.649.378
151.907
5.649.378
9.893.609
4.738.424
9.949.561
5.990.414
212.918
56.790
5.029.588
4.287.168
17.716.005
9.228.197
20.369.042
13.256.830
3.781
141
2.241.508
2.194.152
2.043.387
1.992.287
2.153.111
925.195
154.194
109.025
69.999
40.555
4.076.182
1.206
46.630
1.445
73.493.134
35.593.078
72.005.395
52.565.664
40.461.212
12.574.066
38.136.978
14.304.123
6.678.854
4.296.657
5.879.629
3.920.050
2.361.181
1.853.071
3.054.030
2.792.431
448.727
63.960.544
445.483
38.402.225
1.320.449
62.107.632
1.316.124
45.383.476
202.988.051
374.204.125
251.277.027
386.428.676
116
Master rad
Petar Draga
Kreditna aktivnost Banke posmatrana kroz vremenski period gde su ostvareni pozitivni
rezultati i rastom kreditnog portfolia gde su joj klijenti ukazali poverenje uzimajui kredite i tim
postupcima su kao najtaniji pokazatelj potvrdili tvrdnju da su zahtevi klijenata zadovoljeni. Na
osnovu svega izloenog u radu moe se uoiti da da najvei deo bilansne aktive Banke ine dati
krediti i depoziti. Hipoteza koja glasi da adekvatna kreditna politika Banca Intesa optimizuje
kvalitet kreditnog portfolia banke je potvrena na osnovu rezulata u ukupnim kreditnim
plasmanima prikazanim u istraivanju o poslovanju Banke.
117
Master rad
Petar Draga
ZAKLjUAK
Odobravanje kredita poslovnim kompanijama, vladama drava i pojedincima sigurno je

