SEMINARSKI RAD

- Tema: ZNAAJ ZATITE IVOTNE SREDINE

Predmet: Metodologija nauno-istraivakog
rada

1. Uvod
Poslednja dekada ovog veka ima poseban naglasak na internacionalne napore u oblasti
zatite ovekove okoline. Znaajna poveanja zagaenja okoline i sve vei pritisak
javnosti na zagaivae dovele su do intezivnog razvoja u dve oblasti:

tehnike regulative kvaliteta okoline i definisanja specifikacije zatite (zakoni,

standardi, preporuke itd.)
razvoj ekolokog menadmenta kao osnove za ire ukljuenje svake organizacije
u zatitu.

Internacionalni standard ISO 14001 i Evropska regulativa EMAS pruaju osnovna

pravila za razvoj i intezivnu primenu sistema ekolokog menadmenta (EMS). Oni koji
prate nova pravila optimizirae svoje procese, zatititi okolinu i pokazati odgovornost
dobavljaima , zakonodavcu i drutvu, uopte svojim kupcima.
Mnoge kompanije u Evropi su uspostavile EMS i certificirale se prema ISO 14001.
Entuzijazam iz Evrope se polako prenosi u SAD. Zakonodavci irom sveta prihvataju ove
inicijative i podstiu procese primene EMS.
Ciljevi sistema ekolokog menadmenta (EMS) jesu da:

Unapredi nivo kontrole koji organizacija primenjuje nad svojim uticajima na

okolinu.
Pomogne organizacijama u ispunjenju zakonske regulative.
Demonstrira kupcima i drugim zainteresovanim stranama da je organizacija
spremna da proizvodi ili prua usluge sa smanjenim negativnim uticajem na
okolinu.
Smanji mogue ekoloke odgovornosti, a time i trokove osiguranja.
Uestvuje u dugoronim planovima unapreenja Zemljine kugle.

U fazi sadanje primene EMS-a sagledavaju se neke interne prednosti (smanjenje

trokova zatite, zatita i motivacija radnika, smanjenje emisija i imisija, rano otkrivanje
ekolokih problema, smanjenje rizika, poveanje opte sigurnosti, izrada sistemskog
menaderskog alata) i eksterne koristi (smanjenje zagaenja, vie konkurentnosti,
efikasniji javni radovi, poverenje javnosti i zakonodavaca).
Glavni elementi razvoja i primene EMS-a jesu:
Izrada Politike zatite okoline
Ekoloke analize
Formulisanje ekolokih ciljeva

Priprema ekolokih programa

Definisanje i razvoj organizacije za ostvarivanje politike i ciljeva
Izvoenje ekolokih provera i preispitivanja
Informisanje javnosti.

I sami standardi serije ISO 14000 utvruju osnovne elemente EMS-a kao pet principa:
- Princip 1 Obaveze (podrka) i politika
- Princip 2 Planiranje
- Princip 3 Primena-uvoenje
- Princip 4 Merenja i vrednovanja (procenjivanja)
- Princip 5 Preispitivanja i unapreenja
Zbog toga se EMS sagledava kao organizacioni (upravljaki) okvir koji treba stalno
pratititi i preispitivati radi obezbeenja efikasnosti u zatiti okoline, zbog internih i
eksternih inilaca i raspodela odgovornosti za unapreenje zatite.

2. Pojam odrivog razvoja

2.1. Definiija i znaaj
U poslednje dve decenije, odrivi razvoj je postao jedan od osnovnih principa
ekonomske misli i formulisanja i sprovoenja politika u svetu. Koncept odrivog razvoja
je proizaao iz niza izvetaja Ujedinjenih Nacija i konferencija o odrivom razvoju, a
dalje je dopunjen Milenijumskom deklaracijom Ujedinjenih Nacija. Prema sadanjem
shvatanju tog pojma, odrivi razvoj obuhvata sledee:
Uravnoteen i pravian ekonomski razvoj koji se moe odrati u duem vremenskom
periodu;
Smanjenje siromatva, kroz osnaivanje siromanih i obezbeivanje njihovog boljeg
pristupa neophodnim uslugama i sredstvima;
Uee svih zainteresovanih strana u procesu odluivanja (centralne i lokalne vlasti,
nevladine organizacije, privatni/ biznis sektor, profesionalne organizacije, sindikat), uz
izgradnju dijaloga i poverenja i uz razvoj drutvenog kapitala;
Paljivo upravljanje i ouvanje (u najveoj moguoj mjeri) neobnovljivih resursa;
Racionalna/odriva upotreba energije i prirodnih resursa (vode, zemljita, uma, itd.);
Minimiziranje otpada, efikasno spreavanje i kontrola zagaenja, i minimiziranje
ekolokih rizika;
Unapreenje sistema obrazovanja i zdravstva i poboljanja u pogledu ravnopravnosti
polova;
Zatita kulturnih identiteta.
Suoeni sa ubrzanom degradacijom ivotne sredine i eksploatacijom prirodnog
bogatstva ljudi su u elji da utiu na svoju budunost odluili da slono nastupe, traei
da dalji ekonomski i privredni napredak bude u skladu sa odrivim razvojem.
Aktivno uee svih, a posebno mladih, u stvaranju zdrave i nezagaene ivotne sredine
primaran je cilj.
Ulaganje u ekoloke edukacije mladih i stvaranje visoko strunih ekolokih kadrova
dovelo bi do stvaranja odlunog javnog mnjenja koje potuje, razume i titi svoju ivotnu
sredinu i prirodna bogatstva.
Ovakav stav potvruje i injenica da se buenje ekoloke svesti prvo javilo kod mladih
koji su jo osamdesetih godina prolog veka, kroz razliite vidove udruivanja i
delovanja, poeli uticati na celokupnu populaciju i njen odnos prema ivotnoj sredini.
Trenutno stanje ivotne sredine ukazuje na potrebu da se prioritet da reavanju
nagomilanih problema.
Da bi se omoguio dalji napredak ljudske populacije neophodno je usvajanje i
primenjivanje odrivog razvoja. Osnovna ideja odrivog razvoja je zadovoljavanje

