Lelejska gora

Biografija i biliografija(itati sa slajda)

Verzije romana-U romanima Lali prikazuje vreme kada je u partizanskom ratovanju dolo do krize, kada su se
probudili stari sukobi i podele, kada izvesnost borbe nije mogla da se nasluti. Njegovi junaci su
zahvaeni moralnim i psiholokim krizama, pa otuda unutranji monolog kao osnovno i
dominantno sredstvo umetnikog oblikovanja likova. U stvaralakoj praksi Mihaila Lalia
zanimljiv je jo jedan fenomen: on se stalno vraa ve zavrenim pripovetkama i romanima i,
nezadovoljan ostvarenim, pristupa preradi. Roman Raskid je posle etrnaest godina doiveo
preradu uz znatne izmene u naraciji, izboru likova i njihovoj strukturi. Drugu verziju je doiveo i
roman Lelejska gora, a razvijanjem pripovetke Pramen tame nastao je istoimeni roman.
-Komunisti - ija je platforma ukljuivala stvaranje Jugoslavije kao socijalistike federacije s
Crnom Gorom kao njenom dravom - su se organizirali u partizane i nastavili borbu protiv
Italijana, dok su oficiri verni kralju i ouvanju predratne unitarne monarhije odustali od borbe
protiv okupatora i organizovali etnike. U januaru 1942. etnike grupe, predvoene Pavlom
uriiem i Lekom Laliem, pokrenule su opti napad na partizane. Ovoj akciji se u februaru
pridruio i pukovnik Stanii. etnici su se ubrzo povezali sa Italijanima i postali deo
antipartizanskog fronta. Italijani su ih naoruavali, opremali, plaali i koristili u zajednikim
akcijama. Uprkos aktivnoj vezanosti jedne strane za okupatora, neki autori ovu borbu razliitih
crnogorskih frakcija smatraju graanskim ratom.
U martu 1942. Italijani i etnici pokrenuli su odluujuu ofanzivu za unitenje partizana u Crnoj
Gori. Uslijed tekih borbi, opte iscrpljenosti naroda i opasnosti od gladi, kao i uslijed
nepopularnih i pretjeranih egzekucija politikih protivnika, meu stanovnitvom je opala podrka
partizanskom ofanzivnom kursu. vrsto jezgro partizanskih snaga krajem maja i poetkom juna
1942. povuklo se u graninu oblast jugoistone Bosne, gdje je Vrhovni tab od njih formirao
proleterske brigade. Poev od 24. juna, ova grupa partizanskih brigada krenula je u pohod na
zapad, a u najveem dijelu Crne Gore Italijani su lokalnu vlast prepustili etnicima.
Upravo o ovoj godini i ovom problemu pie M.Lali u svom romanu Lelejska gora.
-Prva verzija Lalieve Lelejske gore objavljena je krajem 1957.god. a druga pet godina kasnije.
Put o preradi objavljenog dela nije nimalo prijatan i za to postoje krupni razlozi. Sama pojava
druge verzije dela dovodi u pitanje prvu verziju. Autor preuzima rizik da preraujui svoj
prethodni umetniki rezultat poljulja priznatu vrednost svog prvobitnog umetnikog miljenja. Iz
promenjene pozicije(vremenske, estetike) autor drugaije vrednuje delo. Verzije nastaju iz
subjektivnih razloga: merila italaca i autora. Iako je zbog poetske snage i originalnog knjievnog
postupka veina kritiara ovo delo ocenila kao najuspenije do tada, ali razloga za preradu je bilo
vie. Nova verzija je znatno obimnija od stare...560 stranica naspram 300 stare verzije. Uveo je

10 novih poglavlja, mnogo epizoda i proirio je ranije misaone jedinice, uvodi ak i nove
likove(Draga Neekia, Paka Popovia, Isaka Sakija...). citati sa slajda.

