Matematiqka gimnazija

Maturski rad

Funkcije generatrise

uqenik
Milan Novakovi

mentor
Vladimir Balti

IVa

Beograd
juni 2004.

Uvod

Generatrise su moan alat za rexavae mnogih problema, uglavnom onih kombinatorne prirode, ali i ne samo takvih (xto e biti predstaveno u ovom radu). Na ovim
prostorima generatrise nisu bax u ,,arsenalu matematiqara koji se bave ovom problematikom, za xta je delimiqno kriva i qienica da su one naxle primenu nexto kasnije i nisu se razvijale uz tradicionalnu kombinatoriku. Ci ovog maturskog rada je da
prezentuje samo neke primene generatrisa, i to one koje se oslaaju na znae koje se moe
stei u sredoj xkoli. Nadam se da e ovaj rad uqiniti bar malo popularnijim same
generatrise i ihovu primenu prvenstveno kod uqenika koji se takmiqe na matematiqkim
takmiqeima.
Na poqetku je dat strogi formalni pristup generatrisama, tj. stepenim redovima. U
drugim delovima kige naqin pisaa je vixe okrenut rexavau problema nego formalnom teorijskom pisau. Razmatreni su rexavae rekurentnih jednaqina, prvog, drugog
i vixeg reda, zatim metod ,,zmijskog ua koji je vrlo moan metod u rexavau mnogih
zadataka, a zatim su razmotrene neke druge primene generatrisa i dati su zadaci qije
bi rexavae bilo praktiqno nemogue bez generatrisa.
Skup prirodnih brojeva emo oznaqavati sa N, a skup nenegativnih celih sa N0 . Sumi
qije su granice 0 i + qesto emo izostavati granice, tj. u sumama sa izostavenim
granicama podrazumevaju se ove granice.

Teorijski uvod

U radu sa raznim generatornim funkcijama qesto se namee potreba za raznim

transformacijama i manipulacijama koje ne bismo smeli da izvrximo ako bismo generatrise posmatrali kao analitiqke funkcije. Da bi smo sebi dali xto vee mogunosti za
manipulaciju generatrisama, uvodimo ih kao algebarske objekte, qime se bavi formalna
teorija stepenih redova.
Definicija 1. Formalni stepeni red je izraz oblika
a0 + a1 x + a2 x2 + . . . =

ai xi .

i=0

Niz brojeva {ai }

0 zovemo nizom koeficijenata.
Napomena: Koristiemo ovde i druge izraze: red, generatrisa...
Na primer, red

A(x) = 1 + x + 22 x2 + 33 x3 + . . . + nn xn + . . .

konvergira samo za x = 0 (u analitiqkom obliku) dok je, u formalnoj teoriji to dobro

i
definisan formalni stepeni red generisan nizom koeficijenata {ai }
0 , ai = i .
Napomena: Nizove i qlanove niza emo najqexe oznaqavati malim slovima (a, b, a3 . . .),
dok emo stepene redove generisanim tim nizovima obeleavati, ako nije drugaqije naglaxeno, odgovarajuim velikim slovima (A, B, . . .).
Definicija 2. Za dva reda A =

ai xi i B =

bi xi kaemo da su jednaka akko su im

i=0

i=0

nizovi koeficijenata jednaki, tj. ai = bi za svako i N0 .

Napomena: Koeficijent uz qlan xn u stepenom redu F emo obeleavati sa [xn ]F .
Moemo da definixemo i zbir i razliku redova u smislu
X
X
X
an xn
bn xn =
(an bn )xn
n

dok se proizvod definixe sa

X
X
X
an xn
bn xn =
cn xn ,
n

cn =

ai bni

Takoe umesto F F pixemo F 2 , i uopxte F n+1 = F F n . Vidimo da je neutralan

element za sabirae 0, a za mnoee 1. U skladu sa tim moemo definisati sledei
pojam:
Definicija 3. Formalni stepeni red G je reciproqan formalnom stepenom redu F ako
vai F G = 1.
Generatrisu reciproqnu generatrisi F qesto emo obeleavati sa 1/F . Zbog komutativnosti mnoea generatrisa je F G = 1 ekvivalentno sa GF = 1 paPsu F i G meusobno

reciproqni. Po pravilu proizvoda je (1 x)(1 + x + x2 + . . .) = 1 + i=1 (1 1 1 1)xi = 1,

2
pa su (1 x) i (1 + x + x + . . .) meusobno reciproqni.
3

Teorema 1. Formalni stepeni red F =

an xn ima reciproqni formalni stepeni red

akko a0 6= 0. Pri tome je taj reciproqni red jedinstveno odreen.

X
Dokaz: Neka F ima reciproqan red 1/F =
bn xn . Tada je F (1/F ) = 1 pa je po pravilu
n
X
proizvoda 1 = a0 b0 , pa je a0 6= 0. Takoe za n > 1 imamo 0 =
ak bnk odakle je
k

1 X
ak bnk
bn =
a0
k

Ovim su svi koeficijenti reciproqnog reda jednoznaqno odreeni.

Sa druge strane, ako je a0 6= 0 tada moemo iz prethodnih veza jednoznaqno odrediti
sve koeficijente bi , xto jednoznaqno odreuje reciproqan red 1/F .
Iz prethodnog se moe zakuqiti da skup formalnih stepenih redova zajedno sa aritmetiqkim opercijama koje smo definisali na ovaj naqin qini prsten u kojima su invertibilni elementi
oni redovi koji imaju slobodan qlan razliqit od 0.
X
X
Ako je F =
fn xn pod oznakom F (G(x)) emo podrazumevati F (G(x)) =
fn g(x)n .
n

Takoe, ovu oznaku emo koristiti samo ako je F polinom (tj. ima samo konaqan brojnenultih koeficijenata) ili ako je slobodan qlan reda G jednak 0. U sluqaju da je
slobodan qlan reda G jednak 0, a F nije polinom, ne moemo da odredimo odreeni qlan
reda F (G(x)) u konaqno mnogo koraka.
Definicija 4. Za formalni stepeni red G kaemo (ako postoji) da je inverzan (ili
inverz) formalnom stepenom redu F ako vai F (G(x)) = G(F (x)) = x.
I ovde takoe vai simetriqnost, ako je G inverz F , tada je i F inverz G, pa su oni
meusobno inverzni.
Teorema 2. Neka su F i G meusobno inverzni redovi. Tada je F = f1 x + f2 x2 + . . . i
G = g1 x + g2 x2 + . . . i f1 g1 6= 0.
Dokaz: Da bi uopxte bili definisana kompozicija F i G moraju slobodni qlanovi da
budu 0. Dae, neka je F = fr xr + . . . i G = gs xs + . . .. Data je F (G(x)) = x = fr gsr xrs + . . ., pa
je rs = 1 i r = s = 1.
X
X
Definicija 5. Izvod (prvog reda) formalnog stepenog reda F =
fn xn je F 0 =
nfn xn1 .
n

Izvod reda n > 1 se definixe rekurzivno kao F (n+1) = (F (n) )0 .

Teorema 3. Vae sledee osobine izvoda:
(F + G)(n) = F (n) + G(n)


Pn
(F G)(n) = i=0 ni F (i) G(ni)
Dokaz se sprovodi najjednostanijim matematiqkim aparatom i prepuxten je qitaocu.
osr

Definicija 6. Oznaka
X A {an }0 znaqi da je A obiqni stepeni red koji generixe niz
n

{an }0 , tj. da je A =
an x .
n

Neka je

A osr

{an }
0 .