potreba sadanjih generacija, bez uskraivanja mogunosti narednim generacijama da

zadovolje svoje potrebe.
Formiranje koncepcije odrivog razvoja poelo je sedamdesetih godina prolog veka.
oveanstvo je poelo dublje da shvata vanost ekolokih problema. Preduzeti su
pokuaji razrade novih ekolokih koncepcija, meu kojima je najvanija koncepcija
uzajamne povezanosti ekonomije i ekologije.
Koncepcija odrivog razvoja usvojena je na konferenciji OUN pod nazivom ivotna
sredina i razvoj, odranoj u Brazilu (Rio De eneiro) 1992. godine. Konferencija je
konstatovala produbljivanje ekoloke krize. U prisusustvu zvaninika iz 179 zemalja
usvojeni su sledei dokumenti bitni za razvoj civilizacije:
-

Rio Deklaracija o ivotnoj sredini i razvoju;

Konvencija o promeni klime;
Konvencija o bio diverzitetu;
Agenda 21;
Principi o upravljanju, zatiti i odrivom razvoju umskih resursa.

Rio-konferencija je predloila novu paradigmu globalnog razvoja civilizacije i

upravljanja ekonomskim razvojem u skladu sa ekolokim zahtevima.
iroko prihvaena definicija odrivog razvoja data je u Brundtland izvetaju kao
zadovoljavanje potreba postojeih generacija bez ugroavanja mogunosti buduih
generacija da zadovolje svoje potrebe. Vremenom su razvijene i razne druge definicije,
koje, izmeu ostalog, uvode i zahtev za meugeneracijskom jednakou i jednakou
unutar jedne generacije (jednakosti shvaene u smislu jednakih prava), kao i zahtev
konstantnosti ukupnog kapitala koji se prenosi sledeoj generaciji. Usvajanje
Milenijumske deklaracije u septembru 2000. godine i usvajanje Milenijumskih razvojnih
ciljeva na nivou Ujedinjenih Nacija naglasilo je potrebu za iskorenjivanjem siromatva,
kako bi se obezbedio uravnoteeni razvoj na globalnom nivou.
Odrivi razvoj zahteva angaovanje svih aktera u ekonomskoj i socijalnoj areni, kao i
stalni dijalog kako bi se prevazili/ izbegli obrasci neodrivog rasta i obezbedili konani
rezultati koji e doneti najvee koristi svima. Takvi rezultati mogu se postii ukoliko i
kada bude postignut sporazum izmeu svih zainteresovanih strana u drutvu, i kada
njihovi razliiti initeresi budu zastupljeni u procesu odluivanja. Ovo, s druge strane,
zahteva promenu konvencionalnih procesa kreiranja i sprovoenja politika i uvoenje
koncepta uprave (dobrog upravljanja), ija je implementacija znaajno napredovala u
razvijenim trinim privredama.
SR Jugoslavija (samim tim i njena naslednica Srbija i Crna Gora) prihvatila je koncept
odrivog razvoja tokom priprema za samit u Riju 1992. godine. Koncept odrivog
razvoja obuhvaen je i usvojen prostornim planom za Republiku Srbuju (1996.). Temeljni
dokument odrivog razvoja je Agenda 21, koja kroz preko 40 poglavlja daje smernice za
opstanak ljudske populacije.

2.2. Lokalna agenda 21

Izrada i primena lokalnih agendi svakom regionu, podruju ili gradu donosi jasnu viziju
svoje budunosti koja je u harmoniji, a ne u konfrontaciji sa ivotnom sredinom.
Angaovanje visoko strunih kadrova u izradi lokalnih agendi garantuju njihovu
primenljivost i efikasnost.
Tenja svake regije, podruja ili grada da izradi i implementira svoju Lokalnu agendu
21, jasan je pokazatelj brige sredine za budunost i mlade narataje.

