4.

SISTEMI KLIMATIZACIJE
Klimatizaciono postrojenje je tehniki sistem kojim se u klimatizovanom prostoru
postiu i odravaju zahtevani termiki uslovi sredine. Sastoji se iz niza ureaja i elemenata
spojenih u jednu funkcionalnu celinu.
Razliiti zahtevi za odravanje unutranje klime u pojedinim objektima (graevinski,
tehnoloki. energetski, ekoloki, ekonomski, estetski,...) doveli su do razvoja velikog broja
klimatizacionih sistema. Svaki od tih sistema ima svoje prednosti i nedostatke, to odreuje
njihov domen primene. Sagledavajui sve relevantne parametre, na projektantu je da odabere
najracionalnije, ili tanije najprihvatljivije reenje u datim uslovima, jer usvojeno tehniko
reenje je esto stvar kompromisa, a ne rezultat optimizacije koju sprovodi projektant.
Podela sistema klimatizacije moe se izvriti prema razliitim kriterijumima:
-

Prema radnom fluidu

vazduni sistemi (samo vazduh je nosilac toplote do klimatizovanih prostorija)
vazduno-vodeni sistemi
vodeni sistemi NISU pravi sistemi klimatizacije
sa rashladnim fluidom (obino freonom) NISU pravi sistemi klimatizacije

Prema brzini strujanja vazduha kroz kanale

sistemi niskog pritiska (maksimalna brzina strujanja vazduha u kanalu je
manja od 12 m/s)
sistemi visokog pritiska ( w > 12 m/s moe da ima vrednost 25 do 30 m/s)

Prema broju kanala

jednokanalni
dvokanalni

Prema koliini vazduha

sa konstantnom koliinom vazduha
sa promenljivom koliinom vazduha varijabilni sistemi

Prema broju cevi u sistemu

dvocevni
trocevni
etvorocevni

Na slici 1 dat je ematski prikaz osnovnih sistema klimatizacije. Svaki od tih sistema
moe se izvesti na razliite naine (podvarijante osnovnih sistema klimatizacije)

Slika 1. Klasifikacija klimatizacionih sistema

CENTRALNI JEDNOKANALNI SISTEM NISKOG PRITISKA SA

KONSTANTNOM KOLIINOM VAZDUHA
Ovo je osnovni i najjednostavniji sistem klimatizacije. To je isto vazduni sistem
radni fluid je samo vazduh. Vazduh se priprema na jednom mestu, u centralnoj klima komori,
a zatim se kroz razvodne kanale dovodi u prostorije koje treba klimatizovati. Ako se
zanemari hlaenje/zagrevanje vazduha pri razvoenju kanalskom mreom, u sve prostorije
dolazi pripremljeni vazduh istih parametara (temperatura, vlanost vazduha).
U klima komori se uvek priprema konstantna koliina vazduha, pri emu je jedino
mogue menjati odnos izmeu koliine sveeg i recirkulisanog vazduha. aluzine otpadnog i
sveeg vazduha su uvek u istom poloaju, a recirkulacioni vazduh je dopuna do ukupne
koliine vazduha, koja ostaje konstantna.
Na slici 2 prikazana je ema jedne klima komore. To je jedno od moguih, kod nas
esto primenjivanih sistema klimatizacije. Inae, mogua su i druga reenja centralnog
jednokanalnog sistema. Filter klase EU-2 do EU-5 preiava vazduh za ubacivanje u
klimatizovane prostorije, a u isto vreme i titi elemente klima komore od zaprljanja.
Greja je podeljen na predgreja i dogreja i povezan na razdelnik tople vode. Ovo
reenje je uobiajeno kada se vlaenje vazduha ostvaruje maglenom komorom. Kada se
vlaenje vazduha vri parnim ovlaivaem, ili se vazduh uopte ne vlai, dovoljan je jedan
greja u klima komori. Hladnjak ima funkciju hlaenja i suenja vazduha i povezan je sa
rashladnim agregatom, odnosno razdelnikom hladne vode.
2

DP

OtV

OdV
Tun

UV
Tun
2

ov

V2
leti

zimi

RV
rv

DP

sv

DP

SV

6
3

PV

5
8

KM

PG

HL

DG

V1

MK

Slika 2. ema klima komore centralnog jednokanalnog sistema

SV sve vazduh
KM komora za meanje
F - filter
PG predgreja
HL hladnjak
MK maglena komora
DG dogreja
V1 ubacni (potisni) ventilator
PV pripremljen vazduh
UV ubacni (dovodni) vazduh

