Korica spolja - Ptice - 4 boje CMYK

prirunik za odreivanje vrsta ptica

n v
 odi po najznaajnijim podrujima
za ptice u Srbiji
n

L iga

za ornitoloku akciju

S rbije

PTICE SRBIJE
i podruja od meunarodnog znaaja
Dragan Simi, Slobodan Puzovi

www.ptica.org

Korica unutra - Ptice - 4 boje CMYK

Kako se koristi ovaj prirunik

Liga za ornitoloku akciju Srbije LOA

Od oko 360 vrsta ptica koliko je zabeleeno u Srbiji, ovde je prikazano njih138, uglavnom onih
koje se ee viaju. Tekst za svaku pticu pominje glavne odlike znaajne za odreivanje vrste,
potom stanita u kojima se javlja i, u sluaju usko rasprostranjenih vrsta, region ili podruje u
kome se gnezde. U ovom priruniku, pojam selica oznaava vrstu koja se kod nas gnezdi, prisutnu od prolea pa priblino do kraja leta; prolaznica vrstu koja se kod nas ne gnezdi, ve se
via samo tokom seobe; zimovalica vrstu prisutnu od jeseni do kraja zime; a stanarica vrstu
koja se kod nas gnezdi i via tokom itave godine, bez obzira da li se deo naih ptice moda seli
(a zimi ih zamenjuju gosti iz severnijih zemalja) ili ne. Sledi duina ptice od vrha kljuna do zavretka repa (u cm). Kod pojedinih vrsta, iza duine stoji oznaka S1, S2 ili S3. Radi se o Species
of European Conservation Concern ili SPEC vrstama iji opstanak u Evropi zavisi od mera zatite.
S2 su ugroenije od S3, dok su S1 globalno ugroene.
Tekst za svako podruje od meunarodnog znaaja za ptice (Important Bird Area ili IBA) opisuje
koje se tu vrste javljaju, koja su stanita zastupljena, stepen zatite i faktore ugroenosti. Na
karti se mogu videti poloaji i veliina svakog podruja.

Liga za ornitoloku akciju Srbije (LOA) nezavisno je, nevladino i neprofitno udruenje graana osnovano 2003. radi
zatite prirode i ptica. Danas LOA ima 110 lanova. Od samog osnivanja odrava bliske veze sa srodnim organizacijama u zemlji i inostranstvu.
LOA je misiju zatite ptica usmerila na zatitu vrsta, njihovih stanita i znaajnih podruja,
reju, delom, i ukljuivanjem javnosti. LOA nastoji da sprei lokalna nestajanja populacija ptica; smanji broj ugroenih vrsta; pobolja mere zatite svih vrsta, te zatiti kljuna podruja i
stanita ptica u Srbiji.

Prirunik je finansirao Grad Beograd Gradska uprava, Sekretarijat za zatitu ivotne sredine, u okviru konkursa za finansiranje projekata nevladinih organizacija u 2007.
LOA se na podrci zahvaljuje i vajcarskom drutvu za zatitu ptica Schweizer Vogelschutz/
BirdLife Switzerland, tampariji Publikum, preduzeu Delta Maxy, kao i Zavodu za zatitu prirode Srbije.

Monitoring migracija ptica movarica radi prevencije ptijeg gripa

Autori zadravaju sva prava na tekst i ilustracije. u ovom izdanju Dragan Simi, Slobodan
Puzovi, Zbigniew Sroga, Maciej Szymanski, Jyrki Mkel, Goran Sekuli, Srdjan Belij 2008.
Copyright za Srbiju 2008. LOA Liga za ornitoloku akciju Srbije, Beograd. Sva prava objavljivanja zadrava izdava.
Ptice Srbije i podruja od meunarodnog znaaja
Tekst:

Dragan Simi, Slobodan Puzovi

598.2(497.11)(035)

Izdava:
LOA Liga za ornitoloku
akciju Srbije
Dr. Ivana Ribara 91,
11070 Beograd, Srbija

Tel: (+381) 63 7669 239

E-mail: loa@ptica.org
Web: www.ptica.org
Dizajn i priprema za tampu:  Studio avka
(Neboja ovi)
Tira:

3000

tampa:

Publikum

Birds in Europe

LOA je u saradnji sa vojvoanskim i crnogorskim drutvima za zatitu ptica uestvovala u meunarodnom projektu BIRDS IN EUROPE Population estimates, trends and conservation status u organizaciji asocijacije BirdLife International; zahvaljujui kome Srbija po prvi put raspolae procenama veliina i trendova gnezdilinih populacija ptica Srbije.
lanovi LOA su, u saradnji sa vojvoanskim Drutvom za zatitu i prouavanje ptica, smislili,
rukovodili i sprovodili ornitoloki Projekt motrenja vodenih ptica selica za prevenciju ptijeg
gripa u Srbiji. Statistika projekta je impresivna: 22 lana obe organizacije su tokom dve sezone sprovodili monitoring 50 lokaliteta na kojima su tokom 600 obilazaka terena identifikovali
100 vrsta movarica i o njima prikupili 1.500.000 pojedinanih naunih podataka. Projekti su
realizovani pod patronatom Naunog instituta za veterinu Srbije, a u okviru projekta Uprave
za veterinu Ministarstva poljoprivrede, umarstva i vodoprivrede.
International Waterbird Census

Svakog januara, oko 15.000 posmatraa iz vie od 100 zemalja broji barske ptice u okviru meunarodnog popisa movarica. U Srbiji 26 aktivista LOA, Fonda za zatitu ptica grabljivica i
vojvoanskog Drutva za zatitu i prouavanje ptica aktivno prati ptice na 55 lokaliteta. IWC
se u svetu organizuje od 1967. i svake godine se prebroji izmeu 30 i 40 miliona movarica, a
rezultati popisa omoguavaju praenje promena u brojnosti i distribuciji vrsta, poboljava poznavanje manje poznatih vrsta i podie javnu svest o znaaju i lepoti ovih ptica.
Najznaajnije aktivnosti edukacija i popularizacija ptica:

Ilustracije: Zbigniew Sroga, iz izdanja Mller, Werner (1989): Vgel der Schweiz.
Schweizer Vogelschutz (SVS), Zrich.
Fotografije ptica:
Maciej Szymanski, Jyrki Mkel
CIP -
Fotografije podruja: Slobodan Puzovi, Goran Sekuli,

Srdjan Belij

Najznaajnije aktivnosti istraivanje i zatita:

,
Ptice Srbije i podruja od
meunarodnog znaaja /
Dragan Simi, Slobodan Puzovi;
[ilustracije Zbigniew Sroga ; fotografije ptica Maciej Szymanski,
Jyrki Mkel ; fotografije podruja
Slobodan Puzovi, Goran Sekuli,
Sran Belij]. - Beograd : Liga za
ornitoloku akciju Srbije, 2008
(Beograd : Publikum). - 48 str. :
ilustr. ; 21 cm
Tira 3.000.
ISBN 978-86-911303-0-5
1. , []
[]
a) - -
COBISS.SR-ID 147743500

TV film Ptiarenje za poetnike

U saradnji LOA i Ekoloke redakcije dravne televizije nastao je film Ptiarenje za poetnike u
trajanju od 25 minuta. Reiju je potpisao Filip olovi. Ovo je prva emisija u istoriji RTS posveena temi kako posmatrati ptice. Prikazuje proces identifikacije na primerima nekoliko lakih
vrsta i obiluje praktinim savetima na ta obratiti panju, o opremi i etici, problemima u identifikaciji, ugroenosti ptica, te sportskom i turistikom aspektu ptiarenja.
Veliki dan ptica

Popularizujui posmatranje ptica, LOA naglaava rekreaciono-sportski aspekt aktivnosti i u

tom cilju je pokrenula otvoreno takmienje Veliki dan ptica. To je ekipno nadmetanje sa ciljem da se unutar 24 asa vidi to vie vrsta ptica (od kojih svaku vrstu mora verifikovati preko
50% lanova tima) unutar kruga prenika 50 km (svaka ekipa bira sopstveno podruje). Prvo
takmienje odrano je juna 2003, a rekord je postignut 2005. i iznosi impresivnih 114 vrsta
koje su zapaene na potezu od Strailova do Beejskog ribnjaka. Takmienje se odrava svake
godine u danima oko 1. maja.
EuroBirdwatch

U saradnji LOA i vojvoanskog Drutva za zatitu i prouavanje ptica, Evropski vikend posmatranja ptica organizuje se u Srbiji od 2005. To su dani kada preko 40.000 Evropljana sa dvogledima izlazi u prirodu da bi pratilo migraciju ptica. Prole, 2007. godine je u Srbiji organizovano
devet izleta na kojima je uestvovalo 114 ptiara, koji su posmatrali 23.000 ptica 111 vrsta.
EuroBirdwatch se svake godine odrava tokom prvog vikenda u oktobru.
Vie informacija potraite na web stranici www.ptica.org

UVOD
Pri susretu sa pticama, mnogi pronalaze vie zadovoljstva ukoliko mogu da prepoznaju o kojim se vrstama radi. A u Srbiji je do sada zabeleeno oko 360 vrsta. Odakle krenuti, da li je uopte mogue sve ih zapamtiti i prepoznati?
Kada pokuate da po prvi put prepoznate ptice, verovatno ete se vie zbuniti nego u tome uspeti. To nije razlog za zabrinutost, svaki posmatra je proao kroz to iskustvo. Brzo ete nauiti
da prepoznajete ee vrste, a potom i one sa kojima se ree sreete.
Veina moe da prepozna makar nekoliko vrsta. Odreivanje vrste moe biti sasvim jednostavno, npr., crno-bela ptica srednje veliine i dugog repa je svraka. Da biste prepoznali ma
koju vrstu, potrebno je slediti nekoliko osnovnih saveta ime poveavate mogunost da tano
odredite vrstu koju ugledate.

Identifikacija
Procenite veliinu ptice. esto je od pomoi kada je poredite sa drugim vrstama koje dobro poznajete, posebno ako i njih posmatrate u blizini one koju ne poznajete.
Da li ptica lii na neku vrstu koju ve poznajete? Kakav je va prvi utisak? Kljun i noge su posebno vani pri odreivanju vrste. Oblik kljuna ukazuje na nain ishrane i pomae vam da pticu
smestite u neku grupu vrsta. Duina i boja nogu, kao i postojanje ili odsustvo plovnih koica
meu prstima su takoe bitni detalji.
Naravno, i obojenost ptice je veoma vana za tano odreivanje vrste. Zato treba da zabeleite to vie detalja moete. Obratite panju na boju gornjeg dela tela (lea i krila), donjeg dela
tela (grudi i trbuha), te glave i repa. Takoe zabeleite svaku povrinu koja bojom odudara od
osnove. Da li ptica ima neku upadljivu oznaku, recimo prugu iznad oka, preko grudi ili krila? Na
primer, plava mrlja na krilu ukazuje na sojku, dok e mala ptica crvenog lica sa utim poljem
na krilu biti eljugar. Mladi nekih vrsta se bojom perja razlikuju od odraslih, a i mnogi odrasli
menjaju obojenost tokom sezone gneenja i izvan nje.
Vano je da nauite i na kakvim se mestima pojedine vrste viaju i mogu oekivati. Neke vrste,
poput obinog kosa ili zebe, su iroko rasprostranjene i sreu se po razliitim stanitima. Druge vrste ptica trae vrlo odreena stanita i samo se na takvim mestima mogu videti. Otuda je
vano da nauite kakve ptice moete oekivati na kojim stanitima ne oekujte surog orla u
svom dvoritu ili velikog detlia usred itnog polja.
Etika

Postoje pravila kako se treba vladati da se pticama ne bi naudilo. Budite uzdrani i paljivi prilikom posmatranja, ne pravite buku, izbegavajte nagle pokrete. Ako je ptica jednom uzletela
uplaena vaim nailaskom, ne prilazite joj ponovo. Drite odstojanje kada ste u blizini gnezda, mesta na kojima se ptice okupljaju da provedu no ili na kojima se hrane. Gnezda treba
prijavljivati iskljuivo strunjacima. Trudite se da za sobom ne ostavljate vidljive tragove i ne
oteujete stanite. Na izletu se sluite postojeim stazama, izbegavajte nepotrebno utabavanje novih.

Oprema
Dvogled je najvaniji deo opreme i omoguava da se ptice vide bolje i sa vie detalja a da ih pri
tom ne poplaite. Za model ire namene preporuujemo slabija uveanja, 7x ili 8x. Ako dodatnu teinu ne smatrate optereenjem, snanija uveanja (10x) su bolji izbor za posmatranja iz
zaklona ili za prostrane otvorene terene.
Knjiica koju drite u rukama je va prvi prirunik ili klju za odreivanje vrsta ptica. Ipak,
kako budete upoznavali one obine i este vrste vaeg kraja, javie se potreba za prirunikom
koji prikazuje sve vrste koje moete susresti. Klju za ptice je neto bez ega neete moi. Preporuujemo knjige ilustrovane crteima u boji (a ne fotografijama), kod kojih se uz ilustraciju
nalazi kratak tekst o bitnim odlikama vrste i viebojna mapa rasprostranjenosti u Evropi.
Kada pokuavate da odredite neku vrstu sa kojom nemate iskustva, vano je da to vie detalja
zapiete a ne da se oslonite na pamenje. U protivnom ete esto otkriti da ste zaboravili neki
znaajan detalj, ili ete biti ubeeni da ste videli i ono to niste! Preporuujemo da zasebnu
terensku belenicu posvetite svojim opaanjima ptica.
Vie informacija potraite na internet strani http://www.ptica.org/pocetak/index.htm


PTICE VODENIH STANITA

leti

obini galeb

zimi

odrasli
bela roda
mladi
zimi

mali
gnjurac

leti
zimi

leti
ubasti
gnjurac

veliki ronac
mladi
odrasli

labud grbac
barska kokica
gluvara
gluvara

liska

krda


Obini galeb

Larus ridibundus
Najbrojniji od manjih galebova. U sezoni gneenja glava okoladne boje; zimi pobeli. U svim
izdanjima poznaje se po veoj beloj povri na vrhovima krila. Uz retkog crnoglavog galeba
(nije prikazan), jedini galeb koji se kod nas i gnezdi, po ostrvcima bara i jezera, ribnjaka i talonika. Zadrava se po veim rekama, muljevitim i ljunkovitim sprudovima, njivama; tipian
gradski galeb, esto se hrani na deponijama. Stanarica. 35-39 cm.

Bela roda 

Ciconia ciconia
Izuzev crnih letnih pera, potpuno bela; crvenog kljuna i nogu. Gnezdi se pre svega po naseljima, na graevinama i dalekovodima, povremeno na drveu i slami. Zbog unitavanja stanita,
brojnost joj polako opada. Selica. 90-110 cm. S2

Mali gnjurac 

Tachybaptus ruficollis
Najmanji i najbrojniji od naih gnjuraca; leti riih obraza i prednje strane vrata, te sa upadljivom utom valom; zimi se poznaje po vertikalno odseenom svetlom podrepku. Trai stajae
vode, najbrojniji po movarama i barama, ribnjacima i akumulacijama; gnezdi se i na veim,
zaraslim kanalima. Stanarica, zimi rei. 25-29 cm.

ubasti gnjurac 

Podiceps cristatus
Najvei od naih gnjuraca; leti prepoznatljive dvostruke ube; zimi se poznaje po dranju, belini vrata, ali i uglastom temenu usled, tada znatno manje ube. Trai stajae vode, najbrojniji
na velikim jezerima, vetakim akumulacijama i ribnjacima. Stanarica, zimi rei. 45-51 cm.

Veliki ronac 

Mergus merganser
Mujak je bela patka zelene glave i crnih lea; enka preteno siva, belih grudi i rie glave.
Karakteristian profil glave sa malom ubom i duim kljunom. Retka gnezdarica Uvca i moda
jo koje planinske akumulacije, te Peruca i, nizvodno, itavog toka Drine; zimi ire rasprostranjen, ali veoma malobrojan. 57-69 cm

Labud grbac 

Cygnus olor
Jedini labud koji se kod nas i gnezdi, od 1980-ih, a nakon due pauze. Od drugih labudova se
razlikuje po crvenom kljunu sa crnom grbicom na njemu (otuda ime). Redak; bare, jezera, ribnjaci, akumulacije, vei kanali; gnezdi se po Vojvodini i povremeno uz Savu i Dunav, sa june
strane. Zimi se koncentrie po veim vodama (reke, ribnjaci, akumulacije), posebno u Negotinskoj krajini. Stanarica. 152 cm.