2.3. Izvetavanje o odrivosti

2.4. Svrha izvetavanja o odrivosti
Izvetavanje o odrivosti praksa je merenja, objavljivanja i polaganja rauna
unutranjim i spoljnim preduzetnicima u vezi s organizacijskim uinkom u cilju odrivog
razvoja. Izvetavanje o odrivosti je irok termin koji se smatra istoznanim s drugim
terminima koji se koriste za opisivanje izvetavanja o ekonomskim i drutvenim
uticajima (npr. izvetavanje o drutveno odgovornom poslovanju itd.).
Izvetaj o odrivosti treba da sadi uravnoteen i razuman prikaz uinka odrivosti
organizacije koja izvetava ukljuujui pozitivne i negativne doprinose.
Izvetaji o odrivosti koja se temelje na okviru izvetavanja GRI-ja (Globalna
inicijativa za izvetavanje) objavljuju ishode i rezultate ostvarene unutar izvetajnog
razdoblja u kontekstu obaveza, strategije i pristupa upravljanju organizacijom. Izvetaji
se mogu koristiti u sledee svrhe:
odreivanje stvarnih vrednosti (benchmarking) i procenu uinka odrivosti s obzirom na
zakone, norme, kodekse, standarde uinka i dobrovoljnih inicijativa;
prikaz naina na koji organizacija utie na odrivi razvoj i na koji nain odrivi razvoj
utie na nju; i
uporeivanje uinka
odrivog razvoja unutar organizacije kao i sa drugim
organizacijama tokom vremena.
Okvir izvetavanja o odrivosti trebao bi sluiti kao opteprihvaeni okvir za
izvetavanje o ekonomskom i drutvenom uinku neke organizacije. Namenjen je
organizacijama bez obzira na veliinu, sektor ili lokaciju. Okvir uzima u obzir praktina
razmatranja s kojima se suoava celi niz raznovrsnih organizacija od malih preduzea
do preduzea s opsenim i geografski iroko rasprostranjenim poslovnim delatnostima.
Okvir izvetavanja o odrivosti prihvaen je od strane preduzetnika irom sveta s
obzirom na optu primenljivost za izvetavanje o uinku odrivosti organizacije. Okvir
sadri kako opti tako i sadraj specifian za odreeni sektor.

Smernice za izvetavanje o odrivosti sastoje se od naela za odreivanje sadraja

izvetaja osiguravanje kvalitete iznesene informacije.
Smernice takoe obuhvataju standardne podatke koje ine pokazatelji uinka i drugi
podatci za objavljivanje, kao i upute o posebnim tehnikim pitanjima koja se javljaju u
izvetavanju.

3. Ekoloko obrazovanje
3.1. Ekoloka edukacija kao uslov opstanka
U vremenu globalne ekoloke krize obrazovanje i vaspitanje za za zatitu ivotne
sredine se, pored blagovremenog i verodostojnog informisanja, zakonske regulative i
ekoloki opravdanih ulaganja, postavlja kao najvaniji zadatak, budui da
najneposrednije utie na stvaranje ekoloke svesti. Osnovni elementi teorijski i empirijski
steene ekoloke svesti su ekoloko znanje, vrednovanje ekoloke situacije i ekoloko
ponaanje. Ekoloku svest ne ine samo saznanja o odnosu prirode i drutva, ve i savest,
odnosno spremnost pojedinaca i drutvenih grupa da se u toj zatiti angauju i da se
odgovorno i ekoloki poeljno odnose prema sredini u kojoj ive.
Obrazovanje i vaspitanje za zatitu ivotne sredine neophodno za sve itelje planete
mora biti dugorono i plansko razvijanje interdisciplinarnog znanja o ivotnoj sredini u
toku itavog ivotnog veka oveka. Cilj je razvijanje svesti o osnovnim karakteristikama
ivotne sredine, o odnosima u njoj i prema njoj, kao preduslova ovekove tenje za
njenim ouvanjem i unapreenjem, za sadanje i budue generacije. Zato je vano da se
kroz obrazovno vaspitni proces obezbedi interdisciplinarnost i multidisciplinarnost radi
spoznaje sutine odnosa: drutvo, ovek, tehnika, prirodna sredina, odnosno, izrazi
celovitost aspekata ekolokih, ekonomskih, socijalnih, tehnolokih, kulturnih i estetskih
sadraja. Naini prezentacije ovakvih stavova i metode rada moraju da imaju za cilj
formiranje pojedinaca sposobnih da uestvuju u donoenju odluka koje e biti u skladu sa
usklaenim razvojem i novom filozofijom ivljenja.
Ekoloka svest gradi se od trenutka kada dete pone da shvata i prouava svet oko sebe.
Uticaj okoline na stavove i linost pojedinca je neminovan. Samo zdrava i ekoloki
obrazovana okolina moe da omogui zdrav opstanak buduih pokolenja.
3.2. Savremeno ekoloko obrazovanje
Temelji savremenog obrazovanja o ivotnoj sredini prvi put su postavljeni i formulisani
kroz principe i prioritete takvog obrazovanja na Meunarodnom savetovanju o ekolokoj
edukaciji, odranom u Beogradu 1975. godine. U zakljucima ove konferencije utvrena
je lista kljunih principa za ekoloko obrazovanje koji do danas nisu izgubili nita od
svog znaaja i vanosti:
1. ekoloko obrazovanje treba da obuhvati celokupna znanja o ivotnoj sredini, prirodi i
ljudskoj proizvodnji, ekologiji politici, ekonomiji, tehnologiji, socijalnom ivotu,
zakonskoj regulative, kulturi i estetici;
2. ekoloko obrazovanje treba da bude neprekidan proces tokom celog ivota kako u
kolama tako i van njih;
3. ekoloko obrazovanje treba da bude multidisciplinarno u svom pristupu;
4. ekoloko obrazovanje treba da naglasi aktivno uee u zatiti i reavanju ekolokih
problema;
5. ekoloko obrazovanje treba da se bavi vanim ekolokim pitanjima sa svetskog
stanovita uzimajui u obzir regionalne razlike;