T - termometar
H - higrostat
V2 odsisni (odvodni) ventilator
OdV odvodni vazduh
OtV otpadni vazduh
rv aluzina recirkulacionog vazduha
sv aluzina sveeg vazduha
ov aluzina otpadnog vazduha
DP diferencijalni presostat
RV recirkulacioni (opticajni) vazduh

Stanja vazduha:
zima

leto

U zimskom periodu, sve vazduh stanja 1 adijabatski se mea u komori za meanje sa

recirkulacionim vazduhom stanja 2 (slika 3). Meavina stanja 3 zagreva se u predgrejau do
stanja 4, a zatim vlai u maglenoj komori do stanja 5. U zimskom reimu rada hladnjak je
van funkcije. Ovlaeni vazduh se u dogrejau zagreva do stanja 6 koje predstavlja
pripremljeni vazduh, i ukoliko je kanalska mrea relativno kratka, onda je to u isto vreme i
stanje ubacnog vazduha (vazduha koji se uvodi u klimatizovanu prostoriju).

U letnjem periodu, meavina sveeg i recirkulisanog vazduha stanja 3 hladi se i sui

(vazduh se odvlauje) u hladnjaku ija je temperatura povrine tph do stanja 7. Vazduh se
zagreva u dogrejau do potrebne temperature ubacnog vazduha (stanje 8). Vazduh se
pothlauje u hladnjaku da bi se odvela potrebna koliina vlage. Ovo reenje se primenjuje
kada je potrebna striktna regulacija vlage u letnjem reimu. U letnjem periodu, predgreja i
maglena komora su van funkcije.

Priprema vazduha u h x dijagramu

zima

leto

3
2

8
7

5
3

tph

Slika 3. Proces pripreme vazduha u zimskom i letnjem periodu

Regulisanje elemenata u klima komori

Predgreja se uobiajeno regulie preko temperature take rose (termostat se
postavlja na izlazu iz maglene komore). Predgreja se dimenzionie prema projektnim
uslovima (sve vazduh stanja S, a zagrevanje u predgrejau od stanja meavine M do take P
na entalpiji adijabatskog vlaenja po liniji hp = const).
Kada se stanje spoljnjeg vazduha promeni (stanje S na slici 4) meavina prelazi u
stanje M i pri nepromenjenom protoku i temperaturi vode na ulazu u predgreja, stanje
vazduha na izlazu iz predgrejaa je P. Posle vlaenja temperatura vazduha je tv (stanjeV) i
termostat iza maglene komore (slika 2) utvruje da je temperatura posle vlaenja via od

hp

P'

P''
V'
V
M
S

M'
S'

Slika 4 Regulacija predgrejaa preko temperature take rose

4

zadate (eljene, postavne) vrednosti tv. Termostat alje signal elektromotornom pokretau
trokrakog ventila da smanji protok vode iz razdelnika tople vode (a proporcionalno povea
protok povratne vode iz predgrejaa) ime se sniava temperatura na ulazu u predgreja sve
dok se na izlazu iz maglene komore ne dobije zasien vazduh temperature tv, odnosno stanja
V.
Regulisanje dogrejaa i hladnjaka je prema temperaturi vazduha u prostoriji. ee
se meri temperatura vazduha u odvodnom kanalu, jer realnije reprezentuje termiko stanje u
prostoriji.
Postoji vie moguih naina za regulisanje aluzina. Signali za voenje pokretaa
aluzina mogu se dobiti na osnovu sledeih kriterijuma:
1. Konstantna temperatura meavine (termostat na izlazu iz komore za meanje)
2. Zavisnost koliine sveeg vazduha od spoljne temperature trapezni dijagram
otvaranja aluzina (postoji i senzor spoljanje temperature)
3. Koliina sveeg vazduha se odreuje u zavisnosti od temperature spoljnjeg vazduha i
temperature odvodnog vazduha tako da se troi najmanje energije za zagrevanje ili
hlaenje vazduha u klima komori (procesorska jedinica odreuje optimalan poloaj
aluzina).
4. Entalpijsko regulisanje slino kao 3. s razlikom to se, osim temperature, meri i
vlanost vazduha, pa se troi najmanje energije za pripremu vazduha.
Oko filtera se postavlja diferencijalni presostat, koji meri pad pritiska i kada se
dostigne odreena vrednost koju propisuje proizvoa filtera, signalizira se da treba zameniti
ili oistiti zaprljani filter.
Diferencijalni presostat je postavljen i oko ventilatora, i on pokazuje indikaciju rada
ventilatora.
Pumpa maglene komore povezana je sa higrostatom (meri vlanost) u prostoriji ili u
kanalu odvodnog vazduha i poredi je sa zadatom vrednou.
Prednosti centralnih jednokanalnih sistema:
najmanje sloen sistem
investiciono najjeftiniji, relativno niski eksploatacioni trokovi
mogua kombinacija sa radijatorskim grejanjem
Nedostaci:
nema individualne, lokalne regulacije
radi sa velikim koliinama vazduha
Ovo je sistem koji se u praksi najee koristi. Primenjuje se kada prostorije imaju
slinu dinamiku promene toplotnog optereenja (obino kada je veliki uticaj spoljanjih, a
relativno mali unutranjih dobitaka toplote). Naravno, primenjuje se uvek kada se radi o
jednoj velikoj prostoriji (sportska dvorana, hala, magacin i sl.).