Tada je
X
n

osr
odnosno {an+1 }
0

an+1 xn =

A(x) a0
1X
an xn =
x n>0
x

A a0
. Sliqno je
x
A a0 a1 x
osr (A a0 )/x a1
{an+2 }
=
0
x
x2
4

osr
Teorema 4. Ako je {an }
0 A tada je za h > 0
osr
{an+h }
0

A a0 a1 x . . . ah1 xh1
xh

Dokaz: Indukcijom po h. Za h = 1 je tvree taqno, kao xto je pokazano ranije. Induktivni korak bi se mogao sprovesti na sledei naqin. Neka tvree vai za neko h. Tada
je
A a0 a1 x . . . ah1 xh1
ah
osr
osr
xh
{an+h+1 }
0 {a(n+h)+1 }0
x
qime smo sproveli i induktivni korak.

osr

A a0 a1 x . . . ah xh
xh+1

osr 0

Ve znamo da je {(n + 1)an+1 }

0 A . Ci nam je da dobijemo niz {nan }0 . To je upravo
0
niz xA . Zato uvodimo operator xD na sledei naqin:

Definicija 7. Zapis xDA je drugi zapis xA0 odnosno x dA

dx .
Sledee dve teoreme su trivijalne posledice osobina izvoda:
osr
k
osr
k
Teorema 5. Neka je {an }
0 A. Tada je {n an }0 (xD) A
osr
Teorema 6. Neka je {an }
0 A i P polinom. Tada je

P (xD)A osr
{P (n)an }0

A
. Ovo se na drugi naqin moe zapisati
1x
1
kao A 1x
. Kako smo ve pokazali, reciproqan red redu 1 x je 1 + x + x2 + . . ., tako da se
A
pravilom proizvoda dobija 1x
= (a0 + a1 x + a2 x2 + . . .)(1 + x + x2 + . . .) = a0 + (a0 + a1 )x +
(a0 + a1 + a2 )x2 + . . ..
Razmotrimo xta predstava generatrisa

osr
Teorema 7. Ako je {an }
0 A tada je

A
1x

n
X

osr

aj

j=0

n>0

Sada emo uvesti novu vrstu (ili samo oblik) generatornih funcija.
Definicija 8. Kaemo da je A eksponencijalna generatorna fukcija (i takoe red,
an
stepeni red, ...) niza {an }
0 akko je A obiqna generatrisa niza { n! }0 , odnosno
A=

X an
n!

xn

esr
Ako je B eksponencijalna generatrisa niza {bn }
0 tada pixemo i {bn }0 B.

0
Ako je B esr
{bn }0 , interesuje nas xta je B . Lako se vidi da je

B0 =

X
X
X
nbn xn1
bn xn1
bn+1 xn
=
=
n!
(n 1)! n=0 n!
n=1
n=1

pa je B 0 esr
{bn+1 }0 .
esr
Teorema 8. Ako je {bn }
0 B tada je za h > 0

{bn+h }
0

osr

B (h)

Takoe vai ekvivalentna teorema i za eksponencijalne generatrise.

5

esr
Teorema 9. Neka je {bn }
0 B i P polinom. Tada je

P (xD)B esr
{P (n)bn }0

Eksponencijalne generatrise su bitne u kombinatornim identitetima upravo zbog

sledeeg svojstva.
esr
esr
Teorema 10. Neka je {an }
0 A i {bn }0 B. Tada generatrisa AB generixe niz
(
)
X n 
ak bnk
k
k

n=0

Dokaz: Imamo da je
AB =

(
)
j
X ai xi X
bj x
i=0

odnosno

i!

j=0

X ai bj
X X ai bj
=
,
xi+j =
xn

j!
i!j!
i!j!
n
i+j=n
i,j>0

X xn X n!ai bj X xn X n
AB =
=
ak bnk ,
n! i+j=n i!j!
n!
k
n
n
k

xto je i trebalo dokazati.

Ovim smo definisali neke osnovne pojmove teorije funkcija generatrisa. Neke bitne
osobine kao i novi pojmovi e kasnije biti opisani.
Iako smo definisali formalne stepene redove kao iskuqivo algebarske objekte,
neemo se odrei ni ihovih analitiqkih osobina. U tu svrhu emo koristiti dobro poznati Tejlerov (Taylor) razvoj funkcija u stepene redove. Tako emo, na primer,
funkciju ex tretirati kao formalni red koji je dobijen razvojem funkcije u stepeni red,

X
xn
odnosno ex emo identifikovati sa redom
. Koristiemo i obrnuti smer. Ovde je
n!
n=0
dat razvoj nekih najbitnijih funkcija u stepene redove.
X
1
=
xn
1x
n>0

ln

X xn
1
=
1x
n
n>1

ex =

X xn
n!

n>0

sin x =

(1)n

n>0

x2n+1
(2n + 1)!

x2n
(2n)!
n>0
X  
(1 + x) =
xk
k
k


X
1
n+k n
=
x
(1 x)k+1
n
n
cos x =

(1)n

X Bn xn
x
=
ex 1
n!
n>0

x2n+1
2n + 1
n>0
X 1 2n

1
(1 1 4x) =
xn
2x
n
+
1
n
n
 
X
1
2n n

=
x
n
1 4x
n
arctg x =

x ctg x =

(1)n

X (4)n B2n
x2n
(2k)!

n>0

tg x =

(1)n1

n>1

22n (22n 1)B2n 2n1

x
(2n)!

X
(4n 2)B2n 2n
x
(1)n1
=
x
sin x
(2n)!
n>0

1 4x


1 4x
2x

1 4x
2x

k
=

k
=

X 2n + k 
n

xn

X k(2n + k 1)!
xn
n!(n + k)!

n>0

arcsin x =

X (2n 1)!!x2n+1
(2n)!!(2n + 1)

n>0

ex sin x =

X 2 n2 sin n
4
xn
n!

n>1

ln2

X Hn1
1
=
xn
1x
n
n>2

Napomena: Ovde je Hn =

(4n)!
1x X

=
xn
n
x
16 2(2n)!(2n + 1)!
n=0

arcsin x
x

n
X
1
i=1

2
=

4n n!2
x2n
(k + 1)(2k + 1)!
n=0

, a Bn je n-ti Bernulijev (Bernoulli) broj.

Rekurentne jednaqine

Za poqetak pokuxajmo da reximo najjednostavniju rekurentnu jednaqinu.

Primer 1. Neka je niz an zadat sa a0 = 0 i an+1 = 2an + 1 za n > 0. Moemo da
vidimo da je prvih nekoliko qlanova 0, 1, 3, 7, 15, ... pa nam se qini kao da bi rexee
moglo biti an = 2n 1. Ovo se moe lako dokazati indukcijom, ali mi emo ovaj problem
rexiti generatornim funkcijama.
X
Neka je A(x) generatrisa niza an , tj. neka je A(x) =
an xn . Ako obe strane rekurentne
veze pomnoimo sa xn i sve saberemo, dobijamo da je
X

an+1 xn =

X
A(x)
1
A(x) a0
=
= 2A(x) +
=
(2an + 1)xn .
x
x
1x
n

Odatle je lako
A(x) =

x
(1 x)(2 x)

Ali kako sada da dobijemo eksplicitnu formulu za qlanove niza? Samo diferencirae
ne bi ixlo lako, te stoga moemo da pokuxamo da rastavimo A(x) na zbir dve generatrise:


x
2
1
=x

= (2x + 22 x2 + . . .) (x + x2 + . . .).
(1 x)(2 x)
1 2x 1 x
Sada je oqigledno A(x) =
2n 1.
Primer 2.

(2n 1)xn , pa je rexee rekurentne jednaqine zaista an =

n=0

Malo tea je, recimo, sledea rekurentna jednaqina:

an+1 = 2an + n,

(n > 0)

1 osr
osr A1
osr
i a0 = 1. Neka je {an }
0 A. Tada je {an+1 }0
x . Imamo takoe da je xD 1x {n 1}.
1
1
x
Poxto je xD 1x
= x (1x)
2 = (1x)2 to se rekurentna veza pretvara u

x
A1
= 2A +
.
x
(1 x)2
Odatle je lako
A=

1 2x + 2x2
(1 x)2 (1 2x)

Ovime smo mi rexili generatrisu, tj. rexili smo qlanove niza. Ako bismo trebali
da dokaemo da je ovaj niz jednak nekom drugom, dovono bi bilo da pokaemo da su
generatrise jednake. Meutim, mi trebamo da naemo qlanove eksplicitno. Pokuxajmo
da opet predstavimo A u vidu
1 2x + 2x2
P
Q
R
=
+
+
.
(1 x)2 (1 2x)
(1 x)2
1 x 1 2x
Moemo da pomnoimo obe strane sa (1 x)2 (1 2x) qime bismo dobili
1 2x + 2x2 = P (1 2x) + Q(1 x)(1 2x) + R(1 x)2 ,
8

odnosno

1 2x + 2x2 = x2 (2Q + R) + x(2P 3Q 2R) + (P + Q + R),

odakle se dobija P = 1, Q = 0 i R = 2.
Mogli smo i lakxe da dobijemo P , Q i R. Ako pomnoimo obe strane sa (1 x)2 i stavimo
x = 1 dobijamo da je P = 1. Takoe, ako pomnoimo sve sa 1 2x i uvrstimo x = 21
dobijamo da je R = 2. Takoe, ako uvrstimo P i R i stavimo x = 0 dobijamo Q = 0.
Dakle, imamo da je
2
1
+
A=
(1 x)2
1 2x
Poxto je