6. ekoloko obrazovanje treba da sagledava tekua i budua ekoloka stanja;

7. ekoloko obrazovanje treba da ispita celokupan razvoj i rast iz ekoloke perspektive;
8. ekoloko obrazovanje treba da utemelji vrednosti i potrebe lokalne, nacionalne i
meunarodne saradnje u reavanju problema ivotne sredine.
3.3. Ekoloka edukacija prosvetnih radnika
Ekoloka edukacija je delatnost koja poslednjih godina dobija nove forme i ukljuuje
sve vei broj strunjaka. Prosvetni radnici, pre svega biolozi, su velika struna snaga za
obavljanje ove delatnosti. Oigledno je da je naoj deci i omladini potrebna intenzivnija
ekoloka edukacija sprovedena savremenim metodama za koju bi mogli biti odgovorni i
nastavnici i profesori biologije.
3.4. Formalno ekoloko obrazovanje
Formalno ekoloko obrazovanje deca i omladina dobijaju kroz obrazovni sitem, jo
uvek krut i teorijski, bez mogunosti iskustvenog uenja. Priroda, njene lepote, tajne i
potreba zanjenim ouvanjem ne moe i ne sme biti teorija, ve nain ivljenja, sa jasnom
odgovornou svakog mladog oveka.
3.5. Osnovno i srednjokolsko obrazovanje
Trenutno je ekoloko obrazovanje u osnovnim i srednjim kolama zastupljeno u
nastavi biologije i uglavnom mu se ne poklanja dovoljno panje. Osnovno obrazovanje
mladih ljudi mora kao svoj bitan segment sadrati i ekoloko obrazovanje, koje e pored
teorijskog pristupa graditi i svest o potrebi za ouvanjem i zatitom ivotne sredine.
Srednja kola treba da obezbedi dovoljan broj kadrova koji bi u saradnji sa vie i visoko
obrazovanim kadrovima mogli pruiti realnu podrku ouvanju i unapreenju ivotne
sredine, kao i praktinu primenu odrivog razvoja.
Ekoloko obrazovanje u osnovnim i srednjim kolama, tj. njegova realizacija zavise od
vie faktora: edukacije samih nastavnika i profesora, njihove spremnosti da se upuste u
ove aktivnosti, uslova rada kole, prirodnog okruenja kole i naselja gde se nalaze,
prirodnih vrednosti i motivisanosti uenika i meusobne saradnje uenika i njihovih
vaspitaa.
3.6. Vie i visoko obrozavanje
Razvoj vie i visoko obrazovanih kadrova, dobro upoznatih sa poetnikim grekama
drugih zemalja, kao i njihovo povezivanje u multidisciplinarne timove, uz pristup
adekvatnoj opremi i informacijama, neophodan su temelj istoj i zdravoj ivotnoj sredini
i odrivom razvoju.

3.7. Neformalno ekoloko obrazovanje

Razvoj ekoloke svesti i porast potrebe za ekolokim informacijama, dovodi do potrebe
razvoja neformalnog ekolokog obrazovanja. Bitnu ulogu u ovom segmentu pored
dravnih institucija i medija igraju udruenja graana i istaknuti pojedinci, koji svojim
inicijativama pospeuju razvoj odrivog drutva.

