ELEKTRI

NO POLJE
ELEKTRINO

Vidljive manifestacije
Svako naelektrisano telo deluje na druga naelektrisana tela nekom
mehanikom silom

Sile izmeu elektrinih optereenja prenose se i kroz vakuum, gde ne

postoje nikakve poznate forme materijalne supstance
Kakva je priroda Kulonovih sila i kako se one prenose sa tela na telo
bez ikakve vidljive materijalne veze meu telima?

 Sile meusobnog dejstva prenose se posredstvom

elektrinog polja - ono okruuje sva naelektrisana tela

fizikog

Elektrino
optereenje
Q1
(u
odsustvu
optereenja Q2) stvara u prostoru oko sebe
posebno fiziko stanje - elektrino polje

Unoenjem optereenja Q2 u to polje, javlja se vidljiva manifestacija

polja - delovanje mehanike sile na uneto optereenje
Definicija:
Elektrino polje je naroito fiziko stanje u okolini naelektrisanih tela i
elektrinih optereenja koje se vidno manifestuje u pojavi mehanike
sile, koja deluje na probno elektrino optereenje uneto u polje

Vektor ja
ine elektri
nog polja
jaine
elektrinog
Ako se probno optereenje Qp donese u blizinu naelektrisanog tela,
na njega e delovati mehanika sila F iji su intenzitet, pravac i smer
odreeni u svakoj taki prostora
Jaina elektrinog polja E (K) - vektor iji je intenzitet jednak
koliniku mehanike sile, kojom polje deluje na pozitivno probno
optereenje i tog optereenja:

F
E
Qp
Pravac i smer poklapaju se sa pravem i smerom sile koja deluje na
pozitivno elektrino opetreenje

N
V
Jedinica jaine elektrinog polja je ili
C
m

 Ako se u taku, iji je poloaj u odnosu na takasto optereenje Q

odreen rastojanjem r, donese probno optereenje Qp, na njega
deluje Kulonova sila intenziteta:

Q Qp

4 o

r2

Intenzitet jaine elektrinog polja E na rastojanju r od oko takastog

naelektrisanja Q:

F
1 Q
Q
E

k 2
2
Qp 4 o r
r

Ako je optereenje Q pozitivno, vektor polja ima pravac i smer

vektora poloaja r, a obrnut smer (ka optereenju Q) ako je
optereenje negativno

Slo
eno elektri
no polje
Sloeno
elektrino
Ako je u prostoru proizvoljno razmeteno n takastih optereenja Q1,
Q2, ... Qn i ako se u taki M, koja je na rastojanjima rk (k = 1, 2, ... n)
od pojedinih optereenja, donese probno optereenje Qp, svako od
optereenja Qk deluje na njega silom intenziteta:

Fk

Qk Qp

4 o

rk 2

Rezultantna sila jednaka je vektorskom zbiru sila:

i 1

Fi

1
4 o

i 1

Qi
r
2 i
ri

Rezultujue polje jednako je vektorskom zbiru polja

Linije elektri
nog polja
elektrinog
Elektrino polje moe se u svakoj taki prostora kvantitativno
okarakterisati vektorskom funkcijom E(x,y,z) ili pomou tri skalarne
funkcije: Ex(x,y,z), Ey(x,y,z) i Ez(x,y,z) koje predstavljaju projekcije
vektora E
Vektorska polja mogu se predstaviti
pomou linija polja - zamiljene linije,
kojima je vektor polja tangenta u
svakoj taki

Linije polja su usmerene, to se

oznaava strelicom na samoj liniji, pri
emu smer odgovara smeru vektora E

 Za svaku taku moe se povui linija polja, a njihov skup ini

spektar
Ma kako spektar bio gust, linije polja nigde se ne seku (jaina polja
je jednoznano odreena u svakoj taki)
Konfiguracije tri karakteristina elektrina polja:

punktualno
optereenje

dva jednaka
punktualna optereenja
razliitog znaka

dva jednaka
punktualna optereenja
istog znaka

Homogeno i nehomogeno
elektri
no polje
elektrino
Homogeno elektrino polje postoji izmeu dve paralelne metalne
ploe, naelektrisane istom koliinom naelektrisanja suprotnog znaka

Linije homogenog polja meusobno su paralelne i normalne u odnosu

na ploe, gustina i rastojanje izmeu njih svuda su isti (izmeu ploa
kondenzatora)
Nehomogeno elektrino polje je ono u kome jaina polja nije ista u
svim takama

