1

Univerzitet u Tuzli
Fakultet elektrotehnike
Elektrotehnika i sistemi konverzije energije

SEMINARSKI RAD
Sistemi za klimatizaciju i rashladna postrojenja

Student: Sakic Eldina

SADRZAJ

1.1 SISTEM KLIMATIZACIJE......................................................................................................4

1.2 RAZVOJ TEHNIKE KLIMATIZACIJE...................................................................................5
1.3 CENTRALNI JEDNOKANALNI SISTEM NISKOG PRITISKA SA KONSTANTNOM
KOLIINOM VAZDUHA..............................................................................................................6
Priprema vazduha u h x dijagramu............................................................................................9
2. Regulisanje elemenata klima komori...........................................................................................9
2.1 UTEDA ENERGIJE U KLIMATIZACIONIM SISTEMIMA..............................................11
3. Dozvoljena vea tolerancija unutranje temperature i vlanosti...............................................13
3. ZONSKI SISTEMI....................................................................................................................17
3.1

SISTEMI SA ZONSKIM DOGREJAIMA........................................................................17

Priprema vazduha u h x dijagramu:.....................................................................................19

4. SISTEM ZA HLAENJE....................................................................................................20

1.UVOD

Klimatizaciono postrojenje je tehniki sistem kojim se u klimatizovanom prostoru postiu i

odravaju zahjevani termiki uslovi sredine. Sastoji se iz niza ureaja i elemenata spojenih u
jednu funkcionalnu cjelinu. Razliiti zahtjevi za odravanje unutranje klime u pojedinim
objektima (graevinski, tehnoloki. energetski, ekoloki, ekonomski, estetski,...) doveli su do
razvoja velikog broja klimatizacionih sistema. Svaki od tih sistema ima svoje prednosti i
nedostatke, to odreuje njihov domen primjene. Sagledavajui sve relevantne parametre, na
projektantu je da odabere najracionalnije, ili tanije najprihvatljivije reenje u datim uslovima,
jer usvojeno tehniko reenje je esto stvar kompromisa, a ne rezultat optimizacije koju sprovodi
projektant.
Podjela sistema klimatizacije moe se izvriti prema razliitim kriterijumima:
- Prema radnom fluidu vazduni sistemi (samo vazduh je nosilac toplote do klimatizovanih
prostorija)
vazduno-vodeni sistemi
vodeni sistemi NISU pravi sistemi klimatizacije
sa rashladnim fluidom (obino freonom) NISU pravi sistemi klimatizacije

- Prema brzini strujanja vazduha kroz kanale sistemi niskog pritiska (maksimalna brzina
strujanja vazduha u kanalu je
manja od 12 m/s)

sistemi visokog pritiska ( w > 12 m/s moe vrednost 25 do 30 m)

- Prema broju kanala

jednokanalni
dvokanalni

Prema koliini vazduha

3

sa konstantnom koliinom vazduha

sa promenljivom koliinom vazduha varijabilni sistemi

- Prema broju cjevi u sistemu

dvocjevni
trocjevni
cetverocijevni
Na slici 1 dat je emaski prikaz osnovnih sistema klimatizacije.Svaki od ti sistema moze
se izvesti na razliite naine (podvarijanta osnovnih sistema klimatizacije)

1.1 SISTEM KLIMATIZACIJE

Kopleks postupak kojim se izlaze vazduh pomocu tehniki ureaja usljed postizanja zeljenog
stanja vazduha u strogo odreenim granicama naziva se klimatizacija.

Parametri koji karakteriu stanje vazduha koje bi trebalo da klimatizacioni ureaji prilagode
uslovima ugodnostima ovjeka je bili bi:
teperatura
vlaznost
atmosferski pritisak
brzina

ujednaenost u sklopu prostorija sa istom namjerom

kolicina mikroba
jonizacija

Teperatura je sigurno najvazniji parameter sistema za klimatizaciju .Osnovna potreba ovijeka

jeste da obezbjedi stabilnu I konstantnu tjelesnu teperaturu od oko 37C.Ukoliko se poremeti
tjelesna teperatura dolazi doporemeajima u procesima koji se u ovijeku odvijaju sto ugrozava
njegov opstanak.Naravno sam organizam podnosi odreene osilacije temperature okruzenja,tako
da se moze odrediti odreene normalne temperature okruzenja koje bi ovijeku odgovarala.
Normalna projektovanje temperature u prostorijama gdje borave ljudi je u granicama od 18C do
25C.U zavisnosti kako su prostorije obuhvacene,temperature u klimatizovanim prostorijama
varira, prostorija obuhvaena samo unutranjim zidovima.

