Umetnost ranog srednjeg veka u Vizantiji i

Zapadnoj Evropi

Merovinzi
Merovinka dinastija vlada centralnim i severnim delom Evrope od druge
polovine 5. veka. Na severu Afrike tada vladaju Vandali, na prostoru dananje panije i juga
Francuske su Vizigoti, na dananjem prostoru Severne Italije su Ostrogoti, pa malo kasnije
Langobardi. A na prostoru Balkana (tada Ilirika) bili su Goti, s tim da e tuda u 7. veku proi
Avari i Sloveni. Od 5. i 6. veka znatno se menja politika situacija onoga to znamo kao
Rimsko carstvo. Poinju da se formiraju varvarske grupacije, koje e vremenom postati
kraljevine, to e dovesti do raskola carstva. Od Karla Velikog razlikuju se dva velika
carstva i oba se nazivaju Rimskim. Posebnu kraljevinu osnovae Franci na elu sa
dinastijom Merovinga.
Osniva dinastije, Hilderih, odvojio se od jakog uticaja tadanjeg rimskog
namesnika. Sa vladavinom njegovog sina, dolazi do formiranja kraljevine. Odvajanje od
rimskog uticaja je proizvelo sukobe varvara sa rimskom vojskom i tom prilikom su Franci
odneli pobedu i, to je jo vanije, imali su podrku crkve. 496. godine dolazi do ujedinjenja
varvarskog plemena Merovinga i crkve. U periodu kada se pojavio Hilderih, Teodorih
(Ostrogot) je vladao severnim delom Italije. Hilderih je zauzeo teritorije koje su drali
Ostrogoti, a sam Justinijan nikada nije doao do podruja Franaka. Posle smrti Justinijana, na
severni deo dananje Italije dolaze Langobardi. Merovinzi su prihvatili hrianstvo koje je
bilo diktirano iz Rima, ortodoksnu veru. To vreme je, pak, vreme bujanja Arijanske jeresi
(sam Teodorih je bio Arijanac). Time to su prihvatili ortodoksno hrianstvo, kontakt
Merovinga i Rima je osnaio. Hilderih je osvojio teritorije dananje june Francuske i
pribliio se Vizigotima, ali na kraju, nije otiao dalje od Tuluza.
Poetkom 7.veka, na tronu je bio jo jedan vaan merovinki kralj Dagobert.
Posle njega je nastupilo doba lenjih kraljeva. To su bili Dagobertovi sinovi koji su bili isuvie
nesposobni da samostalno vode kraljestvo i to je oformilo put majordomima domainima
dvora. Deda i otac Karla Velikog, Karlo Martel i Pipin Mali, bili su majordomi na dvoru
Merovinga i oni su zbog nesposobnosti Merovinga imali priliku da polako preuzmu vlast.
732. godine odigrala se znaajna bitka kod Poatjea u kojoj su bili pobeeni Merovinzi.
Nakon toga jaa karolinka dinastija i iri se.
Franako kraljevstvo, odnosno dinastija Merovinga, imala je bliske veze sa
papom, kao i sa ostalim varvarskim narodima, npr. Ostrogotima. Dolazilo je i do brakova
meu varvarskim plemenima. Vreme nakon vladavine Justinijana obeleeno je i vladavinom
pape Grgura Velikog, krajem 6.i poetkom 7. veka. Mnogi istraivai se slau da je sa njim
zavrena jedna epoha evropske istorije i kulture i otvoreno novo poglavlje. Njegovom
vladavinom pokazuje se koliku je veliku mo imao papa. Odravao je bliske veze sa mnogim
vladarskim kuama, a posebno sa suprugom jednog vladara, kraljicom Lombardije,
Teodolindom, koja je odravala odnose sa Ircima.

U pogledu umetnosti iz dinastije Merovinga, mnogo toga je uniteno, s jedne

strane zato to su kratko vladali, a s druge zato to su koristili ve formiranu umetnosti i
prilagoavali je svojim potrebama (pregraivali su ve postojee graevine). Sauvana je
samo Crkva Sen Deni koju je podigao Dagobert poetkom 7. veka, i tu su se sahranjivali
kraljevi iz ove dinastije. Meutim, daleko su vaniji rukopisi koji su sauvani i bogato
ukraeni.

*Gelazijanski sakramentar
Rukopis je nastao u skriptorijumu manastira Korbi. To je prvi primer knjike
iluminacije koja je nastala u vreme Hilderiha. Ogleda se kombinacija ranohrianske
umetnosti (najdominantija je bela boja pozadine - podsea na katakombe, kao i motiv Crux
gemmate koji se javlja ), a osim toga ima i jakog uticaja irske minijature (prepleti, ivotinje
koje se uvijaju, izranjaju i uranjaju jedna u drugu). Na celostraninoj minijaturi sa Crux
Gemmatom, mogu se prepoznati razni zoomorfni motivi sa jakom hrianskom simbolikom paun/feniks, orao, riba, jagnje. Stubovi arkade prikazani su u vidu imitacije mermera. Ogleda
se saimanje razliitih tradicija i umetnosti koje su se nalazile na prostorima Rimskog carstva.
Spoj irske minijature i lokalne tradicije. Luk koji poiva na stubovima i koji uokviruje Crux
Gemmatu zapravo je simbolino crkva u kojoj se nalazi telo Hristovo. Crkva je posmatrana
kao nebo na zemlji. Crux Gemmata je insignirana sa alfa i omega.
*Inicijal
U ovo vreme su osim celostraninih minijatura sa posebnom panjom
oslikavani i inicijali. Prisutni su motivi kao to je Crux Gemmata i razne ivotinje ( paun /
feniks, ribe, jagnje, rajski cvetovi, orlovi ) i svi ti motivi imaju jasnu hriansku simboliku.
Dominiraju zoomorfni motivi za koje istraivai otkrivaju jo jedan mogu uticaj, uticaj
istoka, odnosno Sirije ( slini motivi se sreu na tkaninama iz Sirije ). Tkanine i knjige su
lako prenosivi, pa se na taj nain vrila kulturna razmena.

*Psaltir iz Korbija
U njemu se nalazi iluminirani inicijal koji je iluminiran ljudskim figurama ->
takav vid umetnosti e zaiveti i razvie se u periodu koji e tek doi. Dominiraju prepleti na
beloj osnovi i ljudske figure.

*tutgartski psaltir
Mnogi se slau da ovaj rukopis predstavlja sponu izmeu umetnosti
Merovinga i Karolinga. Ne zna se tano kada je nastao. U njemu se nalazi sloenija scena sa
ljudskim figurama biblijska pria, ali je obuena u tada savremeno ruho - David i Golijat.
Ruka boja u uglu vri neku vrstu intervencije.

*Liksejski inicijal
Liksej je manastir koji su osnovali Irci. Javljaju se hrianski motivi u vidu ribe
i pauna.

*Santa Maria Antiqua u Rimu

Ovo je jedini primer umetnosti koja je nastala u vreme dinastije Merovinga, ali
im ne pripada. Crkva se nalazi na Rimskom forumu. Jedna je od retkih graevina gde se
sticajem okolnosti ouvalo slikarstvo jer je bila zatrpana (pretpostavlja se usled zemljotresa).
U razdoblju 6.i 7. veka iz kog je slabo ta sauvano, ipak je ostala ova crkva koja nam prua
delimian uvid u razvoj umetnosti tokom ovog perioda. U njoj su naeni slojevi zidnog
slikarstva iz razliitih razdoblja.Veoma je kompleksna za razumevanje. Najpoznatija je
fresko-ikona Bogorodice i to je ujedno i najstarija slika fresko-ivopisa na Rimskom forumu
koja je hrianska. Prikazana je Bogorodica sa Hristom kojoj prilazi aneo (bila su naslikana
3 anela, ali je ouvan samo deo jednog). -> Scena podsea na predstavu Bogorodice iz crkve
Santa Maria Maggiore, poto je u oba sluaja prikazana kao rimska dama koja sedi na
purpurnom jastuku. Odea i presto su bogato ukraeni.
Postoji i sloj ivopisa koji je stariji od ovog (on se datuje ranije i verovatno je
iz 5. i 6. veka). Kako je koji papa dolazio, tako su dodavani sloj na sloj. Po nainu obrade,
naroito u predstavama anela, prepoznaje se vizantijski uticaj.To je mesto gde su u vreme
Justinijana boravili vizantijski vojnici, a ivopis su najverovatnije radili Grci.Crkva se sastoji
iz narteksa, i tzv.proskomidije i akonikona (nije jo razvijena arhitektura kakvu poznajemo).
U proskomidiji je sauvan ivopis, mada je dosta oteen.Sauvani su detalji anela iz
Blagovesti.Datuju se u vreme Justina II. Freske na trijumfalnom luku datuju se 100 godina
kasnije u vreme Martina I. Sauvana je predstava Solomona sa svetenicima i decom. Vano
je da je sve insignirano na grkom. U narteksu se nalaze ostaci predstava monaha. Ispod se
nalazi oslikana draperija sa krstovima i srcolikim listiima. ivopis u prezviterijumu je iz
vremena pape Jovana VII. Prikazan je Raspeti Hrist na Golgoti sa jaganjcima, heruvimima,
anelima, Bogorodicom i Jovanom, gde je sauvan i deo natpisa. Hrist sa Bogorodicom se
nalazi u samom oltarskom prostoru. Okolo su prikazani svetitelji (kvadratni oreol iva
osoba, a moda i ktitor) sa nimbovima. Tokom 8.veka se prvi put prikazuje Hristos koji
telesno pati. On se, dodue, nalazi u nebeskom kontekstu, ali se u to vreme i dogma ustaljuje,
pa se naglaava telesna patnja koja implicira Vaskrsenje. Ova crkva je znaajna za Rim, kako
nema mnogo sauvanog ivopisa iz ovog perioda.

Irska
Irska je zemlja koja je poslednja primila hrianstvo, zbog ega je specifina,
najpre po svojoj umetnosti koja predstavlja spoj hrianskog uenja i varvarskog (megalitska
civilizacija, druidi - potpuno drugaija kultura). Irci su se potpuno samostalno razvijali. Jedna
od karakteristika je injenica da je crkva, koja se ovde rairila bila vrlo tolerantna prema
lokalnoj tradiciji i kulturi. Oitava se spoj radovskog ureenja i hrianstva. Ono to je dobro

je to ovde nije postojala borba oko primata izmeu svetovne i duhovne vlasti. Takvi
problemi e u Evropi eskalirati u 11. i 12. veku. Za ovaj period vezana je Konstantinova
darovnica. Meutim, svega toga u Irskoj nije bilo.
Hrianstvo u Irsku stie zahvaljujui Sv. Patriku u drugoj polovini 5.veka.
To je vreme kad se polako ustanovljava dinastija Merovinga i kada Teodoroih vlada iz
Ravene. U prvim vekovima hrianstva (do 7. veka), ono se irilo i nametalo na svojim
pozicijama. Od 8. i 9. veka umetnost se ustanovljava, a do tada se kroje i vladaju razliiti
stilovi. Patrik je bio specifian, jer je prilikom irenja hrianstva uveo monaka pravila, koja
su zapravo iz egipatskog monatva. To je oekivano, jer se monatvo upravo i razvilo u
Egiptu. (Sv. Antomije, Sv. Tahomije, Sv. Vasilije Veliki). I dalje je diskutabilno koja je to
vrsta monakih pravila. To su bila stroga asketska pravila, ali je problem da li su bila bliska
benediktinskim ili su zasebna pravila koja je Patrik usvojio i preneo u Irsku. Monatvo je u
Irskoj bilo dugotrajno i uticae na irenje monatva i u Engleskoj i u Zapadnoj Evropi. Irski
monasi su smatrali da je jedan uslov, tj.pravilo njihovog ivota odlazak u druge zemlje gde e
iriti hrianstvo. Bili su u potrazi za savremenim ivotom, a to je bilo otuenje od
sopstvene zemlje, to su oni smatrali vidom askeze i pokore. Takoe su se odricali od svega
to je bilo materijalno. Vrhunac podvinitva je za njih, dakle, bio odlazak u druge zemlje.
Jedan od razloga takvog ponaanja ima veze sa tzv. lutalakim duhom (Wanderlust) - vrsta
odricanja od svega zemaljskog. Upravo tako poinje putovanje velikih irskih monaha. Prvo su
preli na podruje dananje kotske, zbog blizine i pristupanosti (Irci su se nazivali Shoti, pa
se ta oblast zapravo po njima zove kotska). Potom su se sputali du Engleske do Francuske,
pa su preli u vajcarsku i severnu paniju.
Jedan od najznaajnijih irskih monaha je bio Sv. Kolumba, koji je iveo do
kraja 6. veka. On je otiao najpre u manastir Jona na Hebridima, pa je osnovao manastir
Liksej (vajcarska), pa manastir Bobi (Sev. Italija). Prihvatao je u potpunosti benediktinska
pravila koja su podrazumevala da monasi delom rade, delom provode vreme u molitvi, a
delom u spavanju -> princip ora et labora. U poetku je to bio vrlo strog sistem ponaanja.
Cilj tih putovanja i osnivanja manastira je bio da se po svim krajevima gde nema hrianstva
ono rairi i da se pokrsti nehristijanizovani stanovnitvo. Velikog udela u pokrtavanju je
imao i Sv. Avgustin Kenterberijski. On je delao pod direktnim nadzorom i nareenjima pape
Grgura Velikog (vladao je 590 604). Sv. Avgustin je najvie uticao na pokrtavanje Anglo
Saksonaca pod nadzorom Rimske crkve. Uveo je benediktinsko monatvo. Irska umetnost
uticala je na temeljima rimske, pa hrianske umetnosti. Crkva e uticati na kulturu itave
zapadne Evrope, to je naroito vidljivo po rukopisima, koji nose naziv po manastirskim
centrima u ijim su skriptorijumima nastali.

*Book of Durrow
Sauvane su celostranine minijature sa predstavama jevanelista. To je
najstariji rukopis sa teritorije Irske i potie s kraja 7. veka. Raen je kao poklon papi. Osea
se uticaj helenistikog stila jer je ve tada dolo do prodiranja i proimanja dve kulture. Osea
se i sirijsko koptsko naslee. Prisutni su brojni prepleti koji su tipino irski. Oni nisu samo

geometrijski, ve u sebi sadre zoomorfne i floralne motive, koji formiraju preplet. Prepleti
ukazuju na samu venost, na konstantno preplitanje i konstantni tok.

*Lindisfarnsko jevanelje
Lindisfarn manastir. Blisko je Book of Durrow. Nastalo je poetkom 8.veka.
Ovde se jae razvijaju prepleti. U njemu se nalaze primeri krstova koji su skroz u
prepletima, ali se samo oblik krsta moe prepoznati. Najsloeniji je preplet.

