Microsoft Word 2003

Brana Panti

Sadraj:
Izgled Word-ovog prozora .................................................................................................................. 2
Kucanje teksta ................................................................................................................................... 3
Podeavanja parametra strane Page Setup...................................................................................... 4
Kretanje kroz tekst i selektovanje ....................................................................................................... 5
Formatiranje teksta............................................................................................................................ 7
Formating toolbar .......................................................................................................................... 7
Format Paragraph .......................................................................................................................... 8
Format font.................................................................................................................................... 9
Nabrajanja (Bullets and Numbering)..............................................................................................11
Kolumne .......................................................................................................................................11
Stranine oznake (Header and Footer) ..............................................................................................12
Fusnote.............................................................................................................................................13
Change Case .....................................................................................................................................14
Pravljenje sadraja ............................................................................................................................14
AutoCorrect Options .........................................................................................................................15
Tabulatori .........................................................................................................................................16

Microsoft Word 2003

MS Word se instalira iskljuivo u paketu programa Microsoft Office. MS Office paket sadri nekoliko
programa iji spisak se razlikuje od verzije do verzije. Najkorieniji programi iz tog paketa koji su
standardni u svim verzijama su:
MS Word tekst procesor;
MS Excel program za tabelarne kalkulacije i izradu dijagrama;
MS Power Point program za izradu efektinih prezentacija;
MS Outlook slanje i primanje e-mail-ova, elektronski rokovnik, planer, kalendar;
MS Access rad sa bazama podataka, pravljenje programa.
Word je program koji se koristi za unos i obradu teksta, rad sa tabelama, pravljenje cirkularnih
pisama, koverata, nalepnica.

Izgled Word-ovog prozora

Pokretanjem Word-a (Start/All Programs/Microsoft Office/Microsoft Word) otvara se standardan
Windows-ov prozor.

Na vrhu prozora se nalazi Titlebar ili Nalsovna linija. U Titlebar-u uvek pie ime programa i ime
dokumenta. Kad u Word-u kao ime dokumenta pie Document1 (ili bilo koji drugi broj) to znai da
taj dokument nema nikakvo ime, ve mu je Word dao generiko ime da bi mogao da ga otvori u
radnoj memoriji (RAM). To takoe znai da taj dokument nije snimljen. Tek snimanjem dokumenta
odreujete njegovo ime.
Ispod Titlebar-a nalazi se Menibar ili linija menija. U njoj se nalaze razliiti meniji (File; Edit; View...) u
kojima se nalaze sve komande i sva podeavanja koja moete koristiti u Word-u.
Zatim sledi Toolbar ili linija alata. U Toolbar-u se nalaze najkorienije alatke. U Word-u su najee u
startu prikazana dva Toolbar-a. U pitanju su Standard (koji se tako naziva zato to su u njemu alatke
koje su standardne za Microsoft-ove programe) i Formating (u kome se nalaze alatke koje se koriste
za formatiranje ili obradu teksta). Word moe da ima i vie prikazanih Toolbar-ova, a i manje ako se
iskljue. Desnim klikom bilo gde na liniji Toolbar-a dolazite do spiska svih Toolbar-ova koji postoje u
Word-u.
Na dnu Word-ovog prozora nalazi se Statusbar ili Statusna linija. U njoj se prikazuju korisne
informacije kao to su: broj strane, broj sekcije, ukupan broj strana, jezik koji trenutno koristi
tastatura itd.

Kucanje teksta
Prilikom kucanja u Word-u treba se drati nekih pravila, pre svega zbog lakeg i breg rada sa
tekstom. U Word-u nikad ne treba kucati vie od jednog Entera za redom. Isto pravilo vai i za
taster Space, kao i za Tab. Enter u Word-u pravi nov pasus, vie puta kliknut Enter za redom pravi
prazne pasuse koji prave problem i prilikom selektovanja i prilikom sreivanja teksta. Space pravi
novu re, vie puta pritisnut taster Space pravi prazne rei, koje isto tako prave problem u
selektovanju i sreivanju teksta.
Kada kucate tekst, kucate ga sirovo bez ikakvog sreivanja. Mnogo je lake srediti potpuno
otkucan tekst, nego stalno pri kucanju menjati parametre koji utiu na izgled teksta.
Kada tekst kucate irilinim pismom dobro je da zapamtite tri slova: , i koja ne postoje na
tastaturi poto se u latinici piu kombinacijom dva slova. U sluaju irilice nalaze se na sledeim
tasterima: Q - ; W - ; X .
Da bi promenili jezik koji koristi vaa tastatura to radite prostim izborom eljenog jezika na ikonici
pored sata na Taskbaru koja prikazuje poetna slova jezika koji je trenutno izabran.

Ako na spisku koji se pojavi jezik koji vam je potreban ili ak ne postoji sama ikonica, potrebno je da
se u Control Panel-u dodaju jezici. U Control Panel-u se nalaze Regionalna i jezika podeavanja ili
Regional and Language Options, tu na drugoj kartici Languages klikom na Details otvara vam se
prozor sa podeavanjima jezika.