UTEDA ENERGIJE U KLIMATIZACIONIM SISTEMIMA

Klimatizaciona postrojenja su veliki potroai energije. Posle energetskih kriza
sedamdesetih godina prolog veka, cilj je da se odreenim tehnikim reenjima i nainom
eksploatacije sistema smanji specifina potronja energije (potronja energije po m2
klimatizovanog prostora). Na tome se u svetu veoma mnogo radi i postiu rezultati.
Meutim, treba konstatovati da neka reenja (neke mere za smanjenje potronje energije) idu
na utrb komfora (kvaliteta vazduha, temperature u prostoriji i dr.), to je u suprotnosti sa
osnovnim zadatkom klimatizacije. Praksa pokazuje da treba da postoji i mera za tednju
energije. Najee koriene mere za energetsku efikasnost klimatizacionih postrojenja su:
1. Korienje recirkulacionog vazduha
Ukupna koliina vazduha VUK obino se odreuje na osnovu toplotnog optereenja
prostorije Q , u naim klimatskim uslovima ree na osnovu gubitaka toplote Q , dok
dob

gub

koliinu sveeg vazduha VSV odreujemo iz uslova ventilacije.

Koliina recirkulacionog vazduha:

VR VUK VSV
Uvoenjem recirkulacionog vazduha smanjuje se potronja energije za pripremu
klimatizovanog vazduha, naroito kada je spoljna temperatura bliska spoljnoj projektnoj
temperaturi (slika 5).
zima
P

leto
h

h
P'

Un

Un

h
V
M

tph
S

Slika 5. Uteda energije za grejanje i hlaenje korienjem recirkulacionog vazduha

2. Promena odnosa

VSV
VREC

a) Poveavanje udela sveeg vazduha VSV

Kao to je prethodno navedeno, u cilju utede energije sistem za klimatizaciju obino
radi sa minimalno potrebnom koliinom sveeg vazduha, ali ne smeta da se udeo sveeg
vazduha povea u odreenim situacijama. Kada je spoljna temperatura 16 18C , a objekat
treba da se hladi zbog unutranjih dobitaka toplote ili Sunevog zraenja, racionalno je
poveati udeo sveeg vazduha i time eliminisati potrebu za ukljuivanjem rashladne maine.
6

Ovo korienje spoljnjeg vazduha ija je temperatura nia od temperature u objektu naziva se
free cooling (u naem jeziku koriste se termini: slobodno hlaenje, besplatno hlaenje, a
ako se primenjuje van radnog vremena objekta i nona ventilacija).
b) Ukidanje VSV , odnosno privremeni rad samo sa recirkulacionim vazduhom
Kod objekata koji rade sa prekidom (npr. pozorita) posle prekida rada potrebno je
uzgrevanje (ili pothlaivanje) objekta, i to se moe uraditi sa recirkulisanim vazduhom. Pre
poetka ulaska ljudi u objekat, sistem klimatizacije prebacuje se u rad sa potrebnom
koliinom sveeg vazduha.
3. Dozvoljena vea tolerancija unutranje temperature i vlanosti
Zimi je uobiajeno u klimatizovanim prostorima:
tunz 22 1C

