АКАТИСТ И ПОВЕСТ О

ЧУДОТВОРНОЈ ИКОНИ
ПРЕСВЕТЕ БОГОРОДИЦЕ
ЧЕНСТОХОВСКА
 АКАТИСТ И ПОВЕСТ О
ЧУДОТВОРНОЈ ИКОНИ МАЈКЕ
БОЖИЈЕ
ЧЕНСТОХОВСКА
САБОР НОВОМУЧЕНИКА И ИСПОВЕДНИКА РУСКИХ
 Кондак 1.

Изабраној Војвоткињи, Спаситељки земље руске (српске) приносимо

похвалне песме. А Ти, Мати Цара Небескога, избави земљу нашу од
сваке напасти и од свих мука и невоља ослободи оне који Ти вапију:
Радуј се, Заступнице усрдна, избави нас од свакога зла и учини чудо
спасења!

Икос 1.

Ангелски сабор на Небесима неућутно Те опева, Владичице, и ми

земнородни, притичући икони Твојој чудотворној коју је свети Лука
живописао, вапијемо Ти:
Радуј се, Мати незалазне Светлости;
Радуј се, свештена обитељи Духа Светога!
Радуј се, светло познање благодати!
Радуј се, ангелских сила ликовање!
Радуј се, Купино која гори, а не сагорева!
Радуј се, јер Господа Сила вечно гледаш!
Радуј се, Цвете који не вене!
Радуј се, Иконо Христовог Васкрсења!
Радуј се, Заступнице усрдна, избави нас од свакога зла и учини чудо
спасења!

Кондак 2.

Видећи благочестивост и веру Царице Јелене која је пронашла Часни

Крст Господњи у Јерусалиму, даровала си јој, о Богомати, и икону Своју,
сачувану верним сужитељима Својим из времена древних, да се пред
њом увек моле људи који вапију: Алилуја!
 Икос 2.

Разумевши света Царица Јелена да ова икона представља благослов

Божији царствујућем граду, постави је тамо у цркви саборној, где многи
од ње примише исцељења, певајући овакве похвале:
Радуј се, чашо која точи вечну радост!
Радуј се, Изворе који изливаш неисказану сладост!
Радуј се, најкраснија Палато раја!
Радуј се, најславнији Врте Христов!
Радуј се, Духа Светог обиталиште!
Радуј се, јер посрамљујеш непријатеље Божије правде!
Радуј се, јер нас тешиш духовном радошћу!
Радуј се, јер не остављаш оне који Те са вером призивају!
Радуј се, Заступнице усрдна, избави нас од свакога зла и учини чудо
спасења!

Кондак 3.

Сила Вишњега чуваше икону Твоју, Богомати, у дане јереси, од поруга и

од љутих уништитеља иконобораца и од руку варварских отимача, јер Ти
сама беше чуварком Хришћана, који певају Сину Твоме и Богу: Алилуја!

Икос 3.

Имајући ризницу Свете иконе Твоје, Свети Кирило и Методије

просветише земље словенске Светом вером хришћанском, да сазнају
незнабожци Бога истинитог и прославе Мајку Божију овако:
Радуј се, наша моћна Устројитељко!
Радуј се, свесилна Победитељко!
Радуј се, Покровитељко оптерећених!
Радуј се, Посреднице за целу васељену!
Радуј се, јер дарујеш живот нетрулежни!
Радуј се, избављење од идолског служења!
Радуј се, наше помирење са Богом!
Радуј се, Заступнице усрдна, избави нас од свакога зла и учини чудо
спасења!
 Кондак 4.

У бурним данима смутњи и нереда спасаваше икона Твоја, Пресвета

Дјево, све који јој притицаху; и добијаху сви од Тебе покров и
заступништво, вапијући благодарним срцем: Алилуја!

Икос 4.

Слушајући и гледајући чудеса која се јављаху од иконе Твоје, Пресвета

Богородице, кнезови руски чуваше је из покољења у покољење као
светињу, молећи се пред Њом са умиљењем:
Радуј се, Јагњета и Пастира Мати нетрулежна!
Радуј се, Дјево преблагословена!
Радуј се, Ти која си нам материнску љубав пружила!
Радуј се, Ти која све покриваш Твојом часном ризом!
Радуј се, вечних блага сигурна Надеждо!
Радуј се, Молитвенице наша усрдна!
Радуј се, Умилостивљење свеправедног Судије!
Радуј се, Опроштају свих наших грехова!
Радуј се, Заступнице усрдна, избави нас од свакога зла и учини чудо
спасења!

Кондак 5.

Богом даном литијом из града у град Русије, златна икона Твоја,

Пресвета Богородице, свуда јављаше славу Твоју и Сина Твога, Христа
Бога нашега, људима који су Му вапијали: Алилуја!

Икос 5.

Видевши житељи града Белза грозан напад агарјана, изнесоше икону

Твоју чудотворну, Пресвета Дјево, на зидинеграда свога и са вером се
молише Теби за заступништво. Ти си им тада похитала у помоћ да би ти
појали:
Радуј се, Ти милости своје на нас изливаш!
Радуј се, Ти умилостивљаваш Владику!
Радуј се, Ти нас својом иконом од напасти браниш!
Радуј се, православних Хришћана Спасење!
 Радуј се, Ти ометаш зла дела!
Радуј се, Ти нам милосрће указујеш!
Радуј се, руске земље утехо!
Радуј се, Цркве Христове свештени украсе!
Радуј се, Заступнице усрдна, избави нас од свакога зла и учини чудо
спасења!

Кондак 6.

Проповедаху свуда људи о дивном заступништву Твом -када су

нечастиви Татари стрелом ранили пречисти лик Твој, тада одмах наиђе
на њих тама и помрачење и један другог они убијаху, бежећи натраг, а
верни гледајући ово чудо, певаху Господу: Алулуја!

Икос 6.