Barska kokica 

Gallinula chloropus
Omanja barska ptica; poznaje se po crveno-utom kljunu i beloj povri ispod repa, kojim karakteristino trza dok pliva. Ne okuplja se u jata. Zarasla nizijska i brdska vodena stanita. Selica, iako neke zimuju kod nas. 27-31 cm.

Liska 

Fulica atra
Barska koka crne glave u kontrastu sa belim kljunom i lisom na elu. Zarasla nizijska, ali i
brdska vodena stanita. Zimi se okuplja u velika jata, koja pri uzletanju umno tre po vodi.
Na zimovanju posebno brojna na Dunavu, akumulacijama i nezaleenim ribnjacima. Stanarica. 36-42 cm.

Gluvara 

Anas platyrhynchos
Najea i najkrupnija plovka, mujak zelene glave i karakteristinih kovrdica na repu; enka
utog vrha kljuna i belog repa. Rasprostranjena irom zemlje u gotovo svim tipovima vlanih
stanita, najbrojnija u dolinama. Brojnost u Srbiji u postepenom padu. Stanarica. 55-62 cm.

Krda 

Anas crecca
Mala plovka, prepoznatljiva po ukastoj povri ispod repa (po oblanom vremenu, obojenost glave nije upadljiva); u letu pokazuje upadljiva zelena ogledala na krilima. Povremeno
se u malom broju gnezdi u Potisju i Potamiju; zimi redovna, iroko rasprostranjena i ponegde brojna. 34-38 cm.

PTICE VODENIH STANITA

sinji galeb

mladi

odrasli
obina igra
mala bela aplja

egrtua
veliki vranac

iljkan

ubasta patka

patka dupljaica

zvidara

plovka
kaikara

rioglava patka

Sinji galeb 

Larus cachinnans
Najei od krupnijih galebova, ima ute noge i veliku, jarkocrvenu pegu na utom kljunu.
Kako krupni galebovi punu polnu zrelost i karakteristino sivo-belo perje stiu sa etiri godine
starosti, otuda se viaju brojne mlade ptice u smedjem izdanju. Iako je brojan i via se tokom
itave godine, kod nas se ne gnezdi. Zadrava se po veim rekama, muljevitim sprudovima,
njivama, ljudskim naseljima; esto se hrani na deponijama. Stanarica. 52-58 cm.

Mala bela aplja 

Egretta garzetta
Manja od dve bele aplje naih krajeva; uvek crnog kljuna i utih prstiju. Gnezdi se zajedno sa
drugim apljama po barama i ribnjacima Vojvodine, Negotinskoj krajini i povremeno na KiM.
Selica. 53-58 cm.

Obina igra 

Sterna hirundo
Odlikuju je crveni kljun, crna kapa, tamni vrhovi belih krila, ravast rep i lastolik let. Gnezdi se
kolonijalno uz reke, po ribnjacima, ljunkarama kao i na talonicima farmi i fabrika. U Srbiji
brojnost varira u zavisnosti od uslova gneenja i ishrane. Selica. 34-37 cm.

Veliki vranac 

Phalacrocorax carbo
Znatno krupniji od malog vranca; svetlih obraza, u prolee belih butina (leti, kod mladih su i
grudi i trbuh beli). Gnezdi se uz vee reke i stajae vode, uglavnom u Vojvodini, ali i po brdskoplaninskim krajevima (Vlasina). Stanarica. 84-89 cm.

egrtua 

Anas strepera
Neugledna plovka, mujak preteno siv sa crnom trticom, enka smea sa sivom glavom; u
letu, oba pola pokazuju uoljiva bela ogledala na krilima. Retka stanarica; gnezdi se u Potisju
i na jo par lokaliteta; malobrojna i zimi. 48-54 cm. S3

iljkan 

Anas acuta
Plovka najdueg vrata i repa, mujak prepoznatljiv i po kontrastnoj obojenosti. Povremeno se
u malom broju gnezdi po vojvoanskim slatinama sa barama; uglavnom se via od februara
do aprila na veim rekama i stajaim vodama. 53-70 cm. S3

ubasta patka 

Aythya fuligula
uba se esto ne vidi; mujak se poznaje po kontrastu belih bokova sa crnim telom, enka po
bledoj povri pri osnovi kljuna. Retka gnezdarica severa Bake, Negotinske krajine i Vlasinskog
jezera. Zimi ire rasprostranjena i brojnija, posebno na donjem toku Dunava. 41-45 cm. S3

Zvidara 

Anas penelope
Mujak rie glave i utog ela se ne moe zameniti ni za koju drugu plovku; enka smea, plavog kljuna i svetle pruge du boka. Glasa se karakteristinim zvidukom. Ne gnezdi se kod nas,
a zimi se redovno sree, uglavnom na veim rekama i stajaim vodama. 43-48 cm.

Patka dupljaica 

Bucephala clangula
Karakteristine obojenosti i siluete sa predimenzioniranom glavom, ne moe se zameniti ni
za koju drugu vrstu. Na obrazima bele pege, kao i ogledala na krilima. Redovna zimi i na seobi,
posebno brojna na Dunavu. 40-48 cm.

Rioglava patka 

Aythya ferina
Mujak rie glave i svetlih lea se ne moe pomeati ni sa kojom drugom patkom; a enka se
poznaje po plavom pojasu na kljunu (poput mujaka). Ribnjaci i akumulacije sa pojasom vegetacije uz obalu, te nezarasle bare i jezera. Redovna gnezdarica Vojvodine, retka gnezdarica
centralne Srbije i KiM. Zimi, nakon gluvare, najbrojnija patka naih voda. 44-48 cm. S2

Plovka kaikara 

Anas clypeata
Predimenzionirani kljun nije uvek dovoljno upadljiv. Za odreivanje vrste je kod mujaka presudan izrazit kontrast zelene glave, belih grudi i riih bokova; kod enke kljun. Retka gnezdarica Vojvodine; i na zimovanju retka i malobrojna (najbrojnija na prolenoj seobi u aprilu).
47-53 cm. S3

PTICE VODENIH STANITA

polojka
siva aplja

bregunica

alar sljepi

barska ljuka
velika carska ljuka

barska strnadica

vodomar

trstenjak cvrkuti

gak
vodenkos


Bregunica 

Riparia riparia
Omanja lasta; odozgo jednolino smea, odozdo smee grudi razdvajaju belo grlo i trbuh.
Otvoreni tereni uz vode strmih obala i lesni odseci u kojima kopa brojne rupe u kojima se gnezdi u kolonijama. Selica. 12-13 cm. S3

Siva aplja 

Ardea cinerea
Naa najrasprostranjenija i najvea aplja, svetlosiva, skoro belog vrata, u letu vidljivog kontrasta sa crnim letnim perima. Gnezdi se i u brdskim krajevima, ali najbrojnija je u Vojvodini.
Stanarica. 90-100 cm.

Polojka 

Tringa hypoleucos
U mirovanju se poznaje po belom useku izmeu tamnog krila i vrata, te navikom podizanja
repa; u letu se poznaje po trzavom zavretku zamaha krilima. Nastanjuje blatne, ali i ljunkovite obale reka i potoka; ree se via u malim grupama (po 2-3 ptice), nikada u veim jatima.
Selica, iako poneka prezimi. 18-20 cm. S3

alar slepi 

Charadrius dubius
Mala ptica peanih ili ljunkovitih obala na kojima se teko opaa. Prepoznaje se po tamnom
okovratniku i utom onom prstenu, te karakteristinom trku. Gnezdi se na podlozi, tj. ne gradi plutajue gnezdo, pa esto strada od ljudi i poplava. Selica. 6-18 cm.

Velika carska ljuka 

Numenius arquata
Krupna, veoma dugakog, povijenog kljuna. Od srodnih vrsta se razlikuje odsustvom pruga na
glavi. Glasa se prepoznatljivim kuuurlii, koji isputa u letu, nou, na seobi. Mogua povremena gnezdarica severa Vojvodine. Vane livade, muljeviti sprudovi; zimi i pri seobi u jatima. Stanarica. 48-57 cm (od toga, kljun 9-15 cm). S2

Barska ljuka 

Gallinago gallinago
Omanja ljuka picastih krila sa belom zadnjom ivicom; dugakog kljuna, u odnosu na veliinu
ptice, najdueg meu ljukama. Beei, leti u cik-cak, uz karakteristino glasno i hrapavo glasanje kriii. Movare, vlane livade, muljeviti sprudovi. Retka gnezdarica, uglavnom na severu Vojvodine i moda po planinskim tresavama. Via se uglavnom tokom seobe, povremeno
zimi, a vrlo retko tokom letnjih meseci. 23-28 cm (od toga, kljun 7 cm). S3

Vodomar 

Alcedo atthis
Svetloplavih lea, plavozelenih krila, te narandastih grudi i trbuha, ne moe se zameniti ni
sa kojom drugom pticom. Leti brzo i pravolinijski; zaranja za ribom. Reke strmih, podlokanih
obala, u Vojvodini i kanali; zimi razne nezaleene vode. Stanarica. 17-19 cm (od toga, kljun
4 cm). S3

Barska strnadica 

Emberiza schoeniclus
Mujaka u sezoni gneenja odaje crna glava i grlo, razdvojeni belim brkom; dok je enka neto tea za odreivanje, odaju je otro ocrtani tamni obrazi. Nastanjuje movare sa trskom i
rogozom. Selica, poneka i prezimi. 13-15 cm.

Gak 

Nycticorax nycticorax
Pomalo zdepasta, zbijena aplja srednje veliine; odozdo bela, potiljak i lea crni, krila i rep
sivi. Gnezdi se kolonijalno po ribnjacima i barama irom Vojvodine; ree u Pomoravlju, Negotinskoj krajini i KiM. Selica, ponekad mali broj prezimi. 58-65 cm. S3

Trstenjak crvrkuti 

Acrocephalus scirpaceus
Odozgo sme, odozdo svetlosme do prljavobeo; ima bledu, jedva primetnu obrvu. Traci i
bare s pojasom trske. 12-14 cm.

Vodenkos 

Cinclus cinclus
Belo grlo i grudi odaju ovu, inae mrku pticu, kao i navika uzdizanja kratkog repa. Gnezdi se
du brzih brdsko-planinskih reka i potoka, a zimuje du nizijskih vodotokova. Stanarica. 1720 cm.

GRABLJIVICE

osiar
miar

crna lunja
eja movarica

jastreb

kobac
mladi

suri orao

odrasli
vetruka

lastaviar

Miar 

Buteo buteo
Najee opaana od svih naih grabljivica. U osnovi je sme odozgo i svetao odozdo, esto sa
svetlijim pojasom preko grudi; rep sitno-prugast. Poto obojenost veoma varira, od tamnijih
ka svetlijim oblicima, vano je upamtiti zbijeno telo kada stoji. Kad jedri, dri krila blago uzdignuta, osobina koju deli jedino sa znatno krupnijim surim orlom. iroko rasprostranjen po
umovitim terenima, ali i poljoprivrednim podrujima s drveem, na svim nadmorskim visinama. Stanarica, zimi znatno brojniji. 46-58 cm (raspon krila 110-130 cm).

Osiar 

Pernis apivorus
Podsea na miara, ali vitkiji, dueg, svetlog repa sa tri pruge, dve u korenu i jedna vrna. Ukoliko se pruge ne vide, odaje ga sitnija glava i dui vrat od miara. Kad jedri, dri krila vodoravno, po emu se razlikuje od miara. Proreene ume sa proplancima i livadama, na svim nadmorskim visinama; via se na i tlu gde se hrani saem sa larvama osa. Selica, dolazi veoma
kasno, tek u maju, a odlazi ve krajem avgusta. 50-58 cm (raspon krila 110-135 cm).

Crna lunja 

Milvus migrans
Mrkog perja, vitkih krila i dueg, ravastog repa, graom donekle podsea na eju movaricu.
Retka gnezdarica, brojnost joj opada. Manje ume i otvoreni tereni u dolinama velikih reka i
bara. Selica. 53-59 cm. S3

Eja movarica 

Circus aeruginosus
Vitka i dugorepa grabljivica; mujak prepoznatljivog kontrasta na smee-pepeljasto-crnim
krilima; enka prepoznatljiva po utosmeoj kapi i prednjem rubu krila. Trskom obrasle movare, bare i ribnjaci Vojvodine, Pomoravlje, Negotinske krajine i KiM. Selica, u manjem broju
i zimuje kod nas. 48-56 cm.

Jastreb 

Accipiter gentilis
umska grabljivica srednje veliine; odozgo siva, odozdo isprugana popreno (odrasli) ili uzdu (mladi). Oi narandaste. enka za treinu krupnija od mujaka. iroko rasprostranjen po
umovitim i mozainim terenima, pa i veim parkovima. Stanarica. 48-58 cm.

Kobac 

Accipiter nisus
Omanja grabljivica; odozgo siva, odozdo popreno prugasta (enka crnih, a mujak riih pruga). Oi ute. enka za treinu krupnija od mujaka. Podsea na jastreba, od koga je znatno
manji, no, enka kopca se veliinom preklapa sa mujakom jastreba. umoviti tereni, mozaina stanita, parkovi. Stanarica, zimi uz naseljena mesta. 28-38 cm.

Suri orao 

Aquila chrysaetos
Znatno krupniji od miara i veine drugih orlova. Potiljak i osnova krila utosmee boje, na
vrhovima krila izraziti prsti. Odrasli ujednaeno taman; mladi pokazuje svetlu povrinu na
podlaktici krila i belu osnovu repa. Kad jedri, dri krila blago uzdignuta, osobina koju deli
jedino sa miarom. Ravnomerno rasporeen po brdsko-planinskim klisurama, te podrujima
gde ima stena na padinama. Stanarica. 80-93 cm (raspon krila 190-225 cm). S3

Vetruka 

Falco tinnunculus
Omanji soko dueg repa, prepoznatljiv po estom lepranju u mestu. enka preteno smea;
mujak sive glave i repa. iroko rasprostranjena po otvorenim terenima i poljoprivrednim podrujima, takoe litice, naselja. Najbrojnija i najireg rasprostranjenja od svih dnevnih grabljivica u Srbiji. Stanarica. 33-36 cm. S3

Lastaviar 

Falco subbuteo
Omanji soko tamnih lea i kraeg repa, poput umanjenog sivog sokola. Izrazit crno-beli kontrast na licu. Rie gae se u prirodi retko uoavaju. iroko rasprostranjen po otvorenim terenima s ratrkanim drveem, pre svega u dolinama i pobru; svuda je malobrojan. Selica.
30-36 cm.

PTICE TRAVNIH I BUNASTIH STANITA

poljska eva

vrana

crnoglava travarka

gaac

jarebica
vivak

fazan
10

Poljska eva 

Alauda arvensis
Poznaje se po maloj ubi (znatno manjoj nego kod ubaste eve koja nije prikazana, a via se
na golom tlu uz puteve) i belim spoljnim repnim perima. U sezoni gneenja se poznaje po
karakteristinoj dugotrajnoj i visokoj pesmi koju peva u treperavom letu, dok se strmo uzdie
i sputa; pred sletanje, pesma prestaje. itna polja, livade i panjaci, planinske travne visoravni. Selica. 16-18 cm. S3

Crnoglava travarka 

Saxicola torquata
Mujak ima crnu glavu, bele strane vrata i narandaste grudi; kod enke crnu zamenjuje tamnosmea. Najee se gnezdi po rubovima kanala, uz puteve i pruge, uz ivice u dolinama,
znatno ree na planinama, manji deo ptica prezimljuje u nizijama. Selica. 11-13 cm.

Vrana 

Corvus corone
Sivog tela, te crne glave, krila i repa. U svim stanitima gde ima drvea; najea na njivama,
livadama, renim obalama, naseljima. Stanarica. 44-51 cm.

Gaac 

Corvus frugilegus
Krupna crna vrana sa golom koom pri osnovi kljuna i pernatim gaama. Okuplja se u velika
jata tokom cele godine. Gnezdi se u kolonijama, najee u umarcima uz polja ili na gradskim
drvoredima; hrani se na njivama. Stanarica. 41-49 cm.

