Hilandar

Hilandar je jedini (zasad) srpski manastir na Sveto j Gori.Nalazi se na severoistocnoj strani,udaljen oko 34 kilometra od obala Egejskog mora. U manastiru su sada jos 20-tak monaha(Novi podatak od ove
godine: oko 15 monaha). Blizu manastira nalazi se kula kralja Milutina, a u samoj crkvi nalazi se jedna od
najpoznatijih ikona, ikona Trojerucice. U manastiru postoji jedna glavna, velika crkva , a jos je 12
"lokalnih" (malih) crkvica, tzv. paraklisa , odnosno kapela. Manastirska riznica je veoma bogata, sa
ikonama i spisima do 13. veka.Iguman je otac Mojsije, a pored njega u manastiru je jos dvoje
velikoshimnika.(Poredjenja radi u Srbiji ne postoji ni jedan velikoshimnik, odnosno postoji bivsi iguman
Hilandara koji je napustio to mesto zbog bolesti).Velikoshimnici imaju mnigi vece duznosti u
molitvi.Pored ovoga poznata je i loza svetog Simeona, koja je poznata po tome sto pomaze nerotkinjama.
Manastir Hilandar slavi prikazivanje Majke Bozije 21. Novembra. Ime mu potice od osnivaca malog
mamastira koji se zvao Hilandarios ili Helandarios Rastko , sin srpskog kralja Stefana Nemanje, koji je
bio monah u manastiru Svetog Pantelejmona, pod imenom Sava. Njegova odluka sokirala je njegovog
oca, i on je posao sa njim na Svetu Goru.Kralj Stefan postao je monah Simeon. Kasnije, na zahtev novog
srpskog kralja Stefana drugog grcki kralj Alexios ponudio je srpskim monasima razruseni manastir
Hilandar koji je pripadao manastiru Vatoped, i potvrdio ponudu dokumentom sa svojim zlatnim
pecatom.Tako su dvojica monaha podigli novi manastir na rusevinama starog. Ime Hilandar znaci neku
vrstu broda.Oni su popunili manastir sa blagom i vrednostima (crkvenim) i od pocetka 13. veka tu je bio
intelektualni i religiozni centar nasih ljudi.
Kasnije je Sava postao Arhiepiskop Srpski.Kada su ova dva monaha umrla, proglaseni su
svecima.Njihovi grobovi su severoistocno od glavnog hrama.
Tokom sledecih godina, manastir je dobijao blaga i pogodnosti od srpskih kraljeva i tako postao najveci
posle Lavre posednik zemlje na Atosu.
Mali manastiri Skorpios, Komitisa, Kalika,Strovilea i cetvrti po hijerarhiji Zigos pripojili su se Hilandaru
i on je tako postao cetvrti u hijerarhiji.1722 i 1891, posle posete srpskog kralja Aleksandra Obrenovica,
mnogi srpski monasi preplavili su Hilandar. Kada se 1913 emancipovala Makedonija, srpski monasi su
cvrsto zahtevali uniju Atosa sa Grckom.
Danas, Hilandar je cetvrti po hijerarhiji.Glavni hram sagradjen je u 13. veku.Njegove ikone su naslikane u
14. veku, ali su prefarbane u 19. veku, tako da su odlicne ikone unistene.Mozaici na podu su najbolji
njihove vrste na Svetoj Gori.Od 20-tak kapela(paraklisa) u manastiru, samo kapela Sv. Djordja ima ikone
na zidovima.
Biblioteka sadrzi 800 rukom pisanih rukopisa i 7000 stampanih.Ikone u oltaru su slikane 1623. godine.
Pored svog blaga u manasdtiru se nalaze i 2 krsta napravljena od svetog krsta (krsta na kome je umro
Hrist),jos nekoliko sa dragim kamenjem, sjajne minijaturne ikone,zastave kraljeva,kolekcije zlatnika,
ikona, istorijsdkih dokumenata i mnogo drugih stvari.
Petnaest celija , u i oko Kareje, pripadaju manastiru Hilandaru.Pored njih i celija Molybdoclesias-a, koja
sadrzi izvrsne ikone kritskog umetnika Georgi-a (1536-1541) .
U blizini Hilandara restaurira se manastir Sv. Vasilija koji je na obali mora, i kad bude zavrsena
restauracija, deo monaha preci ce iz Hilandara u novi manastir.Tada ce postojati dva srpska manastira na
Svetoj Gori.
Pored toga, poznata je i isposnica Svetog Save u Kareji, u kojoj se nalazi samo otac Simeon, a u njoj se
nalazi ikona Mlekopitateljnice ,jedina ikona na kojoj presveta Bogorodica doji malog Isusa.Tamo se
nalazi i tzv. Hiladarska kuca gde mogu odsesti posetioci.

Stavronikita
Manastir je najverovatnije osnovan u 10. veku.U 11. je njegova kula koriscena kao kula-strazara za
stanovnike Kareje.Postoje mnoge legende o osnivacu manastira. Po jednoj od njih, u ranije vreme je tu
postojao manastir Haritona a po drugoj , Stavros i Nikitas su osnovali svoje celije tu i to je razlog zasto se
zove Stavronikita. 1533. godine je prodat kao celija manastiru Filotej-igumanu Gregoriju za 4000 aspri
(veoma malo vredan novac). Pod brigom mladog igumana i na pocetku patrijarha Jeremije (1537-1545)
kasnije je manastir obnovljen i preimenovan u Sveti Nikola.
1607. i 1879 vatra je unistila deo manastira ali je obnovljen uz pomoc monaha ovog ali i ostalih
manastira.Velike obaveze ovog manastira nisu do 1960 dozvoljavale nikakva prosirenja, ali su 1968
monasi konacno isplatili dug.
Glavni hram ima izvrsne zidne ikone iz 1546 i one su uradjene u slavu Svetog Nikole.Njih je uraio slavni
kritski umetnik Teofan i njegov sin Simeon.Biblioteka sadrzi 58 rukom pisanih dokumenata na
pergamentu (11-14. vek),dva na svili,109 od papira (14-19 vek) i hiljade stampanih.Pored oltarskih ikona
primecujemo izvrsnu ikonu Poslednje Vecere.
U njegovom blagu je kolekcija izvrsnih minijaturnih ikona ,krstova, mostiju svetaca,liturgijskih objekata i
mozaicna ikona Svetog Nikole koja datira iz 14. veka. Po legendi, ova ikona je pronadjena na dnu mora
od nekih ribara blizu manastira i predata je manastiru. Na sebi je imala ogromnu skoljku (Strede na
grckom) na svecevom celu i zato se zove Sveti Nikola Stredski.