Rad sila elektrostati

kog polja
elektrostatikog
Kada se u elektrostatiko polje E(x,y,z) unese probno
optereenje Qp, na njega deluje sila

F Qp E

Ako se, pod dejstvom sile F, optereenje Qp

kree po nekoj putanji izmeu taaka M i N, sile
elektrostatikog polja izvre neki rad
Putanja izmeu taaka M i N moe se izdeliti na veliki broj (n) vrlo
kratkih segmenata duine l
Ovi segmenti mogu se smatrati pravolinijskim, a vektor sile F na
svakom od njih konstantnim
Rad konstantne sile F na pravolinijskom orijentisanom segmentu puta
l, definie se kao skalarni proizvod ovih veliina:

A F l F l cos( F , l )

 Ukupan rad na celoj putanji izmeu taaka M i N jednak je

algebarskom zbiru elementarnih radova na pojedinim segmentima:

Ak
k 1

Ako duina segmenata l tei nuli, a njihov broj n neogranieno

raste, zbir prelazi u linijski integral vektora F:
N

F l

A Qp E l
N

Potencijal
Za opisivanje elektrostatikog polja, pored vektorske funkcije E(x,y,z),
moe se koristiti i skalarna funkcija, koja se naziva elektrostatiki
potencijal, ili elektrini skalar-potencijal
Elektrostatiko polje je konzervativno polje - pri pomeranju
optereenja po zatvorenoj konturi, rad sila polja jednak je nuli

A F l Qp E l 0
Linijski integral vektora E izmeu taaka
M i N ne zavisi od puta integraljenja, ve
je odreen poloajem tih taaka:

E l

M (a) N

E l

M (b) N

 Da bi se definisao elektrini potencijal, mora se izabrati jedna

fiksna referentna taka R(xo,yo,zo) - referentna taka potencijala
R

Linijski integral

E l

izmeu neke take M(x,y,z) i referentne

take R funkcija je jedino od koordinata take M

Svakoj taki u polju odgovara jedna skalarna veliina, jednoznano
odreena - ona se naziva funkcija potencijala:
R

V ( x, y, z ) E l

Funkcija potencijala je skalarna funkcija (podesna za rad)

 Referentna taka R bira se proizvoljno

Prema definiciji funkcije V, potencijal referentne take jednak je nuli,
pa se ona naziva i takom nultog potencijala
Razlika potencijala dve take M i N je:

R R N
VM VN E l E l E l E l

M
N
M
R

VM VN E l

Potencijalna razlika obeleava se kao:

VM VN U MN

a njena jedinica je volt [V]

Ova jedinica nosi ime italijanskog fiziara
Volta, pronalazaa elektrine baterije
(Alessandro Volta, 1745-1827)

Napon
Napon na elementu kola, iji su krajevi obeleeni sa A i B, a potencijali
ovih taaka VA i VB, po definiciji oznaava se sa:

U AB VA VB
pri emu treba voditi rauna o redosledu ineksa A i B

Gleda se potencijal take A u odnosu na potencijal take B: ako je

taka A na viem potencijalu od take B napon je pozitivan, u
suprotnom je negativan
Koristi se i drugi nain, pomou strelice, uz iji se vrh stavlja znak +
(kraj obeleen sa + je na viem potencijalu od drugog kraja)

Elektrostati
ka ravnote
a
Elektrostatika
ravnotea
optere
enog provodnika
optereenog
Stanje kada elektrina optereenja na provodniku miruju
Ukoliko se u delu provodnika pojavi viak elektrinih optereenja, ili
postoji uticaj spoljanjeg polja E, nastupa period preraspodele
optereenja, nakon kojeg nastupa stanje mirovanja, ili ravnotee
Slobodna elektrina optereenja kreu se sve
dok polje ne postane normalno na povrinu
provodnika
Ako bi postojala neka druga komponenta
polja, slobodna elektrina optereenja bi se i
dalje kretala
U stanju ravnotee, elektrina optereenja u
provodniku miruju, pa je polje unutar
provodnika jednako nuli