Da bi dodali neki jezik (npr. Serbian (Cyrilic)) sa desne

strane kliknete na taster Add... i u padajuoj listi
izaberete eljeni jezik. Kad potvrdite na taster OK,
pojavie se taj jezik na spisku (kao na slici). U gornjoj
padajuoj listi birate default jezik, tj. jezik koji e biti
uvek korien osim kad ga promenite. Tu podesite
jezik u odnosu na tastaturu, tj. ako imate US tastaturu
(nema naih slova) neka vam glavni jezik bude English
(United States), a ako imate YU tastaturu (ima naa
slova) neka vam glavni jezik bude Serbian (Latin).
U sluaju da nemate prikazanu ikonicu pored sata na
Taskbar-u postoji mogunost da je Language Bar
iskljuen. U donjem delu prozora prikazanog na slici
imate taster Language Bar... koji nudi podeavanja za
taj objekat. Sve to treba da ukljuite je prva opcija
Show the Language bar on the desktop.

Podeavanja parametra strane Page Setup

Pri radu sa dokumentom prva stvar na koju bi trebalo da obratite panju su upravo ova podeavanja.
Pre svega veliina papira i margina. Najbolje je da prvo to podesite, poto kasnije menjanje tih
podeavanja moe poremetiti izgled teksta.
Poto se ta podeavanja odnose na ceo fajl, tj. dokument, ona se nalaze u File meniju.
Prva kartica u prozoru Page Setup-a je Margins. Tu se
nametaju sve etiri margine: Top udaljenost teksta od
gornje ivice papira, Bottom udaljenost teksta od donje
ivice, Left udaljenost od leve i Right desne ivice
papira. Gutter ne spada u margine, on predstavlja deo
papira koji se zauzima pri korienju. Gutter position
oznaava poloaj Gutter-a na papiru (Left i Top).
Ispod margina je podeavanje orijentacije papira:
Portrait uspravan papir i Landscape poloen.

Polje Multiple pages omoguava promene prethodnih

podeavanja za viestrano tampanje:

Normal svi papiri u dokumentu su jednako

podeeni.

2 pages per sheet tampanje dve strane dokumenta na jednom listu papira.

Mirror margins margine su kao u ogledalu, pri emu ne postoje Left i Right, ve Inside i
Outside. Koristi se kod dvostranog tampanja, da bi parna i neparna strana u knjizi bile
simetrine.

Book fold na jednom papiru se tampaju zajedno prva i poslednja strana, pa druga i
pretposlednja i tako sve do srednjih strana. Koristi se za tampanje asopisa i novina.

Polje Apply to koje se nalazi na svim karticama Page Setup prozora omoguava da se ta podeavanja
primene samo na nekom delu dokumenta, ako iz nekog razloga treba da se razlikuje od ostatka
dokumenta. Pored Whole document koja se najee koristi, imate opciju This point forward koja ta
podeavanja primenjuje na deo dokumenta od tekstualnog kursora do kraja dokumenta. Kada je neki
deo teksta selektovan bie aktivna opcija Selected text koja primenjuje ta podeavanja na
selektovani tekst . Ako je dokument podeljen u sekcije, postaje aktivna opcija This Section koja ta
podeavanja primenjuje na sekciju u kojoj se trenutno nalazi tekstualni kursor.
Taster Default e podeavanja koja ste namestili zapamtiti i primenjivati na svakom novom
dokumentu.
Druga kartica u prozoru Page Satup je Paper. Na njoj se nalazi podeavanje veliine papira. Veliinu
papira uvek proverite. esto se deava da je na dokumentu postavljena veliina Letter koja je
ameriki standard, razlikuje se od evropskog i naeg standarda A4, tj. neto je ira i kraa. Ispod
padajue liste u kojoj birate neku od standardnih veliina papira nalaze se polja Height i Width gde
imate mogunost da stavite bilo koje mere (koje podrava instalirani tampa) za visinu i irinu
papira.
Trea kartica je Layout na kojoj prvo imate podeavanje sekcija, odnosno mesta gde e poeti
naredna sekcija (na sledeoj strani, na parnoj, na neparnoj...) Svaka sekcija moe da ima razliita
podeavanja margina, veliine papira, zaglavlja i podnoja strane (Header and Footer)...
Ispod se nalaze dve opcije koje omoguavaju razliit Header i Footer na parnoj i neparnoj strani, kao i
na prvoj strani dokumenta. Tu su takoe i podeavanja udaljenosti Header-a i Footer-a od gornje
odnosno donje ivice papira.
Posebno je zanimljivo i podeavanje vertikalnog poravnanja teksta. Tekst u dokumentu moe da se
pie od vrha strane ka dnu Top, zatim od centra strane ravnomerno ka vrhu i dnu Center, i tako
da sve linije teksta budu ravnomerno rasporeene od vrha do dna strane Justified i da tekst ide od
dna strane ka vrhu Bottom.