1 osr
2 osr n+1
1
=D
} i kako je
{n + 1}, to je an = 2n+1 n 1.
{2
2
1 2x
(1 x)
1x

U prethodna dva primera smo imali da qlan niza zavisi samo od prethodnog qlana.
Generatrise moemo da iskoristimo i za rexavae diferencnih jednaqina qiji su redovi vei od 1.
Primer 3.
Dobro je poznat primer Fibonaqijevog (Fibonacci) niza, zadatog sa F0 = 0,
F1 = 1 i za n > 1, Fn+1 = Fn + Fn1 . Neka je F generatrisa niza {Fn }. Ako pomnoimo obe
F x
strane sa xn i saberemo, sa leve strane imamo {Fn+1 } osr

x , a sa desne F + xF . Odatle
dobijamo da je
x
F =
.
1 x x2
Treba jox da razvijemo ovaj izraz u stepeni red. elimo da izraz predstavimo kao zbir
odgovarajuih razlomaka. Neka je
x2 x + 1 = (1 x)(1 x)

Tada je = (1 + 5)/2, = (1 5)/2 i = 5. Dae je

x
x
1
=
=
1 x x2
(1 x)(1 x)

Jednostavno se dobija

1
1

1 x 1 x

1
=
5

n=0

n n

)
n n

n=0

1
Fn = (n n .)
5

Takoe odavde odmah moemo da dobijemo i aproksimativnu formulu za Fn . Poxto je

|| < 1 to je lim n = 0 i odatle je
n

1
Fn
5

!n
1+ 5
.
2

Sada razmotrimo sluqaj kada imamo niz dve promenive. I takve probleme moemo
rexiti generatrisama.
Primer 4.
Recimo da elimo

da naemo broj k-elementnih podskupova n-elementnog
skupa. Znamo da je rezultat nk , ali elimo da taj rezultat dobijemo pomou generatrisa. Neka je traeni broj c(n, k). Moemo videti da je broj k-elementnih podskupova
jednak broju k 1-elementnih podskupova ukoliko na ih dodamo neki fiksiran element
koji nije meu ima (a takvih podskupova onda ima c(n 1, k 1) i broju k-elementnih
podskupova od preostalih n1 elemenata (u tom sluqaju taj fiksiran element ne pripada
podskupovima). Odatle se dobija
c(n, k) = c(n 1, k) + c(n 1, k 1)

Takoe je i c(n, 0) = 1. Sada definiximo generatrisu niza c(n, k) za neko fiksirano n.

Neka je dakle
X
Cn (x) =
c(n, k)xk
k
k

Ako sada rekurentnu vezu pomnoimo sa x i saberemo za sve k > 1, dobijamo

Cn (x) 1 = (Cn1 (x) 1) + xCn1 (x)
za n > 0 i takoe C0 (x) = 1. Odatle se dobija, za n > 1
Cn (x) = (1 + x)Cn1 (x)
Sada je konaqno
Cn (x) = (1 + x)n . Dakle, c(n, k) je koeficijent uz xk u razvoju (1 + x)n ,
a to je upravo nk . Moda neko pomisli da smo varali i iskoristili gotov rezultat za
binomne koeficijente koji je dobijen recimo obiqnim kombinatornim metodom. Ali isti
rezultat se

moe dobiti i razvojem u Tejlerov red, pa se i na taj naqim moe dobiti
c(n, k) = nk .
Moemo recimo da napravimo i generatrisu niza Cn (x):
X
X
X X n
1
xk y n =
Cn (x)y n =
(1 + x)n y n =
k
1

y(1
+ x)
n
n
n
k

Tako imamo da je

n
k

= [xk y n ](1y(1+x))1 . Moemo sada da izraqunamo i zbir

X n 
n

X X n 
1
k
=
[x ]
xk y n = [xk ]
1

y(1
+ x)
k
n
k

1
1
[xk ]
=
y
1y
1 1y
x

k
1
y
yk
=
=
1y 1y
(1 y)k+1
=

Dakle imamo identitete

X n
xk = (1 + x)n ;
k

X n 
n

yn =

yk
(1 y)k+1

 
n
Napomena: Za n < k je
= 0.
k
Primer 5.

Pokuxajmo da reximo sledeu rekurentnu jednaqinu:

an+3 = 6an+2 11an+1 + 6an

n>0

sa poqetnim uslovima a0 = 2, a1 = 0, a2 = 2.
Ako je A generatrisa odgovarajueg niza, ovo moemo zapisati u obliku:
A20x
A2
A 2 0 x (2)x2
=6
11
+ 6A,
x3
x2
x
odakle se lako dobija
A=

20x2 12x + 2
20x2 12x + 2
=
.
1 6x + 11x2 6x3
(1 x)(1 2x)(1 3x)

10

yn .

elimo da naemo realne koeficijente B, C i D tako da vai

20x2 12x + 2
B
C
D
=
+
+
.
(1 x)(1 2x)(1 3x)
1 x 1 2x 1 3x
Moemo primeniti ve poznati trik: Pomnoimo obe strane sa (1 x) i stavimo x = 1
2012+2
= 5. Pomnoimo sve sa (1 2x) i stavimo x = 1/2. Tako dobijamo
dobijamo B = (1)(2)
56+2
da je C = 1 = 4. Ako sada uvrstimo vrednosti za B i C i stavimo x = 0 dobijamo
4
B + C + D = 2 odakle je D = 1. Sada konaqno imamo
A=

X
5
4
1

+
=
(5 4 2n + 3n )xn
1 x 1 2x 1 3x n=0

odakle je an = 5 2n+2 + 3n .

Moe se desiti da ne moemo tako jednostavno da dobijemo eksplicitan izraz za

qlanove niza, kao u sledeem primeru.
Primer 6.

Neka je niz zadat sa a0 = 0, a1 = 2 i za n 6 0 rekurentno

an+2 = 4an+1 8an

Neka je A funkcija generatrise niza. Tada rekurentnu vezu moemo zapisati u obliku
A0
A 0 2x
= 4
8A
x2
x
odakle je

2x
1 + 4x + 8x2
eleli bismo da ovaj izraz opet rastavimu o obliku zbira dva jednstavnija, za koje
znamo generatorne funkcije. Meuti, koreni r1 = 2 + 2i i r2 = 2 2ijednaqine x2 + 4x + 8
su kompleksni. Ali to nas ne spreqava da i dae postupamo na isti naqin kao i ranije.
Treba da naemo B i C tako da je
A=

C
2x
B
+
.
=
1 + 4x + 8x2
1 r1 x 1 r 2 x
i
Primeujui ve nauqen trik moemo da dobijemo da je B = i
2 i C = 2.
Da li ste paivo qitali? Zaxto smo posmatrali korene polinoma x2 + 4x + 8 kada
je imenilac u generatrisi A zapravo 8x2 + 4x + 1?! Pa ako bismo posmatrali korene
polinoma koji je zaista u imeniocu dobili bismo razlomke oblika r1Bx xto bismo malo
tee razvili u red. Ali zato moemo da imenilac napixemo
u obliku
x2 (8 + 4 x1 + x12 ) i
ovo posmatramo kao polinom po x1 ! Tada je imenilac x2 x1 r1 x1 r2 .
Moemo da nastavimo sa rexavaem naxeg zadatka. Dobili smo

A=
Odavde je
A=

i/2
i/2
+
.
1 (2 + 2i)x 1 (2 2i)x

i X
iX
(2 + 2i)n xn +
(2 2i)n xn ,
2 n=0
2 n=0

odakle je
an =

i
i
(2 + 2i)n + (2 2i)n .
2
2

11

Ali qlanovi niza su realni, a ne kompleksni brojevi! Moemo malo da sredimo izraz za
an . Poxto je
3i
2 2i = 2 2e 4 ,
to je sada
an =



i n
3n
3n
3n
3n
(2 2) (cos
i sin
) (cos
+ i sin
) ,
2
4
4
4
4

pa je an = (2 2)n sin 3n
4 . Drugaqije napisano, ovo je

n0, n = 8k

(2

2) , n = 8k + 6
(22)n , n = 8k + 2
an =

1 (2 2)n , n = 8k + 1 ili n = 8k + 3

1 (22)n , n = 8k + 5 ili n = 8k + 7
2

Primer 7.