*Book of Kells
Nastalo je oko 800. godine. Tu ve govorimo o uticaju koji su donosili
Benediktinci iz Italije u Englesku. Ta knjiga je bila misionarskog tipa. Uraena je radi
irenja hrianstva. Sloena je jer iluminacije ukljuuju ljudske figure (npr. Hristos na tronu,
Bogorodica sa Hristom). Ima i inicijale koji su veoma bogato ukraeni. Najsloenija
minijatura je predstava Iskuenja Hristovog, na kojoj su prikazani Hristos i avo. Ogleda se
didaktika uloga hrianstva. Znaajna scena je i Hapenje Hrista koja je obilno ukraena
prepletima. Pojavljuje se i predstava Kanonskih tablica - formirana su 4 reda gde je svaki
vezuje za jedno jevanelje. Uslovno reeno, to je neka vrsta sadraja radi lakeg snalaenja
svetenikog lica. One su bile vrlo praktine i prikazuju se u vidu stilizovanog hrama, tanije
luka koji poiva na stubovima. Luk je ukraen razliitim predstavama koje variraju u
zavisnosti od mesta i vremena nastanka. Inicijal polako poprima uticaje iz Evrope - Unutar
inicijala prikazuju se ljudske figure.

Karolinzi
Nakon Dagoberta, u periodu s kraja 7. i poetka 8. veka nastupa vreme lenjih
kraljeva iz dinastije Merovinga, koji su bili nezainteresovani za vladavinu, pa su je prepustili
majordomima. Jedan od majordoma bio je Pipin od Heristela, koji se smatra zaetnikom
karolinke dinastije, a njegov vanbrani sin bio je Karlo Martel, deda Karla Velikog. Sin
Karla Martela bio je Pipin Mali, otac Karla Velikog. 732. godine odigrala se bitka kod
Poatjea kada se vojska predvoena Pipinom Malim susrela sa Arabljanima i pobedila. Ta
bitka je kljuna, jer je praktino dovela Karolinge na vlast. Arabljani su preli sa teritorije
Male Azije, preko severne Afrike, do panije, ka Francuskoj. Hriani su to smatrali velikim
problemom, jer su ih drugaije percipirali od ostalih varvara. Arabljani su pripadnici potpuno
drugaije veroispovesti, i bili su realna opasnost. Karolinzi su ih spreili da dalje prodiru u
Evropu, pa se znalo da je ona ta koja e predvoditi novo Rimsko carstvo. Pipin Mali posle
toga dobija titulu kralja koju e naslediti Karlo Veliki. U to vreme javio se problem
Konstantinove darovnice - papa Silvester (prvi rimski papa, zapravo je bio rimski episkop),
navodno je ovom darovnicom Konstantin Veliki predao papi carske insignije (Hlamidu i
dijademu), a dao mu je i grad Rim, sve zemlje i gradove dananje Italije i itave zapadne
Evrope. (476. godine deava se pad Rima i tada se centar iz Rima premeta u Milano). Karlo

Veliki je postao kralj 771. godine. On je, kao i njegov otac, postao vrlo uspean ratnik.
Karolinzi su generalno bilo veliki ratnici i vojskovoe. Karakteristino je da oni nisu imali
glavni grad, ve vie centara i svi su bili Karlovi dvorovi. Car se etao po itavoj teritoriji u
zavisnosti od opasnosti. Karolinzi su se najvie borili protiv Langobarda (oni na podruje
severne Italije dolaze posle Justinijana, a nit izmeu Istoka i Zapada prekidaju Avari i
Sloveni). Posle pada Rima, centri se premetaju u Milano i u Carigrad. Justinijan je bio veliki
vladar, je on sve vraa kako je bilo. Ali nakon njegove smrti usledili su napadi varvara i tada
je stradalo sve to je bilo na Balkanu (Mi ne znamo sa sigurnou gde je bila Justiniana
Prima). Svi varvari su se stacionirali na Zapadu i delili su teritorije. Nakon toga Arabljani
napadaju i istie se jedna dinastija koja uspeva da ih savlada. 800. godine prvi put se
dobijaju 2 egala, tj. dva cara koju su ravno pravna po moi da povrate Rimsko carstvo.
Razlika izmeu kralja i cara - kralja krunie episkop, dok cara krunie papa. Carstvo moe
imati vie kraljevstva. Papi je Sv. Petar dao prava (Sveti Petar je dobio kljueve Raja,
odnosno crkve (na zemlji)). Papa doslovno sedi na stolici Sv. Petra i on je glavni. Situacija
koja se oformila u tom periodu trajae do kraja Srednjeg veka, pa i due.
800. godina je kljuna. Langobardi su imali pretenzije na Rim, a da bi se
zatitio, papa pravi dogovor sa Karlom Velikim. Karlo e braniti papsku dravu, a zauzvrat e
dobiti carsku krunu. Prvi put u istoriji hrianstva postoje dva centra Rim i Carigrad i oni su
u konstantnoj svai oko toga ko ima primat. Da bi se reila ta svaa, bio je ponuen brak
izmeu carice Irine (koja je vladala Carigradom) i Karla Velikog.Sin carice Irine, Konstantin,
bio je i fiziki i mentalno zaostalo i nije bio sposoban da vlada. Oko 800.godine u Vizantiji je
bilo izraeno ikonoborstvo. Svrha braka izmeu Irine i Karla Velikog bila je da se formira
jedinstveno carstvo. Pregovori su dugo trajali, ali na kraju dogovor nije bio postignut i taj brak
se nije dogodio (a smatra se da je jedan od razloga upravo bilo ikonoborstvo). Od tog
momenta razlikujemo 2 carstva Vizantijsko i Rimsko carstvo nemakog naroda. I jedno i
drugo carstvo su legalni nasledici Rimskog carstva. Istoni deo Rimskog carstva je bio u
povoljnijoj situaciji, jer je kod njih postojala nit vladara koji su se smenjivali, dok su se na
Zapadu dogaali prevrati. Vladari su morali da potvruju svoj legitimitet. Karlo Veliki se,
stoga, uhvatio fenomena Renovacio Imperii Romani obnova Rimskog carstva, zapravo
vie vrsta renesanse. To je obnova u svakom smislu pravnom, kulturnom, intelektualnom,
naunom, itd, a sve to na temeljima Rimskog carstva. Direktna zaostavtina Rimskog carstva
danas je pravo. Karlo Veliki u potpunosti preuzima rimsko pravo i implementira ga u svoje
carstvo. Osim toga, Karlo Veliki je organizovao da se sve prepisuje, ne samo hrianski spisi,
ve i spisi antikih pisaca, kao to su Vergilije, Homer ili Hesiod, radi edukacije svog
stanovnitva. On je morao da ujednai svoje stanovnitvo, jer dok je na Istoku postojao
kontinuitet helenske i grke tradicije, na Zapadu je postojao prekid. Karlo Veliki je morao da
privali stanovnitvo na hrianstvo i on to radi podiui manastire, gradei crkve i
organizujui vojsku. Sama ideja bila je da se franako drutvo reformie na principima
hrianske vere. On je bio miropomazani vladar, kao to je bio i David (tako uspostavlja
legimititet). Ukoliko bi nelegalno doli na vlast, vladari su se vezivali za bilo koga ija bi im
veza pruila legitimnost tako su npr. Merovinzi bili naslednici Hrista. Karlo Veliki je bio
tutor regni - staratelj kraljevstva.

800. godine dobio je carske insignije boanskom promisli, odnosno on je

samim tim bio boanskog porekla. To je veoma bitan fenomen koji e kao strukturni element
vaiti tokom itavog srednjeg veka. Carevi su smatrali da su direktni naslednici Konstantina
Velikog, odnosno vlasti koju je on dobio od Boga. S obzirom da je Karlo Veliki bio "Tutor
regni", njegova vladavina je poetak vladavine apsolutizma. Od polovine 8. veka do 800.
godine, boanska milost se doslovno izlivala i prelivala preko vladara inom miropomazanja.
To je i fiziko i duhovno izlivanje kojim se formira tesna veza izmeu vladara, odnosno
drave i crkve, a in miropomazanja je detalj koji spaja te dve institucije u jednu. Kada je u
pitanju Karlo Veliki, narod je oitavao jedinog praktinog vladara koji je bio instrument za
voenje naroda ka Bogu. 800. godine konekcijom izmeu vladara i pape dolazi do prenoenja
ideje Karlovog carstva kao nebeskog, a Franaki narod postaje izabrani narod Boji.
Dolo je do meusobnog pomaganja crkve i Karla Velikog. Crkva je
sprovodila Karlove planove u delo, a Karlo je sebe smatrao vrhovnim vladarom i
predvodnikom, doivljavajui sam sebe kao vrhovnog. Da bi se ostvarili Karlovi planovi bilo
je potrebno reformisati i carstvo i crkvu, koja je delala u podruju severozapadne Evrope gde
je stanovnitvo bilo samo delimino pokrteno. Kada se formira carstvo, ono mora da se
ujedini i objedini, pa samim tim i crkva mora da bude ureena. Crkva je bila organizovana na
benediktinskim reformama uvoenjem regule Sv. Benedikta. Po tom pravilu jasno se zna
kada se moli, a kada radi, a osim toga vodilo se rauna i o tome da Biblija bude precizno
prevedena na jezik stanovnitva. To pravilo je podrazumevalo da kada se organizuje crkva ili
manastir, moraju da postoje tano odreena pravila koja se potuju. Tano se znalo kada se
vre propovedi i kada itaju. Zbog toga su svetenici morali da se obrazuju. Na teritoriji
kojom je vladao Karlo Veliki postojali su slojevi razliitih kultura i drutava i sve je to trebalo
ujediniti, a sva narodna verovanja i obiaji morali su da se anuliraju, kako su bila izuzetno
izraena. Uvodi se samo ono to se striktno vezuje za hrianstvo. Da bi se to postiglo
najbitnije je bilo teoloko obrazovanje. Mnogi svetenici su bili nepismeni, a osim to su
morali da se opismene, morali su da naue latinski i pravila Benediktinske regule. Karlo
Veliki je zapoeo te reforme, a bile su neophodne jer je u crkvi vladalo haotino stanje. U
udaljenijim mestima Karlovog carstva primeeni su, a ak i zapisano da su postojali, mnogi
problemi u crkvi - raskalano ponaanje svetenika, neredi u crkvama, organizovanje
meusobnih borbi izmeu svetenika ili svetenika i stanovnitva.
Instrukcije za obrazovanje stanovnitva, pre svega svetenstva, dolazile su iz
Rima i Monte Casina. To su dva najvanija mesta odakle su dolazila upustva za ponaanje i
uenje. Cilj je bilo usaglaavanje eklezijalne prakse sa rimskom. Svetenici su iz Rima i
Monte Casina putovali na takva mesta, ili je situacija bila obrnuta. Sam sistem i tok slube je
doao iz Rima, odakle dolazi i pojanje, koje je tamo bilo od velikog znaaja.
Da bi se sve to postiglo, Karlo Veliki je okupio oko svog dvora u Ahenu
najobrazovanije linosti tog doba i oni su doprineli da se Karlovo carstvo formira. Meu
najznaajnijim linostima bio je Ajnhard - napisao je biografiju Karla Velikog, "Vita
Carolimagni". Znaajan je bio i Alkuin iz Jorka - jedan od najboljih saradnika Karla i eleo
je od Ahena da napravi "Novu Atinu" (Naslee Atine - "7 slobodnih vetina" i Aeropag uzvienje u Atini naspram Akropolja gde su se sastajali najobrazovaniji i ujedno najstariji

ljudi, tu su se vodile najrazliite rasprave, polis - grad - sistem zajednice koji se razlikovao od
varvarskog (varvari su bili svi oni koji ne priaju grki)). Naslee Grke je obrazovanje i
uvoenje zvaninog jezika, u ovom sluaju latinskog. To je unifikacija u svakom smislu.
Alkuin je hteo da napravi od Ahena "Malu Atinu" gde bi svi elementi koji nisu varvarski i
koji ine graane bili primenjeni. Jo jedna od veoma znaajnih linosti na Karlovom dvoru
bio je Teodulf - hristijanizovani Got. Bio je vrlo obrazovan i poznat kao pesnik. Po spisima s
kraja 8. i poetka 9. veka, istie se da je stalno postojao rivalitet izmeu Alkuina i Teodulfa.
Bio je biskup Orleana i dvorski Teolog. Napisao je "Libri Carolini" gde je naveo sve elemente
za i protiv ikonoborstva. Bio je ikonofil.To pokazuje da su se i papa i Karlo Veliki oseali
pozvanim da daju svoje miljenje o ikonoborstvu, iji su savremenici bili. Teodulf je sa
Alkuinom organizovao dvorsku kolu Karla Velikog i bio je zaduen za obrazovanje njegovih
sinova. I Alkuin i Teodulf su bili poznavaoci Vergilija i Ovidija tj.klasine poezije. Istaknut je
bio i Petar iz Pize - prikljuio se Karlovom dvoru kada je jednom prilikom sreo Alkuina, dok
su Karlo i Alkuin putovali. Bio je akon (vezan za knjige) i jedan od velikih poznavaoca i
uitelja klasine literature. Bio je i jako dobar pisac. Na Karlovom dvoru istakao se i Pavle
akon - bio je sa podruja severne Italije i obrazovanje je stekao u Galiji. Bio je jedan od
monaha Monte Casina, pa je samim tim bio jako dobro upoznat sa pravilima benediktinaca.
Takoe je bio i uitelj latinskog na dvoru, a potom se povukao i vratio u Monte Casino gde je
napisao "Istoriju Lombardije", spis koji danas predstavlja znaajan istorijski izvor.
*Dvorska kapela u Ahenu(768-805)
Sve ono to je Karlo Veliki sprovodio u svom carstvu, ovde je bilo praktino
primenjeno.Osnova se vezuje za San Vitale u Raveni. Ciljano je bila uraena po uzoru na
graevinu koja se vezuje za poslednjeg velikog cara Justinijana. To su bili parametri kojima
se Konstantin Veliki vodio u cilju legalizacije sopstvene vlasti.On se prikazao kao Drugi
Justinijan, ime je iskazao svoje pretenzije ka stvaranju Velikog Rimskog carstva. Vezao se
za Justinijana jer je on poslednji koji je uspeo donekle da vrati granice tog carstva. Karlo
Veliki je iao na krunisanje i miropomazanje u Rim, a na putu za Rim, morao je da provede
neko vreme u Raveni, gde je lino video San Vitale, pa je po tom principu preuzeo
karakteristike ove graevine i primenio ih na svoju kapelu. U umetnosti se dosta vezuje za
Lateransku baziliku, a pogotovo za njen baptisterijum, gde je Karlov sin primio krtenje i gde
je po legendi krten i Konstantin Veliki (mada to nije tano). Baptisterijumi su takoe
osmougaoni, pa se i na taj nain ova kapela moe povezati. Kapela ima dva sprata i
podeljena je kupolom (kulom).Ostala je sauvana mozaika dekoracija kupole.U centru se
nalazi predstava Hrista na prestolu, okruen heruvimima, a po obodu kupole prikazana su 24
staraca apokalipse.
Vano mesto u kapeli je carski presto u galeriji. Jedno od pravila tog vremena
bilo je da car boravi na galeriji odakle posmatra bogosluenje. Zna se da je postojalo i zidno
slikarstvo u Ahenu, ali je dosta toga uniteno. Takoe se zna da su postojale i scene
profanog karaktera koje su opisivale pansku marku, odnosno Pohod na paniju (o emu
govori Ep o Rolanu). Po nekim podacima, smatra se da je nacrt dao Ajnhard, a arhitekta je
bio Odo iz Meca.