Kretanje kroz tekst i selektovanje

Skraenice za kretanje kroz tekst mogu znaajno da vam ubrzaju rad u njemu i prilikom samog
kucanja i kasnije u radu sa dokumentom.
U tabeli se nalaze osnovne skraenice za kretanje kroz tekst, pri emu nacrtane strelice predstavljaju
osnovne tastere za kretanje tzv. kursorske strelice na tastaturi.
5

Za po jedno slovo levo/desno

Za po jedan red gore/dole
Skok na kraj reda
Skok na poetak reda
Ekran po ekran na gore/dole

/
/
End
Home
PgUp / PgDown

Skok na tano odreenu stranu

Cela re levo/desno
Ceo pasus gore/dole
Skok na kraj dokumenta
Skok na poetak dokumenta
Strana po strana na
gore/dole
F5 i upiete broj traene strane

Ctrl + /
Ctrl + /
Ctrl + End
Ctrl + Home
Ctrl + PgUp /
PgDown

Selektovanje je obavezno prilikom sreivanja teksta. Da bi Word znao koji deo teksta elite da
promenite morate da ga oznaite, tj. selektujete.
Pored prostog prevlaenja preko teksta ime se selektuje bilo koji njegov deo postoji vie drugih
naina za selektovanje teksta, pa tako to moe da se radi i pomou mia i pomou tastature. Naini
koji su navedeni u tabeli mogu isto tako da vam znaajno ubrzaju rad sa tekstom.
Selektovanje teksta pomou tastature:
Slovo levo/desno
Red gore/dole
Po jedna re levo/desno
Po jedan pasus gore/dole
Od pozicije kursora do kraja reda
Od pozicije kursora do poetka reda
Od pozicije kursora do kraja dokumenta
Od pozicije kursora do poetka dokumenta
Ceo dokument

Shift + /
Shift + /
Ctrl + Shift + /
Ctrl + Shift + /
Shift + End
Shift + Home
Ctrl + Shift + End
Ctrl + Shift + Home
Ctrl + A

Selektovanje teksta pomou mia

Jedna re
Ceo pasus
Ceo rad
Ceo pasus
Ceo dokument

Dupli klik na re
Trostruki klik bilo gde u pasusu
Klik u zonu za markaciju ispred teksta
Dupli klik u zonu za markaciju
Trostruki klik u zonu za markaciju

Napomena: tzv. Zona za markaciju se nalazi izmeu leve linije teksta i leve ivice papira unutar leve
margine. Kursor u njoj uvek izgleda kao obina strelica okrenuta ka tekstu.
Za selektovanje delova teksta moe da se koristi i kombinacija mia i tastature. Sa tasterom Shift
moete da selektujete vezani deo teksta tako to kliknete miem na poetak dela teksta koji elite da
selektujete, pa sa pritisnutim Shift kliknete na kraj dela teksta koji selektujete. Sa pritisnutim
tasterom Ctrl moete da selektujete nevezane delove teksta. Npr., selektujete jedan naslov, pa sa
pritisnutim Ctrl selektujete i naredne naslove.

Formatiranje teksta
Za sreivanje teksta u Word-u postoji mnogo naina i tehnika. Ovde e biti objanjena samo osnovna
podeavanja koja se i najee koriste.
U Formating toolbar-u se nalaze najkorienije alatke za format teksta. Sve alatke (ukljuujui i one
koje su na toolbaru) se nalaze u Format meniju.

Formating toolbar

Prve dve alatke u Formating toolbar-u su Styles and Formating i padajua lista Styles. Obe alatke se
koriste za rad sa stilovima koji predstavljaju posebnu tehniku sreivanja teskta. Stilovi ine skup svih
osobina teksta, pa samo biranjem stila vi menjate kompletan izgled selektovanog dela teksta.
Nakon njih je alatka Font
koja vam omoguava promenu izgleda slova. Postoji
veliki izbor razliitih fontova koji su vam na raspolaganju i koji daju raznolike prikaze slova.
Sledea alatka je Font Size
koja prua mogunost promene veliine slova. Standardna veliina
slova u telu teksta je 12 point (taaka), za naslove se koriste veliine 16 i 18 pt. U samoj listi vam je
ponuen odreen broj veliina, ali ako vam odgovara veliina fonta koje nema na listi jednostavno
je upiite i potvrdite pritiskom na Enter. Maksimalna mogua valiina fonta je 1638 pt.
Zatim slede alatke sa tri slova
, u pitanju su stilovi fonta (slova). Alatka Bold podebljava
slova. Italic slova pie kao iskoena tzv. kurziv. Underline slova podvlai.
Sledee etiri alatke

se koriste za poravnanje teksta:

Align left poravnava tekst uz levu marginu.

Center postavlja tekst na sredinu, jednako udaljen od leve i desne margine.

Align right poravnava tekst uz desnu marginu.