Jarebica 

Perdix perdix
Siva koka vatrenosmeeg lica, rieg repa; mujaci imaju i karakteristinu potkoviastu aru na
trbuhu. Prevashodno u dolinama, po livadama i parlozima, ali ide i na planinske panjake. U
Srbiji brojnost u znatnom padu. Stanarica. 29-32 cm. S3

Vivak 

Vanellus vanellus
Lako primetan, karakteristino vijugavog leta, zaobljenih krila i izrazitih svetlo-tamnih kontrasta. Karakteristino je i glasanje vii-va. Njive, panjaci, blata i vlane livade. U poznu jesen se na seobi okuplja u vea jata na ribnjacima, muljevitim sprudovima ili poplavljenim njivama. Selica, povremeno se vraa ve krajem februara, a odlazi do kraja novembra; pojedini
prezime. 28-31 cm. S2

Fazan 

Phasianus colchicus
Krupna koka dugakog repa; mujaci i zelene glave. Ptica nizija i brdskih krajeva mozainog
tipa, svuda je naseljen iz vetakog uzgoja. Stanarica. 52-90 cm (od ega rep enke dostie 25
cm, a mujaka 45 cm).

11

PTICE POLJOPRIVREDNIH PREDELA

pupavac

strnadica utovoljka

zelena una

obina
crvenrepka
rusi
svraak

utarica

eljugar
12

drozd borovnjak

Pupavac 

Upupa epops
Crno-belih krila, svetlosmeeg tela, dugog kljuna i ube koju najee dri sputenu, ova se
ptica ni sa kojom drugom ne moe pomeati. Leti poput leptira. Glasa se pu-pu-pu (otuda
ime). Rubovi otvorenih i umskih stanita u ravnicama i pobru, poljoprivredni predeli sa vonjacima i zabranima. Selica. 25-29 cm (kljun 4-5 cm). S3

Zelena una 

Picus viridis
Naa najea una, velike crvene kape i izraenog brka. Liarske i meovite ume, vonjaci,
otvoreni tereni s ratrkanim drveem; esto se na tlu hrani mravima. Stanarica. 30-36 cm. S2

Strnadica utovoljka 

Emberiza citrinella
Kod mujaka dominiraju jarkouta glava i uto teme; enka ima tamne obraze i, uopte, manje ute boje po glavi. uti trbuh i rii nadrepak pokazuju oba pola. Njive, ivice, ibljaci, ivice
uma; zimi se okuplja u velika jata. Stanarica. 15-17 cm.

Obina crvenrepka 

Phoenicurus phoenicurus
Mujak ima crno lice i grlo, belu onu prugu, sivo teme i lea, te narandaste grudi sa belom
povri na krilu. enka je smea, toplije obojena nego enka crne crvenrepke. Oba pola imaju
rii rep. Vlanije ume sa starim drveem, vonjaci, ume renog pojasa, planinska vikend-naselja, parkovi. Selica. 13-15 cm. S2

Rusi svraak 

Lanius collurio
Sivo teme i potiljak, ria lea i krila, sivi nadrepak i crni rep belih spoljnih pera ine mujaka
lakim za prepoznavanje. enka ima tamnu onu prugu, odozgo je smea dok po grudima ima
sitne polumeseaste are. Otvoreni tereni s ratrkanim bunjem na svim nadmorskim visinama. Selica. 16-18 cm. S3

utarica 

Serinus serinus
Veoma kratkog kljuna, dominantna uta obojenost ukljuuje i nadrepak, dok je teme prugasto. Uglavnom planinske razreene borove ume i rubovi sela, mada se sree i po veim parkovima i vonjacima. Stanarica. 11-12 cm.

eljugar 

Carduelis carduelis
Crveno lice i uta pruga na krilu ini da ovu vrstu ne moete pomeati ni sa kojom drugom.
Ivice uma, parkovi, vonjaci, sela; u jesen se esto hrani na glavicama ika. Stanarica, tokom
jeseni i zime u velikim jatima. 12-14 cm.

Drozd borovnjak 

Turdus pilaris
Ovaj drozd se poznaje po sivoj glavi i nadrepku, te smeim leima i krilima. Nova i veoma retka gnezdarica. Rubovi etinarskih i liarskih uma i drvoreda na planinskim visoravnima uz
vodotokove; zimi po oranicama i parkovima. 22-27 cm.

13

PTICE POLJOPRIVREDNIH PREDELA

siva muharica

vuga

vrabac pokuar
poljski vrabac
mladi
vorak
odrasli

svraka

kukuvija
14

obina travarka

Siva muharica 

Muscicapa striata
Neugledna, odozgo sivosmea ptica, koju odaju uzduno prugaste grudi i uspravno dranje.
Rubovi uma, drvee po obalama reka, razreene ume, vonjaci, parkovi. Selica. 13-15 cm.
S3

Vuga 

Oriolus oriolus
Mujak jarkout i crnih krila; enka ukastozelena, prugastih grudi. Rubovi listopadnih uma
(naroito vodoplavnih hrastovo-jasenovih), ratrkano drvee, vonjaci, parkovi. Selica. 22-25
cm.

Vrabac pokuar 

Passer domesticus
Mujak ima sivo teme i crno grlo koje se preliva na grudi; enka je smea i neupadljiva. Retko
se udaljava od ljudskih naselja. Stanarica. 14-16 cm. S3

Poljski vrabac 

Passer montanus
Poljski vrabac ima rie teme i tamnu unu mrlju na svetlom obrazu; polovi se ne razlikuju. Manje vezan za oveka od vrapca pokuara. Rubovi razreenih uma, rene obale i tereni sa pojedinanim drveem i brojnim grmljem, ak i usred njiva, naselja. Stanarica. 12-14 cm. S3

vorak 

Sturnus vulgaris
Naizgled crna ptica, u sezoni gneenja utog kljuna, izvan nje sivosmeeg. Kada se bolje zagledate, otkrivate prelive svetlosti na perju, kao i pege odozgo, a zimi i odozdo. Ivice uma, poljane sa ratrkanim drveem, drvoredi, parkovi, vonjaci, naselja. Stanarica. 19-22 cm. S3

Svraka 

Pica pica
Dugorepa i crno-bela, svraka je esta po ljudskim naseljima. Tereni sa pojedinanim drveem
i bunjem, od gradskih parkova, preko vonjaka, do njiva. Stanarica. 40-51 cm (od ega rep
20-30 cm).

Obina travarka 

Saxicola rubetra
Smea ptica tamnih obraza oivienih odozgo belom obrvom, a odozdo belim brkom. Obina
po panajcima na gornjoj umskoj granici, ali i po vodoplavnim livadama i utrinama. Selica.
12-14 cm.

Kukuvija 

Tyto alba
Srcastog lica i crnih oiju, odozdo bela ili narandastosmea. Naseljena mesta, poljoprivredni
i drugi otvoreni tereni; uglavnom se gnezdi po ljudskim objektima: talama, crkvama i starim
zgradama. Stanarica. 33-39 cm. S3

15

PTICE POLJOPRIVREDNIH PREDELA

uk

modrovrana

avka
prepelica

zimi

severna zeba

zeba

zelentarka
iak
16

uk 

Otus scops
Veoma mala, najmanja od tri nae sove sa unim ubama. Perje moe biti smee ili sivo. Glasa
se prepoznatljivim uuk (otuda ime). Pobre i nizije s ratrkanim drveem, proreene ume,
poljoprivredna podruja, vonjaci, parkovi, ruevne kue. Jedina naa sova prava selica. 1921 cm. S2

Modrovrana 

Coracias garrulus
Graom poput omanje vrane (mada ne spada u njih), plave glave, grudi i trbuha, riesmeih
lea i modroljubiastih krila. umarci okrueni istinama, otvoreni tereni s ratrkanim drveem i grmljem, drvoredi. Rasprostranjenje i brojnost u osetnom padu. Selica. 29-32 cm. S2

avka 

Corvus monedula
Omanja vrana sivog potiljka i kraeg kljuna. Litice, parkovi, njive; esta u naseljima (posebno
na KiM). Stanarica. 30-34 cm.

Prepelica 

Coturnix coturnix
Mala koka prugastog, u osnovi smeeg perja. Retko se via, ee se uje njeno pu-pu-ri
glasanje iz itnih polja, livada i strnjita. Nastanjuje uglavnom nizije, ali i planinske visoravni
bez ume, npr. Peter i Zlatibor. U Srbiji brojnost u znatnom padu. Selica, mada se pojedine
due zadravaju, ak i zimi. 16-18 cm. S3

Zeba 

Fringilla coelebs
Najea i najupadljivija ptica naih uma; sivoplava kape, rumene grudi i upadljiva bela pruga na krilu odlike su mujaka; enku odaje bela pruga na krilu. U letu se oba pola poznaju po
belim prugama na krilima. Svi tipovi uma, parkovi; zimi se okuplja u jata. Stanarica. 14-16
cm.

Severna zeba 

Fringilla montifringilla
Bela pruga na krilu i beli nadrepak su, zajedno sa riim grudima i belim trbuhom odlike mujaka. Kod nas je ova vrsta samo zimski gost, koji se u velikim jatima okuplja na vonjacima,
njivama, strnjitima i drugim otvorenim terenima. 14-16 cm.

iak 

Carduelis spinus
Oba pola imaju ute povri pri osnovi repa, te uti nadrepak i prugu preko krila. Mujak se poznaje po crnom temenu, a enka po prugastim prljavobelim grudima. Retka vrsta etinarskih
planinskih uma, naroito sa smrom, u blizini panjaka i kamenjara; zimi u veim jatima po
dolinama. Stanarica. 11-13 cm.

Zelentarka 

Carduelis chloris
Mujak je ukastozelen, sa upadljivom jarkoutom povri na krilu i u osnovi repa. enka je
vie sivozelena, a povri na kriliu i repu su blee ute. Ivice uma, ratrkano drvee i grmlje,
parkovi, sela; zimi, kada se okuplja u jata, i na njivama. Stanarica. 14-16 cm.

17

PTICE URBANIH SREDINA

crna iopa
obini kos

gugutka

divlji golub

seoska lasta

gradska lasta

kukumavka

bela pliska

18

crna crvenrepka

Obini kos 

Turdus merula
esta crna ptica utog kljuna, enka smea. Sve ume i ibljaci na svim nadmorskim visinama,
parkovi. Stanarica. 24-29 cm.

Crna iopa 

Apus apus
Gotovo potpuno crna, osim omanjeg bledog grla. Blago ravast rep. Glasa se otrim piskom u
brzom letu. Uglavnom naseljava vee gradove, gnezdi se u procepima meu zgradama i pukotinama litica. Selica. 17-19 cm.

Divlji golub 

Columba livia
Karakteristuna siva forma sa dve pruge na krilu i belim nadrepkom podsea na pravog divljeg goluba, danas retku i ugroenu pticu klisura i planinskih litica. Bez obzira na obojenost,
golubovi naseljenih mesta predstavljaju meance divljih i raznih rasa domaih golubova, i
upravo to ukrtanje ugroava pravog divljeg goluba, ija je brojnost u osetnom padu. Stanarica. 30-35 cm.

Gugutka 

Streptopelia decaocto
Omanji pepeljastosivi golub sa crnom kragnom i, pri uzletanju, preteno belim repom. Naseljena mesta, parkovi, salai, nizije s ratrkanim drveem, vonjaci. Stanarica. 31-34 cm.

Kukumavka 

Athene noctua
Mala i srazmerno dugonoga sova, pegava, neretko aktivna danju. Vezana za ljudska naselja ili
pojedinane objekte u poljoprivrednim predelima, u kojima se gnezdi, a lovi i na otvorenim
terenima s ratrkanim drveem. 23-28 cm. Stanarica. S3

Gradska lasta 

Delichon urbica
Plitko useenog repa, odozdo bela, a odozgo crna sa belim nadrepkom. Kao i seoska roaka,
nastanjuje ljudska naselja bez obzira da li se radi o selima ili gradovima; povremeno se gnezdi
i po liticama. Selica. 13-15 cm. S3

Seoska lasta 

Hirundo rustica
Kad kaemo lasta, mislimo upravo na seosku lastu, rieg grla i ravastog repa sa karakteristino dugim spoljnim perima. Gotovo iskuljuivo naselja ili usamljeni ljudski objekti. Selica.
17-21 cm. S3

Crna crvenrepka 

Phoenicurus ochruros
Mujak je crn sa belom povri na krilu, enka je prljavo siva; oba pola imaju rii rep. Ranije je
naseljavala planinske predele sa kamenjarima i stenama, a u novije vreme brojna je u gradovima u dolinama. Stanarica. 13-15 cm.

Bela pliska 

Motacilla alba
Crna kapa, belo lice i, leti, crno grlo, uz naviku trzanja repa, odnosno talasast let, ine ovu vrstu lako prepozntljivom. Polja i oranice uz vodu, rubovi naselja sa panjacima, obale vodenih
stanita. Stanarica. 17-19 cm.

19

PTICE UMSKIH STANITA

sojka

utina

veliki detli

umska sova

golub grivna
obini popi
drozd peva

krstokljun
drozd imela

batokljun
20

Sojka 

Garrulus glandarius
Omanja vrana belog nadrepka i finih, plavo-crnih pokrivnih pera na krilima. Liarske i meovite ume, vonjaci, parkovi. Stanarica. 32-35 cm.

Utina 

Asio otus
Srednje veliine, najea uara naih krajeva; ui obino primetne, oi narandaste. Naseljava pre svega poljoprivredne predele, ak i naselja, a ree ume, podruja s ratrkanim drveem; zimi se grupiu na zajednikom dnevnom spavalitu, uglavnom po parkovima naseljenih
mesta. Stanarica. 31-37 cm.

umska sova 

Strix aluco
Zbijena sova smeeg ili sivog perja, krupnih crnih oiju i bez unih uba. Uglavnom stare liarske i meovite ume, ali i ljudska naselja, parkovi. Stanarica. 37-43 cm.

Veliki detli 

Dendrocopos major
Najei i verovatno najupadljiviji od naih detlia, sa jarkocrvenim podrepkom i potiljkom.
ume na svim nadmorskim visinama, parkovi, stari vonjaci. Stanarica. 23-36 cm.

Golub grivna 

Columba palumbus
Najkrupniji od naih golubova. Poznaje se po veliini, te belim panelima na vratu i krilima.
umska vrsta koja je tek poslednjih decenija prodrla u ljudske naseobine i parkove. Stanarica. 38-43 cm.

Drozd peva 

Turdus philomelos
Malo sitniji od obinog kosa; odozgo toplo sme, odozdo izrazito pegav, pokrivna pera krila
odozdo narandasta. ume i parkovi; najei u planinskim bukovim, te nizijskim vodoplavnim umama uz reke. Selica. 20-22 cm.

Drozd imela 

Turdus viscivorus
Krupniji od obinog kosa (na najvei drozd); odozgo hladnije sme, odozdo izrazito pegav,
krila odozdo bela. Otvorenije brdsko-planinske ume sa progalama; zimi po drvoredima i rubovima zabrana u podnoju. Stanarica. 26-29 cm.

Obini popi 

Prunella modularis
Odozgo prugast na smeoj osnovi, sivog lica i grudi. Gnezdi se na planinama iznad 850
m.n.m., u meovitim i etinarskim umama, u pojasu bunja na gornjoj umskoj granici; zimi
se sputa u nizije. Stanarica. 13-15 cm.

Krstokljun 

Loxia curvirostra
Rumena boja mujaka i uzajamno ukrteni kljun oba pola (kojim otvara iarke radi semena)
su karakteristike ove neobine ptice. etinarske ume, najei smre i bora molike, potom u
umama crnog bora, jele i bora munike; povremeno naseljava i zasade etinara u Vojvodini.
Stanarica sa izrazitim lutanjem. 15-17 cm.

Batokljun 

Coccothraustes coccothraustes
Masivna, zbijena zeba velikog kljuna kojim lomi kotice i iroke svetle pruge preko krila. Liarske ume, parkovi i, naroito, vonjaci; zimi se okuplja u vea jata. Stanarica. 16-18 cm.

21

PTICE UMSKIH STANITA

cari

brezov zvidak

crvenda

obini zvidak

umski zvidak

mali slavuj
belovrata muharica

crnoglava grmua
siva grmua

obina kukavica

dugorepa senica
22

Cari 

Troglodytes troglodytes
Naa najmanja ptica, odozgo preteno ria, kratak rep obino uzdignut. Brzo skakue kroz korenje i nisko bunje. Naseljava vlane umovite uvale i meovite ume sa spratom grmlja, na
svim nadmorskim visinama. Stanarica. 9-10 cm.

Crvenda 

Erithacus rubecula
Rie grudi su glavna odlika za raspoznavanje ove vrste. Svuda obian po umama, ibljacima,
parkovima; ee se gnezdi u planinama, nego u nizijama. Stanarica. 12-14 cm.