Засија благодат и мрак ишчезе и узвиси се рог људи Хришћана, јер Ти, о
Богомати, укрепљиваше веру православну чудесима и знамењима која се
јављаху људима што се мољаху овако:
Радуј се, Ти која од најезде иноплемених предивно избављаш!
Радуј се, Ти која од ропства и пораза спасаваш!
Радуј се, Ти која си агарјанском стрелом устрељена!
Радуј се, Мати и Дјево неизречена!
Радуј се, Ти која тугу у радост обраћаш!
Радуј се, кључе Царства Небескога!
Радуј се, Помоћнице живота часнога!
Радуј се, Заступнице усрдна, избави нас од свакога зла и учини чудо
спасења!

Кондак 7.

Желећи оставити икону Своју граду Ченстохову, учинила си да

покривене саонице са иконом постану непокретне када су неки
злочестивци журили да је изнесу из града. А Хришћани, нашавши Твоју
икону неукраденом, завапише Богу: Алилуја!
 Икос 7.

Ново чудо, на устрашење нечестивих, јавила си од иконе Твоје,

Пречиста, поразивши слепилом и брзом смрћу богохулнике који Твоју
икону мачем ранише и на три дела расекоше; а ми, поштујући ту икону,
вапијемо Ти:
Радуј се, Мати Божија, заклана!
Радуј се, од почетка векова предизабрана!
Радуј се, најважнија Путеводитељко ка Небу!
Радуј се часнија од свих ангелских сила!
Радуј се, најмилосрднија Мати!
Радуј се, неисцрпни сасуде благодати!
Радуј се Ти која пружаш помоћ онима који је траже!
Радуј се, Ти која благоугодан живот устројаваш!
Радуј се, Заступнице усрдна, избави нас од свакога зла и учини чудо
спасења!

Кондак 8.

Чудно је било шведској војсци видети како, дотле њихово непобедиво и

страшно војинство, беше изненада побеђено близу града Ченстохова, где
чудотворна икона Мајке Божије стајаше, а пред њом људи не престајаху
певати: Алилуја!

Икос 8.

Свима који се моле и притичу икони Твојој брза Помоћница Ти се

јављаш, Пресвета Дјево, и како у древности, тако и сада, заступаш и
чуваш оне који Те поштују. Прими и ове похвале од нас:
Радуј се, Савета неизреченог Тајнице!
Радуј се, Ризницо Божије благодати!
Радуј се, иноплемених напада одољење!
Радуј се, од убијања и разарања спасење!
Радуј се, горњег и доњег света Свецарице!
Радуј се, сваког добра Дароватељко!
Радуј се, од непријатеља и несрећа Избављење!
Радуј се, непрестано удивљење људи!
Радуј се, Заступнице усрдна, избави нас од свакога зла и учини чудо
спасења!
 Кондак 9.

Сваки пол и узраст развесели се када цар руски Петар пред иконом
Твојом молебан узносаше, сећајући се да је ова икона била некада
достојање царско и кнежевско и хваљаше пред њима Господа и Матер
Његову песмом: Алилуја!

Икос 9.

Цео свет хришћански покриваш омофором милости Своје, у помоћ

притичеш заједно са угодницима Божијим и Светитељем Николајем; за
нас пред Богом посредујеш. Обрати се и сада гласу молби наших пред
иконом Твојом:
Радуј се, Ти која нас озараваш светлошћу истине!
Радуј се, Ти која руке Своје уздижеш, молећи се за нас!
Радуј се, Ти која си Бога и човека сјединила!
Радуј се, Ти која си смртну природу бесмрћем просветлила!
Радуј се, верних душа услађење!
Радуј се, душегубних дела удаљење!
Радуј се, благочестивих Хришћана Чуварко!
Радуј се, смиреноумних блага Сведржитељко!
Радуј се, Заступнице усрдна, избави нас од свакога зла и учини чудо
спасења!

Кондак 10.

Желећи да спасеш род људски од таме неверовања и заблуда, о

Богомати, засијала си свету светлост вере православне и војинству
рускоме дала си да одоли крепошћу, где икона Твоја чудотворна стајаше
пред којом певаху благодарно: Алилуја!

Икос 10.

Ти си стена необорива и јака ограда верним људима руским, о Божија

Мати, јер си многим копијама иконе Ченстоховске јавила благовољење
Своје, дарујући људима оно што моле и одвраћајући гнев Божији од оних
који певају:
Радуј се, Ти која устројаваш државу руску!
Радуј се, Ти која све покораваш под ноге Цара Православног!
 Радуј се, Ти која изобличаваш учења штетна за душу!
Радуј се, Ти која слушаш молитве смирених!
Радуј се, у невољама и жалостима Утехо!
Радуј се, од изненадне смрти Спасење!
Радуј се, Ти која дарујеш победе вернима!
Радуј се, Ти која овенчаваш венцем неувелим!
Радуј се, Заступнице усрдна, избави нас од свакога зла и учини чудо
спасења!

Кондак 11.

Песме Ти певамо и хвалу Ти приносимо, о Пресвета Дјево; молимо се

пред иконом Твојом и на њој гледамо ране рукама нечастивих људи
нанесене, а од наших прегрешења незарасле и, имајући Тебе,
Посредницу за нас, Богу вапијемо: Алилуја!

Икос 11.

Светло јављена икона Твоја блиста чудесним сјајем чак и до данас,

јављајући нам милост Твоју, јер много пута труђаху се људи, разним
начинима, да сакрију рањавање пречистог Лика Твога живописанога на
овој икони; али се узалуд трудише изографи, јер се опет појављиваху
ране, које ми, гресима нашим и безакоњима нашим, наносимо Теби; али,
опрости нам све, Дјево, и помилуј нас који Ти вапијемо:
Радуј се, јака тврђаво вере!
Радуј се, почетку Христових чудеса!
Радуј се, отварање рајских врата!
Радуј се, Тајне Божије свесилно јављање!
Радуј се, пријатни тамјане молитве!
Радуј се, Носитељко Онога који све носи!
Радуј се, растрзана људским греховима!
Радуј се, у љубави Божијој утврђена!
Радуј се, Заступнице усрдна, избави нас од свакога зла и учини чудо
спасења!
 Кондак 12.