21 23C
U cilju tednje energije sve ee se dozvoljava vei opseg varijacije unutranje
temperaturame:
tunz 22 2C

20 24C
Sa uobiajenom automatikom koja se koristi u klima postrojenjima, mogue je
temperaturu odravati u niem opsegu dozvoljenih varijacija. Sa svakim stepenom nie
temperature u zimskom periodu, u naim klimatskim uslovima ostvaruje se uteda energije
od priblino 6%.

tunl

Slino se dogaa i leti:

26 1C a sve ee se dozvoljava tunl 26 2C

Jo je vei uticaj odstupanja relativne vlanosti vazduha na potronju energije.

Nekada je zahtevana vlanost vazduha bila 50 5%

45 55%
to je relativno teko odravati s maglenom komorom (lake je parnim ovlaivaima).
Kasnije se taj uslov promenio na 50 10% , dok je danas 50 20% , a vrlo
esto se i ne zadaje minimalna vlanost vazduha u zimskom periodu.
S aspekta termike ugodnosti, za oveka je prijatnije da je u prostoriji zimi via
relativna vlanost a leti nia, dok je sa energetskog stanovnita povoljnije obrnuto (slika 6).
Zima:

doputamo niu vlanost u prostoriji stanje U N

ubacuje se vazduh stanja D zagrejan u dogrejau
dovoljno je zagrejati vazduh u predgrejau do stanja P (umesto do P)
uteda h

Leto:

danas se vazduh vie ne sui pa dogreva, ve se proces zaustavlja u stanju U b ,

usled ega se poviava relativna vlanost u prostoriji, ali se ostvaruje uteda i
u grejau i u hladnjaku - hG i hH . Stanje vazduha u prostoriji se pomera sa
Un na U N
7

zima

leto
D

D'

h
h

40%

Un'

h
50%

hG

P'
V
M

50%
60%

Un

Un

Un'
Ub U b'
H

V'

tph

hH

Slika 6. Uteda energije pri odstupanju relativne vlanosti vazduha

4. Korienje otpadne toplote

Kada iz nekog razloga ne moe da se radi sa recirkulacionim vazduhom, toplota
sadrana u otpadnom vazduhu moe se iskoristiti za zagrevanje/hlaenje sveeg vazduha
pomou nekog razmenjivaa toplote:
a) Rekuperativni ploasti razmenjiva toplote sa unakrsnim strujanjem
U zimskom periodu sve vazduh se greje na osnovu hlaenja odvodnog vazduha ija
je temperatura jednaka temperaturi vazduha u klimatizovanoj prostoriji. U letnjem periodu
spoljni vazduh se hladi na raun zagrevanja odvodnog vazduha. Sve vazduh prima samo
suvu toplotu, dok se odvodnom vazduhu moe u zimskom periodu pored suve oduzeti i deo
latentne toplote.
Klima komora za pripremu klimatizovanog vazduha i odsisna komora moraju se
postaviti jedna na drugu kako bi se mogao ugraditi ploasti razmenjiva toplote. Ispred
razmenjivaa toplote ugrauje se filter kako se uzani prostori izmeu ploa RT ne bi zaprljali
i zaepili. Pri dimenzionisanju ventilatora u klima komorama mora se uzeti u obzir i pad
pritiska u ploastom RT.
klima komora za
odsisni vazduh
SV

OdV

RT
OtV

klima komora za
pripremni vazduh

Slika 7. Uteda energije korienjem rekuperativnog ploastog RT

b) Regenerativni rotacioni razmenjiva toplote

U zimskom periodu, topao odvodni vazduh struji kroz sae izraeno obino od
aluminijumske folije i zagreva ga. Kada usled rotiranja taj deo razmenjivaa toplote dospe u
struju hladnog sveeg vazduha, toplota prelazi sa saa RT na sve vazduh i zagreva ga. Ovim
ureajem moe da se iskoristi suva toplota, ali ako je sae premazano higroskopnim slojem
moe da se vrati deo i suve i latentne toplote, ime se postie bolji stepen iskorienja
otpadne toplote. U letnjem periodu odvodni vazduh hladi sae RT, koje kada doe u struju
sveeg vazduha prima toplotu i time hladi spoljni vazduh pre ulaska u klima komoru.