prostorija sa jednim spoljnim zidom 19C

prostorija sa sva spoljna zida 20C
prostorija sa tri spoljna zida 20.5C
prostorija sa pet spoljnih strana 21.5C
tarasa pokrivena I zastaljkena sa jedne strane 22.5C
tarasa zataljkena sa 5 strana 24C

1.2 RAZVOJ TEHNIKE KLIMATIZACIJE

Poetak klimatizacije vezuje se za 20-te godine proslog vijeka u Americi.Vremenom su razvijeni

razliiti sistemi klimatizacije tako da se zeljeni uslov ugodnosti prakticno mogu postii u svim
sluajevima.
Energeska kriza 70-te godine proslog vijeka uticala je na sjelokupan zivot ovjeka ,pa i na
klimatizaciju.Meutim,primjena klimatizacije u skoro svim sferama zivota nije zaustavljena,ali

je dolo do modifikacije i razvoja novih tehniki reenja klimatizacionih postrojenja.Osnovni cilj

je da projektuje izvode energeskih efikasnosti sistemi klimatizacije.
U cilju stednje energije u klimatizaciji sistemima smanjen je broj izmjena svjezeg vazduga na
sat,ali se tad javio problem loeg kvaliteta vazduha u klimatizovanim prostorijama .Snizena je
unutrasnja temperature u zimskom,a via u ljetnom period dovodi do znatnih uteda energije u
procesu pripreme vazduha.Korisenje otpadne toplote iz klimatizacionih sistema postal je
standardno tehniko resenje .Sve ove mjere su uticale da se smanji jedinina potrosnja energije u
klimatizacionim postrojenjima uz zadovoljavanje termikih uslova ugodnosti.Savremeni nain
gradnje,sve gua naseljenost u gradovima,sve vee zagaenje okoline I sve izrazejniji zahtjevi
za komforom I kvalitetom vazduha u zatvorenom prostoru,uslovili su sve vise zahtjeve za
uvoenje klimatizacije u objektima razliite namjenje.Perspektive primjene klimatizacije su sve
vee.Sve je vise oblasti gdje se ne moze zamisliti boravak bez adekvatne klimatizacije.
Veliki poslovni objekti I tkz.blokirane prostorije;
luksuzni objekti (hoteli visoke kategorije,poslovni apartmani)
objekti opte i javne namene (kongresni centri, pozorita, bolnice, trgovinskoposlovni centri, itd.)
ivot pod morem, pod zemljom, u svemiru.

1.3 CENTRALNI JEDNOKANALNI SISTEM NISKOG PRITISKA SA

KONSTANTNOM KOLIINOM VAZDUHA

Ovo je osnovni i najjednostavniji sistem klimatizacije. To je isto vazduni sistem

radni fluid je samo vazduh. Vazduh se priprema na jednom mestu, u centralnoj klima komori,
a zatim se kroz razvodne kanale dovodi u prostorije koje treba klimatizovati. Ako se
zanemari hlaenje/zagrevanje vazduha pri razvoenju kanalskom mreom, u sve prostorije
dolazi pripremljeni vazduh istih parametara (temperatura, vlanost vazduha).
U klima komori se uvek priprema konstantna koliina vazduha, pri emu je jedino
mogue menjati odnos izmeu koliine sveeg i recirkulisanog vazduha. aluzine otpadnog i
sveeg vazduha su uvek u istom poloaju, a recirkulacioni vazduh je dopuna do ukupne
koliine vazduha, koja ostaje konstantna.
Na slici 2 prikazana je ema jedne klima komore. To je jedno od moguih, kod nas
esto primenjivanih sistema klimatizacije. Inae, mogua su i druga reenja centralnog
jednokanalnog sistema. Filter klase EU-2 do EU-5 preiava vazduh za ubacivanje u
klimatizovane prostorije, a u isto vreme i titi elemente klima komore od zaprljanja.
6

GrIja je podeljen na predgreja i dogreja i povezan na razdelnik tople vode. Ovo

reenje je uobiajeno kada se vlaenje vazduha ostvaruje maglenom komorom. Kada se
vlaenje vazduha vri parnim ovlaivaem, ili se vazduh uopte ne vlai, dovoljan je jedan
greja u klima komori. Hladnjak ima funkciju hlaenja i suenja vazduha i povezan je sa
rashladnim agregatom, odnosno razdelnikom hladne vode.