Покриј нас благодаћу, о Пресвета Дјево, која исходи од дивне иконе

Твоје, и посредништвом Твојим спаси и помилуј земљу руску, у којој си
у древна времена многим чудесима заблистала, и даруј нама који се
молимо пред иконом Твојом, чудо спасења, певајући Сину Твоме и Богу:
Алилуја!

Икос 12.

Певајући похвалне песме уснама недостојним, надамо се на милост

Божију и Твоје, о Богомати, заступништво и посредништво за нас грешне
пред Господом; да дарује држави руској победу над непријатељима,
ослобођење од варвара, Цару Православноме одбрану и путоказ ка
Царству Небескоме; и да увек будеш са нама који Ти вапијемо:
Радуј се, Ти која Божанственим огњем све просвећујеш!
Радуј се, Ти која мрак греха одгониш!
Радуј се, Ти која умекшаваш жестокост срца наших!
Радуј се, Ти која заблуделе на пут спасења враћаш!
Радуј се, Стено неразрушива!
Радуј се, Победо непобедива!
Радуј се, Украсе Небеса и земље!
Радуј се, Надеждо нашег Васкрсења!
Радуј се, Заступнице усрдна, избави нас од свакога зла и учини чудо
спасења!

Кондак 13.

О, Свеопевана Мати, која си родила Најсветију Реч, погледај сада на

царство Твоје земаљско и умоли Господа Сведржитеља да не пође на суд
са нама, већ да нам подари опроштај грехова, ослобођење од ропства
демонског, Светој Русији Васкрсење, као и свима који вапију Богу са
вером: Алилуја!

Овај кондак се чита три пута, а запшм опет Икос I . и Кондак 1.

 Молитва Пресветој Богородици пред Њеном иконом, казваном
„Ченстоховска"

О, Свемилостива Госпођо Богородице, од свих нараштаја изабрана и од

свих нараштаја небеских и земаљских блаженом звана! Погледај
милостиво на људе који стоје пред Пресветом иконом Твојом и који се
усрдно моле Теби, и учини посредништвом Твојим и заступањем код
Сина Твога и Бога нашега да нико не оде од места овог надања свога
слаб и посрамљен, већ да свако прими од Тебе све, по благом тражењу
срца свога, по нужди и потреби својој, за спасење душе и за здравље
тела. Моли, милосрдна Владичице, пренебеског Бога, да увек Цркву
Своју Свету сачува, да Својим Вишњим благословом архијереје наше
православне укрепи, миром огради и да их дарује Својој Светој Цркви
здраве, часне, дуговечне и исправно управљајуће, да им дарује реч Своје
истине и да их све од видљивих и невидљивих сила непријатељских, са
свим православним хришћанима, милостиво избави и у Правосла-вљу и у
чврстој вери, до краја векова, неодступно и неизмењено сачува. Погледај,
благосрђем Свеопевана, милошћу Твога заступништва, на цело царство
наше сверуско, на царствене градове наше, на овај град и на свети храм
овај, и излиј на њих богату милост Своју, јер си Ти свесилна Заступница
и Помоћница свих нас. Приклони се молитвама свих слугу Твојих који
овде притичу светој икони Твојој и услиши уздахе и гласове којима се
слуге Твоје моле у овоме светом храму. Ако чак иноплеменик и
иноверник прође овуда и помоли се, услиши, чедољубива Госпођо, и
њему помози да се спасе. Ослабљене и срцем расејане у земљи нашој на
пут истине управи. Отпале од благочестиве вере обрати и опет сједини
светој Твојој Православној и Саборној Цркви. Породице и братију нашу
сачувај и миром огради. Код младих братољубље и смиреноумље утврди,
старост подржи, младост упути, притиснуте невољама утеши и сачувај,
децу васпитај, болесне исцели, заробљене ослободи, ограђујући их увек
од свакога зла благошћу Твојом, и утеши милостивом Твојом посетом
све који нам добро чине. Даруј, Блажена, земљи плодност, климу благу и
све што је на корист нашу, дарове благоутврђене и потребне, свемоћним
Твојим заступништвом пред Свесветом и Животворном Тројицом,
заједно са светим њеним изабраним угодницима, Ћирилом и Методијем.
Раније упокојене очеве и матере наше, браћу и сестре, и све који су се од
древних времена приклањали икони Твојој, упокој у насељима светим, у
месту светлом и зрачном, у месту покоја, где нема туге ни уздисања. А
када дође и наш одлазак из овога света у живот вечни, заступи нас,
Преблагословена Дјево, и даруј нам хришћански крај живота нашег, без
болести, непостидан, миран и удостој нас да будемо причасници Светих
Тајни и да у будућем веку будемо заједно са свима светима у бесконачно
блаженом животу, у царству возљубљеног Сина Твога, Господа и Спаса
нашег Исуса Христа, коме доликује свака слава, част и поклоњење у
векове векова. Амин.

Са руског превела: Биљана Тодоровић

Редакција превода: Ружица Бајић
Aвгуста 2004. године игуману Серафиму из Световаведењског
манастира Курганске епархије у виђењу у сну јавила се Владичица
Ченстоховска са шлемом и каљчугом, и наредила да се наслика и рашири
таква њена икона. Икона се назива „Возбраној војеводје побједитељнаја",
а натпис гласи: Истрај за Христа до мученичког Крста. О томе да је то
заиста Ченстоховска икона Богородице, говори рана на лику која је
остала од татарске стреле и иконографски тип иконе. У октобру 2004.
године, у граду Богољубово, који је основао кнез Андреј Богољубски,
сликар се бавио рестаурацијом иконостаса и на његову молбу
фотографисан је стари живопис. За време развијања филма Богородица
се изобразила и обичну одећу заменила шлемом и каљчугом. На
фотографији се добро види тип иконе: Ченстоховска Одигитрија. То је
лик као и на оригиналној икони, исто тако Богомладенца држи
Јеванћеље, а не свитак као на Смоленској икони Мајке Божије. Мајка
Божија Ченстоховска била је спремна да нас заштити од западне
експанзије, и зато се облачила у шлем и каљчугу, да би се борила са
антихристовим хордама. Али ми нисмо саборно призвали Владичицу
Ченстоховску да нам помогне, нисмо стали под њену заштиту.
 ЧЕНСТОХОВСКА ИКОНА МАЈКЕ БОЖИЈЕ

