Dr Tamara Damonja Ignjatovi22

Dr Aleksandar Baucal23
Radmila Radi Dudi24

UDC 371.3::37.035(497.11)

GRAANSKO VASPITANJE U OSNOVNIM I SREDNJIM

KOLAMA U SRBIJI - EVALUATIVNA STUDIJA25
Saetak:
U radu su prikazani rezultati evaluativne studije koja se odnosila na
procenu efekata nastave iz Graanskog vaspitanja. Evaluacija je izvrena na
reprezentativnom uzorku uenika i nastavnika osnovnih i srednjih kola u
Srbiji. S obzirom da je proteklo osam godina od uvoenja ovog predmeta u
kole, ukazala se potreba za evaluacijom kvaliteta sadraja i metoda nastave,
kao i proverom njegovih efekata na nivo znanja i opte politike kulture
uenika. Osnovni cilj studije je bio da se na osnovu dobijenih rezultata
formuliu empirijski zasnovane preporuke za dalje unapreenje programa i
naina njegove realizacije u kolama u Srbiju.
Kljune rei: Graansko vaspitanje, evaluacija, politika kultura
UVOD
Graansko vaspitanje je uvedeno kao fakultativni predmet u osnovne i srednje kole u Srbiji u 2001/2002., a od 2005. ima status obaveznog izbornog predmeta. Cilj predmeta je da uenici steknu znanja, razviju sposobnosti i vetine i usvoje vrednosti koje su
pretpostavka za celovit razvoj linosti i za kompetentan, odgovoran i angaovan ivot u
savremenom graanskom drutvu. Graansko vaspitanje bi trebalo da podstakne razvoj
dece i mladih u duhu potovanja ljudskih prava i osnovnih sloboda, mira, tolerancije, ravnopravnosti polova, razumevanja i prijateljstva meu narodima, etnikim, nacionalnim i
verskim grupama. Osnov za uvoenje i dalji razvoj Graanskog vaspitanja predstavljala

22 Vanredna profesorka, Univerzitet u Beogradu Fakultet politikih nauka.

E-mail: tamdzam@eunet.rs
23 Docent, Univezitet u Beogradu Filozofski fakultet.
24 Graanske inicijative, Beograd.

E-mail: radmila@gradjanske.org
25 Istraivanje je organizovano od strane Graanskih inicijativa u cilju unapreenja nastave Graanskog
vaspitanja uz finansijsku podrku amerike ambasade u Beogradu.

712

FPN | Godinjak 2009 | V DEO: Istraivanja

je preporuka Saveta Evrope o obrazovanju za aktivno uee u demokratskom drutvu26

usvojena 2002. godine, kao reakcija na porast nepoverenja u demokratske institucije u
Evropi, porast rasizma, netrpeljivosti prema manjinama, pa i agresivnog nacionalizma,
to je za posledicu imalo produbljivanje pasivizacije graana. Otuda i zakljuak da obrazovanje za demokratsko graanstvo moe doprineti demokratizaciji, toleranciji, promovisanju vrednosti koje vode ka interkulturalnom dijalogu i solidarnosti.
Proteklo je osam godina od uvoenja predmeta Graansko vaspitanje u osnovne i
srednje kole u Srbiji, to je dovoljno dug period da bi se sprovelo istraivanje o efektima
njegove primene, kao i o implikacijama ove primene u statusu takozvanog obaveznog izbornog predmeta27. Specifian problem istraivanja predstavlja injenica da je teko doi
do preciznih podataka o broju dece koja pohaaju nastavu. Prema nekim procenama, u
osnovnim kolama ovu nastavu realizuje 20% strunih saradnika i oko 80% uitelja. U
srednjim kolama nastavu Graanskog vaspitanja izvodi 30% strunih saradnika i oko
70% profesora sociologije, filozofije i ostalih predmeta. Jedan od veih problema koji utiu na razvoj i unapreenje nastave Graanskog vaspitanja je pojava u kolama u Srbiji da
asove izvode nastavnici koji njima popunjavaju neophodan fond asova.
CILJEVI I METODOLOGIJA ISTRAIVANJA
Svrha istraivanja je unapreenje sadraja i kvaliteta nastave predmeta Graansko
vaspitanje na osnovu evaluacije dosadanjih rezultata realizovane nastave. U tom cilju sprovedeno je ispitivanje znanja iz ove oblasti uenika zavrnih razreda osnovnih i
srednjih kola, njihovih stavova prema ovom predmetu, kao i stavova uenika prema
drutvu i njihove spremnosti na drutvenu participaciju. Ispitivanjem su obuhvaeni i
nastavnici, a u cilju dodatne kvalitativne analiza rezultata evaluacije ispitane su i posebno dizajnirane fokus grupe.
Za prikupljanje relevantnih podataka korieni su upitnici koji su posebno konstruisani za svrhu evaluacije. Primenjena su tri upitnika28, prilagoena razliitim
uzorcima ispitivanja: uenicima osnovne kole, uenicima srednje kole i nastavnicima Graanskog vaspitanja na oba nivoa kolovanja. Upitnici su iz tog razloga razliite duine, obima ispitivanja i sadraja pitanja, ali obuhvataju, pored osnovnih sociodemografskih podataka, iste osnovne teme:

26 Education for democratic citizenship,

http:/www.coe.int/t/dg4/education/edc/Documents%5Fpublications/ Adopted%- 5Ftexts/092_
Rec_2002_12.EDC_eng.asp#TopOfPag
27 Ovakav status znai da uenici i uenice biraju jedan od dva predmeta: Graansko i Versko vaspitanje.
28 Upitnik za ispitivanje uenika srednjih kola konstruisala je prof. Spaji-Vrkas sa Univerziteta
u Zagrebu u saradnji sa A. Benitez iz Centra za Graansko vaspitanje iz Kalabase (Civic Education
Calabasas). Upitnik za osnovne kole izradile su Mirjana Trkulja i Smiljana Gruji iz Zavoda za unapreenje nastave, kao paralelnu formu originalnog upitnika adaptiranog prema programu za uzrast i
program na nivou osnovnih kola.