U zimskom periodu, svje vazduh stanja 1 adijabatski se mea u komori za meanje sa

recirkulacionim vazduhom stanja 2 (slika 3). Meavina stanja 3 zagreva se u predgrejau do
stanja 4, a zatim vlai u maglenoj komori do stanja 5. U zimskom reimu rada hladnjak je
van funkcije. Ovlaeni vazduh se u dogrejau zagrijava do stanja 6 koje predstavlja
pripremljeni vazduh, i ukoliko je kanalska mrea relativno kratka, onda je to u isto vreme i
stanje ubacnog vazduha (vazduha koji se uvodi u klimatizovanu prostoriju).
U ljetnom periodu, mjeavina svjeeg i recirkulisanog vazduha stanja 3 hladi se i sui
(vazduh se odvlauje) u hladnjaku ija je temperatura povrine tph do stanja 7. Vazduh se
zagreva u dogrejau do potrebne temperature ubacnog vazduha (stanje 8). Vazduh se
pothlauje u hladnjaku da bi se odvela potrebna koliina vlage. Ovo reenje se primenjuje
kada je potrebna striktna regulacija vlage u letnjem reimu. U ljetnjem periodu, predgrija i
maglena komora su van funkcije.
PRIPREMA VAZDUHA U H X DIJAGRAMU

2. R EGULISANJE ELEMENATA KLIMA KOMORI

Predgreja se uobiajeno regulie preko temperature take rose (termostat se

postavlja na izlazu iz maglene komore). Predgreja se dimenzionie prema projektnim
uslovima (svej vazduh stanja S, a zagrevanje u predgrejau od stanja meavine M do take P
na entalpiji adijabatskog vlaenja po liniji hp = const).Kada se stanje spoljnjeg vazduha promeni
(stanje S na slici 4) meavina prelazi ustanje M i pri nepromenjenom protoku i temperaturi vode
na ulazu u predgreja, stanje vazduha na izlazu iz predgrejaa je P. Posle vlaenja temperatura
vazduha je tv (stanjeV) i termostat iza maglene komore (slika 2) utvruje da je temperatura
posle vlaenja via od

zadate (eljene, postavne) vrednosti tv. Termostat alje signal elektromotornom pokretau
trokrakog ventila da smanji protok vode iz razdelnika tople vode (a proporcionalno povea
protok povratne vode iz predgrejaa) ime se sniava temperatura na ulazu u predgreja sve
dok se na izlazu iz maglene komore ne dobije zasien vazduh temperature tv, odnosno stanja
V.

Regulisanje dogrejaa i hladnjaka je prema temperaturi vazduha u prostoriji. ee

se meri temperatura vazduha u odvodnom kanalu, jer realnije reprezentuje termiko stanje u
prostoriji. Postoji vie moguih naina za regulisanje aluzina. Signali za voenje pokretaa
aluzina mogu se dobiti na osnovu sledeih kriterijuma:
1. Konstantna temperatura meavine (termostat na izlazu iz komore za meanje)
2. Zavisnost koliine sveeg vazduha od spoljne temperature trapezni dijagram
otvaranja aluzina (postoji i senzor spoljanje temperature)
3. Koliina sveeg vazduha se odreuje u zavisnosti od temperature spoljnjeg vazduha i
temperature odvodnog vazduha tako da se troi najmanje energije za zagrevanje ili
hlaenje vazduha u klima komori (procesorska jedinica odreuje optimalan poloaj
aluzina).
4. Entalpijsko regulisanje slino kao 3. s razlikom to se, osim temperature, meri i
vlanost vazduha, pa se troi najmanje energije za pripremu vazduha.
Oko filtera se postavlja diferencijalni presostat, koji meri pad pritiska i kada se
dostigne odreena vrednost koju propisuje proizvoa filtera, signalizira se da treba zameniti
ili oistiti zaprljani filter.
Diferencijalni presostat je postavljen i oko ventilatora, i on pokazuje indikaciju rada
ventilator.
Pumpa maglene komore povezana je sa higrostatom (meri vlanost) u prostoriji ili u
kanalu odvodnog vazduha i poredi je sa zadatom vrednou.
Prednosti centralnih jednokanalnih sistema:
najmanje sloen sistem
investiciono najjeftiniji, relativno niski eksploatacioni trokovi
mogua kombinacija sa radijatorskim grejanjem
Nedostaci:
nema individualne, lokalne regulacije
radi sa velikim koliinama vazduha
Ovo je sistem koji se u praksi najee koristi. Primenjuje se kada prostorije imaju
slinu dinamiku promene toplotnog optereenja (obino kada je veliki uticaj spoljanjih, a
relativno mali unutranjih dobitaka toplote). Naravno, primenjuje se uvek kada se radi o
jednoj velikoj prostoriji (sportska dvorana, hala, magacin i sl.).
2.1 UTEDA ENERGIJE U KLIMATIZACIONIM SISTEMIMA
10