*erminji de pre (806)

Bio je Teodulfov oratorijum.U apsidi je sauvan ostatak mozaike
dekoracije.Cela kompozicija odie zlatom (to je ranohrianska i tradicija istono-rimske
crkve), to daje nebesku dimenziju. U centru kompozicije prikazan je koveg zaveta, a oko
njega 2 anela i 2 heruvima. Na obodu apside je sauvan natpis na osnovu kog znamo da je
ktitor bio Teodulf. Tu ve moe da se vidi da je poruka Teodulfa bila veoma jasna i
smislena.Predstava kovega je uraena to je vernije mogue to znai da je Teodulf
konsultovao brojna teoloka dela.Osim to je postignuta materijalna slinost, prenesena je i
jasna poruka, a to je da je ovaj koveg zaveta uraen Franakom narodu.Time se
najdirektnije Franaki narod vezuje za Boiji izabrani narod.Sam oblik kovega trebalo
je da asocira i da vezuje za Solomonov hram, gde su se uvale ploice.Solomonov hram se
vezuje direktno za Izabrani narod Boga i za Koveg zaveta. Poruka da je Karlo Veliki sada
Solomon, a samim tim Franaki narod u stvari Izabrani narod. Time je Franako carstvo
izjednaeno sa nebeskim, a vladar je taj koji vodi ka Nebeskom Jerusalimu.
Osim Ahena, samo je ovde sauvana mozaika dekoracija, dok su druge
graevine imale zidno slikarstvo.

*Kapija u Loru (oko 800)

Nalazila se na ulazu u manastirski kompleks koji nije sauvan. Formirana je po
uzoru natrijumfalne lukove, s tim to su sva tri luka iste veliine. Fasada je podeljena nadve
zone arhivoltom. Donja zona je izdeljena pomou stubova sa kompozitnim kapitelima, a
izmeu se nalazi tri luka. Gornja zona je takoe ralanjena kolonetama sa jonskim
kapitelima, a spojene su meusobnim zabatima (podseaju oblikom na portale). Na spratu se
nalazi Kapela posveena Sv. Mihajlu.Do nje se dolazilo stepenitem koje se nalazi na
bonim stranama kapije. Pokrivena je dvoslivnim krovom. Ukras fasade podsea na antiku i u
vidu je ploica razliitih boja. Kapija je iznutra bila oslikana, ali taj ukras skoro da nije
sauvan.

*Korvej (1/2 9. veka)

Veoma je vaan jer predstavlja prvi primer gde se razvijao vestverk i dao je
put kojim se razvijala umetnost zapadnog dela Rimskog carstva. Vestverk je zapadno
postrojenje koje se sastoji iz dva tornja u kojima se nalazi stepenite i povezani su glavnim
brodom koji ini sredinji deo graevine.U Korveju je prvobitno stanje dosta izmenjeno i
itava zapadna fasada je preureena.

Zidno slikarstvo:

*Sveti Jovan jevanelista u Misteru (kraj 8. veka)

To je najbolje sauvan primer zidnog slikarstva iz karolinkog perioda.Datuje
se u kraj 8.veka 790. ili 795. Glavni brod crkve izdeljen je nakvadratna polja u kojima se
nalaze scene koje se vezuju za Stari i Novi zavet. Zapadni zid poprima neto to e biti
prepoznatljivo u kasnijoj umetnosti, naroito od 1000. godine, a to je Strani sud. U
oltarskom prostoru, tanije u kaloti apside nalazi se predstava Hrista Majestas.Hristos je
flankiran figurama Sv. Petra i Pavla i najverovatnije je u pitanju Traditio legis.
Bekstvo u Egipat, Isceljenje gluvonemog, scene iz Hristovog ivota, Silazak u Ad
Scene koje su izdeljene u okvire e se pojavljivati i u umetnosti Otona. U
gornjim zonama naosa prikazane su starozavetne scene.Stil zidnog slikarstva nije
karolinki, ve se vezuje za tradiciju rimskih majstora (slino je slikarstvu crkve Santa
Maria Antikva).

*Sen ermen u Okseru(sredina 9. veka)

Ktitor je grof Konrad, ujak Karla elavog, pa se samim tim ova crkva vezuje
za polovinu 9. veka. Kripta je vezana za izuzetno vanog svetitelja, Sv. Stefana
Prvomuenika.Stradao je kamenovanjem.Grof Konrad je oko 859.godine preneo estice
motiju Sv. Stefana Prvomuenika, pa se pretpostavlja da je slikarstvo nastalo u tom periodu.
Specifino je da je pozadina bela,svaka scena je podeljena okvirom, naglaena je linija i
po tome se pretpostavlja da je ovo slikarstvo najverovatnije nastalo po uzoru na neki rukopis
koji je tada postojao.

*Kripta Sv. Maksimina u Trijeru

Rekonstruisana je poetkom 10.veka od strane Opata Iga, koji se vezuje za
Klini manastir. Od te restauracije ostala je netaknuta. Tu se nalazi predstava Sv. Maksimina.

*San Benedeto u Malu (2/2 9. veka)

U njemu se nalazi predstava ktitora. To je zapravo itava kompozicija na
istoku u okviru kojeg su prikazana dva ktitora koji su bili zadueni za gradnju i oslikavanje
hrama. Slikarstvo se vezuje za Sv. Stefana i Grgura Velikog (na bonim zidovima se nalaze
scene koje se tiu njega).

Knjika iluminacija:
Dosta je dobro sauvana i u najveoj meri svedoi o vremenu i kulturi Karla
Velikog i njegovih naslednika. U istoriji umetnosti postalo je problematino korienje
termina karolinki.Dogovor je da se taj termin koristi za Karla Velikog i njegove prve
naslednike. U istoriji knjike iluminacije termin karolinki vezujemo za Karla Velikog i
period od kraja 8. i poetka 9. veka, ali uglavnom za vreme samog Karla Velikog. Nakon
smrti Karla Velikog, cela teritorija je bila podeljena meu njegovim sinovima i one su dalje
bile deljene.Poslednji vladar iz vremena karolinke dinastije je Lotar V, koji je umro
987.godine. Za vreme 10.veka, koristi se termin preromaniki. Knjige su od vladavine Karla
Velikog postale veoma vane i prepisivale su se pre svega u Ahenu i imunim
manastirima koji su imali skriptorijume. Prve knjige koje su bile prepisivane car je dopremio
iz Rima i Monte Casina.Bilo je veoma vano da se knjige donesu i prepisuju ex autentico
libro, tj.da se prepisuju kao to pie bez ikakvih promena u tekstu da budu autentine. Stil se
razlikuje, ali je tekst isti. U odnosu na to kakav je stil skriptorijuma u manastiru razlikuju se
kole (npr. kola u Mecu, u Turu...). Brojne manastire osnivali su Irci, a meu najznaajnijima
je Sen Galen.Prvi rukopis iz tog perioda koji je sauvan potie iz skriptorijuma dvorske kole
Karla Velikog (to je prva kola koja je podignuta u to vreme i osnovana je u vreme Karlove
vladavine). Rukopisne knjige bile su u vidu kodeksa i ispisivane su na pergamentu, tj. na
pripremljenoj koi (najee kravljoj) koja je zatim uvezivana u kodeks. Na taj nain pravile
su se knjige, a njihova vanost je bila u tekstu koji je sadrao boiju re. Preko tih knjiga se
edukovalo stanovnitvo, a ta edukacija dolazila je iz samog Rima. Osim knjiga religijskog
sadraja, prepisivale su se knjige koje su bile vezane za vanreligijsko uenje tekstovi
antikih pisaca, pesnika, fiziologa, komedija, naunih traktata.Prilikom prepisivanja knjiga
preuzete su knjige iz Rima. Prva knjiga je bila uzorak exempla, a po tom uzorku nastale su
druge verne kopije. Prve knjige prepisivane su na dvoru, a odatle su prenoene u manastire i
katedralne crkve. Bilo je vano da bude odgovarajui tekst i prezentacija. Razvija se posebno
pismo minuscula carolina to je propisano pismo koje se koristilo na Karlovom dvoru i u
samom carstvu. To je uniformno pismo koje je praktino i ekonomino i koristi se u
skriptorijumima za celokupan tekst. Uvodi se i majuscula carolina, takoe oblik pisma koje
se razvija paralelno sa minusculom. Minuscula carolina je posluila humanistima u 15. veku
koji su je razvili, pa se iz tog razvilo latinsko pismo.

Dvorska kola:
*Godeskalkov jevanelistar (781-783)
To je prvi sauvani primerak rukopisa iz dvorske kole Karla Velikog.Smatra
se da je naruilac bio Karlo Veliki. Na ovom primeru vidi se stil koji e se razvijati u koli
Karla Velikog. Taj stil je kombinacija pozne antike i ostrvske tradicije. Koristi se purpur i
zlato, to nam govori da se radi o poruiocu koji je iz redova cara ili sam car, ili je delo
narueno za car. Car car. Bela pozadina upuuje na poznu antiku, odnosno na ranohriansku
tradiciju. Prepleti ukazuju na ostrvsku tradiciju, irsku minijaturu. Predstava Izvora ivota u
ovom objektu (Fons vitae) prepoznat je prvi primer baptisterijuma (i to samog Laterana). Ta

krstionica postae predloak za oslikavanje i predstavljanje Izvora ivota. ivotinje ukazuju,

podseaju na ranohriansko razdoblje (Santa Konstanca, Mauzolej Gale Placidija). Jelen i
paunovi predstavljaju aluziju na rajsko naselje.

*Jevanelje Sv. Medara u Soasonu (poetak 9. veka)

Datuje se poetkom 9.veka. Ispisano na obinom pergamentu. Luj Poboni e
ga pokloniti crkvi Sv. Medara u Soasonu. Ovde je ostrvska tradicija
marginalizovana.Kanonske tablice, predstava Izvora ivota izvor ivota je osmougaon,
to podsea na baptisterijum lateranski u Raveni. Na poetku svakog jevanelja prikazani su
jevanelisti koji su prepoznatljivi po svojim simbolima.Na poetku Jevanelja po Luki,
nalazi se oslikani inicijal. To je primer inicijala sa figuralnim i sloenim scenama.

*Ada jevanelje iz Trijera (oko 800. godine)

Ili Ada rukopis iz Trijera. Nastalo je u vreme Karlovog krunisanja oko
800.godine. Dat je naglasak na jevaneliste. Prikazani su na minijaturama koje zauzimaju
itav prostor. One e uticati na budue minijaturno slikarstvo (u vreme Otona).

Palatinska kola:

*Krunidbena jevanelja (800-810)

uvaju se danas u Beu. Vezuju se za otvaranje groba Karla Velikog od
strane Otona III. Nad ovim kodeksom je sam Oton krunisan. 1000. godine, Karlo Veliki je
kanonizovan. To je bio trenutak obnove carstva Karla Velikog zbog ega je bio neophodan
legitimitet. Specifino je po predstavama jevanelista. Oni su oslikani kao antiki filozofi.
Snane figure u pozama antikih filozofa koje nose toge (jedna noga na postolju), imaju
ogrtai. Likovi su staloeni.

*Ahensko jevanelje (800-810)

Nastalo po uzoru na krunidbena jevanelja u palatinskoj koli u Ahenu. Sva
etvorica jevanelista prikazani su na jednoj strani, tj. listu, predstavljeni kao antiki
filozofi. Fantastini elementi se ogledaju u pejzau. Dominira tirkizno-plava boja. Svaki
jevanelista se prepoznaje po simbolima. U ovom razdoblju nastaju i brojni drugi tekstovi kao
to su prirodoslovi i rukopisi sa temama antikih drama pod stilom i uticajem dvorske kole.

Osim najistaknutije kole u Ahenu, postojale su i lokalne kole koje su

nazivane po manastirima u kojima su se nalazili skriptorijumi i one su se razvijale posle smrti
Karla Velikog (814).
kola u Remsu:
Bila je centar proizvodnje knjiga u prvih 20 godina nakon smrti Karla Velikog.
Razvijala se u vreme vladavine Luja Pobonog, koji je kolu premestio iz Ahena u Rems.
Rems je bio sedite episkopa Ebona.
*Ebonovo jevanelje (816-835)
Jedna od prvih sauvanih knjiga iz ove kole. Kanonske tablice, podseaju i
na rukopise koji su pravljeni za dinastiju Merovinga (Gelazijanski sakramentar).
Najkarakteristinije je po izraajnoj linearnosti u obradi draperije. ustri potezi etkom. U
literaturi se taj stil opisuje kao ekspresionistiko-uznemiren stil. U obradi senki i draperija
ide se ka sivim i ljubiastim bojama. Pokret je otar i ustreptao. Osnovne karakteristike ove
kole su oi koje su iskolaene i izraene. Time se istie tenja umetnika, a to je isticanje
duhovnosti. Ona se izraava oima, njihovom istaknutou, a jevanelista je nadahnut
boanskom premudrou i to se podstie uzburkanim linijama. Naglaava se kontakt
jevaneliste i boanske inspiracije. Osea se kontinuitet sa dvorskom kolom Karla Velikog.
Slino je krunidbenom jevanelju po hitonu i upotrebi sandala. Korienje prepleta
predstavlja reminiscenciju na ostrvsku tradiciju. Osea se jak kontakt sa antikom.