Damonja Ignjatovi, Baucal, Radi Dudi | GRAANSKO VASPITANJE - EVALUATIVNA STUDIJA

713

znanje uenika koja su uenici imali prilike da steknu preteno kroz nastavni program Graanskog vaspitanja,
stavove uenika prema ovom predmetu,
stepen politike kulture izraen kroz stavove uenika prema drutvu i drutvenim
institucijama, kao i njihovu spremnost na graansku participaciju.
Na osnovu sluajnog izbora izmeu svih osnovnih, etvorogodinjih i trogodinjih
srednjih kola na celoj teritoriji Srbije izabrane su kole gde je ispitivanje vreno. Na taj
nain dobijen je reprezentativan uzorak za populaciju uenika koji su u osnovnim kolama, gimnazijama, etvorogodinjim i trogodinjim strunim kolama u Srbiji u zavrnom
razredu pohaali predmet Graansko vaspitanje. Ukupno je ispitano 1955 uenika. Od
tog broja ispitano je 1030 uenika 8. razreda i 925 uenika zavrnog razreda srednjih kola
koji u kolama pohaaju predmet Graansko vaspitanje. Proporcija uenika u uzorku koji
pohaaju gimnazije, etvorogodinje i trogodinje strune kole odgovara proporciji ove
tri grupe uenika u ukupnoj populaciji uenika koji pohaaju srednje kole. Broj mukih
i enskih ispitanika priblino je isti. U istraivanju je uestvovalo ukupno 304 nastavnika
Graanskog vaspitanja srednjih i osnovnih kola. Ispitano je tri puta vie nastavnica nego
nastavnika to odgovara polnoj strukturi nastavnog osoblja u kolama u Srbiji.
Na osnovu odgovora uenika o njihovom zadovoljstvu razliitim aspektima nastave Graanskog vaspitanja (koliko su nauili, u kojoj meri su nastavnici koristili aktivne
oblike rada, atmosfera na asovima Graanskog vaspitanja) identifikovane su tri kole
u kojima se nastava Graanskog realizovala sa razliitim nivoom uspenosti (jedna kola u kojoj je nastava realizovana uspenije nego u drugim kolama, jedna tipina kola
i jedna kola u kojoj se nastava realizovala manje uspeno nego u drugim kolama). U
ovim kolama se razgovaralo sa uenicima, nastavnicima, direktorom kole i predstavnicima lokalne samouprave da bi se utvrdilo kakav je imid i status predmeta u koli i u
lokalnoj zajednici, u kakvim uslovima se realizuje nastava, koji su razlozi zbog kojih se
uenici opredeljuju za Graansko vaspitanje, ta nastavnike motivie da predaju predmet itd. U tri kole u kojima su obavljeni razgovori sa razliitim akterima ispitano je
ukupno 30 uenika, 8 nastavnika, 3 direktora (u jednom sluaju pomonica direktora) i
7 predstavnika lokalne zajednice.
REZULTATI ISTRAIVANJA
Prikaz rezultata organizovan je prema tematskim celinama obuhvaenim istraivanjem. Detaljan tabelarni prikaz svih rezultata i njihova diskusija za svaku varijablu ispitivanja sadri 165 strana, zbog ega e biti rezimirani samo glavni zakljuci izvedeni iz sva etiri
uzorka ispitivanja (uenike osnovnih i srednjih kola, nastavnike i fokus grupe).
Socio-demografska struktura uenika koji pohaaju nastavu iz predmeta
Graansko vaspitanje pokazuje da su to preteno uenici iji roditelji imaju obrazovni
nivo koji je u proseku neto vii nego u optoj populaciji. Naime, oko 30% roditelja uenika koji pohaaju Graansko vaspitanje ima obrazovni nivo iznad srednjeg obrazovanja. Najee, to su roditelji koji nisu tradicionalni i patrijarhalni, koji se opredeljuju kao
ateisti ili nisu pravoslavne veroispovesti.