Justify razvlai tekst od margine do margine, tako da je tekst sa obe strane ravan.

menja razmak izmeu linija unutar pasusa. Standaran razmak je 1,0 ili
Line spacing alatka
Single koji stavlja linije bez razmaka izmeu, kao to je to u ovom pasusu.
Razmak od 1,5 linija pravi vei razmak, kao to je to u ovom pasusu. Otprilike izmeu svake linije ima
50% vie razmaka. Iako na ekranu to moe da deluje previe, vei prored se koristi zato to je tekst
itljiviji kad je odtamapan.

Naredne dve alatke

u Formating toolbar-u se koriste za nabrajanja. Numbering za nabrajanje
koristi brojeve, a Bullets razliite znakove (takice, crtice, zvezdice....).
Sledee dve alatke su Decrease Indent i Increase Indent
odnosno poveanje uvlaenje pasusa sa leve strane.

koje se koriste za smanjenje,

Alatka Borders
najee kao poetnu opciju nudi Outside Border i omoguava da deo teksta
uokvirite, podvuete sa gornje ili donje strane ili oivite sa leve i desne strane.
U ovom pasusu je korien Outside border.
Alatka Highlight

oznaava tekst kao to biste to uradili markerom na tampanom papiru.

Poslednja alatka u Formating Toolbar-u je Font Color

slova.

koja vam omoguava promenu boje

Format Paragraph
Sva podeavanja koja moete primeniti na nivou pasusa nalaze se u Format meniju i opciji Paragraph.
Prva kartica Indents and Spacing sadri
mnogo korienije alatke. Prva je padajua
lista Alignment menja poravnanje teksta (Left,
Center, Right i Justified). Desno od nje je
alatka Outline level koja daje nivo tekstu, time
ga oznaavajui kao naslov. Obavezna alatka
za pravljenje sadraja u dokumentu.
Deo koji se zove Indentation omoguava
promenu uvlaenja pasusa. Left i Right su
standardna uvlaenja koja ceo pasus uvlae sa
leve odnosno desne strane. Padajua lista
Special sadri specijalna uvlaenja koja utiu
na samo odreeni deo pasusa.
Pa tako First line uvlai samo prvu
liniju pasusa u odnosu na ostale linije. esto
korieno podeavanje pravi tzv. francuski
paragraf. U ovom pasusu je primenjeno ovo
uvlaenje.
Hanging je uvlaenje, i stoji nasuprot opciji First line, odnosno sve linije u pasusu su uvuene u
odnosu na prvu liniju. Moe da se koristi na primer kada elite da istaknete pojam koji se
nalazi u prvom redu teksta.
Moda najvaniji deo je Spacing u kome se nameta razmak izmeu pasusa. Na poetku dokumenta
je objanjeno da se u Word-u nikad ne kuca vie Enter-a za redom. Kada naslov elite da odvojite od
8

ostatka teksta, to se ne radi tako to vie puta kliknete na Enter (pravei prazne pasuse). Za razmak
izmeu pasusa se koriste dva podeavanje iz ovog dela, a to su Before i After.

Spacing Before odreuje koliki e biti razmak pre selektovanog pasusa, odnosno izmeu tog pasusa i
prethodnog (ili gornje margine, ako je to prvi pasus u tekstu).
Spacing After odreuje koliki je razmak posle selektovanog pasusa, odnosno tog pasusa i narednog.
Spacing od 12 pt je razmak od otprilike jednog reda izmeu dva pasusa. Pored point-a (pt) meru za
razmak moete odrediti i u linijama (upisujui line), u centimetrima (cm), inima ()...
U ovom delu se nalazi i Line Spacing koji je ve opisan u Formating toolbar-u, s tim to ovde imate
neto vie mogunosti za odreivanje tanog razmaka linija unutar pasusa.
Druga kartica u prozoru Format Paragraph je Line and Page Breaks. Na njoj se nalazi nekoliko alatki
koje vam mogu pomoi kod sreivanja teksta.

Prva je Widow/Orphan control koja gotovo uvek stoji ukljuena. Kad je aktivna eliminie redove
pasusa koji ostanu sami na prethodnoj strani (sluaj Udovica) ili sami preu na narednu stranu
(sluaj Siroe).
Keep lines together odrava sve linije pasusa na istoj strani. Najee se koristi kod pasusa koji zbog
vizualnog oblika mora biti na istoj strani.
Keep with next dri taj pasus zajedno sa narednim na istoj strani. Time onemoguava da taj pasus
bude poslednji na strani. esto se koristi za naslove.
Page break before pravi prekid strane pre selektovanog pasusa ime taj pasus biva prvi na narednoj
strani. Koristi se za naslove poglavlja.

Format font
Sva podeavanja koja moete primeniti na nivou slova nalaze se u Format meniju opcija Font.
Prvih nekoliko podeavanja iz tog prozora su ve objanjena, poto su prikazane i kao alatke na
Formating toolbar-u. To su Font, Font Style, Size i Font Color.