Klimatizaciona postrojenja su veliki potroai energije. Posle energetskih kriza

sedamdesetih godina prolog veka, cilj je da se odreenim tehnikim reenjima i nainom
eksploatacije sistema smanji specifina potronja energije (potronja energije po m2
klimatizovanog prostora). Na tome se u svetu veoma mnogo radi i postiu rezultati.
Meutim, treba konstatovati da neka reenja (neke mere za smanjenje potronje energije) idu
na utrb komfora (kvaliteta vazduha, temperature u prostoriji i dr.), to je u suprotnosti sa
osnovnim zadatkom klimatizacije. Praksa pokazuje da treba da postoji i mera za tednju
energije. Najee koriene mere za energetsku efikasnost klimatizacionih postrojenja su:
1. Korienje rekulciranog vazduha
Ukupna koliina vazduha V UK obino se odreuje na osnovu toplotnog optereenja
prostorije Q dob , u naim klimatskim uslovima ree na osnovu gubitaka toplote Q gub , dok
koliinu sveeg vazduha VSV odreujemo iz uslova ventilacije.
Koliina recirkulacionog vazduha:
V V V R UK SV
Uvoenjem recirkulacionog vazduha smanjuje se potronja energije za pripremu
klimatizovanog vazduha, naroito kada je spoljna temperatura bliska spoljnoj projektnoj
temperaturi (slika 5).

2. Promjena odnosa SV
REC
VV

11

a) Poveavanje udjela svjeeg vazduha VSV

Kao to je prethodno navedeno, u cilju utede energije sistem za klimatizaciju obino
radi sa minimalno potrebnom koliinom svjeeg vazduha, ali ne smeta da se udjeo svjeeg
vazduha povea u odreenim situacijama. Kada je spoljna temperatura 16 18 C , a objekat
treba da se hladi zbog unutranjih dobitaka toplote ili Sunevog zraenja, racionalno je
poveati udejo svejeg vazduha i time eliminisati potrebu za ukljuivanjem rashladne maine
Ovo korienje spoljnjeg vazduha ija je temperatura nia od temperature u objektu naziva se
free cooling (u naem jeziku koriste se termini: slobodno hlaenje, besplatno hlaenje, a
ako se primenjuje van radnog vremena objekta i nona ventilacija).
b) Ukidanje VSV , odnosno privremeni rad samo sa recirkulacionim vazduhom
Kod objekata koji rade sa prekidom (npr. pozorita) posle prekida rada potrebno je
uzgrevanje (ili pothlaivanje) objekta, i to se moe uraditi sa recirkulisanim vazduhom. Pre
poetka ulaska ljudi u objekat, sistem klimatizacije prebacuje se u rad sa potrebnom
koliinom sveeg vazduha.
3. DOZVOLJENA VEA TOLERANCIJA UNUTRANJE TEMPERATURE I VLANOSTI
Zimi je uobiajeno u klimatizovanim prostorima:
22 1 21 23
t C C unz
U cilju tednje energije sve ee se dozvoljava vei opseg varijacije unutranje
temperaturame:
22 2 20 24
t C C unz
Sa uobiajenom automatikom koja se koristi u klima postrojenjima, mogue je
temperaturu odravati u niem opsegu dozvoljenih varijacija. Sa svakim stepenom nie
temperature u zimskom periodu, u naim klimatskim uslovima ostvaruje se uteda energije
od priblino 6%.
Slino se dogaa i ljeti:
26 1
t C unl a sve ee se dozvoljava 26 2 t C unl
Jo je vei uticaj odstupanja relativne vlanosti vazduha na potronju energije.
Nekada je zahtevana vlanost vazduha bila 50 5% 45 55%
to je relativno teko odravati s maglenom komorom (lake je parnim ovlaivaima).
Kasnije se taj uslov promenio na 50 10% , dok je danas 50 20% , a vrlo
esto se i ne zadaje minimalna vlanost vazduha u zimskom periodu.
12