Brezov zvidak 

Phylloscopus trochilus
Svetlosmeih nogu, pljosnatog temena i ukaste obrve; sivkastozelen odozgo i prljavobeo sa
primesama ukaste odozdo. Najlake se razlikuje od obinog zvidaka po pesmi, koja je tena
serija opadajuih tonova. Rubovi uma, ibljaci i istine s drveem. Iako je samo brojna prolaznica tokom seobe, ptice koje kasne znaju i kod nas da ponu da pevaju. 11-12 cm.

Obini zvidak 

Phylloscopus collybita
Crnih nogu, zaobljenog temena i bledoukaste obrve; mutno maslinastozelenkast odozgo;
odozdo prljavobeo sa primesama bledoute samo sa strane vrate. Karakteristina pesma je
monotono ponavljanje if-ef. ume, ibljaci, parkovi. Selica, mada svake godine poneki
prezimi kod nas. 10-12 cm.

umski zvidak 

Phylloscopus sibilatrix
Najkrupniji evropski zvidak, odaje ga jarkouta obrva i grlo u kontrastu sa belim trbuhom.
ume i njihovi rubovi bez bunja, posebno meovite sa bukvom, hrastom kitnjakom i grabom. Selica. 11-13 cm.

Mali slavuj 

Luscinia megarhynchos
Kada kaemo slavuj, mislimo na ovu neuglednu smeu pticu koju, mimo glasa, odaje izrazito
rii nadrepak. Rubovi listopadnih uma i ikara, parkovi sa dosta bunja. Selica. 15-17 cm.

Belovrata muharica 

Ficedula albicollis
Izraziti crno-beli kontrasti i kompletan beli okovratnik odaju ovu vrstu. Redovna u starim umama, kako poplavnim tako i hrastovim i bukovim na veim visinama; odsustvuje iz etinarskih uma. Selica. 12-14 cm.

Siva grmua 

Sylvia borin
Neugledna, odozgo sivosmea, a odozdo prljavobela ptica, sivog kljuna i nogu; sa strane vrata
ima sive povri. Gnezdi se na rubovima vlanih listopadnih uma u nizijama i pobru. Retka,
brojnost je u osetnom padu. Selica. 13-15 cm.

Crnoglava grmua 

Sylvia atricapilla
Mujak ima crnu, a enka riu kapu. ume, ibljaci, parkovi sa razvijenim spratom grmlja u
kome svija gnezdo; znatno rea u planinskim nego u nizijskim umama. Selica. 13-15 cm.

Dugorepa senica 

Aegithalos caudatus
Siuna ptica dugog repa; telesne proporcije su dovoljne za prepoznavanje. Najprimetnija zimi
kada trai hranu u jatima od po 10-20 ptica. Rubovi listopadnih i meovitih uma, ree parkovi; vonjaci, bira rubove otvorenih stanita. Stanarica. 13-15 cm (od ega rep 7-9 cm).

Obina kukavica 

Cuculus canorus
Odozgo i grudi sivi, trbuh popreno prugast. Poznaje se po glasu (zvonko ku-ku), dranju i
silueti na grani i u letu. Nastanjuje ume, parkove, poljoprivredne predele sa grmljem i drveem, movare. Selica. 32-36 cm.

23

PTICE UMSKIH STANITA

velika senica

jelova senica

ubasta senica

siva una

plava senica

siva senica

brgljez

planinska siva senica

vatroglavi kralji

dugokljuni puzi
24

kralji

Siva una 

Picus canus
Lii na zelenu unu, ali je sitnija i razlikuje se kratkom crvenom kapom, te slabo izraenim brkom. Najbrojnija u liarskim i meovitim umama brdsko-planinskih predela uz klisure, takoe drveem oiviene reke; esto se hrani na zemlji. Nigde nije brojna. Stanarica. 27-30 cm. S3

Velika senica 

Parus major
Najkrupnija i najea od naih senica, jedina koja ima crnu prugu sredinom grudi i trbuha. esta u svim tipovima uma, po parkovima i vonjacima. Stanarica. 13-15 cm.

Jelova senica 

Parus ater
Jedina senica belog potiljka, to nije uvek lako uoiti; te dvostruke bele pruge na krilima. Na
gneenju uglavnom u etinarskim i meovitim umama; ponegde i u etinarima po parkovima naselja u nizijama. Stanarica. 10-12 cm.

ubasta senica 

Parus cristatus
Poznaje se ubi, ali i po crnoj ari na obrazu koju druge senice nemaju. Iznad 900 m n.m., ume
etinara, najee jele i smre, ali i meovitog sastava; malobrojna. Stanarica. 10-12 cm. S2

Plava senica 

Parus caeruleus
Meu evropskim senicama, ovo je jedina sa plavom kapom. Obina u liarskim umama (retka u etinarskim), vonjacima i parkovima. Stanarica. 10-12 cm.

Siva senica 

Parus palustris
Jednolino smea krila, crna kapa i omanje crno grlo; najvie lii na planinsku sivu senicu.
Najee u umama i na njihovim rubovima uz potoke i izvore, u visokom iblju i seoskim vonjacima. Stanarica. 11-13 cm. S3

Planinska siva senica 

Parus montanus
Svetlija povrina na letnim perima sklopljenih krila, krupnija glava, crna kapa i vee crno glo
razlikuju ovu vrstu od sline sive senice. etinarske, liarske i meovite ume, visoko iblje
(iznad 700 m n.m.), a najee rubovi razreenih uma sa progalama, vonjaci. Stanarica. 1213 cm.

Dugokljuni puzi 

Certhia brachydactyla
Perja boje izbrazdane kore drvea uz koju neprestano pue u potrazi za insektima, primeuje se tek kada se pokrene. Od bezmalo identinog kratkokljunog puzia (nije prikazan) se razlikuje obojenou delova perja i pesmom koja je kraa, glasnija i niih tonova. Listopadne i
meovite ume, parkovi; uvek tamo gde drvee ima debelu, izbrazdanu koru. Stanarica. 1214 cm.

Brgljez 

Sitta europaea
Izraene crne one pruge, tankog kljuna, kratkog repa, odozgo siv. Jedina meu evropskim
pticama koja niz drvo silazi naglavce. ume, parkovi; uvek se nalazi na drveu; zimi se esto sa
senicama udruuje u jata. Stanarica. 12-15 cm.

Vatroglavi kralji 

Regulus ignicapillus
Od kraljia se razlikuje prisustvom crne one pruge i upadljive bele obrve. Gnezdi se u planinskim etinarskim i meovitim umama, posebno gde ima munike, molike i omorike (iznad
1000 m n.m.); zimi silazi u nizije. Stanarica. 9-10 cm.

Kralji 

Regulus regulus
Ovu siunu pticu odaje uska uta ili narandasta temena pruga oiviena crnim. Po etinarskim i meovitim umama iznad 800 m n.m.; zimi i u istim listopadnim umama u nizijama.
Stanarica. 8-9 cm.

25

PTICE PLANINSKIH UMSKIH I STENOVITIH STANITA

bela iopa

utokljuna galica

gavran

lenjikara
kos ogrliar

zimi

leti
puzgavac
planinska trepteljka
priljepak

umska trepteljka

obina beloguza
26

planinski popi

Bela iopa 

Tachymarptis melba
Krupna iopa izuzetno brzog leta, u kome pokazuje tamne grudi koje razdvajaju belo grlo od
belog trbuha. Oko klisura, litica i zidina, po kojima se gnezdi. Selica. 20-23 cm.

utokljuna galica 

Pyrrhocorax graculus
Crna, sa jarkoutim kljunom, ova planinska vrana se gnezdi iznad 1350 m u zavetrini udubljenja po hladnim i vlanim liticama i propastima. Rasprostranjenje i brojnost u Srbiji u osetnom
padu. Stanarica. 36-39 cm.

Gavran 

Corvus corax
Crn, krupan kao miar, veoma snanog kljuna; u letu pokazuje romboidan rep. Glasa se prepoznatljivim dvoslonim kro-karr, koje neki uju i kao grob-grob. Izvan gnezdiline sezone se
povremeno okuplja u vea jata. Otvoreni tereni, najei na kamenjarima po obroncima brda
i planina; gnezdi se na litici, a u Vojvodini na dalekovodima. Stanarica. 54-67 cm (raspon krila 115-130 cm).

Lenjikara 
Nucifraga caryocatactes
Smea sa belim pegama, lenjikara je ptica planinskih etinarskih i meovitih uma, gde esto slee na sam vrh drveta. Karakteristino glasanje je visoko graktanje koje se nadaleko uje.
Zimi ponekad silazi u doline. Stanarica. 32-35 cm.
Kos ogrliar 

Turdus torquatus
Crni kos belih grudi, ne moe se zameniti ni za koju drugu pticu. U planinama, u pojasu krljave bukve i etinara na gornjoj umskoj granici, gde ima kamenjara i panjaka. Stanarica.
24-27 cm.

Planinska trepteljka 

Anthus spinoletta
U periodu gneenja je odaju bledoruiaste grudi; odozgo je sivkasta. U Srbiji se via iznad
1250 m nadmorske visine na planinskim panjacima i rudinama s kamenjem i pojedinanim
grmljem. Zimi silazi u doline. Stanarica. 15-17 cm.

Puzgavac 

Tichodroma muraria
Siva ptica brdsko-planinskih klisura i vlanih litica niz koje se sliva voda, stapa se sa sivom
krenjakom podlogom i veoma teko primeuje tek kada rairi krila boje crnog vina. Retka
gnezdarica; svega oko 10 parova u centralnoj Srbiji. Zimi se sputa u doline i tada se via na
graevinama. Stanarica. 15-17 cm.

umska trepteljka 

Anthus trivialis
Bledoruiaste noge i prugaste ukastosmee grudi treba da pomognu u odreivanju ove
vrste. Poznaje se po treperavoj pesmi koju peva u letu; slee na vrhove drvea. Ivice svih vrsta
uma i vei proplanci; tokom seobe strnjita i kukuruzita. Selica. 14-16 cm.

Obina beloguza 

Oenanthe oenanthe
Oba pola pokazuju karakteristino obojen crno-beli rep (otuda ime). Mujak ima crne obraze,
belu obrvu, te sivo teme i lea; enka tamne obraze, ali je odozgo smea a odozdo ukastosmea. Otvoreni tereni, livade i panjaci, peane dine, gole padine, rudine; svuda gde ima
krupnog kamenja. 14-17 cm. Selica. S3

Planinski popi 

Prunella collaris
Kestenjastih bokova i pirgastog grla, sa dve bele pruge preko krila. Slabo obrasle visoravni i
kamenite padine iznad 1500 m. n.m.; zimi se sputa nie. Redak, kod nas se gnezdi na samo
nekoliko podruja, ukljuujui Staru planinu. Stanarica. 15-18 cm.

27

PTICE PLANINSKIH UMSKIH I STENOVITIH STANITA

sivi soko
veliki tetreb

zimovka
umska ljuka

crna una

buljina

konopljarka
leganj
28

Veliki tetreb 

Tetrao urogallus
Krupna koka tamne boje (mujak) ili sivosmee sa tamnim arama (enka). Pri udvaranju,
mujak lepezasto iri veliki rep. Planinske etinarske i meovite ume. Teko se opaa, a zadrava se i na drveu i na tlu. Na ivici je izumiranja; najbrojniji je na Prokletijama, a ima ga jo na
ar-planini, Tari, Kamenoj gori, Staroj planini i, moda, Goliji. Stanarica. 58-90 cm.

Sivi soko 

Falco peregrinus
Krupan soko (kao vrana), upadnjivog, crnog brka. Odozgo sivi; odozdo prugasti, odrasli popreno, a mladi uzduno. Ravnomerno rasporeen po brdsko-planinskim krajevima gde ima
litica i klisura; zimi je oko i u naseljima. Stanarica, ali je svuda redak. 38-48 cm.

umska ljuka 

Scolopax rusticola
Teka, zbijena, dugakog kljuna. Gotovo je nemogue opaziti ovu umsku pticu boje uvelog
lia; vidljiva jedino u vreme gneenja kada mujak nadlee svoju teritoriju u sumrak i svitanje. Planinske ume sa dubokom, vlanom steljom i progalama; ponekad se gnezdi i u pobru
i nizijama; hrani se na vlanom i mekom tlu. Uglavnom selica, iako manji broj svake godine
prezimi. 33-38 cm (kljun 6-8 cm). S3

Zimovka 

Pyrrhula pyrrhula
Krupna, zbijena ptica kratkog kljuna i belog nadrepka. Oba pola dele crnu kapu, ali mujak
ima rumene grudi, a enka sivosmee. Uglavnom u etinarskoj ili bukovo-etinarskoj umi, u
blizini progala i potoka. Stanarica. 16-18 cm.

Crna una 

Dryocopus martius
Najvei od evropskih detlia, veliine vrane; crna, crvenog temena. Prepoznatljiva ali se u umi
teko opaa, poznaje se po nainu dobovanja o stablo, bunom i vibrantnom nizu dvostrukih
tonova. ume, posebno bukove i meovite, te stare ume hrasta lunjaka i topole. Stanarica.
40-46 cm.

Buljina 

Bubo bubo
Najvea sova, krupnog, zbijenog tela, snanih kandi, narandastih oiju i izraenih uiju. Glasa se dubokim huu-u. Retka, nastanjuje stare ume i stenovite brdsko-planinske klisure. Stanarica. 59-73 cm. S3

Konopljarka 

Carduelis cannabina
Rumeno elo i grudi mujaka, u kombinaciji sa kestenjastim leima, odlike su za identifikaciiju. enka je smea, prugastih grudi. Otvoreni tereni sa niskim drveem ili bunjem, ivice,
vonjaci, prevashodno po brdsko-planinskim krajevima; zimi na otvorenijim stanitima, kao
to su njive, slatine i panjaci. Stanarica. 12-14 cm. S2

Leganj 

Caprimulgus europaeus
Perja boje uvelog lia, leganj je noni lovac na insekte irokog zeva kojim hvata plen u letu.
Pesma, koju izvodi po mraku, je dugotrajno, insektoliko zrikanje. Panjaci sa grmljem i drveem, utrine, umska podruja s ratrkanim drveem, krevine; via se kako lei po tlu i putevima. Selica. 24-28 cm. S2

29

Mali vranac

Patka njorka

Belobrka igra

Beloglavi sup

Pelarica

Belorepan

30

Mali vranac 

Phalacrocorax pygmeus
Upola manji od dva naa kormorana; proporcionalno kraeg kljuna u odnosu na glavu, te dueg repa. Gnezdi se uz aplje u nekoliko kolonija u Vojvodini i Negotinskoj krajini, zimi se sree po gotovo svim veim vodenim povrinama, a posebno je brojan u Beogradu (vie hiljada).
Stanarica. 48-49 cm. S1

Patka njorka 

Aythya nyroca
Preteno mrka patka (na suncu se perje presijava rie), poznaje se po belom podrepku kod
oba pola. Nigde nije brojna; nastanjuje prevashodno vojvoanske ribnjake, ree delimino
obrasle bare, retka u centralnoj Srbiji. Selica, vrlo retko prezimi. 39-43 cm. S1

Belobrka igra 

Chlidonias hybridus
Beli obrazi (otuda ime) razdvajaju crnu kapu od sivih grudi i trbuha. Poznaje se po brzom
i nepredvidivom letu i silovitom obruavanju u vodu. Naseljava nezarasle bare sa vodenim
oknima, ribnjake, akumulacije, sa plutajuom vegetacijom na kojoj uglavnom pravi gnezda.
Selica. 24-28 cm. S3

Beloglavi sup 

Gyps fulvus
Masivan strvinar tekog tela i irokih krila; odrasle ptice imaju belu paperjastu kragnicu pri
osnovi vrata, mlade imaju smeu kragnu. Gnezdi se kolonijalno po stenama u klisurama Uvca,
Mileevke i Trenjice. Brojnost u Srbiji je u porastu zbog unapreenja zatite i prihranjivanja.
Stanarica, odlasle ptice uglavnom borave na irem prostoru gneenja dok mlade ptice lutaju
na velikim distancama. 95-110 cm (raspon krila 230-265 cm).