714

FPN | Godinjak 2009 | V DEO: Istraivanja

Stepen znanja uenika o sadrajima obuhvaenih programom Graanskog vaspitanja, pokazuje da su uenici osnovnih kola postigli relativno dobar uspeh na testu
znanja. Preko 50% njih je odgovorilo tano na 9 od ukupno 14 pitanja. Rezultati uenika srednjih kola pokazuju da je na svega 8 od 36 pitanja odgovorilo vie od 50%
uenika srednjih kola.
Stepen znanja varira zavisno od specifinih tema, tako da su uenici bolje ovladali
pojmovima koji su bliski njihovom iskustvu i interesovanjima, dok se apstraktni pojmovi
i pojave drutveno-politikog ivota van neposrednog iskustva slabije poznaju. Stepen
znanja, posebno u srednjoj koli, posledica je statusa predmeta u koli, izostanka ocenjivanja znanja koje samim tim manje obavezuje uenike na uenje, ali i suprotstavljenosti
gradiva u odnosu na drutveni kontekst. Naime, u pojedinim sluajevima se moe uoiti
da se sadraji koji se ue u okviru Graanskog vaspitanja veoma razlikuju u odnosu na
ono to uenici mogu da opaze u svom svakodnevnom okruenju. U takvoj situaciji neki
pogreni odgovori potiu od toga to su se uenici vie oslanjali na svoje svakodnevno
iskustvo, a manje na ono to su uili u koli.
Stavovi prema sadraju predmeta - Graansko vaspitanje pokazuju da su uenici
generalno zadovoljni onim to su nauili na predmetu Graansko vaspitanje. Specifino,
uenici su posebno zadovoljni u kojoj meri su nauili znanja i vetine koje su relevantne
za bolje razumevanje sebe, svoje pozicije i uloge u neposrednom interpersonalnom i institucionalnom okruenju, o svojim pravima i obavezama i o saradnji sa drugim ljudima,
dok su u neto manje zadovoljni merom u kojoj im je Graansko vaspitanje pomoglo da
razumeju drutvene i politike fenomene koji nisu direktno povezani sa njihovim linim
ivotom i kontekstom. Pored toga, vie od polovine uenika srednjih kola smatra da im
je nastava Graanskog vaspitanja pomogla u znaajnoj meri da shvate da je argumentacija zasnovana na istinitim dokazima bitna u iznoenju linih stavova, da prihvate odgovornost za vlastite odluke, kao i da je saradnja sa drugima vana za reavanje problema. S
druge strane, manje od treine uenika se sloilo da im je nastava pomogla da shvate da
je individualni angaman bitan za drutvenu promenu, da kritiki pristupaju drutvenim
zbivanjima i da tumae politika zbivanja.
Stavovi prema nainu rada sugeriu da su uenici uglavnom zadovoljni svim aspektima predmeta. Najpozitivnije su ocenili pristup nastavnika tokom nastave. Uenici
i osnovnih i srednjih kola najvie cene to to mogu slobodno da izraze svoje miljenje, to se njihovi stavovi i razmiljanja uvaavaju, zatim to se nastavne teme povezuju
sa svakodnevnim ivotom i to se neka pitanja sagledavaju iz razliitih perspektiva. To
potvruju i razgovori sa uenicima u okviru fokus grupa gde su esto isticali da im se u
okviru nastave Graanskog vaspitanja najvie svia to mogu da izraavaju svoje miljenje i otvoreno diskutuju o temama koje su njima posebno interesantne. Uenici to prepoznaju kao neto to nije u toj meri prisutno u drugim predmetima. Moglo bi se rei da
je ovaj aspekt nastave Graanskog vaspitanja temelj na kojem treba graditi dalji razvoj
predmeta i njegovo integrisanje u obrazovni sistem.
Metode nastave koje su najee zastupljene na asovima Graanskog vaspitanja su
predavanja, diskusije i debate, a veoma retko se koristi rad na novinskim lancima ili video materijalima, humanitarni projekti, istraivanje putem Interneta i pisanje eseja. To

Damonja Ignjatovi, Baucal, Radi Dudi | GRAANSKO VASPITANJE - EVALUATIVNA STUDIJA

715

to se nastava iz Graanskog vaspitanja veoma esto odvija u formi predavanja je donekle

u neskladu sa onim to bi se oekivalo na osnovu nastavnog programa. U radu sa fokus
grupama moglo se uoiti da se u nekim sluajevima nastavnici opredeljuju za klasina
predavanja jer nisu dovoljno motivisani za ulaganje napora u promenu stila rada ili ne
ele da odudaraju od drugih predmeta u koli, ili nemaju odgovarajue uslove niti dovoljno podrke od strane kole da bi mogli u veoj meri da koriste modernije metode. I pored toga, jedan od razloga zbog kojih uenici pozitivno ocenjuju nastavu iz Graanskog
vaspitanja upravo je drugaiji naina rada, prvenstveno diskusije i debate. Ipak se moe
rei da pri realizaciji asova Graanskog vaspitanja nije u potpunosti iskorien potencijal za upotrebu savremenih metoda nastave metodologije. To opet znai da je u znaajnoj
meri proputena prilika da se uenicima i uenicama ponude interesantni oblici rada. To
se pravda neodgovarajuim uslovima realizacije nastave.
Atmosfera na asovima Graanskog vaspitanja je direktna posledica prethodno navedenih nalaza. Uenici navode da je atmosfera na asovima najee oputena, ali istovremeno radna i saradnika. Veoma retko se deava da je atmosfera na asovima nekontrolisana, autoritarna i nezanimljiva. U tom pogledu slau se i uenici osnovnih i uenici
srednjih kola. Ovaj nalaz je podran i nalazima dobijenim od uenika koji su uestvovali
u fokus grupama. Veina uenika je, kao jednu od najboljih stvari u vezi sa Graanskim
vaspitanjem, izdvajao upravo pozitivnu i podsticajnu atmosferu. Moe se zakljuiti da
je Graansko vaspitanje uspelo da promovie atmosferu koja odgovara uenicima i koja
im omoguava da se oseaju oputeno da diskutuju u odreenim tema sa nastavnicima i
drugim uenicima. Ipak, treba ponovo naglasiti da ova atmosfera nije opisana samo kao
oputena, ve i kao radna. To je vano naglasiti zbog relativno rairene brige koju izraavaju drugi nastavnici da se nastava iz Graanskog vaspitanja pretvorila u igru u kojoj se
deca samo dobro zabavljaju, ali nita ne naue. Sudei prema ovde iznetim rezultatima,
moe se rei da znaajan broj uenika u Srbiji doivljava asove Graanskog vaspitanja
kao vreme kada mogu da razmiljaju, diskutuju i ue o temama koje ih zanimaju u oputenoj i podsticajnoj atmosferi. Ovo bi mogao da predstavlja drugi temelj za dalji razvoj
nastave iz Graanskog vaspitanja.
Stavovi okoline prema nastavi na osnovu procene uenika su pokazali da je odnos
roditelja prema Graanskom vaspitanju pozitivan. Uenici su manje zadovoljni odnosom drugih nastavnika prema Graanskom vaspitanju i odnosom uenika koji ue
Versku nastavu. U razgovorima, uenicu su esto navodili primere drugih nastavnika
koji im alju negativne poruke u vezi sa predmetom. Slabije zadovoljstvo uenika
odnosom koji imaju uenici koji pohaaju Versku nastavu moe se povezati, takoe,
sa nekim od nalaza iz fokus grupa. Naime, sama injenica da uenici moraju da biraju
jedan od dva predmeta pojaava njihovu konkurenciju pa to moe da dovede do odreenih tenzija izmeu uenika koji biraju razliite predmete. Dalje, mnogi sagovornici
su isticali da je jedan od razloga za opredeljivanje uenika za jedan od ova dva predmeta znaaj koji se pridaje veri u okviru porodica. Religiozni roditelji upuuju svoju
decu uglavnom na Versku nastavu. Takve podele, pogotovu imajui u vidu povremene
tenzije koje postoje na relaciji Crkva Civilno drutvo, mogu da podstiu tenzije izmeu dve grupe uenika.