S aspekta termike ugodnosti, za oveka je prijatnije da je u prostoriji zimi via

relativna vlanost a leti nia, dok je sa energetskog stanovnita povoljnije obrnuto (slika 6).
Zima:
doputamo niu vlanost u prostoriji stanje U N
ubacuje se vazduh stanja D zagrejan u dogrejau
dovoljno je zagrejati vazduh u predgrejau do stanja P (umesto do P)
uteda h
Ljeto:
danas se vazduh vie ne sui pa dogreva, ve se proces zaustavlja u stanju Ub ,
usled ega se poviava relativna vlanost u prostoriji, ali se ostvaruje uteda i
u grejau i u hladnjaku - hG i hH . Stanje vazduha u prostoriji se pomera sa
Un na
U N

4.Korienje otpadne toplote

Kada iz nekog razloga ne moe da se radi sa recirkulacionim vazduhom, toplota
sadrana u otpadnom vazduhu moe se iskoristiti za zagrevanje/hlaenje sveeg vazduha
pomou nekog razmenjivaa toplote:
13

a) Rekuperativni ploasti razmenjiva toplote sa unakrsnim strujanjem

U zimskom periodu sve vazduh se greje na osnovu hlaenja odvodnog vazduha ija
je temperatura jednaka temperaturi vazduha u klimatizovanoj prostoriji. U letnjem periodu
spoljni vazduh se hladi na raun zagrevanja odvodnog vazduha. Sve vazduh prima samo
suvu toplotu, dok se odvodnom vazduhu moe u zimskom periodu pored suve oduzeti i deo
latentne toplote. Klima komora za pripremu klimatizovanog vazduha i odsisna komora moraju se
postaviti jedna na drugu kako bi se mogao ugraditi ploasti razmenjiva toplote. Ispred
razmenjivaa toplote ugrauje se filter kako se uzani prostori izmeu ploa RT ne bi zaprljali
i zaepili. Pri dimenzionisanju ventilatora u klima komorama mora se uzeti u obzir i pad
pritiska u ploastom RT.

b) Regenerativni rotacioni razmenjiva toplote

U zimskom periodu, topao odvodni vazduh struji kroz sae izraeno obino od
aluminijumske folije i zagreva ga. Kada usled rotiranja taj deo razmenjivaa toplote dospe u
struju hladnog sveeg vazduha, toplota prelazi sa saa RT na sve vazduh i zagreva ga. Ovim
ureajem moe da se iskoristi suva toplota, ali ako je sae premazano higroskopnim slojem
moe da se vrati deo i suve i latentne toplote, ime se postie bolji stepen iskorienja
otpadne toplote. U letnjem periodu odvodni vazduh hladi sae RT, koje kada doe u struju
sveeg vazduha prima toplotu i time hladi spoljni vazduh pre ulaska u klima komoru.

14

Ovaj tip razmenjivaa toplote ima izvanredan stepen iskorienja toplote iz otpadnog
vazduha oko 90%. U nekim situacijama problem moe da bude, kao i u prethodnom
sluaju, to otpadni vazduh mora da se dovede do mainske sale, jer klima komora za
pripremu vazduha i odsisna komora moraju da budu smetene jedna pored druge. Takoe,
zbog dodatnog pada pritiska u razmenjivau toplote, ventilatori moraju da imaju vei napor,a
time povecanu potrosnju energiju.