OdV

klima komora za
odsisni vazduh
O tV

SV

klima komora za
pripremni vazduh

Slika 8. Primena regenerativnog rotacionog RT

Ovaj tip razmenjivaa toplote ima izvanredan stepen iskorienja toplote iz otpadnog
vazduha oko 90%. U nekim situacijama problem moe da bude, kao i u prethodnom
sluaju, to otpadni vazduh mora da se dovede do mainske sale, jer klima komora za
pripremu vazduha i odsisna komora moraju da budu smetene jedna pored druge. Takoe,
zbog dodatnog pada pritiska u razmenjivau toplote, ventilatori moraju da imaju vei napor,
a time i poveanu potronju elektrine energije.
c) Razmenjivai toplote sa glikolom

Od V

OtV

SV

Slika 9. Razmenjivai toplote sa glikolom

Kada je tehniki teko izvodljivo da se otpadni vazduh pre izbacivanja u atmosferu

dovede do mainske sale, u cilju korienja otpadne toplote primenjuje se reenje sa dva
razmenjivaa toplote spojena cevovodom. U zimskom periodu jedan RT oduzima toplotu od
odvodnog vazduha, a drugi tu toplotu prenosi na sve vazduh pre ulaska u klima komoru. S
obzirom da temperatura spoljnjeg vazduha moe biti ispod 0oC, u cilju zatite instalacije od
zamrzavanja u instalaciji se umesto vode obino koristi meavina vode i glikola. U letnjem
periodu, toplota se oduzima sveem vazduhu i drugim RT predaje odvodnom.
Stepen rekuperacije toplote iz otpadnog vazduha je oko 50%.
d) Toplotna cev
I u ovom sluaju odvodni i sve vazduh moraju da se dovedu u neposrednu blizinu,
odnosno klima komora za pripremu vazduha i odsisna komora moraju biti jedna pored druge.
Toplotna cev se delom nalazi u jednoj, a delom u drugoj komori. U cevi se nalazi lako
isparljiva tenost.

Zimi topli odvodni vazduh dovodi do isparavanja tenosti, koja kao laka odlazi u
gornji deo cevi, dok hladni sve vazduh kondenzuje tu paru i nastala tenost se
pod uticajem gravitacije sputa u donji deo toplotne cevi.
Stepen iskorienja >50%
SV

O dV

Ot V

Slika 10. Korienje otpadne toplote pomou toplotne cevi

10

5. ZONSKI SISTEMI
Primenjuju se kada prostorije imaju razliitu dinamiku toplotnog optereenja.
Toplotno optereenje razliito varira i nije mogua centralna regulacija. Vazduh se zajedniki
obrauje do odreenog nivoa, a finalna priprema vazduha vri se pojedinano prema
potrebama svake zone (jedna ili grupa slinih prostorija).
U praksi se mogu sresti tri osnovne varijante zonskih sistema:
- sa zonskim dogrejaima
- sa viezonskom komorom
- sa zonskim potkomorama
Sve su to vazduni sistemi niskog pritiska sa konstantnom koliinom vazduha.
SISTEM SA ZONSKIM DOGREJAIMA

Ovaj sistem je vrlo slian centralnom sistemu klimatizacije, samo to je dogrevanje

vazduha po zonama uz zonsku regulaciju (slika 11) .
DP

OtV

O dV
Tun
ov

T2

ZDG2

zona 2

RV
rv
sv

DP

T1

DP

SV

PV
KM

PG

HL

MK

DG

ZDG1

zona 1

V1

Slika 11. ema jednokanalnog sistema sa zonskim dogrejaima

Zajednika priprema vazduha:

stanje Un vazduh u prostoriji
stanje M iza mene komore
stanje D ako postoji dogreja u klima komori, a ako nema dogrejaa vazduh stanja
V ulazi u zonske dogrejae.