По предању ову икону насликао је јеванћелист Лука у Јерусалиму. У

Константинопољ ју је донела Царица Јелена, када је ишла у Јерусалим да
се поклони светим местима и када је нашла Животворни Крст Христов и
клинове, 6. марта 326. године. Из Константинопоља у Русију икону је
донео руски кнез Лав, оснивач града Лавова - Лемберга, и са великом
чашћу пратио је до своје земље и поставио је у Бељзском замку под
надлежност православног духовништва. Она се овде прославила
многобројним чудесима.
Касније, када је Пољска покорила југозападну Русију, чудотворна
икона припала је тадашњем управитељу Пољског царства Владиславу,
кнезу Опољском. Татари су, продревши у области Русије, опсели замак
Бељз. Владислав је наложио да се света икона изнесе из цркве на градске
зидине. Татари су гађали замак и једна стрела погодила је свету икону.
Из живе ране потекла је крв која је видљива и до данас. У тај час на
Татаре је наишла некаква шкодљива магла од које су они умирали у
великом броју. То их је приморало да прекину опсаду замка и да се врате
у своје земље. После тога Владислав је у сну чуо глас који му је наложио
да однесе икону на Јасну гору Ченстоховску, која је то име добила по
чудима Богомајке. Владислав је тамо подигао манастир и у њега пренео
икону, предавши је на чување монасима павлинског реда.
Кроз неколико година та обитељ била је изложена нападу разбојника,
који су, одузевши им све драгоцености, хтели да украду и чудотворну
икону. Већ су је били узели из цркве и поставили у за њу припремљена
кола, али невидљива сила задржала је коње тако да нису могли ни да се
помере с места. То је разбеснело разбојнике и један од њих зграбио је
икону Богомајке и у бесу је бацио на земљу а други је ударио мачем Њен
лик. Али дрзници су истог трена осетили на себи казну Божију: први је
искидан на делове, а другом се истог трена осушила рука; неколико њих
страдали су ту од непознате смрти, а остали су ослепели.
1813. године, када је руска војска заузела Ченстоховску тврћаву,
настојатељ и браћа манастира подарили су генералу Сакену верну копију
Чудотворне иконе. Цар Александар I украсио је ову копију богатом
ризом са драгим камењем и поставио је у санкт-петербуршком
Казанском саборном храму, до левог клироса параклиса Рождества
Пресвете Богородице. Пред овом иконом Мајке Божије горело је
неугасиво кандило и грађани Петербурга поштовали су то као свето
место. Непозната је судбина ове иконе после затварања Казанског
саборног храма 1932. године.
Дан празновања иконе је 6. (19. по новом календару) март.

Извор: Одјел Московског Патријархата

за узајамно деловање са оружаним снагама
и институцијама правобранилаштва
 СЛАВА ЧЕНСТОХОВСКЕ ИКОНЕ МАЈКЕ БОЖИЈЕ
У ПОСЛЕДЊИМ ВРЕМЕНИМА

