Postoperativne opte komplikacije

Opti znaci su najee poviena telesna temperatura, tahikardija, tahipnea,

hipertenzija ili hipotenzija, bolnost.
Respiratorne komplikacije Predisponirajui faktori kao puenje, pluni emfizem,
bronhiektazije mogu provocirati respiratorne komplikacije.
Atelektaza nastaje zbog nedovoljne plune ventilacije i obilnog nakupljanja sekreta u
traheobronhijalnom stablu. Javlja se unutar 48 h posle operacije i manifestuje se
tahipneom, tahikardijom, povienom telesnom temperaturom. Terapija je
oksigenacija, ekspektoracija ili aspiracija ekskreta, promene poloaja u krevetu i
vebe disanja.
Respiratorni distres sindrom se manifestuje dispneom, tahipneom i tekim optim
stanjem. Terapija je intubacija, ventilacija, evakuacija sekreta i antibiotici.
Pneumonija je obino posledica atelektaze. Manifestuje se povienom telesnom
temperaturom, dispneom, tahipneom, kaljanjem i obilnom sekrecijom sputuma.
Terapija je adekvatna ventilacija i evakuacija sekreta uz primenu antibiotika.
Pluna embolija i pluni infarkt nastaju obino izmeu 7 i 10 postoperativnog dana.
Kliniki se ispoljava pleuralnim bolom, oteanim disanjem i hemoptizijama. Terapija
je antibiotska i simptomatska.
Apiracija eludanog sadraja u disajne puteve nastaje obino na uvodu u anesteziju
kada je bolesnik sa punim stomakom. Brza aspiracija i ventilacija sa antibiotskom
terapijom su nain leenja. Aspiracija oralne sekrecije nastaje posle operacije jer nisu
uspostavljeni refleksi gutanja i kaljanja. Moe uzrokovati pneumoniju.
Edem plua nastaje kod starijih osoba koje ve imaju srano oboljenje a izloene su
veem dobijanju tenosti. Terapija je medikamentna srana potpora sa stimulisanom
diurezom.
Kardiovaskularne komplikacije Uz dobru oksigenaciju tokom operacije i hidriranost
ove komplikacije su retke.
Aritmije su obino izazvane atelektazama i pneumonijama, infarktom miokarda,
embolijom plua, mineralnim disbalansom. Terapija je etioloka.
Infarkt miokarda moe a ne mora biti postoperativna komplikacija. Lei se prema
protokolu.
Tromboza dubokih vena se najee deava na donjim ekstremitetima u pacijenata sa
podacima o ranijem tromboembolijama ili sa varikozitetima. Moe se komplikovati
embolijom plua. Kontrola koagulobilnosti krvi, pravilna hidracija i rana
postoperativna vertikalizacija su naini preventive ove komplikacije.
Gastrointestinalne komplikacije Mogu se javiti posle operacija u abdomenu ali posle
drugih intervencija.
Akutna dilatacija eluca predstavlja nakupljanje tenosti i gasova u elucu praeno
povraanjem hematiniziranog sadraja. U klinikoj slici pored tegoba vezanih za
nadutost trbuha i kompresiju srca postoji hidromineralni disbalans. Terapija je
postavljanje nazogastrine sonde sa nadoknadom elektrolita i tenosti.
Postoperativni ileus je paralitinih karakteristika i nastaje posle laparotomija ili zbog
intraperitonealne sepse. Abdomen je uvean, nema ujne peristaltike, postoji zastoj
vetrova. Na nativnom snimku abdomena u stojeem stavu gas je rasporeen i u
tankom i u debelom crevu.
Postoperativna intestinalna opstrukcija moe da se manifestuje kao invaginacija sa
karakteristinom klinikom slikom kolika, povraanjem i naduvenim trbuhom.
Priraslice izmeu creva ako ometaju peristaltiku, pokazuju sliku akutnog ileusa
predstavljaju komplikaciju koja se moe javiti i nekoliko godina posle operacije.
Terapija je hitna operacija i dezopstrukcija.
Pankreatitis se javlja unutar prva dva dana od operacije i manifestuje se bolovima u
trbuhu, povraanjem, nadutou abdomena i hidromineralnim disbalansom. Terapija

je prema protokolu za odreene kategorije pankreatitisa.