11

Bolje je kada postoji dogreja u komori za zajedniku pripremu vazduha, jer ako
vazduh stanja V zimi prolazi kroz kanale koji se vode kroz negrejanje prostore, moe doi do
kondenzacije.
Zimi ovaj sistem sasvim dobro funkcionie (nema gubitaka kod stepenastog
zagrevanja), dok su leti veliki gubici energije zbog pothlaivanja i dogrevanja vazduha do
temperature za zone. Leti se vazduh prvo hladi (do stanja H), pa zatim dogreva do
odgovarajue temperature za svaku zonu, i time troi vie energije.
Priprema vazduha u h x dijagramu:
zima
Ub2

Ub1
P

leto
S
M

Un

Un
Ub2
Ub1

tph
S

Slika 12. Proces pripreme vazduha u zimskom i letnjem periodu

Automatika je slina kao kod jednokanalnih sistema:
aluzine mogu da se vode prema jednom od 4 kriterijuma
filter presostat za registrovanje zaprljanja
ventilator presostat za indikaciju rada
predgreja preko temperature take rose
hladnjak i dogreja prema temperaturi u kanalu t const

Regulaciju temperature u svakoj zoni preuzima termostat u zoni (ili jo bolje preko
temperature vazduha u odvodnom kanalu) koji deluje na elektromotorni pogon trokrakog
ventila ispred zonskog dogrejaa ZDG.
Ekonominiji pogon u letnjem periodu mogue je ostvariti ukoliko imamo senzore
spoljne temperature, senzore temperature u prostorijama i mikroprocesorsku jedinicu (slika
13).

12

Proces hlaenja prekidamo u stanju Ub1,

tako da za tu zonu nemamo gubitke
meenja
(nema
pothlaivanja
pa
dogrevanja), a za ostale zone je potrebno
manje dogrevanje nego kad bi hlaenje
ilo do stanja H.

Un
Ub2
Ub1
H

tph

Slika 13. Ekonominiji proces pripreme vazduha u letnjem periodu

Nedostaci sistema sa zonskim dogrejaima:
nije ekonomian sistem ako treba dugo da radi u reimu hlaenja, zbog gubitaka
usled pothlaivanja pa dogrevanja
loa kontrola relativne vlanosti vazduha u prostoriji
javlja se problem meanja mirisa, ukoliko npr. u zoni 1 nije dozvoljeno puenje, a u
zoni 2 jeste.
SISTEM SA VIEZONSKOM KOMOROM

DP

O tV

OdV

ov

T1

V2

zona 1

RV
rv

Un

DP

sv

DP
T2

SV
P

KM

PG

zona 2

V1
MK
zona 3
T3

Slika 14. ema sistema sa viezonskom komorom

13

Klima komora ima vie kanalskih prikljuaka (izlaza iz KK). U svakom se nalazi
greja i hladnjak, tako da svaka zona ima svoj greja i hladnjak (slika 14). Ovi sistemi
predstavljaju preteu dvokanalnih sistema.
Ako zimi nije potrebno maksimalno zagrevanje u zoni, deo vazduha prelazi preko
hladnjaka koji ne radi, a kada je potrbno maksimalno zagrevanje aluzina hladnjaka je
zatvorena, a aluzina zonskog dogrejaa potpuno otvorena. Slino, ako je leti maksimalno
toplotno optereenje, aluzine grejaa su zatvorene, a aluzine hladnjaka potpuno otvorene.
Priprema vazduha u h x dijagramu:
D

Stanje D odgovara projektnim uslovima kada

ukupna koliina vazduha prolazi kroz zonski
dogreja.
Za blae uslove, deo vazduha stanja V
prelazi preko hladnjaka (kao obilaznim
vodom), pa se meanjem sa vazduhom koji je
proao kroz dogreja dobija vazduh stanja
Ub1', Ub1'',...

Ub1"
Ub1'
Un

V
M

x
Slika 15. Proces pripreme vazduha u zimskom periodu

S
M

Stanje H odgovara projektnim uslovima kada

ukupna koliina vazduha prolazi kroz zonski
hladnjak.
Za blae uslove, deo vazduha stanja M
prelazi preko grejaa (koji je van funkcije),
pa se meanjem dobija vazduh stanja Ub1',
Ub1'',...