Sada emo rexiti jednu sloeniju rekurentnu jednaqinu zadatu sa

xn+2 6xn+1 + 9xn = 2n + n

x0 = x1 = 0,

za n > 0.

Neka je X(t) generatrisa naxeg niza. Ako smo ve dovono savladali rad sa raznim
generatrisama odmah emo uoqiti da vai
X
1
t
X
6 + 9X =
+
.
2
t
t
1 2t (1 t)2
Sreujui ovaj izraz dobijamo da je
X(t) =

t 2 t 3 t4
,
(1 t)2 (1 2t)(1 3t)2

odakle dobijamo da je
X(t) =

1
1
5
5
+

+
.
4(1 x)2
1 2x 3(1 3x) 12(1 3x)2

Prvom sabirku odgovar niz

xto sve ukupno daje

n+1
5(n + 1)3n+1
, drugom 2n , treem 5 3n1 , a posledem
,
4
12
xn =

2n+2 + n + 1 + 5(n 3)3n1

4
.

Primer 8. Definiximo niz na sledei naqin: Neka je f1 = 1, f2n = fn i f2n+1 =

fn + fn+1 . Vidimo da je niz dobro definisan, jer je svaki qlan odreen preko nekih
prethodnih, i to na jedinstven naqin. Neka je funkcija generatrise zadata sa
X
F (x) =
fn xn1 .
n>1

Pomnoimo prvu vezu sa x2n1 a drugu sa x2n . Kada saberemo sve jednakosti koje imamo
dobijamo
X
X
X
X
X
f1 +
f2n x2n1 +
f2n+1 x2n = 1 +
fn x2n1 +
fn x2n +
fn+1 x2n
n>1

odnosno

n>1

X
n>1

fn xn1 = 1 +

n>1

fn x2n1 +

n>1

n>1

X
n>1

12

fn x2n +

X
n>1

n>1

fn+1 x2n

Zanimivo je da ovo upravo znaqi da vai F (x) = x2 F (x2 ) + xF (x2 ) + F (x2 ) tj.
F (x) = (1 + x + x2 )F (x2 )
U stvari vai
F (x) =


Y

1 + x2 + x2

i+1

i=0

Moe se pokazati da ovako definisan niz ima zanimivo svojstvo. Za svaki broj n
sprovedimo sledei postupak: Predstavimo broj n u binarnom sistemu, odbacimo zadi
blok nula (ako ih ima na kraju uopxte), a ostale cifre podelimo na xto mae blokova uzastopnih cifara tako da svaki blok sadri samo jednake cifre. Ako su za dva
broja m i n skupovi blokova jednaki, onda vai fm = fn . Npr. binarni zapis broja 22
u binarnom sistemu je 10110 pa je skup odgovarajuih blokova {1, 0, 11}, dok je broj 13
zapisan kao 1101 i ima isti skup blokova {11, 0, 1}, pa vai f (22) = f (13). Proverom se
takoe dobija f (22) = f (13) = 5.
Iz poslede formule se moe zakuqiti da je fn u stvari broj predstavaa broja
n kao zbir potencija dvojke koji se nalaze u parovima {1, 2}, {2, 4}, {4, 8},. . . tako da dva
broja nisu istovremeno uzeta iz istog para.

13

Metod zmijskog ua

Metod zmijskog ua je vrlo korisna alatka u raqunau raznih, qesto glomaznih, kombinatornih suma, kao i u dokazivau kombinatornih identiteta. Samo ime moda deluje
qudno, ali jedno objaxee za tako qudno ime moe biti to da je metod nastao u Americi
gde se zmijsko ue smatra univerzalnim lekom ameriqkih indijanaca.
S obzirom da metod zmijskog ua slui za raqunae raznih suma, jasno je da on nije
univerzalan i da je malo verovatno da isti i postoji. Meutim, velika klasa problema
se moe rexiti tim metodom, odnosno postupkom koji je ovde neformalno izloen.
Neka je potrebno izraqunati sumu S. Prvo je potrebno identifikovati slobodnu
promenivu od koje zavisi suma S. Neka je to recimo n i neka S ima vrednost f (n). Zatim treba formirati F (x), funkciju generatrise niza f (n). Pomnoimo sumu S sa xn i
sumirajmo po n. U ovom trenutku imamo (bar) duplu sumu, spoaxu po n i unutraxu
po S. Zatim se obiqno zameni redosled sumiraa i odredi se vrednost unutraxe sume
po n. Time dobijamo odreene koeficijente u funkciji generatrise, koji u stvari predstavaju vrednost sume S u zavisnosti od n.
U rexavau ovakvog tipa zadataka postoje neke karakteristiqne sume koje se qesto
pojavuju. Ovde emo dati pregled nekih
suma koje se qexe koriste.
X m
Od ranije je poznat identitet za
xn :
n
n
X m 
(1 + x)m =
xn .
n
n


X n
Nekad je potrebno i
xn xto ve imamo u tablici generatrisa:
k
n
X n + k 
1
=
xn .
(1 x)k+1
k
n
Takoe, qesto se javaju i sliqne sume u kojima
su samo parni (odnosno
neparne)
X m
X m
n
m
m
indeksi. Recimo, imamo da je (1 + x) =
x , pa je i (1 x) =
(x)n .
n
n
n
n
Sabiraem, odnosno oduzimaem, dobija se
X m
((1 + x)m + (1 x)m )
x2n =
,
2n
2
n
odnosno

X m 
((1 + x)m (1 x)m )
x2n+1 =
.
2n + 1
2
n

Sliqno se dobijaju i sledei korisni identiteti:



X 2n
(1)m
xm
1
2n
x =
+
,
2
(1 x)m+1
(1 x)m+1
m
n
kao i

X 2n + 1
n

x2n+1 =

xm
2

1
(1)m

(1 x)m+1
(1 x)m+1

Qesto je koristan i identitet

X
n

 

1
2n n
1
x =
(1 1 4x).
n+1 n
2x
14


.

Primer 1.

Za poqetak probajmo da izraqunamo koliko je

X k 
.
nk
k

Neka je n slobodna promeniva i oznaqimo ovu sumu sa

X k 
f (n) =
.
nk
k

Neka je i F (x) generatrisa niza f (n), tj.

F (x) =

x f (n) =

X k  XX k 
x
=
xn .
nk
n

k
n
n

Ovo moemo da napixemo i kao

F (x) =

XX k 
X X k 
xn =
xk
xnk ,
n

k
n

k
n
n
k

xto e dati
F (x) =

xk (1 + x)k =

(x + x2 )k =

1
1
=
.
2
1 (x x )
1 x x2

Ako se prisetimo, ovo je vrlo sliqno generatrisi Fibonaqijevog niza, u stvari f (n) =
Fn+1 tako da smo ovim dobili da je
X k 
= Fn+1 .
nk
k

Primer 2.