10

4. Ekoloki standardi
Ekoloki standardi su norme kojima se reguliu razna pitanja iz oblasti zatite ivotne
sredine (nivo doputene zagaenosti pojedinim hemikalijama, sadraj goriva za motorna
vozila, vrste aditiva u prehrambenim proizvodima itd.). Mogu biti meunarodni ili
nacionalni.Meunarodni ekoloki standardi se po pravilu usvajaju kao dodaci
meunarodnih ugovora ili su pojedine meunarodne organizacije ili tela ovlaeni da ih
donose. Na nacionalnom planu ekoloki standardi se propisuju zakonskim ili
podzakonskim aktima, odnosno donose ih za to ovlaene dravne i druge institucije.
Najvei deo ekolokih standarda na nacionalnom planu je u stvari prenet sa
meunarodnog. Jedna od najpoznatijih meunarodnih organizacija koja se bavi pitanjima
standarda je Meunarodna organizacija za standardizaciju sa svojom serijom standarda
(ISO 9000, ISO 14000 itd.).
Po obaveznosti ekoloki standardi se mogu podeliti na formalnopravno obavezne,
uslovno obavezne ili neobavezne. Po broju i obimu ekoloki standardi ine najvei deo
kako meunarodne tako i nacionalne ekoloke pravne regulative. Pored naziva ekoloki
standardi sree se i itav niz drugih (tehnika pravila, ekostandardi itd.), ve u zavisnosti
od toga za koji se naziv donosilac standarda opredelio.
4.1. Standardi serije ISO 14000
Upravljanje zatitom ivotne sredine eko-menadment prema standardima ISO 14000
je upravljenje organizovanim ljudskim aktivnostima (u preduzeima i drugim
organizacijama) radi smanjivanja negativnih uticaja na ivotnu sredinu. Upravljanje
atitom ivotne sredine se ne moe posmatrati odvojeno od upravljanja kvalitetom.
Osnovna svrha standardizacija ISO 14000 je da promovie efektivnije upravljanje
ivotnom sredinom u preduzeima u konceptu odrivog razvoja. Odrivi razvoj je
generalno usmerenje, tenja da se pored smanjenja siromatva, odnosno izbalansiranog
razvoja i potronje ostvari prosperitet oveanstva bez zapostavljanja potreba sadanjih
generacija, ali uz istovremeno ouvanje prirodnih bogastava nae planete za budue
generacije.
Dobro upravljanje u oblasti ivotne sredine, kao deo okvira efikasnog/dobrog
upravljanja, dobija sve vie na znaaju. Sve vei broj kompanija primenjuje razliite
instrumente upravljanja zatitom ivotne sredine (EMS, EMAS, LCA i dr., to im
omoguava utede energije i minimiziranje koliine nastalog otpada i rasutog materijala,
ime se ostvaruje vea konkurentnost.
ISO 14000 je serija meunarodnih, dobrovoljnih standarda u oblasti upravljanja
ivotnom sredinom, koji se odnose na potrebe organizacija u celom svetu, stvaraju i
zajedniki okvir za reavanje pitanja u oblasti ivotne sredine. Standardi su razvijani sa
ciljem da uvere potroae, proizvoae, vlade i druge organizacije da su u aktivnostima i
poizvodima partnera u trgovini uzeta u obzir pitanja ivotne sredine.
Serija ISO 14000 standarda odnosi se na sledee aspekte upravljanja ivotnom
sredinom:
Sistemi upravljanja ivotnom sredinom (EMS);
11

 Ekoloka revizija i Relevantna istraivanja (EA&RI);

Ekoloke nalepnice i deklaracije (EL);
Procena ekolokih performansi (EPE);
Procena ivotnog ciklusa (LCA); i
Termini i definicije (T&D).
Oekuje se da e se instrumenti za upravljanje ivotnom sredinom koji su ovde
pobrojani najvie korisiti na nivou kompanija za proizvodnju i usluge. Meutim, mnogi
od njih mogu da se koriste, i koriste se, u dravnim i meudravnim agencijama,
asocijacijama, i nevladinim organizacijama..
Sistemi upravljanja ivotnom sredinom (EMS) su uvedeni kao pomo proizvodnim
kompanijama i drugim organizacijama u njihovim naporima da na sistematian i efikasan
nain upravljaju uticajima na ivotnu sredinu koji su pod njihovom kontrolom.

Slika 1. 3 .Ciklus unapreenja prema ISO 14000

iroko korieni meunarodni standardi za EMS su sledei:
ISO 14001; EMS Specifikacija sa smernicama za upotrebu lansirana je 1996.
godine kao osnovni standard u okviru standarda serije ISO 14000 o ivotnoj sredini.
Osnovne karakteristike ovog standarda su sledee: to je dobrovoljni standard koji se, kao
i u sluaju standarda kvaliteta i ostalih standarda, nadgleda preko nacionalnih
organizacija za standarde, vaei u celom svetu i primenjiv na svaku organizaciju koja
ima sopstvenu funkciju i upravu (npr.proizvodne kompanije, usluge kao to su hoteli ili
garae, ali isto tako i policijske stanice, optine, univerziteti, itd.).
EMAS, ema ekonomskog upravljanja i revizije (Eco-management and Auditing
Scheme) usvojena je od strane vlada i organizacija za standardizaciju zemalja lanica
Evropske Unije, i otvorena za uee svim kompanijama od 1995. godine; izmenjena je
2000. godine. Ta ema je u veini pitanja slina standardu ISO 14001, osim to zahteva

12

tampanu izjavu o ekolokim performansama, dok ISO 14001 zahteva samo da se

politika ivotne sredine neke kompanije uini dostupnom javnosti. EMAS se primenjuje
samo na industrijska postrojenja i odnosi se na konkretnu lokaciju. Meutim, jedna od
izmena koja je usvojena 2001. godine odnosi se na proirenje njene primene i na druge
sektore privredne aktivnosti, ukljuujui i organe lokalne uprave. Ima zakonsku osnovu a
vai samo u Evropskoj Uniji.