Un
Ub1"
Ub1'
H

tph

x
Slika 16. Proces pripreme vazduha u letnjem periodu
Automatika:
aluzine se vode prema jednom od 4 kriterijuma
filter presostat za registrovanje zaprljanja
ventilator presostat za indikaciju rada
predgreja preko temperature take rose

Svaka zona ima nezavisno regulisanje:

regulacija sa vazdune strane (najee) termostat T1 deluje na poloaj aluzina
regulacija sa vodene strane (promenom temperature ili protoka vode)
kombinovana regulacija (gruba sa vodene strane, fina sa vazdune)
14

Prednosti sistema sa viezonskom komorom:

dobar sistem sa aspekta lokalnog regulisanja
fleksibilan u pogonu zone mogu da imaju razliitu dinamiku toplotnog optereenja
nema energetskih gubitaka nema meanja toplog i hladnog vazduha
Nedostaci:
zahteva vie prostora u mainskoj sali
zahteva vie automatike
nije pogodan za primenu ako jednu zonu treba grejati, a drugu hladiti.
SISTEM SA ZONSKIM POTKOMORAMA

U zajednikoj (centralnoj) klima komori priprema se samo sve vazduha, koji se

razvodi do svake zonske potkomore u kojoj se mea sa recirkulacionim vazduhom i po
potrebi termiki obrauje (slika 17). Iz svake zone, deo vazduha se vraa u zonsku
potkomoru kao recirkulacioni vazduh, a deo se izbacuje u atmosferu kao otpadni.
DP

OtV
Vz2
DP

HL

GR

DP

zona 2

Tz2
pv
rv

F
RVz2

DP

sv

DP

rv

SV
H

GR

HL

MK

DG

DP

zona 1

Tz1
pv

GR

DP

Vz1
HL

F
RVz1

PV

V1

Slika 17. ema sistema sa zonskim potkomorama

aluzina sveeg vazduha u centralnoj klima komori je stalno otvorena. Slui da

zatvori dovod vazduha samo u ekscesnim situacijama.
aluzina recirkulacionog vazduha ima fiksni poloaj u normalnom reimu rada.
Postoji mogunost zatvaranja dovoda sveeg vazduha u periodu uzgrevanja zone.
Ovaj sistem ima sve mogunosti kao i sistem sa viezonskom komorom, ali i niz
prednosti:
moe se ostvariti da se jedna zona greje, a druga hladi
nema meanja vazduha izmeu zona znaajno na primer u farmaceutskoj industriji
(ne prenosi se zagaenje)

15

primarna komora radi sa manjom koliinom vazduha pa je manjih dimenzija, a manji

je i popreni presek kanala za vazduh, ali je zato potreban dodatni prostor za smetaj
zonskih potkomora.

Priprema vazduha u h x dijagramu:

zima

leto

Ub1

Un1
M

Un1

Ub1

tphz1
tph

Slika 18. Proces pripreme vazduha u zimskom i letnjem periodu

16

6. SISTEMI VISOKOG PRITISKA

To su sistemi u kojima je brzina vazduha bar u jednoj deonici kanala w 12 m s , a
najee su brzine u glavnom kanalu 25 30 m s .
Prednosti:
vea brzina strujanja vazduha manji popreni presek kanala, to je posebno
znaajno kod velikih poslovnih objekata sa mnogo staklenih povrina, u kojima je
teko pronai prostor za voenje kanala
Nedostaci:
zbog vee brzine strujanja vazduha vei pad pritiska vei ventilator vea
potronja energije vei pogonski trokovi
velika brzina strujanja vea buka

Jednokanalni sistemi visokog pritiska mogu biti:

sa konstantnom koliinom vazduha
sa promenljivom koliinom vazduha
SISTEMI VISOKOG PRITISKA SA KONSTANTNOM KOLIINOM VAZDUHA

Ovi sistemi su u sutini isti kao centralni jednokanalani sistemi niskog pritiska, samo
to zbog vee brzine strujanja vazduha u kanalima pad pritiska je vei, pa se ugrauje
ventilator veeg napora.
Kod sistema niskog pritiska vazduh se u prostoriju obino ubacuje kroz anemostate ili
reetke, dok se kod sistema visokog pritiska ubacuje kroz kutije za rastereenje (rasteretne
kutije slika 19).
4

1 zvuna izolacija
2 regulator protoka sa oprugom
3 kanal za dovod klimatizovanog
vazduha
4 izlaz vazduha

3
Slika 19. Kutija za rastereenje

Kutija za rastereenje obezbeuje konstantan protok vazduha iz kanala visokog

pritiska ka klimatizovanoj prostoriji. Regulator protoka sa oprugom radi bez pomone
energije. eljeni protok vazduha, oblik suenja kanala i karakteristike opruge su meusobno