c) Razmenjivai toplote sa glikolom

15

Kada je tehniki teko izvodljivo da se otpadni vazduh pre izbacivanja u atmosferu

dovede do mainske sale, u cilju korienja otpadne toplote primenjuje se reenje sa dva
razmenjivaa toplote spojena cevovodom. U zimskom periodu jedan RT oduzima toplotu od
odvodnog vazduha, a drugi tu toplotu prenosi na sve vazduh pre ulaska u klima komoru. S
obzirom da temperatura spoljnjeg vazduha moe biti ispod 0oC, u cilju zatite instalacije od
zamrzavanja u instalaciji se umesto vode obino koristi meavina vode i glikola. U letnjem
periodu, toplota se oduzima sveem vazduhu i drugim RT predaje odvodnom.
Stepen rekuperacije toplote iz otpadnog vazduha je oko 50%.
d) Toplotna cjev
I u ovom sluaju odvodni i sve vazduh moraju da se dovedu u neposrednu blizinu,
odnosno klima komora za pripremu vazduha i odsisna komora moraju biti jedna pored druge.
Toplotna cev se delom nalazi u jednoj, a delom u drugoj komori. U cevi se nalazi lako
isparljiva tenost.
Zimi topli odvodni vazduh dovodi do isparavanja tenosti, koja kao laka odlazi u
gornji deo cevi, dok hladni sve vazduh kondenzuje tu paru i nastala tenost se
pod uticajem gravitacije sputa u donji deo toplotne cevi.
Stepen iskorienja >50%

16

3. ZONSKI SISTEMI
17

Primenjuju se kada prostorije imaju razliitu dinamiku toplotnog optereenja.

Toplotno optereenje razliito varira i nije mogua centralna regulacija. Vazduh se zajedniki
obrauje do odreenog nivoa, a finalna priprema vazduha vri se pojedinano prema
potrebama svake zone (jedna ili grupa slinih prostorija).
U praksi se mogu sresti tri osnovne varijante zonskih sistema:
- sa zonskim dogrejaima
- sa viezonskom komorom
- sa zonskim potkomorama
Sve su to vazduni sistemi niskog pritiska sa konstantnom koliinom vazduha.
3.1

SISTEMI SA ZONSKIM DOGREJAIMA

Ovaj sistem je vrlo slian centralnom sistemu klimatizacije, samo to je dogrevanje

vazduha po zonama uz zonsku regulaciju (slika 11) .

Zajednika priprema vazduha:

stanje Un vazduh u prostoriji
stanje M iza mene komore
18

 stanje D ako postoji dogreja u klima komori, a ako nema dogrejaa vazduh stanja
V ulazi u zonske dogrejae.
Bolje je kada postoji dogreja u komori za zajedniku pripremu vazduha, jer ako
vazduh stanja V zimi prolazi kroz kanale koji se vode kroz negrejanje prostore, moe doi do
kondenzacije. Zimi ovaj sistem sasvim dobro funkcionie (nema gubitaka kod stepenastog
zagrevanja), dok su leti veliki gubici energije zbog pothlaivanja i dogrevanja vazduha do
temperature za zone. Leti se vazduh prvo hladi (do stanja H), pa zatim dogreva do
odgovarajue temperature za svaku zonu, i time troi vie energije.
PRIPREMA VAZDUHA U H X DIJAGRAMU:

Automatika je slina kao kod jednokanalnih sistema:

aluzine mogu da se vode prema jednom od 4 kriterijuma
filter presostat za registrovanje zaprljanja
ventilator presostat za indikaciju rada
predgreja preko temperature take rose
hladnjak i dogreja prema temperaturi u kanalu t const
Regulaciju temperature u svakoj zoni preuzima termostat u zoni (ili jo bolje preko
temperature vazduha u odvodnom kanalu) koji deluje na elektromotorni pogon trokrakog
ventila ispred zonskog dogrejaa ZDG. Ekonominiji pogon u letnjem periodu mogue je
ostvariti ukoliko imamo senzore spoljne temperature, senzore temperature u prostorijama i
mikroprocesorsku jedinicu (slika 13).

19

Nedostaci sistema sa zonskim dogrejaima:

nije ekonomian sistem ako treba dugo da radi u reimu hlaenja, zbog gubitaka
usled pothlaivanja pa dogrevanja
loa kontrola relativne vlanosti vazduha u prostoriji
javlja se problem meanja mirisa, ukoliko npr. u zoni 1 nije dozvoljeno puenje, a u
zoni 2 jeste.

