Teorija sistema 201

*UVOD U TEORIJU SISTEMA*

1. POJAM I DEFINICIJA SISTEMA

DEF: Sistem je skup elemenata ili procesa povezanih odnosima, sa zajednikom svrhom postojanja (zajednikim
ciljem)
Elementi mogu biti materijalni, ideje, funkcije, iva bia, kombinacije.
Da bi neto bilo sistem moraju biti ispunjeni uslovi:
1.
2.
3.
4.
5.

postojanje elemenata
postojanje veza relacija
postojanje zajednike svrhe (cilja) postojanja
funkcionie po odreenim pravilima
reativno izolovana cjelina

Svaki sistem na osnovu ovih 5 elemenata se struktuira da bi:

1.
2.
3.

imao odreenu strukturu

vrio odreenu funkciju
dao ili preraivao informacije

Posmatrani sistem moe biti ralanjen na konaan broj delova, koje nazivamo podsistemima sloenog sistema.
Svaki od ovih podsistema sa svoje strane moe se ralanjivati na vie manjih podsistema, dok se nakon konanog
broja koraka ne doe do takvih delova koje zovemo elementima sloenog sistema.
DEF: Elementi su delovi ili pojave koje ne ralanjujemo (elementi mogu biti i podsistemi).
Elementi sistema ne funkcioniu izolovano jedan od drugog, ve su u uzajamnoj povezanosti, pri kojoj se svojstva
elemenata odreuju i ponaanjem i funkcijom ostalih elemenata sistema.
Svojstva sloenog sistema se ne odreuju samo pojedinanim svojstvima sastavnih delova, nego i karakterom
njihovih meusobnih veza i uticaja. Svojstva sistema se mogu menjati u zavisnosti od rezultata rada sistema, kao i
uslova okoline u kojoj sistem egzistira.

Teorija sistema 201

0
Veze su sredstva koja dre sistem zajedno. Veze su sve ono to povezuje elemente i svojstva, tako da sve to
funkcionie kao jedna celina(kao jedan proces sistem). Veze postoje kako izmeu elemenata sistema, tako i
izmeu podsistema posmatranog sistema, a isto tako izmeu elemenata i delova drugih sistema iz okoline.
Struktura je skup svih veza, odnosno stabilni poredak i relativno stabilan raspored uloga. Strukturu ine elementi,
ali elementi izmeu kojih postoji odreena zakonitost svojstvena datom sistemu kao integralnoj celini, nasuprot
svojstvima samih elemenata.
Kod realnih sistema pojam funkcija obuhvata: tok operacija, ponaanje i nain delovanja
Naprimer elektrino zvonce ima odreenu strukturu, koja se sastoji od odreenih delova: provodnika, prekidaa,
magneta, ekia, zvona. Njegova funkcija obuhvata niz mehanikih i elektrinih operacija, koje ine tok delovanja.
Matematiki model za opisivanje realnog sistema koristi se onda kada je mogue apstraktno opisati sistem tako da
se matematikim metodama izvri adekvatno modeliranje prouavanog realnog sistema. S njim se formalizovano
opisuje funkcionisanje sistema i on izraava osnovne karakteristike zakonomernosti funkcionisanja sistema u
odreenom vremenskom intervalu promatranja.

Utvrivanje ciljeva sistema

Prirodni sistemi nastaju pod uticajem prirodnih zakona. Ako uzmemo naprimer bioloke sisteme, onda je sigurno
jedan od osnovnih ciljeva ovih sistema: opstanak, razvoj i razmnoavanje. Proces ostvarivanja ovih ciljeva je
odreen prirodnim zakonima koji se ogledaju u adaptaciji sistema spoljanjim uslovima. Proces spoznaje ciljeva i
naina delovanja sistema, usmerenih na ostvarenje tih ciljeva, pomae nam da svojim delovanjem pospeimo
realizaciju ovih ciljeva, ili utiemo na izmenu ciljeva u zavisnosti od vrste sistema. to se tie vetakih sistema, tj.
sistema koje je stvorio ovek, onda se problem ciljeva ovih sistema reava na drugi nain. Ciljeve vetakih sistema
odreuje ovjek.
Odreivanje granica sistema
Imamo tri kriterijuma odreivanja:
1.
2.
3.

da li izmeu elemenata i ostalih delova postoji neka bitna veza?

da li posmatrani element ima funkciju koja utie na ono to definiemo kao sistemsku celinu?
da li postojanje i funkcionisanje zamiljenog sistema utie na element i funkcionisanje posmatranog
elementa?

Da bi neto bilo sistem moraju biti zadovoljena sva tri uslova.