Padajua lista u sredini prozora Underline

Style podvlai tekst linijom koju izaberete.
im izaberete linju postaje aktivna i padajua
lista pored Underline Color. Alatka Underline
iz Formating toolbara uvek podvlai tekst
tankom crnom linijom, dok vam ova
podeavanja pruaju vie mogunosti.
Sledi celina koja se zove Effects, u pitanju su
razliiti efekti koji mogu dosta promeniti
prikaz slova. Prva dva efekta su Strikethrough
i Double Strikethrough koji precrtavaju slova
jednom ili duplom linijom.
Naredna dva se najee koriste. U pitanju su
Superscript i Subscript, koji smanjuju slova i
podiu ih gore (kao u m2) ili sputaju dole (kao
u H2O).
Zatim sledi kolona sa ukrasnim efektima: Shadow s enka, Outline oivena slova, Emboss
iissppuuppeennaa, Engrave uudduubblljjeennaa.
U narednoj koloni je prvo Small caps koji prikazuje sva slova kao velika (capitals), ali u manjoj veliini:
SMALL CAPS, dok All caps prikazuje sva slova kao velika: ALL CAPS. Hidden skriva selektovana slova.
Druga kartica Character Spacing ima nekoliko podeavanja. Scale ravnomerno poveava ili smanjuje
selektovan tekst npr.: 150% ili 200%. Ali poto umnogome utie na kvalitet slova retko se
koristi.
Mnogo korieniji je Spacing koji vam omoguava da poveate (Expended) ili smanjite (Condensed)
razmak izmeu slova. esto se naslovi koji elite da budu vizualno vei (MOLBA, IZJAVA...) pogreno
sreuju tako to se stavlja razmak izmeu svakog slova. To je pogreno zato to Word u tom sluaju
svako slovo tretira kao zasebnu re to vam umnogome oteava i selektovanje i rad sa tim delom
teksta. Pravilno je koristiti upravo ovo podeavanje koje vam omoguava da reguliete i veliinu tog
razmaka izmeu slova (M O L B A , I Z J A V A).

Ispod je podeavanje Position koji prua mogunost da rei ili ak pojedinana slova podignete iznad
ili spustite ispod normalne linije teksta.
Poslednja kartica u prozoru Font je Text Effects gde imate izbor razliitih animiranih efekata.

10

Nabrajanja (Bullets and Numbering)

Kao to je ranije ve objanjeno u Word-u se koriste
dve vrste nabrajanja: Bullets, koji koristi znakove i
Numbering, koji koristi brojeve. Pored ikonica iz
Formating toolbar-a za nabrajanje moete da koristite
i opciju Bullets and Numbering koja se nalazi u
Format meniju. Tu imate mogunost da menjate vie
podeavanja vezanih za nabrajanja.
Na kartici Bulleted imate izbor razliitih simbola koji
mogu da se koriste u tu svrhu. im izaberete klikom
jednu listu, postaje aktivan taster Customize u
donjem desnom uglu.
Klikom na njega dolazite do jo vie podeavanja. Prvo birate da li e te
koristite neki simbol (Character) i kako e on izgledati (Font) ili ete
korsititi neku sliicu (Picture) za nabrajanje. Podeavanje Indent at
odreuje koliko e simbol biti uvuen u odnosu na levu marginu. U delu
Text position opcija Tab space after definie koliko e prva linije teksta
biti uvuena u odnosu na levu marginu, a Indent at koliko e sve ostale
linije biti uvuene.
Kartica Numbered vam otkriva da za ta vrsta nabrajanja ne mora
obavezno biti sa brojevima. To mogu biti i rimski brojevi, mala, velika
slova... im izaberete jednu listu aktivira se Customize sa daljim
podeavanjima. Tu prvo definiete Number format, odnosno kako e brojevi biti prikazani ( 1., 1), (1),
1. dan, raun br. 1 itd.) tako to pored sivog polja koji predstavlja bilo koji broj u listi upisujete ta
elite da pie (taka, zagrada, neki tekst...). Desno je taster Font kojim definiete izgled tog broja.
Ispod, u Number Styles odreujete da li ete koristite brojeve ili slova. Pored u Start at odreujete
od kog broja kree lista (ako nastavljate neku prethodnu list npr.). Zatim u delu Number position
odreujete kako e brojevi meusobno biti poravnati i u Aligned at koliko e biti uvueni od leve
margine. Ispod je Text position koji je isti kao i za bullets.
Kartica Outline Numbered prua vam mogunost da izaberete vieslojno nabrajanje. Kada imate
nabrajanje unutar nabrajanja, odnosno kada imate vie nivoa nabrajanja. Jedino dodatno u
Customize imate upravo izbor nivoa koje definiete u tom prozoru.
Na kartici Line Styles moete da birate, napravite nov ili modifikujete postojei stil za vau listu.