Stres ulkus nastaje zbog hipersekrecije uzrokovane refleksnom reakcijom na psihiki
stres. Manifestuje se krvavljenjem (hematemezom i melenom). Terapija je prema
protokolu za peptini ulkus.
Pseudomembranozni enterokolitis nastaje u stanjima hipoksije ili upotrebe antibiotika
irokog spektra kada patogene crevne bakterije dovode do difuznih ulceroznih
promena na crevima uzrokujui septIno i okno stanje. Leenje je rehidracija,
oksigenacija i ciljana antibiotska terapija.
Peritonealne komplikacije mogu se ispoljiti kao:
- generalizovani peritonis koji nastaje zbog dehiscencija crevne anastomoze
petog dana posle operacije. Pacijent ima sve znake akutnog abdomena:
uznemiren je, ima povienu telesnu temperaturu, povraa, trbuh je naduven,
moe postojati miini defans, na nativnom snimku abdomena u stojeem
stavu vidi se vazduni srp pod kupolama jetre. Leenje je hitna operacija.
- lokalizovane infekcije tj intraperitonealni abscesi oznaavaju razvoj gnojne
kolekcije u nekim predilekcionim mestima kao Douglasov pag, subhepatino
ili interanzalno tj. izmeu vijuga creva. Klinika slika je sa lokalizovanim
bolom i palparotnom osetljivou, povienom telesnom temperaturom,
povraanjem, lokalnim defansom. Terapija moe da bude medikamentozna ali
ako nema rezultata absces se otvara, uradi toaleta i mesto drenira.
Hepatine komplikacije Serumski hepatitis B i C su udaljene komplikacije zbog
dobijanja kontaminiranih derivata krvi.
Juvenilni intermitentni ikterus (Morbus Gilbert Meullangracht) predstavlja uroenu
funkcionalnu smetnju u metabolizmu bilirubina. Manifestuje se u situacijama stresa ili
posle davanja nekih lekova. Spontano prolazi. Ovo je nasledna bolest i obino se ne
dijagnostikuje pre desete godine ivota
Urinarne komplikacije Najea je retencija mokrae tj. nemogunost mokrenja.
Javlja se kod intervencija u maloj karlici, na prostati, ili zbog hiperhidracije. Terapija
je stavljanje urin katetera za privremenu derivaciju urina.
Urinarna infekcija moe da se manifestuje kao postoperativna komplikacija ako je
urinarni trakt bio preoperativno kontaminiran, zbog dugotrajnog leanja, dugotrajnog
noenja katetera ili nesterilnih manipulacija kateterom. Klinika slika je ispoljava sa
povienom telesnom temperaturom do 40 Celzijusovih stepeni, jezom i drhtavicom,
oteanim i bolnim mokrenjem. Terapija je antibiotska prema antibiogramu, i
simptomatska.
Renalna insuficijencija se obino javlja u okviru multiorganske insuficijencije i lei se
simptomatski i dijalizom
Cerebralne komplikacije U pacijenata sa potencijalnim rizinim faktorima kao to
su hipertenzija, sklerotine promene na centralnom nervnom sistemu moe doi do
hemoragije u mozgu ili isheminog infrakta. Terapija je simptomatska, i adekvatna
oksigenacija.
Psihogene komplikacije Hipoksija tokom operacije ili toksini uticaj lekova tokom
anestezije mogu potencirati nastanak postoperativne psihoze. Terapija je sedativima i
drugim merama potpore.
Multiorganska disfunkcija (MODS) predstavlja nesposobnost vie od jednog
organskog sistema da odri svoju funkciju spontano a u osnovi lei nekontrolisano
oslobaanje i aktivacija inflamatornih medijatora. Velike operacije i krvavljenja, ok,
sepsa, masivne transfuzije su pored ostalog na listi etiolokih fakrota. Stanje
organizma je veoma teko a mortalitet je veoma visok. Multidisciplinarni terapijski
pristup je terapija izbora za ovakve pacijente.
Postoperativna poviena temperatura preko 38 Celzijusovih stepeni znai:

- prvih 1-2 dana postoji atelektaza plua,

- pojava po viene telesne temperature posle drugog dana da se razvija flebitis,
poetak pneumonije ili infekcija urinarnog trakta,
- posle petog dana oznaava infekciju rane, dehiscenciju anastomoze, ili
intraabdominalne abscese,
- posle nedelju dana oznaava reakciju na transfuziju ili lekove, septini venski
pelvini tromboflebitis ili intraabdominalne abscese.
Postoperativne lokalne komplikacije
Hematom krvavljenje u u predelu rane moe nastati u povrnom delu i manifestacija
je vidljiva unutar 24 h od operacije. To je rezultat neadekvatne hemostaze pri
zatvaranju rane, zbog spadanja ligature sa veeg krvnog suda, ili zbog napora pri
kaljanju ili nemiru pacijenta. Krvavljenje u dubokim slojevima rane ostaje
nezapaeno sve dok ne nastane sekundarna infekcija. Pacijent osea nelagodnost i bol
u rani, okolina je crvena a ako je nastupila infekcija rana i okolina su tople.
Leenje se sastoji u uklanjaju 2-3 kona ava i evakuaciji hematoma, te toaleti rane.
Ukoliko krvavljenje perzistira radi se eksploracija rane i revizija hemostaze.
Serom stvaranje tene kolekcije u predelu rane nastaje nakupljanjem limfe, nekroze
masnih elija i iscedka preseenog tkiva. Deava se u podrujima gde su preseeni
vei limfni sudovi, i gde je raena izraena disekcija masnog tkiva. Vee kolekcije
formiraju limfocelu. Moe naknadno doi do infekcije sadraja.
Terapija je punkciona evakuacija akumulirane tenosti, po potrebi i revizija rane. U
sluaju infekcije daju se antibiotici.
Infekcija rane nastaje usled kontaminacije rane tokom operacije (perforirani
apendicitis sa peritonitisom) ili jatrogeno (akcidentalno otvaranje creva). Znaci
infekcije se manifestuju 4-7 dana posle operacije i obino su uzrokovani gramnegativnim
bakterijama. Infekcija rane se manifestuje stvaranjem gnojne kolekcije u
potkonom tkivu i znacima otok (tumor), bol (dolor), crvenilo (rubor) i poviena
temperatura koe (calor). Terapija je otvaranje rane, toaleta i po potrebi daju se
antibiotici.
Dehiscencija rane podrazumeva poputanje avova kojima je rana zatvorena. Od
broja prekinutih avova i dubine na kojoj je dolo do komplikacije zavisi klinika
slika. Dehiscencija se deava u prvih nekoliko dana posle operacije u pacijenata sa
malnutricijom, ili velikim naprezanjem kao to je kaalj, kao i u situacijama lokalne
infekcije. Dehiscencija svih slojeva rane na trbuhu dovee do evisceracije (protruzija
organa - creva van abdominalne duplje) to zahteva hitno operativno leenje.
Dehiscencija samo unutranjih slojeva trbunog zida a koa je zarasla u potpunosti
manifestuje se kao kila u oiljku, na prednjem abdominalnom zidu kao ventralna
hernija. Terapija je operativna.
Stoma komplikacije crevna ili urinarna stoma se mogu komplikovati sa nekrozom i
- retrakcijom tkiva, strikturama, paras