Elementarni sistem

Teorija sistema 201

0

U L A Z N A U L A Z X U N U T R A [ N JA IZ L A Z X IZ L A Z N A
O K O L IN A
O K O L IN A
ST RU K TU RA
k OPERATOR
x samo dve veze sa okolinom (jedan ulaz i jedan izlaz).
k operator omoguuje transformaciju ulaza u izlaz.
Cilj nam je izlaz, pa tek onda vodimo rauna o ulazu.

2. PODELA ILI VRSTE SISTEMA

Sisteme moemo razvrstati prema sledeim osnovnim karakteristikama:
1.
2.
3.
4.
5.
6.
7.
8.
9.
10.

nain nastanka
oblik postojanja
aktivnosti
ponaanje
stabilnost
nain organizovanja
povezanost s okolinom
unutranji odnosi
stepen otvorenosti
kompleksnost
S IS T E M I

1. P R E M A N A ^ IN U N A S TA N K A
P R IR O D N I

V JE [ TA ^K I

2. P R E M A O B L IK U P O S T O JA N JA
R E A L N I
3. P R E M A A K T IV N O S T I
I 4. P R E M A P O N A [ A N JU

PA S IV N I
S T A T I^ K I

A P ST R A K T N I

A K T IV N I
D IN A M I^ K I

5. P R E M A S T A B IL N O S T I
N E S TA B IL N I
6. P R E M A N A ^ IN U
O R G A N IZ O V A N JA
7. P R E M A PO V E Z A N O [ ] U
S A O K O L IN O M

P O PO N A [ A N JU
D E T E R M IN IS T I^ K I

S T A B IL N I
S IS T E M I K O JI S E
S A M I I S P O L JA
O R G A N IZ U JU

S IS T E M I K O JI S E
S A M I O R G A N IZ U J U
S A M O U P R A V L JIV I
S A M O R E G U L A C IO N I

S IS T E M I K O JI S E
S P O L JA O R G A N IZ U JU
U P R A V L JIV I

1.Prema nainu nastanka

R E G U L A C IO N I

S T O H A S T I^ K I

Teorija sistema 201

0
Prirodni sistemi nastaju pod uticajem prirodnih zakona bez neposrednog uticaja oveka.
Vetaki sistemi su oni sistemi koje je stvorio ovek svojim posrednim ili neposrednim ueem. Kod vetakih
sistema su prisutna mnoga svojstva koja karakteriu prirodne sisteme (celovitost, adaptivnost, stabilnost,
zatvorenost, otvorenost, povratna veza,...). Svojstva celovitosti i adaptacije kod vetakih sistema imaju odreenu
analogiju sa ovim osobinama prirodnih sistema, ali ne i skladnosti, harmoninosti i savrenstva kao kod prirodnih
sistema. Nasuprot tome, postoje izvesna svojstva kod prirodnih sistema koja su za oveka neshvatljiva, neobjanjiva,
dok kod sistema koji je ovek stvorio svako ponaanje je svrsi shodno i apsolutno poznato.
2.Prema obliku postojanja
Realni sistemi su materijalni sistemi ija je struktura sastavljena iz realnih elemenata izmeu kojih postoje realne
veze. Svi prirodni sistemi su realni sistemi.
Apstraktni sistemi spadaju u grupu nematerijalnih sistema. To su 4ormalin, misaoni, idejni ili matematiki.
Apstraktnim sistemima se opisuju realni sistemi. Cilj apstraktnog opisivanja realnih sistema je da se eliminiu
nejasnoe, dvosmislenosti I logika nesavrenost govornih jezika. Jednim apstraktnim sistemom se opisuje jedna
ira klasa realnih sistema I njime se daje odgovor za odreenu klasu pitanja. Apstraktni sistemi su prema tome oni
sistemi ija je struktura sastavljena iz formalnih simbola, na kojima se primenjuju odreena pravila, tj. Sistemi iji
su elementi I veze u njima formalne.
3.Prema aktivnosti
Pasivni sistemi zavise od nae akcije.
Aktivni sistemi pripadaju dinamikoj kategoriji.
Dinamiki sistemi su sistemi iji se izlazi i funkcija menjaju u vremenu. Za praktinu svrhu moemo sisteme
posmatrati kao statike, ali zapravo takvi sistemi ne postoje. Sistemi kod kojih je mogua promena stanja iz jednog u
drugo, pod uticajem spoljanjih ili/i unutranjih dejstava u prelaznom reimu nazivaju se dinamikim sistemima.
Dinamiki sistemi spadaju u klasu takozvanu vremenskih sistema. Za dinamiki sistem neophodan je pojam
vremena. Ovo je vano ako elimo da prognoziramo budui izlaz, a da pri tome obavezno ne baziramo na njegovu
predistoriju. Isto tako ako elimo da sagledamo stanje sistema u razliitim momentima vremena, da utvrdimo da li se
to stanje menja i ako se menja na koji nain. Kad govorimo o stanju sistema, onda nam se namee pojam prostora
stanja, tako da se dinamiki sistemi obavezno posmatraju u vremenu i prostoru (prostoru stanja sistema).
Stanje sistema se odreuje skupom vrednosti promenljivih veliina, koje odreuju njegovo ponaanje.
4. Prema ponaanju
Deterministiki sistemi su sistemi kod kojih se u svakom trenutku u potpunosti moe identifikovati stanje sistema i
ako primena odreene upravljake akcije ili ulaza dovodi sistem u novo stanje, koje se moe predvideti, onda je
takav sistem deterministiki.
determiniran odreen, opredjeljen, ogranien
Dakle deterministiki sistem je sistem ije je ponaanje potpuno poznato. Takvi sistemi su sastavljeni od elemenata
izmeu kojih postoje strogo utvrene veze, a njihova uzajamna dejstva su nam poznata, tako da kad poznajemo
prethodno stanje sistema i algoritam prerade informacija moemo predvideti sljedee stanje sistema. Upravljanje
deterministikim sistemima podrazumeva postojanje odreenog cilja i kriterijuma upravljanja. Pod ovim sistemima
mislimo na realne materijalne sisteme koji egzistiraju u odreenoj sredini. Jednom uspostavljni determinizam,
vremenom se naruava, u manjoj ili veoj meri, u zavisnosti od promena okoline, kao i pod uticajem poremeajnih
dejstava unutar samog sistema. Dakle ne postoji 100% determiniran sistem.