jedna od najvanijih usluga koje banke i njihovi najsliniji konkurenti pruaju javnosti, ali
takoe i jedna od najrizinijih usluga. Krediti su osnovna komponenta aktive veine banaka, to
se moglo videti i analizom aktive bankarskog sektora u III poglavlju. Odobravanje kredita
klijentima je sutina poslovanja banaka. Krediti su osnovni izvor prihoda od poslovanja banaka,
ali i glavni izvor izloenosti riziku, stoga treba raditi na unapreivanju i osavremenjivanju
postupka pruanja ove bankarske usluge. Na osnovu navedenog u radu moemo doi do
zakljuka da je posebna hipoteza da je kreditiranje privrede i graana osnovna aktivnost veine
poslovnih banaka dokazana.
Prilikom odobravanja kredita klijentima, banke moraju biti apsolutno sigurne u povraaj
sredstava i rejting svojih klijenata bilo da se radi o fizikim ili pravnim licima. Neophodnost
kreditnih institucija, kao i institucija za proveru boniteta i rejting klijenata, namee se sama po
sebi. Svaka kreditna institucija sa razlogom je stvorena i neretko veoma rigorozna po pitanju
postavljenih kriterijuma za odobravanje zajmova, pa moemo rei da je i druga posebna
hipoteza, da banka moe da odobri kredit samo kreditno sposobnim zajmotraiocima dokazana.
brojem namena.
Kreditni poslovi su najei i najznaajniji bankarski poslovi u privredi, jer se savremene
aktivnosti u najveoj meri zasnivaju na kreditima. Oni predstavljaju oblik plasmana novanih
sredstava, koji omoguuju vrenje privrednih aktivnosti preduzea i drugih privrednih
organizacija kao i graana.
Putem kredita podstie se i omoguava privredna aktivnost i privredni ivot uopte.
Krediti utiu na ekonomski razvoj. Strunjaci esto govore da se veoma brzo moe uoiti u
kojim zajednicama banke dobro posluju kada je u pitanju odobravanje kredita dokaz
118
Master rad
Petar Draga
privrednog razvoja obino se nalazi svuda oko nas u obliku novih stambenih objekata, novih
poslovnih kompanija i sl.
Za kredit se esto kae da predstavlja sredstvo usmeravanja aktivnosti i razvoja privrede.
U odnosu na proces reprodukcije, kredit ima veoma znaajnu funkciju, jer omoguava likvidnost
i kontinuitet proizvodnje, ubrzava i poveava proces proizvodnje i uspostavlja ravnoteu robno novanih odnosa na tritu. U privrednom ivotu i finansijskoj praksi mogu se nabrojati sledee
najznaajnije funkcije kredita:
Osnova funkcija kredita jeste mobilizacija svih novanih sredstava koja se u drutvu i
privredi privremeno nalaze van proizvodne i prometne funkcije, kako bi se najefikasnije
alocirala na korisnike.
Kontinuitet reprodukcije uz kreditnu podrku omoguuje likvidnost i kontinuitet
proizvodnje (prosta reprodukcija), doprinosi ubrzanju i poveanju reprodukcije (proirena
reprodukcija) i regulisanju ponude i tranje na tritu (ravnotea robnonovanih odnosa).
Kredit obezbeuje likvidnost i stabilnost privreivanja. Ova funkcija dolazi do izraaja u
obezbeivanju sredstava u periodu dok se proizvodnja ne realizuje, posebno u
organizacijama sa sezonskim karakterom proizvodnje i prodaje.
Kredit deluje i kao regulator ponude i tranje na tritu. On omoguuje da se kupci na
tritu pojavljuju kao potroai i onda kada nemaju dovoljno sopstvenih sredstava. Time
se doprinosi stabilizaciji cena i smanjenju nivoa zaliha, ime se ubrzava proces
reprodukcije.
Uticaj kredita ne meunarodnu ekonomsku razmenu takoe je evidentan jer je izvozni
kredit postao sredstvo konkurentske borbe, posebno u osvajanju novih trita, za ta je
potrebna kreditna podrka plasmanu robe.
Kredit kao mobilizator razvoja privredno nedovoljno razvijenih podruja - ima poseban
znaaj u meunarodnim privrednim odnosima za razvoj privredno nedovoljno razvijenih
zemalja, jer se pomou njega lake moe prebroditi nedostatak sopstvene akumulacije i
ubrzati razvoj. Kredit mobilie i koncentrie slobodna novana sredstva omoguavajui i
na taj nain finansiranje procesa reorodukcije, ime se obezbedjuje likvidnost i odrava
kontinuitet privredjivanja, utoliko pre to se danas proizvodnja ne moe finansirati
iskljuivo iz sopstvenih izvora.
119
Master rad
Petar Draga
Kontrolna funkcija kredita u privredi predstavlja vaan oblik ukupne finansijske kontrole.
Pomou kredita se ostvaruje permanentna kontrola poslovanja preduzea koja se
kreditiraju. Banka koja daje kredit, po pravilu, uslovljava svog klijenta da celokupno
finansijsko poslovanje obavlja uz njeno posredovanje. Ona kontrolie klijenta koji koristi
njen kredit da ga zaista namenski upotrebljava, da posluje rentabilno, da nema
nenaplativih i sumnjivih potraivanja i da su zalihe iskazane prema realnim cenama.
Za proces reprodukcije nije dovoljno samo da se obezbedi potrebna koliina novca putem
kredita, ve je neophodno da taj novac (kredit) doe u pravo vreme i na pravo mesto.
Otuda je nunost postojanja kreditnog odnosa u trinim uslovima privreivanja
oigledna, a samim tim i uee banaka kao posrednika na tritu.
Kredit u savremenim uslovima predstavlja jedan od najznaajnijih izvora finansiranja.
Putem kredita zadovoljavaju se najire potrebe i privrede i stanovnitva. Kredit omoguava
subjektima koji imaju viak finansijskih sredstava da ih uposle na najracionalniji nain,
ostvarujui tom prilikom i odredjeni profit. Istovremeno, kredit omoguava subjektima kojima
nedostaju novana sredstva, da ih pribave, i da putem tih sredstava realizuju svoje projekte.
Posle gotovo decenijske izolacije i ekonomske blokade od strane razvijenih trinih
zemalja, posle gotovo ezdesetogodinje dominantne vladavine ekonomski neloginog oblika
svojine drutvene svojine i nakon ko zna koliko inflacionih i monetarnih udara, danas moda
vie nego ikad, krediti su potrebni naim privrednim subjektima. Ovo treba da bude ubedljivo
najjai i najkvalitetniji izvor finansiranja nae posrnule privrede koji e omoguiti pokretanje
proizvodnje, poveanje zaposlenosti, veu uposlenost kapaciteta i tekuu likvidnost. Ako se ima
u vidu da naa preduzea uglavnom raspolau sa kapacitetima kao to su: oronule fabrike hale,
zastarela tehnologija, viak zaposlenih, blokiran iro-raun, velika potraivanja, ali jo vee
obaveze (u pojedinim sluajevima ak i tri puta vea od ukupnog kapitala) kako prema
dobavljaima, tako i prema dravi ovaj izvor finansiranja dobija na znaaju poto naa preduzea
gotovo da i nemaju sopstvenih izvora za finansiranje reprodukcije, a sa druge strane na priliv
stranih direktnih investicija emo verovatno jo priekati u prvom redu zbog dosta nestabilne
politike situacije kako u zemlji tako i u okruenju, tako i zbog svetske ekonomsko-finansijske
krize.
Finansiranje tokova reprodukcije na kreditnim osnovama, u naim uslovima, objektivna
je potreba, bez obzira da li je u pitanju eksterno ili interno kreditiranje. Pri tome, valja
120
Master rad
Petar Draga
napomenuti da su prednosti vie izraene kod internog finansiranja tokom reprodukcije, a razlozi
su u obostranim efektima finansiranja. I pored toga to u uslovima kreditnih odnosa, postoje i
prednosti i nedostaci, treba rei da se pravilnom primenom politike kreditiranja mogu poveati
prednosti i u znatnoj meri smanjiti nedostaci.
Kreditna i kamatna politika treba da obezbede sigurnost, likvidnost i profitabilnost
banaka, a preko mera monetarno-kreditne politike i cele drave.
Nakon svega izloenog, jasno je uoljiva uloga kredita u privredi jedne zemlje, pa
moemo slobodno rei da glavna hipoteza da bez razvijenog bankarskog kredita proces
proizvodnje, prometa i razvoja se ne bi mogao razvijati u potpunosti dokazana. Kredit
omoguuje racionalno i efikasno korienje novanih sredstava, koja su skoncentrisana u
bankama. To su novana sredstva celokupne drutvene reprodukcije, jer se celokupno poslovanje
naih preduzea i drugih privrednih organizacija vri iskljuivo preko banaka.
Krediti su osnovni izvor prihoda od poslovanja banaka i stoga treba raditi na
unapreivanju i osavremenjivanju postupka pruanja ove bankarske usluge.
brojem namena.
Strunom analizom validnih finansijskih izvetaja, organi banke odgovorni za upravljanje
kreditnim rizikom, mogu kreditni rizik svesti na minimum i time uticati na uspeno kontinuirano
poslovanje banke, od ega siurno zavisi i uspeh celokupne privrede.
Bankarski sektor u Srbiji je reltivno dobro podneo glavni udar svetske ekonomske krize,
dobrim delom zahvaljujui konzervativnim propisima Narodne banke Srbije koji su spreavali
prekomerno zaduivanje privrede i graana. Visoke obavezene rezerve banaka, po zahtevu NBS,
kao i srazmerno visoke kamate, obezbedile su stabilnost finansijskog sektora. Nijedna od banaka
u Srbiji nije imala veih problema likvidnosti niti tekoa u izmirenju obaveza prema
osnivaima. Iako je opao profit stabilnost je ouvana. Tranja za kreditima u Srbiji je i dalje
prisutna sa time da se struktura tranje kroz vremenski period menjala prema vrstama kredita.
Subvencionisani krediti Republike Srbije su se pokazali kao uspeni, privreda je bila
najzainteresovanija za prevazilaenje problema likvidnosti, a graani su najzainteresovaniji bili
za kupovinu potroake robe (bele tehnike, nametaja itd.).
121
Master rad
Petar Draga
Strategisjki potezi banke Inteze od osnivanja 1991. godine do tekueg poslovanja su se