13

5. Zakonska regulativa u oblasti zatite ivotne

sredine
Zakonski propisi koji ureuju oblast zatite sredine su veoma brojni. Njihova razuenost je
ozbiljna prepreka za efikasnu primenu. Osnovna karakteristika zakonodavstva je centralizacija
vlasti na nivou drave uz malo mogunosti da lokalne zajednice same propisuju svoje akte kojima
bi uredile svoje specifine prohteve.
Osnovni zakonski sadraji o ivotnoj sredini nalaze se u propisima koji u uem smislu ureuju
pitanja ivotne sredine, kao to su zakoni o zatiti ivotne sredine, zakoni koji reguliu oblast
prirodnih resursa (vode, ume, vazduh, lov, ribolov, biljni i ivotinjski svet, prirodna dobra, rudno
bogatstvo i sl.). Veliki broj zakona, iako sutinski ne spadaju u ekoloke propise, sadre brojne i
veoma znaajne odredbe iz ove oblasti. U ovu grupu spadaju zakoni koji ureuju oblasti
prostornog planiranja i izgradnje, korienja poljoprivrednog i graevinskog zemljite, voda i sl.
Brojni su i zakoni koji prvenstveno ureuju neke druge oblasti ali ije pojedine odredbe mogu biti
od presudnog znaaja za korienje i zatitu prirodnih resursa (privredno, upravno, prekrajno i
krivino pravo). Poseban znaaj imaju propisi koji ovu oblast reguliu sa aspekta zatite ljudskog
prava. To su propisi koji ureuju informisanje o ivotnoj sredini, naine uea javnosti u
donoenju odluka os znaaja za ivotnu sredinu i mogunost zatite tih prava. Zakonsku regulativu
prati ogroman broj podzakonskih i niih pojedinanih akata koji podravaju i praktino
omoguavaju primenu zakona.
5.1. Osnovni zakon i posebni zakoni i propisi u oblasti zatite ivotne sredine
Zakon o zatiti ivotne sredine usvojila je Narodna skuptina Republike Srbije 14. decembra
2004. godine.
Ovaj zakon na potpuno nov nain ureuje sistem zatite ivotne sredine uspostavljanjem
integralnog upravljanja prirodnim vrednostima i insistiranjem na konceptu odrivog korienja
resursa, prevenciji i kontroli zagaenja i sveobuhvatnoj zatiti ivotne sredine.
Ovim zakonom lokalne vlasti dobijaju mnogo vea ovlaenja i obaveze i novu, znaajniju
ulogu u sistemu zatite ivotne sredine kao i mogunost kretanja lokalnih zajednica ka odrivom
razvoju.
Osim osnovnog zakona postoje i drugi posebni zakoni i propisi kojima se ureuje:
- procena uticaja planova, programa i projekata na ivotnu sredinu;
- integrisano spreavanje i kontrola zagaivanja;
- zatita vazduha, voda, zemljita, uma, geolokih resursa;
- upravljanje hemikalijama;
- upravljanje otpadom;
- jonizujua i nejonizujua zraenja;
- zatita od buke i vibracija i dr.
5.2. Zakonska regulativa Evropske unije
Evropska unija ima vrlo razvijenu politiku i pravno regulisanje u oblasti ivotne sredine.Sve
izvore prava iz ovog domena mogue je podeliti na:

14

primarne izvore prava (osnivaki akti organizacije) i

- sekundarne izvore prava, koje donose institucije EU (pravila, uputstva, odluke, preporuke,
miljenja).

Svi postojei izvori prava se najveim delom tiu ograniavanja zagaivanja putem uvoenja
minimalnih standarda (za upravljanje otpadom, zagaivanje vode i zagaivanje vazduha). Poseban
segment napora EU u pravcu izgradnje adekvatne legislative predstavlja primena i podsticanje
primene razliitih finansijskih instrumenata u oblasti ivotne sredine.
Jedna karakteristika zakonodavstva EU u oblasti ivotne sredine jeste to to se ono znaajnim
delom oslanja na iskustva i tendencije meunarodne zajednice u irem smislu, nastojei da ih prati
i implementira u maksimalnoj meri. EU je najee predvodnik odreenih akcija koje ira
meunarodna zajednica preduzima ili sprovodi u oblasti zatite ivotne sredine.
Najznaajnije institucije EU su istovremeno nadlene i za kreiranje i sprovoenje politike i prava
ivotne sredine. To su: Evropski parlament, Savet ministara i Komisija, a valja pomenuti i Sud.
Opta legislativa EU najveim delom je posveena izvesnim optim pitanjima zatite ivotne
sredine koja su na izvestan nain zajednika za skoro sve druge od postojeih grupa legislative EU
u oblasti ivotne sredine. Ona bi mogla da se podeli u dve podgrupe:

u prvoj je iri spisak izvora prava koji se odnose na razliita opta pitanja zatite ivotne
sredine, koja nisu svrstana ni u jednu od postojeih grupa i koja se najee nazivaju
horizontalnom legislativom zbog toga to se odnose na veinu drugih sektora;
u drugoj grupi je nekoliko odluka Komisije EU u vezi sa ekoobeleavanjem.