Pelarica 

Merops apiaster
utog grla i plavih grudi i trbuha trbuha, kestenjastog temena i utih plea, ne moe se zameniti ni sa kojom drugom pticom. Koristi bunove i elektrine vodove kao osmatranicu odakle
prate letee insekte. Travnate nizije ili pobre, poljoprivredni predeli s ratrkanim drveem i
grmljem, esto blizu reka. Gnezdi se kolonijalno u rupama u strmim lesnim odsecima, renim
obalama i kopovima. Selica. 25-29 cm. S3

Belorepan 

Haliaeetus albicilla
Najvei orao Evrope; odrasl odlikuje masivni uti kljun i romboidni beli rep; mladi tamniji,
ukljuijui taman kljun i rep. Redovna ali retka gnezdarica poplavnih uma uz reke, bare i ribnjake. Stanarica nizijskih predela, odrasle ptice stalno na svojoj teritoriji, dok mlade lutaju.
76-92 cm (raspon krila 190-240 cm). S1

31

Planina Tara (kanjon reke Drine)

Preko 7500 podruja u skoro 170 zemalja je do sada steklo status IBA. U Srbiji je do sada identifikovano 35 IBA podruja:
1. Gornje podunavlje
2. Subotika jezera i pustare
3. Ribnjak Beej
4. Jegrika
5. Koviljski rit
6. Fruka gora
7. Bosutske ume
8. Zasavica
9. Obedska bara
10. Dunavski lesni odsek
11. Panjaci velike droplje
12. Slano kopovo
13. Carska bara
14. Ribnjak uzdin
15. Vraki breg
16. Deliblatska peara
17. Planina cer
18. Valjevske planine
19. Planina tara
20. Ovarsko-Kablarska klisura
21. Uvac Mileevka
22. Kopaonik
23. Prokletije
24. ar-planina
25. Pinja
26. Vlasina
32

27. Jerma
28. Suva planina
29. Stara planina Vidli
30. Sievaka klisura
31. Zlotska klisura Dubanica
32. Resavska klisura
33. Dubovac ram
34. erdapska klisura
35. Mala vrbica

Zasavica

PODRUJA OD MEUNARODNOG
ZNAAJA ZA PTICE
Program meunarodno znaajnih podruja za ptice (Important Bird Areas ili IBA) BirdLife Internationala (www.birdlife.org) uz pomo domaih strunjaka radi na identifikaciji IBA podruja, njihovom monitoringu i zatiti.
Podruje stie status IBA ukoliko ispunjava stroge kriterijume zasnovane na prisustvu ugroenih vrsta ptica i njihovoj brojnosti. Kriterijumi su meunarodno prihvaeni i standardizovani,
te nauno odbranjivi.
Ptice su dobri indikatori bogatstva biodiverziteta, te se otuda koriste za odreivanje podruja
koja treba zatiti. Iako je IBA mrea zasnovana na bogatstvu ptijeg sveta, zatita ovih podruja doprinosi ouvanju velikog broja drugih ivotinja i biljaka.

33

GORNJE PODUNAVLJE (br. 1 na mapi)

Gornje Podunavlje meunarodno znaajnim ini
ak 12 vrsta ptica, meu
njima i vodeni bik, apljica, kaiar, patka njorka, crna lunja i belovrata muharica. Unutar IBA
je do sada zabeleeno
preko 230 vrsta ptica od
ega oko 160 gnezdarica.
Predstavlja najznaajnije nacionalno gnezdilite orla belorepana i crne
rode, kao i divlje guske.
IBA zauzima 30.000 ha, i
zahvata prostrano plavno podruje uz Dunav (od 1434 do 1368 renog kilometra), naspram
Kopakog rita u Hrvatskoj i nacionalnog parka Dunav-Drava u Maarskoj. Veliki kompleksi
aluvijalnih uma hrasta, jasena, vrbe i topole, proarani barama, livadama i dunavcima. Deo
kompleksa odvojen od Dunava nasipima. Vei deo IBA je Specijalni rezervat prirode Gornje
Podunavlje proglaen 2001. Ugroavajui faktori su podizanje plantaa topola na prirodnim
stanitima, nestajanje panjaka i vlanih livada, poremeaj vodnog reima, uznemiravanje.
Preduzet niz mera aktivne zatite i revitalizacije ugroenih stanita, kao i monitoring znaajnih vrsta.

SUBOTIKA JEZERA I PUSTARE (2)

Ukupno 11 vrsta ptica ini podruje meunarodno znaajnim, izmeu ostalih i crvena aplja,
uta aplja, patka njorka, siva vetruka, bregunica, pelarica i trstenjak cvrkuti. Bogatstvo faune ptica obuhvata oko 250 zabeleenih vrsta od ega u gnezdarice spada oko 140 vrsta. IBA
predstavlja najznaajnije nacionalno gnezdilite modrovrane, crnovratog gnjurca, rioglave
patke, brkate senice i sivog svraka.
IBA zauzima 20.000 ha i zahvata deo Bake uz maarsku granicu, ukljuujui i Ludako i Paliko jezero, Selevenjsku pustaru, Subotiku pearu, Mali pesak i ribnjak Kapetanski rit sa okolnim slatinama. IBA zahvata znaajne komplekse pearskih, stepskih, umo-stepskih i slatinskih stanita na severu Vojvodine, sa posebno vrednom dolinom reke Kire. Na podruju IBA
postoje etiri zatiena prirodna dobra. Ugroavajui faktori su eutrofikacija, korienje pesticida i ubriva, uznemiravanje, eroziju zemljita, unoenje alohtonih vrsta, itd. Preduzete
mere aktivne zatite, revitalizacija stanita, razvijen monitoring.

RIBNJAK BEEJ (3)

est vrsta ptica ini podruje meunarodno znaajnim, meu njima crvena aplja i sabljarka.
Bogatstvo faune ptica obuhvata oko 170 zabeleenih vrsta od ega u gnezdarice spada oko 90
vrsta. Ribnjak predstavlja najznaajnije nacionalno gnezdilite gaka, ute aplje, velike bele aplje i kaiara, a u novije vreme i jedno od najvrednijih gnezdilita malog vranca.
IBA zauzima 4000 ha i nalazi se u blizini reke Tise i Velikog Bakog kanala, izmeu Beeja i
Bakog Gradita i uglavnom zahvata prostor aranskog ribnjaka Beej, kao i deo Mrtve Tise.
Osim prostora pod ribnjakom, IBA zahvata komplekse panjaka i plavnih zona reke i mrtvaja.
Ribnjak ima povrinu od preko 700 ha bazena sa barskom vegetacijom. U toku je izrada studije za zatitu Mrtve Tise i Bisernog ostrva, a postoje inicijative i za zatitu samog ribnjaka ili
njegovog dela sa kolonijom aplji i kormorana, koja je jedna od dve najvee u Srbiji. Ugroavajui faktori su uznemiravanje i proganjanje ptica na ribnjaku, korienje pesticida i ubriva,
melioracije, itd.
34

JEGRIKA (4)
Ukupno 12 vrsta ptica ini podruje meunarodno znaajnim, izmeu ostalih i riovrati gnjurac, apljica, gak, uta aplja, crvena aplja, patka njorka, barski petli, rusi svraak. Da sada je
zabeleeno oko 160 vrsta ptica, od ega u gnezdarice spada oko 110 vrsta. IBA predstavlja najznaajnije nacionalno gnezdilite vodenog bika, plovke kaikare, eje movarice, sivog barskog
petlia, belobrke igre, cvria trara, brkate senice, barske strnadice i modrovoljke.
IBA zauzima 5400 ha i zahvata 64 km toka Jegrike, posebno znaajne unutar meliorisanih i
u poljoprivredu prevedenih prostora Bake. Vei deo Jegrike ima otvorene vodene povrine
i prostrane trake, dok je nizvodni deo pretvoren u aranski ribnjak sa regulisanim reimom
voda. Najlaki pristup podruju je od ablja, Gospoinaca i Temerina. Osim vodotoka, IBA zahvata vodena stanita kod eerane, vlane livade i panjake uz abalj. Na podruju IBA nalazi
se Park prirode Jegrika, proglaen 2005. Ugroavajui faktori su uznemiravanje i proganjanje ptica, korienje pesticida i ubriva, melioracije, itd.

KOVILJSKI RIT (5)

Dve vrste ptica ine podruje meunarodno
znaajnim: crna roda sa
procenjenih 8-10 gnezdeih parova i orao belorepan sa 4-6 parova.
Ostale znaajne vrste
prostora su bela roda,
brojna u Kovilju i Gardinovcima, te crna lunja,
osiar, zelena una, uti
volji. Na podruju IBA je
do sada zabeleeno oko
175 vrsta ptica, od ega
oko 130 gnezdarica.
IBA zauzima 5500 ha i zahvata prostrano plavno podruje uz Dunav (od 1252 do 1228 renog
kilometra), sa obe strane reke, obuhvatajui Koviljski rit, Kredinsku i Loku adu, kao i Petrovaradinski rit. Veliki kompleksi aluvijalnih uma jasena, vrbe i topole, sa brojnim barama i dunavcima. Znatan deo je preveden u plantae topola i vrba. Posebno je za migraciju ptica vana
Kredinska ada sa sauvanim plavnim panjacima i depresijama. Vei deo IBA je Specijalni rezervat prirode Koviljsko-petrovaradinski rit, proglaen 1997. Ugroavajui faktori su podizanje plantaa topola na prirodnim stanitima, nestajanje panjaka i vlanih livada, poremeaj
vodnog reima, uznemiravanje. Preduzet niz mera aktivne zatite i revitalizacije ugroenih
stanita, kao i monitoring.

FRUKA GORA (6)

Osam vrsta ptica ini podruje meunarodno znaajnim, meu njima i orao klikta, stepski
soko, uk, umska eva. Do sada zabeleeno preko 170 vrsta ptica, od ega oko 135 gnezdarica.
Predstavlja jedino nacionalno gnezdilite za orla krstaa (3 para) i jedino dokazano za crnovratu muharicu, a takodje i jedino gnezdilite u Vojvodini za crnoglavu strnadicu i kosa kamenjara.
U starim umama u uvalama potoka gnezdi se crna roda. Na hranilitu za grabljivice okuplja
se i do 15 krupnih orlova.
IBA zauzima 42.000 ha i ini najvee brdovito umsko prostranstvo u Vojvodini, sa ukupno
25.000 ha uma, i jedinstvene ostatke stepskih zajednica u podnoju od velikog znaaja za faunu ptica. Prua se u duini od 100 km, od hrvatske granice na istok do Kredina. Nadmorska
visina 100-539 m n.m. Vei deo IBA je Nacionalni park, proglaen 1960. Ugroavajui faktori
su uznemiravanje, irenje naselja i infrastrukture, nestajanje panjaka i livada, prekomernu
35

seu uma, korienje biocida i ubriva. Preduzet je niz mera aktivne zatite ukljuujui izgradnju hranilita za krupne grabljivice, postavljanje vetakih platformi za gneenje, sanaciju osetljivih stanita.

BOSUTSKE UME (7)

etiri vrste ptica ine podruje meunarodno znaajnim: crna roda, bela roda, orao belorepan,
umska sova. Do sada je zabeleeno oko 140 vrsta ptica, od ega oko 110 gnezdarica. IBA predstavlja jedno od nekoliko najvanijih gnezdilita orla belorepana i crne rode u Srbiji, a znaajno
je za zimsko zadravanje crnog orla. Druge vredne vrste ukljuuju crnu lunju i crnu unu.
IBA zauzima 17.500 ha uma i ini najvee umsko prostranstvo pod hrastom lunjakom u
dravi. Naslanja se na granicu sa Hrvatskom i zajedno sa umama basena Spave ini najvei
evropski kompleks lunjakovih uma. IBA je u postupku objedinjavanja zatite postojeih est
manjih umskih rezervata. Ugroavajui faktori su uznemiravanje, nestajanje vlanih livada i
bara, melioracija, izostanak prirodnog podmladjivanja hrastovih uma, prekomerna sea starih stabala, korienje biocida.

ZASAVICA (8)
Dve vrste ptica ine podruje meunarodno znaajnim, a to su gak i barski petli. Predstavlja
znaajno mesto prolenog zadravanja ugroene patke njorke, kao i mesto zimovanja malog
vranca. Brojna su jata ljukarica, a u sve veem broju se pojavljuje i kaiar. IBA je najvanije
mesto ishrane meovite kolonije aplji u blizini. Na podruju Zasavice je do sada zabeleeno
182 vrste ptica, od ega 90 gnezdarica.
IBA zauzima 5200 ha i ini je vodotok reke Zasavice, dug oko 30 km, sa brojnim poplavnim
depresijama i umskim zabranima. Snadbeva se vodom iz podzemnih izvora u blizini Drine.
Valjevac je centralni deo podruja i najvei je panjak u severozapadnoj Srbiji. Podruje IBA
je gotovo u potpunosti ukljueno u granice Specijalnog rezervata prirode proglaenog 1997.
Zasavica je nominovana za Ramsarsko podruje. Ugroavajui faktori su uznemiravanje, podizanje plantaa topola, zarastanje barskih i livadskih stanita, melioraciju, korienje biocida i
ubriva, neadekvatno odlaganje otpada. Preduzete su brojne mere aktivne zatite ptica i njihovih stanita, uspostavljen je monitoring i vrena promocija u javnosti.

OBEDSKA BARA (9)

ak 16 vrsta ptica ine podruje meunarodno znaajnim, izmeu ostalih apljica, gak, bela roda, stepski
soko, sivi barski petli, vodomar, zelena una, seoski detli, srednji detli, obini cvri, crnoglava grmua,
belovrata muharica, dugokljuni puzi. Na podruju IBA je do sada zabeleena 221 vrsta ptica, od ega oko
145 gnezdarica. Predstavlja posebno
znaajno mesto gneenja barskih
i umskih ptica i jedno od najvanijih gnezdilita orla belorepana i crne
rode u Srbiji. uvena u svetu, meovita kolonija aplji i kormorana broji osam vrsta i povremeno preko 700 gnezdeih parova.
IBA zauzima 23.000 ha jedinstvenih stanita mozainog rasporeda, sa umama, barama i livadama. Debela gora, povrine 320 ha, sa hrastovima lunjacima starim preko 300 godina je
jedinstvena u svetu. IBA je zatieno kao Specijalni rezervat prirode od 1994, a Ramsarsko podruje je od 1977. Ugroavajui faktori su podizanje zasada plantanih topola, nestajanje bara
36

i livada, melioracija, izostanak prirodnog podmladjivanja hrastovih uma, korienje biocida i

ubriva. Preduzete su brojne mere aktivne zatite ptica, realizovani razliiti projekti, podignuto ostrvo ptica. Uspostavljen je monitoring i ve tradicionalni meunarodni ekoloki kamp.

DUNAVSKI LESNI ODSEK (10)

Tri vrste ptica ine podruje meunarodno znaajnim: mali vranac, vetruka i pelarica. IBA
predstavlja znaajno mesto zimskog okupljanja ptica vodenih stanita na Dunavu. Vrste zabeleene unutar IBA ukljuuju i orla belorepana, crnu rodu, gusku crvenovoljku, kao i malog
vranca, kaiara, itd. Do sada je zabeleeno oko 120 vrsta ptica, od ega oko 70 gnezdarica. Na
visokim lesnim odsecima iznad reke postoje hiljade rupa za gneenje bregunica i pelarica, a
u njima su brojne gnezdarice i vetruke i kukumavke.
IBA zauzima 2500 ha koji ine najvei kompleks lesnih tvorevina u zemlji, impozantnih dimenzija. Do njega se najlake dolazi od auto-puta preko Banovaca ili Slankamena i Surduka.
Podruje IBA je predloeno za zatitu. Ugroavajui faktori su uznemiravanje, divlja gradnja,
kopanje lesa, korienje biocida.

PANJACI VELIKE DROPLJE (11)

etiri vrste ptica ini podruje meunarodno znaajnim: velika droplja,
kaiar, siva vetruka, sivi svraak.
Bogatstvo faune ptica obuhvata oko
170 zabeleenih vrsta, od ega u
gnezdarice spada oko 115 vrsta. IBA
predstavlja jedino nacionalno gnezdilite velike droplje sa ukupno 30 jedinki, a tokom reproduktivnog perioda epuri se do 11 mujaka. Podruje
je i najznaajnije nacionalno gnezdilite za ritsku sovu i nonog potrka.
IBA zauzima 8000 ha i zahvata severni deo Banata, blizu rumunske i maarske granice. Vredni lokaliteti unutar IBA su Jaro i Vajlerka, a planira se proirenje granica rezervata i IBA na
Koovat, Siget i Crni rit. IBA zahvata najvee nacionalne komplekse panjaka na stepskim i
slatinskim stanitima u regionu reice Zlatice. Na podruju IBA postoji Specijalni rezervat prirode Panjaci velike droplje od 1997. Ugroavajui faktori su korienje pesticida i ubriva,
uznemiravanje, unoenje alohtonih vrsta, itd. Preduzete su brojne mere aktivne zatite velike
droplje, uvanje jedinki, sejanje kultura za ishranu i gneenje, revitalizacija stanita, razvijen je monitoring.

