Samo knjiga. A ja sam jedva ekao da je opipam. Znate li ta je knjiga za glumca?

To
je kao kad pekar uspe da napravi motocikl. Gledam je, i sve mi se ini da u njoj
nije opisan moj ivot; da je taj ivot iveo neko drugi, i da je taj napisao knjigu. N
e mogu da prepoznam misli, reenice. Ja sad uim iz nje o svom ivotu, i shvatam da se
on izgubio izmeu mojih uloga i predstava. Imam oseaj da uop te nisam iveo svoj ivot,
ili da je moj ivot bio ne to neva no, to mo da treba zaboraviti. Zapravo, oseam se kao ne
ko kome su ne to ukrali. Moje predstave su ivlje od mene: dok ih gledam pitam se, k
ako sam ih uop te sastavio, kad o pravom ivotu nisam imao pojma? One mi govore ono t
o nisam znao dok sam ih stvarao, iz njih najvi e uim. U pravu si: moja knjiga je pr
ia o jednom bednom glumcu koji se trudio da pre ivi, o jednom melanholiku koji je g
lumio da je veseo, o jednom slabiu koji se pravio da je jak, o jednom ocu koji je
glumio ne nost. Da, glumio. Ja sam melanholik. Melanholici nisu ne ni; ne nost je sam
o deo melanholije, tog slatkog oseaja nemoi. Ali mila, ja to samo poku avam da zapu im
ru kroz koju veje besmisao.