Teorija sistema 201

0
Stohastiki sistemi su oni kod kojih primena odreene upravljake akcije ili dejstva ulaznih veliina na sistem
transformie poznato stanje sistema u jedno iz skupa moguih stanja, a ne u jedinstven ishod. Pojam stohastian je
suprotan pojmu determiniran. Pojam stohastian koristimo u sluaju kad elimo da oznaimo pojave (procese) koji
se ne realziuju po unapred utvrenom zakonu, ve nose u sebi karakter sluajnosti. Njihovo predvianje se vri na
osnovu iskustva verovatnoe.
U stohastiku grupu sistema spadaju sloeni sistemi, odnosno sistemi koji se sastoje iz velikog broja uzajamno
povezanih elemenata. esto stohastikim sistemima zovemo sisteme koje nije mogue korektno opisati
matematikim jezikom bilo zbog toga to sistem ima velik broj elemenata povezanih meusobno na nama nepoznat
nain ili zbog toga to nedovoljno poznajemo prirodu pojava koje se zbivaju u samom sistemu, te ih zbog toga ne
moemo kvantitativno opisati.
Za sisteme sa stohastikim ponaanjem misli se na sisteme kod kojih se procesi i promene u njima odvijaju iz
nedovoljno poznatih uzroka za nas. Za upravljanje ovim sistemima neophodno je poznavanje verovatnoe nastanka
odreenog stanja sistema, u kojem sistem moe da se nae nakon sprovoenja odreene akcije (eksperimenta).
5.Prema stabilnosti
Ravnoteno stanje je jednom postignuto konano stanje. Kad sistem uspostavi ravnoteno stanje, onda tei da to
stanje odri bez obzira na okolnosti koje vladaju u okolini. Ako se sistem spoljanjim ili unutranjim dejstvom
izvede iz ravnotenog stanja i ako se nakon prestanka delovanja tih dejstava ponovo vraa u ravnoteno stanje, onda
je to stabilan sistem. Stabilni sistem ima odreeno vreme ravnotee i ne menja poloaj i stanje bez delovanja sile
izvan.
Labilni sistem nakon delovanja sile izvan se vraa u prvobitno stanje ponovo pomou neke druge sile. Sistemi
visoke entropije nee sami da se vrate. Procesi labilnih sistema obino napreduju i mi ih po potrebi zaustavljamo.
Indifernetni sistemi zauzimaju poloaj i u njemu ostaju u zavisnosti od sile koja je na njih delovala.
6.Prema nainu organizovanja
Sistemi mogu biti samoorganizovani, organizovani izvan, kombinovani. Tei se samoorganizaciji, samokontroli i
samoregulaciji.
7.Prema nainu upravljanja
Samoregulirajui su samoupravljivi sistemi, a regulirajui su upravljivi sistemi.
8.Prema unutranjim odnosima
Mehanike sisteme moemo po volji rastavljati i sastavljati, a da i dalje funkcioniu, za razliku od organskih
sistema koji se ne mogu jednostavno rastavljati i sastavljati, jer su za to potrebni dodatni resursi.
9.Prema stepenu otvorenosti
Otvoreni sistem je sistem koji moe da vri razmenu kako materije i energije, tako i informacija sa okolinom (sa
drugim sistemima), pod uslovom da ima ulaz i izlaz. Karakter ponaanja otvorenih sistema zavisi od uslova
spoljanje sredine. Zbog toga je jedan od osnovnih zadataka pri prouavanju otvorenih sistema prouavanje njegove
interakcije sa okolinom. Uopteno, sistem se vie ispoljava samim svojim ponaanjem, ne toliko kao funkcija, i
najvanije je odrediti kakva e biti izlazna veliina kao odgovor na uoena, kontrolisana ili prognozirana ulazna
dejstva, a to je najee teko. Ovo se moe ublaiti uvoenjem globalnog ili elementarnog objekta stanja. U