Kolumne
Ako elite da vam tekst bude ispisan u
kolumnama ili stupcima (kao u novinama npr.)
to moete da uradite na dva naina. Prvi nain
je pomou alatke Columns
koja se nalazi u
Standard toolbar-u. Prvo selektujete deo teksta

koji elite da prikaete u stupcima (ako to

radite za ceo tekst ne mora nita da bude
selektovano) i pomou alatke odredite u koliko
kolumni elite da prikaete tekst. Drugi nain je
da to radite kroz Format meni.
11

Kada iz Format menija izaberete opciju

Columns... otvara vam se istoimeni prozor sa
vie podeavanja.

izmeu kolumni...). Zatim je deo Width and

spacing gde odreujete irinu svake
pojedinane kolumne i razmak izmeu njih.
Kada je ukljuena opcija Equal column width
sve kolumne e biti iste irine.
Na dnu je opcija Apply to kojom odreujete da
li se ta podeavanja odnose na ceo dokument,
od ove take na dalje, selektovan tekst ili na
sekciju u kojoj se nalazi tekstualni kursor.

Prvo moete da birate neki od Presets tj.

gotovih reenja: samo jedna kolumna
(normalan tekst), dve, tri kolumne, leva manja,
desna manja. Ispod je opcija Number of
columns gde odreujete broj kolumni
(maksimalan broj je 45, ali to zavisi od ostalih
podeavanja: veliine papira, margina, razmaka

U desnom delu prozora je prikaz tog teksta i

kako odreene opcije utiu na njega. Iznad je
opcija Line between koja postavlja uspravnu
liniju izmeu svih kolumni.

Stranine oznake (Header and Footer)

Stranine oznake predstavljaju odreen podatak
(tekst, sliku, broj...) koji se ponavlja na vrhu ili na
dnu svake strane. Na vrhu strane tj. unutar gornje
margine je zaglavlje ili Header, a u dnu tj. unutar
donje margine je podnoje ili Footer. Oni se uvek
nalaze na strani samo treba da ih prikaete kroz
View meni i biranjem opcije Header and Footer.
Podrazumevano je da se ono to napiete ili
ubacite u Header ili Footer ponavlja na svakoj
strani, meutim postoje situacije kada vam ne
treba na svakoj strani isti Header i Footer. U Page
Setup-u smo videli da Header i Footer mogu da se
razlikuju za parne i neparne strane (na parnoj ime
pisca, na neparnoj naziv dela npr.), a takoe moe
da se razlikuje i na prvoj strani (ako je to naslovna strana).
Header i Footer mogu da se razlikuju u bilo kom delu dokumenta na svakoj strani, u svakom
poglavlju..., ako taj dokument podelite u sekcije. Sekcije pravite tako to ubacujete prekid sekcije:
Insert/Break../Section Break, gde imate izbor etri tipa prekida: Next Page (pravi novu sekciju na
narednoj strani), Continuous (bez prekida u tekstu), Even Page (sekcija poinje na parnoj strani, ak i
12

ako prethodna neparna ostane prazna) i Odd Page (poinje na

neparnoj strani, ak i ako prethodna neparna ostane prazna). Svaka
sekcija osim razliitih strana moe da ima ak i razliitu veliinu papira,
margine ili orjentaciju (pogledati deo o Page Setup-u).
Osim to u Header-u i Footer-u moete da piete tekst i da ubacujete slike, takoe moete da
ubacujete odreena aktivna polja pomou alatki iz Header and Footer toolbar-a. Taj toolbar postaje
aktivan im prikaete Header i Footer.

Prva alatka u njemu je Insert AutoText koja ubacuje autotekst, odnosno odree zapise koje Word
automatski generie (ime autora sa brojem strana, naziv dokumenta, poverljivo itd.). Sledea je
Insert Page Number

ubacuje broj strane. Insert Number Of Pages

ubacuje ukupan broj

prua
strana (koji se automatski poveava ako se povea broj strana). Format Page Number
mogunost izbora izgleda brojeva koji e se koristiti za paginaciju (mogu da se koriste rimski
brojevi, slova...). Insert Date
dokument). Insert Time

ubacuje trenutni datum (koji se menja svaki put kad otvorite

ubacuje trenutno vreme. Page Setup

otvara Page Setup (zbog

skriva
pomenutih podeavanja koja se odnose na Header i Footer). Show/Hide Document Text
i prikazuje tekst dokumenta (da vam ne smeta dok podeavate izgled straninih oznaka). Same As
Previous

kopira izgled straninih oznaka iz prethodne sekcije. Switch Between Header and

prebacuje vas iz Header-a u Footer i obrnuto. Show Previous

i Show Next

Footer
prebacuju vas u Header ili Footer prethodne, odnosno naredne sekcije. Close zatvara prikaz
Header-a i Footer-a i vraa vas u tekst dokumenta (isto dobijete i duplim klikom na tekst).