SLANO KOPOVO (12)

Dve vrste ptica ine podruje meunarodno znaajnim: sabljarka i morski alar. Bogatstvo faune ptica obuhvata oko 140 zabeleenih vrsta, od
ega u gnezdarice spada oko 90 vrsta. IBA predstavlja najznaajnije
nacionalno gnezdilite modrovrane,
crnovratog gnjurca, rioglave patke,
brkate senice i sivog svraka. Tokom
jesenje i prolene seobe tu se okuplja
preko 20.000 dralova, 10.000 gusaka i preko 30.000 raznih vrsta ljukarica i pataka.
37

IBA zahvata najvea i najouvanija slatinska podruja u Srbiji, zauzima 2660 ha i nalazi se u
srednjem Potisju sa banatske strane, kod Novog Beeja. Sastoji se od lokaliteta Veliko Kopovo,
Meu Kopovo i okopo (poslednje je slatkovodno). Slano jezero je vei deo godine pod vodom i izuzetno je stanite vodenih ptica. Okolni tereni su panjaci ili oranice. Na podruju IBA
postoji Specijalni rezervat prirode Slano Kopovo od 2001. Ugroavajui faktori su poremeaj
vodnog reima i isuivanje, korienje pesticida i ubriva, uznemiravanje, unoenje alohtonih
vrsta, itd. Preduzete brojne mere aktivne zatite, otkup privatnog zemljita i uvanje, revitalizacija stanita, razvijen je monitoring.

CARSKA BARA (13)

Ukupno 17 vrsta ptica ine podruje meunarodno znaajnim, izmeu ostalih mali gnjurac, vodeni bik,
apljica, gak, uta aplja, velika bela
aplja, crvena aplja, kaiar, patka
njorka, obini galeb, pelarica, obina
crvenrepka, obini cvri i sivi svraak.
Do sada je zabeleeno oko 250 vrsta
ptica, od ega oko 140 gnezdarica.
Ovo podruje je na nacionalnom nivou najznaajnije gnezilite rioglave
patke, te plovki egrtue i grogotovca, kao i divlje guske. Prisutno je i nekoliko kolonija aplji i
kormorana, koje mogu pojedinih godina dostii brojnost od 1000 parova. Periodino se gnezdi
mali vranac, a sve ei je orao belorepan.
IBA zauzima 9300 ha i zahvata prostrano plavno podruje izmeu Novog Begeja i naselja Belo
Blato, kao i prostrani kompleks aranskog ribnjaka Eka. Kroz podruje se prua korito Starog Begeja. Na lokalitetima Tiganjica, Perleska bara, Traktor bara, Botoki i Farkadinski rit,
prostiru se veliki kompleksi vodenih stanita sa plavnim livadama, barama, vodenim oknima
i jezerima, tracima i umama vrbe. Posebno je vredna Carska bara i Vojtina mlaka. Manji
deo IBA je Specijalni rezervat prirode Stari Begej-Carska bara, proglaen 1994. Ugroavajui
faktori su eutrofizacija i sukcesija stanita to vodi ka nestajanju osetljivih ekosistema, isputanje otpadnih voda ribnjaka Eka u rezervat to izaziva zamuljivanje, poremeaj vodnog reima, uznemiravanje. Preduzet je niz mera aktivne zatite vrsta i ugroenih stanita, razvijen
je monitoring.

RIBNJAK UZDIN (14)

Ukupno 14 vrsta ptica ini podruje meunarodno znaajnim, izmeu ostalih i mali vranac,
vodeni bik, gak, velika bela aplja, crvena aplja, crna roda, bela roda, kaiar, rioglava patka, prdavac i sabljarka. Bogatstvo faune ptica obuhvata oko 200 zabeleenih vrsta, od ega u
gnezdarice spada oko 120 vrsta. Na ribnjaku, kao i u Uzdinskoj umi, nalaze se gnezdilita aplji i drugih barskih ptica. Podruje predstavlja najznaajnije nacionalno gnezdilite za patku
njorku, muljau i belobrku igru, ija brojnost fluktuira. Tokom seobe i povremeno zimi na podruju ribnjaka se zadrava vie od 20.000 razliitih vrsta pataka, gusaka, aplji i ljukarica.
IBA zauzima 5500 ha i nalazi se uz reku Tami u Banatu i pre svega zahvata prostor aranskog
ribnjaka Uzdin, povrine oko 500 ha, kao i okolne panjake, ume, slatine i sam rok reke. Na
podruju IBA postoji omanje prirodno dobro Uzdinska uma, dok sam ribnjak nije pod zatitom. Ugroavajui faktori su uznemiravanje i proganjanje ptica na ribnjaku, korienje pesticida i ubriva, melioracija, poumljavanje istina plantaama topola, itd.

VRAKI BREG (15)

Pet vrsta ptica ini podruje meunarodno znaajnim: orao klikta, siva una, zelena una, seoski detli i mali slavuj. Do sada je zabeleeno oko 150 vrsta ptica, od ega oko 90 gnezdarica.
38

IBA predstavlja jedino vojvoansko

gnezdilite za itav niz ptica: dugorepu sovu, orla zmijara, kratkoprstog
kopca, potonu plisku, planinskog detlia i strnadicu kamenjarku. Za umsku ljuku je to najvee gnezdilite u
Vojvodini.
IBA zauzima 10.500 ha i ini brdovito
umsko prostranstvo na krajnjem jugoistoku Banata, na spoju Panonske
nizije i Karpatskog masiva, sa ukupno
5000 ha uma i znaajnim ostacima
stepskih zajednica u podnoju. Protee se od Vrca na istok do rumunske granice. Duina masiva je 20 km sa nekoliko jasno izdvojenih vrhova: Breg, Lisija glava, Guduriki vrh i Pale.
Prostrane umske zajednice su izgraene od vie vrsta drvea, sa dominacijom hrasta, bukve,
lipe, jasena i graba. Donje rubove povra uokviruju manja naselja i saobraajnice. Na severnoj
strani ispod umovitog masiva nalazi se za ptice izuzetno znaajan Mali rit. Nadmorska visina
90-641 m n.m. (najvii vrh Vojvodine). Vei deo IBA je Predeo izuzetnih odlika Vrake planine, proglaen 2005. Ugroavajui faktori su eksploatacija starih uma, irenje infrastrukture,
uznemiravanje, korienje pesticida i ubriva. Preduzet je niz mera aktivne zatite ukljuujui
izgradnju hranilita za krupne grabljivice, ienje livadskih i barskih stanita, postavljanje vetakih duplji za gneenje sova, itd.

DELIBLATSKA PEARA (16)

Devet vrsta ptica ini podruje meunarodno znaajnim, izmeu ostalih vijoglava, siva una,
umska eva, poljska eva i obina travarka. Bogatstvo faune ptica obuhvata oko 180 zabeleenih, od ega u gnezdarice spada oko 120 vrsta. Podruje je naroito poznato
po pticama grabljivicama,
a posebno vredne gnezdarice su stepski soko, osiar
i, od skora, patuljasti orao.
IBA predstavlja i najznaajnije nacionalno gnezdilite legnja, malog slavuja,
pegave grmue i rusog svraka.
IBA je najvea evropska peara, obuhvata 38.000 ha i
zauzima krajnji jugoistok Banata. Ima izuzetno vredne komplekse stepskih, pearskih, umostepskih i barskih stanita, sa jedinstvenim biodiverzitetom. Najvei deo IBA je od 2002. zatien kao Specijalni rezervat prirode Deliblatska peara. Ugroavajui faktori su poumljavanje stepskih i pearskih stanita, umski poari, korienje pesticida i ubriva, uznemiravanje, unoenje alohtonih vrsta, itd. Preduzete su brojne mere aktivne zatite poput ienja
stepskih panjaka zaraslih glogom, revitalizacije stanita, izgradnje hranilita za krupne grabljivice. Razvijen je monitoring.

PLANINA CER (17)

Tri vrste ptica ine podruje meunarodno znaajnim: seoski detli, umska eva i rusi svraak.
Ranije su se na Ceru gnezdili orlovi krsta i klikta, ali su nestali krajem 20. veka. Na podruju IBA je do sada zabeleeno oko 140 vrsta ptica, od ega oko 95 gnezdarica. Poslednjih godina je znaajno poveana populacija osiara, a Cer predstavlja najvee gnezdilite umske
39

ljuke u severozapadnoj Srbiji, sa redovnim svadbenim letovima mujaka u prolee.

IBA zauzima 10.200 ha i ini blago
zatalasana planina na rubu Panonske nizije u Mavi, izmeu Loznice i
apca. Planina je gotovo sasvim pod
umama hrasta, bukve, lipe i graba,
dok je u novije vreme podignuto dosta zasada etinara na nekadanjim
goletima i panjacima. Nadmorska
visina 120-687 m n.m. IBA nije pod
zvaninom zatitom, iako postoje planovi za zatitu u narednom periodu. Glavni negativni
faktor je nekontrolisana sea starih uma i njihovo opte podmlaivanje, poumljavanje preostalih termofilnih goleti, unoenje alohtonih vrsta. Delimino i poljoprivreda.

VALJEVSKE PLANINE (18)

Dve vrste ptica ine podruje meunarodno znaajnim: suri orao i uk. Do sada je zabeleeno oko 130 vrsta ptica, od ega oko 95 gnezdarica. Svakako najvea atrakcija ovog podruja je
kolonija beloglavog supa
koja broji do 15 parova i
smetena je u klisuri reke
Trenjice. Od znaajnih
vrsta treba jo izdvojiti sivog sokola, buljinu,
kamenjarku, goluba dupljaa, kosa kamenjara,
senicu ljivarku i strnadicu kamenjarku.
IBA zauzima 11.000 ha
i ini planinski sistem
srednje visine uz reku
Drinu, izmeu Valjeva i
Bajine Bate, u koji spadaju planine Medvednik, Jablanik, Bobija, Povlen i Maljen. Stene, kamenjari i sipari sa klisurom reke Trenjice kao glavnim obelejem. Prirodne listopadne ume veoma raznolikog sastava na krenjaku, ispresecane brojnim potocima i proarane panjacima, livadama, vonjacima
i selima. Nadmorska visina 280-1247 m n.m. IBA je delimino zatieno. Godine 1995. je proglaen Specijalni rezervat prirode Klisura reke Trenjice. Negativni faktori ukljuuju nekontrolisanu seu uma, poumljavanje goleti, unoenje alohtonih vrsta, upotrebu pesticida i ubriva, uznemiravanje i krivolov. Aktivna zatita se pre svega odnosi na formiranje namenskog
hranilita za ptice grabljivice, koje funkcionie od 1987. i pomae ouvanju kolonije beloglavih
supova. Preduzimane su kampanje za prestanak trovanja grabljivaca.

PLANINA TARA (19)

est vrsta ptica ini podruje meunarodno znaajnim: suri orao, sivi soko, uk, siva una, zelena una i obina crvenrepka. Do sada je zabeleeno oko 140 vrsta ptica, od ega oko 95
gnezdarica. Na Tari se nalazi jedino redovno gnezdilite velikog tetreba u Srbiji izvan kosovskih
planina. Planina predstavlja najvee gnezdilite umske ljuke u zapadnoj Srbiji, sa redovnim
svadbenim letovima mujaka u prolee; a takodje i najvanije gnezdilite letarke i dugorepe sove u Srbiji. Znaajno je i prisustvo gaaste kukumavke, buljine, planinskog detlia, kosa
ogrliara, puzgavca i ika. Po planinskim livadama se gnezdi prdavac.
40

IBA zauzima 36.000 ha i ini

prostrani planinski krenjaki
masiv, sa kompleksima najouvanijih uma etinara i liara u dravi. Sa zapadne strane
podruje uokviruje reka Drina i
brojni kanjoni. Nadmorska visina 230-1673 m n.m. Deo IBA
je pod zvaninom zatitiom kao
Nacionalni park Tara od 1981.
Glavni negativni faktori su divlja gradnja i irenje putne mree, nekontrolisana sea starih
stabala, poumljavanje goleti, unoenje alohtonih vrsta. uznemiravanje, korienje hemijskih
sredstava i ubriva. U okviru Nacionalnog parka su preduzimane brojne mere aktivne zatite ptica.

OVARSKO-KABLARSKA KLISURA (20)

Ovo podruje meunarodno znaajnim ini prisustvo malog vranca u zimskom periodu, kada
njihova brojnost moe da dostigne 200 jedinki. Do sada je zabeleeno oko 120 vrsta ptica, od
ega oko 90 gnezdarica. Posebna vrednost klisure su dnevne i none ptice grabljivice meu
kojima treba istai surog orla, sivog sokola, osiara, orla zmijara i
buljinu. Dugi niz godina prisutna
je kolonija sive aplje na drveu
uz Zapadnu Moravu. Brojni su i
predstavnici grupe detlia, grmua i strnadica.
IBA zauzima 5400 ha i predstavlja krenjaku klisuru Zapadne
Morave, izmeu aka i Poege.
Centralni deo podruja predstavljaju planinski visovi srednje visine Ovara i Kablara, koji se na
obe strane otvaraju prema irokim dolinama. Dominiraju krenjake stene, litice i kamenjari sa proreenim umama i ikarama, kao i prostrane livade i panjaci, sa pojedinanim kuama i vonjacima. Nadmorska visina
245-985 m n.m. Manje akumulacije na reci su formirane izgradnjom brana. Kroz klisuru prolazi prometna saobraajnica. Deo ovog IBA je zatien kao Predeo izuzetnih odluka Ovarsko
Kablarska klisura. Glavni negativni faktori su uznemiravanje, krivolov i razvoj infrastrukture,
kao i nekontrolisana sea starih uma, unoenje alohtonih vrsta.

UVAC MILEEVKA (21)

Ukupno 13 vrsta ptica ini podruje meunarodno znaajnim, izmeu ostalih orao zmijar, orao
klikta, suri orao, sivi soko, kamenjarka, uk, buljina, zelena una, umska eva, kos kamenjar i
strnadica kamenjarka. Do sada je zabeleeno oko 140 vrsta ptica od ega oko 95 gnezdarica.
Svakako najvea atrakcija podruja je prisustvo velike kolonije beloglavog supa u klisurama
Uvca i Mileevke, koja stalno raste i broji blizu 80 parova. Nekada su se na ovom podruju
gnezdili crni strvinar i bela kanja, ali su izumrli. Po vlanim planinskim livadama koenicama
na gneenju je redovan prdavac. Znaajne vrste su takoe letarka, umska ljuka, mala sova,
dugorepa sova, gaasta kukumavka, puzgavac, itd.
IBA zauzima 30.000 ha i zahvata prostranu krenjaku povr ispresecanu impozantnim klisurama reka Uvac i Mileevka izmeu planina Zlatar, Zlatibor i Jadovnik, te Sjenike visorav41

ni. Centralni deo

podruja pod gustim, istim etinarskim ili meovitim umama,
a obodni delovi
ka klisurama esto ogoljeni i delimino naseljeni.
Postoji vei broj
planinskih akumulacija u klisuri
Uvca. Nadmorska
visina 500-1625
m n.m. Obe klisure su zatiene u okviru nekoliko prirodnih dobara koja zauzimaju povrsinu od neto preko
8000 ha. Glavni negativni faktori su divlja gradnja, nekontrolisana sea uma, poumljavanje
goleti, unoenje alohtonih vrsta, uznemiravanje. Na hranilite za ptice grabljivice, formirano
1989., se redovno iznosi uginula stoka i ostaci iz mesnih klanica.

KOPAONIK (22)
etiri vrste ptica ine podruje meunarodno znaajnim: kamenjarka, uk,
umska eva i rusi svraak. Do sada je
zabeleeno oko 180 vrsta ptica, od
ega oko 130 gnezdarica. Znaajno je
gneenje prdavca na brdskim livadama, sivog sokola i surog orla po stenovitim klisurama, kao i gaaste kukumavke po smrevim umama. Na
Kopaoniku se gnezdi i jedna od najveih nacionalnih populacija umske
ljuke; kao i planinske uate eve koja
nastanjuje vrhove alpijskih panjaka i goleti. Brojne su lenjikare i vatroglavi kraljii.
IBA zauzima 45.000 ha i ini najvei planinski masiv u centralnoj Srbiji, dugaak preko 80 km,
veoma raznolike geoloke grae, sa znatnim ueem serpentinita. Odlikuje se raznovrsnim
predelima i izuzetnim diverzitetom stanita i vrsta. Prostrane etinarske ume nalaze se u
centralnom delu masiva, visokoplaninski panjaci su na grebenu, dok se prostrane termofilne goleti proteu na padinama ka Ibru. Nadmorska visina 650-2017 m n.m. etvrtina IBA se
nalazi u granicama Nacionalnog parka Kopaonik od 1981, a kosovski deo planine je sasvim
nezatien. Glavni negativni faktor je nekontrolisani razvoj zimskog turizma, uz divlju gradnju
i ifrastrukturno otvaranje planine, zagaivanje vodotokova, seu starih stabala, poumljavanje temofilnih goleti, unoenje alohtonih vrsta. U okviru nacionalnog parka su preduzimane
odreene mere aktivne zatite ptica, postavljane su vetake duplje za sove i senice, formirano
privremeno hranilite za krupne grabljivice, itd.