716

FPN | Godinjak 2009 | V DEO: Istraivanja

Spremnost na aktivnu participaciju u zajednici deo je stepena opte politike kulture

mladih Jedan od oekivanih efekata Graanskog vaspitanja odnosi se na poveanu svest
o vanosti aktivnog uea mladih u ivotu zajednice i preuzimanje aktivne uloge u svom
okruenju. Na osnovu dobijenih podataka moe se zakljuiti da uenici koji su pohaali
Graansko vaspitanje u znaajnoj meri uestvuju u donoenje odluka u okviru porodice.
Oko 80% uenika osnovne i srednje kole izjavilo je da redovno ili povremeno uestvuje
u donoenju vanih porodinih odluka.
Kada je re o participaciji u okviru kole, oko 40% uenika je izjavilo da su redovno ili povremeno otvoreno prigovorili nastavniku zbog nepravednog odnosa prema sebi ili drugom ueniku, dok oko 30% uenika izjavljuje da to nikada nije uinilo.
Slini rezultati su dobijeni i kada je u pitanju ukljuenost uenika u donoenje odluka
u okviru kole. Ovi podaci sugeriu da je ukljuenost uenika u koli manja nego to
je to sluaj sa porodinim ivotom. S jedne strane, to je i oekivano imajui u vidu da
je kola formalna institucija za razliku od porodice u kojoj su odnosi bazirani na bliskim relacijama. Sa druge strane, pitanja su se odnosila na sluajeve nepravednog odnosa nastavnika prema uenicima i moglo bi se oekivati da ovaj procenat bude vei.
U izvesnom smislu ovi podaci sugeriu da e znaajan deo uenika koji su pohaali
Graansko vaspitanje, biti spreman da ne izrazi otvoreno svoje neslaganje prema nepravednom odnosu nastavnika prema uenicima.
Stepen ukljuenosti mladih u ivot zajednice je jo nii nego stepen ukljuenosti
u ivot kole. Najee se to deava u vidu pomoi starijoj ili nemonoj osobi iz susedstva (oko 20% izjavljuje da to ini redovno, a 30% izjavljuje da to ini povremeno).
Ostali oblici ukljuivanja u ivot zajednice su retki. Svega 10-15% uenika izjavljuje
da su povremeno volontirali ili uestvovali u javnoj debati (preko medija ili on line).
Odgovori na pitanja koja su se odnosila na spremnost mladih da se u budunosti ukljue u drutveni ivot pokazuju da samo mali broj mladih smatra da e potpisati neku
peticiju ili se ukljuiti u javnu raspravu o nekom drutvenom problemu, obavestiti javnost o sluaju korupcije sa kojim bi se mogli sresti ili se ukljuiti u politiki ivot kroz
ulanjivanje u politiku stranku.
Svi sagovornici iz fokus grupa su ukazivali da je uee mladih u ivotu kole i
lokalne zajednice nisko. Obino se to objanjavalo optom pasivnou i nezainteresovanou mladih, tradicionalnou sredine, optom politizacijom svih pitanja to odbija
mlade, ali je bilo i sagovornika koji su otvoreno izraavali sumnju da mlade uopte treba ukljuivati u donoenje odluka ili ivot zajednice. Svi ovi podaci ukazuju na potrebu
da se radi na podizanju svesti i mladih, ali i odraslih o vanosti aktivnog uea mladih
u ivot oko njih i o razliitim nainima uea u ivotu lokalne zajednice.
Vrednosna orijentacija mladih procenjena je na osnovu ponuena liste optih vrednosti i oblasti ivota koje se obino visoko vrednuju. Uenici su procenjivali koliko su ove
vrednosti vane za njih lino. Rezultati pokazuju da su mladima najznaajnije vrednosti
porodica, prijatelji i lina sloboda. U tom pogledu nema razlike izmeu uenika osnovnih i
srednjih kola. S druge strane, uenicima osnovnih kola najmanje su vani nacionalna pripadnost, sloboda medija i bogatstvo. Kada su uenici srednjih kola u pitanju, najmanje su
im vani zatita manjina, pripadnost evropskoj kulturi i sloboda medija. Treba naglasiti da