*Utrehtski psaltir (840)

Psalmi su pisani u tri stupca, a uporedo se smenjuju tekst i slika. Dolazi do
veze sa tutgartskim psaltirom. Pod uticajem je ranohrianske umetnosti, rukopisa iz V veka.
Bez obzira na odjeke ranije umetnosti, vezuje se za dinastiju Karolinga. Scene se vezuju za
Stari i Novi zavet, s tim to se ovde radi o crteu na beloj osnovi, koji je raen tuem mrke
boje. Ovaj tip minijature karakteristian je i uticae na stil psaltira koji e nastati u Engleskoj
u X i XI veku (uticae na Vinesterski stil). Ova tehnika crtanja bie vezana za manastir Sen
Galen. Uticae na skriptorijume u istonom delu Carstva. To je stil koji e najvie biti
korien. Ovaj vid umetnosti e uticati generalno na formiranje romanike. Ovaj psaltir je bio
najitaniji i najprepisivaniji i ima prepoznatljiv stil.

*Fiziolog
To je posebna vrsta dela koja se bavi razliitim vrstama ivotinja koja se
sagledavaju kroz moralizatorsku ulogu. Osim toga, opisuju se i lekovita dejstva biljaka.
Nalaze se opisi biljaka. Fiziolog je bio jako znaajan zbog tumaenja simbola u Bibliji.

kola u Turu (830-870):

Razvijala se u skriptorijumu koji se vezuje za manastir Sv. Martina u Turu.
Prvi put je otvorena u vreme Alkuina. U njemu su prepisivane knjige koje su bile direktno
poruene od cara. Karakteristino je da nije bilo figuralnog ukrasa. Skriptorijum se razvija od
830. godine i od tada se u velikoj meri ukraavaju knjige pod opatima Adalhardom i
Vivijanom, koji su bili opati u 2/2 9. veka. Sa opatom Vivijanom je skriptorijum dostigao
vrhunac kada su u pitanju rukopisi i minijaturno slikarstvo. To vreme se naziva zlatnim
periodom kole u Turu i traje od 830. do 870. god. U principu se najvie vezuje za opata
Vivijana. Polovinom 9. veka, ceo manastir je stradao u napadu Normana, ali bez obzira na
taj trenutak, jedan deo manastira je nastavio sa radom. Prepisivanje knjiga je bilo vezano za
aristokratiju. Ova kola se razvijala u vreme naslednika Karla Velikog, Lotara i Karla
elavog. Dela koja su ovde nastala, postala su uzor za brojne druge skriptorijume u srednjem
veku u Evropi, zbog ega se ova kola naziva Magistra uiteljica.
*Vivijenova Biblija
Nazvana je po opatu Vivijenu. Nastala je u vreme Karla elavog, tj. polovinom
9. veka. Podatke znamo zahvaljujui posveti koja je ispisana na kraju knjige, koja kae da je
knjiga bila prepisana i uruena vladaru. Ovaj rukopis je najreprezentativniji i najpoznatiji.
Scene David koji svira harfu u prisustvu dva muziara, sa strane se nalazi carska garda, a
na uglovima personifikacije vrlina. Ovde govorimo da je sam car predstavljen kao David, tj.
govorimo kombinaciji idealnog vladara koji je smeten u savremenu i antiku realnost, a to se
vidi po carskoj gardi (savremena). Personifikacije vrlina imaju veliku vanost jer su to vrline
koje poseduje sam car: hrabrost, pravednost, razboritost, umerenost. Predstave koje se
vezuju za Sv. Jeronima i Sv. Pavla. Sve minijature su uokvirene i podeljene i nalik su
zidnom slikarstvu. Slikarstvo koje je u to vreme bilo prisutno i odvija se jedna vrsta naracije
po kojoj e biti poznata ova kola. Vrhunac predstavlja lik samog cara koji odgovara liku
Davida. Prikazan je car na tronu kako dobija ovu Bibliju. Prisutni su carska garda, opati i
monasi iz tog manastira. Ovde imamo idealizaciju samog cara koji je prepoznat kao
David. Prikazana je idealizovana arhitektura sa tordiranim stubovima, kapitelima i lucima, a
pri vrhu se nalazi ruka Boija koja je usmerena na ator Gospodnji. Ona ide ka samom caru,
tj. Drugom Davidu. Sa strane se nalaze personifikacije koje nose krune i one ukazuju da je
Karlo elavi boanskom promisli krunisan u Novog Davida u hramu koji podsea na baziliku
(crkva Sv. Martina u Turu). Ovde dolazi do saimanja vie razliitih zamisli i elemenata (Stari
i Novi zavet) u manastiru jednog od najvanijih svetitelja IV veka sa monasima i opatom
Vivijenom, car je u direktnom kontaktu sa samim Bogom i to je srednjovekovna ema koja se
izgrauje u ovom razdoblju i ponavljae se. Frizovi predstavljaju vezivanje za antiku i
ranohriansku tradiciju, tj. period. Boje koje dominiraju su plava, mrka, zelena, a javljae se
i u zidnom slikarstvu.

*Grandvalova Biblija
Mutije - Grandval manastir u vajcarskoj. Slina je Vivijenovoj Bibliji.
Takoe je prisutna podela na kvizove, a scene su uokvirene. Prisutno je i naglaavanje
karakteristinih boja. Stvaranje Adama i Eve (Prva knjiga Mojsijeva). Mojsije prima
zakone na Sinajskoj gori (Sinaj je poluostrvo izmeu Afrike i Azije, omeeno Sredozemnim
morem na severu i Suetskim kanalom sa Crnim morem na istoku i jugu). Majestas domini
prikazan je Hristos u mandorli i etvorica jevanelista. To je predstava koja se vezuje za
irenje rei Boije. Simboli etvorice jevanelista se nadahnjuje i ue re Boiju.

*Biblija San Paolo Fuori Le Mura

Iz vremena vladavine Karla elavog. Karlo elavije na tronu, okruen je
vrlinama, naglaen je purpur. Posebno je vana scena u kojoj je Karlo elavi prikazan kao
Solomon. Preuzima se isti princip kao sa Vivijenovom Biblijom. Ta scena govori da je on taj
koji je mudar i pravedan sudija. Lik Solomona odgovara liku Karla elavog.

*Lotarovo jevanelje
Predstava Majestas domini uokvirena scena sa predstavom Hrista. Predstava
Lotar na prestolu okruen je uvarima, u jednoj daleko pojednostavljenoj emi, ali je to
ipak jasna predstava cara. Prikazan je na purpurnom prestolu sa carskim insignijama.
Ovoj koli pripada i posebna grupa rukopisa koja se naziva Aratea i to je delo
koje opisuje sazvea. Naziv je dobilo po autoru Aratus koji je iveo u III veku p.n.e. On je
sastavio delo koje je govorilo o nebeskim telima. Dinastija Karla Velikog nastavlja ovu
tradiciju i u njeno vreme se ovo delo doslovno prepisuje. Predstave sazvea, oblik zmije,
Herkula (lavlja koa), korona, zmija i astroloki znaci (korpija, blizanci, rak, lav).
Astrologija i astronomija su bile vrlo bliske ljudima ovog vremena.

kola u Mecu:
Bila je vrlo razvijena u 2/2 9. veka. Poetni impuls koji je dao put razvoja ovoj
koli je Dvorska kola. njen razvoj poinje od 823. godine.

*Drogonov sakrmanetar (oko 840. godine)

Ime je dobio po episkopu Drogonu koji je bio vanbrani sin Karla Velikog.
Kasnije je postao arhiepiskop. On je najzasluniji za razvoj kole u Mecu. Sauvan je nevelik
broj rukopisa liturgijske namene. Obrada je jednostavna bez figuralno preterano razvijenih
scena i boje. Vie panje posveeno je inicijalima (to podsea na Jevanelje iz Soasona).

Najvie akcenta je stavljeno na obradu akantusovog lia. Kombinuju se biljna mrea i

figure koje mogu da budu sloene npr. u obliku slova. Inicijali mogu da budu i
pojednostavljeni, kao u sluaju slova V (akantus i simboli jevanelista). Postoji i narativni
inicijali, inicijali koji nose u sebi scenu. Jevanelista nadahnut pie jevanelje; slovo O je
Sretenje, slovo C Vaznesenje.

*Codex Aureus (Zlatni psaltir kodeks) (oko 870. godine)

Nastao u manastiru Sen Galen. To je izuzetno sloen rukopis sa izuzetnom
naglaenom upotrebom purpura i zlata. Nastao je u vreme Karla elavog oko 870. godine.
Prikazuje uzvienost manastirskog ivota, nastao je u lokalnom skriptorijumu koji nema tano
razvijen stil kao ostale kole.

Primenjena umetnost u vreme karolinke dinastije

Od dela tzv. primenjene umetnosti podrazumevamo sva dela u slonovai

(korice za knjige) i zlatarske radove. Od dela karolinke umetnosti najvie su sauvani
kodeksi, samim tim i korice i to je bio razvijeni tip umetnosti.

*Dagulfov psaltir (783 795. godine)

Sauvane su korice. Ovo delo raeno je za suprugu Karla Velikog. Nastla je ili
u Vormsu ili u Mecu krajem 8. veka i predstavlja prvu fazu karolinke umetnosti. Poto je u
pitanju psaltir, tema je vezana za cara Davida. Predstave su rasporeene po zonama (dve
zone). U prvoj gornjoj zoni prva scena prikazan je kralj kako odabira pesnike psalma.
Ispod u donjem levom uglu prikazan je David kako svira harfu. U gornjem desnom uglu
prikazan je papa Bonifacije kako otvara papino pismo pred svetim Jeronimom (Bonifacije
je bio zamoljen da koriguje psalme). Ispod u donjem desnom uglu prikazan je sveti Jeronim
kako diktira psalme. Ove korice su od izuzetnog znaaja i danas se uvau u Luvru.
Pripadaju dvorskoj koli Karla Velikog. Po samom stilu podsea na diptihe i triptihe. Osea se
kontinuitet sa ranohrianskom umetnou i sa antikom umetnou. Reljef je dublji. Nema
uticaja ostrvske tradicije jo uvek u ovom vidu ukraavanja.

*Diptih iz Monce (1/2 9. veka)

Ostavljena je vrsta zapisa, pa znamo ko je predstavljen. Sa leve strane pie
David Rex, a sa desne strane pie Sanctus Gregori (papa Grgur). Po stilu i obradi vezuje se
za konzularne diptihe iz 5. i 6. veka. Nastao je najverovatnije za kraljicu Teodolindu
(Lombardija). Ciljano su predstavljene dve najistaknutije linosti koje se vezuju za psalme

 David, pisac psalmi i Grgur koji je bio veliki reformator psalmi. Ovim se istie veza izmeu
Teodolinde i pape Grgura, bili su veoma bliski. Ovo delo predstavlja konekciju karolinkog
razdoblja sa jednom od najuticajnijih linosti tog vremena papom Grgurom.

*Korice iz Lora (1/2 9. veka)

Od slonovae su. Postoje dve strane. Ove korice se vezuju za Dvorsku kolu,
odnosno za umetniki stil koji se razvijao u Ahenu. Stilski i tematski vezuje se za
ranohriansko razdoblje (umetnost 5. i 6. veka). Podsea na Barberini slonovau.
Prednja strana u gornjem delu je krst u vencu koji nose dva anela; u
srednjem pojasu je Hrist u sreditu koji gazi lava i zmiju i on se nalazi u luku sa stubovima sa
korintskim kapitelima, u trougaonim poljima iznad luka nalaze se predstave Drveta ivota ili
Drveta poznanja dobra i zla. Hristu se priklanjaju dva anela;
Zadnja strana u najviem pojasu su aneli koji uznose venac sa poprsjem
Hrista; u srednjoj zoni je prikazana Bogorodica sa Hristom na prestolu, a priklanjaju se sv.
Jovan (sa leve) i Zaharije (sa desne strane). U najniem pojasu prikazano je Roenje Hrista i
Blagovesti pastirima.
Stil podsea na Maksimijanov presto (naroito pojedinane figure) ravenski
stil. Razlika u odnosu na umetnost ranijeg razdoblja je to je umetnost Karolinga posebnu
panju posvetila pozadini koju je pretvorila u ornament. Poprimila je shematski ornamentalni
oblik.

Zlatarski radovi:
Upotreba zlata, srebra, poludragog i dragog kamenja i bisera se posebno istie.
Zlato je od posebnog znaaja jer slui u slavu Boga, ukazuje na epifaniju, na slavu Boga, ali i
vladara koji time iskazuje sopstvenu mo koja mu je data od Boga. Zlato se vezuje za Sunce i
odsjaj i Sunevu svetlost i predstavlja konekciju sa boanstvom. Hristos se vezuje za Sunce,
pa samim tim i zlato, a Bogorodica za mesec i srebro. Zato se ona predstavlja na
polumesecu, to je uzeto iz Apokalipse. U srednjem veku, panja se dosta posveivala
materijalima. Obrada i materijal slue za rekonstruisanje naih istorijskih tokova kada nema
sauvanih spisa. Minijature su bile ukraavane listiima zlata i kompozicija takoe. Posebno
su crkve bile ukraavane dragocenim metalima bogoslubeni predmeti, knjige i relikvijari,
kako bi bili obasjani boanskom svetlou.

*Enger (engleski) relikvijar (oko 700. godine)

Ne vezuje se za Karolinge, ve za Merovinge. Podsea na zlatni oltar iz crkve
San Ambroo u Milanu. Prednja strana je zlatna, a zadnja srebrna. Umetnuto je 13 kamenia

to predstavlja 12 apostola i Hrista. Na vrhu se nalaze lavovi vladari i uvari. Prepleti

podseaju na irske preplete. Jasno je izraena crux gemmata, to je istaknuto i biserima.
Podsea na ranohrianstvo. Zlatna strana je strana Hrista, a srebrna je strana Bogorodice. Na
drugoj strani, srebrnoj, prikazana je Bogorodica sa Hristom, a iznad se nalaze Hristos i
aneli. Najvea ideja vezana je za Bogorodicu. Lavove pored nogu vladara predstavljaju
uvare i nose simboliku vladara, dok se kod vladarki prikazuje pas. Znaenje: Neki ovaj
relikvijar vezuju za krtenje, ali se znaenje ne zna sa sigurnou. Postoje samo pretpostavke.

*Tasilov putir (kraj 8. veka)

To je tipian vladarski bogati putir. Putiri su ili vezani za samog cara ili su
narueni za vladarsku kapelu. Osnova je bronza, a preko bronze se nalazi zlato i srebro.
Zove se Tasilov jer to na njemu pie u dnu postolja. U pitanju je Tasil od Bavarske, koji je
potpisan na putiru sa svojom suprugom. Naruilac je Tasilova supruga Luidpirga.
Pretpostavlja se da ga je naruila kada je podignut benediktinski manastir (u Bavarskoj). Na
eonoj strani prikazan je Hristos u medaljonu. Insigniran je sa alfa i omega i sa IS Isus
Salvator. Oko njega se nalaze etvorica jevanelista, a na bazi/stopi, nalazi se predstava
Bogorodice i Jovana Krstitelja i najverovatnije portret vojvotkinje Lombardije, Teodolinde.
Po stilu i nainu obrade, smatra se da je umetnik sa podruja dananje Engleske. Vrlo je
interesantan s obzirom da je Sinod zabranio upotrebu plemenitih metala za crkvene putire,
zbog toga je putir u osnovi od bakra, ali se ne potuju sasvim odluke Sinoda, to je vrlo retko.