Recimo da treba da izraqunamo koliko je

  
n
X
n
k
(1)k
.
k
m
k=m

Ako je n fiksiran broj, tada je m slobodna promeniva i od e zavisi suma. Neka je

  
n
X
P
k
k n
f (m) =
(1)
i neka je F (x) generatrisa niza f (m), tj. F (x) = m f (m)xm .
k
m
k=m
Tada je
  
n
X
X
X
k
m
m
k n
F (x) =
f (m)x =
x
(1)
=
k
m
m
m
k=m
 X 
X
X n
n
k
=
(1)k
xm =
(1 + x)k
k
m
k
k6n

m6k

k6n

Ovde smo iskoristili da je po Binomnoj teoremi

F (x) = (1)n

X n 
k6n

k
m6k m

xm = (1 + x)k . Dae je


n
(1)nk (1 + x)k = (1)n (1 + x) 1 = (1)n xn

Dakle, dobili smo da je F (x) = (1)n xn , a poxto je to generatrisa niza f (m), to je


(1)n , n = m
f (m) =
0, m < n .
15

n   
n   
X
X
n
k
n
k
Izraqunajmo sada
. Neka je f (m) =
i F (x) =
k
m
k
m

Primer 3.

k=m

k=m

xm f (m). Tada je

F (x) =

xm f (m) =

n   
X
X n  X  k 
X n
n
k
=
xm =
(1 + x)k ,
k
m
k
m
k

xm

k=m

k6n

m6k

k6n

odakle je F (x) = (2 + x)n . Poxto je

(2 + x)n =

Xn
m

2nm xm ,

 
n nm
vrednost traene sume je f (m) =
2
.
m

Primer 4.

Probajmo da sraqunamo
X n 
 k  xk .
k

Ovo moemo da podelimo u dve sume

X n 
X  n 
 k  xk =
 2k1  x2k1 +
2

k=2k1


n
 2k2 +1  x2k2 +1 =

k=2k2 +1

Xn
Xn
=
(x2 )k1 + x
(x2 )k2 = (1 + x2 )n + x(1 + x2 )n ,
k1
k2
k1

k2

odnosno

X n 
 k  xk = (1 + x)(1 + x2 )n .
2

Primer 5.

Posmatrajmo sada niz

f (m) =

X n n k 
 mk  y k
k
2
k

kao i funkciju generatrise F (x) = m xm f (m). Imamo

X
X n n k 
X n  X  n k 
 mk  xm =
 mk  y k =
F (x) =
xm
yk
k
k
2
2
m
m
P

X n 
X n k 
X n
 mk  xmk =
=
y k xk
y k xk (1 + x)(1 + x2 )nk .
k
k
2
m
k

Tako da je
F (x) = (1 + x)

X n 
k

(1 + x2 )nk (xy)k = (1 + x)(1 + x2 + xy)n .

Za y = 2 imamo da je F (x) = (1 + x)2n+1 , pa je F (x) generatrisa niza

kombinatorni identitet


X n n k 
2n + 1
 mk  2k =
.
k
m
2
k

16

2n+1
m

qime dobijamo

2n
2n
2n
Ako uzmemo y = 2 dobijamo
da je F (x) = (1 +
 
 x)(1 x) = (1
x) + x(1
 x) pa je
2n
2n
2n
2n
koeficijent uz xm jednak
(1)m +
(1)m1 = (1)m

qime
m
m1
m
m1
dobijamo identitet
  

X n n k 
2n
2n
 mk  (2)k = (1)m

.
m
m1
k
2
k

Dokaimo da je za svako n > 0

 
X nk 
n j
k
x =
x (1 + x)nj .
k
j
j

Primer 6.

Ako uzmemo da je n fiksirano, a j slobodna promeniva i f (j) =

n j
nj
, tada su odgovarajue generatrise
j x (1 + x)
F (y) =

y j f (j),

G(y) =

X nk 
k

xk , g(j) =

y j g(j).

Treba dokazati da je F (y) = G(y). Imamo da je

X X nk 
X n  X k 
X n 
j
k
k
j
F (y) =
y
x =
x
y =
xk (1 + y)k ,
k
j
k
k
j
j
j
k

odakle je F (y) = (1 + x + xy)n . Sa druge strane je

X n 
X n 
G(y) =
yj
xj (1 + x)nj =
(1 + x)nj (xy)j = (1 + x + xy)n ,
j
j
j
j
pa je oqigledno F (y) = G(y), qime smo dokazali traeni kombinatorni identitet.

Prava mo generatrisa moe se videti u sledeem primeru.

Primer 7.

Sraqunajmo sumu
X  n + k 2k  (1)k
m + 2k
k k+1
k

za neke m, n > 0.
S obzirom da traena suma ima dosta promenivih, elementarne kombinatorne metode ne
nude efikasan postupak kojim bi se ovakve sume rexile sa tako malo truda i razmixaa
kao xto nam nudi metod zmijskog ua.
S obzirom da se n pojavuje samo na jednom mestu u sumi, logiqno je da sumu posmatramo
kao funkciju po n. Neka je F (x) generatrisa niza takvih funkcija. Tada je
X 2k  (1)k
X n + k 
X X  n + k 2k  (1)k
=
xk
xn+k =
F (x) =
xn
k
+
1
k
k
+
1
m
+
2k
m
+
2k
k
n
n
k

X 2k  1  x k
2k (1)k k
xm+2k
xm+2k
=
x
=
=
k k+1
(1 x)m+2k+1
(1 x)m+2k+1
k k + 1 (1 x)2
k
k
s
(
)


xm1
4x
xm1
1+x
xm
1

1
+
=
1

=
.
=
m1
2
m1
2(1 x)
(1 x)
2(1 x)
1x
(1 x)m
X

17


Ovo je generatrisa niza


n1
pa je time dokazano da je
m1


X  n + k 2k  (1)k
n1
=
.
m + 2k
k k+1
m1
k

Primer 8.

Dokaimo sledei identitet

X 2n + 1m + k  2m + 1
=
.
k
2n
2n
k



X 2m + 1
2n + 1 m + k
Neka su F (x) =
x
i G(x) =
xm
generatrise nizova
k
2n
2n
m
m
k
levih i desnih strana jednakosti. Dokazaemo F (x) = G(x). Redom je
X
X 2n + 1m + k  X 2n + 1 X m + k 
m
F (x) =
x
=
=
k
2n
2k
2n
m
m
X

X

X








2n + 1 X m + k m X 2n + 1 k X m + k m+k
=
x =
x
x
=
2k
2n
2k
2n
m
m
k
k
X 2n + 1
X 2n + 1  1 2k
x2n
x2n
=
x 2
.
=
xk
(1 x)2n+1
(1 x)2n+1
2k
2k
k
k
2n+1 
2n+1 !

X 2n + 1  1 2k
1
1
1
=
+ 1
pa je
Ve znamo da je
x 2
1+
2k
2
x
x
k

F (x) =

1 2n1
( x)
2

1
1

(1 x)2n+1
(1 + x)2n+1


.

S druge strane je
G(x) =

X 2m + 1
2n

pa je


1/2

G(x) = x

1/2

= x

 X 2m + 1  

  (x1/2 )2n 

(1 x1/2 )2n+1

odnosno
G(x) =

2n

1 2n1
( x)
2

2n

(1)

x1/2

2m+1



1
(1 + x1/2 )2n+1

1
1
2n+1
2n+1
(1 x)
(1 + x)


.

qime je dokaz zavrxen.

Primer 9.
Na sliqan naqin se moe rexiti i poznati identitet koji se nalazio na
koricama jox poznatije kige P. Mladenovia Kombinatorika iz koje se pripremala
qak i bugarska ekipa za IMO 2003 u Japanu gde je u ekipnom plasmanu osvojila prvo
mesto :). Identitet koji treba dokazati je
 
n 
X
2n 2k
k=0

2k

22n2k =

18


4n
.
2n

Neka je n slobodna promeniva i generatrise levih i desnih strana F (x) i G(x). Potrebno je dokazati jednakost ovih generatrisa. Prvo je
X
X 2n2k 
X 2k 
X 2n
n
2n2k
2k
F (x) =
x
2
=
2
xn 22n ,
2k
k
k
2k
n
n
06k6n

F (x) =

06k

X
06k

2k 2k
2
k

X
n

2n
(2 x)2n .
2k

Sada iskoristimo formulu za zbir samo parnih potencija i dobijamo



X 2n
1
1
1
2k+1 +
2k+1 ,
(2 x)2n = (2 x)2k
2k
2
(1 2 x)
(1 + 2 x)
n
odakle je dae
F (x) =

k
k
X 2k  
X 2k  
1
1
x
x

2
+
.
k
k
2(1 2 x)
(1 2 x)
2(1 + 2 x)
(1 + 2 x)
k

S obzirom da je

X
n

F (x) =

2n n
1
x =
to je
n
1 4x

1
1
1
1
q
q
+
,
x
2(1 2 x)
2(1
+
2
x)
1 4 (12 x)2
1 4 (1+2xx)2

odakle je

1
1
F (x) = p
+ p
.
2 14 x 2 1+4 x
X 4n
X 2n
n
S druge strane elimo da za G(x) dobijemo zbir
x . Poxto je
xn =
2n
n
n
n
X 2n
1
1
n

to je
(x) =
pa je
n
1 4x
1 + 4x
n
!
1
1
1
p
G(x) =
.
+p

2
14 x
1+4 x
pa je F (x) = G(x).

