Samo knjiga. A ja sam jedva ekao da je opipam. Znate li ta je knjiga za glumca?

To
je kao kad pekar uspe da napravi motocikl. Gledam je, i sve mi se ini da u njoj
nije opisan moj ivot; da je taj ivot iveo neko drugi, i da je taj napisao knjigu. N
e mogu da prepoznam misli, reenice. Ja sad uim iz nje o svom ivotu, i shvatam da se
on izgubio izmeu mojih uloga i predstava. Imam oseaj da uop te nisam iveo svoj ivot,
ili da je moj ivot bio ne to neva no, to mo da treba zaboraviti. Zapravo, oseam se kao n
ko kome su ne to ukrali. Moje predstave su ivlje od mene: dok ih gledam pitam se, k
ako sam ih uop te sastavio, kad o pravom ivotu nisam imao pojma? One mi govore ono t
o nisam znao dok sam ih stvarao, iz njih najvi e uim. U pravu si: moja knjiga je pr
ia o jednom bednom glumcu koji se trudio da pre ivi, o jednom melanholiku koji je g
lumio da je veseo, o jednom slabiu koji se pravio da je jak, o jednom ocu koji je
glumio ne nost. Da, glumio. Ja sam melanholik. Melanholici nisu ne ni; ne nost je sam
o deo melanholije, tog slatkog oseaja nemoi. Ali mila, ja to samo poku avam da zapu im
ru kroz koju veje besmisao.