Damonja Ignjatovi, Baucal, Radi Dudi | GRAANSKO VASPITANJE - EVALUATIVNA STUDIJA

717

manje od polovine uenika iz obe uzrasne grupe procenjuje slobodu medija kao neto vano. Ovaj nalaz sugerie potrebu da se u okviru Graanskog vaspitanja vie panje posvetu
razumevanju vanosti slobodnih i nepristrasnih medija u graanskom drutvu.
Razumevanje demokratskog drutva procenjivano je samo na uzorku uenika
srednjih kola. Uenicima je ponuena lista pojava na kojoj su bile zastupljene one
koje doprinose da funkcionisanje drutva bude demokratino (na primer: politike
stranke imaju razliite stavove o pojedinim temama). Ponuena je i lista pojava koje
mogu ugroziti demokratski karakter jedne zajednice (na primer: graani podravaju
svaku odluku vlasti). Uenici su imali zadatak da oznae u kojoj meri navedene pojave
doprinose demokratinosti drutva.
U vezi sa pojavama koje doprinose demokratinosti, vie od polovine uenika koji
su uestvovali u istraivanju smatra je politiko obrazovanje vano. Samo treina uenika je prepoznala da je za demokratsko funkcionisanje vano da politike stranke imaju
razliite stavove, da su mediji budu slobodni i da se graani udruuju u NVO. S druge
strane, oko polovine uenika smatra da je za funkcionisanje drutva vano da se graani
ulanjuju u politike stranke samo da bi doli do vlasti, da svako gleda samo svoje interese
i da na predsednikim izborima uestvuje samo jedan kandidat.
Iako veina uenika prepoznaje vanost politike kulture graana za demokratsko
funkcionisanje drutva, moe se zakljuiti da postoji potreba da Graansko vaspitanje u
veoj meri doprinese da uenici bolje razumeju sutinu demokratskog drutva i osnovne
principe njegovog funkcionisanja.
Socijalna distanca prema pripadnicima drugih naroda pokazuje da je negativan odnos
i nepoverenje prema nekim narodima, nacionalnim manjinama ili pripadnicima druge
veroispovesti izraeno u znaajnoj meri ak i meu uenicima koji su pohaali nastavu
Graanskog vaspitanja. Vie od polovine uenika ne bi uopte eleli da imaju Albanca
ili Jehovinog svedoka za komiju. Pored toga oko 40-45% njih ne bi uopte eleli da im
komije budu Turci, Romi, Hrvati ili Muslimani, a oko treine uenika ne bi eleli u susedstvu Jevreje, Protestante, Rumune i Bonjake. Ovi podaci pokazuju da bi u nastavi
Graanskog vaspitanja trebalo vie panje posvetiti stereotipima i predrasudama prema
pripadnicima pojedinih naroda.
Poverenje mladih u drutvene institucije je veoma nisko. Najvei broj uenika (vie od
80%) ima visoko poverenje u sebe, svoje roditelje i prijatelje. Nastavnici su jo jedine osobe iz neposrednog okruenja u koje vei broj uenika ima vie poverenja (35%) u odnosu
na broj uenika koji ima malo ili ni malo poverenja (30%). Ovaj nalaz se moe povezati
sa nalazima kvalitativne studije gde se pokazalo da uenici mogu da imaju veoma pozitivan stav prema nastavnicima ako se nastava iz Graanskog vaspitanja realizuje na nain
kako je to planirano. U takvim sluajevima, uenici oseaju da ih nastavnici uvaavaju i
da mogu da se izraavaju slobodno. Sve to zajedno stvara oseaj poverenja. Ako se asovi
GV pretvore u predavanja nastavnika i ako nastavnici ne pokazuju zanimanje za uenike,
njihova interesovanja i potrebe, uenici e izgubiti poverenje u nastavnike.
Verske institucije su na vrhu liste institucija u koje visoko poverenje ima 44% uenika srednjih kola koji su pohaali Graansko vaspitanje. Oko 28% uenika se izjanjava
da ima malo ili nimalo poverenja u verske institucije. Ovaj nalaz ukazuje da uenici koji

718

FPN | Godinjak 2009 | V DEO: Istraivanja

pohaaju asove GV ne gube poverenje u svoje verske institucije. To sugerie da nastava

iz Graanskog vaspitanja, i na praktinom planu, ne mora da bude povezana sa negativnim odnosom prema verskim institucijama.
Na dnu liste institucija kojima uenici veruju nalaze se dravne vlasti, lokalne vlasti i Parlament. Oko 60-65% uenika srednjih kola su izjavili da imaju ni malo ili malo
poverenja, a svega 7-8% uenika je izjavilo da ima poverenje u ove institucije. Iz vie perspektiva gledano, ovaj nalaz deluje zabrinjavajui. Prvo, kao to smo ve videli, mnogi
uenici nisu zainteresovani za one aspekte drutvenog i politikog funkcionisanja koji
su udaljeni od njihovog linog ivota. U tom kontekstu ovo visoko nepoverenje moe
da se razume i kao posledica njihove nezainteresovanosti za ove institucije i rairenog
politikog cinizma meu mladima (fenomen je primeen u mnogim drugim zemljama).
Drugo, mogue razumevanje ovog nalaza moe biti da mladi ljudi u okviru Graanskog
vaspitanja ue kakve bi trebale da budu ove institucije. Kada uporede funkcionisanje
Parlamenta, lokalnih i dravnih institucija vlasti (koje su esto u medijima prisutni u negativnom kontekstu) sa onim to su uili u okviru Graanskog vaspitanja, uenici mogu
da uoe veliku diskrepancu. To onda umanjuje njihovo poverenje u te institucije. Iako je
nisko poverenje odraz uoenih nedostataka u radu institucija a ne programa Graanskog
vaspitanja, ovaj nalaz ukazuje na potrebu i za obradom ovakvih tema.
Odnos mladih prema Evropskim integracijama, kao jednoj od kljunih drutvenih i
politikih pitanja u Srbiji, pokazuje da se oko 50% uenika mnogo ili veoma mnogo podrava ideju da se Srbija integrie u EU, dok osrednju podrku prua jo oko 26% mladih.
Svega 15-16% uenika se izjasnilo protiv toga.
Kada su u pitanju njihova oekivanja ta e se u Srbiji promeniti kada se ona integrie u EU, vie od polovine uenika srednjih kola smatra da e to dovesti do poboljanja odnosa sa drugim zemljama, smanjenja nezaposlenosti, poveane sigurnosti
graana i poboljanja kvaliteta obrazovanja. S druge strane, manje od treine uenika
smatra da integracije mogu da imaju posledice kao to su: ograniavanje suvereniteta
drave, poveanja socijalnih razlika ili ugroavanje nacionalnog identiteta. Meutim,
uenici srednjih kola u malom broju sluajeva veruju da e integracija Srbije u EU
imati pozitivne posledice u pogledu smanjenja korupcije ili demokratizacije drutva.
Dakle, moe se rei da uenici srednjih kola ne polau velike nade u evropske integracije kada su u pitanju razvoj demokratije i smanjenje korupcije u Srbiji. Izgleda da oni
veruju da u tim oblastima najvee prepreke i najvee mogunosti za razvoj treba traiti
unutar Srbije, tj. da u tim domenima proces integracija ne moe biti presudan. Iz ovog
nalaza takoe sledi i preporuka da bi nastavni
ke kompetencije trebalo da ukljuuju i jasnu sliku o tome na koji nain evropske
integracije, odnosno usklaivanje legislative i stvaranje mehanizama za primenu, mogu
da doprinesu smanjenju korupcije.
Preporuke za unapreenje nastave Graanskog vaspitanja izdvojene su na osnovu
odgovora uenika i nastavnika. Uenici predlau da se u veoj meri koriste savremena medijska i komunikacijska sredstva, da se diskutuje o zajedniki odgledanim dokumentarnim filmovima, da se Internet koristi za prikupljanje informacija vezanim za
odreene teme... Treba imati u vidu da je za znaajan deo populacije mladih Internet