Sadraj romana:
Drugi svetski rat(1939-1945) ; okosnicu ini pria 1942.u Crnoj Gori. Strukturno, roman je
podeljen u 5 celina, a to su: Bjee tama, Sam, S avolom, avo lino i Proe ljeto. Svaka od tih
celina ima 12 naslovljenih poglavlja .
Delo je sklopljeno na principu tematske simetrije. Prva I poslednja glava mogle bi se zajedniki
nazvati u drutvu. Tri sredine glave ispunjava Ladovo samotnitvoRazlikuju se po intenzitetu
I nainu psiholokog manifestovanja samoe. Centar svih glava je deo S avolom.
Pre svakog poglavlja citira Njegoa ili Miljanova ali u samom sadraju romana komunicira sa
Danteom, Geteom I Zolom.
Vidiljiv je postupak kruenja ideja( stilska navika najavljivanja onoga to e se dogoditi), pisac
kao da eli zajedno sa nama da zaviri u dogaaj pre nego to se on i desio.
Fabularni tok; imamo sudar linosti i ideologija, ali zapravo sudar oveka sa samim sobom i sa
sopstvenom ideologijom bivstvovanja.
Ovo je pria o ljudskoj drami u ratu, ali I ljudskoj drami uopte jer videemo da ovo nije samo
ratni roman.
itav svet moemo da posmatramo kao vojevanje dva suprotna tabora, a opet s druge strane kao
borba dobra i zla u oveku, boga i avola, iako je Lali otiao korak dalje i ne slika svet crno
belim bojama.
Okosnica prie je da ovek ne moe bez zajednice , on je prvenstveno drutveno bie i svako
odvajanje od zajednice dovodi ga na rub moralne i fizike propasti. Videemo u kojoj meri.
Ratni ali psiholoki roman
Dragan Jeremi u svom delu Prsti Nevernog Tome pie o Lalievu I njegovom romanu. Jeremi
kae da je rat nunost u kojoj su ovek i ivotinja na najveem ispitu I da se u ratu najbolje vidi
sutina ljudskog ivljenja, asna smrt ili neasno ivljenje. Zatim, zlo proizlazi iz sebinosti i
straha, a dobro iz junatva i drugarstva.. jedina mogunost da se ovek oslobodi zla je junatvo.
Mnogi Laliev stav prema ivotu proglaavaju pesimistinim ali takav stav je psiholoki
opravdan u vremenima koje on u delu opisuje.
Epska, crnogorska, gortaka epika- sam ivot po sebi ne treba ceniti jedino ako je ispunjen
junakim delima.

Antropocentrina slika sveta(ljudi zauzimaju najznaajnije mesto)

Slika likove pomou dubinskih psiholokih analiza; obnovio psiholoku analizu . On slika
karaktere, njegova panja stalno na ljudima. U njegovim romani je dosta likova razliito
naslikanih ali duboko I kompleksno I ak I glavni junak kada ostaje sam I kada u utanju lia
uje nekoga on ve stvara sliku o njemu I opisuje tog davnanjeg komiju, prijatelja I sl.
Postupiu kao pripoveda I rei u neke stvari unapred ali sa svakim pojavljivanjem avola,
glavni juka Lado Tajovi, prvenstveno prepozna oveka u njemukomiju, prijatelja ali oveka
u njegovim pokretima, manirima I sl. Kao da itamo da svaki ovek ima neto avolsko u sebi ili
svaki avo je ipak samo ovek.
Stvorio psihologiju junaka u izuzetnim situacijima(prelaz izmeu ivota i smrti)..svako ivi, sanja
i umire prema svojoj psihologiji..izvestan moralni asketizam
Jedni ljudi u ratu podivljaju i postaju vuci, a drugi se pretvaraju u gonjene ivotinje. Osnova
animalizacije oveka je u strahu i sebinosti. Videemo da junaci romana znaju da nije
najstranija smrt nego izgubiti obraz- I svi umiro mirno i bez patetike kao linosti antike
tragedije to pokazuje koliko je ovek vei od zveri. ovek svemu daje smisao...vredi iveti ako
se asno ivi i ako moe asno da se umre.