20

4. SISTEM ZA HLAENJE
Sistem klima ureaja,u toplim periodima kada je spoljna temperatura vea od temperature koju
treba odravati u unutranjosti prostorija klimatizacijom,ima za zadatak da odvoenjem toplote
izvri hlaenje i suenje vazduha.Koliina toplote koju treba ukloniti odvodi se ukljuivanjem
hladnjaka. Ukupna koliina toplote koju treba odvesti hlaenjem QHL (jaina hlaenja) sastoji se
iz sledeih deliminih koliina toplote: QHL=QP+QU+QS+QK gde su: QP-koliina toplote koja
spolja prodire u zgradu QU-koliina toplote koja se proizvede uunutranjosti prostorije QSkoliina toplote koja se uvodi spoljni vazduhom QK-koliina toplote koja se proizvede u
kanalima prodorom toplote i radom ventilatora. Toplota QP Koliina toplote QP sastoji se iz
toplote koja prodire usled temperaturske razlike kroz zidove,vrata,prozore i dr.(QH) i toplote
koja prodire u unutranjost prostorija usled uticaja sunevog zraenja (QZ).Tako je:
QP=QH+QZ
Toplota QU Ova toplota je proizvedena u unutranjosti prostorije od ljudi QL i od maina,ureaja
i osvetljenja QM tako da je: QU = QL+ QM Moe se raunati da je toplota koju proizvode
maine i razni ureaji 0,2 do 0,5 njihove ukupne nominalne snage prema broju asova
iskorienja dnevno. Koliina vazduha koje treba menjati u klimatizovanim prostorijama
odreene su u pojedinim zemljama normama, koje se u nekim pojedinostima razlikuju.

4.1 PRINCIP RADA SISTEMA ZA HLAENJA

Osnovni princip rada sistema za hladjenje opisan je ciklusom hladjenja, a osnovna pretpostavka
tog ciklusa jesu same karakteristike radnog fluida u smislu specifinih taaka isparavanja i
kondezovanja. Toplota se dovodi do fluida koji je na nioj temperaturi i pritisku stvarajui
latentnu toplotu da bi fluid preao u gasovito stanje. Ovaj gas se potom komprimuje na vee
pritiske i u skladu sa tim temperaturu na kojima latentna toplota moe biti oslobodjena a radni
fluid se vraa u teno stanje (slika 14).

21

Slika 14. Prosta ema ciklus hladjenja

(izvor Refrigeration and Air Conditioning - autor A.R. Trott, T. Welch)
Radnom rashladnom sistemu (slika 14.) nedostaje ekspanzioni ventil i kondezator. Potpunija
ema rashladnog sistema data je na slici 15. Ovaj ciklus moe se i grafiki prikazati (slika 16.).

Slika 15. Kompletna ema ciklus hladjenja

(izvor Refrigeration and Air Conditioning - autor A.R. Trott, T. Welch)

22

Slika 16. Grafiki prikaz ciklus hladjenja

(izvor Refrigeration and Air Conditioning - autor A.R. Trott, T. Welch)

4.2 ELEMENTI SISTEMA ZA HLAENJA

Kompresori
Osnovna uloga kompresora u rashladnom ciklusu jeste da povea pritisak suvog gasa.
Kompresori mogu biti klipni i dinamiki. Osnovna forma klipnih kompresora data je na slici 17.

23

Slika 17. Klipni rashladni kompresor

(izvor Refrigeration and Air Conditioning - autor A.R. Trott, T. Welch)

24

Slika 18. Primer rotacionog kompresora sa dva vratila

(izvor Refrigeration and Air Conditioning - autor A.R. Trott, T. Welch)

Uloga kondenzatora jeste da prihvati gas visoke teperature i pritiska, i da ga ohladi kako bi se gas
vratio u teno stanje. Uglavnom se za hladjenje koristi vazduh ili voda. Najjednostavniji
vazdhuno hladjeni kondenzatori se sastoje od mree cevi kroz koji prolazi gas, a cevi su
postavljene tako da oko njih prirodno struji vazduh. Ukoliko je potrebno obezbediti vei protok
vazduha, moe se dodati ventilator.