 Elektrostatika ravnotea nastupa kada su ispunjeni uslovi:

a) E = 0 u unutranjosti provodnika
b) Etg = 0 na povrini provodnika

Zakljuak:
Elektrino polje postoji samo
izvan provodnika
Vektor polja E normalan je na povrinu provodnika
Algebarski zbir svih naelektrisanja u unutranjosti provodnika jednak
je nuli
U unutranjosti provodnika ne postoje ni elektrino polje ni slobodna
optereenja
Potencijal u unutranjosti
potencijalu na povrini

provodnika

konstantan

je

Povrina provodnika predstavlja ekvipotencijalnu povrinu

jednak

Provodnik u stranom elektri

nom polju
elektrinom
Ako se provodnik unese u strano
elektrino polje pomeranje
elektrinih optereenja - dok se,
njihovim
pregrupisavanjem
ne
uspostavi novo ravnoteno stanje
Na povrini provodnika javljaju se
indukovana elektrina optereenja
Indukovana optereenja se raspodeljuju tako da njihovo polje poniti
strano (primarno) polje u unutranjosti i da rezultujui vektor polja na
spoljanjoj povrini provodnika bude upravan na nju
Pojava razdvajanja pozitivnih i negativnih optereenja pod dejstvom
spoljanjeg polja naziva se elektrostatika indukcija

 Isto vai i za upalj provodnik - u

unutranjosti upljeg provodnika
nema polja ni vika naelektrisanja
Primena elektrostatike indukcije: u
zatiti ureaja od stranih polja
upalj provodnik u potpunosti spreava
elektrostatikih polja u svoju unutranjost

prodiranje

spoljnih

Stvaranje prostora u koji ne mogu prodreti spoljanja elektrostatika

polja - tzv. ekranizirajue dejstvo upljih provodnika

Ekranizirajue dejstvo upljih provodnika ispoljava se samo u sluaju

polja koja potiu od spoljanjih optereenja

Polarizacija dielektrika
Elektrino polje izaziva promene u dielektriku (izolatoru)
Razdvajanje pozitivnih od negativnih optereenja, odnosno
usmeravanje elektriciteta naziva sa polarizacija dielektrika
Dielektrik u kome je dolo do polarizacije polarizovan
Razlikuju se:
a) Elektronska polarizacija kada se atom
dielektrika nae u elektrinom polju
b) Dipolna polarizacija kada se molekuli
dielektrika nau u elektrinom polju

Nepolarizovan i polarizovan
atom u elektrinom polju

Kapacitivnost kondenzatora
Kada su dva bliska provodnika u
vakuumu
optereena
jednakim
koliinama elektriciteta Q suprotnog
znaka, u prostoru oko provodnika
obrazuje se elektrino polje E, a izmeu
provodnika potencijalna razlika U:
2

U V1 V2 E dl

Linije elektrinog polja izlaze iz pozitivno naelektrisanog provodnika

a zavravaju se na negativnom
Sistem od dva provodnika, razdvojena dielektrikom, naziva se
kondenzator,
a
provodnici
koji
ga
obrazuju
elektrodama
kondenzatora

 Odnos naelektrisanja i napona izmeu elektroda kondenzatora,

naziva se kapacitivnost:

Q
C
U
Kapacitivnost kondenzatora zavisi
meusobnog poloaja elektroda

Jedinica kapacitivnosti je farad

od

oblika,

dimenzija

F V

Dobila je ime po engleskom fiziaru i hemiaru

Faradeju (Michael Faraday, 1791-1867)
Za praktinu upotrebu Farad je suvie velika jedinica, pa se koriste
podmultipli: mikrofarad (1 F = 106 F),
nanofarad (1 nF = 109 F) i
pikofarad (1 pF = 1012 F)

Optere
ivanje kondenzatora
Optereivanje
Kondenzator se optereuje pomou izvora elektrine energije
Posle zatvaranja prekidaa dolazi do kretanja
naelektrisanih estica kroz provodnik
Na elektrodi vezanoj za pozitivan prikljuak
izvora, nagomilava se pozitivna, a na drugoj
ista, ali negativna koliina naelektrisanja
Izmeu elektroda javlja se razlika potencijala
i elektrino polje, a unutar kondenzatora polarizacija dielektrika
Optereivanje kondenzatora zavrava se kada se napon izmeu
elektroda izjednai sa naponom izvora
Ako se optereen kondenzator izvadi iz kola za punjenje, on zadrava
svoje osobine (Q, U, W) sposobnost akumuliranja el. energije
Kondenzator se moe rasteretiti
provodnicima za prekida i on zatvori

ako

se

elektrode

poveu

Primeri kondenzatora zna

ajnih za praksu:
znaajnih
Ploasti (ravni) kondenzator - sastoji se od dve paralelne
provodne ploe, ije je meusobno rastojanje d malo u poreenju sa
njihovim dimenzijama
Polje praktino samo postoji u prostoru izmeu
elektroda i homogeno je
Odstupanje postoji samo u okolini ivica ploa, ali
je ono zanemarljivo za dovoljno malo d
Kapacitivnost kondenzatora je:
S - povrina svake od elektroda
d - rastojanje izmeu njih