Damonja Ignjatovi, Baucal, Radi Dudi | GRAANSKO VASPITANJE - EVALUATIVNA STUDIJA

719

postao deo svakodnevnog ivota. U tom smislu moe se rei da predmet koji ima nameru da podstie i podrava mlade da promiljaju drutvene i politike procese treba u
veoj meri da ukljuuje njima bliske medije i nastavne metode. S druge strane, uenici
su veoma esto smatrali da udeo predavake nastave u Graanskom vaspitanju treba da
bude znaajno manji. Svi nalazi sugeriu da dominacija predavanja bitno smanjuje interesovanje i motivaciju uenika. Konano, uenici su predlagali da bi trebalo poveati
rad na projektima i akcijama koje se realizuju u lokalnoj zajednici, to bi mogla biti naznaka njihove spremnosti za aktivniji pristup reavanju pitanja, makar na lokalnom nivou. Preporuke uenika se mogu svesti na formulaciju manje predavanja, vie modernih
sredstava i projekata u lokalnoj zajednici.
Predlozi nastavnika za dalji razvoj kvaliteta nastave iz Graanskog vaspitanja i poboljanje statusa predmeta u koli i drutvu, u najveem broju se odnose na sledee preporuke:
organizovati obuke za izvoenje predmeta (71%)
obezbediti dodatnu literaturu i prirunike za nastavnike (68%)
podrati predmet od strane Ministarstva prosvete (53%)
organizovati promocije predmeta na svim nivoima (46%),
organizovati ee susrete sa strunjacima iz ove oblasti (44%)
organizovati susrete nastavnika na kojima e se razmenjivati iskustva (38%)
uvesti predmet kao obavezan u poslednjem razredu osnovne i srednje kole (30%)
ZAKLJUCI
Obim studije i reprezentativnost uzorka omoguavaju da se iz navedenih rezultata
izvedu pouzdani zakljuci. Kada se analiziraju nalazi sprovedene evaluacije, vano je imati
na umu izborni status predmeta, nesistematinu edukaciju nastavnikog kadra za izvoenje
nastave, opisno ocenjivanje pokazanog uspeha (unutar dve kategorije vrlo uspean i uspean) i nedostatak udbenika za uenike. Takoe, ne treba zanemariti ni iri sociokulturni i
ekonomski kontekst kao perzistirajui izvor svakodnevnih problema graana koji obeshrabruje pozitivnu vrednosnu orijentaciju i graanski aktivizam. U tumaenju rezultata znaajno je uzeti u obzir i obeshrabrujue rezultate koje uenici i uenice pokazuju na testovima
znanja iz ostalih redovnih kolskih predmeta, a jedan od poslednjih primera se moe nai u
izvetaju sa PISA testa. Zato se moe rei da u postojeem drutvenom i obrazovnom kontekstu, nivo pokazanog znanja uenika nije nezadovoljavajui. Za preciznije zakljuke o stepenu znanja uenika potrebna je komparativna analiza. Takva evaluacija bi morala ukljuiti:
komparaciju se prethodnim nivoom znanja
komparaciju sa uenicima koji ne pohaaju GV ve versko vaspitanja
komparaciju sa drugim predmetima
komparaciju sa regionalnim postignuima ili kao PISA
Drugo, znaajni zakljuci odnose se na odnos uenika prema ovom predmetu. U celini, preovladava pozitivan odnos i zadovoljstvo uenika Graanskim vaspitanjem u odnosu na sve ispitane aspekte (metode nastave, odnos nastavnika, atmosfera na asu, otvorenost za slobodnu diskusiju i izraavanje stavova,..), to ujedno moe predstavljati i dobar
model za druge kolske predmete.