pokazali kao uspeni na bankarskom tritu Srbije. Sa svojom matinom grupacijom Intesa
Sanpaolo ija je lanica od 2005. godine i statusne promene spajanja uz pripajanje, pri emu je
banka Inteza kao sticalac preuzela Panonsku banku a.d. Novi Sad, i prela put ka uspehu sa
svojim strategijskim potezima koji su doveli do sadanjeg poloaja. Banka Intesa je zahvaljujui
fokusiranosti na klijentima, zaokruenoj ponudi savremenih proizvoda, visokom kvalitetu usluga
i tenji ka stalnim inovacijama uspela da ostvari snaan rast u gotovo svim oblastima poslovanja
i veoma ubedljivo potvrdi svoju lidersku poziciju na domaem tritu.
Ponuda kreditnih usluga banke Intese je prilagoena zahtevima klijenata banke, ostalim
korisnicima i aktuelnim trinim uslovima u Srbiji. Banka je uprkos oteanim uslovima
poslovanja ostvarila rast ukupnog kreditnog potrfolia u segmentu poslovanja sa stanovnitvom i
privredom u odnosu na prethodne godine. Uveani su proseni obimi datih kredita i depozita
ostvaren je kontinuitet izuzetno dobrih poslovnih rezultata, potvrdivi svoju lidersku ulogu kako
u delu plasmana tako i u trinom ueu.
Rizik u bankarskom poslovanju kao relativno nov sektor bankarskog poslovanja igra sve
vaniju ulogu u periodu globalizacije i ekonomske krize na koliinu plasiranih sredstava.
Kreditni rizik se pokazao kao najbitniji u savremenom bankarskom poslovanju. On igra
odluujuu ulogu u sponi izmeu profitabilnosti banke i potencijalnih problematinih kredita.
Kreditna aktivnost Banke posmatrana kroz vremenski period gde su ostvareni pozitivni
rezultati i rastom kreditnog portfolia gde su joj klijenti ukazali poverenje uzimajui kredite i tim
postupcima su kao najtaniji pokazatelj potvrdili tvrdnju da su zahtevi klijenata zadovoljeni. Na
osnovu svega izloenog u radu moe se uoiti da da najvei deo bilansne aktive Banke ine dati
krediti i depoziti. Hipoteza koja glasi da adekvatna kreditna politika Banca Intesa optimizuje
kvalitet kreditnog portfolia banke je potvrena na osnovu rezulata u ukupnim kreditnim
plasmanima prikazanim u istraivanju o poslovanju Banke.
122
Master rad
Petar Draga
LITERATURA
1.
Antonijevi, Z., Petrovi, M., Pavievi, B., (1982), Bankarsko pravo, Savremena
administracija, Beograd,
2.
Barjaktarovi, L., (2010), Monetarno - kreditni i devizni sistem, Univerzitet Singidunum,
Beograd,
3.
Barjaktarovi, L., (2009), Upravljanje finansijskim rizicima, Univerzitet Singidunum,
Beograd,
4.
5.
Barjaktarevi, L., (2009), Upravljanje rizikom, Univerzitet Singidunum, Beograd,

