Kako god pisali o meditaciji, poetniku zvui udno i nedovoljno uverljivo a naprednom korisniku neautentino i

daleko od doivljaja koji on/a ima tokom meditacije. To je zato to tekstove o meditaciji pie i ita um a um nije
nikada u meditaciji i on ne zna ni ta je to niti moe znati. Um je, naime, uvek u prolosti ili budunosti a u
meditaciji smo u sadanjem trenutku. Pa poto je sadanji trenutak jedina Istina - um i Istina se nikada ne sretnu.
Mogli bi smo u ali rei da Istina nije u umu nego u Neumu. Neto nas toj Istini vue. Meditacija je kao povratak
kui. Ona je povratak sebi, tamo gde vam je mesto, gde pripadate.
Evo, ipak da pokuamo jezikom, tim sredstvom uma i logike, da opiemo o emu se tu radi. Da bi smo stavili
meditaciju na svoje mesto, negde u neku emu stvari, najbolje e nam posluiti Stihovi o jogi (Joga sutra)
koje je pre dve hiljade godina napisao uveni jogi, lekar i gramatik Mahari Patanali (Maharshi Patajali). U
njegovom sistemu joge, meditacija je sedma od osam stepenica ili udova. Ti udovi su sledei:

Yama su pet principa moralnog uzdravanja (neinjenja)

Niyama su pet aktivnih principa injenja.
Asana je fizika veba zauzimanjem poloaja (to mi, na Zapadu, najee poistoveujemo sa jogom).
Pranayama su vebe disanja.
Pratyahara je povlaenje ula.
Dharana je koncentracija.
Dhyana je meditacija.
Samadhi je prosvetlenje, realizacija ili spasenje.