Sledei primer je malo tei, jer standardna ideja zmijskog ua ne vodi do rexea.
Primer 1. (Morijati)

Za date n i p izraqunati
X  2n + 1 p + k 
.
2p + 2k + 1
k
k

Zbog lakxeg zapisa neka je r = p + k. Ako uzmemo da je n slobodna promeniva, tada je

traena suma
X 2n + 1r 
f (n) =
.
2r + 1
p
r
X
Uzmimo da je funkcija generatrise F (x) =
x2n+1 f (n)! Ovo je na neki naqin i prirodno,
n

s obzirom da nam se u binomnom koeficijentu pojavuje bax 2n + 1. Sada je

X
X 2n + 1r  X r  X 2n + 1
F (x) =
x2n+1
=
x2n+1 .
2r
+
1
p
p
2r
+
1
n
r
r
n
19

S obzirom da je
X 2n + 1
n

to je

2r + 1

x2n+1 =

x2r+1
2

1
1
+
2r+2
(1 x)
(1 + x)2r+2


,

X r   x2 r 1
X r   x2 r
1
x
x
+
,

2 (1 x)2 r p
(1 x)2
2 (1 + x)2 r p
(1 + x)2
 2 p
 2 p
x
x
2
(1x)
(1+x)2
1
x
x
1
F (x) =


p+1 +
p+1 ,
2 (1 x)2
2 (1 + x)2
x2
x2
1 (1x)
1 (1+x)
2
2

F (x) =

F (x) =

1
x2p+1
x2p+1
x2p+1
1
+
=
((1 + 2x)p1 + (1 2x)p1 ),
2 (1 2x)p+1
2 (1 + 2x)p+1
2

odakle je
1
f (n) =
2







p 1 2n2p
p 1 2n2p
+
2
2
,
2n 2p
2n 2p

xto nakon sreivaa daje


f (n) =


2n p 2n2p
2
.
2n 2p

Moemo da primetimo da za veinu zadataka ovde nismo puno odstupali od ovog metoda i koristili smo svega nekoliko identita, xto predstava vrlo bitnu osobinu ovog
metoda koja se moe upotrebiti i za pisae kompjuterskih programa (tj. algoritama)
koji rexavaju simboliqki veliku klasu suma u kojima se javaju binomni koeficijenti.

20

Razni zadaci

U ovom poglavu e biti izloene kroz zadatke jox neke primene generatrisa.
Zadatak 1: Dokazati da za niz Fibonaqijevih (Fibonacci) brojeva vai
F0 + F1 + . . . + Fn = Fn+2 + 1
Rexee: Ovo je laka primena generatrisa. Generatrisa zbira prvih n qlanova niza,
tj. leve strane je po teoremi 7. iz 2. poglava F/(1x), gde je F = x/(1xx2 ) generatrisa
Fibonaqijevih brojeva. Sa desne strane je
F x
1

,
x
1x
pa nakon trivijalnih raqunskih operacija zakuqujemo da takav identitet zaista vai.

Zadatak 2: Dokazati da je za svaki prirodan broj n broj egovih particija na neparne

delove jednak broju egovih particija na razliqite delove.
Rexee: Generatrisa broja neparnih particija prirodnih brojeva je
(1 + x + x2 + . . .) (1 + x3 + x6 + . . .) (1 + x5 + x10 + . . .) . . . =

Y
k>1

1
.
1 x2k+1

Ovo moemo videti tako xto svakom particiji u kome se broj i pojavuje ai puta odgovara
taqno jedan qlan sa kofecijentom 1 u ovom proizvodu i to je x1a1 +3a3 +5a5 +... .
Generatrisa broja particija na razliqite delove je
Y
(1 + x) (1 + x2 ) (1 + x3 ) . . . =
(1 + xk ),
k>1

jer iz svake zagrade moemo da uzmemo ili da ne uzmemo potenciju x-a, a to odgovara uzimau ili neuzimau dela odreene duine u particiju. Elementarnim transformacijam
je
Y
Y 1 x2k
Y
(1 x2 )(1 x4 ) . . .
1
(1 + xk ) =
=
=
k
2
3
4
1x
(1 x)(1 x )(1 x )(1 x ) . . .
1 x2k+1
k>1

k>1

k>1

qime je dokazano tvree zadatka.

Zadatak 3: Nai broj permutacija bez fiksnih taqaka duine n.

Rexee: Ovo je primer koji pokazuje efikasnu primenu eksponencijalnih generatrisa.
Ovaj problem je poznat kao i problem deranmana ili kao le Probl`eme des Rencontres koji
je postavio Pjer R. de Monmort (Pierre R. de Montmort; 1678.-1719.) Neka je traeni broj
Dn i D(x) esr
fiksnih taqaka je Dnk , pa
Dn . Broj permutacija koji imaju k odreenih


n
je ukupan broj permutacija sa taqno
k
fiksnih
taqaka
D
, jer k odreenih fiksnih
nk
k


taqaka moemo da izaberemo na nk naqina. Kako je ukupan broj permutacija n!, to je
X n 
n! =
Dnk
k
k

21

ili u zapisu eksponencijalnih generatrisa

1
= ex D(x)
1x
odakle je D(x) = ex /(1 x). Kako je ex generatrisa niza

(1)n
, to je
n!

Dn
1
1
1
= 1 1 + + . . . + (1)n ,
n!
2! 3!
n!


1
1
1
+ . . . + (1)n
.
Dn = n!
2! 3!
n!

Zadatak 4: Izraqunati
X

(1)k

n
3k

Rexee: Ovaj zadatak ilustruje jednu ideju koja se qesto java u kombinatorici.
Moemo da posmatramo funkciju generatrise
X n 
F (x) =
x3k ,
3k
k

jer nam ona liqi na binomni razvoj (1 + x)n ali i zato jer je traena suma upravo f (1).
Meutim, kako da postignemo da nam se u binomnom razvoju java svaki trei qlan?
Koristiemo da je

X
r, r|n
n =
0,
inaqe.
r
=1

Neka je C(x) = (1 + x) i neka su 1, i 2 kubni koreni iz 1. Tada je

F (x) =
xto za x = 1 daje
1
F (1) =
3

(1)

!n
3i 3
+
2

ili kada se uprosti

X

C(x) + C(x) + C(2 x)

3

n
3k

!n )
3+i 3
2

= 2 3n/21 cos

 n 
6

Zadatak 5: Neka je n N i neka

ima R1 rexea u N20

x + 2y = n

2x + 3y = n 1

ima R2 rexea u N20

..
.
ima Rn rexea u N20

nx + (n + 1)y = 1
(n + 1)x + (n + 2)y = 0

ima Rn+1 rexea u N20

Dokazati da je
X

Rk = n + 1

22

Rexee: Broj rexea jednaqine x + 2y = n u N20 je koeficijent uz tn u

(1 + t + t2 + . . .) (1 + t2 + t4 + . . .) =

1
1
1 t 1 t2

To je zato xto za svaki par (x, y) koji zadovoava uslov poveava koeficijent uz tn za 1
jer uqestvuje kao sabirak sa tx t2y = tx+2y . I uopxte, broj rexea jednaqine kx + (k + 1)y =
1
1
xk1
n
n + 1 k je koeficijent uz tn+1k u
,
tj.
koefcijent
uz
t
u
1 tk 1 tk+1
(1 tk )(1 tk+1 )


n
k1
X
X
X
1
1
1
t

=
Dakle,
=
Rk je koeficijent uz tn u
(1 tk )(1 tk+1 )
t t2 1 tk+2
1 tk+1
k
k=1
k
X
1
, odakle je sada lako
Rk = n + 1 xto je i trebalo dokazati.
2
(1 t)
k