PROKLETIJE (23)
ak 18 vrsta ptica ini podruje meunarodno znaajnim, izmeu ostalih osiar, orao zmijar,
suri orao, sivi soko, kamenjarka, uk, buljina, leganj, umska eva, kos kamenjar, kos ogrliar,
rusi svraak, crnogrla strnadica i strnadica kamenjarka. Do sada je zabeleeno 172 vrste ptica,
od ega ak 160 gnezdarica. Na Prokletijama ivi ak 10 vrsta od posebnog evropskog interesa koje naseljavaju ugroeni evroazijski alpijski biom. Najvea gnezdilita planinskog popia,
buljine i utokljune galice u Srbiji nalaze se na Prokletijama.
42

IBA zauzima 100.000 ha i ini jedan od najveih planinskih masiva Balkana koji se prua kroz
vie drava. Nadmorska visina 460-2656 m n.m. eravica je najvei vrh masiva i cele Srbije.
Alpijski panjaci dominiraju Prokletijama, ali su takodje jedinstvene brojne klisure i kanjoni,
kao i zajednice reliktnih borova munike i molike. Prisutne su brojne polidominantne umske
zajednice. Podruje IBA ima svega nekoliko malih rezervata, a uraena je studija za proglaenje nacionalnog parka. Glavni negativni faktor je nekontrolisana sea starih uma i izazivanje
poara, krivolov, uznemiravanje, unoenje alohtonih vrsta.

AR-PLANINA (24)
Ukupno 11 vrsta ptica ini podruje meunarodno znaajnim, izmeu ostalih suri orao, sivi
soko, prdavac, buljina, poljska eva, planinski popi, puzgavac i utokljuna galica. Do sada je
zabeleeno oko 170 vrste ptica, od ega 140 gnezdarica. Najznaajnija gnezdilita kamenjarke, puzgavca, crvenokljune galice i planinskog vrapca
u Srbiji nalaze se na ar-planini. Prisutno je nekoliko vrsta strvinara, a povremeno
se pojavljuje i prugasti orao.
Posebno je brojna planinska
uata eva.
IBA zauzima 80.000 ha i ini
izuzetno dugaak i visok planinski masiv izmeu Srbije i Makedonije, sa brojnim
cirkovima, lednikim jezerima, kanjonima i brzim planinskim potocima, te sa najrasprostranjenijim alpijskim goletima
i panjacima u zemlji. Dolinom Belog Drima i Prizrenske Bistrice snaan je uticaj submediterana, a pri vrhovima grebena rastu zajednice borova munike, molike i krivulja. Nadmorska
visina 450-2651 m n.m. Podruje IBA je delom pokriveno Nacionalnim parkom ar-planina
od 1986., a izraena je studija za njegovo znaajno proirenje. Glavni negativni faktor je nekontrolisana sea starih uma i izazivanje poara i erozije, krivolov, uznemiravanje, unoenje
alohtonih vrsta.

PINJA (25)
Sedam vrsta ptica ini podruje meunarodno znaajnim: zelena una,
umska eva, mali slavuj, senica ljivarka, rusi svraak, sivi svraak i crvenoglavi svraak. Podruje je pre svega
poznato po velikoj brojnosti nekoliko
vrsta svraaka, ali i po prisustvu panskog vrapca, sivog voljia, sredozemne
crnoglave grmue i crnoglave strnadice. Do sada je zabeleeno oko 130 vrsta ptica, od ega oko 100 gnezdarica. Pinja je jedino gnezdilite brgljeza lonara u Srbiji, a verovatno se poslednji par bele kanje jo uvek gnezdi u ovoj klisuri. U dolini Pinje, uz granicu ali sa Makedonske strane, mogu se povremeno u doba gneenja videti volji maslinar i dugorepi svarak.
IBA zauzima 16.000 ha i prostire se dolinom Pinje sa brojnim meandrima, uokvirenom planinskim grebenima Kozjaka, Starca i vlasinskih planina. Nalazi se na krajnjem jugoistoku Srbije na granici sa Makedonijom i Bugarskom. Osea se jak submediteranski uticaj koji se probija sa juga uz Vardar i Pinju. Predeo je vegetacijiski i ekoloki veoma raznovrstan, sa domi43

nacijom hrastovo-grabovih, uglavnom veoma degradiranih uma. Prisutni su otvoreni tereni

stepskog karaktera kao i ibljaci. Nadmorska visina 410-1345 m n.m. Deo IBA se nalazi unutar
granica Predela izuzetnih odlika Dolina Pinje iz 1996. Glavni negativni faktor je nekontrolisano unitavanje umskih stanita, povremeni poari, erozija, kao i krivolov i uznemiravanje
ptica, a u novije vreme divlja gradnja i probijanje saobraajnica.

VLASINA (26)
etiri vrste ptica ine podruje meunarodno znaajnim: prepelica, umska eva, poljska eva i rusi svraak.
Do sada je zabeleeno oko 170 vrsta ptica, od ega oko 110 gnezdarica. Znaajno je gneenje prdavca po
planinskim vlanim livadama, rieg
miara i stepskog sokola po okolnim
stenovitim terenima, kao i planinske
uate eve po najviim grebenima. Na
tresetnim ostrvima i po obalama jezera gnezde se ubasta patka i crvenonogi sprudnik, a prisutne su i najvie kolonije sive aplje, velikog vranca i bregunice u Srbiji (1230 m n.m.).
IBA zauzima 22.000 ha i predstavlja najveu planinsku visoravan u istonoj Srbiji, sa izuzetno otrom klimom. Do 1948. na centralnom platou, visine 1200 metara, postojala je najvea
balkanska planinska tresava gde su se gnezdili dralovi, ali je ona potopljena izgradnjom akumulacije 1948. Po njoj sada plutaju velika tresetna ostrva. Iznad Vlasinskog jezera uzdiu se
pitomi vrhovi Vardenika, emernika i Vrtopa. Po padinama planina su bukove ume, kulture
etinara i veliki panjaci izrazito stepskog karaktera sa brojnim tekunicama. Nadmorska visina
900-1874 m n.m. Deo IBA se nalazi u granicama Predela izuzetnih odlika Vlasina od 2006.,
a od 2008. to je i Ramsarsko podruje. Glavni negativni faktor je nekontrolisani razvoj turizma
uz divlju gradnju i infrastrukturno otvaranje, zagaivanje vodotokova, poumljavanje panjaka i goleti, unoenje alohtonih vrsta.

JERMA (27)
Ovo podruje meunarodno znaajnim ini velika brojnost gnezdeih parova malog slavuja.
Do sada je zabeleeno oko 100 vrsta ptica, od ega oko 80 gnezdarica. Posebna vrednost Jerme je prisustvo brojnih gnezdeih grabljivica, a posebno surog orla, sivog sokola, rieg miara
i orla zmijara. U najuem delu kanjona gnezdi retka bela iopa. Znaajno je takodje gneenje
buljine i uka. Po kamenjarima je jo uvek prisutna kamenjarka . Na obroncima Ruja i Vlake
planine jo uvek se redovno sree vee jato utokljune galice.
IBA zauzima 10.000 ha i prua se klisurom reke Jerme, neposredno uz granicu sa Bugarskom,
ukvirene Vlakom planinom i Grebenom. Predstavlja izraeni krenjaki predeo sa brojnim karakteristikama karstnog reljefa. Litice su visoke i do 700 m, sa brojnim peinama, vrtaama,
kamenjariam i siparima. Okolna brda su srednje visine i uglavnom sa izraenim termofilnim
karakteristikama i oskudnim umskim pokrivaem. Na padinama su razreene ume hrasta,
graba i bukve, a na pratima suvi panjaci. Nadmorska visina 620-1442 m n.m. Mali deo IBA se
nalazi u granicama Strogog prirodnog rezervata Jerma iz 1979., a izraena je studija za zatitu ireg prostora. Negativni faktori su sea starih uma, poari, poumljavanje goleti, unoenje alohtonih vrsta, krivolov i uznemiravanje.

SUVA PLANINA (28)

Vrsta ptice koja ini podruje meunarodno znaajnim je uk. Na podruju IBA je do sada zabeleeno 140 vrsta ptica, od ega oko 80 gnezdarica. Podruje je znaajno na nacionalnom
44

nivou za gneenje planinskih ptica, a posebnu vrednost predstavljaju gnezdarice iz reda grabljivica, pre
svega osiar, orao zmijar, suri orao i
sivi soko. Meu sovama panju svojom brojnou zasluuje buljina. Na
visokoplaninskim kamenitim panjacima gnezde se planinska uata eva,
planinski popi, planinska trepteljka,
kos kamenjar i kamenjarka. Kao posebna atrakcija grebena sa liticama
javljaju se gnezdarice utokljuna galica i puzgavac.
IBA zauzima 20.000 ha i ini markantan krenjaki planinski masiv u istonoj Srbiji sa znaajnim odlikama krakog reljefa (vrtae). Glavni vrhovi su Trem, Sokolov kamen, Golemo straite i Mosor. Sa jugozapadne strane planina je uglavnom pod panjacima, siparima, grmljem
i umskom vegetacijom, a na severu se strmo obruava sa vertikalnim stenama. Potpuno je
bezvodna u srednjim i gornjim delovima. Postoji zrazit kontrast stanita, od submediteranskih
kamenjara i ikara u niim zonama do subalpijskih panjaka na najviim vrhovima. Nadmorska visina 470-1808 m n.m. IBA nije zatieno, ali je izraena strudija za zatitu Specijalnog
rezervata prirode Suva planina koji e pokriti veinu njegove teritorije. Negativni faktori su
nelegalna sea ume, krivolov, poumljavanje goleti, unoenje alohtonih vrsta, uznemiravanje.

STARA PLANINA VIDLI (29)

ak sedam vrsta ptica ini podruje meunarodno znaajnim, a
to su orao zmijar, suri
orao, sivi soko, kamenjarka, buljina, poljska
eva i kos ogrliar. Kao
posebno znaajne ptice gnezdarice mogu se
jo navesti crna roda,
rii miar, umska eva,
planinska uata eva,
planinski popi, itd. Na
podruju IBA je do sada
zabeleeno za planine
kod nas rekordnih 213 vrste ptica, od ega se 156 smatra gnezdaricama. Posebno je vano
prisustvo velikog tetreba kome je to jedino stanite u istonoj Srbiji, a znaajno je i gneenje letarke. Greben planine povremeno nadlee beloglavi sup. Za umsku ljuku je to takodje
najvanije gnezdilite u istonoj Srbiji, ali su zbog razvoja turizma kao gnezdarice ve nestale
utokljune galice. Vrh Midora je jedino mesto u Srbiji gde je do sada u gnezdilinom periodu
posmatran planinski zujavac.
IBA zauzima 44.000 ha i ini najvei planinski masiv na istoku Srbije, du bugarske granice,
sa najvisoim vrhom regiona Midorom. Prua se u duinu oko 80 km. Od krenjakog i bezvodnog grebena Vidlia odvojena je rekom Visoicom. Karakteristina je mala naseljenost
podruja i relativno dobro ouvani umski i visokoplaninski otvoreni ekosistemi. Stara planina predstavlja prostrani silikatni masiv bogat vodama. etinarske ume su proreene i locirane na gornjim rubovima planine, dok je dominantan pojas bukve. Visokoplaninski panjaci
zahvataju velika prostranstva i imaju izraen alpijski ali i stepski karakter. Brojna je tekunica i
slepo kue, zbog ega na ovim prostorima ivi ak i stepski soko. Nadmorska visina 400-2171
45

m n.m. Podruje IBA je sasvim zatieno kao Park prirode Stara planina, koji je ja sa 141.000
ha najvee prirodno dobro u Srbiji. Glavni negativni faktor je nekontrolisan razvoj ski centra
sa prosecanjem uma radi trasa iara i staza, te sea starih uma i izazivanje erozije, poari,
krivolov, uznemiravanje, unoenje alohtonih vrsta.

SIEVAKA KLISURA (30)

Vrsta koja ini podruje meunarodno znaajnim je najvea sova sveta, buljina. Do sada je
ovde zabeleeno oko 100 vrsta ptica, od ega oko 75 gnezdarica. Meu znaajnim gnezdaricama treba pomenuti i osiara, surog orla, sivog sokola, kratkoprstog kopca, orla zmijara, uka,
sredozemnu beloguzu, kosa kamenjara, crvenoglavog svraka, utokljunu galicu i strnadicu kamenjarku. Do skora je u klisuru iz pravca Mosora doletala i ugoena bela kanja, a i jedno od
poslednjih poznatih gnezdilita ugroenog krkog sokola u Srbiji se nalazi u ovoj klisuri. Goleti
vie klisure ranije su bile jedno od najveih gnezdilita kamenjarke u zemlji, koja je danas znatno rea. Osobenost ovog podruja predstavlja i mala kolonija retke bele iope.
IBA zauzima 9800 ha. Sievaka klisura je nastala probijanjem Niave izmeu krenjakih
obronaka Svrljikih i Suve planine, a ine je Graditanski kanjon, te Proseka i Ostrovika kotlina. Nalazi se u istonoj Srbiji, izmeu Nia i Bele Palanke. Prisutne su strme litice sa slabo
obraslim padinama submediteranskog karaktera. Obronci i greben Svrljikih planina imaju
kraki oblik reljefa. Uskom dolinom prolazi prometna saobraajnica u pravcu Bugarske. Nadmorska visina 230-1334 m n.m. Podruje IBA je veim delom zatieno kao Park prirode Sievaka klisura od 1997. Negativni faktori su uznemiravanje, eksploatacija kamena, sea starih
uma, poari, krivolov.

ZLOTSKA KLISURA DUBANICA (31)

Dve vrste ptica ine podruje meunarodno znaajnim, umska eva i obina crvenrepka. Ipak,
znaaj podruja se pre svega ogleda u prisustvu velikog broja vrsta grabljivica, kao to su
osiar, suri orao, orao zmijar, sivi soko i soko lastaviar. Znaajna je brojnost goluba dupljaa,
kao i bele iope, sive une, belovrate muharice, senice ljivarke i vinogradske strnadice. Do sada
je zabeleeno oko 155 vrsta, od ega oko 110 gnezdarica. U najuem delu Lazarevog kanjona
gnezdi se retki puzgavac. Po etinarskim kulturama Dubanice gnezdi se lenjikara, to je jedno od njenih retkih stanita istone Srbije.
IBA zauzima 10.000 ha i prostire se uvenom Zlotskom ili Lazarevom klisurom u istonoj Srbiji,
uokvireno planinskim grebenima Malinika i Dubanice. Smeten izmeu Bora, agubice i Boljevca, ceo kompleks pripada irem geografskom podruju planina junog Kuaja. To je krenjaki masiv sa rekama ponornicama i velikim brojem dubokih kanjona i vrednih peina. Zlotska klisura je duboko useena u krenjaki masiv, sa liticama visokim preko 500 m, kao i siparima i kamenjarima. Vegetacija je veoma raznovrsna sa brojnim endeminim, retkim i reliktnim
vrstama. ume su pre svega bukove, sa malom enklavom jele na Maliniku. Plato Dubanice je
pod suvim panjacima i bukovim umama, sa tipinim krakim reljefom (vrtae). Nadmorska
visina 270-1191 m n.m. Deo IBA se nalazi unutar granica Spomenika prirode Lazarev kanjon.
Glavni negativni faktori su nekontrolisano unitavanje umskih stanita, krivolov, uznemiravanje, unoenje alohtonih vrsta.