*Talisman Karla Velikog (poetak 9. veka)

U sredini talismana nalaze se estice asnog krsta, to je relikvija prvog reda.
Jedan deo asnog krsta se uvao u Jerusalimu, a drugi u Carigradu (u bazi Konstantinovog
stuba). Onda je krenulo deljenje estica. Ova relikvija je imala zatitnu ulogu i grad i crkva
kada se osnivaju, morale su da imaju estice ovako vanih relikvija ili moti svetaca. Osim
asnog krsta, relikvije prvog reda su: Trnov venac i ekseri (koji se uvaju u Sen apelu),
Bogorodiine suze, Hristova krv, Koplje. asni krst je najsvetija relikvija.
U sredini talismana nalazi se safir, a oko njega je talisman ukraen zlatom,
dragim kamenjem i biserima. Osim asnog krsta, u njemu se uvao i deo Bogorodiine
kose.
Oton III je otkopao grob Karla Velikog i nad njim se krunisao. 1000. godine
je otkrio ovaj talisman i on se uvao u trezoru katedrale sve do krunisanja ozefine 1804.
kada Napoleon sam sebi stavlja krunu, a ozefina koristi ovaj talisman za svoje carsko
krunisanje.

*Ajnhardov slavoluk (poetak 9. veka)

Ajnhard je bio biograf Karla Velikog. Ajnhard je tada otiao do Rima, a bio je
neka vrsta ambasadora Karla Velikog. U Rim je doao da bi izdejstvovao kod pape
krunisanje, pa i krunisanje Karlovog sina. 830. godine, Ajnhard se povukao u manastir koji je
sam osnovao i tu je smestio relikvije koje je doneo iz Rima estice motiju Sv. Petra i
Marcelina. Relikvijar je raen u srebru i ima pozlatu. Natpis kae da Ajnhard kao grenik
daruje u venu slavu i trijumf Bogu ovaj relikvijar.

*Zlatni oltar u San Ambrou

Nalazi se u crkvi San Ambroo u Milanu. U 9. veku, Karlo Veliki renovira ovu
crkvu (a ona se posle renovira i u 11. i u 12. veku). Oltar se nalazi ispod ciborijuma. Prednja
strana je zlatna i ona gleda ka vernicima, a bona i zadnja strana su srebrne. Oltar se nalazi
iznad kripte sa motima Sv. Ambrozija. Fenomen koji je posebno zastupljen u umetnosti,
relikvije se posebno oblae u odedu koja je optoena zlatom i srebrom i dragim kamenjem,
kao god i sam episkop Rima. Vidljiva strana koja je zlatna obraena je kao vrata triptiha.
Centralnu predstavu sredinje zone triptiha ini krst u ovkriu ijeg sredita se nalazi krst na
prestolu sa zvezdama. U kracima krsta nalaze se simboli jevanelista. Ostale scene su iz
Novog zaveta i vezuju se za Hrista. Bone strane su srebrne, ali sa upotrebom zlata i te
strane su vezane za Sv. Ambrozija, kao i zadnja strana. Predstave se nalaze u kvadratnim
poljima. Bone scene zadnje strane oltara - hagiografski narativ koji ukazuje na ivot Sv.
Ambrozija. Sa suprotne strane, istie se kontinuitet spasenja koji se postie preko Hrista i
preko episkopa, posredovanjem. Neke scene vezane su za Sv. Martina iz Tura. Uspostavlja
se veza izmeu Sv. Martina i Sv. Ambrozija kao i veza Karolinke dinastije sa dva
najznaajnija svetitelja. U sceni gde je prikazan Sveti Ambrozije u kolevci, iznad se nalaze
rojevi osa. One se vezuju za samog Ambrozija i za Homera jer se ose vezuju za med, a
njegova reitost e biti slatka kao sam med. Na bonim stranama samog oltara prikazani su
aneli, svetitelji i apostoli u stavu oboavanja krsta koji zauzima centralno mesto. Te strane su
jako bogato ukraene.

*Lindau jevanelje (sredina 9. veka)

Prednja strana je zlatna i na njoj se nalazi predstava Hristovog
raspea.Zadnja strana je srebrna i na njoj se nalazi predstava krsta uz upotrebu dragog
kamenja. Prepleti ukazuju na ostrvski uticaj.

*Korice Zlatnog jevanelja Codex Aureus (9. vek)

Vezuje se za Karla elavog. Pretpostavka je da su nastale u opatiji Sen Deni.
Tamo je Karlo elavi boravio do svoje smrti 877. Opat Sen Galena je prepisao ovo
jevanelje, pa je naruilac verovatno iz Sen Galena. Korice su kasnije nastale.

Otoni
Verdenskim sporazumom Karlovo carstvo je podeljeno na tri kraljevine
meu Karlovim sinovima. Karlo elavi vladao je teritorijom dananje Francuske. Ludvig
Nemaki vladao je teritorijom dananje Nemake. Srednjim delom carstva, koje je
podrazumevalo dananju Holandiju, Belgiju, istonu Francusku, zapadnu Nemaku i severnu
Italiju, upravljao je Lotar. Rim i njegov krug bio je papska drava. Najistoniji deo carstva
zauzimao je teritorije dananje Moravske, Poljske i Slovenije. Od Verdenskog sporazuma
843. god, granice Karlovog carstva e se menjati, a dinastija e se ugasiti poetkom 10. veka.
Vreme od 911. pa nadalje je vreme uspostavljanja otonske, tj. saksonske
dinastije. Oni najpre zauzimaju teritorije onoga to je bio krajnji istok pri podeli Verdenskog
sporazuma. Velike arhiepiskopije koje su postojale i razvijale se u vreme Karlovog carstva,
pripojene su Otonima - Majnc, Vorms i pajer. 911. poslednji izdanak karolinke loze
Ludvig Dete umire. Nakon toga sledi period borbi za presto i u tome se isticao Henrih
Ptiar, vojvoda Saksonije (on nije imao ni kraljevinu, ni carsku titulu) isticao se u borbi
protiv Slovena i Maara. On je formirao brojna utvrenja na granicama sa ovim narodima i
oformio je jaku konjicu, to je bio novitet s obzirom da su se svi nakon Karla Velikog
pokazali nesposobnim i lenjim da to uine. Henrih Ptiar je vladao do 936. godine, a zatim je
na presto stupio Oton I Veliki, koji je vladao do 973.
962. Oton I postaje car. Oton I je nastavio borbe sa Maarima i tu se izdvaja
bitka kod Augsburga. Polovinom 10. veka on obezbeuje teritorije. Oton I je poeo jaku
borbu protiv lokalne vlastele (grofovije) koje su se otcepile od centralne vlasti i teile su
samostalnosti. Pametno je postupio kada je veliku mo dao crkvi koja je morala da se ujedini i
funkcionie zajedno sa vladarom jer je on imao mo da okuplja narod i da ga dri u okviru
teritorija. Oton I je regrutovao ljude iz aristokratije koji su imali mogunost da se obrazuju i ti
ljudi su postajali crkveni poglavari. Crkva je dobila svoju teritoriju i ona je identina
kraljevim posedima. Tada se raa fenomen koji e se dalje razvijati kroz srednji vek, a to je
problem crkve. Glavni problem je bio odabiranje papa, s obzirom da je postojalo nekoliko
uticajnih rimskih aristokratskih porodica koje su nastojale da papsku stolicu (Patrimonium
Sancti Petri) nameste nekom svom, to je povlailo i razne ustupke i posledice. Istovremeno
se razvio i reformatorski pokret 910. godine osnovan je manastir Klini na teritoriji
dananje Burgundije. On e biti od izuzetnog znaaja i dae temelje umetnosti romanike.
Manastir Klini osnovao je grof Gijom, koji je bio rodom iz Akvitanije (granii se sa
Burgundijom) i na njegovoj teritoriji formiran je prvi manastir Klini koji e uticati na osnovne
tokove monatva u zapadnoj Evropi od 10. veka. Imae mreu manastira i do kraja 11. veka
e pod okvirom glavnog manastira biti oko 200 manastira. Dinastija Otona teila je da

ustanovi svoj legitimet i vezivala se za karolinku lozu, to je podrazumevalo da se doslovno

prenesu ideali karolinkog carstva na saksonske vladare, tj. ideali renovatio imperi romani, s
tim to je to sad postalo renovatio imperi carolini, odnosno kao to je Karlo Veliki obnovio
dravu na temeljima Rimskog carstva, to sada saksonski vladari rade vraanjem na ideale
Karlovog carstva. To je bilo omogueno preko Rima, tj. moralo je doi do krunisanja u Rimu.
Dolo je do uspostavljanja kontakta sa Italijom i to pre svega putem trgovine jer je putem
trgovine Otonima bio omoguen pristup u sve delove nekadanjeg Rimskog carstva, pa se
samim tim uspostavljao kontakt. Prilika da Oton I ostvari svoje pretenzije se ukazala kada je
udovica od Lotara od Provanse uputila Otonu poziv u pomo. Ona je bila kraljica dananje
Italije, a pozvala je u pomo jer je grof Berenger hteo da je oeni kako bi proirio svoje
teritorije i tim se proglasio kraljem Langobarda i Franaka. Oton I je iao u dva pohoda na
Italiju. Prvi polovinom 10. veka, a drugi 961. i pri tome pomae kraljici i dolazi do Rima.
Tadanjeg papu Jovana XII pritiskali su lokalni grofovi, pa je Oton I pruio pomo i papi.
Zauzvrat je dobio krunu i postao je car Svetog Rimskog carstva nemakih naroda. Potom
Oton I kree u trei pohod na Italiju, ali zbog problema Italije sa Vizantijom (tada su u
Vizantiji najbitniji bili Jovan Cimiskije i Niifor Foka). Vizantija je pokuala da se proiri do
severne Italije i sukobila se sa Otonom. Oton je naravno imao dosta jaku vojsku i rezultat tog
pohoda je bio da je Jovan Cimiskije potvrdio Otonovu titulu. Time je ostvaren blizak kontakt
vladara Zapadnog Rimskog carstva sa vladarom Istonog Rimskog carstva, a ti kontakti su se
ostvarivali i u vreme Konstantina Porfirogenita.
Ovu ideju nastavie Oton II koji je vladao samo 10 godina (973-983). Njega je
Oton I oenio sa vizantijskom princezom, Teofano, koja je bila neaka Jovana Cimiskija. Na
taj nain kontakt se ostvario i preko brane veze. Oton II je pretrpeo poraz u junoj Italiji od
Arabljana, a zatim i od Slovena u istonom delu njegovog carstva i izgubio je teritorije. Oton
II je preminuo prilikom priprema za pohod 983.
Tada na vlast stupa Oton III koji je vladao do 1202. godine. Oton III je imao
svega 3 godine kada je stupio na vlast, pa je njegova majka Teofano preuzela voenje politike
sve do Otonovog krunisanja za cara 995. godine. Tada je ve bila povoljna situacija to se
krunisanja tie jer su pape bile iz nemakih aristokratskih porodica. Politiku Otona I i Otona
II nastavlja Oton III.
Njegov naslednik je bio Henrih II, koji je vladao od 1002. do 1024. godine.
On je bio poslednji predstavnik saksonske dinastije. Pokuao je da vodi politiku svojih
prethodnika i bio je orijentisan ka Vizantiji, meutim bio je slab vladar i dolo je do
rasparavanja carstva.
Oton III se naroito isticao sa idejom jedinstvenog Rimskog carstva.
Njegova majka, koja je bila rodom iz Vizantije sigurno mu je usadila tu ideju u glavu, pa je on
zamiljao unificirano carstvo kojim e upravljati papa. Teofano je bila obrazovana u grkom
duhu i taj duh je prenela na sina. On je eleo da uvede neke grke obiaje na sam dvor. Oton
III je matao o idealnom spoju Rimskog carstva ija e administrativni centar biti Rim, ali se
Veina spomenika iz otonskog perioda se nije sauvalo u svom prvobitnom
obliku. Preureeni su u periodu romanike umetnosti. Iz perioda Henriha Ptiara nije nita

sauvano (mada ni on se nije mnogo bavio umetnou, ve je bio vie okrenut ratovanju). Od
vremena Otona I istiu se prvi spomenici i meu njima je jedan od najvanijih Katedrala u
Magdeburgu.

*Katedrala u Magdeburgu(polovina 10. veka)

Magdeburg je vaan jer se tamo nalazi grob Otona I. Otkriveni su tragovi
kostura prvobitne graevine. Ona nosi gotike elemente koji su nastali u XII ili XIII veku.
Stradala je u poaru kao u ostalom i mnoge graevine tog vremena, zato je i prepravljena.
Grevina je sagraena po uzoru na Karlov identitet i Ahen preuzet je koncept iz Karlovog
vremena. Iz ranga episkopije uzdignuta je na rang arhiepiskopije. Arhitektura se oslanja na
fuldu, ima transept i apside na istoku i zapadu. Stubovi su po carevom nareenu dopremani iz
Italije i to iz Rima i Ravene dva najvanija centra.

*Gernrode (polovina 10. veka)

Nalazi se junije od Magdeburga. Posveena je Sv. Kirjaku. Ime je dobila po
grofu Geronu koji ju je osnovao. On je vaan kao vojskovoa, zasluen je za proirivanje
granica nemakog preimustva. Gernrode je trobrodna bazilika i ima kriptu. Na zapadu ima
dve kule vestverk, kao i kulu nad ukrsnicom. Preuzimaju se tekovine karolinke umetnosti.

*Sveti Mihajlo u Hildeshajmu (poetak 11. veka)

Zadubina je episkopa Bernvarda koji je bio zaduen za izgradnju ove crkve.
Trobrodna bazilika sa duplim transeptom i razvijenim horom na istoku. Kapiteli preuzimaju
vizantijske elemente to je pokuaj kopiranja vizantijskog uticaja, izuzetno podseaju na
San Vitale. Bernvard je bio blizak Teofano i bio je tutor Otonu III. Bio je obrazovan i veliki
zadubinar i opremao je crkve dragocenim predmetima, ulagao je u umetnost. U ovoj crkvi
najznaajnija su vrata inspirisana su Starim i Novim zavetom. U 8 panela suprotstavljen je
Stari i Novi zavet. Vrata su izlivena u jednom komadu, u bronzi i podseaju na Santa Sabinu
ili San Ambroo. Stil je trijumfalni podsea na stil rimske umetnosti (Trajanov stub, Stub
Marka Aurelija) reminiscencija na Rim. Najpoznatija i najreprodukovanija scena Izgon iz
Raja.