S
C o
d

Za kondenzatore veih kapaciteta potrebno je izabrati dielektrik sa to

veom dielektrinom konstantom, da povrine provodnika budu to
vee, a debljina dielektrika meu njima to manja (postoje
ogranienja u ispunjavanju ovih uslova u praksi)

 Sferni kondenzator - sastoji

se iz dve koncentrine provodne
sfere poluprenika R1 i R2

R1 R2
C 4 o
R2 R1

Koaksijlni kabl - sistem od dva provodna koaksijalna

uplja cilindra, krunog poprenog preseka i velike
duine u odnosu na unutranji prenik spoljnjeg
provodnika
2 o
Poduna kapacitivnost:

Dvoini vod - dva paralelna cilindrina

provodnika krunog preseka, poluprenika R,
iji se centri nalaze na rastojanju d
Poduna kapacitivnost:

o
d
ln
R

R2
ln
R1

Spezanje kondenzatora - paralelna veza:

Svi kondenzatori su na istom naponu U
Ukupno naelektrisanje Q sistema jednako je zbiru optereenja Qi,
pojedinih kondenzatora

Q Q1 Q 2 ... Q n

Qi U C i
Q

Qi

Q U Ce

i 1

i 1

i 1

U Ci U Ci

Ci

i 1

Paralelna veza

Spezanje kondenzatora - redna veza:

Kada se ovakva grupa kondenzatora prikljui na napon U, sistem se
optereti tako da su svi kondenzatori jednako optereeni, tj. Qi = Q

U U 1 U 2 ... U n

i 1

U i

Q
U
Ce

i 1

U i Q / Ci
n

n
Q
1
Q
Ci
C
i 1 i

1
C
i 1 i

Redna veza

Vrste kondenzatora:
Razliite vrste kondenzatora nalaze primenu u radiotehnici, u raznim
instrumentima za poboljanje uslova prenoenja elektrine snage, u
telegrafiji, u telefoniji ...
Prema kapacitivnosti, kondenzatori se dele na:
- kondenzatore stalne kapacitivnosti (blok kondenzatori)

- kondenzatore promenjive kapacitivnosti

obrtni kondenzator

- kondenzatore polupromenjive kapacitivnosti

trimer kondenzatori

 Prema vrsti dielektrika, kondenzatori stalne kapacitivnosti mogu

biti:
- papirni (papir impregniran sa sintetikim tenostima, mineralnim
uljima, votanim materijalima, ...)
- sa plastinim i metaliziranim folijama (stirofleksni, poliesterski,
polipropilenski,...)
- liskunski
- keramiki
- stakleni

stirofleksni

keramiki
polipropilenski vieslojni

disk
keramiki

liskunski

stakleni

- elektrolitski - polarizovani
elektrolitski aksijalni

elektrolitski radijalni

- ultraCap (za uvanje energije)

ultraCap

Elektrostati
ko pra
njenje
Elektrostatiko
pranjenje
(Electrostatic Discharging -ESD)
Nekontrolisani prelazak naelektrisanja
izmeu provodnih povrina, koje se
nalaze na razliitim potencijalima

Glavni uzrok je statiki elektricitet - elektrino

uzrokovano neravnoteom elektrona na povrini

optereenje

Neravnotea elektrona proizvodi elektrino polje koje moe uticati na

druge objekte u okolini
Za statiki elektricitet su karakteristini vrlo visoki naponi, do reda
nekoliko miliona volti, uz male koliine elektriciteta

 Pored brojnih mogunosti za njegovu praktinu

primenu, do izraaja esto dolaze i opasnosti koje
statiki elektricitet nosi sa sobom
Interes za ovaj oblik elektriciteta porastao je zbog nesrea koje je
izazvao, posebno u naftnoj i hemijskoj industriji
Statiki elektricitet opasan je ne samo na mestu gde se stvara, ve
se moe preneti na drugo telo konvekcijom ili indukcijom
Statiki elektricitet moe izazavati smetnje u nekim proizvodnim
procesima i kada nema opasnosti od eksplozije
U realnim uslovima, na koncentraciju akumuliranog statikog
elektriciteta utiu i brojni faktori: kontaktna povrina, brzina
razdvajanja naelektrisanja, itd.