Bjelica, V., (2001), Bankarstvo, teorija i praksa, tamparija Budunost, Novi Sad,
6.
Vujovi, R., (2009), Upravljanje rizicima i osiguranje, Univerzitet Singidunum, Beograd,
7.
Vunjak, N., Kovaevi, Lj., (2002), Poslovno bankarstvo, Beej,
8.
Vukovi, M., (1958), Bankarstvo, Beograd,
9.
Duani, J. (2003), Poslovno bankarstvo, Consseco institut, Srpsko Sarajevo - Beograd,
10.
uki, ., Bjelica, V., Risti, ., (2003), Bankarstvo, Ekonomski fakultet, Beograd,
11.
Ekonomska enciklopedija, (1984), Savremena administracija, II tom, Beograd,
12.
ager, L., (2008), Analiza financijskih izvjetaja, Masmedia, Zagreb,
13.
Zakon o bankama, (02.12.2005), Sl. Glasnik RS, br. 107/05,
14.
Jankovi, B., (2009), Bankarski marketing u svetskoj ekonomskoj krizi rizik i/ili ansa?,
asopis Bankarstvo, Vol. 38., br. 910,
15.
Jovani, T., (2004), Potroaki krediti, Pravno - ekonomski aspekti, Udruenje banaka
Srbije,
16.
Jovi, Z., (2008), Menadment finansijskih institucija, Univerzitet Singidunum, Beograd,
17.
Kneevi, G., (2009), Analiza finansijskih izvetaja, Univerzitet Singidunum, Beograd,
123
Master rad
Petar Draga
18.
Komazec, S., Krki, B., ivkovi, A., (1998), Bankarski Menadment, Univerzitet u
Beogradu, Beograd,
19.
Kotler, P., Keller, K., Lane ., (2006), Marketing menadment, XII izdanje, Data status,
Beograd,
20.
Leksikon prava meunarodnih privrednih odnosa, (1982), Savremena administracija,
Beograd,
21.
Luki, R., (2005), Bankarsko raunovodstvo, Centar za izdavaku delatnost Ekonomskog
fakulteta u Beogradu, Beograd,
22. Marovi, B., Avdalovi, V., (2006), Osiguranje i teorija rizika, Fakultet za bankarstvo,
osiguranje i finansije, Beograd,
23.
Mateji, M., Jovanovi, M., (1977), Banke i krediti, Beograd,
24.
Miljevi, M., (2007), Metodologija naunog
Unoverzitet u Istonom Sarajevu, Pale,
rada, skripta, Filozofski fakultet,
25.
Pirs, V. D., (2005), Makmilanov renik: Moderna ekonomija, Dereta, Beograd,
26.
Rose, P., (2005), Bankarski menadment i finansijske usluge, Data status, Beograd,
27.
Rose, Peter., S., Hudgins, Sylvia., C., (2005), Bankarski menadment i finanisjke usluge,
Data status, Beograd,
28.
Stanii, M., Stanojevi, LJ., (2009), Rizici u bankarskom poslovanju i Bazel II,
Univerzitet Singidunum, Beograd,
29.
Todorovi, O., (1995), Matematiki metodi za finansijsku analizu, Prosveta, Ni,
30.
Cvetinovi, M., (2008), Upravljanje rizicima u finansijskom poslovanju, Univerzitet
Singidunum, Beograd,
31.
irovi, M., (2007), Bankarstvo, Nauno drutvo Srbije, Beograd,
32.
irovi, M., (2001), Bankarstvo, Univerzitet u Beogradu, Beograd,
33.
uri, U., (2002), Bankarski portfolio menadment strategijsko upravljanje bankom,
bilansom i portfolio rizicima banke, Feljton, Novi Sad,
34.
Hadi, M., (2007), Bankarstvo, Univerzitet Singidunum, FFMO, Beograd,
35.
olak, Z., (2005), Mikroekonomija, Alfagraf, Novi Sad,
124
Master rad
Petar Draga
36.
Banca Intesa a.d. Beograd, Statut, 29.09.2006.,
37.
38.
http://www.nbs.rs
39.
http://www.horizonti.ekfak.kg.ac.rs
40.
http:/bancaintesabeograd.com
41.
www.bancaintesa.rs
125