*Katedrala u Bambergu (poetak 11. veka)

Ktitor je Henrih II. Ima razne faze razvoja. Trobrodna je bazilika.

*Sveti Pantelejmon u Kelnu (kraj 10. veka)

Ktitor je nadbiskup Bruno brat Otona I. Prvobitno je izgraena kao
benediktinski samostan. Na poetku je bila jednobrodna crkva. Ta crkva je grobno mesto
Bruna i Teofano.

*Otmarshajm (poetak 11. veka)

enski manastir. Po svom obliku i dimenzijama vidi se da je graena po uzoru
na najpre dvorsku kapelu u Ahenu, a samim tim i San Vitale u osnovi i elevaciji.

*Katedrala u Majncu (2/2 10. veka)

Nastala je u vreme vladavine Otona II. Odie jakim uticajem Karolinga i crkve
Sv. Petra i Pavla u Rimu. Najpoznatija je po fasadi i najprepoznatljivija crveni peani
kamen. Trobrodna je bazilika. Sve graevine su se razvijale i menjale vremenom. Ciljano je
bilo ulagano u njih zbog legitimiteta.

Salijevska dinastija:

*Katedrala u pajeru (1/2 11. veka)

Posebno je vana jer se tu nalazi grobno mesto 4 cara iz dinastije Salijevaca,
kao i dve njihove ene. Gradnja ove katedrale je zapoeta poetkom 11. veka, a proces
gradnje je trajao. Salijevska dinastija je dola na vlast 1024. godine i ostala je do 1125. Ona
predstavlja ogranak iz dinastije Otona. Konrad II je ustanovio salijevsku dinastiju. Ona
istovremeno pripada periodu romanike i onom koji nazivamo Rani srednji vek. Katedrala je
u svakom smislu olienje vladarske moi po svojoj monumentalnosti i po enterijeru i
eksterijeru (konstrukcija svodova). Katedrala u pajeru se uzima kao predstavnik i olienje
vladarske moi koja stoji nasuprot papskoj moi (Papska drava i manastir Klini). Gradnja
katedrale je zapoeta 30-ih godina 11. veka, a zavrena je u vreme Henriha IV tada
zapoinje era borbe za investituru. Borba za investituru predstavlja direktan sukob izmeu
cara i pape. Zapoeta je oko 1050. godine, a kulminirala je 1070-ih (tada se dogodilo
putovanje u Kanosu). Ova istorijska pojava se vezuje za vladavinu Konstantina Velikog, tj.
u vezi je sa Konstantinovom darovnicom. Poenta cele prie je da li papa ili car ima veu vlast.
Carevi su postavljali episkope iz svojih redova sa dobijanjem episkopske stolice, manastir
dobija i zemlju samim tim car poseduje tu zemlju preko svojih roaka, to smeta papi. Kad

je doao na vlast, Henrih IV je bio jako mali, pa je papa Grgur VII preuzeo funkciju da iz
rimskih porodica bira episkope to je bilo 1050. godine. Postavilo se pitanje Konstantinove
darovnice. Kulminacija je bila kada je papa ekskomunicirao cara i car je papu.
Ekskomunikacija Henriha IV znaila je da je on iskljuen iz crkve i to je jo vanije, da Bog
ne stoji iza njega ko ga je onda postavio? Sve je to iskoristila lokalna vlastela koja se
pobunila protiv cara. Da bi se taj sukob reio, Henrih IV je morao da ide na poklonjenje papi i
traio oprotaj put u Kanosu. Iako je tada dobio oprotaj, oni su se kasnije ponovo sukobili i
to se ponavljalo i trajalo je. Borba za investituru poklapa se sa izmom 1054. tj. raskolom
izmeu zapadne i istone crkve. Tu se nalazi vanost pajera jer on predstavlja simbol carske
nasuprot papskoj moi, pa i monakoj. Koreni ove katedrale mogu se nai u umetnosti
dinastije Otona, pa i u umetnosti Karla Velikog (kule vestverci). pajer ima kriptu ona je
prva podignuta i manje - vie je ostala ista.

*Santa Maria in Capito u Kelnu

Ona je predstavnik i rodonaelnik tzv. Rajnske kole. Istie se po trolistu
najvea konha je ona istona (apsida) najistaknutija je.

*Murbah (poetak 12. veka)

Na teritoriji Gornje Rajne. Srodna je pajeru. Spada u pozno razdoblje
dinastije Salijevaca. Tu su kljuni arhitektonski spomenici Ranog srednjeg veka Svetog
Rimskog carstva nemakih naroda. One sadre osnovne karakteristike idejne osnove
stvaralatva. Oitavaju se naslee Rima, kao i carstva Karla Velikog. Sam program i estetika
obrada ukazuje na unutranje pretenzije careva koji su imali jak rivalitet prema papi. Od 12.
veka sledi postepena feudalizacija. Sve ovo potpada pod termin DRANKNAHOSTEN - on
govori o nadiranju ka jugu, pomeranju i tenji ovih vladara ka jugu i ka samoj Vizantiji.

Slikarstvo Otona:

*Rajhenau
Tu se nalazi najznaajnije i najbolje sauvano zidno slikarstvo iz dinastije
Otona, tj. ostaci zidnog slikarstva. Rajhenau se nalazi na granici Nemake, vajcarske i
Austrije. To je ostrvo na jezeru Konstanc (Konstanc bodenze). Manastirski kompleks se
sastoji od nekoliko crkava koje su podignute u periodu od 9. do 12. veka. Ova celina je pod
zatitom UNESCO-a. Tri vana kompleksa:
1)

Crkva Sv. ora u njoj je ostao sauvan ivopis. Zovemo je Sveti ore
Obercel gornja elija.

2)
3)

Crkva Sv. Marije i Marka Mitelcel srednja elija

Crkva Sv. Petra i Pavle Nidercel donja elija

Crkva Sv. ora je najznaajnija za nas zbog zidnog slikarstva, koje je dosta
ouvano i datuje se u kraj 10. veka. Ta crkva se vezuje za opata Rajhenau-a koji je od pape
dobio relikvijar Sv. ora glavu Sv. ora (samim tim, to utie i na slikarstvo). Ovde nije
ostalo sauvano slikarstvo u apsidi, kao ni na zapadnom zidu, ali je skoro u potpunosti
sauvano na zidovima glavnog broda. Tavanica je ravna. Slikarstvo se razlikuje od
karolinkog blie je umetnosti severne Italije, to je logino jer su Otoni drali te teritorije.
Svaka celina je odvojena ramom, odnosno meandrima. Ispod svake scene se nalaze TITULI
natpisi svaka scena nosi svoj naziv na latinskom jeziku. Na bonim stranama nalazi se veliki
uokvireni ciklus Hristovih uda. Te scene predstavljaju tenju da se istaknu Hristova
boanska priroda i one nose znaenje velikog trijumfa, odnosno pobede nad svim zlim silama.
Izmeu prozora se nalaze proroci, a izmeu lukova su u medaljonima prikazana poprsja opata
manastira to je najdirektnije rimsko naslee i tu se ogleda najjai uticaj Italije. Neki
istraivai smatraju da je ovo slikarstvo ilo preko umetnosti Karolinga, a ne direktno, ali sve
se opet svodi na isto. Ikonografija nalikuje buduoj romanikoj umetnosti i to po linearnosti.
Linearni stil, iroke draperije je glavna odlika ovog i romanikog slikarstva. Slinu umetnost
viamo u rukopisima u vreme Otona. To je logino jer je Rajhenau bio najvei prepisivaki
centar i dugo je tako iveo.

*Crkva San Vienco in Galijano kod jezera Komo (poetak 11.veka)

Uoava se jasni uticaj Milana (zbog blizine). Slikarstvo je dosta oteeno ili ga
uopte nema, jer su freske skinute i prenete u biblioteku Ambrozijana u Milanu.
U apsidi je prikazan Hristos izmeu arhanela, a predstavljeni su i Jeremija i
Jezekilj. Ta scena govori o apokaliptinim vizijama. Kod Jezekilja se naziru elementi budue
apokalipse koji govore o iskupljenju i patnji itavog oveanstva. Oko 1000. godine, bio je
izraen strah od kraja sveta i taj strah e obeleiti taj period, kao i slikarstvo. Cilj tih scena bio
je da edukuju. To je dobar primer straha srednjovekovnog oveka Drugi Hristov dolazak,
vaskrsenje svih mrtvih, merenje due. Scena Stranog suda uliva strah i opominje, zbog ega
se nalazi odmah na ulazu u crkvu da bi vernik okajao svoje grehe, podsetio se ta ga eka,
ako to ne uradi, i tako bi proien uao u crkvu.

*Baptisterijum u Novari (poetak 11. veka)

Pretpostavlja se da je isti umetnik radio i crkvu San Vienco i ovu. U gornjim
zonama crkve, u tamburu se nalaze ciklusi iji je literarni predloak apokalipsa od 8. do 12.
glave je oslikano. Izmeu prozora se nalaze proroci sa otvorenim svicima koji najavljuju II
Hristov dolazak. U kupoli je slikarstvo jako oteenu, sauvani su samo tragovi i pretpostavlja
se da se tu nalazio Hristos Majestas. 1000. godine je Oton III otvorio grob Karla Velikog i to
je svakako povezano sa ovim strahom i traenjem spasa. To ima svoju simboliku. Zbog tog

straha e se velikom brzinom raati manastiri jer se preko askeze telo i duh isti i uvodi se
benediktinsko pravilo.

Otonska minijatura:
Govorimo o vremenskom periodu 10. i 11. veka i podruju dananje
severozapadne Evrope. Formirale su se razliite vrste pisama minuscula carolina, ostrvsko
pismo (Irci), vizigotsko pismo (dananja panija), scriptura beneventana (podruje june
Italije). Sauvana je izvesna povelja kojom je papa darovao Otonu I carske privilegije iz
962. godine i uva se u Vatikanu. Govori ne samo o jednom istorijskom trenutku, ve i o
pismu i samom odnosu prema pismu. Ispisana je na purpurnom pergamentu zlatnim
slovima. Nastavlja tradiciju iz vremena Karla Velikog. Sauvana je povelja o braku izmeu
Otona II i vizantijske princeze Teofano. Uraena je na purpurnom pergamentu sa zlatnim
slovima. Sauvani su i ornamenti koji podseaju na uzore iz vizantijske kulture (tekstil). To je
zvanina sveana povelja koja je uraena kao istorijski dokument i ukazuje na samo carsko
dostojanstvo, na odnos cara i pape kao i na odnos izmeu otonske i vizantijske kulture. Car
postaje veliki zatitnik crkve, pa je izraivan veliki broj tekstova za potrebe cara, povelja o
ktitorstvu i podizanja zadubina i bogoslubenih knjiga za potrebe crkve. Te knjige su
izuzetno bogato ukraene kako u unutranjosti, tako i korice za ije ukraavanje su se koristili
plemeniti materijali.
Najvei poruioci su carevi koji dolaze iz dinastije Otona, ali i iz dinastije
Salijevaca (10. i 11. vek). Razlika u odnosu na dinastiju Karolinga je to kod Otona ne
postoje podaci o kolama i radionicama gde su se prepisivale knjige. Ovde je tee odrediti
kole i podele su napravili istoriari umetnosti. Knjige se rade u skriptorijumima i postoje
razliiti tipovi knjiga. Osim careva, naruioci su bili i opati, opatice i carice. U Rajhenau se
nalazio najistaknutiji skriptorijum. itav kompleks je bio veliki prepisivaki centar. Ehternah
je bio drugi veliki kompleks, kao i manastir Sv. Emeramau Ratizborou. Meu ve
pomenutim naruiocima, izdvajaju se episkop Geron iz Kelna, Egberti iz Trijera, Bernvard iz
Hildeshajma, Abrahim iz Franzigeja i drugi. ene su u zapadnom delu carstva imale izuzetno
vanu ulogu. Imale su vanu ulogu i u voenju politike. Izdvajaju se Teofano, supruga
Henriha II Kunegunda, opatica Uta Nideminster u Ratizborou i opatica Hitda u Meedu (u
njeno vreme je bio vrhunac u minijaturnom slikarstvu kelnske kole, bila je veliki naruilac).
Vrste iluminiranih rukopisa. Bogoslubene knjige: etvorojevanelja,
jevanelistari, psaltiri, sakramentari, hagiografije i dr. Dela koja pripadaju profanoj sferi nisu
sauvana u onolikom broju kao u vreme Karla Velikog. Boetijeva aritmetika je sauvana
napisana je u Bambergu za cara Otona III. Kalendari, menolozi raeni po uzoru na
karolinko vreme. Najznaajnija su jevanelja i najbrojnija. Osim portreta jevanelista,
prikazani su i opirni ciklusi. Postoje kole koje smo izdvojili Rajhenau, Keln, Sveti
Emeram i Ehternah. One su utrle put organizaciji samog dela, odnosno teksta i slike.
Minijature i tekst su se smenjivali. Slika je bila umetnuta u tekst na razliite naine, to je
zavisilo od kole. Za nas je vana evolucija minijaturnog slikarstva zbog razvoja i noviteta.
Stil je naslee karolinke umetnosti, ali se koriste i predloci iz ranohrianskog perioda,

osea se jak uticaj severne Italije, ali i jak vizantijski uticaj, to je novo. Vizantijski uticaj
se odnosi na renesansu Makedonaca umetnost koja je nastala posle zavretka ikonoborstva,
tj. od polovine 9. pa nadalje (tu ve govorimo o Vizantiji). Najvei uticaj su imale dvorska
kola Karla Velikog i kola u Remsu, koje su dale osnovu za otonsko slikarstvo. Najduu
tradiciju i produkciju je imao manastir Sen Galen, do 30-ih godina 10. veka tada su se
dogodili napadi plemena Maara, a monasi su iz Sen Galena preli u Rajhenau i nastavili tu
tradiciju. Na teritoriji severne Francuske, nalazila se jaka Franaka saksonska kola, ali se ona
sa napadima Normana ugasila. Opati prelaze na teritoriju unutranje Francuske i ka istoku
Ehternah i Korvej. Glavni centar Franako-Saksonske kole je Korvej. Ono to se pojavilo u
Kvendliburkoj itali nastavlja da se razvija u ovoj koli, tj. u okviru nje. Inicijali su na itavoj
strani, ukras je nefiguralan, osea se jaka ostrvska tradicija. Sa druge strane, radionica u
Fuldi je bazirana na karolinkim uticajima. To e se najvie videti u samoj crkvi pod
ktitorstvom Bernvarda, dakle, u Hildeshajmu tu se osea direktan kontinutitet karolinke
tradicije i kole Karla elavog.