Teorija sistema 201

0
sluaju kad nije mogue jednoznano odrediti izlaz za dati ulaz, treba se vratiti na sam poetak, na prve korake
modeliranja sistema. Da bi formalizovali otvoren sistem, treba poi od predpostavke da ulazni objekt (okolina kao
objekt) ima dve komponente. Y = M U. Skup U je izmerena, neposredno kontrolisana ili upravljaka ulazna
dejstva, a M je skup ulaznih dejstava o kojima imamo samo neke pribline informacije. Sistem S se definie kao
odnos S M U X, gde je X odziv (stanje) sistema

O K O L IN A

M
U

O K O L IN A

Zatvoreni sistem ne komunicira sa okruenjem. Svojstvo zatvorenosti prema okruenju imaju oni sistemi koji ne
primaju niti distribuiraju energiju, materiju i informacije.

S
O K O L IN A

O K O L IN A

10.Prema kompleksnosti
Jednostavni sistemi su sistemi sa dva elementa strukture (mali broj veza).
Sloeni sistemi imaju vie elemenata i veza. Svaka sloena pojava u prirodi ili tehnici obiluje velikim brojem
karakteristika, koje mogu biti predmet istraivanja. Isto tako, svaka sloena tvorevina se moe okarakterisati
istovremeno na vie naina, kao sistem, uzimajui u obzir postojanje mnotva specifinih crta za taj sistem i dati
moment. Sloeni sistem je sistem koji moe da vri kako razmenu materije, energije i informacije sa drugim
sistemima iz okoline (otvoreni sistem), isto tako i transformaciju i prenos energije, materije i informacija izmeu
pojedinih delova (podsistema) samog sistema, ime se ostvaruje proces promene stanja sistema kretanje sistema.
Ergodinost
Za dinamike sisteme podruje ravnotee i stanje ravnotee menja se u skladu sa razvojnom funkcijom. Prema tome
u takvim sistemima postoji dinamika stabilnost, a ta se naziva ergodinost. Ergodini sistemi su oni koji su u
stanju da se vrate na ponaanje u skladu sa svojom razvojnom funkcijom ako ih neka smetnja sa eljenog ponaanja
skrene. Kao to postoji podruje stabilnosti tako postoji i podruje ergodinosti. Sistem se vraa sam od sebe, bez
pomoi izvan na ponaanje po svojoj razvojnoj funkciji po prestanku delovanja spoljasnje sile samo onda ako ta sila
nije bila tako jaka da ga izbaci iz njegovog podruja ergodinosti.

3. OSNOVE ANALIZE SISTEMA

Sistemska analiza se vri radi poboljanja postojeeg i izgraivanja novih sistema. Analiza sistema se primjenjuje za
izgradnju i poboljanje informacionog sistema, a analizu sistema vre sistem analitiari. Postoje tri kljune analize:
tehnikih, ekonomskih i drutvenih sistema.
1.

metodologija reavanja problema na osnovu sistemskog pristupa

Teorija sistema 201

0
2.
3.
4.

realizacija sistemskog pristupa, svrha poboljanje sistema ili izgradnja novog sistema
iz strukture i utvrenih elemenata pronalazimo zakonitosti
sinteza sistema suprotan postupak za eljeno ponaanje definiemo elemente i strukturu

Analiza i sinteza se uvek dopunjuju medjusobno.

Sistemska analiza sistema

Sastoji se iz odreenog broja koraka:
1.