Lik Lada Tajovia

Vasilj- naglost, brzopletost, nemarnost; Ivan Vidri- vostvo, racionalnost, smirenost; Lado
Tajovi- kompleksna linost iji razvojni(duhovni, psiholoki) put pratimo tokom itavog romana
.. Ova tri lika daju nam glavnu, celokupnu okosnicu ovog romana. Svaki od njih je
predstavnik partizana ali istovremeno I predstavnik odreenih osobina. Glavni protagonist I
pripoveda ovog romana je Lado Tajovi.u poetku je predstavljen kao neko ko slua Ivanova
nareenja, naivan, ali spreman na borbukao izdanak mladosti koja toliko ne razmilja.
Meutim, tokom romana otvaraju nam se svi slojevi njegove due I mi vidimo kompleksnu
linost I zapravo vremenom akcenat nije toliko na spoljanoj borbi ve na dubokoj unutranoj
borbi oveka sa avolom u sebi.
Protagonista, pripoveda, borac sa spoljanjim svetom, sa avolom i sa onim animalnim u sebi
Saborac, drug, saputnik, nemoan da ubije, otme i opljaka
Uslovi u kojima se Lado kree su ratni, nehumani, uslovi koji degradiraju oveka I pretvaraju ga
u ivotinju Partizana je sve manje, kreu se u manjim etama, tako I ova eta od tri druga vredi
mnogo, samo da se ne ostane sam u pustoj umi.ali oni toga I nisu svesni U prvom delu
romana, do poglavlja Sam, Lado je ovek koji brine o svojoj zajedniceNjihova celokupna
ideologija je da ne ubijaju, ne budu nasilni, ne pljakaju..i oni se dre toga, ak I kada u stomaku
oseaju neizdrivu glad.

avo se javlja samo u snu, kada je Lado u zajednice, kroz davno ostavljenu/izgubljenu porodicu
a animalno se javlja u porivima da se zasiti glad ak i neim to je mogui otrov. I ova javljanja
su opravdana ovih nehumanim, degradirajuim uslovima i na neki nain oekivana.
Ali akcenat je na zajednici kao zatiti u najteim vremenima; odvajanje od zajednice znai i
odvajanje oveka od sebe samog. Hajke na ljude tokom istorije ne prestaju i zato izgleda kao da
ovek nije izaao iz varvarstva, ali ono to jedino moe da oplemeni oveka je drugi ovek.
Zajednitvo u ovom vujem vremenu.(citati o Staljinu I suncu sa slajda)
Meutim.
Lado Tajovi u samoi
Vidimo potpunu transformaciju oveka. Citati sa slajda.
Od poglavlja Sam postepeneno se menja I celokupna koncepcija romana I razmiljanja Lada
Tajovia. Sa itanja Engleske gramatike on prelazi na Fausta koji mu deluje kao Staro
gvoeOd tada u razmiljanjima poinje da ali avola jer ga uvek predstavljaju kao manje
potenog od Boga.ali jo uvek ne ubija, ne sveti se, I trezveno razmilja jer je jo uvek u
drutvu.
Drug Vasilj sa otrovnim borovnicama predskazuje prisustvo avola(bunca, spominje avola u
Lelejskog gori, pria o narodnom leenju i verovanjima, priinjava mu se da mu je desna noga
kraa
Kulminacija se deava onoga trenutka kada se Ivan vraa bez Nika Sajkova I kada Lado odlazi da
ga trai iz oseanja dunosti.
Vasilja spaava drutvo, Lado odlazi da trai Nika Sajkova i biva preputen samom sebi. Citat sa
slajda.
Lado se u poetku svog puteestvija trudi da ne bude sam jer osea gorinu usamljenog oveka u
ratu, u pustoj umi bez osnovnih vidova egzistencije(vake, uge, glad, golotinja)Odlazi u selo
I razgovara sa Nedom ali po povratku u svoju jamu Neda se manifestuje u mnogo drugih ena I
podriva Ladovu matu to ga dodatno frustrira I oteava mu ve dovoljno teak pokoaj
avo se prvi put nazire kroz stablo pored koga je spavao Lado a manifestuje se u liku Nika
Sajkova a zatim se gubi u obliku kamena. Lado ne zna da li je to stvarno ili halucinacija, gubi se I
pokuava da umiri sebe. Rastu neki novi porivi I Lado razmilja o novom oruju u dokolici..u tim
trenucim se avo javlja, zapravo osea se njegovo prisustvoLado postaje paranoian , privia
mu se avo, misli da ga eka iza zasede I da eli da mu otme oruje. eli da ubije lisicu ali
Taslau poklanja ovcu, odbija da ubije..izvesna podvojenost linosti Plaei prolaznike, Lado
shvata da je to avolski posao I poinje da se izjednaava sa avolom