Fusnote 1
Da biste ubacili fusnotu pored neke rei u tekst prvo postavljate
tekstualni kursor na mesto gde elite da stoji oznaka fusnote
(najee na kraj te rei). Zatim pozivate komandu
Insert/Reference/Footnote, koja e vam otvoriti prozor
Footnote and Endnote.
Prvo to odreujete je da li pravite Footnote ili Endnote. Razlika
je to se Footnote nalazi na dnu strane (kao u primeru naslova),
a Endnote na kraju dokumenta. Zatim birate Number Format
odnosno koju ete oznaku koristi za fusnote (arapski brojevi,
rimski brojevi, slova..) ispod je i Custom mark gde moete da
upiete bilo koji znak koji e se koristiti kao oznaka fusnote
(najee je to * - pri tom se za svaku narednu funsotu
1

Ovo je fusnota za naslov

13

jednostavno poveava broj tih simbola: *, **, *** ...). Sledee birate od kog broja e poeti brojanje
oznaka za fusnotu Start at. Sledea opcija je Numbering, kojom birate nain nabrajanja da li e ii
Contiuous (kad se oznake redom poveavaju: 1, 2, 3... od poetka do kraja dokumenta), Restart each
section (na poetku svake sekcije tj. poglavlja poinje ponovno brojanje) i Restart each page (na
svakom listu poinje brojanje iz poetka npr. kada koristite cutom mark kao oznake). Na kraju birate
na koji deo dokumenta e se to odnositi na ceo dokument ili odreenu sekciju.

Change Case
Pogreno otkucana mala ili velika slova (npr. zaboravljen Caps Lock) ne morate brisati i kucati ponovo
ve ih jednostavno prepravite pomou komande Change Case. Ova
komanda funkcionie na bilo kom delu teksta koji je selektovan
(jedna re, pasus, ceo tekst). Do nje dolazite kroz Format meni. U
prozoru Change Case postoji pet opcija: Sentence case slova
ispisuje kao u reenici, prvo veliko sva ostala mala; lowercase
sva slova ispisuje kao mala; UPPERCASE sva slova prepravlja u
velika; Title Case u svakoj rei prvo slovo je veliko, u engleskom
jeziku se tako piu naslovi, kod nas se koristi npr. za ime i prezime; tOGGLE cASE zamenjuje mala u
velika i obrnuto.

Pravljenje sadraja
U Word-u se sadraj pravi automatski. Da bi Word sam napravio sadraj prvo morate da mu
objasnite ta su naslovi u tekstu. Naslove definiete pomou nivoa. U delu Format Paragraph
pomenuta je alatka Outline level - to je upravo alatka kojom odreujete koji
nivo e imati selektovani deo teksta. Ukupno moete koristiti do 9 nivoa.
Prvi nivo: Level 1 je najvii nivo i dodeljujete ga najbitnijim naslovima u
tekstu (naslovima poglavlja npr.), Level 2 bi tad dodelili svim podnaslovima,
Level 3 temama itd. U praksi retko kad imate vie od tri nivoa.
Kad je ceo tekst otkucan, tad prelazite na sreivanje teksta i pored
definisanja izgleda odreenih delova teksta svim naslovima (koji elite da budu u sadraju)
dodeljujete odgovarajui nivo.
Nakon to ste odredili nivoe i time definisali
naslove sadraj pravite pomou komande
Insert/Reference/Index and Tables. U prozoru
Index and Tables kartica Tables of Contents je
zaduena za pravljenje sadraja. Sve to tu birate
vezano je za eventualno menjanje izgleda sadraja.
Prve opcije definiu da li e biti prikazan broj
strane, da li e ti brojevi biti desno poravnati i
kakvi e simboli (takice) prethoditi tom broju.
Moda najzanimljivija je opcija Format gde birate
14

neki od template-a koji menjaju kompletan izgled sadraja. Desno odatle je opcija Show levels
kojom odreujete koliko nivoa naslova e biti prikazano u sadraju.
Naslovi koji su prikazani u tako dobijenom sadraju predstavljaju linkove ka tim naslovima. Ako sa
pritisnutim Ctrl tasterom kliknete na neku stavku u sadraju Word vas prebacuje direktno na taj
naslov.
Ako naknadno dokucavate tekst pa se time poremeti broj strana na kojima se nalaze odreeni naslovi
ili ak dodate ili obriete neki naslov potrebno je da obnovite sadraj. Desnim klikom bilo gde na
sadraj dobijate, izmeu ostalih, opciju Update Field. U zavisnosti od
napravljenih promena on e ili samo obnoviti ili vam otvoriti dodatni
prozor sa opcijama: Update page number only (obnavlja samo brojeve
strana) i Update entire table (obnavlja kompletan sadraj).
Pored pravljenja sadraja, definisanjem nivoa za naslove dobijate i mogunost korienja mape
dokumenta. Dok se sadraj tampa sa dokumentom mapa vam samo slui za lake i bre kretanje
kroz sam dokument. Alatka Document map
se nalazi u Standard toolbar-u najee kao peta od
pozadi. Klikom na tu alatku sa leve strane se pojavljuje panel koji je prazan kada nisu definisani nivoi,
a u kome se automatski prikazuje svaki naslov kome dodelite nivo.