720

FPN | Godinjak 2009 | V DEO: Istraivanja

Tree, ako je osnovni cilj ovog predmeta da podstakne razvoj dece i mladih u
duhu potovanja ljudskih prava i osnovnih sloboda, mira, tolerancije i otvorenosti
prema drugim narodima, nacionalnim i verskim grupama, onda efekti Graanskog
vaspitanja nisu dostigli eljeni nivo. Niska politika kultura dece i mladih ne moe
se pripisati slabostima Graanskog vaspitanja po sebi, ve efektima koji bivaju marginalizovani svakodnevnim i permanentnim negativnim uticajima opteg drutvenopolitikog konteksta.
Stie se utisak da je Graansko vaspitanje uvedeno u kole, a da se nije dovoljno
uinilo na njegovoj promociji i pruanju sistemske podrke. Mnogi akteri, a naroito
oni koji su izvan kole (roditelji i lokalna zajednica) nemaju dovoljno informacija o
predmetu, zato je on vaan, ta deca dobijaju ovakvim predmetom... To rezultira nezainteresovanou za ono to se deava u vezi sa Graanskim vaspitanjem. Slaba informisanost otvara mogunost i da se u nastavu Graanskog vaspitanja uitavaju strani uticaji i da se uenici i nastavnici negativno etiketiraju. Iz toga razloga namee se potreba
da se vie uini na promociji predmeta od strane Ministarstva prosvete.
Pored toga, studije sluajeva pokazuju da postoji, pogotovu u nekim sredina, tenzija izmeu dva izborna predmeta Graanskog vaspitanja i Verske nastave.
Mnogi akteri ukazuju da je konfrontacija ova dva predmeta nepotrebna i tetna za
oba predmeta. Stavljanje ova dva predmeta u konkurentski status dovodi do podela
meu uenicima, nastavnicima, a moda i izvan kole. To proizvodi tenzije koje utiu
na status predmeta u koli i stvaraju negativnu klimu u kojoj je malo verovatno da se
realizovati postavljeni ciljevi. Iz tog razloga potrebno je da se razvije drugaiji nain
opredeljivanja uenika za Graansko vaspitanje koji nee implicirati konkurentni
odnos sa Verskom nastavom.
PREPORUKE ZA UNAPREENJE
STATUSA I KVALITETA GRAANSKOG VASPITANJA
Na osnovu analize svih dobijenih rezultata mogu se formulisati sledee preporuke
u pogledu daljeg razvoja statusa i kvaliteta Graanskog vaspitanja.
Promovisati predmet Graansko vaspitanje, tj. upoznati javnost sa sutinom predmeta, zato je on vaan i ta se ui u okviru ovog predmeta. Da se ne bi pojaavala podela
i suprotstavljenost Graanskog vaspitanja i Verske nastave bilo bi poeljno da se kroz
promociju oba predmeta ne predstavljaju u konkurentskom odnosu.
Modifikovati pravila kojim se regulie izbor Graanskog vaspitanja i Verske nastave tako da se omogui da uenici pohaaju i jedan i drugi predmet.
Ukinuti obavezu da uenici 4 godine moraju da pohaaju isti predmet i omoguiti
im da biraju ee predmet koji e uiti (na primer, svake godine).
Razmotriti da se Graansko vaspitanje uvede kao obavezan predmet u bar jednom
od razreda (to moe biti, na primer, zavrni razred osnovne, prvi razred ili zavrni
razred srednje kole) kako bi se obezbedilo da svi mladi ljudi dobiju priliku da razumeju neke kljune aspekte drutvenog i politikog ivota jedne zajednice i o aktivnoj ulozi koju treba da preuzme svaki graanin.

Damonja Ignjatovi, Baucal, Radi Dudi | GRAANSKO VASPITANJE - EVALUATIVNA STUDIJA

721

Razmotriti mogunost da se uenicima, koji su pohaali Graansko vaspitanje odreeni broj godina (npr. 2-3 godine), omogui da mogu da zamene asove Graanskog
vaspitanja aktivnim ueem (u odreenom trajanju npr. 40 sati) u projektima lokalne samouprave ili NVO, volontiranjem u odreenim institucijama realizuju i slinim drugim aktivnostima u koli ili lokalnoj zajednici. Ove aktivnosti bi trebalo da
budu planirane zajedno sa nastavnikom i da se odvijaju pod supervizijom nastavnika. Na osnovu svega toga nastavnik bi procenio da li je aktivno uee uenika bilo
zadovoljavajue, i ukoliko bi procenio da jeste, ueniku bi to bilo priznato kao da je
tokom te godine pohaao nastavu iz Graanskog vaspitanja.
Modifikovati postojea pravila koja reguliu ko moe da predaje Graansko vaspitanje da bi se smanjila mogunost da se nastavnici opredeljuju za ovaj predmet
samo zato to nemaju dovoljan fond asova.
Napraviti pravilnik koji e ograniiti udeo frontalnog predavanja u nastavi
Graanskog vaspitanja, a poveati udeo interaktivnih oblika rada (posebno diskusije i debate) i rada na projektima. Treba obezbediti da nastavnici u veoj meri koriste
moderne informacione i komunikacione tehnologije (npr. Internet).
Razviti model za finansiranje nastavnih aktivnosti i materijala koji su predvieni
programom Graanskog vaspitanja, a u postojeim uslovima se realizuju slabije zbog
nedostatka finansijskih sredstava (npr. razvijanje i realizacija malih projekata).
Obezbediti dodatno usavravanje za nastavnike Graanskog vaspitanja. U program obuke treba, izmeu ostalog, ukljuiti i sledee teme kako bi se poveao
kapacitet nastavnika da: (a) promoviu Graansko vaspitanje u svom okruenju,
(b) poveu Graansko vaspitanje sa radom Uenikog parlamenta, kao i organizacija i institucija izvan kole koje su ukljuene u rad sa mladima (lokalna samouprava, ustanove kulture, NVO), (c) pripreme i realizuju projekte sa uenicima,
(d) selekcioniu i pripreme materijale za nastavu i (e) opisno ocenjivanje. U tom
kontekstu, treba obezbediti odgovarajue prirunike za nastavnike Graanskog
vaspitanja za sve razrede.
Razviti na nacionalnom nivou dokumentacionu bazu u kojoj bi se nalazili razliiti
materijali koji se mogu koristiti u nastavi Graanskog vaspitanja i razviti mehanizme
i procedure koji bi obezbedili da se ova baza stalno dopunjava. Ova baza bi trebala
da bude moderirana, tj. materijali koji se nau u njoj treba da prou fazu recenzije.
Nastavnici bi trebalo da imaju mogunost da predlau svoje materijale za tu bazu i da
preuzimaju materijale za potrebe nastave.
Pregledati postojee programe Graanskog vaspitanja i izmeniti ih u saradnji sa
nastavnicima Graanskog vaspitanja. Najvea potreba za promenama postoji u
vezi sa programom za drugi razred srednjih kola. U okviru promena programa
trebalo bi, izmeu ostalog, pojaati one teme za koje su uenici pokazali najvee
interesovanje (da bi se pojaala povezanost predmeta sa interesovanjima uenika).
U tu grupu tema spadaju, pre svega, teme koje se tiu poznavanje sebe, komunikacija i saradnja sa drugima, aktivno uestvovanje u porodinom, kolskom kontekstu i u lokalnoj zajednici, kao i sve teme koje se odnose na nastavak kolovanja ili
prelazak iz kole u svet rada. Meutim, s druge strane treba pojaati i prisustvo