MR - Kredit Kao Najznacajniji Proizvod Banke PDF

Uploaded by

Document Information

Original Title

Copyright

Available Formats

Share this document

Share or Embed Document

Sharing Options

Did you find this document useful?

Is this content inappropriate?

Copyright:

Available Formats

MR - Kredit Kao Najznacajniji Proizvod Banke PDF

Uploaded by

Copyright:

Available Formats

FAKULTET POSLOVNA EKONOMIJA

KREDIT KAO NAJZNAAJNIJI

Prof. Dr Lidija Barjaktarevic

I POJAM I ZNAAJ KREDITA ......................................................................11

II KREDITNA POLITIKA BANKE I USLOVI KREDITIRANJA .............22

III BANKARSKI SISTEMI ..............................................................................38

IV ANALIZA KREDITNE AKTIVNOSTI BANAKA U SRBIJI .............47

V POJAM RIZIKA .............................................................................................66

VI POJAM UPRAVLJANJA RIZIKOM.........................................................71

VII KREDITNA POLITIKA BANKE INTESE .............................................82

VII UPRALJANJE RIZIKOM NA PRIMERU BANKA INTESA ..............88

ZAKLjUAK ........................................................................................................................ 118

je dunik u obavezi da vrati uzeti kredit od poverioca. Upravo je to karakteristino za kredit i po