9. септембра (27. августа) други пут у години празнује се

Ченстоховска икона Богородице. Посебна благодат дата је од Господа
Богородичиној икони Ченстоховској у последњим временима.
Владичици Ченстоховској треба се молити за спасење Свете Русије и за
даровање православног цара.
„Руског православног цара бојаће се чак и сам антихрист. У време
антихриста Русија ће бити најмоћније царство на свету. А све друге
земље, осим Русије и словенских земаља, биће под влашћу антихриста и
искусиће сав ужас и муке које су описане у светим списима",
предсказивао је преподобни Лаврентије Черниговски.
Руски Православни цар има посебну мисију у васељени. Предстоји
му да испуни пророчанство написано на гробу првог хришћанског
императора Константина Великог: „Руски народ ујединиће се са свим
народима који желе да се освете Исмаилу, поново ће га победити и узеће
седмобрђе са свим његовим принадлежностима" (В. В. Архипов,
Византијска пророчанства о судбини Цариграда, М. Паломник, 2002).
„Испуниће се Руске наде. На Софији у Цариграду засијаће
Православни Крст, мирисом тамјана и молитвом испуниће се Света
Русија и процветаће као крин небески", предсказао је о томе прозорљиви
монах Авељ Вешћиј (на прелазу из 18. у 19. век. Св. Цар Николај 2. и
нови руски мученици, „Ставрос", 2004. год).
Имератор Константин Велики саградио је Константинопољ по
наредби Божијој. У сну је чуо глас: „Константину приличи да сазида град
у Византији". Он је град назвао Новим Римом. Цар је сазвао народ и
Патријарх и сав свештени чин одслужили су захвални молебан Господу и
Пресветој Богородици и предали град и његове житеље у руке Пресвете
Богородице „Одигитрије" (Путеводитељице). То освећење било је 11.
маја 330. године.
Истог тог дана, али у 10. веку, равноапостолни кнез Владимир
посветио је Кијев Царици Небеској, освећујући славну цркву Десјатинују
у част Успења Мајке Божије. Престоница Кијевске Русије градила се по
угледу на византијски Константинопољ.
У 11. веку Јарослав Мудри, Владимиров син, гради у Кијеву
величанствени саборни храм Свете Софије, налик на Свету Софију
константинопољску. У 10. веку посланици кнеза Владимира били су
привучени величином и красотом службе у саборном храму Свете
Софије, што је одредило избор вере кнеза Владимира.
Али, саборно место Свете Русије постала је Москва, а не Кијев.
Москва је, као и Константинопољ, смештена на седам брежуљака у
самом центру Свете Русије. Москви је било суђено да постане Трећи
Рим: „...све што је раније давало Константинопољу значење
поглаварства, престонице светог православног света - царско
достојанство, достојанство патријаршије, велика и од свих поштована
светиња - све то било је сада пренесено у Москву" (Каптерев Н,
Карактер односа Русије према православном истоку у 16. и 17. веку,
Москва, 1885. год.).
После заузимања Цариграда од стране Турака 1453. године „велика и
од свих поштована светиња", икона Мајке Божије „Одигитрија", нестала
је из Константинопоља. Године 1654. икона је пренесена са Атоса у
Русију на дар цару Алексеју Михајловичу. Икону је свечано дочекао у
Москви Патријарх Никон и постављена је у Успењском саборном храму.
Могуће је да се Влахернска Одигитрија још врати у Константинопољ.
Двема иконама Мајке Божије, Владимирској и Ченстоховској, које су
насликане као „Одигитрије", суђено је да испуне своју мисију у
успостављању Православног Царства у Русији. Под покровитељством
Мајке Божије Одигитрије Владимирске налази се Света Русија од
давнина до данашњих дана. Велика руска Светиња, Владимирска
Богородичина икона, налази се у Успењском саборном храму у Кремљу,
где су зацаривани руски самодршци. Том иконом благосиљан је први
руски Цар, Кнез Андреј Богољубски. Благословиће Владимирска Мајка
Божија последњег Православног Цара у васељени, ако га измолимо од
Господа и Чуварке царског рода. Духовна веза измећу Константинопоља
и Свете Русије није се прекидала. Истог дана празнују се равноапостолни
Цар Константин и Царица Јелена и Богородичина икона Владимирска (3.
јуна). У истом храму налазе се Константинопољска светиња и светиња
Руске земље. Владимирску и Ченстоховску икону Мајке Божије насликао
је апостол и јеванћелист Лука у Сионској горници у Јерусалиму.
Владимирска Богородичина икона насликана је на дасци стола који је
служио за трпезу Свете Породице. Могуће је да је на истом том столу
насликана и Ченстоховска Богородичина икона.
По промислу је 9. септембра установљено празновање
Ченстоховске Богородичине иконе. Празновање Сретења Владимирске
иконе 8. септембра прелази у празновање Ченстоховске Богородичине
иконе. Сам празник Сретења Владимирске иконе подсећа нас, хришћане
последњих времена, да се покајањем и молитвом може учинити
немогуће. 1395. године грозни освајач Тамерлан, продревши у Русију и
идући ка Москви, дошао је до Дона. Велики кнез Василиј Димитријевич
са својом војском изашао му је у сусрет, али више од свега кнез се надао
у небеско заступништво. Молио је народ да строго пости током
Успењског поста и наредио да се чудотворна икона Мајке Божије
пренесе из Кијева у Москву. Дочекујући икону народ је клечао и дозивао
Владичицу: „Мајко Божија спаси Руску земљу!" У време доласка иконе у
Москву, 8. септембра 1395. године, Тамерлану се у виђењу јавила Лу-
чезарна Дјева с небројеним анђелима који су држали огњене мачеве.
Тамерлан се разбудио од ужаса. Старешине су му објасниле да је
Лучезарна Дјева - мајка Хришћанског Бога. „Онда са њима нећемо изаћи
на крај", узвикнуо је Тамерлан и повукао своје хорде. На месту сусрета
Владимирске Богородичине иконе основан је Сретењски манастир. У том
манастиру је 6. септембра 1998. године Света Русија одржала дочек
(сретење) свог последњег господара. Ксерокопија у боји иконе светог
Цара Мученика Николаја II, још непрослављеног у Русији, замирисала је
на тај дан у Сретењском манастиру. Постоји мистична веза измећу кнеза
Андреја Богољубског и Цара Николаја II. Кнеза Андреја Богољубског, по
љубави према Мајци Божијој и Богопоштованој, праведно сматрају
првим руским царем. Свети кнез Андреј први је прогласио идеју
Православља и Самодржавља основом државности Свете Русије. 1147.
године у Константинопољу су се састали француски, немачки и
византијски монарси. Из Руске земље био је кнез Андреј Богољубски.
Могуће да су се монарси договорили да пруже отпор моћном Реду
Темплара. У Француској, Немачкој, Енглеској, Византији, Светој Русији
- свуда су се подизале тврђаве и манастири. У Светој Русији је за време
владавине кнеза Андреја подигнуто 5 пута више храмова него до њега.
Храмови су зидани од белог камена, по архитектури слично западним.