Ulazak u Lelejsku goru, svet avola

Citat sa slajda.
Najlepi i najpoetskiji pejzai oslikani su u Lelejskoj gori; priroda kao organizam, ivo bie, kao
prisutno tajanstvo, svet stvarnosti i mate
Svojim poetskim vienjem prirode opisuje nam odnos usamljenog oveka sa prirodom u kojoj
nema oslonca ako ga nema meu ljudima
Lelejska gora kao svojevrsna sinteza dramskog I lirskog, dramskog u oveku a lirskog u
prirodi(roman sa najteim vaspitanjem koje oveku daje najstranije iskustvo koje se plaa
duom, animalizovanjem, pretvaranjem u zver koja ubija da ne bi bila ubijena)
Potpuna transformacija lika poinje kada zagazi u svet Lelejske gore, kao svet arobnog,
bajkovitog, mitolokog; od tada spava na raskru to je karakteristino za avola. Od poglavlja
S avolom Lado zasigurno vie nije sam to je tragino jer je sada saborac avolu...Deava se
smena pripovedaa- Lado i Onaj s Ladom; svojevrsna igra autora koji ovim postupkom eli da
prikae apsolutnu podvojenost linosti i vie nismo sigurni ko pripoveda djavo, Lado ili djavo u
Ladu ili Lado u djavolu? Ubijanje zmije je korak blie avolu razgovor s avolom lino. Naime,
Lado uje da neko dolazi, osea i zna da taj neko trai zmiju..avo je predstavljen kao tuan,
neodluan, crno gradsko odelo, hramlje i posre, starac, iri smrad, pogaa misli, kada ga ovek
ugleda menja boju i odlazi kada biva pogoen zemljom..avo se ne boji oveka, smatra ga
jadnijim od sebe I pogaa Ladovu misao da eli novo orujeali on odbija da mu ga napravi jer
e nasilja ionako I dalje biti I to I nije tako strano.Njegov smrad dok govori predstavlja smrad
oveka koji je okoreo u zlu I svaka re mu je smradna I nitavnaovek koji nosi smrt u ustima
I iri je oko sebe. Ako bismo pokuali biblijski da tumaimo teranje avola, on odlazi jedino kada
ga Lado gaa zemljom.ako se prisetimo da je po biblijskom tumaenju ovek nastao od zemlje,
avo dakle bei od onog iskonskog u ovekuplaei se ili grozei se..to ne znamo
Lado eli da mu proda duu, avo uzima ne pitajui. Zapravo, avolu kao da nije vana Ladova
dua, kao da je ona nitavna...i mi ne vidimo konkretno uzimanje, ali u kasnijim Ladovim
postupcima oituje se njegovo drugovanje sa avolom.
Po mom miljenju, jedna od najupeatljiviji scena jeste in davanje primata animalnom- Lado
ubija bika i pije njegovu krvu. Nekom od ljudi koje je sreo u umi priaju mu o prelepom volu
koji se eta umom. Malo kasnije, Lado nailazi na tog vola koji je zapravo bik. Scena susreta sa
bikom deluje kao halucinacija, neto nestvarno, neopipljivo...Lado se dugo premilja da li da ga
ubije jer bik prelep, zdrav i prav. Ali kao da se u njemu otelotvorio avo. Bik ga izaziva, pozira,
pokazuje prirodi i kosmosu svoju lepotu, Lada to poinje d drai. Uopte otkako je ostao sam
Lada drae i iritiraju stvari koje nisu pre. I on puca u bika i limenkom hvata njegovu krv i pije je.
(citat).
Osn.ton Lalievog proznog izraza je krepkost, snaga, zamah, ali ima I nenosti lirike.

Buenje ivotinje u Ladu koji uzvikuje- sad sve smijem!

Poinje da misli o tome da zbaci avola sa trona i da zauzme njegov presto; avo se javlja kao
apsolutni produkt samoe. Shvata da je i postao avo ovim ispijanjem i da ne mogu dva avola
da se nalaze na istom mestu.
Poinje da spava na trbuhu(po narodnim verovanjima avo spava na stomaku) i to mu je
najudobniji poloaj.
Citat Komunisti smo kad smo zajedno, a sam ovjek ne moe ni da bude komunista. Mora prvo
da nekako od neeg ivi jer od samih dobrih elja ne moe ni dva dana da se ivi.
Preputanje erosu- Vie nijesam neznalica, upoznao sam enu, eto, a to je ba prijatno otkrie i
korijen svih otkria, ak i njihovog imena. Poslije toga, nek bude ta bude, nijesam ba sasvim
uzalud ivio.
ene koje Lali opisuje imaju iste osnovne karakterne osobine kao i mukarci: utljive su, odane
i hrabre. Dakle, Lado spajajui se sa enom shvata smisao bivstvovanja ali to ne menja njegove
novonastale moralne i psiholoke devijacije.
Nastavljaju se sve intenzivniji razgovori sa avolom, svaki put otkrivanje neeg novog kod
avola(desna noga kraa, zato hramlje) ali zapravo svaki put se avo manifestuje na neki novi
nain jer je njegov stvaran oblik neuhvatljiv i gubi se kada ga ovek pogleda.
avo poinje da se javlja i u snu i na javi I time dolazi do dualizma ljudske due usamljenika