25

Slika 19. Vazduni kondenzator

(izvor Refrigeration and Air Conditioning - autor A.R. Trott, T. Welch
Vei toplotni kapacitet i vea gustina ine vodu idealnim medijumom za hlaenje kod
kondenzatora. Manji vodeni kondenzatori se sastoje od dva sistema koncentrinih cjevi (slika
20.).
Slika 20. Vodeni kondenzator
(izvor Refrigeration and Air Conditioning - autor A.R. Trott, T. Welch)

Isparivai
Uloga isparivaa jeste da obezbedi primljenom fluidu niskog pritiska i temperature toplotni
kontakt sa telom kome se odvodi toplota. Fluid preuzima latentnu temperaturu i prelazi u suv
gas. Isparivai se klasifikuju prema toku radnog fluida i njogovim funkcijama. Najei je sluaj
26

da vazduh ili tenost se prvo rashladi, pa se nakon toga hladi eljeni objekat. Hladjenjem
prostorije npr. ispariva obezbedjuje kontakt fluida sa vazduhom, koji zatim oduzima toplotu
drugim predmetima sa kojima je u kontaktu.

Slika 21.
Vazduni ispariva
(izvor Refrigeration and Air Conditioning - autor A.R. Trott, T. Welch)

Slika 22. Vodeni ispariva

(izvor Refrigeration and Air Conditioning - autor A.R. Trott, T. Welch)
Ekspanzioni ventili
Uloga ekspanzionog ventila je u regulaciji protoka radnog fluida od stanja visokog
pritiska do dela sistema niskog pritiska, dakle redukcija pritiska. Najee se
27

redukcija obezbedjuje regulacijom protoka. Ekspanzioni ventili se mogu klasifikovati, prema

metodama regulacije. Ekspanzioni ventili mogu biti niskog i visokog pritiska u zavisnosti od

principa rada.
Slika 23. Ekspanzioni ventil niskog pritiska
(izvor Refrigeration and Air Conditioning - autor A.R. Trott, T. Welch)

Ostali elementi
Pored ova etiri osnovna elementa (kompresor, kondenzator, isparica i ekspanzioni
ventil) koji sutinski ine rashladni sistem, postoje brojni drugi elementi koji ine ovaj
sistem kompletnijim, pouzdanijim i efikasnijim. Tu se misli na: termostate, ventile,
rashladna ulja, manometre, povratne regulacione ventile, solenodine ventile, ispusne
ventile i dr. Ono to svakako jeste element rashladnog sistema jesu toplotni razmenjivai.
Najee postoje dva toplotna razmenjivaa pri emu se u jednom odvija
kondenzacija, a drugi predstavlja sistem toplotnih razmenjivaa direktno postavljenih
u prostoru koji se hladi.

28

5. ZAKLJU AK

Upotreba sistema za klimatizaciju je izuzetno rasprostranjena. Polazei od regulacije

u domainstvima, dakle ivotnom prostoru - zagrevanja zimi, hladjenja leti, i
obezbedjenja eljenog kvaliteta vazduha, regulacije okruenja u javnim ustanovama,
obezbedjenja raznih industrijskih potreba kao to su prostorije sa odgovarajuom
niskom ili visokom temperaturom, vlanosti vazduha i sl. moe se zakljuiti da je
upotreba ovih sistema neophodna kada se ele obezbediti uslovi okruenja po
pitanju parametara: temperature, vlanosti vazduha, strujanja vazduha i sl. Gotovo da svaki
objekat zahteva sistem za klimatizacija.
Naravno od sloenosti zahtjeva objekata zavisie i sloenost samog sistema za klimatizaciju. Ali
ono to je sigurno da od pojedinanog domainstva, do sloenog industrijskog sistema,
posebna panja mora da se posveti projektovanju i izgradnji sistema za klimatizaciju.
Kada se uzme u obzir i da je ovaj sistem intezivan energetski potroa te da iziskuje
ozbiljne trokove, jasno je da se mora ozbiljno shvatiti. Sistemi za klimatizaciju su izuzetno
vani jer obezbedjuju pomenute parameter okruenja onakvim kakvim je potrebno. Od osnovne
uloge regulisanja temperature okruenje te samim tim obezbedjenja stabilne temperature oveka
i ivotnog opstanka, pa do sloenih industrijskih zahteva, sistemi za klimatizaciju imaju iroku
namenu.Medjutim, injenica je i to da su ovi sistemi izuzetni potroai energije. To znai da
treba da budu pod stalnom panjom ljudi koji se bave energetikom te da se stalno
unapredjuju po pitanju efikasnonosti.

29

6. LITERATURA

Refrigeration and Air Conditioning - autor A.R. Trott, T. Welch

Air Conditioning and Refrigeration - autor Shan K. Wang
http://irc.nrc-cnrc.gc.ca
www.wikipedia.org

30