Апсолутни систем власти који је поставио кнез Андреј, није одговарао не
само бољарима. И реду Темплара сметали су монарси. Сви монарси који
су владали у исто време када и кнез Андреј умрли су насилном смрћу. Да
је убиство Андреја Богољубовског било ритуално потврђује убиство
последњег руског императора Николаја II. Први и последњи цар Свете
Русије убијени су истог дана, 17. јула. Али немогуће је избрисати
успомену на кнеза Андреја Богољубовског. У Светој Русији воле и
поштују празник Покрова Мајке Божије који је кнез установио. Под свој
покров и заштиту узела је последњег руског Цара Николаја II и царски
род Владичица Ченстоховска. На дан празновања Ченстоховске
Богородичине иконе, 19. марта 1918. године, Свети Синод РПЦ
установио је да се молитве узносе не за Цара, већ за Привремену Владу,
назвавши је благоверном. „Русија је стала на пут погибељи онога дана
када је престала да се отворено моли за Цара", - рекао је Божији угодник.
Али Цара и царски род није оставила Заштитница царског рода.
Ченстоховска икона Мајке Божије унапред је одрећена за царски род, још
када је Царица Јелена, мајка Цара Константина, пронашла Крст
Господњи. Дана 19. марта 326. године палестински хришћани су јој
поклонили икону Мајке Божије „Одигитрије". Икона Мајке Божије
названа је Ченстоховска по насељу Ченстохово у Пољској. Сама Мајка
Божија изабрала је брдо Јасну гору у насељу Ченстохов за место свог
пребивалишта, када је одступник од православне вере, кнез Опољски,
изводио њену икону из Галицке Русије у западне крајеве. Господ је
казнио одступника. Показало се да су оба сина кнеза Опољског бездетна
и прекинуо се његов род. Мајка Божија задржала се на западу да би од
њега заштитила православни свет у последњим временима.
О значају Ченстоховске иконе у последњим временима
предсказивао је преподобни Серафим Саровски. С. А. Нилус,
одговарајући на питање шта је говорио преподобни Серафим о
будућности Русије, испричао је: „Нико не следи знаке Божије...
мада је великом прозорљивцу и много било откривено. Рећи ћу
само да је о страшним временима која ћемо доживети не једном он
говорио блиским пријатељима и при том горко плакао. Али
Говорио је да ће Господ у тим временима дати још известан
рок Русији, око 15 година, и да ће при ослобађању наше домовине
некакву позитивну улогу одиграти Пољска. Ако се после свега
тога Русија не покаје онда ће се Гнев Божији излити на њу у
још већим размерама" („Непознати Нилус").
Позитивну улогу Пољске открио је сам преподобни Серафим раби
Божијој Валентини Сијовој. Он јој је предао наредбу Мајке Божије да се
упућују саборне молитве за спасење Свете Русије и даровање
православног цара - Владичици Ченстоховској. Мајци Божијој било је
угодно да молебан служи сам Патријарх. Валентини Сизовој такође је
откривено даје благодат спасавања Свете Русије прешла са
Богородичине иконе Державне на Ченстоховску. То је потврдило и
мироточење Ченстоховске иконе у граду Иванову у Казанском храму.
Икона је двапут мироточила када је свештеник рекао да је благодат
спасавања Свете Русије прешла са Богородичине иконе Державне на
Ченстоховску Богородичину икону. Тај догађај описао је чувар
мироточиве иконе Цара мученика Николаја II, јереј Пјотр (Влашћенко) у
брошури „Ченстоховска икона Мајке Божије" (Москва, „Ковчег", 2002. г.
стр. 38). Украјину није спасила Богородичина икона Державна-Кијевска,
којој су се молили на јесен 2004. године. Мајка Божија Державна већ је
спремна да преда врховну власт Самодршцу који пристиже, зато што се
испунило време.
Прича Валентине Сизове почиње 1991. године, када се она поклонила
светим моштима преподобног Серафима Саровског после њиховог
другог обретења. Свете мошти преподобног Серафима Саровског биле су
обретене у Казанском саборном храму у Санкт-Петербургу децембра
1990. године. У том храму су 1991. године други пут биле обретене
мошти и светитеља Јоасафа Белгородског. У Казанском саборном храму
раније се налазила копија чудотворне Ченстоховске иконе Мајке Божије.
Године 1813, када су Руси заузели Ченстоховску тврћаву. монаси-
павлинци предали су ту копију генералу Сакену.
Управо неочекивано обретење моштију преподобног Серафима
Саровског, литија са моштима из Москве у Дивјејево крајем јула 1991.
године (тих дана у Москви се 25-26. јула 1991. одржавао историјски
Пленум ЦК КПСС, на којем је ком-партија признала неодрживост свог
програма), августовски пуч 19. августа 1991. године - потврдили су друго
пророчанство преподобног Серафима Саровског: Али Господ је
милостив. Он ће дати Русији да устане из рушевина пепела, о чему ће
објавити свом руском народу чудесним знамењима на дан светог
Преображења Господњег („Русија пред другим доласком"). Русија је
призвана на покајање у дане строгог Успењског поста, на свети дан
Преображења Господњег. Тог дана (19. августа 1991. године) заплакала
је мироточива Иверско-Монреалска икона Мајке Божије. Непосредно пре
своје мученичке кончине, чувар мироточиве Иверско-Монреалске иконе
Богородице, Јосиф Муњос говорио је да ће благодат са те иконе прећи на
икону Цара мученика Николаја II која мора да се појави у Русији. Када је
ксерокопија иконе св. Цара Николаја II први пут замирисала у
Сретењском манастиру, тај мирис био је исти као од Иверско-
Монреалске иконе.
Остварују се сва пророчанства преподобног Серафима Саровског. У
јесен 2005. године истекло је време од „око 15 година" које је Господ
попустио на покајање. Имали смо прилику да се покајемо још пре
годину дана, у јесен 2004. године. Али уместо покајања ми смо извршили
још једну револуцију.
Пре првог светског рата, 1912. године светитељ Јоасаф Белгородски
јавио се у сну једном пуковнику и показавши му Русију заливену крвљу,
рекао: „Покајте се; још нема овога, али ће бити ускоро!" Пуковнику нико
није поверовао. Када се већ рат био разгорео, други пут му се јавио
светитељ Јоасаф. „Касно је", рекао је он. „Сада само Мајка Божија може
да спасе Русију!" Светитељ је предао наредбу Мајке Божије да се
пронесу по линијама фронта њене иконе Владимирска и Песчанска.
Богородици је било угодно да покрије линију фронта Својим омофором.
Настојањима кнеза Жевахова иконе су биле достављене у Ставку, али
нису пронете по линијама фронта. Неверујућа Русија није се
супростављала масонској завери против Цара. О тој завери сведочи
напис остављен на зидовима подрума Ипатијевског дома; четири
кабалистичка знака била су дешифрована: „Овде је по наређењу тајних
сила био принесен на жртву Цар за разрушење Царства. О овоме се
обавештавају сви народи" (А. Јаковљев-Козирјев, ђакон Димитриј, Муње
над морем, Москва, 2003, стр. 29). Грех цареубиства руски народ није
окајао.