722

FPN | Godinjak 2009 | V DEO: Istraivanja

tema koje se odnose na razumevanje i uestvovanje u irim drutvenim i politikim procesima da bi mladi u veoj meri videli smisao u aktivnom ukljuivanju u
ivot zajednice i razvili odgovarajua znanja, vetine i vrednosti.
Razviti mehanizme koji e podrati nastavnike Graanskog vaspitanja da u veoj
meri sarauju na regionalnom nivou i da razmenjuju nastavne materijale, teme i
primere dobre prakse iz nastave Graanskog vaspitanja (na primer, poslati uputstvo i podrati stvaranje asocijacije nastavnika Graanskog vaspitanja i formiranje
optinskih aktiva nastavnika Graanskog vaspitanja).
Preporuiti nastavnicima Graanskog vaspitanja i Verske nastave da tokom godine
organizuje zajednike aktivnosti ili asove u vezi sa temama koje su relevantne za
oba predmeta kako bi se pokazalo da ova dva predmeta nisu suprotstavljena i kako
bi se unapredila saradnja, a umanjili konkurentski odnosi.
Redefinisati skalu za opisno ocenjivanje tako da ima tri nivoa. Iako se mnogi akteri
zalau za uvoenje klasinog ocenjivanja u Graansko vaspitanje, opisni nain ocenjivanja u veoj meri odgovara prirodi predmeta i, iz tog razloga, ne bi ga trebalo menjati.
Ipak, postoji potreba da se obezbedi da i nastavnici bolje razumeju svrhu takvog ocenjivanja, kako da ocenjuju i kako da pomognu uenicima da razumeju opisne ocene.
Nalazi i preporuke ove evaluacije mogu posluiti da se iskoristi najbolja praksa koja
je primenjena u predmetu Graansko vaspitanje, kao i da se intervenie na mestima koja
predstavljaju manju ili veu prepreku za ostvarivanje osnovnih ciljeva ovog predmeta
okrenutih ka demokratizaciji i razvoju Srbije.
LITERATURA
Amadeo, J.A., Torney-Pruta, J., Lehmann,R., Husteldt, V., Nikolova, R. (2002), Civic Knowledge and
Engagement, An IEA Study of Upper Secondary Students in sexteen Countries, The International
Association for the Evaluation of Education Achivement, Amsteram, Netherlands.
Smith A., Fountain S. i McLean H. (2002), Graansko vaspitanje u osnovnim i srednjim kolama u Republici
Srbiji - Evaluacija prve godine, 2001-2002, i preporuke, Publikum, Beograd.
Damonja Ignjatovi, T., Baucal, A., Trkulja, M., Gruji, S., Radi Dudi, R. (2009), Study on civic knowledge
and attitudes of primary and secondary school students in Serbia, presented on World Congress on Civic
Education- Civic Education: Reconciling Our Past, Building a Democratic Future; May 27- June 18,
2009. Cape Town, South Africa.
Dzidic, R., Spajic Vrkas, V., Dzamonja Ignjatovic, T., Zagar, M. (2009), South East Europe Regional Project;
presented on World Congress on Civic Education- Civic Education: Reconciling Our Past, Building
a Democratic Future; May 27- June 18, 2009. Cape Town, South Africa.

Damonja Ignjatovi, Baucal, Radi Dudi | GRAANSKO VASPITANJE - EVALUATIVNA STUDIJA

723

Tamara Damonja Ignjatovi

Aleksandar Baucal
Radmila Radi Dudi
CIVIL EDUCATION IN ELEMENTARY
AND SECONDARY SCHOOLS IN SERBIA EVALUATION STUDY
Abstract:
The paper presents the results of evaluation study which pertained to
estimation of effects of teaching of Civil Education. The evaluation was
carried out on representative sample of pupils and teachers in elementary
and secondary schools in Serbia. Considering that eight years passed since
the introduction of this course to schools, a need emerged for evaluation
of quality of contents and methods of teaching, as well as for check of its
effects on the level of knowledge and general political culture of pupils. The
basic goal of the study was to formulate empirically-based recommendations
deriving from the obtained results, for further improvement of the program
and the manner of its realization in the schools in Serbia.
Key words: civil education, evaluation, political culture