1. 1.

Cirkularni proces uenja, u njemu supervizant razvija svoj profesionalni identitet tako
da korienjem i refleksijom svojih iskustava tei da oblikuje sopstveni odnos prema
profesiji.
2. 2 .Ono to nauku ini pouzdanom nije injenica da su naunici isti objektivisti, ve
injenica da je priroda observiranih dogaanja takva da se saglasnost o njima moe
napraviti kroz posmatranje razliitih observera to se naziva intersubjektivna verifikacija.
3. Faze u ciklusu grupe zavisnosti- traenje lidera, idealizacija, ocrnjivanje-klevetanje
4. 4. grupni pritisak sa elementima emocionalnosti i solidarnosti postoji i u grupama u
kojima postoji formalno clanstvo
5. 5. Po Frojdu, tokom grupnog procesa, odvija se borba za ouvanje vlastitog identiteta
6. 6. Konvergencija miljenja- identifikacija sa zajednikom figurom voe
7. 10 Prednosti timskog rada
rad u grupi strunjaka razliitih profila (to mogu biti i volonteri).
Timska konferencija omoguava raspravu clanova tima o svim problemima iz razliitih uglova
posmatranja.
lanovi tima postavljaju zajedniki cilj u konkretnom sluaju i raspravljaju o moguim nainima
za dostizanje toga cilja.
Svaki lan pri tome doprinosi u skladu sa svojom, specifinim zadatkom.
Odluke tima su zajednike, prihvataju se na konferenciji i svaki lan preuzima deo odgovornosti
za njih.
8. 12. Kohezija grupe doprinosi formiranju grupe, ali i podgrupa
Privlacnost grupe za njene clanove
Jedinstvo clanova u raznim temama i pitanjima
Stepen koordinacije clanova u izvrsavanju zadataka
Stepen motivacije da izvrse zadatak
Moral grupe kroz sistem vrednosti
STA DOPRINOSI MEDJUSOBNOJ PRIVLACNOSTI?

Bliskost stavova,problema
Zajednicko prisustvo na sastancima
Slicnost
Razlicitost
Pozitivnost i pohvale

Dublje otkrivanje sebe

-

Za kohezivnost su znaajnaStruktura grupe

Nacin funkcionisanja grupe

Vrednosne norme

Povezanost sa okolnim grupama

9. 14. Osnovne greke voe

Cutanje podstice primarne nesvesne procese koji oblikuju autisticno ponasanje
clanova grupe(BP)
Preterano ispoljavanje emocija prema nekom od clanova grupe, stvaranje
miljenika ili privilegovanih unutar grupe
Lazna demokraticnost koja ga pretvara u clana bez odgovornoosti
10. 15. podgrupa koje se formiraju medju clanovima tokom grupnog procesa
i usmerene su na trazenje vodje. Tu dominiraju primitivno miljenje I primitivni
procesi. Prirodno je da se pojavljuju, jer clanovi grupe ne komuninciraju
medjusobno sa istom valencom medjusobna privlacnost, emocionalne veze,
interesni savezi Intenzivnije komunikacije - Dijade, trijade,klanoviIzolovani,
autsajderi,gresnici Podgrupe nisu opasne ukoliko privrzenost toj grupi nije
veca od privrzenosti celoj grupi

11. o
. ,
,

. ,
.
,
, , , .

/ ,

. ''
, ''
(, 1995). '' ,

''

(, , 2007).
.
,
, , ()
(), , .

, ,
, .