Najznaajniji izvori prava u grupi horizontalne legislative su:

uputstvo oproceni uticaja na ivotnu sredinu;

uputstvo o dostupnosti informacija;
uputstvo o izvetavanju;
pravilo o Evropskoj agenciji za ivotnu sredinu;
LIFE pravilo i
odluka saveta o Akcionom programu za unapreenje evropskih NGO u oblasti ivotne
sredine.

15

6. Rezultati i diskusija
Anketa je sprovedena na teritoriji optine Bor i odnosi se na ekoloku svest graana,
njihove stavove i miljenja o aktuelnim ekolokim problemima kao i na njihovu
spremnost da doprinesu zatiti i unapreenju ivotne sredine.
Anketa sadri 7 pitanja i obuhvatila je 81 ispitanika, mukog i enskog pola, starosti od
osamnaest do preko ezdeset godina. Svim ispitanicima omoguena je anonimnost. Na
aktuelna pitanja o stanju ivotne sredine odgovorili su studenti, radnici i penzioneri.

Tabela 1. Struktura ispitanika prema polu

Pol
Broj ispitanika (%)
Muki
enski
Ukupno

26
74
100

Slika 1.
Struktura ispitanika prema polu pokazuje da je istraivanjem obuhvaeno 26% osoba
mukog pola i 74% osoba enskog pola.

16

Tabela 2. Struktura ispitanika prema godinama starosti

Godine starosti %
18 - 20
5
21 - 30
36
31 - 40
26
41 -50
16
51 - 60
11
Preko 60
6
Ukupno
100

Slika 2.
Tabela 3. Struktura ispitanika prema obrazovanju
Obrazovanje
%
Osnovna kola
1
Srednja trogodinja kola
4
Srednja etvorogodinja kola 47
Via kola
21
Fakultet
27
Ukupno
100

Slika 3.

17

U radu su prikazani rezultati istraivanja, a izgled upitnika dat je u prilogu.

Slika 4.
Najvei broj ispitanika (49%) smatra da ekoloko obrazovanje prvenstveno treba uvesti u
osnovnim kolama.

Slika 5.
Najvei broj ispitanika (51%) je delimino zadovoljan informacijama o stanju ivotne
sredine.

Slika 6.
60% ispitanika je spremno da doprinese reavanju ekolokih problema to je
zadovoljavajui rezultat.

18

Slika 7.
Sa akcijom Ministarstva ivotne sredine I prostornog planiranja Republike Srbije pod
nazivom Oistimo Srbiju upoznat je vei broj ispitanika (65%).

Slika 8.
75% ispitanika, to ini veinu od ukupnog broja, upoznato je sa akcijom Ministarstva
ivotne sredine I prostornog planiranja Republike Srbije o upotrebi biorazgradivih kesa u
trgovinama.

Slika 9.

19

Vei broj ispitanika (49%) redovno ubacuje plastinu ambalau u posebne kontejnere,
dok ostatak samo ponekad (26%) ili nikada (25%) to ne ini.

Slika 10.
Od ukupnog broja ispitanika 80% smatra da je industrija najvei zagaiva ivotne
sredine, dok samo 2% smatra da su najvei zagaivai automobili.

20

7. Zakljuak
Zivotna sredina predstavlja sve ono sto nas okruzuje, odnosno sve ono sa cime je
direktno ili indirektno povezana covekova zivotna i proizvodna aktivnost. Zastita zivotne
sredine podrazumeva skup razlicitih postupaka i mera koji predstavljaju ugrozavanje
zivotne sredine sa ciljem ocuvanja bioloske ravnoteze.
Univerzalna deklaracija o pravima coveka sa novim 31. clanom glasi svako ljudsko
bice ima pravo na odrzavanje ekoloske ravnoteze u svojoj zivotnoj sredini, koju deli sa
svim ostalim zivim bicima,zivotinjama i biljkama, ciji opstanak kao i jemstvo vlastitog
opstanka treba da bude osiguran.
Prirodno, bolji kvalitet zivota imace samo stanovnistvo onog drustva ciji je cilj odrzivi
razvoj. Najznacajnije oblasti u ovom kontekstu jesu: zdravlje, sigurnost, hrana,
stanovanje, kvalitet obrazovanja, slobodno vreme i dr.
U radu su prikazani rezultati koji su dobijeni na osnovu sprovedene ankete a koja se
odnosila na stanje zivotne sredine na teritoriji opstine Bor. Na osnovu dobijenih rezultata
moze se zakljuciti da postoje brojni problemi kada je u pitanju stanje zivotne sredine u
Boru.