RESAVSKA KLISURA (32)

Ovo podruje meunarodno znaajnim ini velika brojnost gnezdeih parova uka. Na podruju IBA je do sada zabeleeno oko 90 vrsta ptica, od ega oko 80 gnezdarica. Meu grabljivicama, najznaajniji predstavnici su orao zmijar, suri orao i sivi soko. U manjem broju, prisutne su
i letarka i kamenjarka, a posebno je vano prisustvo prdavca po brojnim planinskim vlanim
livadama koenicama. Od krupnih sova posebno treba navesti dugorepu sovu i buljinu. Po potkapinama stenama se gnezdi manje jato bele iope. Po ouvanim prirodnim umama gnezde
se umski zvidak, belovrata muharica, obina crvenrepka, kao i vie vrsta detlia.
46

IBA zauzima 9500 ha i predstavlja

izuzetno dugaku i duboku klisuru
reke Resave, oivienu Beljanicom i
Junim Kuajem. To je krenjako podruje bogato vodotokovima u dolinama i razliitim oblicima krakog
reljefa. Od umskog pokrivaa dominiraju iste bukove ume, najprostranije u Srbiji. Planinske visoravni
prekrivaju goleti, kamenjari i gusti
ibljaci. Nadmorska visina 320-1339
m n.m. Deo IBA se od 1974. nalazi u
granicama Strogih prirodnih rezervata Klisura gornje Resave i Vinatovaa, a predloena je
integralna zatita celog kompleksa Kuajskih planina. Glavni negativni faktori su sea starih
uma, razvoj turizma uz divlju gradnju i ifrastrukturno otvaranje, zagaivanje vodotokova,
poumljavanje goleti, unoenje alohtonih vrsta.

DUBOVAC RAM (33)

Ukupno 10 vrsta
ptica ine podruje meunarodno
znaajnim: mali
vranac, apljica,
gak, uta aplja,
crna roda, raanj,
rioglava patka,
patka njorka, patka dupljaica i bregunica. Pri seobi
i zimovanju, podruje je na nacionalnom i meunarodnom nivou
znaajno po koncentraciji ptica vodenih stanita (preko 70.000 jedinki 30-ak vrsta istovremeno). Ostrvo ibuklija je dugi niz godina glavno mesto okupljanja gusaka na noenju tokom zimskih meseci,
gde iz raznih krajeva Srbije dolee svake veeri i do 20.000 jedinki. Do sada je zabeleeno oko
220 vrsta ptica, od ega oko 100 gnezdarica. Posebnu vrednost predstavlja vie meovitih kolonija aplji i vranaca, koje broje do 1000 parova i najvee su u dravi. Ovo podruje je u poslednjih dve decenije jedino stalno gnezdilite malog vranca i ranja u Srbiji. Na visokim obalama Dunava prisutno je ak 15.000 gnezdilinih rupa bregunice, to ini najveu nacionalnu
koloniju ove vrste. U gnezdilinom periodu znaajno je i prisustvo orla belorepana, plovke egrtue, modrovrane i belobrke igre.
IBA zauzima 12.000 ha i ini prostrano plavno podruje uz Dunav sa obe strane reke, na jugoistoku Panonske nizije i pred ulaz u erdapsku klisuru. Zbog uspora vode zbog erdapske
akumulacije, Dunav je na tom delu izuzetno irok i poplavi vei deo ua Karaa i Nere, kao i
ostrva ibukliju, ilavu i Zavojsku adu. Na junoj strani reke prisutni su zasadi plantaa topola,
a na vrhu Ramskog peska zasadi etinara i bagrema. Veoma su znaajne otvorene Stevanove
ravnice, kao i pearska stanita Malog peska sa ostacima starog toka Karaa. Od 2002., IBA je
zatieno na delu Dunava i banatske strane obale u okviru Specijalnog rezervata prirode Deliblatska peara, a deo prostora je proglaen i za Ramsarsko podruje 2006. Negativni faktori su uznemiravanje ptica, krivolov, zagaenje stanita, poumljavanje goleti, divlja gradnja,
unoenje alohtonih vrsta.
47

ERDAPSKA KLISURA (34)

Tri vrste ptica ine podruje meunarodno znaajnim, mali vranac, orao
klikta i patuljasti orao. Do
sada je zabeleeno oko 170
vrsta ptica, od kojih se 130
smatra gnezdaricama. Kao
posebno znaajne gnezdarice, mogu se navesti crna
roda, osiar, orao zmijar,
suri orao, sivi soko, itd. Posebno je vano zadravanje letarke po kamenitim
ibljacima u samoj klisuri.
Na stenama Velikog trpca
prisutna je kolonija retke bele iope. Po livadama koenicama na Ploama i drugim lokalitetima redovan je na gneenju ugroeni prdavac. Meu sovama treba izdvojiti prisustvo buljine, dugorepe sove i uka. U starim reliktnim umama klisure brojne su razliite vrste detlia i
una, a znaajno je prisustvo goluba dupljaa i senice ljivarke. Nastalo pregraivanjem Dunava, akumulaciono jezero u klisuri je znaajno mesto okupljanja ptica vodenih stanita tokom
seobe i zimovanja (vie od 20.000 jedinki istovremeno), a posebno vredne vrste su mali ronac,
patka dupljaica, barunasti turpan i gavka.
IBA zauzima 65.000 ha i prostire se brdsko-planinskim podrujem na junom rubu Karpata,
kroz koje protie Dunav gradei erdapsku klisuru. Podruje obuhvata desnu obalu i pobre
Dunava u duini od 95 km, od Golupca do Sipa na donjem izlazu iz klisure (od 1040 do 945 renog kilometra). Dunav je usporen usled pregraivanja branom 1968. i povremeno je irok do 5
km. Podruje odlikuje prisustvo vie krupnih vrsta sisara, risa, medveda, divokoze. Klisuru odlikuje i prisustvo jedinstvenih umskih ekosistema te brojnih kamenitih stanita, sa specifinom mikroklimom. Nadmorska visina 45-803 m n.m. Podruje IBA je od 1974. zatieno kao
Nacionalni park erdap. Negativni faktori su unitavanje umskih stanita, uznemiravanje,
krivolov, divlja gradnja, poari, zagaenja vode i zemljita, unoenje alohtonih vrsta.

MALA VRBICA (35)

Dve vrste koje ine podruje meunarodno znaajnim su belobrka igra i pelarica. Do sada je
zabeleeno oko 110 vrsta ptica, od ega oko 60 gnezdarica. Posebno treba navesti prisustvo u
gnezdilinom periodu vrsta grogotovac, patka njorka, eja movarica, alar slepi, vivak, senica
vuga, itd. Znaajno je redovno gneenje belobrke i obine igre na ribnjaku i obali Dunava.
Po lesnim odsecima iznad ribnjaka gnezdi se jedna od najveih mikropopulacija ugroene modrovrane u Srbiji. Meovita kolonija aplji i malih vranaca na dunavskom ostrvu kod Nove Vrbice je jedna od najznaajnijih u dravi, i broji vie stotina parova. U Kostolskom blatu se gnezdi
crvena aplja. Moguno je povremeno gneenje ubaste patke na ribnjaku, to je osobenost
istone Srbije. U malobrojne gnezdarice se svrstava i riovrati gnjurac.
IBA zauzima 2000 ha i predstvlja nizijsko podruje stepskog karaktera u Negotinskoj Krajini,
na rubu velike Dakijske nizije na istoku i Karpatskog masiva na zapadu. U neposrednoj blizini
se nalazi Kladovo i reka Dunav, kao i zatalasana brda od lesa i peska sa veoma oskudnom vegetacijom. Ouvan je deo nekadanjeg velikog movarnog kompleksa, dok je ostatak pretvoren
u aranski ribnjak Mala Vrbica, jedini te vrste u regionu. Ribnjak je okruen stepskim panjacima, veoma visokim lesnim odsecima strmih padina i raznovrsnom bunastom vegetacijom.
Usled izgradnje brane erdap II, izmeu obala reke i poplavljenih dunavskih ada formirali su
se prostrani ritovi. IBA nije zatieno iako postoje takvi planovi. Negativni faktori su uznemiravanje, zagaenje vodenih stanita i zemljita, odlaganje smea, krivolov, eutrofizacija.

48

Korica unutra - Ptice - 4 boje CMYK

Kako se koristi ovaj prirunik

Liga za ornitoloku akciju Srbije LOA

Od oko 360 vrsta ptica koliko je zabeleeno u Srbiji, ovde je prikazano njih138, uglavnom onih
koje se ee viaju. Tekst za svaku pticu pominje glavne odlike znaajne za odreivanje vrste,
potom stanita u kojima se javlja i, u sluaju usko rasprostranjenih vrsta, region ili podruje u
kome se gnezde. U ovom priruniku, pojam selica oznaava vrstu koja se kod nas gnezdi, prisutnu od prolea pa priblino do kraja leta; prolaznica vrstu koja se kod nas ne gnezdi, ve se
via samo tokom seobe; zimovalica vrstu prisutnu od jeseni do kraja zime; a stanarica vrstu
koja se kod nas gnezdi i via tokom itave godine, bez obzira da li se deo naih ptice moda seli
(a zimi ih zamenjuju gosti iz severnijih zemalja) ili ne. Sledi duina ptice od vrha kljuna do zavretka repa (u cm). Kod pojedinih vrsta, iza duine stoji oznaka S1, S2 ili S3. Radi se o Species
of European Conservation Concern ili SPEC vrstama iji opstanak u Evropi zavisi od mera zatite.
S2 su ugroenije od S3, dok su S1 globalno ugroene.
Tekst za svako podruje od meunarodnog znaaja za ptice (Important Bird Area ili IBA) opisuje
koje se tu vrste javljaju, koja su stanita zastupljena, stepen zatite i faktore ugroenosti. Na
karti se mogu videti poloaji i veliina svakog podruja.

Liga za ornitoloku akciju Srbije (LOA) nezavisno je, nevladino i neprofitno udruenje graana osnovano 2003. radi
zatite prirode i ptica. Danas LOA ima 110 lanova. Od samog osnivanja odrava bliske veze sa srodnim organizacijama u zemlji i inostranstvu.
LOA je misiju zatite ptica usmerila na zatitu vrsta, njihovih stanita i znaajnih podruja,
reju, delom, i ukljuivanjem javnosti. LOA nastoji da sprei lokalna nestajanja populacija ptica; smanji broj ugroenih vrsta; pobolja mere zatite svih vrsta, te zatiti kljuna podruja i
stanita ptica u Srbiji.

Prirunik je finansirao Grad Beograd Gradska uprava, Sekretarijat za zatitu ivotne sredine, u okviru konkursa za finansiranje projekata nevladinih organizacija u 2007.
LOA se na podrci zahvaljuje i vajcarskom drutvu za zatitu ptica Schweizer Vogelschutz/
BirdLife Switzerland, tampariji Publikum, preduzeu Delta Maxy, kao i Zavodu za zatitu prirode Srbije.

Monitoring migracija ptica movarica radi prevencije ptijeg gripa

Autori zadravaju sva prava na tekst i ilustracije. u ovom izdanju Dragan Simi, Slobodan
Puzovi, Zbigniew Sroga, Maciej Szymanski, Jyrki Mkel, Goran Sekuli, Srdjan Belij 2008.
Copyright za Srbiju 2008. LOA Liga za ornitoloku akciju Srbije, Beograd. Sva prava objavljivanja zadrava izdava.
Ptice Srbije i podruja od meunarodnog znaaja
Tekst:

Dragan Simi, Slobodan Puzovi

598.2(497.11)(035)

Izdava:
LOA Liga za ornitoloku
akciju Srbije
Dr. Ivana Ribara 91,
11070 Beograd, Srbija

Tel: (+381) 63 7669 239

E-mail: loa@ptica.org
Web: www.ptica.org
Dizajn i priprema za tampu:  Studio avka
(Neboja ovi)
Tira:

3000

tampa:

Publikum

Birds in Europe

LOA je u saradnji sa vojvoanskim i crnogorskim drutvima za zatitu ptica uestvovala u meunarodnom projektu BIRDS IN EUROPE Population estimates, trends and conservation status u organizaciji asocijacije BirdLife International; zahvaljujui kome Srbija po prvi put raspolae procenama veliina i trendova gnezdilinih populacija ptica Srbije.
lanovi LOA su, u saradnji sa vojvoanskim Drutvom za zatitu i prouavanje ptica, smislili,
rukovodili i sprovodili ornitoloki Projekt motrenja vodenih ptica selica za prevenciju ptijeg
gripa u Srbiji. Statistika projekta je impresivna: 22 lana obe organizacije su tokom dve sezone sprovodili monitoring 50 lokaliteta na kojima su tokom 600 obilazaka terena identifikovali
100 vrsta movarica i o njima prikupili 1.500.000 pojedinanih naunih podataka. Projekti su
realizovani pod patronatom Naunog instituta za veterinu Srbije, a u okviru projekta Uprave
za veterinu Ministarstva poljoprivrede, umarstva i vodoprivrede.
International Waterbird Census

Svakog januara, oko 15.000 posmatraa iz vie od 100 zemalja broji barske ptice u okviru meunarodnog popisa movarica. U Srbiji 26 aktivista LOA, Fonda za zatitu ptica grabljivica i
vojvoanskog Drutva za zatitu i prouavanje ptica aktivno prati ptice na 55 lokaliteta. IWC
se u svetu organizuje od 1967. i svake godine se prebroji izmeu 30 i 40 miliona movarica, a
rezultati popisa omoguavaju praenje promena u brojnosti i distribuciji vrsta, poboljava poznavanje manje poznatih vrsta i podie javnu svest o znaaju i lepoti ovih ptica.
Najznaajnije aktivnosti edukacija i popularizacija ptica:

Ilustracije: Zbigniew Sroga, iz izdanja Mller, Werner (1989): Vgel der Schweiz.
Schweizer Vogelschutz (SVS), Zrich.
Fotografije ptica:
Maciej Szymanski, Jyrki Mkel
CIP -
Fotografije podruja: Slobodan Puzovi, Goran Sekuli,

Srdjan Belij

Najznaajnije aktivnosti istraivanje i zatita:

,
Ptice Srbije i podruja od
meunarodnog znaaja /
Dragan Simi, Slobodan Puzovi;
[ilustracije Zbigniew Sroga ; fotografije ptica Maciej Szymanski,
Jyrki Mkel ; fotografije podruja
Slobodan Puzovi, Goran Sekuli,
Sran Belij]. - Beograd : Liga za
ornitoloku akciju Srbije, 2008
(Beograd : Publikum). - 48 str. :
ilustr. ; 21 cm
Tira 3.000.
ISBN 978-86-911303-0-5
1. , []
[]
a) - -
COBISS.SR-ID 147743500

TV film Ptiarenje za poetnike

U saradnji LOA i Ekoloke redakcije dravne televizije nastao je film Ptiarenje za poetnike u
trajanju od 25 minuta. Reiju je potpisao Filip olovi. Ovo je prva emisija u istoriji RTS posveena temi kako posmatrati ptice. Prikazuje proces identifikacije na primerima nekoliko lakih
vrsta i obiluje praktinim savetima na ta obratiti panju, o opremi i etici, problemima u identifikaciji, ugroenosti ptica, te sportskom i turistikom aspektu ptiarenja.
Veliki dan ptica

Popularizujui posmatranje ptica, LOA naglaava rekreaciono-sportski aspekt aktivnosti i u

tom cilju je pokrenula otvoreno takmienje Veliki dan ptica. To je ekipno nadmetanje sa ciljem da se unutar 24 asa vidi to vie vrsta ptica (od kojih svaku vrstu mora verifikovati preko
50% lanova tima) unutar kruga prenika 50 km (svaka ekipa bira sopstveno podruje). Prvo
takmienje odrano je juna 2003, a rekord je postignut 2005. i iznosi impresivnih 114 vrsta
koje su zapaene na potezu od Strailova do Beejskog ribnjaka. Takmienje se odrava svake
godine u danima oko 1. maja.
EuroBirdwatch

U saradnji LOA i vojvoanskog Drutva za zatitu i prouavanje ptica, Evropski vikend posmatranja ptica organizuje se u Srbiji od 2005. To su dani kada preko 40.000 Evropljana sa dvogledima izlazi u prirodu da bi pratilo migraciju ptica. Prole, 2007. godine je u Srbiji organizovano
devet izleta na kojima je uestvovalo 114 ptiara, koji su posmatrali 23.000 ptica 111 vrsta.
EuroBirdwatch se svake godine odrava tokom prvog vikenda u oktobru.
Vie informacija potraite na web stranici www.ptica.org

Korica spolja - Ptice - 4 boje CMYK

prirunik za odreivanje vrsta ptica

n v
 odi po najznaajnijim podrujima
za ptice u Srbiji
n

L iga

za ornitoloku akciju

S rbije

PTICE SRBIJE
i podruja od meunarodnog znaaja
Dragan Simi, Slobodan Puzovi

www.ptica.org