12. Korisnici socijalne zatite Korisnik prava ili usluga socijalne zatite jeste pojedinac,
odnosno porodica koja se suoava s preprekama u zadovoljavanju potreba, usled ega ne
moe da dostigne ili da odri kvalitet ivota ili koja nema dovoljno sredstava za
podmirenje osnovnih ivotnih potreba, a ne moe da ih ostvari svojim radom, prihodom
od imovine ili iz drugih izvora.
Maloletno lice (u daljem tekstu: dete) i punoletno lice do navrenih 26 godina ivota (u daljem
tekstu: mlada osoba, mladi, odnosno omladina) jeste korisnik u smislu stava 1. ovog lana, kada
mu je usled porodinih i drugih ivotnih okolnosti, ugroeno zdravlje, bezbednost i razvoj,
odnosno ako je izvesno da bez podrke sistema socijalne zatite ne moe da dostigne optimalni
nivo razvoja,
13. Konsultacija- meusobni odnos pojedinca ili organizacije koji imaju specijalizirano
znanje.- sa pojedinacima ili organizacijama, kojima je to znanje neophodno da bi razreili
konkretan problem. proces reavanja problema u kojem se daju saveti ili sline aktivnosti
u smislu pomoi pojedincu, grupi, organizaciji ili zajednici koja se suoava sa tekoama
u radu.
davalac konsultacija najcesce nema formalni autoritet i njegovi saveti za strunjaka nisu
obavezuji
Pripravnitvo_
uvoenje poetnika u rad koji se odvija u nekoj instituciji i vremenski je ogranien
Poetnici se za vreme pripravnitva upoznaju sa radnim zadacima, postupcima i sa
organizacijom odreene institucije
mentori se po pravilu, ne bave konkretnom pomoi za razvijanje profesionalnih
uloga i profesionalnog aspekta linosti, nego je rad sa pripravnicima vie usmeren na
upoznavanje konkretnih radnih postupaka.
14.

tri izvora konflikta:

1. ambivalencija unutar pojedinaca koji su clanovi grupe, -tj. izmedju njihovih
zelja za autonomijom, nasuprot,- zavisnosti odn.potreba za zajednicom/grupom

2. razlike izmedju zahteva grupe za sprovodjenjem grupnog cilja i zelje pojedinca

za ispunjenjem individualnih potreba
3. snazni emocionalni porivi koji interferiraju sa grupnim procesomtzv.
radne grupe
ponekad postaju haoticni i dezintegrisuci i mogu se shvatiti kao snage iznikle
iz nesvesnih bazicnih predpostavki koje imaju svi clanovi bilo koje grupe
aktivnosti i ponasanja iz domena ovog izvora pojavljuju se spontano i
nesvesno
15. tokom rada grupe nesvesni procesi postaju sve jae izraene
16. Prednosti timskog rada
17. 8 prepreka u timskom radu
18. Prva 2 koraka u reavanju konflikta
19. ta ini sistem socijalne zatite
20. Najvanija 4 normativna dokumenta
Zakon o soc zatiti
21. Koji elementi grupne dinamike odreuju grupne emocije?
3. komunikacijski procesi, interakcijski obrasci
8. traenje lidera, idealizacija, odstranjivanje
10. povean je produktivnosti I kvalitet rada, sposobnost za brzo reagovanje, bogatstvo
raznovrsnosti I razliitosti, vei stepen za preuzimanje odgovornosti, spremnost lanova da ue I
da se usavravaju I iskoriavanje ljudskih resursa
11. loi odnosi izmeu lanova tima, nestrunost, previe ili premalo lanova u timu, slaba
motivacija za timski rad-apatini, nejasno definisanje uloge u timu, isticanje I neuvaavanje
drugog miljenja, loa atmosfera rada
13. 1.ambivalencija unutar pojedincakoji su lanovi grupe, izmeu elje za autonomijom I
potrebom za zajednitvom, 2. Razlike izmeu zahteva grupe za sprovoenjem grupnog cilja I
elje pojedinca za ispunjenjem individualnih potreba, 3. Snani emocionalni porivi
16. pojanjavanje I pregovaranje
1. sistem soc zatite ine usluga soc.zatite I materijalna podrka
2. deca, mladi 0-14, 14-21, stari

3. pravilnik o sistematizaciji, normativima I standardizaciji rada, zakon o socijalnoj zatiti,

pravilnik o radu, porodini zakon, zakon o maloletnikim poiniocima krivinih dela.
4. teorije socijalnog rada, psiholoke teroije I pravci, opta teorija sistema, konvergencija
doivotnog uenja
10. modeli procesa,
Modeli koji razmatraju supervizijske odnose, integrativni modeli supervizije
22. Uvaavanje I partnerstvu
23. 12Navedite koji nedostaci
Vanboliki, dispanzerski kliniki rad u zajednici
Odreeni stepen konfuzije povezan je sa razumevanjem porekla ili edukativne pozadine
profesionalnog supervizora.
13. supervizija strunog rada, psihosocijalnih usluga I programa
14. formulisanjem problema I definisanjem prioriteta
15. jasni, merljivi, dostini realni I vremenski odreeni
11. zadovoljavanje razliitih potreba znaajnih za uspean struni rad u slubi kakav je
crs, razvoj slube, razvoj sposobnosti