Zaetak neeg novog- Neda trudna sa Ladom. Citat. To dijete, ako doe, rodie se u podnoju
Lelejske gore. Od drvea e nauiti da stoji pravo, od kamenja da se dri vrsto, samo od sebe e
doi ostalo. Dakle, njega posebno i ne tui i ne veseli to dete..sve prihvata kao jednu ivotnu
neminovnost.
Poinje masovno otimanje hrane, oruja, ubistva, preputanje nasilju. Lado se stidi svoje
nekadanje prirode kada nije mogao ni ivotinju da ubije a ne oveka...prvi put je ubio kada je
ostao sam iako je dugo u ratu...U poetku je eleo da naie na stare prijatelje a onda se potpuno
odmetnuo i smatrao je da mu oni ne trebaju....Hodajui tim ukletim mestima nailazi na starog
prijatelja Jaku i naizgled prestanak samoe. Citat. On je samo jo jedna samoa ispruena pored
moje, okorjela, zagledana i ve zaljubljena sama u sebe. iv je, die, ali to je iva pustinja
potenja. U Jaki vidi svoju nekadanju linost i svestan je da ne moe vie da druguje sa njom.
Vidimo nemogunost oveka da sa animalno-avolskim delom sebe pronae oveka- utoite,
prijatelja. Ipak, on se Jaki raduje i eli da postane kao i on. Citat o letu.

Jaka na kraju sa njim I poinje da pljaka, krade I ubija to inae ne bi radio. Delovanje oveka
na oveka. Na kraju sreu Vasilja ranjenog I idu da trae pomo..tek tu, nakon dugog lutanja kao
da naziremo zraak svetlosti..
Stvaranje modernog dela na knjievnim tradicijama
U delu su prisutni biblijski i paganski mitovi, legende; kao i narodna verovanja, leenja i pesme.
Pagansko verovanje u drvo kao neto sveto, veliko. Mnogo pesama se peva u odreenim
trenucima kako bi se oterala ta zla kob, neista sila i sl.zatim, zatim pevanje starih epskih pesama
da se utei rana, po verovanjima ko se zaljubi ako eli da sanja devojku treba da stavi neto pod
jastuk, Lado to stavi pod kamen; narodni lek koji lei ugu i sl. Zatim, u jednom trenutku junaci
ne izgovaraju strane rei jer ih strah da e one da se obistine.(Nastasijevi- Rei u kamenu)
Laliev nain izraavanja je simbolian i slikovit.(gde se sami avoli legu)
Pa imamo neke od sledei simobla: Magla, no, Lelejska uma- simbol ivotne tame u kojoj je
ovek osuen da krui bez nade na izlazak
Sunce- nada, svetlost
Leptirovi- draesni nemir, razdraganost, posle sunca svetli ivotni trenuci
Crvena boja- nada u pojaanu aktivnost partizanskog pokreta
Traenje puta- haotinost i ovekova neizvesnost(desna ili leva strana)
Poseeno drvee- zla sudbina
Zmija- ambivalentan simbol snage, plodnosti, zdravlja, mudrosti, s jedne strane, ali i zla,
lukavosti, simbol demonskog, enskog i zemaljskog, s druge. Protivreni karakter ovog drevnog
simbola proistie iz vezivanja zmije za duu predaka, za htonski
Zatim, djavo Kao vazna arhetipska figura, on po pravilu pripada raju, ali je paoI njegov odnos
je na neki nain ambivalentan. On odbija da napravi oruje za Lada ali posmatra nasilja kao ne
tako stranu neminovnost.
Sinteza.