21

8. Literatura
1. V. Simi, Ekoloki menadment, Kvalitet, godina VIII, broj 1-2, 1998., str. 60;
2. Grupa autora: Enciklopedija ivotne sredine i odriviog razvoja, IP Ecolibri, Beograd,
2003;
3. Vodi za dobro upravljanje u oblasti zatote ivotne sredine, Regionalana kancelarija;
za Evropu i Zajednicu nezavisnih drava UNDP-a, Beograd, Cicero, 2003;
4. Reciklane tehnologije i odrivi razvoj, M. Trimi, N. oli, Lj. Andri, M. Ignjatovi;
5. Lokalni ekoloki akcioni plan optine Bor, T. Marijanovi, Doc.dr M. Trumi, Lj.
Markovi, Bor, Graanski forum, 2003;
6. Slubeni glasnik Republike Srbije, broj 135, decembar 2004., str. 29, 30;
7. Meunarodna nauna konferencija: ivotna sredina i odrivi razvoj, Nauno struno
drutvo za zatitu ivotne sredine Srbije ECOLOGICA, Beograd, 2007;
8. Zbornik radova: Ekoloka istina, Zavod za zatitu zdravlja Timok Zajear, Tehniki
fakultet - Bor, Drutvo mladih istraivaa Bor, SO Negotin, Centar za poljoprivredna i
tehnoloka istraivanja Zajear, RBN Bor, Ekoloki pokret Dubanica Bor,
Negotin, 1998.

22

9. Prilog Ankete
Potovani,
Ovim upitnikom elimo da saznamo Vae miljenje o pojedinim pitanjima vezanim za
unapreenje i zatitu ivotne sredine .
Upitnik je anoniman i rezultati e se koristiti u cilju izrade seminarskog rada.
Zahvaljujemo se na saradnji!
1. Po Vaem miljenju ekoloko obrazovanje prvenstveno treba uvesti:
a) U obdanitima
b) U osnovnim kolama
c) U srednjim kolama
d) Na fakultetima
e) Na svim nivoima
f) Ne treba
2. Da li ste zadovoljni informacijama koje se odnose na stanje ivotne sredine?
a) Da
b) Delimino
c) Ne
3. Da li bi ste dobrovoljno radili na reavanju ekolokih problema?
a) Da
b) Ne
c) Ne znam
4. Da li ste upoznati sa akcijom Ministarstva ivotne sredine i prostornog planiranja
Republike Srbije pod nazivom Oistimo Srbiju?
a) Da
b) Ne
5. Da li ste upoznati sa akcijom Ministarstva ivotne sredine i prostornog planiranja
Republike Srbije o upotrebi biorazgradivih kesa u trgovinama?
a) Da
b) Ne
23

c) Ne interesuje me

6. Da li plastinu ambalau ubacujete u posebne kontejnere?

a) Da
b) Ne
c) Ponekad
7. Po Vaem miljenju , ko je najvei zagadjiva ?
a) Industrija
b) Automobili
c) Toplane i termoelektrane
d) Kanalizacije, otpadne vode
e) Ne razmiljam o tome
Informacije o ispitanicima:
Pol:

Muki
1

enski
2

24

Obrazovanje
Osnovna kola
Srednja-trogodinja
Srednjaetvorogodinja
Via kola
Fakultet

1
2
3
4
5

25

Godine starosti :

_______________ godina

10. Sadraj
1.Uvod.................................................................................................................................1
2. Pojam odrivog razvoja..................................................................................................3
2.1. Definiija i znaaj..........................................................................................................3
2.2. Lokalna agenda 21.......................................................................................................5
2.3. Izvetavanje o odrivosti.............................................................................................5
2.4. Svrha izvetavanja o odrivosti...................................................................................5
3. Ekoloko obrazovanje....................................................................................................7
3.1. Ekoloka edukacija kao uslov opstanka......................................................................7
3.2. Savremeno ekoloko obrazovanje...............................................................................7
3.3. Ekoloka edukacija prosvetnih radnika.......................................................................8
3.4. Formalno ekoloko obrazovanje..................................................................................8
3.5. Osnovno i srednjokolsko obrazovanje.......................................................................8
3.6. Vie i visoko obrozavanje............................................................................................8
3.7. Neformalno ekoloko obrazovanje..............................................................................9
4. Ekoloki standardi.........................................................................................................10
4.1. Standardi serije ISO 14000........................................................................................10
5. Zakonska regulativa u oblasti zatite ivotne sredine...................................................13
5.1. Osnovni zakon i posebni zakoni i propisi u oblasti zatite ivotne sredine...............13
5.2. Zakonska regulativa Evropske unije..........................................................................13
6. Rezultati i diskusija.......................................................................................................15
7. Zakljuak.......................................................................................................................20
8. Literatura.......................................................................................................................21
9. Prilog Ankete................................................................................................................22
10. Sadraj........................................................................................................................24

26