Уочи револуције у Украјини 2004. године Мајка Божија нам је
поново пружила руку помоћи кроз своју Ченстоховску икону. Она је о
томе говорила чудесним јављањем икона.
19. марта 2004. године у Јекатеринбургу, у храму Христовог рођења,
служитељи су, отворивши ујутру храм, нашли стару Ченстоховску икону
Мајке Божије. На икони је био сачуван натпис на пољском језику: Под
Твоју заштиту прибегавамо!
Августа 2004. године игуману Серафиму из Световаведењског
манастира Курганске епархије у виђењу у сну јавила се Владичица
Ченстоховска са шлемом и каљчугом, и наредила да се наслика и рашири
таква њена икона. Икона се назива „Возбраној војеводје побједитељнаја",
а натпис гласи: Истрај за Христа до мученичког Крста. О томе да је то
заиста Ченстоховска икона Богородице, говори рана на лику која је
остала од татарске стреле и иконографски тип иконе. У октобру 2004.
године, у граду Богољубово, који је основао кнез Андреј Богољубски,
сликар се бавио рестаурацијом иконостаса и на његову молбу
фотографисан је стари живопис. За време развијања филма Богородица
се изобразила и обичну одећу заменила шлемом и каљчугом. На
фотографији се добро види тип иконе: Ченстоховска Одигитрија. То је
лик као и на оригиналној икони, исто тако Богомладенца држи Јеван-
ћеље, а не свитак као на Смоленској икони Мајке Божије. Мајка Божија
Ченстоховска била је спремна да нас заштити од западне експанзије, и
зато се облачила у шлем и каљчугу, да би се борила са антихристовим
хордама. Али ми нисмо саборно призвали Владичицу Ченстоховску да
нам помогне, нисмо стали под њену заштиту.
Августа 2004. године завршила сам свој рад о Ченстоховској икони
Богородице. Моја прича везана за Ченстоховску икону Мајке Божије
почела је 1990. године, када сам зими боравила у Ченстохову. Овај рад
дала сам лично тројици митрополита. Средином септембра послала сам
рад Патријарху московском и све Русије Алексеју II. Мој рад почиње
речима: „Одлагање је слично смрти!" Ја сам, као и Валентина Сизова,
писала да је дошло време да се саборно молимо за спасење Свете Русије.
Од августа 2004. године почеле су да мироточе иконе, потврђујући моје
наводе и упозоравајући на потресе који се приближавају. Мироточиле су
иконе: св. Луке, св. Теодосија Черниговског, св. праведне и блажене
Матроне Московске, све Ченстоховске иконе Богородичине. Кијево-
печерска икона Мајке Божије.
Августа 2005. године, за време Успењског поста, иконе су поново
„проговориле". Прекриле су се сјајним капљицама иконе светитеља
Јоасафа Белгородског, Христа ради јуродивог преподобног Теофила,
фотографија оклеветаног цара Ивана (Грозног). Засејана је
микроскопским капљицама мира Браилово-Ченстоховска икона Мајке
Божије, коју ми је поклонила 9. августа 2005. године раба Божија Љубав.
Све Ченстоховске иконе покривене су сјајним капима: фотографија
иконе Мајке Божије у шлему и каљчуги, ксерокопија иконе која се
налазила у Казанском саборном храму, литографија оригиналне иконе
Ченстоховске Владичице. Капима је прекривена иконица Царских
мученика. Та иконица мирисала је 19. маја 2005. године после молебна
светом Цару-мученику Николају II. Сјајним капљицама прекривена је
заламинирана икона Господа, која се одсликала на стаклу у храму Свих
Светих у граду Симферопољу. 13. августа 2005. године појавила се кап
на Кијево-Печерској икони Пресвете Богородице. Сви Свети поново нас
упозоравају.
Први је прозрео благодат Ченстоховске иконе Мајке Божије у
последњим временима прозорљиви и Христа ради јуродиви преп. Теофил
из Китајевске пустиње Кијево-Печерске лавре. Непосредно пре своје
кончине (28. октобра 1895. године) старац је почео да долази сваке
суботе у лавру, да би одслужио акатист пред Ченстоховском
Богородичином иконом.
18. марта 2001. године, уочи празника Ченстоховске Богородичине
иконе, у Москви је одржан, код спомен-капеле херојима Плевне, молебан
Ченстоховској Богородичиној икони, по благослову свештеноначалства.
Пред крај молебна раб Божији Венијамин, вративши се са острва Залит
на Псковском језеру, предао је благослов старца митрофорног
протојереја Николаја Гурјанова, да се прославља икона у Русији.
 Атонски јеросхимонах Рафаил Берестов благословио је још 2000-те
године јереја Петра (Влашћенко) да одслужи молебан пред
Ченстоховском Богородичином иконом у Пољској.
Светитељ Инокентије (Венијаминов), прапраунук светитеља
Инокентија (Венијаминова), Митрополита Московског и Каломенског,
апостола Сибира и Америке, благословио је 2002. године лет око Москве
са Ченстоховском Богородичином иконом. Владика Инокентије је за
живота био благословио и лет око целе Русије дуж њених граница.
За време строгог Успењског поста, на дан када је Украјина славила
своју независност (24. августа 2005. године), у Тројице-Сергијевој лаври
по први пут зазвонило је Цар-звоно. Та звоњава призвала је Свету Русију
на покајање и напоменула преко кога може бити спасења. Помазаник
Божији је носилац нарочите силе благодати Духа Светога, преко које је
се задржавало ширење зла, „тајне безакоња" у Васељени.
Следбеници оних који су издали господара Николаја II покушавају да
из нашег сећања избришу реч „Цар". Ретко се помиње „Помазаник
Божији" за време богослужења. Уклања се из молитвеника помињање
царева и царица, благоверних кнезова и кнегиња (Молитве јутарње и
пред спавање, часови Пасхе, Москва, Издавачки савет Руске Православне
Цркве, 2005. 96с).
Није нам ништа друго дато: или Цар, или антихрист.
Примећено је да се после молебна Ченстоховској Богородици, код
оних који су се молили подизао патриотски дух. Ми смо патриотски
дух заменили националистичким, заборавивши које смо вере и где су
наши корени. Још нам се и католичанство приближава; али сетите се
како је био кажњен одступник од православне вере кнез Опољски.
Сам Бог рекао је преко свог пророка: „Кад бих рекао за народ и за
царство да га истребим и разорим и затрем, ако се обрати народ од зла за
које бих рекао, и мени ће бити жао због зла, које мишљах да му учиним"
(Јер. 18,7-8). Наше невоље ће се умножити ако се претворимо у оне који
се свога рода не сећају.
Преподобни Лаврентије Черниговски говорио је: „Као што није
могуће разделити Пресвету Тројицу, Оца и Сина и Светога Духа, јер то је
један Бог, тако није могуће разделити Русију, Украјину и Белорусију.
Оне су заједно Света Русија. Знајте, памтите и не заборављајте." Наше
спасење није на Западу, него на Истоку!
9. септембра Ченстоховска Владичица, Заштитница Царског
рода, чека наш саборни молебан за спасење Свете Русије.
Слушкиња Божија Наталија, Кијев. Из поште журнала „Спасите наше
душе“ дато редакцији интернет странице „Шенгенска Украјина“
 ЧУДО МИРОТОЧЕЊА ЧЕНСТОХОВСКЕ ИКОНЕ
НА ЦАРСКИ ДАН