*Codex Vitekindeus (970/80-ih)

I on daje put razvoja iluminiranih rukopisa. Predstave jevanelista - osea se
jaka tradicija kola Karlovih naslednika, a podsea na zidno slikarstvo. Uticae na zidno
slikarstvo romanike umetnosti. Jevanelisti su insignirani. Rukopis je nastao za samog cara
o emu svedoe purpur i zlato. Ornamenti nisu vie toliko pod uticajem ostrva, ve se osea
polako uplitanje vizantijske umetnosti dinastije Makedonaca. Rajhenau u vreme dvora Otona
III - na elu je bio opat Vitigovo u ije vreme su brojni rukopisi nastali. Cilj opata je bio da
rekonstruie manastir i usredsredi se na proizvodnju rukopisa koji e se rairiti u druge delove
carstva.

*Codex Egberti (2/2 10. veka)

Vezan je za drugog opata Rajhenau-a, Egberta. Nosi naziv po samom
naruiocu. Opat Egbert ga je poklonio episkopu iz Trijera. Veoma je vano to su sauvana
imena onih koji su prepisivali i ukraavali ovaj rukopis Herald i Heribert. To je veoma retko.
Oni su ostavili svoja imena kako bi zagarantovali svoj odlazak u raj. Pisan je na purpurnom
pergamentu zlatnim i srebrnim slovima. Vizantijski uticaj ovde je jo vidljiviji i postae
sve vidljiviji kako vreme bude odmicalo. U stilu se vide antiki uzori. Umetnici su bili jako
dobro upoznati sa antikom i ranohrianskom tradicijom. Istraivai pretpostavljaju da se
njihovo obrazovanje vezuje za Kvendliburku italu - detalj Ulaska u Jerusalim. Rajhenau je
primao monahe iz drugih manastira i oni su imali pristup rukopisima. Bela osnova pokazuje
ranohrianske uzore. Sadri odreenu dozu naracije to predstavlja razliku u odnosu na
umetnost Karlovog doba. Nije samo zidno slikarstvo uticalo, ve i Kvedlinburka itala.

*Registrum Gregorii (980-990)

Nastala za opata Egbertija. Sauvana je posveta u kojoj on oplakuje smrt cara
Otona II, to znai da je rukopis nastao posle 983. godine kada je umro Oton II. Na jednoj
minijaturi predstavljen je car Oton II na prestolu, tj. na tronu pod baldahinom sa carskim
insignijama. Prisutne su i personifikacije provincija koje su bile delovi carstva, a pripadale
Otonu.

*Jevanelje Otona III - Liutarovo jevanelje

To je minijatura sa predstavom Otona III. Prikazan je Oton III na tronu sa
personifikacijama delova carstva koje prinose darove. Ova predstava se moe povezati sa
slonovaom Barberini - caru se poklanjaju pokoreni narodi tj. varvari (tj. potinjeni). Moe
se povezati Teodosijevim obeliksom.
Apolon - Hristos - Konstantin. Import pobede tj. Lovorovog venca. Vezano je
za Apolona (koji se vezuje za Sunce, koje se vezuje za Helija, za koga se vezuje Hristos iz
zoroastrizma). Umetnost lako prenosivih predmeta je lako dostupna (tako su se irile ideje.
Provincije su signirane. Sa leve strane Otona III nalaze se opat benediktinskog reda, a sa
desne vojska - dakle Oton III je doslovno predstavljen kao car. Slavinia podrazumeva
teritoriju Balkana do evropskog dela Istanbula.
Rukopisi su nastali u najveoj meri u Rajhenau. U vreme Otona III kree velika
proizvodnja jevanelja u Rajhenau. Za Otona III i Rajhenau se vezuje predstava Otona III u
apoteozi - ona nalikuje dosta jednom drugom rukopisu - Sakramentaru Henriha II

*Sakramentar Henriha II (poetak 11. veka)

Nastao je napoetku 11. veka. ini posebnu grupu carskih portreta. Nastao je u
Rajhenau ali stilski i po nainu na koji je car predstavljen pripada Codex aureus-u (Karlo
elavi). Sam portret cara je uraen da nalikuje na portret Karla elavog. Time se pravi
spajanje izmeu kraljevske dinastije Karolinga i Otona (Kao to se za vreme karolinga pravila
paralela tj. spoj sa Davidom). Ovde je prikazan veoma znaajan fenomen. Car dobija krunu
od samog Hrista. To je direktno vezano za carsku investituru. Time se iskazuje da je vladar
izabran boijom promisli.
Aneli prinose vladarske insignije - ma i koplje. Igkonografija nalikuje
vizantijskoj odnosno ikongrafiji dinastije Makedonaca. U to vreme i vladari otonske dinastije
su ve bili bliskim vezama vezani za carsku porodicu Makedonaca. Careve ruke doslovno
pridravaju zatitnici carstva Emeram i Urlih (Nalikuje na psaltir Vasilija II). Dolazi do lepog
spoja karolinkog naslea i vizantijske umetnosti. U vidu jednog vladara predstavlja se
sublimacija istoka i zapada.

Minijatura ima ram i natpis. Osim crvene izraena je i zlatna boja. Ona
implicira sveti trenutak u istoriji.
To je najbolji primer direktnog vezivanja carskog i teolokog, kao i Hrista i
cara (A ne pape i cara, dakle papa vie nije posrednik).

*Jevanelistar Henriha II
Ukraen je i napisan u okviru Bamberga i vezan je za katedralu u Bambergu.
Predstavlja vrhunac umetnosti minijaturnog slikarstva 11. veka. Vezan je za Rajhenau.
Ovde se opet predstavlja car na tronu. Posebna panja je na zlatnoj pozadini.
Oko same minijature ispisane su rei koje direktno govore o caru i njegovim
vrlinama. To pokazuje domiljatost umetnika, koji ne samo preko vizuelnog materijala, ve i
verbalno ukazuje na veliinu, mudrost i pravednost cara.

*Egbert psaltir
Prikazan je Hrist na tronu. Hrist se u ovo vreme predstavlja signiran sa alfa i
omega, to oznaava poetak i kraj vremena. To se identifikuje sa Hristom koji je na poetku
i na kraju. U Novom zavetu sa pojavom Hrista poelo je novo vreme, a vreme u kome mi
ivimo stoji jer je to vreme pripreme za eshaton koji mi iekujemo (II Hristov dolazak).
Vezivanje za Hrista koje postaje jasno preko sakramentara ukazuje na vreme koje treba da
doe. Osim carskih prepisivani su i tekstovi koji su vezani za crkvu.

*Apokalipsa iz Bamberga
Nastala u skriptorijumu u Rajhenau, a pisana je za Bamberg. Ova vrsta
rukopisa je znatno drugaija. Kolorit je svedeniji a crte jednostavniji. U sutini se umanjuje
efekat mistinosti (koji postoji u rukopisima za careve). Poslednje poglavlje svetog pisma
odnosno otkrovenje Jovanovo je predloak. Veliki naruioci su opatice i to je novi fenomen u
umetnosti i u ivotu Otona kada poseban znaaj dobijaju ene.

*etvorojevanelje opatice Hitde

Poklonila ga je svom manastiru Meedu. Ovaj rukopis je takoe prepoznatljiv
po stilu. Saima zapad i istok odnosno zapadne ekspresije sa ubacivanjem vizantijskog
iluzionizma.

*Jevanelistar opatice Ute (1/2 11. veka.)

Pripada koli u Ratisborou. Tada se ideologija jasno razvila - oko 1000.
godine. Posebna panja se posveuje teologiji i umetnosti. Nastajali su rukopisi i minijature
koji su teoloki sloeni i koji jasno odslikavaju to vreme. Rukopis se uva u Niderminsteru.
Dosta je nadahnut i drugim fenomenima vezanim za kult Sen Denija i Sv. Dionisija
Aeropagita koji je zasluan za irenje ideje o emanaciji boanske svetlosti. Bio je teolog i
pisao je dela o znaaju boanske svetlosti. u meuvremenu se pojavio i razvio kult Dionisija
Aeropagita i on je identifikovan sa Sen Denijem - Svetiteljem Pariza gde je on navodno
sahranjen.irenje kulta se znatno razvija oko 1000. godine. Tada se daju koncepti kasnijeg
srednjeg veka.
Osim ovih rukopisa nastala je grupa rukopisa koja e formirati buduu
umetnost 11. i umetnost koja e biti utemeljena na dubokim teolokim i eklezijastikim
idejama koja sada nosi jedan spoj vizantijske umetnosti sa umetnosti zapada koja se vezuje za
Rajhenau.

MAKEDONCI

Makedonska dinastija dolazi na vlast odmah nakon ikonoborstva od 843. Od

tada poinje nova era koja se naziva "Renesansa Makedonaca". Kljuni dogaaj je bio
sabor u Nikeji 787. godine - zapoet je rivalitet izmeu papstva i partijarhata. Tada se u
vizantijskom komonveltu istiu Fotije i Kerularije. Taj rivalitet e eskalirati 1054. godine
velikom izmom. Konstantin VII Porfirogenit kao vizantijski car je ostavio brojne jako vane
podatke o dogaajima, odnosima vladara i naroda i ceremonijama na dvoru. Kroz ta dela
saznajemo o umetnosti i religiji i o ikonama i kultu svetih ikona (Taj kult sada oivljava, ali
on u sutini nikada nije ni zamro u potpunosti). Od velikog znaaja su bili manastiri jer je u
njima nastavljen tok oslikavanja ikona i iluminiranje rukopisa. Oni su diktirali tempo kojim se
razvijala vizantijska umetnost i irila se (zahvaljujui prenosivosti). Najznaajniji je bio
Studion, manastir Jovana Studita. Svi rukopisi koji su se dalje prepisivali nastali su po uzoru
na Hljudovski psaltir. Nova makedonska dinastija je poela da se razvija po dolasku prvog
vizantijskog cara - Vasilija I. On je ubio Mihaila III (koji je bio iz Amorijske dinastije).
Vasilije I je bio poreklom Jermenin i udan je put kojim je on od konjuara postao car. Njega
nasleuje Lav VI (Njegov portret se nalazi iznad carskih vrata Sv. Sofije), pa Konstantin VII
Porfirogenit, pa Roman II, pa Vasilije II, pa carica Zoja (i njen portret se nalazi u crkvi Sv.
Sofije). Sa Vasilijem I carstvo se polako iri sve do bitke kod Mancikerta 1071. kada je
Vizantija izgubila od Turaka selduka. Do 2/2 11. veka Vizantija se proirila sve do Svete
zemlje. irenje granica i ekspanzija carstva doveli su do bogaenja drave, pa se umetnost
posebno razvija (to se vidi u spomenicama podignutim u Carigradu i van). Vidi se po tehnici
mozaika to je jako skupa tehnika. Vizantija se sukobljavala sa istone i sa zapadne strane
(Bugari i Srbi). Osim "O ceremonijama" Konstantin Porfirogenit je ostavio "Spis o narodima"
(u kome govori i o Srbima). Jako vane, osim careva, bile su i svete linosti - patrijarsi i

monasi koji su bili veliki naruioci. Najistaknutiji je bio Fotije koji je osmislio i formirao
umetnost Sv. Sofije - za program Sv. Sofije najzasluniji je Fotije. On je bio i veliki naruilac
rukopisa.

*Homilija Grigorija Nazijanskog (879-883)

To je bio najznaajniji rukopis iz ovog vremena. Ove homilije su komentari
koje je uobliio patrijarh Fotije da bi se lake razumela sluba Grigorija Nazijanskog.
Grigorije Nazijanski je iveo u 4. veku. Par Gr = paresimus Graecus- rukopisi koji se uvaju u
Parizu i oni nose odreeni broj. Ovaj rukopis je uraen za cara Vasilija I. To su komentari na
slubu Grigorija Nazijanskog koji je bio veliki protivnik Arija. To je prvi sauvan iluminirani
rukopis nastao nakon ikonoborstva, dakle nakon 843. god. Nastao je u Carigradu. Car je bio
nepismen, tako da on nije bio naruilac ovog dela. Minijature su vie oslikani komentari na
slubu Grigorija Nazijanskog. Umetnici su bili Grci. Mnogi istraivai se slau da su rukopisi
nastali na vizantijskom tlu, osmiljeni, ciljano uraeni da ukau na novi poetak u umetnosti i
dravnosti tj, carstvu u ove vreme. Zato su oslikani sabori - Sabori iz 381. godine, Sabor iz
Efesa, Sabor iz Nikeje i Sabor iz Carigrada (869). Sabor iz 381. god- na ovom saboru
Grogorije Nazijanski nije bio, ali je ovde on umetnut da bi se naglasila borba protiv Arijeve
jeresi. Fotije se namerno vezivao za arijanstvo da bi napravio paralelu sa ikonoborstvom, ali i
da naglasi nesuglasicu koja se razvila protiv zapada. Izraena borba izmeu papstva i
patrijarhata vezana za FILIOQUE (kod katolika sv. Duh proizilazi od Oca i od Sina, a kod
pravoslavaca od Oca- razlika u Simvolu vere). Taj termin se razvija u 5. veku, a koristi se u
8. i 9. veku. Karlo Veliki je prihvatio taj termin i trailo se da to uini i papa Lav III. On to
nije prihvatio ali ve je bilo kasno. To e Fotije na Saboru u Carigradu osuditi, a zatim e to
potvrditi Kerularije u 11. veku. To je glavni razlog raskola izmeu istoka i zapada. Fotije je
iskoristio Grigorija Nazijanskog kao kljunu figuru u borbi protiv Arijeve jeresi da bi
napravio paralelu sa njim, da prikae da je on protiv Zapada. Tada se javljaju 2 cara i 2 crkve i
1054. godine dolo je do konanog raskola crkve. U rukopisu su prikazane i druge teme koje
su vane za hrianstvo- San Konstantina Velikog i Bitka na Milvijskom mostu,
Hristova uda. Hristolokom i teolokom tematikom Fotije formira jedno novo carstvo i
poredak. I carevi i patrijarsi imali su vanu ulogu u pokrtavanju i irenju hrianstva. U to
isto vreme uspon doivljava bugarski car Simeon i tada se formira jo jedan veliki suparnik
Vizantije - Bugarsko carstvo (na Duana je bila baena anatema koja je odbaena u vreme
kneza Lazara). Crkva deluje i na politikom nivou u smislu interesa. Udruuje se u borbi
protiv Turaka.