AutoCorrect Options
Word ima mogunost da sam ispravlja greke koje se deavaju prilikom kucanja. Automatske
korekcije pisanja ili AutoCorrect Options se nalazi u Tools meniju i sadri sve opcije koje se koriste pri
ispravljanju odreenih greaka u pisanju.
U samom prozoru AutoCorrect su prvo nabrojane opcije
koje ispravljaju pisanje velikih slova:

Correct TWo INitials CApitals prepravlja

sluajno otkucana prva dva slova u rei kao
velika.
Capitalize first letter of sentences postavlja
veliko slovo kao prvo u reenici.
Capitalize first letter of table cells postavlja
veliko slovo kao prvo u eliji tabele.
Capitalize names of days prvo slovo u nazivima
dana ispisuje kao veliko (vai samo za engleski
jezik)
Correct accidental usage of cAPS LOCK key
ispravlja greku ako vam je ostao sluajno
ukljuem Caps Lock.

Sve ove opcije su dobre da ostanu ukljuene, poto su u pitanju este greke. Iako nekad moe da
vam zasmeta kad povea slovo nakon nekih skraenica (i sl., npr., i dr. ...). Za takve skraenice
koristite izuzetke ili Exceptions koje moete da definiete klikom na taster u gornjem desnom uglu.
15

Pored tih opcija AutoCorrect vam prua i mogunost ispravljanja greaka koje nastaju prilikom
kucanja odreenih rei. U pitanju je opcija Replace text as you type i spisak rei ispod nje. Kad
instalirate Word glavni jezik koji e on koristiti za kucanje je English (United States) za koji postoji
renik koji Word koristi pri ispravljanju greaka.
Jezik koji ete koristiti pri kucanju moete da promenite u Tools/Language/Set Language ili duplim
klikom u Status bar-u na mesto gde vam pie jezik koji trenutno koristite.
Poto za engleski jezik postoji renik, postoji i povei spisak greaka koje AutoCorrect ispravlja. Na
primer esta greka pri kucanju na engleskom je da se umesto rei and napie adn, pa je ta greka
ubaena da je AutoCorrect ispravlja. Takoe greka na koju svi naiu je pisanja slova i, koje u
engleskom jeziku samostalno stoji samo u rei I (aj) i uvek se pie kao veliko. Da biste spreili da vam
Word ispravlja i u I sve to treba da uradite je da
izbriete tu greku sa spiska. Naravno to vai samo
ako vam je izabran jezik English (United States).
Ako ste izabrali srpski jezik za kucanje teksta, ova
greka nee biti ispravljana. U AutoCorrect
Options u sluaju srpskog jezika nema spisak rei
koje ispravlja, ve samo odreenih simbola (kao na
primer: umesto :) ). Ali vi moete sami da dopunite taj spisak odreenim grekama koje primetite
da esto pravite pri kucanju. Ako, na primer, grekom napiete re ail umesto rei ali, moete ubaciti
te rei na spisak, tako da vam Word automatski ispravi greku. U tom sluaju biste re ail napisali u
polje Replace, a pravilnu re ali u polje With, klikom na taster Add dodajete na spisak.

Tabulatori
Taster Tab (Tabulator) na tastaturi
slui za uvlaenje prvog reda u pasusu. To uvlaenje je
po prvobitnim podeavanjima uvek 1,27 cm (pola ina). Word vam prua mogunost da odredite
tano mesto gde e tekstualni kursor skoiti kad pritisnete taster Tab. Najlaki nain da to uradite
je klikon na lenjiru na mesto gde elite da postavite tabulatorsku oznaku.
Prvo treba da izaberete koji tabulator ete postaviti. To birate u oku izmeu
gornjeg i levog lenjira.
Postoji pet vrsta tabulatora:
- Left tab poravnava tekst sa leve strane.
- Center tab poravna tekst po centru, na tabulatorskoj poziciji.
- Right tab poravna tekst sa desne strane.
- Decimal tab poravnava brojeve po decimalnom zarezu.
- Bar tab ne zaustavlja tekstulani kursor, ve samo iscrtava uspravnu liniju.
16

Kad izaberete potreban tabulator postavljate ga klikom na lenjir, pri emu se na tom mestu pojavljuje
izabrana tabulatorske oznaka.

Tabulatorsku oznaku moete naknadno da pomerate prevlaenjem po lenjiru ili da je izbriete

sklanjanjem sa lenjira. Duplim klikom na oznaku otvara vam se prozor Tabs, do koga moete doi i
kroz Format meni, gde imate mogunost da promenite odreena podeavanja tabulatora.
U sluaju da ne vidite lenjire (gornji i levi), potrebnmo je da ih ukljuite kroz View meni i opciju Ruler.
Postavljanjem tabulatora moete da uredite deo dokumenta na primer kao cenovnik:
Jabuke
Dinje
Kruke

kg
kom
kg

120
17
38

80,50
120,8
97

U ovom primeru korien je ovakav raspored tabulatora:

Tabulator moete da primenite i za naslovnu stranu na primer diplmoskog rada:

Student:

Profesor:

Brana Panti

prof. dr Novica Mili

U ovom primeru korien je ovakav raspored tabulatora:

17