На дан празновања светих Царских мученика, свештеник је, ушавши

у олтар да би служио, нашао на жртвенику малу иконицу Царске
Породице сву прекривену миром. Миро је лепо мирисало и било је
распоређено у крупним капима. Почело је од тога што су неки наши
парохијани уочи празника ишли у град Клин код рабе Божије Валентине,
код које више од годину дана мироточе иконе које се налазе у посебној
соби. Миро је могло да се сакупи и донели су га у флашици са јелејем за
миросање. Сама икона постављена је на аналој који се налази у центру
храма. У олтару су обратили пажњу на мироточење Ченстоховске Мајке
Божије. Ова икона одређена је за иконостас новог храма, који тек треба
да саградимо. Иако се она тек од недавно налази код нас, икона се
прославила тако што је следећег дана након освештања заштитила храм
од пожара и од тог дана изразито се поштује у нашем храму. Зато су вату
с миром коју су донели ставили на њу, на звезде на омофору Пречисте.
Вероватно је мироточење почело ноћу, пошто је баш те ноћи убијен Цар.
На почетку службе миро је прекривало горњи део омофора, део изнад
њега и звезде са стране. Икона се налазила на левом клиросу, пред њом
су се молиле матушке, имајући могућност да виде чудо које се одвија
пред њиховим очима. Ето, миро се појавило око десног ока Мајке
Божије, на челу, а такоће се у капљама сливало у предео ране, коју су
некада били нанели Пољаци првој Ченстоховској икони, чија је копија
касније урађена. Миром је прекривена нит, са чијег десног угла је оно
почело да се слива на Богородичино раме. Сливање мира појавило се и
на јутрењу и прекрило десну страну Мајке Божије. Мирис иконе осећао
се у појединим тренуцима службе, као да је ношен благим поветарцем
непознате ароме. Тај диван мирис осећао се чак и у олтару.
Када свештеник чита уводне молитве за време Божанствене
Литургије, он их пред царским дверима завршава обраћањем Господу:
„Ниспошљи Твоју руку с висине светог Твог обитавалишта и укрепи нас
у предстојећој служби". И управо на почетку богослужења потекло је
миро из лика Богомладенца. Отворили су се отвори мира на
Спаситељевој десној руци која благосиља. Његов поток дошао је до лика
Мајке Божије и усмерио се на доле. За време читања Светог Јеванђеља
или око тог времена, замироточила је левица Богомладенца, која држи
Богом откривену књигу. Миро је прекрило целу леву страну Христа
Спаситеља, а затим је почело да се шири на страну Мајке Божије, и
такође ју је прекрило. У једном тренутку Божанске Литургије
мироточење је достигло максимум, покривши готово целу икону изузев
неколико места. Поточићи су текли, затим пресушили, појављивале су се
нове капи, испуњавале се миром и сливале се надоле. Нарочито дуго
миро је текло испод десног ока Мајке Божије, изнад ране. У том делу
иконе изгледало је као сребрна роса. Млазеви мира на оквирима иконе
почели су да се сливају преко ивице и потекли су по натпису у дну
иконе, где су се и зауставили тако да нису потопили подметнут пешкир и
вату. После службе покушали су да фотографишу икону. На
фотографијама је миро у виду беличастог слоја, потока и појединих капи.
Снимци су прављани у исто време, али из различитих углова, тако да се
виде различити делови мироточења. Један од парохијана дуго је патио од
главобоље, тако да је његова супруга ишла код свештеника да тражи
помоћ. После помазања светим уљем он је исцељен. Мироточење се
наставило и наредних дана и недеља, покривајући икону у мањем или
већем степену, ишчезавајући и појављујући се поново. Овај догаћај навео
нас је да размислимо о његовим узроцима. Сетимо се да је ова икона
предвиђена за нови храм. Мајка Божија обећава подршку у испуњавању
задатака који се чине неостваривим при изградњи новог храмовног
комплекса. Мајка Божија је заједно са свом Црквом прославила свете
Царске мученике, нагласивши неопходност појачане молитве упућене
њима за спасење Русије и ми се надамо да је благословила наше скромне
напоре при поштовању нових мученика. И, може бити да постоји још
један трећи узрок, авај, нама непознат, пошто су неретки случајеви да
смо честим чудима упозоравани о надолазећим искушењима. Сећамо се
обилног мироточења иконе св. Цара Николаја у храму Николе Зајацког,
чији смо сведоци такоће били. У храму се завршило саборовање и отац
Александар, који је саборовао са нама, радовао се, још не увиђајући шта
га чека. На лето је страдао на Криму, купајући се са сином. Зато смо
дужни да одржавамо и појачамо духовну трезвеност и молитву. Сведоци
тог чуда сматрају да су осетили велику благодат, пошто су удостојени да
виде појављивање капи мира ни из чега. Сви који су прилазили икони
искусили су дивљење, или боље рећи ликовање, посматрајући једно
сведочанство свемогућства Творца свега видљивог и невидљивог. Дечак
из олтара је готов био да скаче од радости. То је био Тријумф
Православља.
Свешшеник Консшаншин Кобељев
храм Св. Николаја у Бурјуреву