Zadatak 6: Odrediti veze izmeu osnovnih simetriqnih polinoma

Rexee: Jedna od osnovnih veza polinoma je veza izmeu raznih simetriqnih polinoma. Pod simetriqnim polinomom se smatra polinom f (x1 , x2 , . . . , xn ) takav da za svaku
permutaciju Sn vai f (x(1) , . . . , x(n) ) = f (x1 , . . . , xn ). Jedan od osnovnih primera
simetriqnih polinoma su elementarni simetriqni polinomi
X
k (x1 , . . . , xn ) =
xi1 . . . xik
i1 <<ik

za 1 6 k 6 n i 0 = 1 i k = 0 za k > n.
Generatrisa simetriqnih polinoma je
(t) =

k tk =

n
Y

(1 + txi )

i=1

k=0

Druga klasa simetriqnih polinoma su polinomi oblika

X
pk (x1 , . . . , xn ) =
xi11 . . . xinn ,
gde su i1 , . . . , n N0
i1 ++in =k

ihova funkcija generatrise je

P (t) =

pk tk =

k=0

1
1 txi

Takoe su bitni i polinomi oblika

sk (x1 , . . . , xn ) = xk1 + . . . + xkn
qija je funkcija generatrise
S(t) =

sk tk1 =

n
X
i=1

k=0

xi
1 txi

Generatrise (t) i P (t) zadovoavaju sledei uslov (t)p(t) = 1. Ako izraqunamo koeficijent ovog proizvoda uz tn , n > 1 dobijamo vezu
n
X

(1)r r pnr = 0

r=0

23

Ako primetimo da je
ln P (t) =

n
X

ln

i=1

1
1 txi

ln (t) =

n
X

ln(1 + txi ),

i=1

moemo S(t) da izrazimo preko P (t) i (t) na sledei naqin:

S(t) =

d
P 0 (t)
ln P (t) =
dt
P (t)

i
S(t) =

d
0 (t)
ln (t) =
.
dt
(t)

Iz prve formule sledi S(t)P (t) = P 0 (t), a iz druge S(t)(t) = 0 (t). Uporeivaem
koeficijenata uz tn+1 dobijamo
npn =

n
X

sr pnr

nn =

r=1

n
X

(1)r1 sr nr .

r=1

Zadatak 7: Pretpostavimo da za neko n N postoje nizovi pozitivnih brojeva a1 , a2 , . . . , an

i b1 , b2 , . . . , bn takvi da su sume
a1 + a2 , a1 + a3 , . . . , an1 + an
i
b1 + b2 , b1 + b3 , . . . , bn1 + bn
iste do na permutaciju. Dokazati da je n stepen dvojke.
Rexee: Neka su F i G polinomi generisani datim nizom: F (x) = xa1 + xa2 + + xan
i G(x) = xb1 + xb2 + + xbn . Tada je

n
n
X
X
X
X
F 2 (x) G2 (x) =
x2bi + 2
xbi +bj = F (x2 ) G(x2 ).
x2ai + 2
xai +aj
i=1

i=1

16i6j6n

16i6j6n

Kako je F (1) = G(1) = n, imamo da je 1 nula reda k, (k > 1) polinoma F (x) G(x). Tada je
F (x) G(x) = (x 1)k H(x), pa je
F (x) + G(x) =

F 2 (x) G2 (x)
F (x2 ) G(x2 )
(x2 1)k H(x2 )
H(x2 )
=
=
= (x + 1)k
k
F (x) G(x)
F (x) G(x)
(x 1) H(x)
H(x)

Sada je za x = 1:
2n = F (1) + G(1) = (1 + 1)k

H(x2 )
= 2k ,
H(x)

odakle se dobija da je n = 2k1 .

Sledee tvree su postavili i dokazali kanadski matematiqari Leo Mozer (Leo Moser)
i o Lambek (Joe Lambek) 1959. godine.
Zadatak 8: Dokazati da postoji jedinstven naqin da se prirodni brojevi rasporede u
dve particije, A i B, tako da se svaki prirodan broj (ukuqujui i 0) moe izraziti u
obliku a1 + a2 , a1 , a2 A, a1 6= a2 taqno na onoliko naqina (a bar na jedan) na koliko se
24

moe izraziti u obliku b1 + b2 , b1 , b2 B, b1 6= b2 .

Rexee: Posmatrajmo polinome generisanim brojevima koji se nalaze u odgovarajuim skupovima:
X
X
A(x) =
xa , B(x) =
xb .
aA

bB

Uslov da skupovi A i B prekrivaju ceo skup N bez preklapaa je ekvivalentan sa

A(x) + B(x) =

1
1x

Broj naqina na koji se neki broj moe predstaviti u obliku a1 + a2 , a1 , a2 A, a1 6= a2 je

X

xai +aj =

ai ,aj A,ai 6=aj

1 2
A (x) A(x2 ) .
2

Sada se drugi deo uslova trivijalno pixe kao

A2 (x) A(x2 ) = B 2 (x) B(x2 ) .
Dae je
(A(x) B(x))
odnosno

1
= A(x2 ) B(x2 )
1x

(A(x) B(x)) = (1 x)(A(x2 ) B(x2 )).

Zamenom x sa x2 , x4 , . . . , x2

n1

dobijamo da je
n

A(x) B(x) = (A(x2 ) B(x2 ))

n1
Y

(1 x2 ),

i=0

odakle je
A(x) B(x) =

(1 x2 ).

i=0

Posledi proizvod je red qiji su koeficijenti 1, pa su A i B jedinstveno odreeni (s

obzirom da su im koeficijenti 1). Nije texko primetiti da su pozitivni koeficijenti
(a samim tim iz A) oni koji stoje uz qlanove xn takve da se n moe predstaviti kao zbir
parnog broja stepena dvojki (tj. binarna reprezentacija broja n ima paran broj jedinica). Ostali brojevi qine skup B.
Napomena: Niz koji predstava parnost broja jedinica u binarnoj reprezentaciji broja n je takozvani Morzeov niz.

Zadatak 9: Ako svaki prirodan broj pripada taqno jednoj (od bar dve) aritmetiqke
progresije, onda postoje dve progresije qiji su koraci jednaki.
Rexee: Ovaj problem je postavio (u malo izmeenoj formi) jox Erdox (Erdosz),
a dokazali su ga Mirski (Mirsky) i umen (Newman) nakon dugo godina. Ovo je ihov
originalni dokaz:
Neka k aritmetiqkih progresija {ai + nbi } (i = 1, 2, . . . , k) pokrivaju ceo skup prirodnih

X
za
=
z a+ib , pa je
brojeva. Tada je
1 zb
i=0
z
z a1
z a2
z ak
=
+
+

+
.
1z
1 z b1
1 z b2
1 z bk
25

Pri tome je |z| 6 1. Pretpostavimo da je b1 najvei meu brojevima b1 , b2 , . . . , bn i neka

je pri tome = e2i/b1 . Neka z tei tako da je |z| 6 1. Pri tome je b1 = 1, 6= 1 i
bi 6= 1, 1 < i 6 k. Svi qlanovi osim prvog zbog toga tee nekom konaqnom broju, dok prvi
tei , xto je nemogue.

Sledei zadatak je svojevremeno bio objaven u qasopisu American Mathematical Monthlyju.