Definisanje problema ili pojave kao sistema i utvrivanje granica sistema

Kad kreiramo sistem postavljamo mu cilj. Testira se ta ulazi u sistem (bitna veza, uticaj na funkciju, uticaj
na postojanje pojave). Bitno je utvrditi i granice i gustinu veza.

1.

Prikazati sistem kao crnu kutiju

Crna kutija je sistem ije unutranje funkcionisanje ne poznajemo (elemente, strukturu, atribute) =
elementarni sistem, jedan ulaz, jedan izlaz. Poznato nam je samo ta ulazi u crnu kutiju i ta izlazi iz nje.

X
U LA Z

CRNA
K U T IJA

Y
IZ L A Z

Crnom kutijom se moe smatrati bilo kakav objekt (sistem) u kome se odvijaju odreene operacije koje su
uslovljene dejstvima spoljanjih ulaznih veliina na objekt, a da pri tome mi ne raspolaemo informacijama
na osnovu kojih bi mogli da identifikujemo procese koji se zbivaju u toku realizacije tih operacija.
Bela kutija je analogni model gde se izmeu datih ulaznih veliina na objekt i izlaznih veliina moe
uspostaviti odreena zakonitost.
Siva kutija je apstraktna predodba sistema kod kojeg poznajemo ulaze i izlaze (odziv sistema), ali
samu strukturu sistema (njegove delove, funkcije pojedinih delova i veze meu njima) samo delimino
poznajemo.
Primer crne kutije je ako ukljuimo radio prijemnik (ukljuivanje ulaz), mi sluamo muziku (muzika
izlaz). Sve ono to se dogaa u prijemniku, kako on radi, mi ne moramo znati. To je za nas crna kutija.
2.

Definisanje ulaza i izlaza

Ulazi i izlazi su veze sa okolinom. Mogui ulazi i izlazi su: materijal, ljudi, energija, informacije, novane
veliine, podaci, proizvodi, efekti, itd. Klasificiranje i utvrivanje zavisnosti veliina za ulazne i izlazne
meuzavisnosti. Ulazna (izlazna) veliina je komponenta ulaznog (izlaznog) vektora. Repertoar ulaznog
(izlaznog) vektora naprimer: materijal, potrebe za materijalom, novac za nabavku, itd.

X=

X1
X2
X3

Y=

Y1
Y2
Y3

Teorija sistema 201

0
Utvrditi odnose izmeu komponenti X i Y na osnovu matrice odnosa.

X=

X1
X2
X3
Y1
Y2
Y3

X1
X2
X3

==>
--->
--->

X1

X2

==>
--->
--->

X3
1

Y1
1
1

Y1
Y2
Y3

Y2
1
1

=Y

Y3
1

1
1
1
1

1
1

1
1

Kljuno pitanje je da li jedna komponenta utie na drugu, odnosno da li postoji bitni odnos izmeu X1 i
X2? Matrica nam daje uvid u odnose i ponaanje.

Ulazne veliine
Svaka promena u sistemu nastaje pod uticajem odreenih faktora bilo iz okoline, bilo unutar samog
sistema. Prema tome, kretanje sistema, tj. promena njegovog stanja, uglavnom je uslovljeno uticajem
spoljanjih delovanja ili nastaje kao rezultat procesa koji se zbivaju unutar sistema. Efekti delovanja svih
tih spoljanjih i unutranjih faktora nisu istog intenziteta, pa time nemaju isti uticaj na ponaanje kretanje
sistema. Jedan isti sistem se moe prouavati sa vie aspekata, to zavisi od toga koje crte sistema se
stavljaju u prvi plan. Stoga iz mnotva spoljanjih i unutranjih dejstava biraju se samo ona koja bitno utiu
na stanje sistema, odnosno na koordinate sistema od kojih zavisi reenje postavljanog zadatka. Iz mnotva
ulaznih dejstava izdvajamo samo ona koja bitno utiu na ponaanje sistema i njih nazivamo ulaznim
veliinama, a elemente ili dielove sistema kojima su pridruena ulazna dejstva nazivamo ulazima sistema
ili ulaz.
Izlazne veliine
Ulaz u optem sluaju menja stanje sistema. Meutim, najee je dovoljno da se posmatraju samo neke
veliine koje karakteriu procese koje se desavaju u sistemu pod uticajem spoljanjih ili unutranjih
dejstava sistema sa aspekta istraivaa (a ne kompletno stanje sistema). Ove veliine su odraz stanja
sistema i ulaznih veliina, a nazivaju se izlazne veliine ili izlaz.

M
U

Teorija sistema 201

0