Teorijska zasnovanost predmeta istraivanja

kredita, pa tako Bjelica, nadovezujui se na teoriju Vukovia da se kredit definie kao

Vukovi, M., (1958), Bankarstvo, Beograd, str. 38

Znaaj i aktuelnost istraivanja

Svrha ovog istraivanja je prikazati postupak odobravanja kredita, na nain da se posebno

Generalnu hipototezu operacionalizujemo preko sledeeih posebnih hipoteza:

U etvrtom delu - ANALIZA KREDITNE AKTIVNOSTI BANAKA U SRBIJI bie rei

I POJAM I ZNAAJ KREDITA

1. POJAM I ZNAAJ KREDITA

Kredit je jedan od najznaajnijih bankarskih proizvoda, kako danas tako i u prolosti. U

njemu ivimi i radimo i, sledstveno, ima i mnogostruke direktne i indirektne posledice na

,, Ekonomska enciklopedija, (1984), Savremena administracija, Beograd, II tom, str. 1026

Vri obezbeenje kontinuiteta reprodukcije - putem kreditiranja obezbeuje se poveanje

konkurentnosti nacionalne privrede i

2. VRSTE BANKARSKIH KREDITA

Kredit je nesumnjivo postao jedan od kljunih bankarskih poslova u savremenim

prema obliku u kojem se daju:

naturalni - kredit koji se daje u realnom dobru, najee poljoprivrenom proizvodu, a re

novani kredit - u savremenim uslovima se uglavnom podrazumeva upravo kredit koji se

prema nameni, odnosno prema upotrebi:

potroaki - krediti koji su namenjeni potroaima, a koji poveevaju njihovu platenu

proizvoaki - krediti namenjeni proizvoaima direktno utiu na porast proizvodnje i

kredite za obrtne namene - kredite za finansiranje redovnog procesa proizvodnje i

investicione namene - krediti koji su namenjeni za kupovinu osnovnih sredstava ili

prema kriterijumu ronosti:

kratkoroni krediti - odobravaju se sa periodom vraanja do dve godine,

srednjoroni krediti - odobravaju se na rok od 2 do 10 godina i

dugoroni krediti - rok dospea je preko 10 godina,

prema kriterijumu ko je poverilac:

prema kriterijumu ko je dunik, odnosno korisnik kredita

prema kriterijumu obezbeenja kredita

prema kriterijumu kamaenja

beskamatni - krediti koji ne predviaju zaraunavanje kamate, ve cenu obraunavaju na

jednokrate - krediti koji se isplauju u jednoj trani i

sukcesivne - kredite koji se povlae po odobrenju u vie rata.

prema nainu otplate:

krediti se mogu otplaivati u celini (otplata se vri u celini u roku dospea),

putem anuiteta, kada se otplauje zajedno sa pozajmljenim iznosom i odgovarajua

prema rezidentnosti poverioca, kredit moe biti:

strani (meunarodni) - bazina podela meunarodnog kreditiranja je na dravne kredite i

to su oni najznaajniji za ekonomski razvoj jedne zemlje.

2.1. Krediti za obrtne potrebe

Obezbeenje bankarskih sredstava za ove namene predstavljaju kredite za obrtna

2.2. Krediti za investicije

irovi, M., (2007), Bankarstvo, Nauno drutvo Srbije, Beograd, str. 96

Poslovna politika banaka nalae da izvori bankarskih sredstava kredita za investicione

poetno investiranje preduzea u osnivanju,

za tehniko - tehnoloko unapreenje materijalne osnove rada ili

za obezbeenje trajnih obrtnih sredstava.16

procedure, koja je s obzirom da je re o dugoronom zaduenju klijenta rigoroznija i