Mehanizam nastanka:
Stvaranje statikog elektriciteta vri se:
- kontaktom izmeu dva materijala
- relativnim kretanjem (trenjem ili proticanjem)
- rasprskavanjem ili rasprivanjem tenosti
Ako postoji viak nosilaca naelektrisanja na granici jednog materijala,
oni privlae nosioce drugog predznaka, u drugom materijalu
Privueni nosioci dovode graninu oblast u neutralno stanje, jer
neutralizuju naelektrisanja koja su bila u viku, pa materija u celini
deluje neutralno prema okolnoj sredini
Ako doe do razdvajanja ta dva materijala, privuena naelektrisanja
odlaze na telo ije su nosioce neutralisali i oba tela postaju
naelektrisana

 Jedan oblik statikog elektriciteta je munja

Oblaci postaju negativno naelektrisani kada se
kristali leda u njima trljaju jedni o druge
U meuvremenu se povrina zemlje sve vie pozitivno naelektrie
(elektroni u oblacima odbijaju elektrone u zemlji)
Oblaci postaju toliko jako naelektrisani da elektroni preskoe s
oblaka na zemlju - pojava velike iskre na nebu - munje

 Pri normalnom atmosferskom pritisku, probojna vrstoa vazduha je

oko 30 kV/cm - pri toj jaini polja izdvajaju se joni i elektroni - nastaje
elektostatiko pranjenje
Mehanikim dejstvom mogu se postii vrlo velike potencijalne razlike,
ija veliina zavisi od vrste procesa i od materijala koji u tom procesu
uestvuju
Neki primeri, sa orijentacionim veliinama napona koji se ostvaruju:
Sluaj

Napon [V]

ovek koji hoda na gumenim onovima

1000

Benzin pri slobodnom padu

4000

Vuna i benzin pri pranju

5000

Gasovi pri strujanju iz boca

9000

Celuloid pri trenju

40000

Pogonski remeni pri brzini od 3 m/sek

25000

Pogonski remeni pri brzini od 10 m/sek

50000

Pogonski remeni pri brzini od 15 m/sek

80000

Mere za
tite od sakupljanja stati
kog elektriciteta
zatite
statikog
1) Uzemljenje
Galvansko povezivanje svih mesta sakupljanja elektriciteta, najkraim
putem, na sistem uzemljenja
Sutina je da se svi delovi sistema dovedu na jednistveni potencijal i
tako eliminie mogunost nekontrolisanog transportna naelektrisanja
Za povezivanje sa uzemljenjem koriste se vrsto poloeni bakarni
provodnici, elina pocinkovana traka ili drugi propisani uzemljivai

Uzemljenje kod presipanja zapaljivih tenosti

Simbol ESD uzemljene

take za sve komponente

2) Odravanje odgovarajue koliine vlage u vazduhu

Suvi vazduh u zagrejanim prostorijama pogoduje stvaranju statikog
elektriciteta, zbog ega se odravanjem vlage u vazduhu moe spreiti
njegovo gomilanje
Minimalna relativna vlanost vazduha pri kojoj ne postoji opasnost od
nastanka, odnosno odranja statikog elektriciteta je 70%, osim ako
to u pojedinim tehnolokim procesima nije utvreno drugaije
3) Antistatika preparacija
Antistatiko sredstvo se premazuje ili nanosi trcanjem na povrinu
materijala, ili se materijal potapa u antistatik

4) Odvoenje statikog elektriciteta influencijom

Postavljanje metalnih predmeta (odvodnika) na mestima na kojima
postoji opasnost od gomilanja statikog elektriciteta
Metalni
odvodnici
se
postavljaju
to
blie
materijalima koji su podloni stvaranju statikog
elektriciteta, ali dovoljno daleko da ne dodiruju
materijal
5) Poveanje provodnosti materijala koji su loi provodnici
Provodnost nekih materijala moe se poveati u toku proizvodnje,
upletanjem metalnih ica ili dodavanjem metalnih delia
6) Jonizacija vazduha
Pomou
radioaktivnih
ili
viokonaponskih
eliminatora, koji se postavljaju u blizini mesta na
kome se gomila statiki elektricitet, mogu se
neutralisati elektrina optereenja na materijalima