17

usaglaeni. Ako se iz nekog razloga pritisak u kanalu povisi, sila pritiska na donji deo
regulatora sabija oprugu i pomera telo regulatora navie ime se smanjuje popreni presek za
istrujavanje vazduha i odrava konstantan protok vazduha. Kada pritisak u kanalu opadne,
opruga vraa telo regulatora u donji poloaj. Regulator sa oprugom deluje u velikom opsegu
pritiska: pkan 200 2000 Pa V 3% .
Funkcije rasteretne kutije:
sniavanje statikog pritiska
odravanje konstantnog protoka
priguenje buke
SISTEMI VISOKOG PRITISKA SA PROMENLJIVOM KOLIINOM VAZDUHA
VARIJABILNI SISTEMI VAV (Variable Air Volume)

Regulacija vazdunih sistema:

kvalitativna regulacija

V const
V var

kvantitativna regulacija

kvalitativno-kvantitativna regulacija tUB var

tUB var
tUB const
V var

Samo u projektnim uslovima varijabilni sistemi rade sa maksimalnom koliinom

vazduha, koja je ista kao kod sistema sa konstantnom koliinom vazduha.
Kod sistema sa konstantnom koliinom vazduha imamo dobru distribuciju ubaenog
vazduha u svim eksploatacionim uslovima. Pitanje je kakav e biti domet vazdunog mlaza
ukoliko smanjimo koliinu ubaenog vazduha. Taj problem se kod varijabilnih sistema
reava posebnim nainom ubacivanja vazduha du neke vrste povrine, uz koju vazduh
prijanja (lepi se) i tako ima vei domet u prostoriji. Ovaj fenomen naziva se Koanda efekat.
Usled trenja, mlaz povlai miran okolni vazduh za sobom i poveava se masa
vazduha koja se kree. U gornjoj zoni (neposredno uz tavanicu) javlja se potpritisak u odnosu
na donju zonu mlaza, pa se struja vazduha lepi uz tavanicu i domet mlaza se poveava.
Ova pojava je posebno izraena pri ubacivanju mlaza toplog vazduha u prostoriju.

vazduh skree i lepi se uz

tavanicu

Slika 20. Koanda efekat pri ubacivanju vazduha u blizini tavanice

18

Da bi se Koanda efekat to bolje iskoristio (jer on omoguava bolju distribuciju

vazduha i pri smanjenom protoku) koristi se poseban element za ubacivanje vazduha (slika
20) koji se postavlja u sputenu tavanicu a vazduh ubacuje tangencijalno (du tavanice).

tangencijalno ubacivanje vazduha

omoguava Koanda efekat

Slika 21. Ureaj za ubacivanje vazduha kod varijabilnih sistema

Regulator protoka ima telo oblika valjka presvuenog elastinom oblogom. Kada je
potrebno da se smanji protok klimatizovanog vazduha, iz pneumatskog sistema regulisanja
dovodi se vazduh u gumenu opnu koja se iri i smanjuje popreni presek za istrujavanje
vazduha iz kanala.

Kada je potreban veliki protok

Kada je potreban mali protok

Slika 22 Regulator protoka u graninim sluajevima

Funkcije regulatora protoka:
ubacivanje odreene (promenljive) koliine vazduha
sniavanje statikog pritiska
priguenje buke
Regulisanje klima komore:
greja i hladnjak su voeni prema temperaturi u kanalu ubacnog vazduha (te
temperature letnja i zimska mogu biti konstantne ili se menjati zavisno od
spoljanje temperature
temperatura u prostoriji se regulie promenom protoka vazduha koji se ubacuje u
svaku klimatizovanu prostoriju

19

Prednosti varijabilnih sistema:

najmanji investicioni trokovi (u odnosu na sisteme klimatizacije sa lokalnim
regluisanjem)
najmanji eksploatacioni trokovi (u odnosu na vazdune sisteme) najmanji utroak
elektrine energije za pogon ventilatora
Nedostaci:
loija raspodela vazduha pri smanjenom protoku vazduha. To se delimino koriguje
primenom kvalitativno-kvantitativne regulacije (u letnjem periodu temperatura
ubacnog vazduha se poviava kako bi se protok manje smanjivao).

20