Zadatak 10: Dokazati da je u savremenom kalendaru za 13. u mesecu najverovatniji dan
u sedmici petak.
Rexee: Savremeni kalendar je periodiqan sa periodom od 400 godina. Svaka qetvrta
godina je prestupna, osim onih koji su deive sa 100 a nisu sa 400. Poxto broj meseci
u 400 godina nije deiv sa 7, to znaqi da verovatnoa za 13-ti dan u mesecu da bude
za sve dane u nedei 17 ! Dovono je da za neki period odredimo koliko se koji dan (u
sedmici) java kao prvi u mesecu za neki period od 400 godina (recimo od 1.1.2001. pa
do 31.12.2401.). Tako petku trinaestom odgovara nedea prvi istog meseca. Oznaqimo
dane redom brojevima 1, 2, 3, . . . , i neka i-tom danu odgovara qlan ti . Dakle, 1.1.2001.g.
je oznaqen sa 1 ili sa t, 4.1.2001.g. sa t4 itd. Neka je A skup svih dana (odnosno brojeva
kojima smo ih oznaqili) koji se javaju prvi u mesecu. Recimo, 1.1.2001.g. je oznaqen
sa 1 A, 1.2.2001.g.
je 32 = 1 + 31 A itd, A = {1, 32, 60, . . . } (za prostu godinu). NeP
ka je fA (t) = nA tn . Ako u polinomu fA zamenimo t7k sa 1, t7k+1 sa t, t7k+2 sa t2 itd.,
P6
dibijamo neki polinom, oznaqimo ga sa gA (t) = i=0 ai ti . Sada nam broj ai predstava
koliko se puta dan (u nedei) koji je bio oznaqen sa i javao kao prvi u mesecu. Kako
je 1.1.2001. godine bio ponedeak, to je a1 broj ponedeaka koji su bili prvi u mesecu,
a2 broj utoraka, . . . , a0 broj nedea. Zamenu odgovrajuih qlanova moemo izvesti ako
posmatramo polinom fA po modulu t7 1. Dakle, polinom fA (t) gA (t) je deiv sa t7 1.
Kako je dovono da samo odredimo koji je od brojeva a0 , a1 , . . . , a6 najvei, dovono je da
polinom posmatramo po modulu q(t) = 1 + t + t2 + . . . + t6 koji je delite polinoma t7 1.
Neka je f1 (t) polinom koji predstava prve dane u mesecima u 2001. godini. Kako je prvi
dan januara ponedeak, februara qetvrtak, ..., decembra subota, to je
g1 (t) = t + t4 + t4 + 1 + t2 + t5 + 1 + t3 + t6 + t + t4 + t6 =
= 2 + 2t + t2 + t3 + 3t4 + t5 + 2t6 1 + t + 2t4 + t6

(mod q(t)).

Kako jedna prosta godina ima 365 1 (mod 7) dana, to polinomi f2 (t) i f3 (t) koji odgovaraju 2002. i 2003. godini, zadovoavaju
f2 (t) tf1 (t) tg1 (t)
i

f3 (t) tf2 (t) t2 g1 (t),

gde su sve kongruencije po modulu q(t). Obiqnim prebrojavaem se ustanovava da je

polinom f4 (t) za prestupnu 2004. godinu
f4 (t) = 2 + 2t + t2 + 2t3 + 3t4 + t5 + t6 1 + t + t3 + 2t4 = g4 (t).
Moemo uvesti i novi polinom koji e nam brojati prve dane za period 2001.-2004. godina
h1 (t) = g1 (t)(1 + t + t2 ) + g4 (t). Takoe, posle svake proste godine se dani pomere za jedno
mesto, dok posle prestupne za 2, pa se nakon perioda od 4 godine svi dani pomere za
5 mesta. Tako dobijamo polinom koji broji sve prve dane u periodu od 2001. do 2100.
godine. To je:
p1 (t) = h1 (t)(1 + t5 + t10 + . . . + t115 ) + t120 g1 (t)(1 + t + t2 + t3 ).
26

Ovde smo morali poslede qetiri godine da napixemo u obliku g1 (t)(1 + t + t2 + t3 ) jer
godina 2100. nije prestupna, pa je ne moemo zameniti polinomom h1 (t). Period od 100
godina pomeri kalendar za 100 dana (proste godine) i jox 24 dana (prestupne) xto po
modulu 7 daje 5 dana. Sada moemo konaqno napisati formulu
gA (t) p1 (t)(1 + t5 + t10 ) + t15 h1 (t)(1 + t5 + . . . + t120 ).
Sliqno kao i ranije, poslednih 100 godina smo obuhvatili posledih sabircima jer
godina 2400. nije prosta ve prestupna! Koristiemo da je t5a + t5(a+1) + . . . + t5(a+6) 0.
Sada je 1+t5 +. . .+t235 1+t5 +t25 1+t3 +t5 i 1+t5 +. . .+t255 1+t5 +t25 +t45 1+t+t3 +t5 .
Dae imamo da je
p1 (t) h1 (t)(1 + t3 + t5 ) + tg1 (t)(1 + t + t2 + t3 )
g1 (t)[(1 + t + t2 )(1 + t3 + t5 ) + t(1 + t + t2 + t3 )] + g4 (t)(1 + t3 + t5 )
g1 (t)(2 + 2t + 2t2 + 2t3 + 2t4 + 2t5 + t6 ) + g4 (t)(1 + t3 + t5 ) g1 (t)t6 + g4 (t)(1 + t3 + t5 ).
Ako sada ovo zamenimo u formulu za gA (t) dobijamo
gA (t) p1 (t)(1 + t3 + t5 ) + th1 (t)(1 + t + t3 + t5 )
g1 (t)t6 (1 + t3 + t5 ) + g4 (t)(1 + t3 + t5 )2 + tg1 (t)(1 + t + t2 )(1 + t + t3 + t5 ) + tg4 (t)(1 + t + t3 + t5 )
g1 (t)(t + t3 ) + g4 (t)(2t + 2t3 + t5 + t6 )
(1 + t + 2t4 + t6 )(t + t3 ) + (1 + t + t3 + 2t4 )(2t + 2t3 + t5 + t6 )
8 + 4t + 7t2 + 5t3 + 5t4 + 7t5 + 4t6 4 + 3t2 + t3 + t4 + 3t5 .
Ovo znaqi da je najverovatniji dan za prvi u mesecu nedea (jer je a0 najvei od svih
qlanova). Kako petku trinaestom odgovara nedea prvi, to je dokaz zavrxen. Moemo u
stvari i taqno dobiti kolika je ta verovatnoa. Ako iskoristimo ienicu da je ukupan
broj meseci u periodu od 400 godina 4800, moemo lako dobiti da je nedea prva dan
u 688 meseci, ponedeak - 684, utorak - 687, sreda - 685, qetvrtak - 685, petak - 687 i
subota - 684.

27

Zakuqak

Materijal izloen u prethodnih tridesetak strana je samo mali deo celokupne teorije generatrisa. Bez obzira na to, ovde su izloene sve bitne ideje i metode koje lee u
osnovi teorije generatrisa i koje su potrebne za dae samostalno korixee ove tehnike.
Svi zainteresovani za ovu oblast mogu produbiti svoje znae uz pomo [?].
eleo bih takoe da se zahvalim mom mentoru Vladimiru Baltiu, kao i profesorima matematiqkih predmeta mr Sranu Oganoviu (razrednom starexini u isto vreme)
kao i dr Mileni Radnovi. Posebnu zahvalnost dugujem jox i matematiqarima koji su se
trudili svih ovih godina oko dodatnih nastava i priprema za takmiqee: Duxanu ukiu, dr Vladimiru Jankoviu, oru Krtiniu, Vladimiru Laziu, Milivoju Lukiu
i Ivanu Matiu.

28

Literatura

[1] H.S. Wilf, 1994, generatingfunctionology , University of Pennsylvania, Philadelphia, USA

Elektronska verzija: http://www.math.upenn.edu/wilf/gfologyLinked.pdf
[2] D. Stevanovi, M. Miloxevi, V. Balti, 2004, Diskretna matematika, osnove
kombinatorike i teorije grafova - zbirka rexenih zadataka, Druxtvo matematiqara
Srbije, Beograd (u pripremi)
Elektronska verzija: http://www.pmf.ni.ac.yu/people/dragance/zbirka.pdf
[3] V. Drenski, ,,Poradawi funkcii u Podgotovka za olimpiadi pod redakcita na Sava
Grozdev, 2002, Sz na matematicite v Blgari, Sofi
[4] Elektronski materijal: http://www.math.uvic.ca/faculty/gmacgill/guide/GenFuncs.pdf
[5] Lerma, A.M., 2003., Generating functions ,
http://www.math.northwestern.edu/ mlerma/problem solving/results/gen func.pdf
[6] Elektronski materijal: http://www.cs.brandeis.edu/ira/47a/gf.pdf
[7] P. Mladenovi, 2001, Kombinatorika, Druxtvo matematiqara Srbije, Beograd

29

Sadraj

1. Uvod . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 2
2. Teorijski uvod . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 3
3. Rekurentne jednaqine . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 8
4. Metod zmijskog ua . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 14
5. Razni zadaci . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 21
6. Zakuqak . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 28
7. Literatura . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 29

30