*Svitak Isusa Navina (970. godine)

Doslovno svitak, a ne kodeks (razvijao se i u zapadnom delu carstva). uva se
u Vatikanu. U boji je, oslikan temperom i zlatom - prikazani su podvizi Isusa Navina
(osvojio je Svetu zemlju). Minijatura je umetnuta u tekst. One opisuju podvige i uvoenje
izabranog naroda u Svetu zemlju. Isus Navin je nasledio Mojsija. Postojalo je poreenje sa

velikim pobedama Jovana Cimiskija koji je uveo vojsku u Jerusalim (bio je veliki vojskovoa
u vreme vladavine Romana II). Pravljena je veza Jovana Cimiskija, koji se doslovno
uporeuje sa Isusom Navinom (koji je kljuna biblijska linost). Sveta zemlja je izuzetno
vana i vladari se stalno bore za njen povratak, da bude u rukama ortodoksnih (krstaki
ratovi). Stil - delo je vrlo narativno, tekst je stavljen u drugi plan. Svitak je direktna antika
tradicija. Celokupna civilizacija se vraa na antiki primer, ali to ne udi. Vrlo je verovatno da
je ovaj svitak bio izloen u samoj Carskoj palati. Smatra se da ovo nije original, a da je
original izgubljen. Opravdanje je to brojne scene, ili delovi scena nedostaju. To je kopija
rukopisa iz 7. veka i vezuje se za pohode Iraklija u Svetu zemlju. Na osnovu svitka Isusa
Navina, vidimo da je bilo u trendu da se ponovo oivljavaju antike forme. Renesansa
dinastije Makedonaca podrazumeva oivljavanje antike u svakom smislu.

*Paresinus Graceus 139 - Pariski psaltir (2/2 10. veka)

Inicijator za ovaj rukopis je bio Konstantin VII Porfirogenit. Ovaj rukopis se
dosta razlikuje od ostalih. Daleko vea panja se posveuje umetnikom dojmu i nainu
oslikavanja nego tekstu. Predstava Davida u svom klasinom okruenju. Pojavljuje se
"Melodija" (personifikacija Melodije) - ona je nadahnue Davidovo. Ovaj rukopis je kopiran
sve do 13. i 14. veka. Personifikacije se doslovno preslikavaju u crkvi Hrista Hore u 14. veku.
To je klasian primer vraanja na antiku. Personifikacije po stilu nalikuju na figure iz
ranohrianskog perioda i antike.

*Menolog cara Vasilija II (2/2 10. veka)

Crkveni kalendar za cara Vasilija II. Direktno je vezan za cara. To je primer
carskog odnosa imperijalistike moi, ali i pobonosti. U Vizantiji je nova godina poinjala 1.
septembra. Na svakoj strani tekst je ispisan u 16 redova, a druga polovina strane je
oslikana minijaturama. Stilski i po nainu obrade i tematici, izraava monaku pobonost
cara - drugi aspekt carske ikonografije.

*Psaltir Vasilija (1/2 11. veka)

Ima daleko manji broj sauvanih minijatura. Scene su vezane za ivot Davida,
ali istovremeno ukazuju na sposobnosti cara Vasilija II. Predstava cara sa potlaenim
narodima koji se klanjaju vasilevsu (vizantijski carevi su se vezivali za antiku Grku).
Vasilevsi su bili 12 najistaknutijih linosti Atine koje su zajedno vodile grad i smenjivali su se
godinje - demokratija. Minijatura implicira da je car dobio vlast od Boga (Hrista). Sa strane
su predstave anela i ikone svetitelja. Ukazivale su da e car koji dobije vlast od Boga uz
konstantnu pobonost, kao takav, vladati potlaenim narodom.

*Parisinus graecus 64 (1/2 11. veka)

Oslikava i opisuje ivot 400 svetitelja. Test u obliku krsta, a u uglovima se
nalaze likovi o kojima se pria. Figure su znatno izduenije i predstavljene asketski. Zlatna
slova i jak izraen kolorit.

Slonovaa:
Osim rukopisnih dela, neguju se i dela u slonovai. Zahvaljujui poznavanju
rukopisa, vidimo da se deava oivljavanje antike i da se pod vostvom Fotija daje novi
pogled na umetnost (Fotije e uticati na Konstantina VII Porfirogenita). To se vidi na
Komemorativnoj ploi od slonovae, na kojoj je prikazan Konstantin VII Porfirogenit
kome Hristos direktno stavlja krunu na glavu. U natpisu stoji da je on vasilevs Romeja. Car je
u stavu molitve. Hristos je uzdignut sa svitkom i oreolom i insigniran je. Ovo se deava pod
baldahinom. Krunisanje je proizalo boanskim odabirom.
Slonovaa Romana i Evdokije (polovina 10. veka)
Vladari su signirani. Hristos je prikazan na uzdignutoj stolici kako stavlja
krune Romanu II i Evdokiji. Oboje dobijaju krune od Hrista i identifikovani su zahvaljujui
natpisu. Smatra se da je nastala polovinom 10. veka. Evdokija je bila zapadna princeza Berta,
ali je umrla brzo. Oni su se venali kao deca, ali su prikazani kao odrasli. Moda je u pitanju
Roman IV Diogen, koji je takoe bio oenjen Evdokijom, ali se onda ova slonovaa datuje u
11. vek.
Harbavilski triptih (sredina 10. veka)
Od slonovae. Kada se otvori, vidi se Deizis, a sa suprotne strane, prikazani su
signirani svetitelji. Na centralnom panelu nalazi se Krst na zvezdanom nebu kome se
klanjaju empresi uvijeni u lozu sa groem (rajski pejza). Smatra se da je naruilac
Konstantin VII Porfirogenit. Ovo delo predstavlja molitvu. Navodi se ime Konstantin koji
se moli za sebe i svoju porodicu.

Carigrad i drugi centri u doba Makedonaca

*Crkva Sv. Sofije

Govorimo o periodu od 9. veka do pojave dinastije Anela, Duka i Komnina.
Period 10. i 9. veka je obeleio uspon Vasilija I i kljuni fenomen, a to je trijumf ikonodulije
843. godine. Zanimljivo je da su prve intervencije na mozaikoj dekoraciji koje su vezane za
trijumf pravoslavlja izvrene tek 24 godine kasnije, 867. godine. Mozaici se nalaze u bemi - u
oltarskoj apsidi, gde je prikazana Bogorodica na tronu sa Hristom u potrbuju luka. gde su
prikazani arhaneli. Natpis je identian kao u 17. homiliji Fotija (vano tivo jer govori o

principu poimanja slika i vizuelnog - preko eksfransa(? anr). Preko tog natpisa znamo da su
mozaici osveeni 29.3.867. na Veliku subotu. Radi se o ulozi slike u odnosu na percepciju
oveka i njegovog miljenja. Trijumf pravoslavlja je istovremeno bio trijumf ikone to je
znailo mogunost prikazivanja Hrista kao oveka. Takoe se naglaava uloga Bogorodice u
ovaploenju logosa. Slika je potvrda istinite dogme. Mozaik govori to govori i 17. homilija.
U njoj se pominju dva cara i zaista u trenutku kada se osveuju ovi mozaici postoje dva cara,
Mihajlo III i Vasilije I. Zadran je taj jedan prelomni trenutak u istoriji Vizantijskog carstva
i potvrivanja istinite dogme. Mozaici beme se nalaze na mestu mozaika iz Justinijanovog
vremena - pretpostavlja se da je u apsidi bio krst (kao npr. u crkvi Sv. Irine). Tada se prvi put
posle 6. veka podiu skele u Sv. Sofiji. Mozaici su otkriveni tek u 20. veku kada je damija
pretvorena u muzej i tada je skinut sloj maltera sa njih. Arhanel na potrbuju luka nosi sve
odlike stila renesanse Makedonaca. Renovatio imperi je bio renovacio helenistiko rimskog
naslea, to je podrazumevalo ugledanje na antike predloke. Na nekoliko drugih mesta se
takoe nalaze mozaici iz epohe Makedonaca, ali su oni pozniji - verovatno su iz perioda
vladavine Lava VI Mudrog - 10. vek.
Iznad carskih vrata Sv. Sofije, u luneti se nalazi mozaik koji je decenijama
izazivao veliku panju zbog udnog ikonografskog reenja. Hristos sedi na tronu, u
medaljonima su prikazani Bogorodica i arhanel Mihajlo, prikazan je vizantijski vasilevs u
proskinezi. Postoje razliita tumaenja (i Lazar Mirkovi se bavio time). Dolo se do
tumaenja da je car u proskinezi Lav VI Mudri. to se medaljona tie, poslednja istraivanja
su dala rezultate i oni su povezani sa dve udotvorne ikone, iji centar kulta se nalazio u
narteksu, a koje su prikazivale Hrista, Bogorodicu i arhanela Mihajla. Ka centru kulta kretala
se procesija od carske palate do crkve Sv. Sofije, gde im se car klanjao. Za samu Sv. Sofiju se
kae da je udom nastala i od anela sazidana.
U narteksu se nalazio centar kulta Bogorodice Jerusalimske (nalazila se na
ulazu crkve Hristovog groba) - to je udotvorna ikona koja je odvratila Sv. Mariju Egipatsku
od ulaska u hram, pre nego to se proisti. Nju je Lav VI preneo u Carigrad. Na luneti je
zapravo prikazan proces carskog ritualnog poklonjenja pred ikonama. Tako se isticalo
carsko dostojanstvo - ulazi da bi se uzviio. Vezano je takoe i za linost Lava VI i Davidovo
pokajanje, zbog brakova koje je sklapao - broj je prevazilazio onaj koji je crkva dozvoljavala.
*(Halke vrata - ikona Hrista - prva koja je stradala u ikonoborstvu.
Juni portal Svete Sofije. Tu je car prolazio. Iznad se nalazi luneta sa
mozaikom iz tog vremena i on simbolie samo sutinu sakralnosti Carigrada i Sv. Sofije.
Prikazani su ktitori Konstantin i Justinijan.
U pandantifima su heruvimi. Postoje jo neki pojedinano sauvani mozaici tragovi se nalaze na lunetama, iznad june i severne galerije, perforirani prozorima. Prikazane
su stojee figure svetih - proroci i apostoli. Sauvani su delovi, a neke od figura su sauvane u
najnioj zoni - Sveti Ignjatije Bogonosac, Sveti Ignjatije Novi (carigradski patrijarh naizmenino je stolovao sa Fotijem). Sveti Jovan Zlatousti, figure cara Aleksandra iz
Makedonske dinastije.

Istoni zid june galerije - panel sa predstavama iz 11. veka - prikazani su Zoja i
Konstantin IX Monomah.
Nisu samo carevi Makedonske dinastije bili ktitori, ovde se nalazi zaetak
fenomena koji e vrhunac dostii u razdoblju Komnina, a to su zadubine aristokrata.
Pojedinane aristokratske porodice su gradile zadubine u funkciji grobne crkve.
*Mireleon - Bodrum damija
Ktitor je bio moni vojnik Roman Lakapen, koji je erku Jelenu udao za
Konstantina Porfirogenita. Na tom mestu se nalazila velika rotonda koja se po veliini mogla
meriti sa rimskim Panteonom, ali je bila u ruevnom stanju. Na tom mestu je Roman Lakapen
podigao palatu. Mireleon je dvoetana graevina. U donjoj etai se sahranjuju lanovi
dinastije u pokuaju, a gore je prostor crkve. Roman Lakapen je bio Jermenin.

*Crkva Sv. Sofije u Solunu

Sauvani su mozaici u kupoli sa temom Vaznesenje. U centru je Hristos na
dugi koga uznose aneli. U krugu kupole su svedoci Vaznesenja.

*Osios Luka (kraj 10, poetak 11. veka)

Nalazio se na teritoriji dananje Grke, u Fokidi. U ovom periodu na tom
mestu nastaje kultno mesto. Osios Luka je bio monah isposnik. Ktitor ovog mesta je car, pa
se tu javlja jo jedan fenomen - carskog ktitorstva vezano za monaki kult. Ovo mesto je
vano jer nemamo sauvane celine mozaike dekoracije iz vremena dinastije Makedonaca,
osim ovog koje nam doarava kako je moralo izgledati. Unutranjost je koncipirana tako da
izgleda svetlo, prozrano, emu doprinosi visoka mermerna oplata. U samim gornjim zonama
nalaze se mozaici. U apsidi se nalazi Bogorodica sa Hristom. U trompama Roenje i druge
scene. Kompleks se sastoji iz katolikona i Bogorodiine crkve. Scene su prikazane
jednostavno, amblematski na zlatnoj pozadini. Uvodi se itava jedna tematika vezana za
monaki identitet i podvig. U kripti katolikona pronaene su stojee figure monaha. Sveti
Teodor Studitski - glavni uzor. Njegov manastir - centar ortodoksije, sveti ratnici, proroci
(Danilo, tri mladia u pei ognjenoj).

*Nea Moni na Hiosu (1/2 11. veka)

Carska zadubina. Ovde nije u pitanju dinastije Makedonaca, ali ove zadubine
su poslednji odjeci zadubina Makedonaca. Prisutne su novine koje se uvode sa crkvenom
poezijom i razvojom dogme - naglaava se stradanje Hristovo i Hristova telesna patnja.
Uvode se scene koje su zaetak budueg ciklusa muka i stradanja.

U okviru carske palate, nalazili su se sakralni fokusi - dve vane crkve koje nisu sauvane.
Nea Eklezija i Bogorodica Faroska.

*Nea Eklezija
Zadubina Vasilija I. "Nova crkva" - predstavlja aluziju na Sv. Sofiju. Time se
Vasilije I izjednaavao sa Justinijanom i dao sebi legitimitet. Imala je vie posveta. Relikvije
su vezane za starozavetne premise Vizantijskog carstva. U temeljima - statua cara Solomona,
kouh Sv. Jovana... Petokupolna crkva upisanog krsta.

*Bogorodica Faroska
Nalazila se blizu bedema sa morske strane. Bila je centar kulta arhanela koji
su za vreme Vasilija I igrali vanu ulogu. Zasnovana je na novozavetnim Hristovim
relikvijama stradanja. Tu su tokom godinama sabirane razne relikvije (Efesna ploa
pomazanja - nju je Vasilije I lino doneo na svojim leima). Relikvije su bile raznete po
raznim delovima sveta nakon 1204. godine zbog svojih svojstava i politike konotacije. Danas
se neke od njih nalaze u Parizu, u Sen apelu (Luj IX Sveti).
Ikona relikvijar - prednja strana je drvo, okovana zlatom - Vaskrsenje. Sa
zadnje strane ugraen je deo kamena sa Hristovog groba u Jerusalimu.
Trnov venac - Sen apel. Hristov mandilion i keramion (nalazio se iznad
kapije Edese - Mandilion, pa je prebaen u Carigrad.